Raskrsnice u Nivou - Skripte - Saobracajni Fakultet PDF

  • View
    542

  • Download
    34

Embed Size (px)

Text of Raskrsnice u Nivou - Skripte - Saobracajni Fakultet PDF

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    1

    12. RASKRSNICE I SLOENE RASKRSNICE U NIVOU UVOD U narednom tekstu obraene su raskrsnice kao jedan od najbitnijih delova mree puteva i ulica. Razliiti izvori su korieni u pripremi ovog teksta. 1

    12.1. OPTE O RASKRSNICAMA Sa aspekta saobraaja odnosno saobraajnog toka raskrsnice su delovi mree na kojima dolazi do ukrtanja tokova sa saobraajnica koje se u toj taki ukrtaju, izlivanja toka sa jedne na drugu saobraajnicu, ulivanje toka iz jedne u drugu saobraajnicu ili kombinacija nekih od navedenih stanja. Jednostavno, raskrsnice su delovi mree na kojima je potrebno obezbediti bezbedan i efikasan transfer korisnika (vozila, peaka, biciklista) jednog saobraajnog toka u drugi. 2

    1 u pripremi teksta koji se odnosi na krune raskrsnice osnov je bila studija autora Vukanovi S., Osoba M., Lipovac M., Kriterijumi za uvoenje krunih raskrsnica na mrei Beograda raena za potrebe Sekretarijata za saobraaj grada Beograda 2004.godine. 2 Ovo je saobraajna definicija i donekle se razlikuje od definicija koje se mogu nai u drugim oblastima koje se delimino bave i saobraajem (graevinarstvo, urbanizam, prostorno planiranje). Kako se regulisanje i upravljanje saobraajem bavi efikasnim i bezbednim kretanjem korisnika to je i ova definicija u skaldu sa optim ciljevima navedene oblasti.

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    2

    Dugi niz godina opte prihvaena praksa je bila da se raskrsnice dele u odnosu na rang saobraajnica koje se na njoj ukrtaju i da su elementi raskrsnica bili uslovljeni rangom iste. Takoe ukrtanje saobraajnica razliitih rangova (lokalna saobraajnica i autoput na primer) nije bila mogua. Ovo je veoma uoljivo kod novijih gradskih celina. Logino je da je hijerahija mree bila od posebnog znaaja da bi se svi planerski i projektantski zahtevi ispunili. U dvadesetom veku najvei broj reenja iao je a ruku putnukim automobilima. Poslednjih petneast godina zahtevi su izmenjeni istiji grad, ekoloki prihvatljiv, stimulisanje nemotorizovanih tokova, javnog prevoza, i dr., a time i zahtevi u odnosu na raskrsnice kao osnovnog elementa mree. Sledi da je neophodno prvenstveno, ako ve ne postoji, definisati strogu hijerarhiju mree i onda u skladu sa istom reavati i raskrsnice u projektantskom i u regulativno upravljakom smislu. Postojei naini regulisanja i upravljanja saobraajem mogu se podeliti na sledee dve grupe u zavisnosti od regularnosti stanja.

    A) regularna stanja (stanja kod kojih je stalno prisutan jedna od naina regulisanja saobraaja na raskrsnici)

    Potovanje pravila desne strane Postupanje po znacima vertikalne i horizontalne signalizacije Postupanje po pojmovima svetlosne signalizacije

    B) neregularna stanja (ova stanja mogu uticati na promenu naina regulisanja i upravljanja koje je prisutno u regularnim stanjima) ometanja (autobusko stajalite) ometanje usled snadbevanja nezgode zaguenja u zoni raskrsnice neregulisanai ili nekontrolisani peaki tokovi zaustavljanje vozila u zoni raskrsnice i dr

    Kod neregularnih stanja najee je prisutna iva sila ili pravilo desne strane u regulisanju saobraaja. Raskrsnice se prostorno dele na raskrsnice u nivou, denivelisane i kombinovane (delimino u nivou a pojedini smerovi denivelisani). Po broju prilaza raskrsnici, raskrsnice mogu biti trokrake, etvorokrake, petokrake i vietrake. Po broju dozvoljenih smerova u zoni raskrsnice iste mogu biti sa nerestriktivnim i restriktivnim programom.

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    3

    U sluaju da svaki smer na raskrsnici ima svoju zasebnu traku onda raskrsnice mogu biti sa punim ili redukovanim programom (ako se upravlja saobraajem svetlosnim signalima). Po nainu kretanja vozila kroz raskrsnicu, raskrsnice mogu biti direktne i krune3. Po uglovima ukrtanja pravaca na raskrsnici one mogu biti T ili Y (trokrake), kose ili prave etvorokrake. Po nainu voenja tokova mogu biti nekanalisane, polukanalisane i kanalisane raskrsnice. Prema broju traka na prilazu i nainu upravljanja saobraajem raskrsnice se esto dele na proste, polusloene i sloene raskrsnice. Pod sloenim raskrsnicama podrazumevamo raskrsnice sa punim programom ili do izvesne granice redukovanim, gde su tokovi ili samo pojedini kanalisani i gde se tokovima upravlja svetlosnim signalima. Vietrane krune sa ili bez kanalisanih (pojedinih tokova) pripadaju kategoriji sloenih raskrsnica. Ostale raskrsnice pripadaju kategoriji prostih ili polusloenih. Polusloene raskrsnice su raskrsnice koje delimino zadovoljavaju uslove da budu sloene. Razliiti tipovi regulisanja saobraaja na raskrsnicama i ukrtanja sa peakim tokovima (biciklistikim) su prikazani na narednoj slici.

    3 Po naem zakonu u zoni raskrsnice trake namenjene vozilima javnog prevoza se pretvaraju odreenim obeleavanjem u trake koje sva vozila mogu da koriste.

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    4

    Prema rangu saobraajnica koje se ukrtaju u raskrsnici, raskrsnice mogu biti prioritetne, sekundarne ili lokalne. Data podela ukazuje na znaaj raskrsnica i ukazuje da u zavisnosti od navedenih podela i faktora koji utiu na odvijanje saobraaja na raskrsnici, raskrsnice se reavaju i reguliu na razliite naine. Generalno raskrnice se mogu podeliti na sledee grupe4

    1. Nekontrolisane ( vai pravilo desne strane) 2. Prioritetne ( regulisane samo vertikalnom i horizontalnom signalizacijom) 3. Regulisane svetlosnim signalima 4. Krune raskrsnice 5. Denivelisane raskrsnice

    Raskrsnice pod 1, 2 i 3 pripadaju direktnim raskrsnicama.

    Direktne raskrsnice se detaljno, kao najzastupljenije na mrei, odavno obraene u velikom broju knjiga, uputstava, prirunika i dr. pa se u daljem tekstu nee posebno razmatrati. Dato je samo nekoliko karakteristinih primera ovih raskrsnica iz prakse. Takoe je dat jedan primer sloene direktne raskrsnice u Novom Beogradu. Krune raskrsnice kao novi, u naim uslovima, nain reavanja saobraaja na raskrsnicama je u narednom delu detaljno prikazan.

    4 Regulisanje ivom silom se ne smatra kao standardni deo regulsianja saobraaja nego je prisutan samo kada su stanja neregularna.

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    5

    Slika 1. Konfliktne take na direktnoj i krunoj raskrsnici

    Faktori koji utiu na uslove odvijanja saobraaja na raskrsnici odnosno na nivo usluge5 Ovi faktori se mogu podeliti na:

    saobraajne karakteristike - brzina, obim i struktura saobraaja, obim peakih tokova , vremmenske neravnomernosti protoka, strukture toka

    Geometrijske karakteristike (ugao ukrtanja, preglednost, trougao preglednosti i dr.)

    Nain regulisanja saobraaja i stanje signalizacije Ostale karakteristike (meteo uslovi, vidljivost, stanje kolovoza) Individualne karakteristike - vrste i stanja vozila, ponaanje vozaa

    Kriterijumi u definisanju i oblikovanju raskrsnice u regulativnom i upravljakom smislu Sledei kriterijumi su znaajni:

    1. Broj konflikata na raskrsnici (vozila - vozila i vozila - peaci) 2. Broj incidentnih situacija odnosno potencijalnih konflikata 3. Obim saobraaja i prioriteti (kako vozila tako i peaka i vozila javnog prevoza) 4. Prihvatljivost od strane korisnika (sistem informisanja i korienja

    odgovarajue signalizacije) 5. Okruenje (uticaj na ivotnu sredinu) 6. Geometrija raskrsnice 7. Rang saobraajnica koje se ukrtaju 8. Reim saobraaja u iroj zoni raskrsnice

    5 Nivo usluge signalisanih raskrsnica je detaljno obraen u poglavlju 17. Raskrsnice sa prioritetom nisu za sada posebno obraene.

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    6

    Na osnovu navedenih kriterijuma mogue je definisati reim saobraaja u zoni raskrsnice i nain upravljanja odnosno regulisanja saobraaja. Primeri direktnih raskrsnica

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    7

    grafiki primer direktne raskrsnice

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    8

    Nesignalisane raskrsnice-zone preglednosti i zone potencijalnih konflikata

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    9

    Trokrake raskrsnice mogui naini voenja peakih tokova i definisanje poloaja zaustavne linije u zavisnosti od geometrije i strukture toka

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    10

    Mogui naini formiranja posebnih traka za skretanje u zoni raskrsnice

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    11

    Mogui naini regulisanja saobraaja u zonama raskrsnica

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    12

    Mogui naini regulisanja saobraaja u zonama raskrsnica

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    13

    Primer pretvaranje Y raskrsnice u T raskrsnicu

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    14

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    15

    Primer etvorokrake kanalisane raskrsnice sa punim programom

    Primer pretvaranja etvorokrake raskrsnice u krunu raskrsnicu

  • 12. Raskrsnice i sloene raskrsnice u nivou

    16

    12.2. KRUNE RASKRSNICE

    12.2.1. Pojam i funkcionalne odlike krune raskrsnice Kruna raskrsnica spada u kategoriju raskrsnica u nivou, gde se svi prilazni tokovi ulivaju u, a izlazni tokovi izlivaju iz najee jednosmernog krunog saobraajnog toka koji se prostire oko centralnog ostrva raskrsnice (Slika 2).

    Slika 2

    Savremena kruna raskrsnica regulie konflikt tokova preraspodelom prioriteta na nain da vozila koja se kreu krunim delom raskrsnice imaju u zona