Fakultet bezbednosti Univerzitet u Beogradu

Zdravstvena i socijalna zatita

Seminarski rad:

Pravilna ishrana i poremeaj ishrane

Mentor: Prof.dr Slaana Jovi

Student:Brankica Kosti 141/09 Ivana Ivanovi 86/09

Beograd, mart 2012.1

Sadraj:

1.Uvod ................................................................................................................... 3 2.Pravilna, zdrava ishrana ..................................................................................... 4 3.Principi pravilne ishrane..................................................................................... 5 3.1. Deset saveta za pravilnu ishranu ................................................................. 6 4.Piramida pravilne ishrane ................................................................................... 7 4.1. Voda i fizika aktivnost .............................................................................. 8 5.Poremeaji ishrane ............................................................................................. 9 5.1. Prejedanje .................................................................................................... 9 5.2. Bulimija ..................................................................................................... 10 5.3. Anoreksija ................................................................................................. 11 6. Zakljuak ......................................................................................................... 12 Literatura ............................................................................................................. 13

2

1.UvodO pravilnoj ishrani koja donosi zdravlje, poboljava mentalne sposobnosti, produuje ivotni vek, poveava snagu i izdrljivost, oduvek se govorilo. U naem vremenu, vremenu kada mnoge bolesti koje ranije skoro da nisu bile poznate ili su se javljale kod veoma ogranienog broja ljudi, poprimaju gigantske razmere, naroito u tzv. razvijenim zemljama, a bolesti koje smo smatrali iskorenjenim, sada se sve ee javljaju u izmenjenom, teem obliku za leenje, sve vie ljudi shvata da njihovo zdravlje najveim delom zavisi od njihovih ivotnih navika. Odreene navike u ivotu, a jedna od najznaajnijih je ishrana, mogu stvoriti snane predispozicije ka razliitim bolestima, a takoe imaju mo da ih spree, smanje ili otklone. Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvanijih problema savremenog oveka. esto se koriste termini pravilna ishrana, zdrava ishrana, uravnoteena ishrana i skoro da se moe rei da to podrazumeva istu stvar. Ishrana je pravilna samo ako obezbeuje odgovarajuu koliinu energije, potrebne zatitne (vitamine i minerale) i gradivne (belanevine, masti i ugljene hidrate) materije. Nepridravanje pravilne ishrane dovodi do poremeaja ishrane. Poremeaj u ishrani nastaje najee kao posledica dranja restriktivnih dijeta i to kod osoba koje su emocionalno i psihiki osetljive, odnosno onih koje rade na samounitenju sopstvenog zdravlja, praktikujui dranje nepravilnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i odreivanjem sopstvene idealne teine koja je najee ispod adekvatne. Poremeaj u ushrani je irok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije (anorexia nervoza). Takav poremeaj je najee posledica nekog drugog problema, ali zahteva tretman nutricioniste.

Slika 1 Pravilna i nepravilna ishrana

3

2.Pravilna, zdrava ishranaStalno se pitamo da li su ishrana i zdravlje povezani? Da li je pravilna ishrana bitna? Naravno. Naem telu je potrebna prava hrana i redovne aktivnosti, kako fizike, tako i mentalne kako bi ostvarilo svoj puni potencijal. Nita nije toliko bitno kao zdrava ishrana. Ako ovek odlui da se pravilno hrani, primetie: da ima vie energije i vitalnosti, da odrava telesnu masu koja mu najbolje odgovara, da mu imuni sistem postaje jai, da usporava efekat starenja, da je manje umoran i iscrpljen, da mu se sposobnost koncentracije poveava i da moe izbei ozbiljne zdravstvene probleme poput bolesti srca, nekih vrsta raka, dijabetes i bolesti ui. Ishrana je osnovni faktor optimalnog rasta i razvoja oveijeg organizma i direktno utie na njegovu radnu sposobnost i duinu ivota. Da bi se sprovela pravilna ishrana, neophodno je poznavati osnovne principe pravilne ishrane. Dananju ishranu karakteriu nepravilni i nedovoljno izbalansirani obroci. U njima ima previe masnoa, mesa, hleba a malo mlenih proizvoda, voa i povra. Zbog toga trpi na itav organizam, a veoma je lako mnoge loe komplikacije izbei jednostavnom promenom ishrane. Jo je poznati grki lekar Hipokrat rekao:"Tvoja hrana bie tvoj lek". Savremena medicina je nakon decenija istraivanja dola do zakljuka da je uzrok ovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede. Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadri previe belanevina i masti (posebno ivotinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je uglenim hidratima, vitaminima i mineralima- a to je biljna hrana, voe, integralne itarice, semenke. Zdrava ishrana znai jesti to jednostavnije, ne meati namirnice razliitog sastava (na primer: ugljene hidrate sa belanevinama), kao to zdrava ishrana takodje znai jesti u umerenim koliinama, ne prebrzo i halapljivo, ve sa sveu o vanosti unoenja hrane u organizam. Uzimanje to raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima sutinski znaaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje elija u to idealnijim koliinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. " oslukivanje " organizma, saradnja sa njim i potovanje njegovih potreba. Kada bismo

4

bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Pogrenim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, unitavamo svoje telo i skraujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja. Da bismo se hranili pravilno, veoma je vano da se pridravamo odgovarajueg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmiljanja. Obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izglednelosti, jer tada dolazi do unitavanja odreenih modanih elija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.

3.Principi pravilne ishraneDa bi se sprovela pravilna ishrana neophodno je poznavati osnovne principe pravilne ishrane: Racionalna ishrana- predstavlja odnos izmeu koliine unete hrane i koliine utroene u organizmu za odgovarajue procese, a to su: termoregulacija, rad unutranjih organa, fizika aktivnost, itd. Odstupanje od ove ravnotee dovodi do preobilne ili nedovoljne ishrane. Racionalna ishrana istovremeno znai uzimanje namirnica koje su jeftinije, ali jednako vredne tako da se ne umanjuje nutritivna vrednost jela Uravnoteena ili umerena ishrana- predstavlja optimalnu koliinu hranljivih sastojaka. Ona ne sme biti ni preobilna niti nedovoljna, ne samo u energetskom smislu. ve i u pogledu i drugih hraniljih sastojaka, posebno vitamina i menarala. I preobilna i nedovoljna ishrana mogu dovesti do razliitih poremeaja u organizmu i slabljenja njegove vitalne sposobnosti. Raznovrsna meovita ishrana- obuhvata dva pojma: grupe namirnica i vrstu jela. U toku dnevnog jelovnika potrebno je uzeti namirnice iz svih 7 grupa, odnosno 5 grupa ako se posmatra piramida ishrane. Ravnomernost obroka (dnevni ritam obroka)- neophodno je u toku dana uzeti vie obroka sa manjom koliinom hrane, a posebno je nepravilno celokupnu koliinu hrane uzeti u obliku jednog obroka, pri emu se optereuju organi za varenje, pa i ceo organizam.

5

Da bi se ispunili ovi principi, postoje odreeni faktori i kriterijumi. Faktori: potrebe organizma, oveka za kojeg se hrana priprema; ekonomske mogunosti; i kulturni nivo i navike u ishrani.

Kriterijumi: estetski, koji podrazumeva pravilan nain serviranja i privlaan izgled jela, to povoljno utie na apetit i podstie ga; i sanitarni, koji podrazumeva pre svega mikrobioloku ispravnost namirnica, ali treba obratiti panju i na hemijsku i radioloku ispravnost.

3.1. Deset saveta za pravilnu ishranu1) Jesti raznovrsnu hranu. 2) Odravati optimalnu teinu. 3) Smanjiti unoenje zasienih masnih kiselina (masti ivotinskog porekla). 4) Poveati unos polinezasienih masnih kiselina (nerafinisana hladno ceena ulja, puteri od semenki- kikiriki, suncokret, susam). 5) Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, jaja). 6) Poveati unos sloenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana (povre, voe, integralne itarice). 7) Redovno unoenje tenosti: voda, ajevi, prirodni sokovi. 8) Smanjiti unoenje eera, naroito belog rafinisanog, zameniti ga medom. 9) Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske. 10) Smanjiti i izbegavati unos kafe, alkohola i duvana.

6

4.Piramida pravilne ishrane

Slika 2 Piramida pravilne ishrane

Piramida ishrane (slika 2.) prikazuje koje vrste namernica i u kojoj koliini treba svakodnevno jesti. Namirnice su podeljene u est osnovnih grupa i rasporeene na etiri sprata. Vii spratovi piramide imaju manju povrinu, a hrana prikazana u njima uzima se u manjim koliinama. Kod niih spratova je obrnuto. Bazu piramide, osnovu svakodnevne ishrane treba da ine itarice i proizvodi od itarica, pirina, krompir, testenina do 45% dnevnih energetskih potreba, sa krompirom do 50%. Prednost imaju integralne itarice i njihovi proizvodi. Sledei nivo piramide ine povre i voe. Povre treba da bude zastupljeno sa 15-20% dnevnih energetskih potreba. Bitno je u kom se obliku konzumira. Uvek treba dati prednost sirovom povru- svee salate od vie vrsta povra ili svee ceeni sokovi od povra ili u kombinaciji sa voem. Voe treba da bude zastupljeno sa 10-15% od ukupnih dnevnih energetskih potreba to vie u sveem obliku. Kao i povre neophodno je zbog svog sastava: obilje vitamina, mineralnih materija, organskih kiselina, enzima i biljnih vlakana. Trei sprat piramide ine mleko i mleni proizvodi koji sadre proteine, vitamine i minerale, posebno kalcijum i riboflamin. Ove namernice trebaju biti sa manjim procentom masti. Drugi deo ovog sprata ini meso, riba, jaja koje treba uzimati u malim koliinama.7

Meso je izvor energije i punovrednih proteina, minerala (magnezijuma, kalijuma i fosfora) i elemenata u tragovima (gvoa, cinka i selena). Ribe, posebno morske, i morski plodovi bogate su omega-3 masnim kiselinama. Jaja su izvor punovrednih proteina, gvoa, kalcijuma, fosfora i vitamina A i D, kao i vitamina B grupe. Najvii sprat piramide ine masnoe, slatkii, so i alkoholna pia koje treba uzimati paljivo i ogranieno. Ovo je grupa namirnica sa tzv. "praznim kalorijama", velike energetske a male nutritivne vrednosti malog proteinskog, vitaminskog i mineralnog sadraja. Zato treba izbegavati zaeerene namirnice i bezalkoholna pia, a potrebu za slatkiima zadovoljiti konzumiranjem sveeg i suenog voa i medom.

4.1. Voda i fizika aktivnostPored pravilne ishrane, vazna komponenta zdravog zivota koju najee uzimamo zdravo za gotovo predstavlja voda. Veoma je vano unositi pravu koliinu vode, direktno ili indirektno. Voda je osnovni gradivni sastojak svih nas. Iako voda ne sadri kalorije i hranljive materije, ona je neophodna za ivot. Moemo nedeljama iveti bez hrane, a bez vode samo nekoliko dana. Nedovoljno unoenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organa i dovodi do niza hroninih degenerativnih promena tkiva i organa. Bolesti kao to su ir na elucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergija i astma mogu biti posledica direktne dehidratacije. Savremeni ovek smatra da ne moe da dehidratira jer vode ima u svemu to pojede i popije. Ali zanemarivanje iste vode i njena zamena tenostima (kafa, alkohol, sokovi) vode dehidrataciji, jer ovi napici ne mogu zameniti istu vodu. Njihovo konstantno konzumiranje dovodo do gubitka oseaja za e, pa tako ovek oseaj ei zamenjuje oseajem gladi, i umesto da pije vodu on jede. Da bismo ovo spreili potrebno je dnevno da u organizam unosimo oko dva litra ciste vode,iako ne oseamo e. Kao jedna od vanih pretpostavki zdravog ivota jeste fizika aktivnost. Preporuuje se svakodnevna aktivnost u trajanju od najmanje trideset minuta. Pod fizikom aktivnou podrazumeva se kretanje tela na nain da se troi energija: etanje, penjaje uz stepenice, venja bicikla, plivanje, tranje i slino.

8

5.Poremeaji ishraneNeki rani znakovi poremaaja ishrane jesu: uzimanje malih porcija ili odbijanje hrane, nagli gubici u teini bez nekog posebnog razloga, jak strah od dobijanja na teini, uestalo vebanje, jedenje u tajnosti, naputanje stola odmah posle jela i odlazak u kupatilo, velika kolebanja u teini, gubitak menstruacije, zavisnost od laksativa, diuretika ili dijetetskih pilula. Postoji vie vrsta poremeaja u ishrani, a to su: anoreksija, bulimija i prejedanje. To su psihijatrijske bolesti koje najee zahvataju ljude izmeu 15 i 35 godina. Statistike pokazuju da preko dva miliona Amerikanaca boluje od ovih bolesti i na hiljade njih umire od istih. Bez odreenih tretmana ljudima sa ovakvim poremeajima ne predstoji blistava budunost. Za njih postoji terapija udruena sa lekovima posle koje pacijent biva izleen i sposoban da prikupi snagu za dalji normalan i zdrav ivot. Osnova poremeaja ishrane je gubitak kontrole i tada osoba u elji da kontrolie jedino to joj je preostalo okree se "kontroli" fizikog izgleda. Na gubitak kontole misli se prvenstveno na oseaj da se sve deava bez njene volje i da nita u ivotu ne moe kontrolisati to vodi gubitku samopouzdanja, samopotovanja, depresiji, oseaju bezvrednosti. Tada nastaje prejedanje i bulimija sa jedne strane i anoreksija sa druge strane.

5.1. PrejedanjeBig Eating Disorder (prejedanje) je poremeaj kod koga je karakteristino uzimanje velike koliine hrane tokom obroka u epizodama, koje se deava najmanje dva puta nedeljno. Pod velikom koliinom hrane podrazumeva se da je to koliina koju druga osoba, sline dobi i grae nije u stanju da pojede u kraem vremenskom periodu. Prejedanje je psihosomatski poremeaj, to znai da se prejedanjem eli potisnuti neka neprijatna emocija.

slika 3. Prejedanje

9

Istraivanja upuuju da je ovaj poremeaj posledica uslovljavanja i uenja posebnog obrasca ishrane jo iz ranog detinjstva. esti smo svedoci da roditelj hranom umiruje dete, kako bi nali utehu od svakodnevnog stresa, depresije, nemoi koja dovodi do prejedanja, a nastavlja se sa mrnjom prema samom sebi. Tu se krug zatvara, sve dok osoba ne shvati da ima problem i ne potrai strunu pomo. Ovaj poremeaj se lei prvenstveno psihoterapijom a kada doe do odreenog pomaka onda se ukljuuju i ostali lekari, na primer nutricionisti.

5.2. BulimijaBulimija nervosa je isto poremeaj psihosomatskog porekla. Obino poinje bezazlenom dijetom. U veini sluajeva javlja se kod ena od 15 do 35 godina. Sam (ne)svesni oseaj praznine, straha, dosade, usamljenosti, eli da se ispuni hranom. Kao kontratea prejedanju nastupa izgladnjivanje, samoizazivanjem povraanja do samopovreivanja. Skoro u svakom sluaju, pribegava se pilulama za mravljenje, zloupotrebi laksativa i diuretiak. este su sklonosti ka impulsivnom ponaanju korienju alkohola, drogi i pokuaja suicida. Osoba sa ovim poremeajem esto tei savrenstvu koje je sama zacrtala ili su joj roditelji nametnuli. Za bulimiju se tvrdi da je mnogo opasnija od prejedanja i anoreksije jer je esto teko uoiti. Osoba ne mora biti previe gojazna kao kod prejedanja, niti premrava kao u anoreksiji, mada esto variraju u telesnoj teini. Leenje je dugotrajno i mukotrpno zbog toga to se bulimija teko otkriva pa samim tim tok leenje kasnije kree. Potreban je itav tim profesionalaca, jer se uz psihologa trebaju prikljuiti i lekari drugih specijalnosti zbog neretko velikog telesnog oteenja.

Slika 4.Bulimija

10

5.3. AnoreksijaAnoreksija predstavlja poremeaj koga karakterie namerni gubitak telesne teine. Za razliku od Bulimije prepoznatljiva je na prvi pogled jer se svodi na izgladnjivanje do kahektinog stadijuma (krajnja iscrpljenost i izmravljenost). U najteim oblicima dovodi do smrti. Ovo je jedan od "najmodernihih" poremeaja ishrane. Svi smo svedoci "kulta lepote" koji propagira mravost. Najei period kada se kree u anoreksiju je doba adolescencije (15-25 godine). Karakterie ih patoloki strah od debljine i time im je bilo koja hrana opasna. Pored psihikih posledica este su fizike posledice koje se ogledaju u gubitku menstruacije, poremeaju rada srca, nesvestice, anemija, krtost kostiju itd. Terapije se vre u saradnji sa vie strunjaka, najee u bolnikim uslovima. Posledice anoreksije vrlo su ozbiljne i raznolike: pothranjenost; drastino smanjnje miinog i kotanog tkiva; opadanje kose; vrtoglavice, slabost, loa koncentracija; pojaana osetljivost na hladnou; smanjenje krvnog pritiska pritiska i pulsa; bol u abdominalnom delu tela; anemija i izostanak menstruacije; suva koa; i mortalitet.Slika 5. Anoreksija

Postoje dve vrste anoreksije: 1) samo ograniavanje- anoreksine osobe gube teinu tako to ograniavaju koliinu uzimanja hrane, a takoe pokuavaju smrati putem prekomerenog vebanja; i 2) izazvano povraanje- anoreksina osoba se na razliite naine pokuava reiti kalorija, pa tako nakon obroka izaziva povraanje, uzima laksativ ili diuretik. Neki od njih se prejedaju, uzimaju velike koliine hrane, dok drugi uyimju vrlo male koliine hrane npr. komadi hleba. Oba oblika imaju iste simptome: gubitak telesne teine, hronian umor, lomljive nokte i sl.11

6. Zakljuakovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloenje direktno su uslovljeni nainom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomae pojedincu da se lake suoi sa ivotnim tekoama i da se zatiti od mnogobrojnih fizikih i psihikih bolesti. Svako od nas moe poboljati kvalitet svog ivota pravilnom ishranom i tako pozitivno uticati na svoje zdravlje. Potrebno je samo malo truda kako bi covek svoj ivot uinio ispunjenim i boljim. Jer kako jede tako misli, kako misli tako ivi. Poremeaji u ishrani danas nisu retkost i upravo zbog toga potrebno je da im javnost pridaje vie znaaja. Jer u raznim asopisima i na televiziji svakodnevno gledamo slike manekenki i fotomodela koje diktiraju izgled mladih danas. Mladi ne obraaju panju na svoje zdravlje i slepo slede te predstave, kako bi se to bolje uklopili i bili prihvaeni u drutvu. Anoreksija i bulimija predstavljaju ozbiljne poremeaje, a mladi su najee pogoeni njima. Zato je potrebno prepoznati ove poremeaje na vreme kao bi ih spreili u to ranijoj fazi i time otklonili vee posledice.

12

Literatura

1) Nikoli, M., Kocijani, R, Gec, M. P., Parezanovi, V., Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006 2) Popularna medicinska enciklopedija, Mladinska knjiga, 1987 3) Treasure, J., Schmidt, U., Furth E., Poremaaji ishrane, osnovni prirunik, Medicinska knjiga, 2009 4) Prirunik - Sauvajte svoje srce - Podrka razvoju javnog zdravlja Srbije od strane EU, 2007 5) http://www.nutricionisti.org/index.php?option=com_content&view=article&id=66:Prin cipi%20pravilne%20ishrane&catid=36:principi%20pravilne%20ishrane&Itemid=55, preuzeto: 6.3.2012. 6) http://nadijeti.wordpress.com/pravilna-ishrana/, preuzeto: 6.3.2012. 7) http://www.zdravaishrana.net/PrincipiZdraveIshrane.htm, preuzeto: 6.3.2012. 8) http://www.nestle.rs/nhw/Pages/Piramidapravilneishrane.aspx, preuzeto: 6.3.2012. 9) http://www.dijeta.net/poremecaji_u_ishrani.htm, 7.3.2012. 10) http://serbianforum.org/zdravlje/33801-poremecaji-ishrane-anoreksija-bulimija.html, 7.3.2012.

13