Seminar Sedam Sveobuhvatno upravljanje

Seminar Sedam Sveobuhvatno

upravljanje

‘Seminar 7 Kvalitetne škole za sve i etičko rukovođenje

- Rukovođenje

- Inkluzija – Programi za posebne potrebe

- Uloga tehnologije u učenju

- Usavršavanje nastavnika

- Podučavanje nastavnika

- Etika za direktore škola

Standard 2: Kvalitet nastave i učenja

Standard 1: Rukovođenje i motivacija

Standard 6: Radna etika

izrazi zahvalnoSti:

Projekat koji je finansirala EU - IPA 2009 “Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta opština i direktora škola” (sproveden od strane konzorcijuma na čelu sa GIZ IS) izražava zahvalnost Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH zbog korišćenja njegovog Programa za obuku direktora škola (2012). Pored toga, projekat je zahvalan i autorima i saradnicima Programa za obuku direktora škola: Dr. Hermann Scheiring, Carmen Mattheis, Selim Mehmeti, Vesel Hoda i Sokol Elshani. Veći deo ovog seminara je originalni sadržaj koji su u ime projekta „Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta direktora škola“ razvili David Lynn, Osman Belushkaj i Selim Mehmeti uz podršku Uwe Graune. Celokupan novi materijal izrađen je u cilju da se uzmu u obzir očekivanja koja proizilaze iz administrativnog uputstva Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) pod nazivom “Standardi za profesionalnu praksu direktora škola”. Ovaj seminar je deo revidiranog programa obuke za direktore škola. Ažurirani seminari tretiraće ove standarde kako u pogledu sadržaja, tako i u pogledu njihove primene u praksi.

Seminar je zasnovan na GIZ-ovom Programu za obuku direktora škola (akreditovan od strane MONT-a dana 10.02.2012. godine sa zvaničnim brojem 45/12 u protokolu za sertifikaciju Kancelarije za akreditaciju), a revidirali su ga Selim Mehmeti, Osman Buleshkaj i David Lynn u ime GIZ IS u okviru projekta koji je finansirala EU “Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta direktora škola”. Ovi stručnjaci su izabrali, integrisali, revidirali i uredili materijal za obuku za rukovođenje i upravljanje školom iz GIZ-a, MONT-a, Programa EU Međusektorski pristup obrazovanju (SWAp), USAID-ovog Programa za osnovno obrazovanje i Programa za razvoj nastavnika na Kosovu (KEDP) u cilju stvaranja sveobuhvatnog, revidiranog i unapređenog materijala.

napomena:

Ovaj priručnik je objavljen uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i ne može se smatrati da odražava stavove Evropske unije.

opiS projekta:

“Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta opština i direktora škola” je projekat koji finansira EU kroz IPA 2009, a njime upravlja Kancelarija EU na Kosovu. U ime MONT-a, projekat sprovodi konzorcijum koji predvodi GIZ IS (uključujući i Swisscontact i IP-consult). Projekat se sastoji od pet komponenti: (I) stvaranje i sprovođenje efektivnog i održivog sistema obuke, kao i uspostavljanje programa obuke, (II) izgradnja kapaciteta javnih visokoškolskih ustanova u pružanju kvalitetnih programa osposobljavanja nastavnika, (III) izgradnja kapaciteta na opštinskom nivou i izgradnja kapaciteta opštinskih direktora za obrazovanje, (IV) izgradnja kapaciteta direktora škola i (V) informisanje, komunikacija i raspodela.

Razvoj ovog seminara i ažuriranje materijala za obuku ostvareni su kroz zajedničku inicijativu MONT-a i projekta “Obuka nastavnika i izgradnja kapaciteta opština i direktora škola na Kosovu” uz podršku EU i GIZ IS kao implementacionih partnera.

Sadržaj

uvod ....................................................................................................................................................................... 61.1. Svrha ................................................................................................................................................................. 61.2. Očekivani učinak ...................................................................................................................................... 7

2. rukovođenje ........................................................................................................................................................... 72.1. Osnove rukovođenja ......................................................................................................................................... 82.1.1.Osnovne odgovornosti direktora škola u rukovođenju i upravljanju ......................... 9

3. usavršavanje nastavnika kroz mentorstvo – šta je tu korisno za direktore? ..................... 103.1. Mentorstvo i uloga direktora škole .................................................................................................... 113.1.1. Mentorstvu na Kosovu potrebno je ’podupiranje ................................................................................ 113.1.2. Proces mentorstva .................................................................................................................................... 123.1.3. Deset saveta za uspešan odnos između mentora i podučavanog nastavnika ............................. 163.2. Akcioni plan za mentorstvo u vašoj školi ............................................................................................... 17

4. inkluzivno obrazovanje ................................................................................................................................. 184.1. Uloga i značaj inkluzije.................................................................................................................................... 194.2. Razumevanje koncepta nepovoljnog položaja grupa ....................................................................... 194.3. Izgradnja svesti o diskriminatorskim aspektima obrazovanja ............................................................ 204.4. Pristupi inkluziji ................................................................................................................................................. 214.4.1. Posebne strategije za uključivanje devojčica i devojaka ............................................................... 214.5. Posebne strategije za uključivanje učenika sa posebnim obrazovnim potrebama ................... 234.6. Dodatni resursi i aktivnosti za podršku inkluzivnoj praksi u školi .................................................. 24

5. uloga tehnologije u učenju i radu škole ................................................................................................... 265.1. Uloga direktora škole u pružanju podrške nastavnicima u korišćenju IKT u nastavi i učenj. 265.2. Stručno usavršavanje osoblja škole u oblasti korišćenja IKT ............................................................ 275.3. Korišćenje tehnologije i upravljanje školom ........................................................................................ 28

6. etičko rukovođenje ......................................................................................................................................... 29Etički okviri - Škole etičke misli.............................................................................................................................. 30

7. pregled programa obuke ............................................................................................................................ 33

Rečnik ........................................................................................................................................................................... 36Pomoćna literatura: ................................................................................................................................................. 37Aneks A: Vodič za sastanak pre posmatranja ................................................................................................... 38

Aneks B: Diskusija nakon posmatranja ............................................................................................................ 39

6

Seminar Sedam: Sveobuhvatno upravljanje

1. uvodOsnovne teme celokupnog uvodnog programa obuke su promene i kvalitet škola. Istraživanja rada delotvornih škola u poslednjih trideset godina stalno ukazuju da su za kvalitet škole ključni rukovođenje i upravljanje od strane direktora škole – što je najznačajnije u obrazovnom sistemu. Ovaj seminar se još jednom osvrće na pitanja rukovođenja; mentorstva (podučavanja), kao posebnog način rada sa nastavnicima; izrade programa za učenike sa posebnim potrebama s obzirom da to može biti najveći izazov inkluziji, uloge tehnologije u učenju i, na kraju, važnosti prakse etičkog rukovođenja. Seminar se završava „novostima“ u obrazovnom sistemu Kosova. Sve ovo utiče na škole i direktore škola.

1.1. Svrha

Kosovo se suočava sa značajnim promenama. Prva među njima jeste promena kurikuluma (OKK), što znatno utiče na rad i ono što se očekuje od direktora.

Prva stavka za direktora škole je kvalitet nastavnog kadra. Nema dobre škole bez dobrih nastavnika. Direktor treba da vodi nastavni kadar i podržava ga u procesu upoznavanja sa novim kurikulumom i njegovim razumevanjem i sprovođenjem. To znači naučiti kako voditi promene, nadgledati i podučavati nastavnike, te biti sposoban, zajedno sa nastavnicima, izraditi školski plan i program stručnog usavršavanja. Pored toga, sve ovo je povezano sa sprovođenjem novog sistema za licenciranje nastavnika. Mnogo toga treba da se nauči i još više da se uradi.

Svakoj školi je potreban ’šef’, tj. neko ko ima konačna ovlašćenja i odgovornost, ali malo je škola kojima je potreban neko ko voli da „šefuje“! Školama danas trebaju instruktori; neko ko će ih usmeravati kroz intenzivan proces promena. Ovo pruža priliku za zajedničko učenje sa nastavnicima. Iako nisu stručnjaci za konkretnu oblast, direktori škola u drugim zemljama naučili su da podučavaju nastavnike, ali i proširuju svoja znanja kroz sam proces. To se danas očekuje od direktora škola na Kosovu.

Od nastavnika se danas očekuje da odgovore na široki spektar potreba učenika. Inkluzija je najvažnija inicijativa politike MONT-a. Jedna je stvar primiti sve učenike u školu, a sasvim druga brinuti se o njihovim obrazovnim potrebama. ‘Izrada programa za učenike sa posebnim potrebama’ tema je jednog od predavanja na ovom seminaru.

MONT je jako puno uložio u pružanje podrške nastavnicima da dobiju evropsku kompjutersku vozačku dozvolu (ECDL). Dva su razloga za to: korišćenje tehnologije čini vođenje evidencije, upravljanje i izveštavanje u školama mnogo efikasnijim. Ova forma komunikacije se sve više koristi. Što je najvažnije, ona postaje najbitnije sredstvo za učenje; prema tome, seminar uključuje i predavanje o ulozi tehnologije u učenju.

Na kraju, ključni aspekt rukovođenja: etika. Ljudi neće dugo pratiti titularnog lidera1 ako uoče da je isti neodgovarajućeg karaktera, naročito po etičkim pitanjima. Ljudi će tolerisati one čiji se karakter ne poštuje, ali neće reagovati na rukovođenje te osobe sa entuzijazmom ili posvećenošću – kvalitetna škola zavisi od veština rukovođenja i upravljanja i karaktera titularnog lidera.

Promena je bila prva tema ovog programa obuke; to je istovremeno i poslednja tema. Šta se menja? Za šta direktori treba da budu spremni? Ovo je sažeto u zaključcima seminara.

1 Titularni lider je osoba koja ima odgovornost u skladu sa svojom titulom. Nisu svi titularni lideri stvarni lideri.

7


1.2. Očekivani učinak Od učesnika se očekuje da postignu sledeće rezultate u pogledu ‘znanja’:

• Shvate ključne aspekte upravljanja osobljem i stručnog usavršavanja.

• Shvate koncepte i principe praktičnog rada na instrukciji/podučavanju nastavnika.

• upoznaju se sa resursima koja su na raspolaganju školi za podršku izradi programa za učenike sa posebnim potrebama.

• poštuju potencijal tehnologije kao faktora u razvoju kompetencija učenika.

• Shvate osnove etike i njenu ulogu u rukovođenju i odnosima.

Od učesnika se očekuje da nauče sledeće ‘veštine’:

• praćenje učinka osoblja i utvrđivanje njihovog kvaliteta.

• procena nastavnika u kontekstu njihovog licenciranja.

• instrukcijski pristup u obučavanju kolega nastavnika.

• planifikimi i programeve për zhvillim profesional

2.rukovođenjeŠta se podrazumeva pod ‘rukovođenjem’? Da li titula podrazumeva vršenje funkcije rukovođenja? Lideri su nosioci promena. Rezultati njihovog rada vide se u poboljšanjima i pozitivnim promenama u ustanovama za koje su odgovorni.

Većina lidera nije prirodno nadarena za taj posao. Fredmund Malik2, kaže da je funkcija lidera kao posao arhitekte. Osnovna karakteristika je sposobnost rada sa ljudima radi ostvarivanja zajedničkog cilja. Rukovođenje se može naučiti – da bi bio više od ‘titularnog lidera’, ’lider’ treba da nauči kako da taj posao dobro obavlja. Rukovođenje zahteva ponavljanje i praktični rad.

Ono se zasniva se na svrsi; dobar lider zasniva svoj praktični rad na znanjima i veštinama usmerenim na to da članovi školske zajednice ostvare mandat škole na najkvalitetniji način. Ako želite da postanete pilot, prvo morate da naučite da upravljate avionom; isto važi i za rukovođenje. Niko ne želi da leti avionom kojim upravlja neobučeni pilot!

2 Malik, Fredmund (2001): Führen, Leisten, Leben. Wirksames Management für eine neue Zeit. Heyne Business.

8


Lideri upravljaju, ali to je samo jedan deo njihove uloge. Rukovođenje je više od upravljanja. Lideri su oni koji uče i okupljaju ljude kako bi oni kao celina ostvarili više od onoga što bi pojedinac u organizaciji mogao da ostvari kao jedinka. Kvaliteti uključuju i potrebu da se bude vizionar (veruje da škola može biti bolja nego što jeste), instruktor, planer timskih procesa, taktičar, komunikator, kompetentan upravnik i više od toga.

Tipični zadaci lidera obuhvataju:- uključivanje najvažnijih školskih aktera u utvrđivanje opštih ciljeva i krajnjeg cilja škole;

delegiranje zadataka i odgovornosti; - donošenje odluka u ime škole i prepoznavanje trenutka kada treba uključiti druge u proces

donošenja odluka;- održavanje komunikacije i obaveštavanje kolega o važnim dešavanjima koja utiču na školu; - motivisanje i pružanje podrške kolegama;- organizovanje i vođenje sastanaka; - posredovanje u rešavanju sukoba između različitih strana ili grupa; - neprekidno učenje rukovođenja, naročito rukovođenja u obrazovanju; - prisutnost u celoj školi kako bi bio dostupan osoblju i stalno obavešten o dešavanjima u školi.

2.1. Osnove rukovođenja Tabela koja sledi opisuje četiri stila rukovođenja, uz navođenje prednosti i nedostataka svakog od njih. Iskusni lider koristi različite stilove koji odgovaraju različitim situacijama. Ovo se naziva ‘situacionim rukovođenjem’.

prednosti nedostaci

autoritaran (autokratski) Koristan i neophodan u hitnim situacijama

Emocionalne i društvene kompetencije su manje važne Nema ličnog usavršavanja Kod osoblja se ne razvija samoodgovornost i samopouzdanje

kolegijalan

Osoblje može puno toga da učini u smislu samousmeravanjaPažljiv sa osobljem Koristan za nove i još neupućene nastavnike

Nije usmeren ka cilju (nefokusiran) Zadaci su manje važni

kooperativan

Usmeren ka zadatku i osobi Usmeren ka cilju Definisanje prioriteta Korisna uspostavljena kultura

Duge diskusije Za donošenje odluka je potrebno vreme

Liberalan stil Dobar i neophodan za iskusne kolege

Nema kontrole, pravila su u centru, školsko okruženje postaje manje važno

9


prva aktivnost:

1. Razmotrite različite stilove rukovođenja i njihove prednosti i nedostatke. Koji stil rukovođenja bi bio najprihvatljiviji vašem osoblju? Koji stil bi bio najprihvatljiviji učenicima, a koji njihovim roditeljima?

2. Proverite vaš stil rukovođenja. Koje rukovođenje je slično vašem stilu rukovođenja? Porazgovarajte o ovome sa osobom koja vas poznaje kao lidera i koja će vam dati iskren odgovor.

3. Šta želite da promenite u budućnosti – šta želite da dodatno poboljšate, a na osnovu odgovora koje dobijete od drugih ljudi?

Važno je uočiti i svoje prednosti i slabosti.

druga aktivnost:

1. Pripremite listu sa svim vašim sposobnostima, prednostima i nedostacima.2. Koji element u kontekstu vaših prednosti i sposobnosti želite dodatno da poboljšate?3. Koji element u kontekstu vaših slabosti želite da umanjite ili transformišete u prednost?

Pošto svi imaju subjektivan stav o svom ponašanju, jako je korisno dobiti pravi, pouzdan i iskren odgovor od nekog ko zna kako se ponašate na poslu. To može biti vaš dobar prijatelj, partner u timu ili kolega.

Za rukovođenje je neophodan iskren odgovor nekih drugih ljudi, kao što su nastavnici, učenici ili roditelji. Ponekad treba preći dug i težak put da bi se stvorila kultura slanja povratne informacije i atmosfera poverenja i iskrenosti, uz profesionalnost pri komunikaciji. Važno je obratiti pažnju na to kako komunicirate i šta radite da bi izgradili atmosferu poverenja i otvorenosti u vašoj školi (Seminar 4). Upoznajte sebe. Držite se vaših prednosti i iskoristite ih da izgradite dodatne sposobnosti u rukovođenju.

2.1.1. osnovne odgovornosti direktora škola u rukovođenju i upravljanju

Kvalitet obrazovnog sistema zavisi od kvaliteta učinka svake od škola. Visoki standardi se postižu i održavaju kroz interakciju između direktora, nastavnika, učenika, roditelja i šire zajednice. Da bi se postigli najbolji rezultati za školu, neophodno je da direktor radi kao deo tima.

MONT navodi odgovornosti direktora škole u zakonima u administrativnim uputstvima.

Najvažnije su da: - rukovodi školom i podstiče inovativnost;

- neprekidno poboljšava standarde kvaliteta obrazovanja;

- obezbeđuje jednake obrazovne mogućnosti za sve, uz poseban akcenat na devojčice, manjine i decu sa posebnim potrebama;

- stvara pozitivnu atmosferu kako bi se postiglo obostrano poštovanje, efikasan i vredan rad i osećaj odgovornosti kod svih relevantnih aktera;

- bude glavni predstavnik škole i zastupa vrednosti škole kod zajednice i drugih institucija i tela;

10


- osigura da su uneti školski podaci uvek tačni i pouzdani; - zasniva odluke na podacima škole/SUIO - efikasno upravlja finansijama i drugim školskim resursima kako bi se postigli najbolji mogući

rezultati.

Pošto su direktori škola odgovorni za upravljanje i nadgledanje svih procesa i aktivnosti u školi, važno je iste organizovati na efikasan i delotvoran način; jedan od načina je delegiranje zadataka.

treća aktivnost

- Kako direktor može da obavlja opšti nadzor nad radom škole i upravlja na najefikasniji i najdelotvorniji način?

- Kako direktor može da odredi dužnosti drugima koji imaju posebne odgovornosti? - Koji si osnovni principi koji se moraju poštovati pri delegiranju zadataka?

razgovarajte o ovome iz perspektive vaše škole

Kao lider škole odgovorni ste i za usavršavanje rukovođenja kod vašeg nastavnog kadra i učenika i za prihvatanje rukovođenja tamo gde ga uočite kod roditelja i članova zajednice. Većina škola su prevelike da ih vodi i sve zadatke obavlja jedna osoba; zbog toga je i delegiranje jedna od tema. Učesnicima se preporučuje da pročitaju lekciju o delegiranju koja je sadržana u dodatnom materijalu za Seminar 7.

3. usavršavanje nastavnika kroz mentorstvo – šta je tu korisno za direktore?Na Seminaru 2, učesnici su učili o odgovornostima direktora za nadgledanje nastavnika u kontekstu sistema za licenciranje nastavnika. Naglašeni su i mesto i važnost stručnog usavršavanja školskog osoblja. Mentorstvo nastavnika je treći skup veština koje direktorima pomažu u usmeravanju ovih velikih budućih promena u Okvirnom kurikulumu Kosova. Ne morate biti stručnjak za konkretnu oblast da biste bili instruktor nastavnicima. S obzirom na savremene promenljive programe rada, nastavnicima ništa nije potrebnije od dobrog instruktora. Instruktor je vodič koji podučava.

Direktori škola se moraju usredsrediti na usklađivanje svojih tradicionalnih uloga mentorstva i vrednovanja i biti konstruktivniji i kritičniji prema nastavnicima kako bi ih podstakli da poboljšaju stručni rad; zato je mentorstvo potrebno.

Ovaj deo je osmišljen kao pomoćni i materijal za čitanje. Svrha ovog dela je davanje informacija o procesu mentorstva nastavnika i pomaganje direktorima škola da taj proces shvate. Oni mogu podučavati nastavnike i pružati im podršku pri pronalaženju najboljeg načina za sprovođenje novog kurikuluma. Direktori škola će u ovom delu dobiti informacije o vođenju, pripremi i sastavljanju ličnog akcionog plana za mentorstvo nastavnika u njihovom školama. Pored toga, kroz čitav ovaj deo navedene su radne aktivnosti za manje grupe kako bi se pomoglo boljem razumevanju ideja u ovom tekstu.

11


Na ovom predavanju koristiće se igranje uloga kako bi učesnici mogli da prisustvuju procesu mentorstva, naročito korišćenju komunikacionih veština za slanje konstruktivne povratne informacije. Od učesnika će se tražiti da nakon seminara u svojim školama formalno i neformalno praktikuju mentorstvo. Organizatori seminara i viši stručnjak će biti mentori i instruktori direktorima škola dok ovi budu obavljali taj posao. Oni će pružati podršku direktorima na licu mesta, vrednovati njihov rad i davati im konstruktivne povratne informacije. Zahvaljujući tome direktori škola će moći da izrade svoj akcioni plan za mentorstvo nastavnika u njihovim školama.

3.1. Mentorstvo i uloga direktora škole Direktori škola su odgovorni za usklađivanje regulatornih potreba Opštinskog odeljenja za obrazovanje i MONT-a sa individualnim potrebama nastavnika i učenika. Ovo utiče na njihovo definisanje prioriteta u odnosu na resurse – najviše u odnosu na vreme. Dobri direktori škola adekvatno upravljaju svojim vremenom i ispunjavaju ove zahteve. Oni uče kako da službenike Opštinskog odeljenja za obrazovanje i MONT-a obaveste o potrebama nastavnika i učenika, ali i kako da nastavnicima i učenicima prenesu potrebe Odeljenja i Ministarstva. Potrebe nastavnika ne mogu se zadovoljiti niti preneti ako direktor ne ode u učionicu da radi sa nastavnicima.

3.1.1. mentorstvu na kosovu potrebno je ’podupiranje’

Ministar obrazovanja, nauke i tehnologije je 29. avgusta 2011. potpisalo Okvirni kurikulum Kosova, odobravajući tako njegovu službenu upotrebu. Ovaj Okvirni kurikulum uticao je na prelazak nacionalnog kurikuluma sa sistema Ciljeva učenja na sistem Kompetencija ili Ishoda učenja. Nastava na ovaj novi način obuhvatiće različite pristupe zasnovane na praktičnim znanjima. Inkluzija će biti sprovedena u svim učionicama, a nastavnici će se usredsrediti na veze između teoretskog i praktičnog znanja i koristiti strategije usmerene ka učenicima i nove tehnologije.

Pored toga, sedam oblasti Kurikuluma navedene su u Okvirnom kurikulumu, koji sada definiše nove specijalizacije za buduće nastavnike. To su: Jezici i komunikacija, Umetnost, Matematika, Prirodne nauke, Društvo i životna sredina, Zdravlje i blagostanje, i Život i rad.

Procena dostignutog i naučenog biće integrisana u procese nastave i učenja, uz stalne dnevne i slučajne procene i korišćenje više izvora podataka. Procena učenja će se stoga pre svega koristiti kao sredstvo za usmeravanje učenika i pružanje povratne informacije o tome šta su naučili i kako da se bolje prilagode da bi još više naučili. S druge strane, procena učenja će nastavnicima pružiti povratnu informaciju tako da će oni moći bolje da prilagode svoje nastavne strategije. Direktori treba da shvate proces procene i usmeravaju nastavnike u pogledu odgovarajuće primene različitih oblika procene.

Pružanje podrške nastavnicima u vezi sa promenama kurikuluma i procenom treba da se ostvari kroz ‘strateški strukturisanu podršku’. Ovo se naziva podupiranje.

Proces podupiranja ili strateški strukturisana podrška je resurs za učenje osmišljen radi promovisanja boljeg učenja. Podrška se pruža u toku procesa učenja, koji je pripremljen da odgovori na individualne potrebe učenika i s ciljem da im pomogne da ostvare svoje ciljeve učenja.

aktivnost #4

Razgovarajte o tome kako bi sistem strateški strukturisane podrške izgledao na Kosovu u pogledu sprovođenja promena kurikuluma u oblastima nastave i učenja

12


U tom kontekstu nastavnici pružaju značajnu podršku promovisanju učenja kada se koncepti i veštine po prvi put predstavljaju učenicima. Podrška može uključivati: strateške aktivnosti učenja resurse za učenje pomoć kod težih zadataka šablone i smernice smernice za usavršavanje kognitivnih i socijalnih veština

Strateški strukturisana podrška koristi se u različitim kontekstima:omogućavanje aktivnosti učenja osmišljavanje zadatka savetovanje instrukcijski pristup ili mentorstvo.

Ova podrška se postepeno smanjuje jer učenici razvijaju samostalne strategije učenja, promovišući tako svoje kognitivne, emotivne i psihomotorne veštine učenja i znanje. Podrška nastavnika pomaže učenicima u savladavanju nekog zadatka ili koncepta. Podrška može biti u različitom obliku, kao što su kratki pregledi, preporučena literatura za čitanje, ilustracije ili podrška u vidu ključnih pitanja.

Direktori škola treba da se usredsrede na to da nastavnicima pruže mogućnosti umesto ranijih iskustva uspeha ili neuspeha. Često se kaže: „Dajte čoveku ribu i nahranili ste ga za taj dan. Naučite ga da peca i nahranili ste ga za ceo život“. Direktori škola koji daju odgovore ili iznalaze rešenja za nastavnike omogućavaju im da budu uspešni. Zahvaljujući tome oni mogu doživeti priznanje što su postigli učinak koji je društvo od njih očekivalo. Nastavnici međutim mogu da postanu zavisni od stalne podrške direktora škola i nikada ne nauče da pecaju.

3.1.2. proces mentorstva

U kontekstu njihove profesionalne prakse, mentorstvo nastavnika uglavnom uključuje posmatranje rada u učionici. Mentorstvo, međutim, ne treba da se striktno ograničava na posmatranje rada u učionici. Ono može podrazumevati i stručni dijalog između dvoje kolega (ili direktora i nastavnika) u cilju iznalaženja mogućih rešenja za neke od poteškoća u profesionalnoj praksi.

U kontekstu koji uključuje posmatranje rada u učionici, mentorstvo ima za cilj poboljšanje metodoloških veština nastavnika. Posmatranje rada u učionici povezano je sa diskusijama pre i nakon posmatranja.

3.1.2.1. Diskusija pre posmatranja

Da biste postali efikasan posmatrač ponašanja osobe koja drži nastavu, najpre morate pažljivo da proučite vaše shvatanje delotvorne nastave i učenja.

13


Pre posmatranja možete sebi da postavite sledeća pitanja:

• Šta smatram osnovnim za ostvarivanje efekta učenja tokom procesa koji se odvija u učionici? • Da li su moja shvatanja i očekivanja u skladu sa Standardima profesionalne prakse za nastavnike

na Kosovu? • Šta je karakteristično za ovaj konkretan predmet ili ove učenike što može da promeni uobičajen

proces učenja? • Kada kažem delotvorno učenje, koje standarde koristim za definisanje delotvornosti, npr.

sticanje znanja učenika, ponašanje tokom nastave, uživanje učenika u samom procesu, itd?

Diskusija pre posmatranja počinje procesom saradnje. Kao i u svakom drugom kontekstu posmatranja rada u učionici, mentor i podučavani nastavnik treba da razgovaraju i dogovore se o svrsi posmatranja. Na koja pitanja bi nastavnik voleo da dobije odgovore? Na šta nastavnik želi da mentor posebno obrati pažnju tokom posmatranja? Ima ili drugih pitanja koje bi mentor želeo da doda?3 Koji su posebni interesi, strahovi i stavovi nastavnika?

Kritične odluke koje treba da se donesu tokom diskusije pre posmatranja:

(1) gde i kada da se obavi posmatranje, (2) na koje karakteristike razreda se treba usredsrediti, (3) koje metode koristiti za prikupljanje podataka, (4) kako razredu predstaviti posmatrača, (5) na koji način će se podaci analizirati, i (6) ko će imati pristup rezultatima posmatranja (u kontekstu mentorstva, podaci između

mentora i podučavanog nastavnika ostaju striktno poverljivi).

Nastavnik je aktivan učesnik u donošenju svake od ovih odluka. Što je ta uloga nastavnika veća, to će za njega prikupljeni podaci biti validniji.

3.1.2.2. Posmatranje

Važna karakteristika kolaborativnog pristupa posmatranju rada u učionici jeste prikupljanje opisnih – za razliku od ocenjivačkih – podataka koje vi i nastavnik možete zajedno da analizirate kada tražite odgovore na pitanja postavljena tokom diskusije pre posmatranja.

Opisni podaci predstavljaju sliku ponašanja i interakcije u učionici, bez donošenja suda o tome da li je takvo ponašanje dobro ili loše, ispravno ili neispravno, delotvorno ili nedelotvorno. Opis predstavlja, koliko je to moguće, neutralan stav posmatrača. On izbegava pežorativni govor ili zaključke. Krajnji zaključci donose se u saradnji sa nastavnikom.

Posmatranja se mogu obavljati na više različitih načina, korišćenjem mnogobrojnih instrumenata za posmatranje i metoda opisanih u literaturi.

Opšti pristup koristi narativni sistem u kojem posmatrač pokušava da zabeleži što je više moguće verbalnog i neverbalnog ponašanja nastavnika i učenika tokom časa.

3 Mentori treba da vode računa da svoj plan učenja unesu u sam proces. To se najbolje ostvaruje kada se uspostavi konstruktivan odnos između mentora i podučavanog nastavnika.

14


Koji god sistem da se izabere, osnovni kriterijumi treba da budu da pristup omogućava najbolji mogući opis dešavanja koja se posmatraju u učionici, izbegavajući donošenje zaključaka i suda od strane posmatrača.

3.1.2.3. Diskusija nakon posmatranja

Diskusija nakon posmatranja je završni korak u ciklusu mentorstva/posmatranja. Tokom ovog procesa, podaci koje zahteva podučavani nastavnik predstavljaju se kao vaša povratna informacija zasnovana na podacima. O njima se razgovara kao sredstvu za pružanje pomoći nastavniku da se osvrne na svoj rad i definiše naredne korake koji bi mu pomogli da ostari sveobuhvatni cilj.

Prva diskusija sa vašim podučavanim nastavnikom nakon posmatranja može donekle zabrinuti nastavnika, u zavisnosti od toga kako smatra da je prošao proces posmatranja. Čak iako je proces dobro prošao, predstavljanje podataka od strane kolege/mentora može učiniti da se nastavnik oseća kao da njega ocenjujete. Ponavljanjem da je vaša uloga da pružite podršku njegovom stručnom usavršavanju i da je podučavanje poverljivo partnerstvo između mentora i podučavanog nastavnika, možete mu pomoći da se oslobodi pritiska i bude otvoreniji za profesionalni razgovor.

Predstavljanje onoga što ste uočili pruža vam objektivnu osnovu za usmeravanje nastavnika da se osvrne na svoje predavanje i razmisli šta je bilo dobro, šta bi moglo da se popravi, razmotri alternativne strategije koje bi mogle da se iskoriste i slična pitanja. Može se takođe iskoristiti za uočavanje strategija i pristupa koji bi mogli da se koriste u budućnosti, te drugih veština i shvatanja koja bi mogla da se razviju. Započinjanje pitanja sa „čuo sam…“, „video sam“, „primetio sam…“ korisna je tehnika koja navodi nastavnika da ponovo razmotri dobijene podatke – dokaze o njegovom praktičnom radu - i to iskoristi kao početnu tačku sa koje bi se dalje razvijalo novo razumevanje i prešlo na sledeću fazu.

Završna faza diskusije nakon posmatranja jeste ponovni osvrt na plan mentorstva i dogovor o narednim koracima.

3.1.2.4. Aktivno slušanje

Povratna informacija je srž aktivnog slušanja. Da bi slušanje bilo delotvorno potrebno je preduzeti sledeće korake:• Gledajte u osobu i prekinite sve drugo što radite.• Ne slušajte samo reči, već i iskazana osećanja. • Budite iskreno zainteresovani za ono o čemu druga osoba govori. • Ponovite ono šta je ta osoba rekla.• Povremeno tražite pojašnjenja.• Budite svesni svojih osećanja i čvrstih ubeđenja.• Ako želite da iznesete svoj stav, iznesite ga tek nakon što ste saslušali i dobili objašnjenja i kada

ste sigurni da ste u potpunosti razumeli stavove druge osobe.

Ponašanje koje ukazuje na ove korake uključuje: • Gledanje u osobu, izbegavanje ikakvog rada sa rukama, itd. • Pokazivanje saoseæanja za oseæaje izražene neverbalnom komunikacijom. • Reagovanje na metaporuke te osobe (skriveno znaèenje poruke).

aktivnost#5

Videti Aneks B, šta mislite o diskusiji nakon posmatranja?

15


• Parafraziranje željenog znaèenja poruke. • Traženje pojašnjenja kako bi se izbegle pretpostavke o značenju poruke.• Iznošenje vaših stavova tek kada ste sigurni da ste razumeli stavove druge osobe..

3.1.2.5. Slanje povratne informacije tokom mentorstva

U daljem tekstu razrađeni su alternativni načini za slanje povratne informacije. Oni su preuzeti iz http://www1.umn.edu/ohr/teachlearn/resources/peer/instruments/index.html da bi se ilustrovalo kako pristup mentora slanju povratne informacije određuje ili je određen pristupom i stavovima same osobe koje šalje povratnu informaciju. Povratna informacija koju šaljemo određuje da li postižemo željeni krajnji rezultat – pomažemo obučavanom nastavniku. U stvari, ako primenimo pogrešan pristup slanju povratne informacije možemo nekada dobiti neželjene efekte.

miŠljenje opiS

“Primetio sam da većina tvojih pitanja zahteva činjenične odgovore“.

“Ovo su neka od tvojih pitanja. Šta si želeo da postigneš postavljajući ova pitanja? Misliš li da su tvoja pitanja postigla željeni cilj?”

“Predstavio si svoj rad na konfuzan način“ “Primetio sam da su učenici imali dosta pitanja o…Šta misliš da je bio problem?“

“Daješ dobre primere“ “Ovi primeri (navedi) su mi pomogli da shvatim koncept koji si objašnjavao“

“Samo nekoliko učenika je učestvovalo u diskusiji koju ste vodili. Šta misliš da je bio razlog tome?“

“Postavio si tako dobar niz pitanja da bih želeo da istražim načine da uključim više učenika u razgovor i razmišljanje o pitanjima koje si izneo.“

“Malo je učenika odgovorilo.“

“Četiri učenika je odgovorilo na pitanja iz ovog dela. Dečak u zelenom džemperu u prvom redu odgovorio je na pet pitanja, što je polovina od ukupnog broja odgovora.“

“Puno si napredovao od kada sam poslednji put posmatrao tvoj čas. Svaka čast!“

“U odnosu na poslednji put kada sam posmatrao tvoj čas, primetio sam da si odlučio da čekaš duže na odgovor nakon postavljenog pitanja. Čini se da su učenici dobro reagovali na to i da su diskusije u razredu manje usredsređene na tebe kao ‘sveznajućeg instruktora’. Dobar potez! Šta misliš o ovoj promeni?“

“U mom razredu sam uradio…“ “Znam neke koje su probali…“

16


“Ne mislim da treba da tvoja briga (briga X) je važna“

“Čuo sam da si rekao da si zabrinut zbog (briga X). Zašto?“ Kako misliš da to utiče na razred?

“Zašto nisi probao…?“ “Da li si razmišljao da probaš…? Kako misliš da bi to funkcionisalo u razredu?“

“Da, svi mi imamo taj problem. Ne možeš mnogo da učiniš po tom pitanju“. [Odgovor na navode podučavanog nastavnika da su ga problemi kao što je nedostatak vremena ili unapred utvrđen kurikulum sprečili da proba različite nastavne tehnike]

“Nedostatak vremena je uobičajen problem. Slažem se s tobom da bi bilo korisno uključiti tu metodu. Hajde da razmislimo kako da rešimo taj problem…“

3.1.3. deset saveta za uspešan odnos između mentora i podučavanog nastavnika

1. Uvrdite raspored sastanaka tako da odgovara i mentoru i podučavanom nastavniku. Dobra je ideja da se izbegava sastanak u vreme pauze za kafu ili ručak i da se dogovori vreme kada nastavnik ne mora da preskoči uobičajenu pauzu da bi došao na sastanak. Bilo bi idealno da tražite od nastavnika da predloži odgovarajuće termine u toku meseca/semestra kako bi se osiguralo da se nastavnik ne oseća pod pritiskom.

2. Sastanci zahtevaju profesionalno okruženje u kome ništa ne odvraća pažnju. Prvi izbor direktora i nastavnika često je „zbornica“. Razumljivo je da direktor ne želi da koristi svoju kancelariju kako nastavnik ne bi osećao atmosferu autoriteta i hijerarhije. Ako škole nemaju odgovarajuće prostorije za ovakve sastanke, koriste se sale za stručno usavršavanje osoblja, resursni centri i druge slične prostorije kojima raspolaže škola. U suprotnom se za ovakve vrste sastanaka koriste zbornice ili učionice kada su prazne.

3. Održavanje redovnih sastanaka između mentora i podučavanog nastavnika najbolji je način za angažovanje obe strane. Iako nema hitnih stavki na dnevnom redu, izbegavajte otkazivanje ili odlaganje sastanaka. Štaviše, mentorstvo ne treba da se posmatra kao „jednokratna aktivnost“, te mentori treba da održavaju kontinuitet i redovno organizuju sastanke, a ne samo kada se posmatra rad u učionici.

4. Određivanje datuma redovnih sastanaka unapred, kako bi obe strane imale dovoljno vremena da se pripreme. Mentorstvo ne treba da stvara dodatni stres ili problem podučavanom nastavniku. Namera je da se omogući prijatno okruženje u kome će se razgovarati o odgovarajućim pitanjima, a s ciljem da se posao nastavnika učini lakšim i delotvornijim.

5. Ciljajte na kvalitet, a ne na kvantitet sastanaka. Pronađite načine da što efikasnije iskoristite svoje vreme, kako bi obavili što više posla (ali bez žurbe!).

6. Mentor i podučavani nastavnik treba, između sastanaka, da budu dostupni za telefonske razgovore i/ili kontakt elektronskom poštom kada je to neophodno.

7. Pokažite interes i posvećenost međusobnom odnosu (delima pre nego rečima) dolazeći na sastanke na vreme i pripremljeni, odgovarajući odmah na elektronsku poštu i telefonske poruke, uz otvorenu razmenu mišljenja i međusobno uvažavanje.

8. Prepoznajte činjenicu da izgradnja poverenja zahteva vreme i napore obeju strana . Në një školama u kojima se mentorstvo nije primenjivalo u pravom smislu te reči, direktori škola

17


mogu očekivati da nastavnici imaju određene rezerve zato što pogrešno smatraju da je cilj mentorstva ocenjivanje (najverovatnije zbog iskustva iz prošlosti). Zato ne pokušavajte da promenite takve stavove već na prvom sastanku. Neka traje koliko traje!

9. Budite znatiželjni i ne plašite se da jedno drugom postavljate pitanja na sastanku.

10. Zapamtite da je podučavanje „dvosmerna ulica“ – potrudite se da oboje koristite ove sastanke kao priliku za učenje! Ne pokušavajte ni u kom slučaju da pokažete kako ste stručnjak ili profesionalac. Budite otvoreni i podstičite podučavanog nastavnika da iznosi svoje stavove. Prepoznajte stvari koje biste mogli vi od njega da naučite.

3.2. Akcioni plan za mentorstvo u vašoj školi Vaš zadatak je da počnete sa planiranjem podučavanja nastavnika, u okviru usavršavanja osoblja u vašoj školi, kao stalnog i kontinuiranog procesa. Da bi ostvarili ovaj cilj pripremite akcioni plan za nastavak mentorstva prvih nastavnika sa kojima ste sarađivali dve nedelje i za proširivanje aktivnosti pozivanjem ostalih nastavnika da postanu podučavani polaznici.

Akcioni planovi se koriste uvek kada je potrebno da planirate mali projekat. Da bi izradili akcioni plan, jednostavno navedite, po redosledu obavljanja, zadatke koje treba da obavite kako bi postigli željeni cilj.

Kao pomoć možete da koristite navedeni proces koji se sastoji od tri koraka:

1. korak: identifikujte zadatke

Počnite tako što ćete razmenjivati ideje o svim zadacima koje morate da dovršite kako bi ostvarili svoj cilj da podučavate nastavnika, organizujete praktične vežbe ili simulirate scenarije učenja kroz Igranje uloga.

Korisno je da to bude prvo što ćete uraditi. Koja je prva radnja koju treba da preduzmete? Kada je taj zadatak završen, šta je sledeće? Da li postoje koraci koji imaju prioritet zbog postojanja određenih rokova ili zbog ograničenja kada je u pitanju dostupnost drugih ljudi?

2. korak: analiza i delegiranje zadataka

Sada kada možete da vidite ceo projekat od početka do kraja, razmotrite svaki zadatak malo detaljnije.

Da li postoje neki koraci koje možete da preskočite, a da ipak ispunite svoj cilj podučavanja nastavnika? Koje zadatke možete da delegirate nekom drugom iz vašeg nastavnog kadra? Da li postoje rokovi za određene korake? Da li je potrebno pripremiti dodatni materijal za čitanje, obuku?

3. korak: dupla provera

Ljudi/Oprema/Materijal/Sistemi

Možda nećete morati da razmišljate o svemu ovome da biste završili svoj plan mentorstva nastavnika. Na primer, da bi unapredili plan možda ćete morati da razmišljate samo o „ Ljudima“, „Stručnosti „ i „Sistemima“.

18


napomena:Kada ste završili svoj Akcioni plan, držite ga kod sebe dok obavljate posao i, ako je potrebno , ažurirajte ga dodatnim aktivnostima.

učenje iz vašeg akcionog plana Ako mislite da ćete proširivati svoj akcioni plan mentorstva na više nastavnika u školi, revidirajte ga kada završite posao tako što ćete zabeležiti sve što ste mogli bolje da uradite. Možete i da razgovarate i dodatno revidirate plan dok vas podučavaju i daju vam instrukcije organizatori i moderatori na seminaru.

Savet

S obzirom da ćete nastaviti da podučavate nastavnike, razmislite o tome da vaš Akcioni plan pretvorite u kontrolni spisak koji ćete postepeno ažurirati i poboljšavati kako bi bili sigurni da ste uradili sve što je potrebno za postizanje uspeha.

Počnite sa procesom mentorstva što pre. Kao direktor škole možete ponuditi da posmatrate nastavnike na časovima dok testiraju nove planove predavanja i aktivnosti učenja koje su pripremili da bi postigli ishod učenja. Možete da podstičete druge nastavnike da se ponude da posmatraju svoje kolege. Podstičite nastavnike da povezuju strategije formativne procene sa aktivnostima učenja. Pomozite im da istraže različite strategije formativne procene kako bi utvrdili šta su učenici naučili i koliko je predavanje bilo delotvorno. Kada vas nastavnici pozovu da posmatrate njihov čas, planirajte diskusiju pre posmatranja (vidi Aneks A) kako bi shvatili šta nastavnik traži da posmatrate, i diskusiju nakon posmatranja (vidi Aneks B) kada ćete pitati nastavnika šta je bilo dobro i šta može da se promeni. Ako postoji poverenje između vas i nastavnika, možete mu dati pozitivan i konstruktivan savet.

Priručnik za mentorstvo nastavnika je dostupan4. Učesnicima se preporučuje da ga odmah nakon objavljivanja prouče i počnu sa njegovom primenom u praksi.

4.inkluzivno obrazovanje

Kvalitetno obrazovanje je ljudsko pravo i po svojoj prirodi treba da bude ‘inkluzivno’. Zbog toga inkluzivnost mora da bude osnovna filozofija svakog kvalitetnog sistema obrazovanja.

Šta je inkluzivno obrazovanje?

Inkluzivno obrazovanje nastoji da odgovori na potrebe učenja SVE dece/učenika, sa posebnim osvrtom na one koji su u nepovoljnom položaju (ugroženi do marginalizacije i isključivanja). To podrazumeva da svi učenici mogu da uče zajedno kroz pristup svim aspektima obrazovanja.

4 Proizveden od strane MONT uz podršku EU SVAP projekta obrazovanja (2012)

kvalitetno obrazovanje – ljudsko pravo → stečeno kroz razumevanje diskriminacije → i primenu strategije inkluzije

19


4.1. Uloga i značaj inkluzijeU Okvirnom kurikuluma Kosova inkluzivnost se shvata u najširem smislu tako da znači da sve okolnosti koje sprečavaju pristup kvalitetnom obrazovanju i različitosti u njihovim različitim manifestacijama :

• Učenice

• Učenici iz siromašnih ekonomski ugroženih porodica

• Učenici iz ruralnih/udaljenih oblasti

• Učenici iz manjinskih zajednica

• Povratnici i učenici iz dijaspore

• Učenici sa posebnim obrazovnim potrebama:

o Učenici sa invaliditetom (fizičkim, vizuelnim, sluha, intelektualnog, razvojnog)

o Učenici sa društvenim , emocionalnim i teškoćama u ponašanju

o Učenici sa komunikacionim problemima

o Učenici koji pate od neke bolesti ili trauma

o Učenici sa teškoćama u učenju

o Učenici sa specifičnim teškoćama u učenju

• Talentovani i daroviti učenici

4.2. Razumevanje koncepta nepovoljnog položaja grupaVažno je da i direktori škola i nastavnici shvate da postoje mnogi izrazi kojima se nazivaju grupe koje su na neki način isključene iz obrazovanja, kao što su u nepovoljnom položaju, ugrožene, marginalizovane, isključene, manjine i nevećinske.

Reč ‘manjina’ na Kosovu se najčešće koristi da označi ono što se u drugim zemljama naziva ‘etničkim manjinama’. Iako ovo može izgledati kao sitničarenje, važno je da bude jasno ko jeste a ko nije uključen kada se govori o konkretnim pitanjima inkluzije.

Termin u nepovoljnom položaju koristi se da opiše sve one koji nemaju iste prednosti kao i drugi kada je u pitanju pristup jednakim ili ravnopravnim mogućnostima u obrazovanju (izabrani termin mogao bi isto tako da bude i ugroženi ili marginalizovani).

Dijagram koji sledi pokušava da prikaže koliko često je nepovoljan položaj složena kategorija, gde svaki krug predstavlja približni udeo populacije pripadnika te grupe. Rod (50 %) i siromaštvo (40-60 %) imaju najveći udeo i verovatno da negativno utiču na mogućnost deteta da dobije jednak pristup kvalitetnom obrazovanju. ‘Besplatno obrazovanje’ nije besplatno za siromašne jer i ‘direktni i indirektni’ troškovi mogu dovesti do isključenja iz obrazovanja. Kada mora da se donese ekonomska odluka o izboru deteta koje će se poslati u školu, najverovatnije je da će to biti dečak. ‘Siromaštvo’ je jedan od najčešće navedenih razloga što se devojčice ne idu u školu. Treba međutim imati na umu da se ne radi samo o siromaštvu – radi se o odluci roditelja zasnovanoj na rodnoj pripadnosti.

Oni koji žive u izolovanim ruralnim područjima čine sledeću najveću grupu sa udelom od 40%. Međutim, grupe na koje se najviše obraća pažnja na Kosovu - manjinske zajednice (oko 8-12%) i one sa invaliditetom (do 10%) – čine samo mali udeo onih u nepovoljnom položaju. Svrha dijagrama je da pokaže kako se stepen nepovoljnog položaja povećava sa preklapanjem različitih oblasti

20


nepovoljnog položaja. Možda bi najekstremniji slučaj na Kosovu bio slučaj devojčice sa teškim invaliditetom iz siromašne romske porodice, koja ne govori albanski i koja živi u izolovanom ruralnom području. Njene šanse da ima jednak pristup kvalitetnom obrazovanju su male.

Dijagram: Stepen nepovoljnog položaja

S = Posebne potrebe/invaliditet

M = Manjinska grupa

L = Jezička manjina

Izvor: Dženet Rejnor: uključivanje inkluzije: Izveštaj o promovisanju inkluzije u aktivnostima svih komponenata u Projektu obrazovanja EU SWAp, jul 2010.

4.3. Izgradnja svesti o diskriminatorskim aspektima obrazovanja Direktori i nastavnici su u položaju da mogu bolje da shvate da je jedan od problema grupa u nepovoljnom položaju taj što često ne prepoznajemo da učionica nije gostoljubiva sredina.

Na primer, negostoljubiva sredina je okarakterisana kao ‘hladna atmosfera’ ili diskriminatorski pristup (posredna diskriminacija). Ipak, to se obično ne radi namerno, već se dešava zato što nismo svesni posledica našeg ponašanja kao nastavnika. Ovo postaje „devalvacija“ jer se na grupe u nepovoljnom položaju svesno ili nesvesno gleda kao na manje vredna ili manje važna lica.

Istraživanje potvrđuje da kada nisu svesni ove pojave nastavnici imaju tendenciju da uglavnom: manje pozivaju pripadnike grupe u nepovoljnom položaju; manje im posvećuju pažnju; manje ih kritički ispituju i daju povratne informacije; manje ih podstiču i hvale; bude manje neverbalnih priznanja kao što su klimanje glavom i kontakt očima; posledica toga je manja sveukupna pomoć u njihovom učenju. Postoji i istraživanje koje pokazuje da se grupe u nepovoljnom položaju devalviraju zbog svog govora i ponašanja i da im se ne odaju ista priznanja za postignute rezultate.

devojčice i žene

izolovana ruralna područja

ljudi koji žive u siromaštvu

m

S

l

21


Možete pomoći da vaši nastavnici shvate da na ovo može da se gleda kao na:

• Društvene stereotipe - kada ne vidimo ‘prvo osobu’, što vrlo često dovodi do mnogih neželjenih negativnih iskustava u učenju za učenike iz grupa u nepovoljnom položaju.

• Niža očekivanja - kada ’kategorizujemo’ šta mislimo da će i da bi trebalo ljudi da urade • Uznemiravanje i maltretiranje - kada dozvoljavamo zadirkivanje, ignorisanje, nepristojno ili

neprijateljsko ponašanje.

aktivnost # 1: ispitajte svoj nivo svesti - podizanje svoje i svest i vašeg nastavnika

Koristite dole prikazan kontrolni spisak da biste podigli vašu svest o razlozima zbog kojih grupe u nepovoljnom položaju mogu da se ne osećaju dobrodošlim u našim školama. Razmislite o vašem praktičnom radu i razgovarajte sa drugim direktorima iz vaše grupe o dole navedenim faktorima:

uobičajene greške u proceni hladne atmosfere/diskriminatorskog pristupa:

Pretpostavka da pristrasnost i diskriminacija zahtevaju svesnu diskriminatorsku ideologiju ili svestan pokušaj diskriminacije žena iz grupa u nepovoljnom položaju.

Verovanje da je diskriminacija „tamo negde“ ali ne „ovde“ – tj. da je diskriminatorska pristrasnost u drugim sredinama, a ne u našem odeljenju ili školi.

Verovanje da je uticaj diskriminacije, iako prisutan, zanemarljiv - problem sa ovim je što veliki broj skoro zanemarljivih uticaja koji svi deluju u istom pravcu može lako da kulminira vrlo značajnom nagomilanom diskriminacijom.

Verovanje i nepreispitivanje da li se diskriminacija dešava uprkos vašem uverenju da je nema ili da se neće desiti.

Izvor: preuzeto sa http://www.bernicesandler.com/id4.htm

4.4. Pristupi inkluzijiPostoje mnoge uspešne strategije za inkluziju koje možete da razmotrite i o njima razgovarate sa drugim direktorima i vašim nastavnicima. Imajte na umu da je presudna važnost stvaranja prijatne i prijateljske atmosfere za sve učenike ključ za inkluzivno obrazovanje u vašoj školi.

4.4.1. posebne strategije za uključivanje devojčica i devojaka

Istraživanje potvrđuje da dečaci dobijaju više vremena, pažnje i kvalitetne interakcije u učionicama nego devojčice i da postoje ključne razlike u ponašanju nastavnika prema devojčicama i dečacima.

22


aktivnost #2: Pogledajte sledeće grafikone i razgovarajte sa svojim partnerom da li su navedene radnje prisutne u vašoj školi. Zatim, u praznoj koloni upišite radnje za koje mislite da ih možete preduzeti kako bi pomogli nastavnicima da poboljšaju njihovu inkluzivnu praksu u učionici.

praktični rad nastavnika tačno ili netačno podrška direktora škole

Kvalitet odnosa nastavnika varira između polova. Ovaj obrazac diskriminatorskog ponašanja nastavnika počinje u predškolskom obrazovanju i nastavlja do 12. razreda.

Nastavnici posvećuju veću pažnju i više vremena tokom predavanja dečacima.

U smislu školskog rada i ponašanja, dečaci od nastavnika dobijaju više pohvala, kritika, dopunskih objašnjenja i preciznijih komentara nego devojčice .

Ovaj obrazac postoji delimično zbog toga što dečaci privlače veću pažnju jer postavljaju pitanja osam puta češće nego devojčice, i nastavnici obično slušaju komentare dečaka kada ih prozovu, a devojčice obično ispravljaju. Čak i kada dečaci ne nude odgovore, verovatnije je da će nastavnici tražiti odgovore od njih .

Nastavnici postavljaju dečacima teoretska pitanja oko 80% češće nego devojčicama;

praktični rad nastavnika tačno ili netačno podrška direktora škole

Domaći i školski rad i pisanje odgovora na pitanja uglavnom je orijentisano na izdvojena znanja i veštine, a ne na kontekst rešavanja problema stvarnog života - više su apstraktne prirode. Dečaci imaju tendenciju da favorizuju ovakav pristup ;

Devojčice imaju tendenciju da reaguju povoljnije na ideje koje su u kontekstu a ne izdvojene, pokazujući veći interes za međusobne odnose sa ljudima u stvarnim životnim situacijama;

Konkurentne aktivnosti u učionici doprinele su dobrim rezultatima dečaka u matematici, ali su bile nauštrb rezultata devojčica;

Zajedničke aktivnosti doprinele su da devojčice steknu osnovne veštine i postignu visoke rezultate. Ove zajedničke aktivnosti ne ometaju stavove ili dostignuća dečaka i u skladu su sa više zajedničkih, integrisanih i inkluzivnih obrazovnih praksi.

23


4.5. Posebne strategije za uključivanje učenika sa posebnim obrazovnim potrebama

kao direktor škole možete razgovarati o sledećim informacijama sa svojim nastavnicima i podsticati ih da istražuju sledeće strategije:

Uloga i značenje inkluzije isto je i za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama i/ili učenike sa invaliditetom, kao i za ostale učenike iz grupa u nepovoljnom položaju. Ne radi se samo o tome da se učenicima da pristup kurikulumu. Kao direktor škole pobrinite se da vaši nastavnici:

• definišu pogodne izazove učenja • odgovore na različite potrebe u učenju i/ili smetnje učenika • prevaziđu potencijalne prepreke za učenje i procenu određenih pojedinaca i grupa učenika • prilagode pojedincima sadržaj i ciljeve učenja/nastave kroz Plan individualnog obrazovanja

(PIO)

Posebno kod učenika sa POP i/ili invaliditetom ovi principi omogućavaju nastavnicima da:

• izaberu ciljeve za učenike sa POP koji se razlikuju ciljeva ostatka grupe

• izmene kurikulum tako da uklone prepreke i omoguće da svi učenici ispunjavaju iste ciljeve

Planiranje za učenike sa POP i/ili invaliditetom treba da bude deo planiranja za sve učenike, a ne samo posebna aktivnost nastavnika. Ne mora to da bude komplikovano ili da oduzima mnogo vremena. Prilikom pregleda godišnjih, mesečnih i nedeljnih planova nastavnika, pobrinite se da nastavnici u svoje planove lekcija ne zapisuju samo kratke napomene o ciljevima učenja i pristupima koje će koristiti za uklanjanje prepreka za učenike sa POP i/ili invaliditetom. Vaša je odgovornost da razgovarate sa nastavnicima i pobrinete se da su odgovarajuće inkluzivne aktivnosti u učionici isplanirane i sprovedene.

Nastavnici takođe treba da razmislite o pitanjima koje će postaviti različitim grupama i pojedincima i načinima na koji će proveriti da li su ih učenici razumeli. Neki učenici sa POP i/ili invaliditetom će pokazati su ih razumeli drugačije od svojih vršnjaka (posebno deca sa teškoćama u učenju), tako da treba razmotriti različite načine da se učenicima pruži priliku da pokažu šta znaju i umeju. Vaša uloga je da u tome podržite nastavnike.

Veoma vredan resurs za rad sa učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama i učenicima sa invaliditetom jeste rad sa njihovim roditeljima. Oni mogu biti od velike pomoći u razumevanju potreba učenika, postavljanju ciljeva, zajedničkom radu i proceni napretka. Ovo je još jedna odgovornost direktora škole koja se može podeliti i o kojoj se može razgovarali sa školskim odborom, savetom roditelja i savetom učenika.

aktivnost # 3: Pripremiti strategiju komunikacije za razgovor o pristupu nastavnika planiranju lekcije, kako bi se osigurala inkluzivna praksa u učionici. To može biti pismo, brošura ili neki drugi informacioni materijal.

24


4.6. Dodatni resursi i aktivnosti za podršku inkluzivnoj praksi u školi

resurs 1: rodno inkluzivni jezik - nešto na šta bi energično trebalo da podstičete vaše nastavnike da rade

Smernice za eliminisanje stereotipa o rodnim pitanjima, posebnim potrebama

Stereotipi stvaraju isključivost i osećaj hijerarhije koji stavlja jednu grupu ljudi ispod druge i održava negativne socijalne stavove dece/lica iz grupa u nepovoljnom položaju. Manje je verovatno da će deca/lica iz grupa u nepovoljnom položaju osećati pripadnost školi i učionici, te neće biti spremni da učestvuju i zbog toga će manje pohađati školu.

Upotreba inkluzivnog jezika pomaže stvaranju prijatne i prijateljske atmosfere u kojoj se svi učenici osećaju vrednim i u kojoj je veća verovatnoća da će učestvovati.

Tri opšta principa koja odražavaju inkluzivnost su:

• Ne izdvajajte pol, rasu, etničku pripadnost ili druge lične osobine ili karakteristike osobe (kao što su seksualna orijentacija, starost ili invaliditet) kada to nema direktan uticaj na temu o kojoj je reč. Drugim rečima, ne stvarajte i ne promovišite stereotipe zasnovane na neizbežnim ljudskim karakteristikama.

• Budite dosledni u svom opisu pripadnika grupe: ne izdvajajte devojčice i devojke da opišete njihovu fizičku lepotu, odeću ili nakit, nemojte da skrećete pažnju na neko pomagalo osobe sa invaliditetom, i ne ističite rasu jedinog pripadnika manjine u grupi osim ako to ne zahteva taj pojedinac.

• Imajte na umu da se inkluzivni jezik upotrebljava za opšte slučajeve. Neposredni zahtevi pojedinaca imaju prednost nad opštim pravilima

invaliditet ili posebne potrebeOsim ako morate da pišete ili opisujete za potrebe formalnog izveštaja ili sastanka o posebnim potrebama i invaliditetu, izbegavajte izdvajanje invaliditeta pojedinca samo da biste ga na taj način identifikovali. Prepoznajte prvo osobu a ne invaliditet. U svom svakodnevnom držanju nastave pobrinite se da:

• Koristite neutralni jezik.

• Izbegavajte korišćenje reči koje podrazumevaju viktimizaciju ili stvaranje negativnih stereotipa, npr. ne koristite opise kao što su „žrtva“ ili „mučenik“ za nekoga ko je bolestan, samo navedite bolest. Izbegavajte korišćenje reči kao što su „jadnik“, „nesretnik“ ili „bolesnik“.

• Ne upotrebljavajte reč „hrabar” kada možete da kažete „uspešan“ ili „produktivan“.

Success Link Missouri Department of Elementary & Secondary Education : http://www.successlink.org/gti/lesson_unit-viewer.asp?lid=2301

Diversity Council .org Rochester Minnesota: http://www.diversitycouncil.org/elactivities.shtml

25


rodno neutralan ili inkluzivan jezik

Opšte smernice koje treba slediti:

• ne koristite rodnu odrednicu (npr. za predsedavajućeg kažite predsedavajuće lice , ne određujte ga rodno kao predsedavajuću).

• Koristite rodno neutralne izraze: prideve pretvorite u imenice dodavanjem nastavka ist (npr. aktivnost: aktivist).

• Zamenite nazive zanimanja koja sadrže izraze muškarac ili dečak, ako je moguće, nazivima koji uključuju pripadnike oba pola.

• Izbegavajte oznake zanimanja koje imaju omalovažavajuće završetke (muške ili ženske). • Kada morate da koristite rodne izraze, trudite se da ih koristite paralelno; muškarac/žena,

dečaci/devojčice, dame/gospoda, momci/devojke.

resurs 2: kako prevaziĆi predraSude

• Ne donosite unapred sud o ljudima. Upoznajte ih kao ličnosti pre nego što odlučite da li vam se sviđaju ili ne.

• PONAŠAJTE se prema ljudima onako kako želite da se oni ponašaju prema vama.

• ZAUZMITE SE za ljude prema kojima postoje predrasude. Ne povodite se za grupom koja prema nekome nije pravična.

• SAZNAJTE više o drugim kulturama, zemljama i narodima

resurs 3: resursne strategije za nastavu učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama (pop) i/ili učenicima sa invaliditetom

kako da podržite pristup nastavnika nastavi i učenju učenika sa pop?

Počnite tako što ćete shvatiti da postoji širok spektar posebnih obrazovnih potreba i invaliditeta. Vi i vaši nastavnici treba da predvidite kakve prepreke učešću i učenju određenih aktivnosti mogu da predstavljaju lekcije ili grupe lekcija učenicima sa POP i/ili učenicima sa invaliditetom. Vaši nastavnici u svojim planovima treba da razmotre načine za uklanjanje tih prepreka tako da svi učenici mogu u potpunosti da učestvuju i uče. Učenici sa POP i/ili učenici sa invaliditetom moći će u nekim aktivnostima da učestvuju na isti način kao njihovi vršnjaci. U drugim će biti potrebne neke izmene ili prilagođavanja u učionici ili materijalu za učenje kako bi se svi uključili u proces.

Vaši nastavnici će za neke aktivnosti možda morati da obezbede ‘paralelnu’ aktivnost za učenike sa POP i/ili učenike sa invaliditetom, u zavisnosti od njihovih individualnih potreba, tako da mogu da rade na istim ciljevima lekcije kao i njihovi vršnjaci ali na drugačiji način, npr. ilustracije umesto pisanja eseja. Povremeno će učenici sa POP i/ili učenici sa invaliditetom morati da rade na aktivnostima ili ciljevima različitim od onih na kojima rade njihovi vršnjaci.

zadatak 1: Pripremite nacrt Akcionog plana koji će se baviti nekom od gore navedenih ideja o inkluziji u vašoj školi. Radite sa kolegom iz druge škole. Razgovarajte o razlikama i sličnostima između vaših škola kada je reč o pitanjima inkluzije. Isprobajte ovaj plan u vašoj školi i podnesite izveštaj na narednom seminaru.

26


5. uloga tehnologije u učenju i radu škole uvod

Informacione i komunikacione tehnologije (IKT) specifičan su oblik institucionalnih/školskih obrazovnih aktivnosti 21. veka, koje omogućavaju interakciju aktera koji sarađuju u okviru škole. To je nova prilika za učenike i nastavnike da se uključe u nove načine učenja i korišćenja informacija.

Prema tome, sposobnost korišćenja informacione tehnologije uopšte, a posebno poznavanje i samostalno korišćenje kompjuterskog softvera, svakog dana dobija sve veću ulogu i značaj u životu škole i doživotnom učenju učenika i nastavnika.

Novi Okvirni kurikulum Kosova zahteva komunikacije, funkcionalne veštine digitalne pismenosti i ključne kompetencije u oblasti tehnologije. Ovi zahtevi su obrađeni u osnovnim kurikulumima obrazovnih nivoa i nastavnim planovima za obrazovne programe.

IKT je zastupljen i u standardima profesionalne prakse direktora škola na Kosovu, prema kojima direktor škole mora da bude upoznat i razume ulogu tehnologije u promovisanju učenja učenika i stručnog usavršavanja osoblja. Poznavanje i razumevanje oblasti IKT-a obrađeno je i u pokazateljima učenja gde direktor škole: (i) omogućava integraciju IKT kao podršku nastavi i učenju, i (ii) koristi tehnologiju u upravljanju školom.

5.1. Uloga direktora škole u pružanju podrške nastavnicima u korišćenju IKT u nastavi i učenju Od nedavno se korišćenje IKT u našim školama značajno promenilo. Ovo je omogućilo direktorima škola da se usmere na korišćenje IKT kako bi poboljšali pristup, kvalitet i pravičnost u pružanju obrazovnih usluga.

Angažovanje direktora škola u ovoj komponenti pomaže razvoju kapaciteta za korišćenje IKT u procesu učenja, uključujući i to da nastavnici koriste IKT kako bi pomogli učenicima da unaprede učenje. Podrška nastavnicima u korišćenju IKT u obrazovnom procesu omogućava im da:

ova lekcija razmatra ulogu direktora škole u korišćenju ikt u:

- nastavi i učenju - stručnom usavršavanju osoblja, i - upravljanju školom

27


Izložba obrazovne tehnologije „Tehnologija 21. veka za učenike 21. veka“ (april 2012) u organizaciji Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), Programa USAID-a za osnovno obrazovanje i Programa USAID-a za mlade preduzetnike, bila je dobra prilika za glavne aktere u obrazovanju, uključujući i direktore škola, da vide rezultate rada učenika sa tom tehnologijom. Ovo iskustvo mora se razvijati na nivou škola, uz podršku direktora škola i školske zajednice.

5.2. Stručno usavršavanje osoblja škole u oblasti korišćenja IKT Kvalitet nastave i učenje usko je povezan sa stručnim usavršavanjem osoblja za korišćenje IKT u nastavi i učenju. MONT je u tu svrhu počeo da sprovodi obuku nastavnika i direktora škola u okviru programa ECDL5 s namerom da razvije kapacitete za korišćenje kompjutera u nastavi i učenju. Polaznici obuke prošli su sledeće module programa ECDL: Windows XP, Word, Excel, Access, Outlook & Internet Explorer i Osnove informacionih tehnologija.

U ovom trenutku stručno usavršavanje nastavnika treba više da bude usmereno na primenu IKT u nastavi i učenju jer rezultati studije Pedagoškog instituta Kosova „ECDL -mogućnost da se stekne i potvrdi kompetentnost za IKT“, pokazuju da se IKT uopšte ne koristi u procesu učenja - posebno ne u predmetima koji nisu iz oblasti IKT. Rezultati takođe pokazuju da veštine učenika u korišćenju IKT nisu na zadovoljavajućem nivou6. Nedostatak kompjutera u školama jedan je od faktora koji utiču na ishode učenika, ali je prisutan i nedostatak inicijative od strane direktora škola da u praksi primene stečene veštine. Prema tome, direktori škola moraju maksimalno da se angažuju na obezbeđivanju sredstava IKT kako bi se ova tehnologija primenila u nastavi i učenju kroz podršku stručnom usavršavanju nastavnika u ovoj oblasti.

5 ECDL je Evropska kompjuterska vozačka dozvola.

6 Studija je sprovedena sa standardizovanim testom ECDL, sa malim uzorkom učenika (108). Rezultati studije pokazuju da je samo jedan učenik uspeo da položi 4 od ukupno 7 modula programa, 2 studenta su položila 3 modula, dok je samo 20 studenata položilo jedan od sedam modula ECDL.

- Primene IKT u kurikulumima kako bi pomogli učenicima da ostvare ključne kompetencije kurikuluma kroz istraživanje informacija i upravljanje

- Koriste tehnologiju kako bi olakšali proces procene učenika

- Koriste kompjutere, softver, internet i druga kompjuterska sredstva u svrhu komunikacije

- I upravljanja obrazovnim aktivnostima u učionici koje pomažu da učenici u potpunostu razviju svoj potencijal, i

28


Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), na osnovu Evropske Digitalne agende, postavilo je sledeće prioritete za IKT7

- Razvoj i unapređenje veština nastavnika u oblasti IKT.

- Upotreba sredstava i opreme IKT u nastavi i upravljanju obrazovanjem.

- Integracija IKT u obrazovne sadržaje i programe.

U skladu sa ovim prioritetima, škole treba da:

5.3. Korišćenje tehnologije i upravljanje školom

Korišćenje tehnologije u upravljanju školom, pored gore navedenih aspekata (proces učenja i stručno usavršavanje osoblja škole), uključuje i aspekte koji se odnose na proces evidentiranja, prikupljanja i obrade podataka o učenicima, nastavnicima, sredstvima za učenje i školskim resursima uopšte. Ovaj proces ne utiče na poboljšanje i unapređenje rada škole i obrazovnog sistema u celini, osim ako se podaci ne analiziraju, upoređuju ili iskoriste za poboljšanje školske prakse i pristupa u oblastima u kojima se ne ostvaruju očekivani ishodi. To znači da se upravljanje podacima o školi i funkcionalnost školske baze podataka postiže kada se podaci koriste za procenu rezultata rada institucije i služe kao osnova za planiranje unapređenja školskih aktivnosti.

Funkcija SUIO-a u školskom i obrazovnom sistemu na Kosovu jeste da evidentira i stalno ažurira podatke škola i drugih obrazovnih nivoa. Ovi podaci, bez obzira da li se radi o napretku ili nedostacima u sistemu obrazovanja, pomažu direktorima škola i donosiocima odluka na drugim nivoima obrazovanja da izrade obrazovne politike za ostvarivanje napretka i prevazilaženje prepreka i uoče nedostatke u određenim segmentima obrazovnog procesa.

7 Za više podataka videti prioritete MONT-a za IKT u Kosovskom strateškom planu obrazovanja 2011-2016 (strana 157) http://www.masht-gov.net

• Saèine plan usavršavanja osoblja i definišu integraciju IKT u nastavu i uèenje kao prioritet.

Definišu kao prioritet škole razvoj kapaciteta učenika za korišćenje kompjutera.

aktivnost #6 - grupna/timska diskusija i razmatranje pitanja:• Koje su glavne aktivnosti koje škola preduzima za korišćenje IKT u procesu nastave i učenja? Koliko su

tome doprineli obuka nastavnika u okviru ECDL-a i program Tehnologija BEP?• Da li škola ima odgovarajuću opremu IKT, sa posebnim akcentom na lica sa posebnim obrazovnim

potrebama? • Koja je uloga školske uprave u pružanju podrške učenicima i nastavnicima za korišćenje IKT u procesu

učenja? • Kakva su iskustva vaše škole u obradi i korišćenju podataka programa SUIO za poboljšanje i unapređenje

rada škole? • nakon što ste prešli ovu temu: Koje aktivnosti ćete preduzeti (ili nastaviti) za korišćenje IKT u nastavi

i učenju, stručnom usavršavanju osoblja i upravljanju školom?

29


6. etičko rukovođenje Standard #6 (Profesionalna etika):

Direktor škole postupa odgovorno, pravično i u skladu sa visokim moralnim pravilima.

Direktor škole zna i razume: 1. svrhu obrazovanja i ulogu rukovodstva u savremenom društvu; 2. principe i prakse inkluzije u školu i školsku zajednicu;3. Razne etičke okvire i stavove o etici;4. vrednost raznolikosti školske zajednice;5. kodekse profesionalne etike.

Ovaj deo se bavi očekivanjima 2 - 5. ( Očekivanje#1 obrađeno je na prvom seminaru)

Svrha:

1) Uvesti koncept etike, uključujući razne etičke okvire

2) Razmotriti pitanja inkluzije, različitosti i pravičnosti kroz rešavanje etičkih dilema

3) Pregledati kodeks profesionalne etike za direktore škola i razmisliti šta treba primeniti na Kosovu

aktivnost #7

Čitanje – 15 minuta

Filozofi i etičari su kroz istoriju raspravljali o razlikama između vrednosti, morala i etike. Kako je vreme prolazilo njihove definicije su se preklapale sa posledicom da u mnogim aspektima oni izgledaju veoma slično, što se može uočiti u daljem tekstu:

Vrednosti - (vrednosti) principi ili standardi ponašanja; nečiji sud o tome šta je važno u životu Vrednosti se mogu definisati kao široka lepeza izbora odgovarajućeg pravca delovanja ili ishoda. Kao takve, vrednosti odražavaju osećaj neke osobe za dobro i loše, ili šta „treba“ da bude. Lične vrednosti su lično mišljenje o tome šta je dobro, prijatno, važno, korisno, lepo, poželjno, konstruktivno, itd.

Moral - (moral) standardi ponašanja, principi dobrog i lošeg: odnosi se na standarde dobrog ili lošeg ponašanja, pravičnosti, poštenja u koje veruje pojedinac, a ne na zakone (dobro i loše; ispravno i pogrešno)

Etika - moralni principi koji određuju ponašanje neke osobe ili obavljanje neke aktivnosti.

Da bi napravili razliku između ove tri definicije, posmatrajmo ih na ovaj način:

vrednosti ističu naš stav, sud i ponašanje prema tome kakvi drugi treba da budu. One odražavaju ono što je važno svakom od nas kao pojedincu. Prave vrednosti jedne osobe ogledaju se u njenom ponašanju.

moral je sud o tome šta je ispravno, a šta pogrešno. Mi donosimo ‘moralne’ odluke o našem ponašanju prema drugima; to podrazumeva da smo (ne)iskreni (nepošteni - delimično iskreni, potpuno iskreni), pravični, itd

30


etika podrazumeva lični kodeks principa (vrednosti) po kojima živimo. Kao i kod ličnog kodeksa ponašanja ili etičkog kodeksa, često smo članovi grupa koje imaju standarde ili očekuju od nas da se ponašamo na osnovu etičkih principa; to jest, šta je ispravno uraditi.

Dr Kent Donlevi i Kit Voker opisali su šta je etika i kakvi su odnosi između etike i morala. Oni su pokušali da ’razmrse’ taj odnos na sledeći način:

„Etika postavlja pitanje kako neko treba da se ponaša prema onome što postoji - ljudi i stvari? ... kod etike su u pitanju radnje i stavovi, šta smo mi ljudima, kako tretiramo ljude, ko smo mi kad mislimo da nas niko ne gleda ... radi se o izboru da se uradi više od onoga što zakon zahteva i manje od onoga što on dozvoljava.“ ... etika je skup principa koji usmeravaju naše stavove, odluke i radnje. ... „Etika su principi obaveze (tj. kodeks po kome se živi), krajnji motiv i vrline na osnovu kojih razlikujemo ispravno od pogrešnog, dobro od lošeg, pravilno od nepravilnog, časno od nečasnog.“ Na kraju, postoje najmanje dve dimenzije etike:

1. Sposobnost da se razlikuje ispravno od pogrešnog, dobro od zla, časno od nečasnog i pristojno od nepristojnog; i,

2. Posvećenost i hrabrost da uradite ono što je ispravno, dobro, časno i pravilno i da odbijete da ... učinite nemoralno delo. 8”

Vrednosti i etiku, kako Donlevi i Voker (2011) sugerišu, „treba posmatrati kao dve strane istog novčića“:

– Vrednosti su važna verovanja, želje i sklonosti koje oblikuju naše stavove i motivišu naše radnje.

– Etika je podskup vrednosti, ali se odnosi na osnovne principe (naknadno podebljano) koji određuju ispravno i pogrešno, dobro i loše, časno i nečasno, pravično i nepravično (odnosno iskrenost, održavanje obećanja, poštovanje, briga, itd).

Ceo razred diskutuje - njihovo shvatanje gore navedenog sadržaja (5 minuta); da li ima smisla?

Druga aktivnost (ukupno maksimalno vreme 20 minuta)

Diskusije u manjim grupama i izveštavanje - Formirajte četiri male grupe. Zamolite učesnike da pročitaju prva četiri etička okvira i srodna pitanja; zatim neka grupa #1 postavi pitanje #1, grupa #2, pitanje #2; grupa #3, pitanje #3; grupa #4, pitanje #4.

Neka svaka grupa predstavi:

• Vrste etičkog okvira koji je razmatrala • Njihove zajedničke odgovore na postavljena pitanja • Način na koji su se dogovorili oko odgovora

etički okviri - Škole etičke misli

Donlevi i Voker su naveli pet (5) škola etičke misli. Iako su naučnici i filozofi vremenom razvijali ove „škole misli“, one zapravo predstavljaju uobičajene oblike ponašanja različitih ljudi, a ponekad i grupa ljudi, u našem društvu. Razlog za identifikovanje ovih faktora jeste da pomogne direktorima škola da shvate da će se u problematičnim situacijama suočavati sa ljudima koji tu situaciju posmatraju iz različitih etičkih okvira ili perspektiva.

8 Izvor: Internet izdanje Rečnika Kembridž (Cambridge Dictionaries On-line)

31


U daljem tekstu date su izjave 1 – 4; svaku prati neka etička dilema. Etička dilema je situacija u kojoj se mora napraviti težak izbor između dve ili više alternativa, posebno onih koje su podjednako nepoželjne.

1. virtuozna etika – odnosi se na pojedince koji uvek rade moralno ispravne stvari bez obzira na posledice koje to ima po njih.

Pitanje za upravnika škole glasi: kako postupate prema učenicima koji se ‘dobro’ ponašaju i uglavnom čine moralno ispravne stvari, ali su pogrešili jer su se pridružili u šikaniranju drugog učenika? Da li i prema ovom učeniku treba postupiti strogo kao prema ostalim učenicima koji su učestvovali u ovom incidentu? Šta biste vi uradili u takvoj situaciji?

2. deontologija u etici – odnosi se na situacije kada se donosi etički sud za koji se smatra da se može na svakoga primeniti

Upravnici se često suočavaju sa deontološkom dilemom kada treba da disciplinuju učenike. Da li je pravedno da svi snose iste posledice za kršenja nekog školskog pravila? Da li učenik u Izjavi #1 treba da se kazni istom merom kao i učenik koji stalno šikanira druge? Šta ako su za svakog učenika koji je učestvovao u incidentu potrebne različite mere da bi promenio svoje ponašanje? Da li se etičkim standardom i etički doslednim smatra intervencija direktora škole? Ili da budemo konkretni, da li svaki učenik mora da snosi iste posledice?

3. teleološka etika – vetičke odluke koje donose najveće dobro većini ljudi.

Najjednostavnija etička dilema jeste bacanje atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki u Japanu tokom Drugog svetskog rata. Tada je poginulo na desetine hiljada Japanaca, a gradovi su bili razoreni; zaustavljanje rata spasilo je živote ogromnog broja vojnika i civila zahvaćenih vihorom rata. Da li je bilo etički ispravno baciti atomsku bombu? Da ste 1945. bili predsednik Sjedinjenih Američkih Država, da li biste odobrili bacanje atomske bombe?

4. relativistička etika – etičke odluke zasnovane na podrazumevanoj etičkoj ideji zajednice. Direktori škola često nailaze na različite stavove podelemenata školske zajednice: stavovi roditelja (koji su retko jednoobrazni), nekog od nastavnika, nekog od lidera zajednice i tako dalje.

Mladi Srbin ide seoskim putem. Grupa učenika ga napada samo zbog njegove etničke pripadnosti. On živi u blizini zajednice koja je dosta propatila krajem 90-ih. Ova zajednica još uvek instinktivno reaguje na srpsku zajednicu. Koja je to etička radnja koju direktor škole treba da primeni u vezi sa učenicima koji su napali srpskog dečaka?

5. postmoderna etika – Zasnovana na razumu i individualnom mišljenju o onome što je ispravno, dobro i „treba da bude“. Postmoderna etika ne priznaje postojanje univerzalno primenljivog etičkog kodeksa.

32


aktivnost # 8 - rešavanje moralne dileme (Maksimalno vreme - 45 minuta)

Tražite od svakog pojedinačno da pripremi odgovor na dole postavljenu etičku dilemu. Razmenite stavove sa članovima grupe.

Vaša opština je opština koja postavlja direktore škola na osnovu njihovih zasluga. Kandidati za nastavnike moraju da imaju uzorni dosije; moraju da imaju iskustvo kao lideri svojih kolega, učenika i/ili školske zajednice. Pet (5) godina ste direktor škole u kojoj trenutno radite. Jedna od vaših nastavnica traži od vas preporuku jer želi da konkuriše za mesto direktorice u maloj obližnjoj školi. Ima uzoran dosije primerne nastavnice. Učenici, roditelji i kolege je obožavaju i poštuju. Dok je bila na porodiljskom odsustvu završila je osnovni program obuke za rukovođenje.

Kada se vratila sa porodiljskog, njene kolege su primetile dramatične promene u ponašanju ove nastavnice. Učenici se žale da je ponekad veoma samovoljna i da su njene odluke nepravične. Postala je agresivna, naprasita i neljubazna prema vama i nekima od zaposlenih. To nisu bile njene karakteristike pre odlaska na porodiljsko odsustvo. Neki su primetili da ova nastavnica pokazuje klasične simptome postpartalne depresije.

Vaša opština ima pravilo o preporukama. One moraju da budu objektivne i zasnovane na učinku, a posebno na rezultatima koji su postignuti sa učenicima. Prijatelj ste sa ovom nastavnicom i, uprkos njenom trenutnom stanju, verujete da ce biti isto tako dobra direktorica škole kao što je dobra nastavnica. Brine vas međutim šta ce se desiti sa njom i njenom školom ako sada bude postavljena za direktoricu škole.

Da li biste napisali preporuku? Šta biste napisali? Šta biste uradili u slučaju ove nastavnice? Zašto? Zašto ne?

aktivnost # 9 - definisanje etičkog kodeksa za direktore škola

Na sledećoj strani priložen je Etički kodeks za Nacionalnu asocijaciju direktora srednjih škola (NASSP) u Sjedinjenim Državama. U prilogu je data i Očekivani učinak za Standard 6.

Da li ste spremni da ispunite očekivanja iz Standarda 6? Zašto jeste ili zašto niste? Kada biste vi pripremali Etički kodeks za direktore škola u vašoj opštini, koju od 10 stavki sa liste NASSP-a biste uključili? Da li postoje neka dodatni očekivanja koja biste dodali za Kosovo? Objasnite.

33


očekivani učinak - Standard 6 etički kodeks naSSp

Da bi postigao ovaj standard, direktor škole:

1. Preispituje svoje lične i profesionalne vrednosti.

2. Služi kao uzor tako što:

• sepridržavasvogličnogikodeksaprofesionalne etike;

• sepridržavavrednosti,verovanjaistavovakoji inspirišu druge da postignu viši nivo učinka;

• prihvataodgovornostzaradškole;

• prepoznajedobrepraksedrugih;

• premasvimapostupapravično,pravedno,isa dostojanstvom i poštovanjem;

• omogućavapristupsvojdeci,bezobziranafizičke ili intelektualne teškoće, pol, rasu, religiju ili društveni položaj;

• preispitujeiuzimauobzirvrednostiuokviruraznolike školske zajednice.

3. Koristi svoju poziciji da poboljša kvalitet obrazovanja, a ne za ličnu korist.

4. Štiti prava i poverljive informacije o učenicima i osoblju.

5. Priznaje i poštuje legitimna ovlašćenja drugih.

6. Podstiče druge u školskoj zajednici da budu odgovorni i etički se ponašaju.

7. Osigurava da škola bude odgovorna javnosti.

8. Ispunjava zakonske obaveze i nepristrasno primenjuje zakone i procedure.

9. Osigurava transparentan i pravičan proces izbora učenika, nastavnika i drugih kao predstavnika škole u aktivnostima, događajima ili mogućnostima stručnog usavršavanja.

… upravnik škole preuzima odgovornost za stručno rukovođenje u školi i zajednici. Ova odgovornost zahteva od upravnika škole da održava standarde uzornog profesionalnog ponašanja. Mora se shvatiti da će radnje upravnika škole posmatrati i procenjivati zajednica, stručni saradnici i učenici. U tu svrhu se upravnik škole obavezuje na sledeće standarde.

Upravnik škole:

1. Uzima dobrobit učenika kao osnovnu vrednost pri donošenju svake odluke ili obavljanju svake radnje.

2. Ispunjava profesionalne odgovornosti pošteno i odgovorno.

3. Podržava princip ustaljenog zakonskog procesa i štiti građanska i ljudska prava svakog pojedinca.

4. Pridržava se lokalnih, državnih i nacionalnih zakona.

5. Sprovodi politiku upravnog odbora za obrazovanje i primenjuje administrativna pravila i propise.

6. Sprovodi odgovarajuće mere kako bi se ispravili zakoni, politike i propisi koji nisu u skladu sa adekvatnim obrazovnim ciljevima.

7. Izbegava da koristi svoju poziciju za sticanje lične koristi kroz politički, socijalni, verski , ekonomski ili neki drugi uticaj.

8. Prihvata akademske diplome ili stručne sertifikate samo od propisno akreditovanih institucija .

9. Održava standarde i nastoji da poboljša delotvornost profesije kroz istraživanje i stalno stručno usavršavanje.

10. Poštuje sve ugovore do njihovog ispunjenja, objavljivanja ili međusobno dogovorenog raskida od strane svih strana u ugovoru.

7. pregled programa obukeOvaj uvodni program obuke direktora škola bio je osmišljen tako da se učesnicima pruži prilika da steknu znanja i veštine za koje se očekuju da će ih koristiti kao lideri škola na Kosovu. Program

34


je obradio sve komponente svakog od šest standarda. Potrebno je da direktori škola i drugi upravnici u obrazovanju nauče više o svakoj od tema u ovom programu. Produbite svoje znanje o svakoj temi da biste poboljšali svoju prfesionalnu praksu, a s ciljem da podignete kvalitet škola na Kosovu.

Kosovo je u fazi jedinstvenih promena plana i programa. Do promena, međutim, ne može doći dok ne dođe do promene kulture sistema, što znači da je više odgovornosti i ovlašćenja dato školi i opštinskom nivou - posebno na nivou škole. To mora da se dogodi i u praksi, ne samo na papiru. To znači da direktori moraju da postanu lideri obrazovanja, a ne da budu samo upravnici objekata. Posao direktora škole je razvoj ljudi. Uloga direktora je da izvuče maksimum od osoblja škole za dobrobit učenika, jer su učenici primarni korisnici škola. Oni ne mogu ispuniti očekivanja ako njihovi nastavnici i direktori škola takođe ne budu učenici, odnosno doživotni učenici u pogledu obrazovanja uopšte, a posebno nastave i učenja.

Prva tema programa obuke bila je ‘promena’ . To je i poslednja tema. U daljem tekstu navedeno je ‘šta je novo’ na Kosovu. Da li ste spremni da budete na čelu promena? One uključuju:

promena rezultat

• Okvirni kurikulum Kosova i Osnovni kurikulum Kosova

– Dramatične promene u praksi nastavnika, veća očekivanja od učenika, i stavljanje akcenta na ishode - kompetencije; kurikulum, a ne udžbenik, postaje osnova za planiranje nastave

• Škole imaju veću autonomiju, dužnosti i odgovornost za učinjeno

– Razvoj škole zavisi od same škole, što znači veće dužnosti za profesionalno osoblje koje je odgovarno za kvalitet škole

• Inkluzija

– Nastavnici će morati da nauče da zadovoljavaju potrebe različitih učenika. U centru nastave je učenik, a ne nastavnik. Pitanje za nastavnika postaje „Šta učenici moraju da znaju i rade da bi razvili kompetencije koje se očekuju u kurikulumu?“

• Standardi za direktore škola – Direktori moraju da vode razvoj obrazovanja u svojim školama kroz profesionalne prakse koje su iste kao i one u Evropi.

• Tehnologija u nastavi, učenju i upravljanju školom

– Otkrivanje potencijala tehnologije u nastavi i učenju i otkrivanje sredstva koji pomažu nastavnicima i učenicima da pristupe raspoloživim resursima u zajednici

– Stručnost u korišćenju IKT za upravljanje i komunikaciju

35


Primena standarda za stručni rad i primena Zakona o preduniverzitetskom obrazovanju i Zakona o obrazovanju u opštinama znači da se direktor suočava sa dodatnom promenom plana i programa koji je unet u svaku od dole navedenih sistemskih promena ili u deo tih promena. Slede promene koje se posebno odnose na direktore škola:

promena rezultat

• Školski upravni odbori

– Direktor mora da prihvati da Odbor ima glavnu odgovornost za školu, ali je u potpunosti zavisan od direktora kada su u pitanju kompetentni saveti i smernice.

– Direktor mora da usavršava političke veštine; to jest, veštine u radu sa raznolikom grupom koja ima različita porekla i interese.

• Vođenje školskog projekta – Utvrđivanje razvojnih potreba koje zahtevaju grupu ljudi koja

zajedno radi na njihovom ispunjavanju, a zatim učenje jasnog delegiranja i pružanja podrške radu grupe.

• Samoprocena škole i planiranje razvoja škole

– Direktor treba da razume ceo proces i bude u stanju da efikasno usmerava korišćenje mehanizama za planiranje i procenu. Procena se zasniva na podacima i shvatanju koji su podaci važni i kako se tumače. Za to je potrebno usavršavanje veština i prosuđivanja.

• Stručno usavršavanje nastavnika u školi

– Direktor treba da uči o učenju odraslih, kako da uoči potrebe i organizuje resurse za ispunjavanje potreba učenja;

– Direktor će morati da napravi razliku između potreba učenja koje se odnose na sve nastavnike i potreba učenja koje se odnose na grupe nastavnika i pojedinaca i pružaće podršku svakome.

• Procena učinka nastavnika – Direktor treba da nauči šta je delotvorna nastava i kako da

proceni kvalitet nastave i učenja koji se odvijaju u učionici.

36


rečnik dostignuće– stepen ispunjavanja konkretnih ciljeva, na primer ciljeva ličnog usavršavanja, ciljeva programa obuke, ciljeva razreda, itd.

kompetencije – sposobnost da se nešto uradi; u nastavi to podrazumeva interaktivnu kombinaciju kognitivnih i meta-kognitivnih veština, znanja i razumevanja učenja i predmetne discipline, veština komuniciranja sa drugima, intelektualnih i praktičnih veština i etičkih vrednosti. Profil kompetencija nastavnika osnova je za procenu učinka nastavnika.

delotvornost– stepen dostignuća usmeren na ostvarivanje rezultata u kvantitetu i kvalitetu, na primer stepen ispunjavanja ciljeva ličnog usavršavanja.

efikasnost– dostignuće usmereno na postizanje rezultata uz minimalne troškove i napore.

vrednovanje – sud o kvalitetu ili vrednosti rezultata postignutih u smislu željenog ishoda ili procesa; npr. merenje kompetencija učenika ili procena kvaliteta procesa kao što je nastava.

instrument vrednovanja – forma koja onome ko daje procenu pruža priliku da izmeri, proceni i da sud o stepenu ličnih kompetencija

pokazatelji – vidljive radnje, ponašanje ili drugi dokazi koji ukazuju na prisutnost, uslov ili uslove koji se odnose na standarde. Pokazatelji mogu da se koriste za vrednovanje napretka na postizanju standarda.

Matrica– instrument za uspostavljanje osnovnih determinanti funkcionalnih odnosa između aktivnosti projekta, inkluzije subjekata u vreme obavljanja aktivnosti ili uključenosti u projekat, kao i njihove vizualizacije.

praćenje – proces stalnog poređenja prognoziranih rezultata sa aktuelnim rezultatima kroz redovne sistematske procedure prikupljanja podataka o različitim aspektima obrazovanja. (Cilj praćenja jeste da pomogne u unapređenju efikasnosti i delotvornosti rada škole)

posmatranje- pažljivo gledanje načina na koji se nešto dešava ili načina na koji neko nešto radi, posebno da bi se o tome saznalo nešto više

učinak - celokupnost rada i rezultata nastavnika, upravnika u obrazovanju i stručnih saradnika.

osoblje – sva lica zaposlena u pružanju javnih obrazovnih usluga, administrativnih i tehničkih usluga učenicima i društvu u celini.

pokazatelji kvaliteta – ukazuju kakva je situacija u odnosu na željeni kvalitet ili ishod.

Školsko zakonodavstvo – svi zakoni i administrativna uputstva o organizaciji škole

Samoprocena – proces tokom kojeg institucija, agencija, program ili pojedinac prikuplja informacije o sebi i daje sud o njihovoj vrednosti.

Standard – izjava o ciljevima koji definišu grupu očekivanja; grupa izjava koje definišu šta akteri moraju znati i biti u stanju da urade u obrazovnom sistemu; grupa izjava koje identifikuju nivoe dostignuća koji se očekuju i koji su dostižni. 9

nadzor – proces koji akterima na svim nivoima daje stalne informacije o tekućim dešavanjima.

9 Cambridge Dictionary On-line, July 24, 2012

37


pomoćna literatura:

Skupština Kosova (2011): Zakon br. 04/L-032 o univerzitetskom obrazovanju u Republici Kosovo

Skupština Republike Kosovo (2008): Zakon br. 03/L-068 o obrazovanju u opštinama Republike Kosovo.

Dr Stenke Dor (2008): Osnove vrednovanja, Predavanje održano sa zvaničnicima Ministarstva obrazovanja, Priština.

Grillo, prof. dr Kozma (2002): Rečnik obrazovanja ( Psihologija – Sociologija - Obrazovanje), „Light 2000“, Priština.

Husayn, H., Salihaj, J., Nikoleta, M., Mrs, D., (2003): Upravljanje i rukovodstvo u obrazovanju, KCO , Priština.

Malik, Fredmund (2001): Führen, Leisten, Leben. Wirksamesfür eine neue Zeit Management. Heyne Business

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (2004): Okvirni standardi profesionalne prakse za nastavnike na Kosovu

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (2010): Kriterijumi i procedure za vrednovanje učinka nastavnika (2010)

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (AU 5/2010): Administrativno uputstvo za licenciranje nastavnika.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (2011): Okvirni kurikulum za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, Priština.

Standardi profesionalne prakse za direktore škola (AU 4/2012 )

38


aneks a: vodič za sastanak pre posmatranja Ime nastavnika: ____________________________________________________________

Datum posmatranja: ____________________ Vreme posmatranja: ____________

Mesto: ____________________________ Razred: _______________________

NAPOMENE ZA SASTANAK PRE POSMATRANJA:

Opis prostorije:

Opis učenika:

Tema časa: _______________________________________________________

Ciljevi sesije?

1.____________________________________________________________

2.____________________________________________________________

Glavni cilj sesije? (Šta će učenici znati/moći da urade do kraja sesije?):

1._____________________________________________________________

2._____________________________________________________________

Nastavne strategije? (Koje strategije/metode ćete koristiti kako bi pomogliučenicima da postignu glavni cilj?):

1._____________________________________________________________

2._____________________________________________________________

3._____________________________________________________________

Sredstva procene (Kako će se učenici pokazali da znaju i mogu da uradeono što od njih očekujete)?

Interes/usredsređenost instruktora (Na šta želite da posmatrač posebno obrati pažnju?):

Datum: ________________________

Vreme: ________________________

Mesto: _________________________

39


aneks b: diskusija nakon posmatranja Odmah nakon posmatranja, nastavnik i direktor škole se sastaju da razmene, analiziraju i protumače prikupljene informacije. Posmatrač sa nastavnikom razgovara iskreno i bez osuđivanja, navodeći ga da identifikuje svoje prednosti i oblasti u kojima je potrebna promena. Diskusija treba da uključi postavljanje ciljeva za budući razvoj i plan za početak ostvarivanja tih ciljeva.

Tokom diskusije posle posmatranja, posmatrač može postaviti nastavniku sledeća pitanja:

1) Šta mislite, kako je prošao čas?

2) Da li mislite da su učenici postigli ono što ste nameravali i planirali?

3) Da li za neki deo časa ili aktivnosti mislite da ste ga dobro odradili i da vam se posebno dopao?

4) Da li za neki deo časa ili aktivnosti mislite da može da se poboljša? Ako je tako, šta je to što bi drugačije uradili sledeći put?

Documents

Seminar Sedam Sveobuhvatno upravljanje