Biološki fakultet

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad

Predmet: Pĉele i pĉelarstvo

Tema: Medonosna pĉela (Apis mellifera): ponašanje i

orjentacija

Profesor: dr Ljubiša Stanisavljević Studenti: Olja Stanojević B443/2010

Suzana Petriĉković B444/2010

Jelena Stolić B445/2010

2

Sadržaj:

1. Uvod……………………………………………………………………..3

2. Radilice……………………………………………………………….....4

3. Matice i trutovi ……………………………………………………........6

4. GraĊenje gnezda………………………………………………...............6

5. Rad pĉela sabiraĉica………………………………………………….....8

6. Regulisanje temperature……..................................................................9

7. Razmnožavanje i rojenje…………….....................................................9

8. Orijentacija………………………………………………………..........11

9. Sporazumevanje radilica………………………………….....................11

10. Kako pĉele zimuju………………………………………………….....13

11. Zakljuĉci…………………………………………………………........14

12. Literatura………………………………………………………....…...15

3

1. Uvod

Apis mellifera, poznata i kao Evro-afriĉka medonosna pĉela i Zapadna medonosna pĉela, je vrsta

pĉela koja spada u red Hymenoptera i podred Apocrita. Rasprostranjena je širom sveta i vrlo je

cenjena zbog sposobnosti proizvodnje i skladištenja meda, ali i kao najbrojniji oprašivaĉ na

svetu. Med je bogat ugljenim hidratima (od toga 60% ĉine glukoza i fruktoza), vitaminima (B

kompleksa i vitaminom C) kao i mnogim mineralima (gvožĊe, kalcijum, cink, fosfor,

magnezijum). A. mellifera ima dugu tradiciju gajenja od strane ĉoveka, upravo zbog velike

hranljivosti meda, koji je osim za ishranu koristi i u lekovite svrhe. TakoĊe je veoma korisna i u

oprašivanju biljaka u voćnjacima (Brajković, 2004).

Apis mellifera predstavlja odliĉan primer eusocijalnog društva. Šta je zapravo socijalno

društvo? Prava socijalna društva se odlikuju najvećim nivoom socijalne organizacije. Poznato je

da mnoge životinje žive u zajednicama, meĊutim, takva društva se nikada ne bi mogla nazvati

socijalnim. Prava socijalna društva su samo ona društva koja ispunjavaju sledeća tri uslova:

postojanje kooperacije u brizi o potomstvu, postojanje preklapanja generacija i postojanje

reproduktivne podele rada (Gadagkar, 1993).

Kod zajednice medonosne pĉele, socijalna struktura i podela rada su razvijeni do

viskokog stanja perfekcije. Za pĉelinje zajednice karakteristiĉno je postojanje kasti. Kolonije

medonosne pcele se obiĉno sastoje od oko 10 do 30 hiljada radilica, jednog do nekoliko hiljada

trutova,u zavisnosti od doba godine, i jedne matice (Page i Peng, 2001).

Slika br.1: Apis mellifera (www. serbianforum.org)

4

2. Radilice

Pĉele radilice (slika br. 2) su polno nerazvijene ženke i najbrojniji ĉlanovi pĉelinje zajednice

(Katalinić,1982). Radilice obiĉno žive 3do 6 nedelja tokom proleća i leta i mogu da žive oko 4

meseca tokom zime.Radilice stare dve do tri nedelje iniciraju potragu za hranom. One koje ostaju

u gnezdu duže žive od onih koje idu u potragu za hranom. Zajedno sa promenama u ponašanju

dešavaju se i promene u veliĉini žlezda, koliĉini njihovih produkata, do povećanja specifiĉnih

volumena veliĉine mozga i promena u nervnom sistemu koje utiĉu na percepciju stimulasa,

uĉenje i memoriju. Ove promene su regulisane unutrašnjim i spoljašnim faktorima. Radilice se

ĉesto anatomski razlikuju od reproduktivnih jedinki, a ponekad su i meĊusobno diferencirane u

podklase. Radilice obavljaju sve zadatke u vezi kolonijalnog života, dok trutovi lete

svakodnevno iz gnezda tražeći ženke. Radilicama je potrebno 21 dan da se razviju od jajeta do

adulta, 3 dana kao jaje, 6 dana kao larva i 12 dana kao prepupa i pupa. Kada postanu adulti,

dolazi do njihovog bihevioralnog razvoja. Podela pĉela u zavisnosti od strosti: prvu grupu ĉine

mlade pĉele, stare do tri nedelje koje obavljaju radove u košnici (kućne pĉele) i ĉine oko dve

trećine svih radilica; drugu, manju grupu ĉine starije pĉele koje vrše poslove van košnice

(letaĉice i sabiraĉice) (Page i Peng, 2001).

Radilice meĊu sobom imaju definisane i specijalizovane dužnosti koje su obavezne da

vrše.

Pĉele graditelji imaju ulogu u izgradnji gnezda.

Pĉele negovateljice su uvek ukljuĉene u brigu o larvama u otvorenim ćelijama. One

larvama obezbeĊuju hranu od meda i polena, i luĉe produkte svojih žlezda na pod ćelije, gde će

biti pristupaĉan larvama.

Pĉele ĉistaĉice imaju posao pripremanja praznih ćelija za izleganje jaja od strane matice,

odnosno uklanjaju otpad iz gnezda.

Posebna je grupa pĉela radilica koje prave med, i to isparavanjem nektara i razgradnjom

saharoze na glukozu i fruktozu.

Pĉele stražari imaju ulogu odbrane gnezda i njihovo mesto je na ulazu u gnezdo. Zavisno

od situacije se mogu braniti samostalno ili privlaĉeći u pomoć druge ĉlanove porodice, koristeći

mirisne materije kao signale uzbune. Postoje odreĊeni feromoni koji izazivaju agresivnost. One

koje se nalaze pored otvora košnice pri opasnosti isturuju žaoku, podižu trbuh i mašu krilima.

TakoĊe postoji i velika grupa pĉela sakupljaĉica, koje skupljaju nektar i polen, odnosno

obezbeĊuju zalihe hrane za košnicu.

Odmah nakon izleganja, mlada pĉela ima ulogu ĉišćenja ćelija koje traje oko tri dana;

zatim joj je dodeljena uloga negovateljice. Tokom deset do šesnaest dana njenog života, radilica

5

ima posao graĊenja gnezda a nakon toga, nekoliko dana sakuplja nektar i polen i skladišti ih.

Oko dvadesetog dana života može se primetiti na ulazu u košnicu gde obavlja dužnost stražara.

Tek posle tri nedelje od izleganja pĉeli se dodeljuje uloga potrage za hranom koju obavlja do

kraja života (Lindauer, 1961).

Iz ovakvog rasporeda može izgledati da meĊusobna komunikacija o podeli rada izmeĊu

pĉela nije neophodna već da je sve automatski regulisano u zavisnosti od starosti pĉele. Ono što

ide u korist ovakvom zakljuĉku je i to što su kod pĉela žlezde za negovanje razvijene od petog do

desetog dana dok su voštane žlezde razvijene od desetog do osamnaestog dana. Posle ovog

perioda sekrecija obe žlezde prestaje. MeĊutim, ovakvo otkriće nije bilo u potpunosti

zadovoljavajuće jer zalihe i potražnja u pĉelinjoj zajednici nisu uvek u balansu. Postavlja se

pitanje kako pĉele mogu da osiguraju svojoj zajednici da će svakog dana, u bilo kakvim

uslovima imati dovoljan broj radilica za obavljanje odreĊenih dužnosti (Lindauer, 1961).

Još 1930. godine Rösch je izveo eksperiment tako što je veštaĉkim putem omeo podelu

rada u dve pĉelinje košnice. Jednoj košnici je uklonio stare pĉele tragaĉe a drugoj mlade pĉele

negovateljice. U nedostatku pĉela koje bi obavljale ove poslove, ostale pĉele koje su imale neke

druge dužnosti su preuzele ove odgovornosti, nezavisno od njihove starosti. Tako se zakljuĉilo

da upravo ova fleksibilnost u obavljanju poslova omogućava potpunu harmoniju socijalnog

života. Ono što je i dalje bilo nejasno je odakle pĉele dobijaju informacije o tome koje zadatke

treba da obavlja u odreĊenom trenutku. Došlo se do otkrića da pĉela sama sebe informiše o

stanju u košnici tako što redovno patrolira i tako odreĊuje koja je dužnost u tom trenutku

najpotrebnija u košnici (Lindauer, 1961).

Slika br. 2: Pĉele radilice (www.poljoprivredaiselo.com)

6

3. Matica i trutovi

Matice se razvijaju iz oploĊenih jaja koja se ne razlikiuju od jaja iz kojih se razvijaju radilice.

Matice su,meĊutim, duplo veće i imaju spacijalizovanu anatomiju, žive mnogo duže i razvoj od

jajeta do adulta je brži. Sve ove ralike se dešavaju zbog razliĉitih uslova sredine, naroĉito zbog

ishrane. Da li će biti radilica ili matica se može odrediti tek trećeg dana larvalnog razvića.

Ukupan period larvalnog razvića je od pet do šest dana. Od toga samo dva do tri dana razliĉite

ishrane može dovesti do razlika u razviću i dužini zivota. Matice se pare sa trutovima tokom leta

odmah nakon dostizanja polne zrelosti. Mogu da obave 1 do 3 ljubavna leta gde mogu da se pare

sa oko 13 trutova po 1 letu. One skladište spermu od svih trutova u specijalizovane strukture,

spermateke, koju koriste do kraja njihovog života. Maticama je potrebno 16 dana da se razviju iz

jajeta u adult,3 dana kao jaje, 6 dana kao larva kloja se hrani, i 7 dana kao prepupa i pupa. Kad

matica ostari i ugine, pĉelinja zajednica brzo oseti da nema matice i sama uzgoji nove matice.

Prva izležena matica preuzima funkciju u košnici, a ostale matice pĉele ubijaju. U nekim

slucajevima, kada nestane stara matica, pĉele ne uspevaju da uzgoje novu. Tada pĉele postaju

nemirne, ulaze i izlaze iz košnice i pojaĉano zuje. Ostane li pĉelinja zajednica duže vremena bez

matice pojavljuju se lažne matice. To su mlade radilice kojima se razvijaju jajnici, ali one nose

manji broj jaja. Ta jaja su neoploĊena i iz njih se razvijaju samo trutovi (u narodu “divlja pĉela”,

a leglo “rĊav crv”) (Page i Peng, 2001).

Trutovi se razvijaju iz neoploĊenih jaja koje polaže matica, haploidni su. Potrebno im je

24 dana da se razviju iz jajeta u adult, u formi jaja su 3 dana, kao larve 6 dana i 15 dana u

prepupalnom i pupalnom stadijumu. Oni su skoro iste veliĉine kao matice, a dva puta su veće od

radilica (Page i Peng, 2001).

4. GraĊenje gnezda

Pĉele izgraĊuju saće iskljuĉivo od voska. Sastoji se iz uspravnih ploĉa sa po dva reda pravilno

položenih šestougaonih ćelija. Ćelije imaju tanke voštane zidove koji su u isto vreme zidovi šest

susednih ćelija (Todorović, 1969). Komore u obliku cilindra ili petostranih prizmi mogu dovesti

do stvaranja neiskorišćenih prostora izmeĊu njih. Samim tim bi manje meda moglo da se

skladišti u komorama. Trouglaste ili u obliku kvadrata se mogu izgraditi bez ostavljanja

meĊuprostora, ali heksagon telo ima najmanji obim. Iako pokrivaju isto podruĉje, manje

materijala je potrebno za formiranje šestostranih komora nego trostranih ili ĉetvorostranih.

Šestostrane komore predstavljaju najbolji oblik za obezbeĊivanje najvećeg kapaciteta za

skladištenje sa najmanje utrošenog voska (Katalinić,1982) . Ćelije nisu jednake, jedne izledaju

kao žir i obiĉno se nalaze po ivicama saća, mada ih ima i po sredini, ali u manjem broju. Ovih

ćelija nema uvek u košnici, već samo od maja do kraja leta. To su matiĉnjaci. Matice u njih

polažu jaja, a kada se iz njih izlegu nove matice, pĉele obiĉno poruše matiĉnjake. Ćelije koje su

pravilno poreĊane, a ima ih najviše u saću, zovu se radiliĉke ćelije. One služe u pĉelinjem duštvu

7

za izvoĊenje pĉela radilica i za smeštanje meda i cvetnog praha. Trutovske ćelije su znatno veće,

ali se izgraĊuju u manjem broju. Šire su i dublje od radiliĉkih ćelija i služe za izvoĊenje trutova i

smeštanje meda. U njih pĉele ne smešteju cvetni prah. Ćelije imaju i razliĉite poklopce u

zavisnosti od tipa ćelije; radiliĉke ćelije se poklapaju ravnim poklopcima, a trutovske uzboĉenim

u obliku polukugle. Poklopci su porozni i omogućavaju propuštanje sunĉevih zraka do legla.

Mogu se još razlikovati prelazne, prihvatne i medne ćelije. Prelazne i prihvatne služe za

utvrĊivanje sata za satonošu i boĉne dašĉice okvira. Nepravilnog su oblika i u njih pĉele po

potrebi smeštaju med. Medne ćelije pĉele izgraĊuju u gornjem delu saća,ukošene su, produžene i

duboke, služe za smeštaj meda, ali u njih kao ni u prelazne ćelije matica nikad ne polaže jaja.

Pĉele izgraĊuju saće od voska koje se izluĉuje putem 4 para voštanih žlezda koja se nalaze na

donjoj strani 4 trbušna segmenta. Na vazduhu se izluĉena teĉnost odmah steže i obrazuje male

beliĉase ljupice koje pĉele pomoću prednjih nogu prenose do vilice. Ovde se ljuspice gnjeĉe i

mese da bi postale meke i elastiĉne, pa ih zatim pĉele upotrebljavaju za izgradnju saća. Pri

izgradnji saća stotine pĉela se okaĉi u lanĉiće viseći u vidu zavesa pri ĉemu se prednjim nogama

zakaĉe za zadnje noge prethodnog reda pĉela. Neke pĉele luĉe vosak, a neke ne. Njihovo

prisustvo objašnjava se potrebom da stvaraju toplotu i provetravanje, a možda su tu i kao

pomoćnice za sve ostale poslove pri izgradnji saća. Pĉele izgraĊuju saća odozgo na dole. U

poĉetku su to mali satovi u obliku jezika koji se postepeno povećavaju u dužinu i širinu, dok se

potpuno ne sliju u jedan sat pri ĉemu u celom procesu gradnje nema ni najmanje greške

(Todorović, 1969). Broj satova zavisi od veliĉine i starosti zajednice. Svaki sat ima ćelije sa obe

stane, u dva reda koje su postavljene u vodoravnom položaju pod uglom od 13 stepeni na gore u

odnosu na podlogu, spajaju se dnom, tako da su im otvori okrenuti spolja. Ovakva organizacija

satova spreĉava curenje meda (Katalinić, 1982).

Slika br.3: Saće (www.gorazdemedina.com)

8

Pored voska, u izgradnji gnezda medonosne pĉele koriste i propolis koji prikupljaju sa

raznog drveća, najviše sa topole, vrbe, kestena i drugih biljaka. To je crvenkasto-žuta lepljiva

smola prijatnog aromatiĉnog mirisa (Todorovic, 1969). Glavna mu je svrha zaštita zimi. Njime

se takoĊe mogu zatvarati pukotine u košnici, ponekad i cele strane košnice okrenute severu, ili

može prekrivati celo saće. Zaminljivo je da kada miš ili neki drugi uljez uĊe u košnicu pĉele ga

ubiju svojim otrovom i oblože propolisom. One na taj naĉin ostaju balzamovane i saĉuvane od

raspadanja (Katalinić, 1982).

Gde god da se naĊemo u prirodi pĉele koriste ovu savršenu arhitekturu. Ove fascinantne

osobine pokazuju od trenutka kada se izlegnu. Od trenutka kad “otvore oĉi” one imaju

mogućnost da obavljaju ovaj posao.

5. Rad pĉela sabiraĉica

Nakon radova izvoĊenih u koĉnici, pĉele radilice prelaze na rad izvan nje. To se dešava oko

dvadesetog dana njihovog života. MeĊutim, ovo nije pravilo jer pri jakim nektarnim pašama,

radilice mogu izletati iz košnice i ranije. Njihova glavna uloga van košnice sastoji se u

prikupljanju hrane: nektara, polena i vode. Ovo traje od ranog proleća do kasne jeseni. Ovaj

posao obavljaju dok izvor hrane traje. Prema potrebi mogu preći i na neke druge aktivnosti a

kada se vrate povoljne prilike mogu opet obavljati prethodne aktivnosti. Na primer, ako je pĉela

poĉela da skuplja nektar sa jedne vrste cveta, tu će se zadržati celog dana a i idućih dana, sve dok

oni luĉe nektar. Pri slabim pašama stalnost prema odreĊenoj vrsti cvetova je slabija, pa pĉele

mogu prelaziti na druge cvetove. Zapaženo je da sabiraĉice izvore hrane koji su bliži košnici

posećuju više ujutru, a udaljenije izvore posećuju ĉešće posle podne. Pri lošim vremenskim

prilikama ili u bespašno doba, sabiraĉice ne izleću iz košnice ili izleću ali u manjem broju. Pĉele

uzimaju nektar pomoću rilice i prenose ga do košnice u voljci. Za jedan kilogram meda potrebno

je oko 100 do 150 hiljada pĉelinjih letova. Pojedine pĉele izleću proseĉno deset puta na dan, a

svaki let traje proseĉno oko pola sata. Prilikom sakupljanja polena pĉela ga navlaži medom ili

nektarom koje nosi u voljci. Polen se sastoji iz veoma vrednih hranljivih sastojaka: belanĉevina,

vitamina i minerala pa je veoma bitan faktor u uzgoju larvi, a ima i uticaj na fiziološko stanje

odraslih pĉela (razvoj mleĉnih i voštanih žlezda, a i masnog tela). Pomoću antena pĉelinja

potraga za nektarom je manje efektivnija od portage za polenom pri ĉemu prikupljaju odreĊene

vrste polena (Arenas i Farina, 2011). Pored hrane, u košnicu unose i propolis.

Dužina života radilica zavisi od intenziteta njihovog rada. Što više rade i intenzivnije

hrane larve, njihov životni vek je kraći. One uginu u prirodi, daleko od svoje košnice. Kada je

njihov rad slabijeg intenziteta, naroĉito zimi kada miruju, životni vek im je duži i traje nekoliko

meseci. Radilice reaguju na vibracione signale pojaĉanim kretanjem i interakcijom sa ostalim

radilicama.

9

6. Regulisanje temperature

Medonosna pĉela je regulaciju temperature dovela do najvećeg stepena razvitka u odnosu na

druge zajednice insekata. Iako su pĉele poikilotermi, one održavaju konstantnu temperaturu u

gnezdu koja iznosi izmeĊu 34.5⁰ i 35.5⁰ C, nezavisno od temperature spoljašnje sredine. Pĉele

proizvode toplotu zbijajući se i generišući toplotu preko vibracija mišića; stoga one prekrivaju

gnezdo u vidu toplog, živog ćebeta.

Metode korišćene za hlaĊenje gnezda su malo komplikovanije. Obiĉno je prvi metod za hlaĊenje

ventiliranje. PoreĊane u redove na poletaljci, okrenute spolja, pokreću krila i time vrše

ventilaciju košnice. Ovo je pojaĉano za vreme povišenih temperatura i za vreme jakih nektarnih

paša. MeĊutim, kada spoljašnja temperatura poraste iznad 34⁰ C tada je ovaj metod nedovoljan,

već se koristi princip evaporacije vode. Voda se unosi u košnicu i distribuira u ćelijama u vidu

malih kapljica, pogotovo na ulazima otvorenih ćelija za gajenje larvi. Efekat koji se dobija ovom

metodom je zapanjujući. Lindauer je 1954 godine izložio košnicu temperaturama većim od 70⁰

C, a pĉele su uspele da održe temperaturu u košnici od 35⁰ C sve dok su im bile obezbeĊene

zalihe vode. Voda se meĊutim ne može skladištiti u košnici kao što može nektar i zbog toga je

bitno da se posle uspostavljanja poželjne temperature prestane sa donošenjem vode u košnicu

taĉno na vreme, inaĉe će se mehanizam regulacije temperature narušiti. TakoĊe, ne sakupljaju

sve pĉele vodu, već samo one koje dobro poznaju teren, a to su pĉele tragaĉi. Ostale pĉele su te

koje tragaĉe obaveštavaju o tome da li je voda i dalje potrebna, odnosno da li pregrejavanje i

dalje postoji. To se dešava na ulasku u košnicu gde dolazi do kratkog kontakta izmeĊu tragaĉa

koji donosi vodu i ostalih radilica. Osim za potrebu hlaĊenja košnice, voda je potrebna i za

spremanje teĉne hrane za larve, zbog ĉega se u proleće javlja povećana potreba za vodom.

7. Razmnožavanje i rojenje

Sve tri kaste pĉela nastaju iz jaja koja polaže oploĊena matica. Iz oploĊenih jaja razvijaju se

pĉele radilice i matice, a iz neoploĊenih trutovi.

Sa pojavom sve toplijih dana, pĉele sve ĉešće izlaze iz košnice u potrazi za hranom. One

pripremaju ćelije za polaganje matiĉnih jaja. Aktivnost matice u nošenju jaja raste sve dok ne

dostigne maksimum od oko 1500 jaja dnevno. Ovo se dešava u drugoj polovini maja. Pĉelinje

društvo ojaĉa i dolazi do pripreme trutovskih ćelija u koje matica polaže neoploĊena jaja iz kojih

se kasnije razvijaju trutovi. Pojava trutovskih legla i mladih trutova oznaĉava da se društvo

obnovilo i dobro razvilo. Produžuje se povećanje broja mladih pĉela i posle pojave trutovskog

legal. Dolazi do raĊanja više pĉela nego što umire, ĉime u košnici nastaje nezaposlenost jer ima

više mladih pĉela nego legla koje bi one mogle da neguju. Ova nezaposlenost mladih pĉela i sve

10

veći priliv nektara i polena iz prirode budi kod pĉela nagon za stvaranje nove zajednice, odnosno

nagon za rojenjem. Tada su pĉele sposobne da prikupe najveće koliĉine rezervne hrane i izgrade

novo gnezdo(Todorović,1969). Pratilice dodaju sve manje i reĊe hranu matici. Kad matica više

ne dobija mleĉ poĉinje sama uzimati med. Zbog te slabije hrane matica nosi sve manje jaja dok

konaĉno proizvodnja jaja ne prestane. Matica gubi na masi što joj omogućava da lako poleti sa

rojem. Sve to dovodi do velikog broja besposlenih pĉela i njima poĉinju da se razvijaju jajnici.

Poĉinju da se drugaĉije ponašaju i sakupljaju u skupinama, mirnije su i slabije se hrane. Sedam

do osam dana pre nego što se izlegne prva mlada matica pĉele se pripremaju za rojenje. Postaju

nemirne i snabdevaju se medom koji im služi kao rezervna hrana u narednim danima. Roj

konaĉno napušta košnicu kada polovina roja izaĊe, prikljuĉuje im se stara matica i nekoliko

stotina trutova. To je prvi roj koji se na neko vreme primiri, dok pĉele izviĊaĉi ne pronaĊu

pogodno mesto za izgradnju novog gnezda. Te pĉele izviĊaĉi, posebnim plesom na površini roja

oznaĉavaju približnu udaljenost i smer ka novom gnezdu. U novom gnezdu pĉele postaju

aktivne, radilice grade saće, matica polaže jaja (Katalinić,1982).

U staroj zajednici, iz koje je izašao roj, neprestano se legu nove pĉele i razvija se prva

mlada matica. Ukoliko broj tek izleženih mladih pĉela nije velik, pĉelinja zajednica se neće

ponovo rojiti. U tom sluĉaju nova matica ubija ostale, još neizležene matice. Nova matica nakon

parenja poĉinje da leže jaja i zajednica nastavlja dalje uobiĉajeni život. U povoljnim prilikama,

kada se izlegne dovoljan broj mladih pĉela, može doći do stvaranja drugog, trećeg, pa ĉak i

ĉetvrtog roja. Rojenje se dogaĊa u drugoj polovini maja, prvoj polovini juna, a ponekad i

poĉetkom jula.

Slika br. 4: Rojenje (www. poljoprivredaiselo.com)

11

8. Orijentacija

Pĉele još dok vrše poslove unutar košnice povremeno izleću radi upoznavanja sa okolinom.

Kasnije lete na dalja rastojanja i postepeno se upoznaju sa okolinom na većoj udaljenosti. One su

sposobne da upamte mesto svoje košnice orijentišući se prema raznim objektima u okolini.

Otkriveno je da pĉele mogu da razlikuju definisane od nedefinisanih oblika, ali imaju poteškoća

da razlikuju koji je oblik u pitanju (Horridge,1994). Pĉele koriste nauĉene vizuelne odlike

okoline da im omogući kretanje izmedju košnice i okolnih mesta. Ovo se desava zahvaljujući

hjihovom prostornom pamćenju. Istraživanja su pokazala da se uĉenje javlja tokom potrage za

hranom (Caplaldi i Dyer, 1999). Ako se košnica pomeri za koji metar pĉele će se voĊene starim

putem neprestano vraćati baš na ono mesto gde je bila košnica. Tek nakon dužeg vremena je

mogu pronaći. Zato se u doba povećane aktivnosti pĉela ne smeju pomerati. TakoĊe, ako su

košnice blizu jedna uz drugu i meĊusobno jednake, pĉele mogu zalutati u tuĊu košnicu. Zato je

bolje da košnice ne budu smeštene u pravilnom redu jedna uz drugu, već da budu malo udaljene i

ako je moguće nepravilno poreĊane. Za orijentaciju u prirodi, pĉelama su jako bitne i boje.

UtvrĊeno je da mogu razlikovati žutu, crnu i belu boju. Zahvaljujući razlikovanju boja, pĉela

može da pronaĊe cvetove u prirodi, a ne samo svoju košnicu. Pored boja, i miris ima veliku

ulogu prilikom orijentacije pĉela. Za svaku zajednicu karakteristiĉan je odreĊeni miris koji

pĉelama pomaže da naĊu put do gnezda, ali isto tako i do cvetova kako bi sakupile nektar i

polen. TakoĊe, pĉele mogu po mirisu razlikovati ĉlanove svoje porodice od jedinki iste vrste

neke druge porodice.

9. Sporazumevanje radilica

Za pĉele je jako bitno da se novi izvori hrane brzo i efikasno eksploatišu, pre nego što se cvetovi

zatvore ili neka druga konkurentna populacija pĉela iscrpi nektar. Postoji jedan visoko razvijen

sistem regrutovanja pĉela koji osigurava brzu eksploataciju. Profesor von Frisch je 1950. godine

primetio pojavu koju je nazvao „ples pĉela“.

Sabiraĉice pomoću plesa mogu da ukažu na udaljenost i smer pronaĊenog izvora hrane.

Ako se izvor hrane nalazi na udaljenosti od oko 10 metara i manje, ona izvodi ples u obliku

kruga. Ako je izvor hrane na 100 metara, sabiraĉica izvodi ples u obliku broja 8. Na osnovu ovih

pokreta ostale pĉele primaju obaveštenje dodirujući se trbuhom. One ponavljaju sve njene okrete

pa izgleda kao da igraĉica vuĉe za sobom ĉitav red pĉela. Posle toga ona iznenadno odleće na

pašu i kada se vrati sa tovarom ponavlja ovu “igru”. Igra koja mobiliše pĉele za skupljanje

nektara zove se “igra nektara” ili “kružna igra”. Pĉela velikom brzinom kruži prvo u levu stranu

a zatim i u desno što okolne pĉele dovodi u pobuĊeno stanje zbog ĉega je prate.

12

Slika br. 5: Pĉelinji ples(Todorović,1969)

Ritam ovog plesa ukazuje na udaljenost: što je cilj dalje, to je manje ciklusa plesa u

datom vremenu. Pravac cilja se odreĊuje u odnosu na sunce. Smer leta pĉele odreĊuju prema

smeru sunĉevih zraka. Pĉele odreĊuju ugao izmeĊu pozicije sunca i izvora hrane, uzimajući u

obzir silu gravitacije. Kada je trbuh okrenut na gore, to oznaĉava da je izvor hrane u pravcu

sunca i obrnuto. Ako ples pokazuje 60⁰ levo i nagore, to znaĉi da je izvor hrane u pravcu sunca,

ali levo od njega.

Ovakav naĉin orijentacije dovodi do postavljanja nekoliko pitanja. Kako bi pĉele

reagovale kada bi se pozicija sunca promenila? Da li je ova sposobnost orijentacije pĉela prema

suncu uroĊena ili pĉele moraju nauĉiti da se orijentišu prema suncu u odnosu na geografsku

lokaciju njihovog gnezda? Kako se pĉele orijentišu kada nema sunca? Šta je to što pĉelama

omogućava da odrede i zapamte taĉnu distancu izvora hrane od košnice?

Na prvo pitanje odgovor je dobio Lindauer 1957. godine kada je izvršio eksperiment u

Cejlonu. U to vreme se sunce kretalo ka severu tako da je na 150m severno od košnice postavio

izvor hrane. Kada je košnicu preneo u Indiju, gde se sunce kretalo ka jugu, pĉele su se

orijentišući se prema suncu posećivale izvor hrane 150m južno od košnice.

UporeĊujući ponašanje pĉela sa severne i južne hemisfere, kada im se promene staništa,

dokazalo se da je sposobnost orijentacije uroĊena osobina kod pĉela (Kalamus, 1956).

Kada je vreme oblaĉno, pretpostavili bismo da pĉele bez sunca ne bi mogle da se

orijentišu. MeĊutim to nije sluĉaj. Pĉele su sposobne da odrede poziciju sunca jer su osetljive na

ultravioletne zrake kojih i po oblaĉnom vremenu ima 5 % više na poziciji gde je sunce (von

Frisch i sar., 1960).

13

Mnogi bi pomislili da vreme letenja služi pĉelama kako bi precizno odredili udaljenost

izvora hrane od košnice ali takva pretpostavka ne može da se potvrdi. Ono što je sigurno je da

koliĉina energije koja se iskoristi prilikom leta dobar parametar da odreĊivanje udaljenosti. Von

Frisch je 1948. godine otkrio da pĉele prelaze veću udaljenost kada lete uz vetar, a manju kada

lete niz vetar. To je znaĉilo da vreme letenja nikako ne može pomoći pri odreĊivanju taĉne

udaljenosti.

Ove igre u košnici obavljaju se samo kada se pronaĊe bogata paša i produžuju se dokle

god se lako dolazi do nektara. Ĉim biljke poĉnu da smanjuju izluĉivanje nektara igre postaju sve

reĊe i najzad potpuno prestanu.

10. Kako pĉele prezimljavaju

Kada nastupe hladni dani pĉele se postepeno sakupljaju izmedju satova i obrazuju krugove od

kojih je središnji najveći. Iz nejednakih krugova obrazuje se lopta od pĉela tj. zimsko klube. Ono

im omogućava da što manje gube proizvedenu toplotu koju dobijaju iz meda.

Pĉele sve slabije izleću iz košnice, a matica nosi sve manji broj jaja, tako da pred zimu

potpuno nestane leglo. U to vreme nema više trutova, jer ih na kraju leta pĉele isteruju iz

košnice. U zimu ulaze samo ženski ĉlanovi, matica i radilice.

Pĉele se dobro osećaju sve do 13 stepeni. Na nižoj temperaturi smanjuje im se

pokretljivost, a pri 9 stepeni brzo se ukoĉe i uskoro ugibaju. Pĉele se sakupljaju u zimsko klube

na onim delovima saća gde je izašlo poslednje leglo. Taj deo je prazan i bliži je letu. U sredini

klubeta nalazi se matica, a oko nje su poreĊane najmlaĊe pĉele. Ako se neka pĉela u toku zime

odvoji od svog klubeta, ona se brzo ukoĉi i ugine. Pĉele ne provode zimu u stanju zimskog sna,

već u stanju mirovanja. Što je niza tempetatura oko klubeta, pĉele se tesnije stisnu u okviru

klubeta. Na taj naĉin ĉuvaju toplotu unutar samog klubeta. Proseĉna temperatura zimi u sredini

klubeta je od 20 do 30 stepeni, a na rubu od 9 do 10 stepeni i priliĉno je stalna. Na rubu klubeta

pĉele se nalaze u poluukoĉenom stanju. Lakše se brane od zime ukoliko je njihov broj u

zimskom klubetu veći. One bolje zimuju ako je temperatura oko klubeta stalnija. Niske

tempetarure nisu toliko štetne koliko nagle promene temperature. Već u jesen pĉele smeštaju

med oko mesta na kome će nastati klube. U prvim zimskim mesecima troše veoma malo hrane,

dok polen uopšte ne troše. To zavisi od jaĉine zajednice. Veliko zimsko klube troši manje

energije za stvaranje toplote nego malo. TakoĊe, zajednice izložene smetnjama i naglim

promenama temperature troše više hrane. Na kraju zime, u polovini februara, matica poĉine da

nosi jaja u sredini klubeta. Ovo može poĉeti i ranije ukoliko su povoljni klimatski uslovi. Pĉele

poviše temperaturu središnjeg dela klubeta na 35 stepeni. U poĉetku je broj jaja koje matica

snese mali, a tek kasnije kada nastupe topliji dani matica nosi sve veći broj jaja. Pĉele koje su do

tada mirovale postaju aktivne, a radilice koje su u zimu ušle starosti od 6 do 13 dana poĉinju

14

hraniti mlade larve. Tada poĉinje da se troši polen, a i veće koliĉine meda. Zato je veoma bitno

da u košnici ima dovoljno zaliha polena i meda (Katalinić, 1982).

11. Zakljuĉci

Pĉele su socijalni insekti sa specijalizovanim dužnostima koje vrše i kordinišu kako bi njihov

timski rad bio što uspešniji. Sposobnost uĉenja, memorisanja, komunikacije, razlikovanja oblika,

boja,mirisa i kretanje u odnosu na sunĉeve zrake im omogućava orijentaciju u okolini, što

predstavlja njihovu veoma bitnu uroĊenu sposobnost. To su vredni insekti ĉija dužina života

zavisi od intenziteta rada. Vode brigu o larvama i brane košnicu od drugih životinja. Košnica

pĉela koju grade na specifiĉan naĉin im nudi zaštitu i sklonište od hladnoće, vetra i kiše, kao i

mesto sa kojeg će odlaziti u potragu za ishranom. IzmeĊu ostalog, važne su i poznate po

sposobnosti proizvodnje meda i predstavljaju najbrojnije oprašivaĉe. Fleksibilnost u obavljanju

svih poslova, meĊusobna komunikacija i orijentacija su zaslužne za održavanje harmonije i

njihovog socijalnog života.

15

12. Literatura:

Arenas,A.,Farina,W. “Learned olfactory cues affect pollen-foraging preferences in honeybees,

Apis mellifera” Universidad de Buenos Aires, Buenos Aires, Argentina (2011).

Brajković, M. Zoologija invertebrata II deo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva-Beograd.

(2004).

Capaldi,E.,Dzer,F. “The role of orjentataion flights of homing performance in honeybees”

Department of Zoology, Michigan State University, East Lansing, USA. (1999).

Frisch, K. von. “Bees: their Vision, Chemical Senses and Language “ Cornell University Press,

Ithaca, N.Y. (1950).

Frisch, K. von. “Gelöste und ungelöste Rätsel der Bienensprache “ Naturwissenschaften (1948).

Frisch, K.von i sar. “Wie erkennt die Biene den Sonnenstand bei geschlossener Wolkendecke“

Naturw. Rundschau (1960).

Gadagker, R. And now…eusocial Thrips!. Current Science, (1993).

Horridge,A. “Visual resolution of the orientation cue by the honeybee(Apis mellifera)”

Australian National University, Canberra, Australia (2003).

Kalamus, H. “Sun navigation of Apis mellifera L. In the southern hemisphere “ I. Exptl. Biol.

(1956).

Katalinić,J. i sar. “Pĉelrastvo” Nakladni zavod znanja, Zagreb (1982).

Lindauer, M. “Communication amog social bees “ Harvard University Press, Cambridge,

Massachusetts (1961).

Lindauer, M. “Sonnenorientierung der Bienen unter der Äquatorsonne und zur Nachzeit “

Naturwissenschaften (1957).

Lindauer, M. “Temperaturregulierung und Wasserhaushalt im Bienenstaat “ Z. Vergleich.

Physiol (1954).

Page,R.,Peng,C. “Aging and development in social insects with emphasis on the honey bee, Apis

mellifera L.” University of California, One Shields Avenue, Davis, USA (2001).

16

Rösch, G., A. “Untersuchungen über die Arbeitsteilung im Bienenstaat “ Z. Vergleich. Physiol

(1930).

Todorović,V. “Pĉele i pĉelarstvo“ Zadužna knjiga Beograd (1969).