VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJAZA MENADMENT U SAOBRAAJU N I

Predmet: SAOBRAAJNI SISTEMI

Tema: PUTEVI - KARAKTERISTIKE I PROJEKTOVANJE Seminarski rad

1

UVOD

Razvoj putnog saobraaja nemogue je odvojiti od razvoja oveka, proizvodnje i drutva u celini. U praistoriji ovek nije imao potrebu za saobraajem jer se nije bavio proizvodnjom. Saobraaj nastaje u trenutku kada ovek poinje da prenosi hranu do svog stanita. Poveanjem produktivnosti rada u robovlasnikom periodu poveava se potreba za saobraajem. Nagli rast putnog saobraaja javlje se u periodu izmedju XV i XVIII veka kada dolazi do razvoja gradova, trgovine i manufakturne proizvodnje. Najbitniji trenutak za razvoj putnog saobraaja je kraj XVIII veka kada nastaju prva vozila, parne dilianse. Od tog trenutka do danas putni saobraaj ima neizmeran znaaj za prosperitet svakog drutva i oveka. Put, kao graevinski objekat koji slui za kretanje i prevoz ljudi i materijalnih dobara sa jednog mesta na drugo prati razvoj putnog saobraaja. Putevi predstavljaju element tehnike baze (stabilna postrojenja) u sistemu putnog saobraaja i od njihovog stanja i stepena modernizacija umnogome zavisi i razvoj kompletnog putnog saobraaja. Tehnike karakteristike, projektovanje i izgradnja puteva se kroz istoriju stalno menjaju. Putevi neprestano trpe promene i u stalnom su razvoju da bi mogli da prate potrebe savremenog drutva.

2

1. KLASIFIKACIJA I KARAKTERISTIKE PUTEVAPut jeste izgraena, odnosno utvrena povrina koju kao saobraajnu povrinu mogu da koriste svi ili odreeni uesnici u saobraaju, pod uslovima odreenim zakonom i drugim propisima. Javni put jeste put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadlenog organa. Razvojem motornih vozila i graenjem puteva doli su do izraaja elementi po kojima se putevi meusobno razlikuju, tako da danas imamo vie klasifikacija puteva, koje se rade na osnovu razliitih kriterijuma: GEOPOLITIKI (prema drutveno-privrednom znaaju), EKSPLOTACIONI, TEHNIKI kriterijum. A - GEOPOLITIKI KRITERIJUM Prema ovom kriterijumu putevi se dele na: - magistralne, - regionalne i - lokalne. Magistralne putevi su meunarodni i drugi javni putevi koji povezuju velike gradove i vezuju privredna podruja u razliitim regionima. Regionalni putevi povezuju relativno bliska privredna podruja u okviru odreenih regiona i u isto vreme obavljaju distribuciju prometa i napajanja magistralnih cesta. Lokalni putevi su javni putevi koji povezuju sela i naselja na podruju optina i pripadaju uem regionalnom podruju. B EKSPLOATACIONI KRITERIJUM Prema eksploatacionom kriterijumu imamo tri klasifikacije, i to: - prema vrsti saobraaja za koji su namenjeni, - prema veliini saobraajnog optereenja i - prema nameni i saobraajnom znaaju. Prema vrsti saobraaja za koji su namenjeni, putevi se dele na: - puteve za iskljuivo motorni saobraaj i - puteve za meoviti saobraaj. Putevi za motorni saobraaj imaju veliku saobraajnu vanost, na njima je dozvoljen saobraaj samo za motorna vozila. U ove puteve spadaju auto put, veina magistralne putne mree kao i najoptereenije deonice regionalnih puteva. Auto putevi predstavljaju najviu klasu javnih puteva. To su saobraajnice koje su namenjene iskljuivo brzom motornom saobraaju, sa dva odvojena kolovoza za svaki smer na kojima vladaju uslovi neprekinutih saobraajnih tokova, sa razdelnom trakom izmeu smerova, obaveznom zaustavnom trakom za svaki smer i sa denivelisanim raskrsnicama. 3

Reim kontrolisanog pristupa sa visokim stupnjem sigurnosti, udobnosti i brzine, ostavaruje se propisanim konstruktivnim reenjima, zbog ega auto put ne posmatramo kao zbir kolovoznih traka, ve tehniko-tehnoloki sistem sa nizom infrastrukturnih elemenata kao to su: naplatne stanice, pumpne stanice, moteli (restorani), parkiralita (odmorita), rasveta, sigurnosni sistem, zatite od buke, informacioni sistem, horizontalna i vertikalna signalizacija itd. Putevi za meoviti saobraaj namenjeni su za kretanje svih vrsta putnih vozila i drugih uesnika u saobraaju (npr. Peaci, biciklisti, zaprena vozila). Putevi ovoga ranga projektuju se prema kriterijumima koji proistiu iz vozno-dinamikih karakteristika nabrojanih vrsta saobraaja. U ovu kategoriju spadaju manje optereeni regionalni i svi lokalni putevi. Prema veliini saobraajnog optereenja izraenog prosenim godinjim, dnevnim saobraajem (PGDS), tj. brojem motornih vozila koji se na kraju planskog perioda oekuje na putu u toku 24 sata. Putevi se dele se dijele u pet (5) razreda (Tabela 1). U prvi razred spadaju auto putevi ije optereenjeu pravilu treba da iznosi vie od 15 000 vozila/dan, sa vie od 2 000 teretnih vozila. Vrijeme za koje se projektuju nove ili poboljavaju postojee javne ceste, predstavlja planski period koji iznosi 20 godina za nova graenja, a za rekonstrukcije postojeeih cesta 5-20 godina. Razred puta Ukupan broj motornih vozila u toku 24 sata u oba smera > 12 000

Auto putevi Putevi 1 razreda Putevi 2 razreda 7 000 12 000 Putevi 3 razreda 3 000 7 000 Putevi 4 razreda 1 000 3 000 Putevi 5 razreda < 1 000 Tabela 1 Rangiranje puteva prema veliini motornog saobraaja Prema nameni i saobraajnom znaaju, putevi se dele na: Evrposke puteve za daleki saobraaj, Puteve za daleki saobraaj, Puteve za brzi saobraaj, Dravne puteve, Turistike puteve, Puteve za specijalne namene i Gradske ulice.

Evropski putevi za daleki saobraaj su glavni putevi na naem kontinentu. Oni prolaze kroz vie od 20 drava i njihova je duina vea od 50 000 km. Projektovanje i graenje tih puteva odreeno je meunarodnim propisima. Putevi za daleki saobraaj povezuju glavne centre koji se nalaze unutar podruja drave. Putevi za brzi saobraaj grade se u gusto naseljenim podrujima sa velikim saobraajnim optereenjem. To su putevi velikog uinka i slue za savladavanje brzog saobraaja na tom podruju. 4

Dravni putevi slue za savladavanje saobraaja izmeu gradova na veim ili manjim podrujima. Turistiki putevi slue uglavnom za povezivanje naselja i turistikih centara. Putevi sa specijalnom namenom slue nekoj posebnoj namjeni. U te puteve spadaju industrijski, poljoprivredni, umski putevi itd. Gradske ulice slue za odvijanje saobraaja u uem podruju grada. C TEHNIKI KRITERIJUM Tehniki kriterijum podrazumjeva podelu puteva prema: - topografskim obelejima terena i - prema vrsti kolovoznog zastora. Tereni na kojima se projektuju javni putevi dele se na: I ravniarske, II breuljkaste, III brdovite i IV planinske. Ravni nizijski predeli imaju blage nagibe terena i na maloj su nadmorskoj visini. Kod breuljkastog terena su blage padine i nadmorska visina od 200 do 300 metara. Na brdovitim predelima padine su znatno strmije, vee su nadmorske visine, a visinske razlike terena su velike. Kod planinskog predela visinske razlike terena su veoma otre, nadmorske visine su velike a padine imaju vrlo strme nagibe. Vrste predela odreuju se prema karakteristikama terena kako je prikazano u Tabeli 2. Osnovne karakteristike Relativno visinska razlika na pravcu pruanja trase i duinama do 1 km Nagib padine Kupiranost (naboranost) terena Vrste predela Ravniarski Breuljkasti Brdoviti III I II neznatna Do 70 m 70 150 m Planinski IV > 150 m

Do 1 : 10

1 : 10 do 1 : 5 Slabije izraena

1 :5 do 1 : 1 Jae izraena

Mogui elementi trase

Izbor slobodan

Izbor delimino otean

Izbor ogranien. Elemnti delimino prisilni.

1 : 1 do vertikalnih padina Vrlo jaka izlomljenost, otri grebeni, uske duboke uvale Elementi predodreeni

5

Tabela 2. Vrste predela Vrsta terena kojim put prolazi uveliko utie na konstruktivne elemente puta i na njegovu tehniku izvodljivost. u zavisnosti od toga na kakvom su terenu putevi graeni delimo ih na: - Puteve na ravniarskom terenu (I), - Puteve na breuljkastom terenu (II), - Puteve na brdovitom terenu (III) i - Puteve na planinskom terenu (IV). I Putevi na ravniarskom terenu imaju due pravce, horizontalne krivine velikih poluprenika i male uzdune nagibe do 4%; II Kod puteva na breuljkastom terenu pravci su krai, krivine manjih poluprenika, a uzduni nagibi su do 6%; III Putevi na brdovitom terenu imaju jo krae pravce, poluprenici krivina su manji, a uzduni nagib vei od 6%; IV Graenje puteva na planinskom terenu je najtee. Ti se putevi sastoje uglavnom od krivina malih poluprenika (serpentina) i prelaznih krivina, a uzduni nagibi su veliki i iznose vie od 10%. Prema vrsti terena (od ravniarskog do planinskog) kojima prolazi put raste i potreba za gradnjom objekata kao to su propusti, potporni i obloni zidovi, tuneli, galerije itd. a to utie na uveanje cene izgradnje. Prema vrsti kolovoznog zastora imamo podelu na: Puteve sa savremenim kolovozom (asfalt, beton, kocka) i Puteve sa nesavremenim kolovozom (tucanik i zemlja).

Najrasprostranjeniji kolovozi: - Asvaltno betonski - Cementno betonski Cementno betonski se ree rade zbog toga to je oprema skupa, i zbog toga to se kolovozi od cementnog betona rade sa razdelnicima (komplikovanije za izgradnju a sem toga nastaju deformacije) pa su iz ovih razloga cementni betoni potpuno izbaeni. Za sve kategorije puteva i za sve uslove terena izdvajaju se reprezentativne tehiko-eksplatacione karakteristike koje su potrebne za proces saobraajnog planiranja i projektovanja puta: - raunska (projektna) brzina Vr; - irina kolovoznih traka t; - udaljenost bonih smetnji BS; - stanje kolovoza SK; - uzduni nagib i; - popreni nagib u pravcu ipp; - popreni nagib u krivinama ipk;

6

2. ELEMENTI PUTA I NJIHOVA FUNKCIJAPopreni profil puta sastoji se od sledeih osnovnih elemenata: - Saobraajnih traka, - Ivinih traka, - Bankine, - Berme, - Rigole ili jarka. Osim osnovnih elemenata mogu se javiti i: - Zaustavna traka, - Saobraajna traka za spora vozila, - Saobraajna traka za bicikle, - Peake trake, - Razdelni pojas, - Razdelna traka. Kod raskrsnice se mogu javiti: - Traka za usporenje, - Traka za ubrzanje, - Traka za usmeravanje i prestrojavanje. Kolovoz je povrina na putu po kojoj se kreu vozila. Deo kolovozne povrine koji slui za kretanje kolone vozila naziva se saobraajnom trakom. Saobraajne trake, ivine trake i u nekim sluajevima dodatne trake ine kolovoz. Saobraajne trake su namenjene iskljuivo za protoni saobraaj. Broj saobraajnih traka zavisi od znaaja puta, saobraajnog optereenja, propusne moi i eljenog nivoa usluge. Minimalni broj saobraajnih traka je dva, po jedna za svaki smer, kod dvosmernih puteva, i etiri na auto-putevima, po dve za svaki smer. irina saobraajne trake zavisi od predhodne brzine, razreda puta i konfiguracije puta. irina saobraajnih traka na putevima sa dvosmernim saobraajem data je u tabeli 3, a irina saobraajnih traka na putevima sa jednosmernim saobraajem sa etiri i vie saobraajnih traka data je u tabeli 4.

Predhodne brzine (km/h) Razred 100 80 70 60 50 puta irina saobraajne trake ts (m) I i II * 1 III 3.25 IV 3.25 3.50 2 I 3.50 II 3.25 III 3.00 IV 3.00 3 4 5 I 3.25 II 3.00 III 3.00 IV 3.00

40

I 3.1K II 3.00 III 2.75 IV 2.75 I 3.00 II 2.75 III i IV 2.75 Tabela 3 irine saobraajnih traka na dvosmernim putevima * Teren: 1-ravniinski, ll-breuljkast, Ill-brdovit, IV-planinski

7

Predhodne brzine Konfiguracij irina (km/h) a saobraajne Terena trake ts (m) Vp=120 I* 3.75 120(100) II 3.75 (3.50) 100 III 3.50 80 IV 3.25 Tabela 4 irine saobraajmh traka na auto-putevima * Teren: 1-ravniinski, ll-breuljkast, Ill-brdovit, IV-planinski Ivine trake su sastavni elemenat kolovoza auto-puteva i puteva I i II razreda. Slue za vizuelno oivienje protonog dela kolovoza, to poveava oseaj sigurnosti vozaa. irina ivine trake izmeu saobraajne i zaustavne trake iznosi 0,20m. Ivina linija ima irinu 10cm za Vp