Godi

na III

Broj

40

15.

maj

20

07.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

CRNO-BELASLIKA

T e m aT e m a

DUBINSKAPRETRAGATERENA

CRNO-BELASLIKA

DUBINSKAPRETRAGATERENA

Civilno slu`ewe vo jnog rokaCivilno slu`ewe vo jnog roka

Sanacija posledica eksplozi je u Para}inuSanacija posledica eksplozi jeu Para}inu

ARSENAL SAVREMENO NAORU@AWEARSENAL SAVREMENO NAORU@AWESpecijalni prilogSpecijalni prilog 55

Poklon ~itaocima!Nalepnice sa oznakama

Vojske Srbije

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICANaru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istra`ivawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadr`i pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORU^UJEKAPITALNOIZDAWE

310116

4

I N T E R V J U

General Karlo @an, profesor strategijskih studija na rimskom Univerzitetu LUISS NEMA SLOBODNIH JAHA^A 8

Per asperaZUBI JEDNE POBEDE 11

T E M A

Civilno slu`ewe vojnog rokaCRNO-BELA SLIKA 12

O D B R A N A

Odeqewe za civilno-vojnu saradwu General{taba VSKARIKA KOJA NEDOSTAJE 16

Zajedni~ka ve`ba Srbije, Rumunije i BugarskeDUNAVSKA STRA@A 18

Sanacija posledica eksplozije u Para}inu DUBINSKA PRETRAGA TERENA 20

Skup komandanata vojnih obrazovnih institucijaZNAWE I ISKUSTVO 24

Pukovnik Xejms Tabak, komandant Nato {kole u OberamergauuZAJEDNI^KA INTERESOVAWA 25

Iskustva vojnih sve{tenika u KanadiU POTRAZI ZA SMISLOM 26 S

AD

R@

AJ

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), mr Sne`ana \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

15. maj 2007.

58

"Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

28

Srpski posmatra~i u Obali Slonova~eDOPRINOS IZGRADWI POVEREWA 28

P R I L O G

ARSENAL - 5 31

D R U [ T V O

Sudska za{tita zaposlenihPARNI^EWE SA DR@AVOM 56

S V E T

Vojska JapanaFAKTOR SVETSKOG MIRA 58

T E H N I K A

Sajber ratovaweZA[TITA VOJNIH SISTEMA I SOFTVERA 62

K U L T U R A

No} muzeja^UDO SE DOGA\A 66

F E Q T O N

Vojni muzej i beogradska tvr|ava (3)VREME IDEOLOGIJE 68

Srpski kraqevski pilot Milan Miti}ZABORAVQENI HEROJ 72

S P O R T

Odbojka{ica Suzana ]ebi}NAJBOQI LIBERO NA SVETU 76

76

RE^ UREDNIKA

5

PROBLEM

Poruka koju sam elektronskom po{tom primio nedavno od sarad-nika Odbrane iz inostranstva, sa obave{tewem da smo „upaliu problem”, nije me ostavila ravnodu{nim. Jedan zanimqiv su-sret sa izraelskim vojnim istori~arom Martinom van Krevel-dom u Jerusalimu „iskomplikovao” se saznawem da je on tada od

na{eg saradnika saznao da mu je kwiga Komandovawe u ratu jo{ prepetnaest godina prevedena i objavqena u Srbiji.

Iako se na{ saradnik odmah ujeo za jezik, mesta za zabunu nijebilo. Ta kwiga Martina van Krevelda je jo{ 1992. godine objavqenau izdawu Vojnoizdava~kog i novinskog centra. [tampana je u hiqaduprimeraka, u ediciji inostrani pisci. Sankcije i ekonomska bloka-da zemqe bile su u to vreme problem da se ostvari kontakt sa auto-rom.

Kreveldu je, naravno, bilo drago da to ~uje, ali nije krio izne-na|ewe da ga o tome niko do sada nije obavestio. Sagovornika je qu-bazno zamolio da mu, ako je to mogu}e, obezbedi nekoliko autorskihprimeraka (o autorskim pravima, bar do sada nije bilo re~i), a toje ujedno bio i uslov da govori za na{ list.

Dogovor je brzo postignut. Ako ne prona|emo kwigu u magacini-ma Vojnoizdava~kog zavoda i Novinskog centra „Odbrana”, problem}emo re{iti primercima iz na{ih privatnih biblioteka. Po`utelisu, i{arani podvla~ewem i zapisima na marginama, ali {ta da seradi.

Zebwa da }emo morati da se odreknemo svojih kwiga ubrzo jeotklowena. U na{em magacinu prona{li smo tridesetak komadasporne kwige. Na lageru VIZ-a nalazi se jo{ pet primeraka, a istotoliko odavno ~eka kupca i u kwi`ari „Vojna kwiga”u Beogradu. Ce-na, kao u doba inflacije – samo 324 dinara. Laknulo mi je, moramda priznam. Ali u potrazi za kwigom sagledali smo jo{ jedan pro-blem i neplanirano sproveli malo istra`ivawe.

Pora`avaju}e saznawe da se ta izvanredna studija prodaje ve}punih petnaest godina, potkrepqeno je novim. Jo{ jedna kwiga, sa ni-{ta mawe provokativnim nazivom za profesionalnog vojnika – Kakovoditi rat, objavqena u istom tira`u godinu dana kasnije, jo{ uvek,na`alost, skupqa pra{inu u magacinima. A {ta re}i na to da se ukwi`arama i sada, 14 godina posle izlaska iz {tampe, mogu prona-}i i zaostali primerci kwige Andre Gavea, Ve{tina komandovawa,koja se s pravom svrstava u vrh svetske klasike ratne ve{tine. U Cen-tralnoj biblioteci se tako|e nalazi ta izdawa, ali su do sada samodva do tri puta bila u rukama ~italaca.

Ako takva izdawa, ~ak ni u vreme kada su se na na{im prosto-rima vodili ratovi i kada su nam ratna iskustva mudrih vojskovo|abila dragocena, nisu privukla pa`wu profesionalaca kojima je ko-mandovawe i ratovawe u opisu radnog mesta i `ivotni poziv, i akosu se tim saznawem rukovodili oni koji su doneli odluku o ukidawuvojnih biblioteka, onda se toj odluci nema {ta zameriti.

Poku{avam da zamislim sli~nu situaciju u drugim profesijama.Na primer, da li bi nekoliko desetina hiqada pravnika i advokataostalo ravnodu{no prema studiji koja nosi naziv Kako voditi krivi~-ni postupak. Zatim, da li bi kwiga sa nazivom Ve{tina pregovarawabila tako ne zapa`ena u redovima menaxera, diplomata ili politi-~ara. Sumwam.

Problem autorskih prava, ako i bude postavqen, nekako }emore{iti sa gospodinom Van Kreveldom, a nad problemom koliko ofi-ciri malo ~itaju ili koliko malo para su spremni da izdvoje zastru~nu literaturu, treba se ozbiqno zamisliti.

Ministar odbrane Zoran Stankovi} primio je 11. maja {esto~lanisanitetski tim (AMET 9) s potpukovnikom Brankom Cimbaqevi}em na ~elu,koji }e, u okviru redovne, devete smene, u~estvovati u mirovnoj misijuMONUC u Demokratskoj Republici Kongo. Sastanku je prisustvovao i pu-kovnik Zoran Devi} iz Centra za mirovne operacije.

Tokom razgovora oceweno je da su obavqene sve neophodne pripremesanitetskog tima za odlazak u mirovnu misiju. „U~e{}e predstavnika Mi-nistarstva odbrane i Vojske Srbije u mirovnim misijama UN za na{u ze-mqu je jako zna~ajno. Nadamo se da }e na{ doprinos uspostavqawu mira istabilnosti u kriznim podru~jima u svetu biti jo{ ve}i. Siguran sam da }e-te na najboqi na~in predstavqati svoju zemqu” poru~io je tom prilikomministar Stankovi}.

Mirovna operacija UN MONUC u DR Kongu uspostavqena je u novem-bru 1999. godine na osnovu Rezolucije SB UN br. 1279. To je jedna od tri

15. maj 2007.6

AKTUELNO

OBELE@EN DAN POBEDEPovodom 9. maja - Dana pobede, ministar odbrane dr Zo-

ran Stankovi} polo`io je venac Ministarstva odbrane i VojskeSrbije na spomenik Neznanom junaku na Avali.

Pored najvi{ih dr`avnih i vojnih zvani~nika Srbije, ven-ce su polo`ili i diplomatski predstavnici zemaqa pobednica uDrugom svetskom ratu.

Tim povodom delegacije Vojske Srbije, grada Beograda,SUBNOR-a, ambasadori Rusije, Ukrajine i Belorusije, polo-`ili su vence i na Spomenik sovjetskim ratnim veteranima naAvali.

Uo~i Dana pobede izvr{ena je po~asna artiqerijska paq-ba u glavnom gradu Republike Srbije, na Kalemegdanu, sa 10 plo-tuna iz 6 artiqerijskih oru|a.

Dan pobede u Drugom svetskom ratu obele`ava se i kao DanEvrope, imaju}i u vidu da je savremena Evropa zasnovana naosnovnim principima i na~elima koji su vodili borce protivnacizma i fa{izma – na principima mira, razumevawa, tole-rancije i saradwe. Tim pre Dan pobede predstavqa priliku dase odavawem po~asti stradalima istakne opredeqewe za o~uva-we tekovina ostvarenih tom veli~anstvenom pobedom. A. P.

REGIONALNA RADIONICAO PROGRAMU DR@AVNOG PARTNERSTVADvodnevna regionalna radionica o Programu dr`avnog

partnerstva odr`ana je 9. i 10. maja u Dubrovniku. Radionicu jeotvorio na~elnik Nacionalne garde SAD general Stiven Blam, aispred Vojske Srbije u~estvovali su general-major Dragan Kolun-xija i pukovnici Petar ]ornakov i Vladimir Bekerevi}.

U radu regionalne radionice u~estvovali su i predstavniciministarstava odbrane Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske,Crne Gore, Ma|arske, Makedonije, Rumunije i Slovenije.

Radionica predstavqa svojevrsnu regionalnu podr{ku Pro-gramu dr`avnog partnerstva u iznala`ewu najefikasnijih na~inaza izgradwu i uspostavqawe NATO standarda i mogu}nosti u~e-{}a u vojnim operacijama pod NATO liderstvom. Bila je to prili-ka za definisawe na~ina vojne podr{ke civilnim vlastima, ukqu-~uju}i sigurnost granica i luka, ali i procenu uspe{nosti aktiv-nosti koje ukqu~uju poslovnu, obrazovnu, medicinsku i nau~nu sa-radwu.

D E V E T I S A N I T E T S K I T I M Z A K O N G O

ODANI OTA

D A N G A R D E V O J S K E S R B I J E

Na \ur|evdan 1830. srpski kwaz Milo{ Obrenovi} izdao je naredbu da se najstasitiji momci iz svih nahija onda{we Srbije okupe radi izvo|ewa posebne vojni~keobuke, kako bi se od wih formirala prva srpska „Gvardija”

Ukasarni “Dediwe” u Beogradu sve~ano je obele`en 6. maj – dan GardeVojske Srbije. Posle minuta }utawa u znak po{tovawa prema pri-padnicima te elitne jedinice koji su izgubili `ivote izvr{avaju}ivojni~ke zadatke, komandant Garde, pukovnik mr Goran Radovanovi}pozdravio je sve prisutne, me|u kojima su bili izaslanik na~elnika

G[ VS, general-major Dragan Katani}, komandant ViPVO, viceadmiralJovan Grbavac, na~elnik Inspektorata odbrane, general-major DraganKolunxija, na~elnik Uprave za operativne poslove, general-major Mio-drag Jevti}, na~elnik VMA, general-major Vidosav Kova~evi}, na~elnikVojne akademije, savetnici predsednika Republike, Du{an Spasojevi} i

mirovne misije UN u kojoj u~estvuju predstavnici Ministarstva odbrane iVojske Srbije i jedina misija u kojoj predstavnici na{e zemqe u~estvuju sajedinicom, odnosno nacionalnim kontigentom. Jedinicu ~ine sanitetskitim, sastavqen od dva lekara i ~etiri medicinska tehni~ara, koji u misijiobrazuju tim za medicinsku evakuaciju vazdu{nim putem (AMET).

7

GENERAL PONO[ U SEDI[TU NATOANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ boravio je u sedi{tu Natoa u Briselu, 9. i 10.maja, gde je u~estvovao u radu Vojnog komiteta evroatlantskogpartnerstva.

Prvog dana posete general Pono{ je razgovarao sa general-nim sekretarom Natoa Jap de Hop Sheferom o projektima Part-nerstva za mir, koji bi omogu}ili da srpska vojska stekne visoko-profesionalne standarde u {to skorijem vremenu. „Nato je vojnainstitucija koja poseduje najvi{e profesionalne standarde u sve-tu. I normalno je da svako ko je vojnik, `eli da ostvari upravo testandarde”, rekao je general Pono{ posle sastanka.

Saradwa sa Natoom podrazumevala bi ve}i pristup obra-zovnim institucijama te alijanse, kao i rad na pove}awu intero-perabilnosti kroz prisustvo Vojske Srbije Nato ve`bama i ovla-davawe procedurama Partnerstva za mir u proceni jedinica imerewu operativnih sposobnosti.

U Briselu je konstatovano da je saradwa Vojske Srbije i Kfo-ra dobra i da je potrebno da se na isti na~in i nastavi. Na~elnikGeneral{taba Vojske Srbije istakao je da je od vojnih ~elnika Na-to dobio uveravawa da }e Kfor nastaviti da se pona{a odgovor-no u za{titi mawina na Kosmetu, posebno srpskog stanovni{tva.

Drugog dana boravka na~elnik General{taba VS u~estvovao jeu radu Vojnog komiteta evroatlantskog partnerstva. Na sastanku nakome u~estvuju na~elnici general{tabova dr`ava ~lanica Nato iPartnerstva za mir, razgovaralo se o aktuelnim Nato operacijamai misijama. Tako|e, tema razgovora je bila i budu}a transformaci-ja Nato snaga u ciqu efikasnijeg sprovo|ewa vojnih operacija.

General Pono{ je na sastanku predstavio iskustva u dosada-{wem procesu reformi Vojske Srbije i govorio o mogu}im obli-cima u~e{}a Vojske Srbije u Programu Partnerstvo za mir.

Na~elnik General{taba VS prvi put u~estvuje na sastankuVojnog komiteta evroatlantskog partnerstva, jer je prijemom Sr-bije u Partnerstvo za mir, Vojska Srbije stekla pravo za ravno-pravno u~e{}a u radu ovog najvi{eg vojnog tela Natoa.

ZAKONODAVSTVO SISTEMA ODBRANEZbornik radova „Pregled zakonodavstva sistema odbrane

Republike Srbije” koji je Institut za uporedno pravo pripremio usaradwi sa @enevskim centrom za demokratsku kontrolu oru`a-nih snaga (DCAF) predstavqen je u Skup{tini grada Beograda.

U wemu su obra|ena mnoga pitawa, od onih iz oblasti vojnogprava do op{tih tema interesantnih {iroj javnosti o parlamen-tarnoj kontroli sektora odbrane, qudskim pravima pripadnikavojske, prigovoru savesti na vojnu slu`bu. Autori priloga obja-vqenih u kwizi u svojim tekstovima oslonili su se na pozitivnozakonodavstvo ne komentari{u}i predloge novih re{ewa zakonao vojsci.

S. S.

XBINIBojan Dimitrijevi}, te predstavnik Kraqevskog doma Kara|or|evi}a, Du-{an Babac.

– Uvek kada su to interesi dr`ave i naroda zahtevali pripadniciGarde su na delu dokazivali spremnost da se odupru najve}im opasnosti-ma i da, ne {tede}i svoje `ivote, potvrde odanost najsvetijim vredno-stima otaxbine. Braniti otaxbinu za wih je zna~ilo braniti pro{lost,sada{wost i budu}nost svoje zemqe – istakao je pukovnik Radovanovi} usvom obra}awu okupqenima na proslavi.

Kako je naglasio pukovnik Radovanovi}, ovih dana, posle gotovojednog veka, prvi put u samostalnoj Srbiji, obele`ava se dan jedinicepod imenom garda. A garda pripada najuzvi{enijim simbolima svake dr-`ave, i slu`ba u woj je uvek predstavqala posebno priznawe. Kriteriju-mi za popunu Garde zahtevaju da se u woj na|u stasite i u svakom pogleduprimerne stare{ine i regruti.

Na sve~anosti su pro~itane i brojne ~estitke gardistima za dan je-dinice, pre svih ona koju je uputio na~elnik G[ VS general-potpukovnikZdravko Pono{, kao i naredbe komandanta Garde o stimulativnim mera-ma. Obele`avawe 6. maja – dana Garde zavr{eno je sve~anim defileomjedinica. A. ANTI]

Sni

mio

D. B

ANDA

15. maj 2007.8

Zahvaquju}i italijanskoj ambasadi u Beogradu kao kontakt ta~ki Srbije za Nato,nedavno je u na{em glavnom gradu general u penziji Karlo @an odr`ao pre-davawe pod nazivom „Politi~ka kontrola oru`anih snaga” nameweno pred-stavnicima MO i G[ VS. Sa bogatom vojnom karijerom, polo`ajem vojnog sa-vetnika predsednika Italije izme|u 1990. i 1992. godine, visokom du`no{}u u

Oebsu vezanom za primenu Dejtonskog sporazuma od 1997. do 2001. godine, kaopredsednik Centra za studije ekonomske geopolitike i imenovani komesar za bez-bednost nuklearnog materijala u Italiji, italijanski general se pokazao kao veo-ma zanimqiv sagovornik, sa kojim smo razgovarali o brojnim pitawima, kao {to subezbednost savremenog dru{tva, odnosi SAD i EU, Rusije i Kine...

Nakon zavr{etka hladnog rata, znatno se promenio koncept bezbednosti, kojase do tada prvenstveno merila snagom oru`ja i brojem qudi u ~izmama. Bezbed-nost danas odra`ava mnoge aspekte ̀ ivota u nekoj sredini. Kako to tuma~ite?– Bezbednost se u modernom dru{tvu sagledava vi{edimenzionalno. Ne mo`e

se o woj govoriti bez saznawa o pove}anom zna~aju wene ekonomske, psiholo{ke,ekolo{ke, politi~ke i drugih dimenzija, ~iji je uticaj vidqiviji i sna`niji. Komplek-snost bezbednosti danas ogledava se i u brojnijim u~esnicima. Nekada su to bile sa-mo dr`ave i savezi, danas su to i nevladine organizacije i drugi ~inioci. Deregula-cija, primat tr`i{ta nad politikom, odsustvo uspe{ne globalne vlade i smawewecena telekomunikacija i transporta, stvaraju sna`nu mre`u nedr`avnih u~esnika ugeopolitici.

Naravno, i danas bezbednost ukqu~uje odbranu. Po{to je sada me|unarodni te-rorizam va`an ~inilac, na zna~aju dobija spoqna bezbednost. Vojne snage moraju dase tome prilagode. One ne samo da treba da se opremaju i osposobqavaju za opera-cije visokog intenziteta, ve} i za operacije niskog intenziteta, i s te strane da po-dr`e bezbednost svoje zemqe. Bezbednost unutar sopstvene zemqe mo`e da se sagle-da i sa stanovi{ta eksternacionalizacije odbrane protiv terorizma, koju pratepreventivne akcije kao {to su one u Avganistanu i Iraku. Naravno, u razmatrawu

O bezbednosti u modernom

dru{tvu ne mo`e se govoriti

bez saznawa o pove}anom

zna~aju wene ekonomske,

psiholo{ke, politi~ke

dimenzije, ~iji je uticaj

vidqiviji i sna`niji nego

ikad pre. Pa ipak, i tako

multidimenzionalno shva}ena

bezbednost, nije uvek isto

interpretirana. Ovoga puta

predstavqamo razmi{qawe

jjednog profesora iz Italije.

GENERAL KARLO @AN,PROFESOR STRATEGIJSKIH STUDIJA NA RIMSKOMUNIVERZITETU LUISS

NEMASLOBODNIH JAHA^ANEMA

9

Za evropsku, ali i svetsku scenu, zani-mqiva su pomerawa u odnosu Rusije iKine. Neki veruju da je na vidiku novisavez koji bi na du`i rok doveo u pita-we daqu dominaciju SAD.

– Wihova saradwa odvija se na tak-ti~kom nivou. Strategijsku saradwu me|uwima, smatram, veoma je te{ko posti}i.Na vojnoj akademiji u Pekingu, ili na vi-sokoj general{tabnoj {koli u Moskvi,glavni scenario odnosi se na sukob Ki-ne i Rusije. Naravno, postoje razli~itioblici saradwe, ali potencijalni savezme|u wima te{ko mogu da vidim. Suvi{eje tu razli~itosti. Morate ra~unati i nato da je demografska situacija u Rusijiprava no}na mora za Kremq, jer deo Si-bira ostaje bez stanovni{tva. Rusi sesve vi{e povla~e u evropski deo zemqe.Sli~no se de{ava i na delu Urala. Uz to, ima li podr{ke ideji da Rusija bu-de bli`a Zapadu, kao {to je to nekad

omogu}io Petar Veliki? Na nesre}u, u EU nismo uspeli da elabori-ramo zajedni~ku politiku prema toj zemqi. Stoga pojedina~ne dr`a-ve, kao Italija, Nema~ka, sklapaju sporazume o energiji sa Rusijom –re~ je o snabdevawu gasom, kori{}ewu naftnih poqa i sli~no.

Ponegde se ~uje da Rusija mo`e da uti~e na te zemqe odre|iva-wem posebnih uslova za, na primer, snabdevawe gasom?– Mislim da su uslovi za to veoma slabi. Trgovina gasom koja

povezuje Zapadnu Evropu i Rusiju od regionalne postaje globalna. Todaje fleksibilnost proizvo|a~u i morate ra~unati na to da je Rusijiapsolutno potrebno da prodaje gas i druge proizvode.

Jedna od va{ih teza jeste da „mali ratovi, kao {to su oni uIraku, Avganistanu, nemaju zna~aj za globalnu situaciju”. Mnogise nisu slo`ili s vama.– Imaju}i u vidu wihov marginalni aspekt, ja i daqe isto mi-

slim. Kao {to na primer na globalnu situaciju u Evropi svojevreme-no nije imao uticaj kolonijalni rat Britanaca, Francuza i drugih.Va`nost ovih ratova jeste u tome {to pobu|uju zanimawe medija kojiproizvode odgovaraju}u reakciju javnosti.

Mediji sve vi{e „proizvode stvarnost”, {to se ne mo`e prene-bre}i ni u razmatrawu strategijskih pitawa. Kako to do`ivqa-vate?– Zna~aj medija raste. Oni ozna~avaju i promovi{u napredak,

ali uti~u i na na~in na koji qude vide stvarnost i kako na wu reagu-ju. ^iwenica je da u teroristi~kim akcijama, na primer, pogine mawequdi nego u istom periodu u saobra}ajnim nesre}ama u jednoj obla-sti, ali se mediji fokusiraju na terorizam. Mora se ra~unati nauticaj koji mediji imaju u stvarawu javnog mwewa.

Sne`ana \OKI]Snimio D. BANDA

bezbednosti i daqe je zanimqiva od-brana granice, ali i pove}ana rawi-vost posebno infrastrukture i kqu~nihresursa. Ali, da ne bude zabune: razli-ke izme|u unutra{we i spoqne bezbed-nosti se smawuju.

Prose~ni stanovnik Evrope ve} jenau~io da treba da se pla{i tero-rizma. Ostali bezbednosni izazo-vi, rizici i pretwe ostali su du-boko u senci tog fenomena, prem-da to ne zna~i da ne mogu da se od-raze na kvalitet `ivota, mo`da ina sam `ivot.– Globalizacija je esencijalna za na-

{e ekonomsko blagostawe i rast, i ono{to je ugro`ava, za nas predstavqa opa-snost. Tako je, na primer, konkretna opa-snost proliferacija oru j̀a za masovnouni{tewe. Velika pretwa je i ilegalnamigracija, posebno iz Centralne Afrike.Ekonomska, zdravstvena situacija, kao isukobi na tom podru~ju, navode qude da seupute ka Evropi u potrazi za boqim ̀ ivo-tom. Za moju zemqu veoma je zna~ajna iborba protiv organizovanog kriminala.

Pored tradicionalnih, dakle, po-javile su se i asimetri~ne pretwe, zakoje se treba pripremiti.

Kako svojim studentima, kao pro-fesor na Katedri strategijskihstudija, predo~avate dana{wicu?– Za vreme hladnog rata postojala

je ravnote`a straha. Sada mnogi delo-vi sveta u~estvuju u razvoju globalnogblagostawa, ~ine}i svoje zemqe bogati-jim. Time i mi sami postajemo bogatiji.Na delu je logika Adama Smita, ne vi{eMakijavelija ili Hobsa, po kome je „~o-vek ~oveku vuk”.

Gde je mesto oru`anim snagama u da-na{woj modernoj dr`avi, koja se vodi, ka`ete, logikom AdamaSmita?– To mesto je unekoliko druga~ije nego pre. Ali dr`ava i daqe tre-

ba da bude brawena. Uz to, postoji odre|ena ravnote`a snaga. Sjediwe-ne Ameri~ke Dr`ave, kao centralna sila, odre|uju globalnu stabilnost,mir u svetu, slobodu saobra}aja, kretawa robe i qudi. Zemqe ne mogubiti slobodni jaha~i, ve} u takvim uslovima moraju da u~estvuju u odr`a-vawu globalne sigurnosti. U~estvovawe u tome im omogu}ava da za{titesvoje interese. Uloga modernih oru`anih snaga jeste odr`avawe global-nog ekvilibrijuma. Kada ne bi bilo sofisticirane tehnologije kojomraspola`u dobro opremqene i obu~ene vojske, lako bi vlade koje se na-|u u te{ko}ama poku{ale da pro{ire svoj problem na druge zemqe.

Pomenuli ste SAD kao centralnu silu. Wen odnos sa Evro-pom prolazi kroz niz naizgled sitnih prilago|avawa i po-vremenih razmimoila`ewa?

– Postoje sna`ne veze me|u EU i SAD. Po mom mi{qewu, po-stoji bazi~ni interes Evrope i SAD da odr`avaju dobre odnose i sa-ra|uju u oblasti internacionalne stabilnosti i reda. Za{to? Zato{to SAD imaju brojne investicije u Evropi i obratno. Glavni pro-blem u wihovom odnosu jeste to {to Evropa nije ujediwena u politi~-kom i strategijskom pogledu, {to se pokazalo u ira~koj krizi.

Pored toga, u Evropi postoje brojne dr`ave sa razli~itim isto-rijama i tradicijama, kao i te{ko}ama da se slo`e oko zajedni~kepolitike. Navikli smo na vo|stvo SAD i nastavqamo posao na ujedi-wavawu u politi~ko-strategijskom smislu.

Svedoci smo i povremenih nesporazuma izme|u samih ~lanicaEU. [ta ih, po va{em mi{qewu, generi{e?– Razlike koje poti~u iz tipi~ne unutra{we politike. Razlike

su pre svega u interesima.

Mali ratovi, kao {to su oni u Iraku, Avga-nistanu, nemaju zna~aj za globalnu situaciju.

Vojne snage ne samo da treba da se oprema-ju i osposobqavaju za operacije visokog intenzi-teta, ve} i za operacije niskog intenziteta, i s te strane da podr`e bezbednost svoje zemqe.

Saradwa izme|u Rusije i Kine odvija se natakti~kom nivou. Strategijsku saradwu me|u wi-ma, veoma je te{ko posti}i.

Glavni problem u odnosu SAD sa Evropomjeste to {to Evropa nije ujediwena u politi~komi strategijskom pogledu, {to se pokazalo u ira~-koj krizi.

Kao gostuju}i predava~ general Karlo @an odr`ao je predavawe na Top~ideru

U novosadskoj kasarni „Dr Rudolf Ar~ibald Rajs”, 9. maja zavr{en je kurs zainstruktore medicinske pomo}i, koji je organizovan u saradwi sa Sanitetstkom slu-`bom Kraqevine Norve{ke i uz wihovu donaciju u opremi. Polaznici su bili podo-ficiri sanitetske slu`be iz VMA, Vojne bolnice Ni{ i VMC Novi Sad.

Osposobqavawe je trajalo ~etiri sedmice, a izvo|eno je po Nato standardi-ma. Te~aj je zavr{ilo devet polaznika kojima su uru~eni sertifikati da su osposo-bqeni za preno{ewe ste~enih znawa i iskustava i da mogu u~estvovati u mirovnimoperacijama.

Govore}i na sve~anosti pukovnik Mar~eta ]apin, komandant Sanitetskog na-stavnog centra u Novom Sadu, naglasio je da je to prakti~an primer na{e integra-cije sa svetom i to u oblasti koja ima humani karakter i zna~aj.

Sve~anosti uru~ivawa diploma prisustvovala je i delegacija Oru`anih snagaKraqevine Norve{ke, na ~elu sa pukovnikom Rune Haverstadom, komandantom Zdru`e-nih vojnih medicinskih slu`bi. B. M. P.

U Vojnoj akademiji, 8. maja, odr`ana je sve~anost na kojoj su pripadnicimaVS i MO uru~eni sertifikati o postignutom uspehu na testirawu za STANAG 6001iz engleskog jezika.

Na testirawe, koje je odr`ano od 2. do 12. aprila, iza{lo je 156 kandidata, auverewe o polo`enom testu dobilo je vi{e od 100 ispitanika. Najboqi rezultatpostigao je vodnik prve klase Goran Orlovi}.

U obra}awu prisutnima na sve~anosti na~elnik Vojne akademije general-majormr Vidosav Kova~evi} istakao je „da je osnovni preduslov komunikacije sa svetompoznavawe stranih jezika, pre svega engleskog”.

Prema re~ima potpukovnika Milana Tep{i}a, koji je zadu`en za sprovo}ewePELT programa u~ewa engleskog jezika, visoki koeficijent kojim je ocewena vaqa-nost srpskog STANAG testa govori o kvalitetu testirawa u Srbiji.

U R U ^ E N I S E R T I F I K A T I S T A N A G 6 0 0 1

ZAVR[EN KURS ZA INSTRUKTORE MEDICINSKE POMO]I

15. maj 2007.

DOGA\AJI

Saop{tewe Ministarstva odbrane

PROVERA ISPLATE DNEVNICAPovodom zahteva ve}eg broja rezervista

iz Kur{umlije za isplatu dnevnica za vremeprovedeno u jedinicama Vojske Jugoslavije to-kom 1999. godine, Ministarstvo odbrane usvom saop{tewu ukazuje da svaki rezervnipripadnik koji smatra da mu je povre|eno iliuskra}eno pravo na isplatu dnevnica mo`eda povede upravni spor, odnosno, da od Mi-nistarstva odbrane zahteva isplatu predmet-nih dnevnica.

Prve provere odre|enog broja presudaza isplatu dnevnica pokazuju, me|utim, ozbiq-ne indicije da su pojedincima ve} bili ispla-}eni iznosi pripadaju}ih dnevnica, redovnotokom 1999. i 2000. godine, a da su to pravoponovo ostvarili i sudskim presudama.

Radi spre~avawa sli~nih zloupotreba iu ciqu utvr|ivawa da li su ne~ija prava naisplatu dnevnica zaista povre|ena, odnosnoda li je neko vi{e puta ostvario ili poku{aoda ostvari isto pravo, stru~ne slu`be Mini-starstva odbrane intenzivno pregledaju ar-hive iz 1999. i 2000. godine.

S obzirom na to da se radi o izuzetnovelikom broju spiskova i blagajni~kih potvr-da, koje moraju pojedina~no da se provere, zataj posao je potrebno odre|eno vreme.

DEBATA O PARTNERSTVU ZA MIRU okviru obele`avawa Dana Evrope, 11.

maja u Centralnom domu VS odr`ana je deba-ta pod nazivom „PzM {ta ka`e{ na to?”. De-batu su organizovali Evropski pokret u Sr-biji, Centar za civilno-vojne odnose, Mini-starstvo odbrane i debatni klub „Otvorenakomunikacija”.

^lanovi debatnog kluba su tom prilikomizrazili razli~ita mi{qewa o tome trebali Srbija ili ne da zakora~i u Nato i iznelirazloge u korist svojih stavova.

@iri u sastavu Sne`ana Samarxi} -Markovi}, pomo}nik ministra za politikuodbrane, predsednik evropskog pokreta uSrbiji @ivorad Kova~evi}, direktor Cen-tra za civilno-vojne odnose Miroslav Haxi}i Milan Coli} Humqan, predstavnik kampa-we neunato.org, na kraju je dao svoje vi|ewedebate. S. \.

NA VMA OBELE@EN DAN MEDICINSKIH SESTARAU amfiteatru Vojnomedicinske akademi-

je 10. maja je obele`en Me|unarodni dan me-dicinskih sestara, koji se ove godine slavi uokviru velikog jubileja - 800 godina od osni-vawa prve srpske bolnice u manastiru Stu-denica.

Na sve~anosti su tim povodom za naju-spe{nije progla{ene vi{i medicinski tehni-~ari Zorica Bekta{, Zorica Tanasi} i Qu-binka Davidovi}. M. [.

General Vidosav Kova~evi} uru~uje sertifikat poru~niku fregate Aleksandru Anti}u

Diplome je uru~io pukovnik Rune Haverstad iz Norve{ke

10

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

U svakom

apsolutizmu mogu se

prepoznati klice

fa{izma. Zato {to

takva ideologija

negira sve {to je

druga~ije, svaku

ideju koja se izmi~e

unisonom, svaku

misao koja zadire

u prazninu.

O

11

ZUBI JEDNE POBEDE

N

A

smog maja uve~e, godine 2007, za~ule su se jake de-tonacije negde iz pravca kalemegdanske tvr|ave.„[ta to bi!?“ – pitali su se {eta~i u Knez-Mi-

hajlovoj ulici. U Beogradu se ina~e ~esto puca, alijo{ ne iz privatnih diviziona. Osmog maja oko 20 tosu bili artiqerijski plotuni, u ~ast ili povodom po-bede nad fa{izmom.

Ako nas prosta ra~unica dobro slu`i, u toj pobe-di i slobodi u`ivamo 62 godine i neki dan vi{e. Madase u me|uvremenu mnogo toga dogodilo i promenilo. U maju 1945. Rusi su u{li u Berlin i oka~ili svoj crve-ni barjak na Rajhstag. U svom bunkeru „vu~joj jami“ ubiose Adolf Hitler, u paru sa svojom Evom Braun. Naj~uve-niji „pi ar“ svih vremena, Jozef Gebels, otrovao jesvoje sedmoro dece, a zatim se sa svojom plodnom ari-jevkom pridru`io svome fireru.

Ko god je imao iz ~ega, svuda u Evropi i svetu,pucao je iz ~ega je mogao. A mogao je iz svega. Pucalose iz besa, osvete i straha, iz jake ~e`we za slobo-dom, iz qutwe {to je sve tako dugo trajalo. Na drugojstrani pobednici su zatrli dva japanska grada ne-qudskim nuklearnim eksperimentom. Videlo se kakoeuforija poni{tava svaku etiku. Pokoq za pokoq,to su dobra pravila rata.

Na Sremskom frontu masakr mladih boracaNOR-a, uglavnom Srba, neobu~enih za pozicionu bor-bu protiv (ve}) pobe|ene, ali opasne nema~ke vojne si-le. I to u povla~ewu. Zato je, ka`u, kod nas rat trajao{est dana vi{e, ta~no za toliko je na{ podvig bio va-`niji od svetskog.

Ameri~ki sudija je u Nirnbergu osudio i obesiopetnaestak nacisti~kih vo|a. Herman Gering se nije uz-digao do konopca, jer je pre toga popio spasonosnu,smrtonosnu pilulu.

To bi mogao da bude kraj! Fa{izam je pao, sileosovine su skr{ene, wihova razvaqena ko~ija je izvr-nuta pokraj puta. Pobednici slave, a u slavqu se neu-mereno obe}ava: nikad vi{e rata, nikad vi{e naci-zma. Najve}e zlo u istoriji pokopano, rastureno je zmij-sko gnezdo, sti`e nama vreme mira i spokoja!

li, ho}e{! Taman smo se ponadali, kad ono Itali-jani okupira{e Trst. Na{ Trst. Zato su Srbi ivikali na ulicama: „Trst je na{, mi ne}emo Trsta

dati, za Trst }emo ratovati!“Nismo ratovali, mada su na{i trgovci volonteri

nekoliko godina kasnije opusto{ili tu luku. Prenelisu wene buvqake u Srbiju. To je zna~ilo da mr`wa nemo`e biti ve~na, Trst je i daqe mogao da bude na{, ma~iji bio.

Protiv fa{izma na{i su borci nosili JosifaVisarionovi~a na usnama. Staqin je bio udarni junaksvih juri{a. Sve dok nismo saznali da ga vi{e niko nesme voleti. Kasnije je Nikita Sergejevi~ Hru{~ov, nakongresu KPSS, otkrio ko je bio Xuga{vili. I kolikoje miliona svojih pobio. Bilo ih je vi{e nego Nemaca.

To je ta kurva istorija, ve~na borba izme|u mit-ske zablude i stra{nih istina. Fa{izam je bio mr-

tav, bar pribli`no, bar klini~ki, ali zlo je ostalo.I na nivou sveop{teg razarawa vi{e nije bilo va-`no {ta se kako zove, ve} {ta je wegova su{tina.

U svakom apsolutizmu mogu se prepoznati klicefa{izma. Zato {to takva ideologija negira sve {toje druga~ije, svaku ideju koja se izmi~e unisonom, sva-ku misao koja zadire u prazninu.

Pre 62 godine svet je bio ujediwen protiv zlakoje se najavilo i pokazalo svoje isprave. Kuda ide iprotiv koga, {ta `eli. A to }e re}i da je i{lo svuda,protiv svakoga i da je po`elelo sve. To {to se mo`edefinisati i kao ostvarena ideja apsolutnog raza-rawa, tra`ilo je prostor za svoje ostvarewe. U tomtragawu nikada nije bilo dovoqno `ivota koje vaqapose}i. I takva se ideja redovno okon~ava sama u se-bi, ali uvek uz neopisivu nesre}u.

I pored pomnog u~ewa istorije kataklizme 20.veka, klica fa{izma nije uni{tena. Ona je dobro uz-drmana, na~eta u prejakom pobedni~kom pijanstvu iostavqena da se razvija na beskona~no mnogo drugihna~ina. Ne{to od toga nije mogu}e prepoznati ni na-slutiti, a sva{ta }e se ve} najaviti samo.

eki }e sociolozi poku{ati da objasne kako je iz-vesna obnova Hitlerovog kulta samo neizbe`ni„rok fenomen“. Dakle, poku{aj mladog sve-

ta, nesvesnog simbola nesre}e, da Adolfa i wegovratni {tab proglase maskotama novog muzi~kog dina-mizma – i samo to. Ina~e ih nije briga ko su bili tiqudi. Zar i drugi osvaja~i s protokom vremena nisuizgubili auru surovosti i postali ugledni odeqcistare povesti: Aleksandar Veliki, Timurlenk, Xin-gis-kan, Napoleon Bonaparta. Samo wih ~etvorica,na primer.

Ali, ovde je ipak re~ o novom dobu! Nebrojenazla mogla su za ovih {ezdeset i ne{to godina da baceu senku zlo~ine fa{izma. Mogla su, ali nisu. Ali ikod nas, u Srbiji, renovirana je opasna magija zla.Ima nekoliko naci-grupa, koje se ekstremnim sred-stvima bore protiv svake razli~itosti. @ele da svetbude ure|en po wihovom (uglavnom praznoglavom)ustrojstvu. Oni su deklarisani rasisti, antisemite,„srpski arijevci“ i {ovinisti.

Umeju da budu nasilni i surovi. Uvereni su dabrane Srpstvo i wegovu slavnu pro{lost, o kojojuglavnom pojma nemaju.

[ezdeset i dve godine posle pada Berlina, ar-tiqerija srpske vojske je na Kalemegdanu plotunomobele`ila pobedu nad fa{izmom. No, je li ta pobedabila potpuna, jo{ ne mo`emo znati. Ali ne smemo se{aliti na ra~un firera iz na{ih sokaka.

Kad se Adolf Hitler odnekud pojavio, pa u min-henskim pivnicama po~eo svoj hod po grobovima, svisu mu se smejali. Tada je bio samo mali, komi~niklovn, demobilisani austrijski kaplar. Moler koji jeostao sam, ismejan, potcewen i bez posla. A onda jeodlu~io da pokori svet.

Autor je komentator lista „Politika“

15. maj 2007.

Uredba o vr{ewu vojne obaveze,kojom je propisano da regrutivojnu obavezu mogu izvr{iti i ucivilnoj slu`bi, predstavqala jezna~ajan pomak, po{to je, poredostalog, garantovala da nikovi{e ne}e sedeti u vojnom zatvoruzbog svojih gra|anskih ili verskihube|ewa. Iza nas je trogodi{wiperiod primene Uredbe, u kome jevi{e od dvadeset hiqada vojnikave} odslu`ilo vojni rok ucivilnoj slu`bi. Sada imamovremensku distancu posle koje secivilno slu`ewe vojnog rokamo`e vaqano analizirati,iskustva se polako sistematizuju i sublimiraju, a na vidiku je i dono{ewe novog zakona o civilnoj slu`bi.

12

Donedavno se za odbijawe stupawa u oru`ane snage i{lo u zatvor, {to ni-je zna~ilo i osloba|awe od vojne obaveze, ve} je posle izdr`ane kaznesledio novi poziv, samim tim novo odbijawe i, po pravilu, nova zatvor-ska kazna, sve dok vojni obveznik, obi~no pripadnik neke verske zajednicekoja ne toleri{e oru`je, ne napuni godine kada prestaje regrutna obave-

za. Zato Uredba o vr{ewu vojne obaveze, kojom je propisano da regruti vojnuobavezu mogu izvr{iti i u civilnoj slu`bi, predstavqa zna~ajan pomak.

U Upravi za obaveze odbrane, Vojnom okrugu Ni{, organizacijama i usta-novama gde vojnici slu`e vojni rok, potra`ili smo odgovore na kqu~na pitawao tom va`nom segmentu poslova vojne obaveze.

TENDENCIJA RASTA

Srbi su generacijama smatrali da wihova zemqa i nacija imaju sna`nuvojni~ku tradiciju. Pre samo dvadesetak godina te{ko bi bilo zamisliti mladi-}a koji ne `eli da vojni rok slu`i sa pu{kom, {to su potvr|ivali i svi dostup-ni statisti~ki podaci. Samo je 0,01 posto mladih qudi, pozvanih na slu`ewevojnog roka 1995. godine, ulo`ilo prigovor savesti, a 2002. godine takvih jebilo 0,06 posto. ^ak i me|u studentima – obi~no najliberalnijem elementu uve}ini dru{tava – pacifisti~ki stavovi nisu nailazili na veliko odobrava-we. Kada je u aprilu 2003. godine, {est meseci pre uvo|ewa civilne slu`be,studentska unija Srbije ispitivala stavove studenata, ne{to vi{e od dve tre}i-ne ispitanika osudilo je one koji izbegavaju slu`ewe vojnog roka, oko 37 postoje smatralo da su to slabi}i, 17 posto je mislilo da su kukavice, 12 posto po-smatralo ih je kao homoseksualce, a oko deset posto nazivalo ih je izdajnicima.

Ma koliko stereotipna, ta mi{qewa su se uklopila u tradiciju vi{ednev-nih slavqa prilikom ispra}aja u armiju i tradicionalnog mi{qewa, koje dan

CIVILNO SLU@EWEVOJNOG ROKA

CRNO-BELACRNO-BELASLIKA

se o~ekivati da se sa tim boreregruti koji pro|u dva mesecaobuke, po{to je to posao speci-jalnih jedinica”, rekao je Dragi-{i}.

KONTROLAMADO NAPRETKA

U Republici Srbiji ima1.186 organizacija i ustanova, ukoje se regruti mogu uputiti naslu`ewe vojnog roka u civilnojslu`bi. Najvi{e ima ustanovasocijalne za{tite (28 posto),zdravstvenih ustanova (20 po-sto), javnih preduze}a (16 posto),obrazovnih ustanova (13 posto),centara za socijalni rad (desetposto), ustanova kulture ({estposto), preduze}a za radno ospo-sobqavawe invalida (pet posto)i spasila~kih organizacija.Uprava za obaveze odbrane ivojnoteritorijalni organi poku-{avaju da pokriju celokupnu te-ritoriju zemqe, u skladu sa zah-tevima vojnika za civilno slu`e-we vojnog roka i interesovawemustanova i organizacija koje `e-le da prime te vojnike. U tomprocesu ima problema zbog ve-likog broja zahteva za civilno

13

odlaska u Vojsku posmatra sim-bolom ratni{tva i mu{kostimladog regruta. Najnoviji poda-ci pokazuju da je takvim vremeni-ma do{ao kraj. Mladi regruti susve skloniji opredeqivawu zaalternativu redovnom slu`ewuvojnog roka, ali i wihovi rodi-teqi sve ~e{}e napu{taju idealSrba kao ponosnih i najboqihratnika.

Od 2003. godine do danasvojni rok u civilnoj slu`bi od-slu`ilo je 22.078 mladi}a, uovom trenutku wih 12.117 nalazise na slu`ewu vojnog roka, dok suu postupku re{avawa 6.343 zah-teva. Nikoga me|u wima nijeobeshrabrila ~iwenica da vojnirok u civilnoj slu`bi traje trimeseca du`e od redovnog slu`e-wa vojnog roka. Te`wa pove}awaizvr{avawa vojne obaveze u ci-vilnoj slu`bi vidqiva je golimokom i ona se kre}e od jedan po-sto 2003. godine, pa do 48 postou pro{loj godini. U ovogodi{wemmartovskom roku upu}ena su4.674 regruta pod oru`jem i4.019 vojnika na slu`ewe vojnogroka u civilnoj slu`bi. Trebaimati u vidu da se generacije voj-nika u civilnoj slu`bi preklapa-ju, tako da ih u svakom trenutkuima vi{e nego vojnika na redov-nom slu`ewu vojnog roka.Zanimqivo je da se bele`i zane-marqivo mali broj regruta (petvojnika u 2006. godini) koji su seodlu~ili za mogu}nost da slu`evojni rok bez oru`ja, ali u jedi-nicama Vojske Srbije ili vojno-dohodovnim ustanovama. „Nemalogi~nog obja{wewa” – ka`e za-stupnik na~elnika Uprave zaobaveze odbrane pukovnik GoranZekovi} – „za{to je to tako. Ra-dimo na tome da se pro{iri krugjedinica i ustanova u kojima seslu`i vojni rok bez oru`ja i uplanu je da u taj krug u|u i sviCentri za obuku”.

U proteklih nekoliko godi-na ~ula su se i mi{qewa da po-java sve ve}eg odlaska mladi}ana slu`ewe vojnog roka u civil-noj slu`bi ote`ava popuwenostoperativnog e{elona Vojske Sr-bije i tako ugro`ava bezbednostzemqe. Vojni analiti~ar ZoranDragi{i} ne sla`e se sa timocenama i tvrdi da su tradicio-nalni modeli obaveznog slu`e-wa vojnog roka zastareli i sveirelevantniji za modernu vojsku,~iji bi posao trebalo da budeborba protiv terorizma i orga-nizovanog kriminala. „Ne mo`e

PREKID VOJNOG ROKA U CIVILNOJ SLU@BI

Ustanove i organizacije su du`ne da {aqu mese~ne iz-ve{taje vojnoteritorijalnim organima i da u wima naveduneopravdane izostanke s posla vojnika, povrede radne di-scipline, eventualne tu~e, upotrebu hladnog ili vatrenogoru`ja i svih pojava koje su suprotne principu prigovora sa-vesti. U takvim situacijama direktor je nadle`an da pokrenepostupak u Vojnom odseku (sa ~ije teritorije je regrut), sa zah-tevom da se prekine civilno slu`ewe vojnog roka u organiza-ciji ili ustanovi. Takvih slu~ajeva ima – do sada su zabele-`ena 453. U Vojnom okrugu Ni{ prekinuto je civilno slu`e-we vojnog roka za 288 vojnika, a po re~ima samostalnog re-ferenta za pravne poslove Vesne Dulovi}, razlozi su, presvega, u neizvr{avawu obaveza, nedolasku na posao i ka-{wewu. Javnosti je poznat primer vojnika Dejana Aran|elo-vi}a, Miqana Mili}a i Dejana Pavlovi}a iz Kraqeva, kojisu se obratili sredstvima javnom informisawa, kada im jeprekinuto slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi. Tom prili-kom izneli su vi{e neistina. U su{tini, pri~a je bila veomajednostavna. Oni su u OO Crvenog krsta Kraqevo vi{e putaopomenuti zbog slabog zalagawa, nediscipline, ka{wewa inedolaska na posao, pri ~emu su wih trojica neopravdanoodsustvovala ~ak 43 dana. Odredbama Uredbe o vr{ewu voj-ne obaveze propisano je da direktor organizacije ili usta-nove ima pravo da zatra`i prekid slu`ewa vojnog roka voj-niku koji ne izvr{ava radne du`nosti, {to je sekretar OOCK Kraqevo Mirjana Li{anin i u~inila. Shodno toj odluci,doneto je re{ewe da se pomenuti vojnici jave na slu`ewe voj-nog roka sa oru`jem u VP 5302 Po`arevac.

slu`ewe vojnog roka i ograni~enih kapaciteta ustanova u kojima biboravili. Preduzimaju se mere i ula`u stalni napori radi uspo-stavqawa odgovaraju}eg balansa, tako da }e i u narednih nekolikomeseci spisak organizacija i ustanova biti uve}an za stotinak no-vih naslova. Ustanove i organizacije moraju da ispune dva kqu~nauslova, kako bi stekle pravo da primaju vojnike na civilno slu`e-we vojnog roka, a to je da se finansiraju iz buxeta i da obavqajudelatnost od op{teg interesa. Ukoliko se dogodi da organizacijaili ustanova, sa kojom je potpisan ugovor o slu`ewu vojnog roka ucivilnoj slu`bi, promeni vlasni~ki odnos, du`na je da obavestivojnoteritorijalne organe i sa wom se ugovor raskida.

Ko, u stvari, ima uvid u funkcionisawe slu`ewa vojnog rokau civilnoj slu`bi i kakve su nadle`nosti vojnih organa u tom delu?Do 2005. godine sva odgovornost je bila na direktorima organi-zacija i ustanova, ali su u tom periodu zapa`ene i odre|ene ne-pravilnosti i devijacije. To je bio jedan od razloga za dono{ewedopune Uredbe o vr{ewu vojne obaveze, koja se odnosi na slu`ewe

Zastupnik na~elnika Upraveza obaveze odbrane pukovnikGoran Zekovi}

TEMA

15. maj 2007.14

vojnog roka u civilnoj slu`bi, gde se u ~lanu 55. daje nadle`nostorganima Ministarstva odbrane da kontroli{u civilno slu`ewevojnog roka u organizacijama i ustanovama. U pro{loj godini Upra-va za obaveze odbrane i vojnoteritorijalni organi izvr{ili su473 kontrole, {to zna~i da su kontrolisali 45 posto ustanova iorganizacija, i to sa tendencijom da pokriju sve oblasti rada (so-cijalna, zdravstvena, humanitarna, spasila~ka, rehabilitacijainvalida i delatnosti od op{teg dru{tvenog interesa).

„Mi `elimo da utvrdimo u kojim oblastima se doga|aju devi-jacije i anomalije u izvr{avawu civilne slu`be, kao jednog od ob-lika vojne obaveze, i da to predo~imo nadle`nim organima i mi-nistarstvima Vlade Srbije.” – govori pukovnik Goran Zekovi}. „Naosnovu rezultata kontrole uo~eni nedostaci se upu}uju i Inspek-cijama rada na lokalnom nivou, a prema vojnicima koji nisu ispu-nili zakonske obaveze preduzimaju se mere prekida slu`ewa voj-nog roka u civilnoj slu`bi i nastavak slu`ewa vojnog roka u jedi-nicama Vojske Srbije”. Primetno je da direktnih nadle`nosti or-gana MO prema organizacijama i ustanovama nema, ali je op{tiutisak da kontrole ispuwavaju svoj ciq i da daju veliki doprinos uukupnom popravqawu stawa u oblasti slu`ewa vojnog roka u ci-vilnoj slu`bi. U prilog toj oceni idu i tvrdwe pukovnika Zekovi}ada kontrole do sada nisu utvrdile pojave anarhi~nog pona{awa ipotpunog odstupawa od propisanih normi. Nema sumwe da pozitiv-ne impulse u regulisawu svih nejasnih pitawa u civilnoj slu`bidaju i radni sastanci, koje komande Vojnih okruga i Vojnih odsekaimaju sa organizacijama i ustanovama u radi me|usobnog infor-misawa o aktuelnim problemima, na~inima prevazila`ewa i no-vinama u normativno pravnoj regulativi.

SPECIJALNA BOLNICA SOKOBAWACrno-bela slika najboqe karakteri{e sliku vojnika na ci-

vilnom slu`ewu vojnog roka. Ima veoma pozitivnih primera, izkojih se vidi da vojnici, anga`ovawem u pravnoj, ekonomskoj, in-formati~koj ili nekoj drugoj oblasti, unapre|uju delatnosti insti-tucija u kojima slu`e vojni rok. Kontrolama su zabele`eni slu~a-jevi izuzetnog zalagawa vojnika u organizacijama i ustanovama,~ije se delatnosti zasnivaju na humanitarnom radu. Tako u beo-gradskom Centru za sme{taj i dnevni boravak dece i omladineometene u razvoju isti~u da se prisustvo vojnika na civilnom slu-`ewu vojnog roka pokazalo vi{estruko korisno i za Centar, i zadru{tvenu zajednicu, jer se time {ire saznawa o mogu}nostima ivrednostima osoba sa smetwama u razvoju. Vojnici se nalaze upratwi korisnika pri organizovanom prevozu i ukqu~eni su u ak-tivnosti sa korisnicima, shodno svojim sposobnostima. Qudi uCentru tvrde da }e se sa anga`ovawem vojnika nastaviti i u na-

SEMINARI I ANALIZE

Nedavno je u Beogradu odr`an seminar „Problemi u re-alizaciji slu`ewa vojnog roka u civilnoj slu`bi i predloziza dogradwu sistemskih re{ewa“. Tom stru~nom skupu prisu-stvovali su najodgovorniji qudi iz Uprave za obaveze odbra-ne, Vojnoteritorijalnih organa, Pravne uprave i ~lanovi ko-misija, koje donose re{ewa o upu}ivawu na slu`ewe vojnogroka u civilnoj slu`bi. Na tom sastanku detaqno su razmo-treni problemi o uputu regruta na slu`ewe vojnog roka u ci-vilnoj slu`bi, sistematizovani zakqu~ci iz izvr{enih kon-trola, ukazano je na nepravilnosti u primeni zakonskih ipodzakonskih propisa u postupawu sa predmetima upravnogpostupka i izvr{ewa upravnog nadzora, odre|eni su krite-rijumi za izbor organizacija i ustanova za civilno slu`ewevojnog roka i predlo`ene mere za kvalitetniji prodor in-formacija u javnost o sistemu vojne obaveze. O tome kolikise zna~aj daje problemima slu`ewa vojnog roka u civilnojslu`bi svedo~i i podatak da je Vojni okrug Ni{ toj temi daosredi{we mesto na analizi vojne obaveze, koja je odr`anapo~etkom maja u Studenici.

rednom periodu. Suboti~ki„Dnevnik” je nedavno predo~iojavnosti da su vojnici na civil-nom slu`ewu vojnog roka anga`o-vani da distribuiraju ru~kovena li~ne adrese starih i nemo}-nih, u okviru projekta brige ostarima „Kuhiwa na to~kovima”.Sigurno je da pomenuti primerigovore o vojnicima koji su naslu`ewe vojnog roka u civilnojslu`bi do{li, zaista, zbog pri-govora savesti. Oni su o~igled-no opredeqeni za socijalni, hu-manitarni i dru{tveno korisnirad, ni{ta im nije te{ko, imajustrpqewa i unose sebe u sve ak-tivnosti, tako da predstavqaju ponos ove kategorije izvr{avawavojne obaveze. Za ponos je i anga`ovawe tri i po hiqade vojnikana sanaciji posledica od elementarnih nepogoda i odbrani od po-plava.

Po mi{qewu komandanta Vojnog okruga Ni{ pukovnika Qubi-{e \or|evi}a, na teritoriji nadle`nosti vojnoteritorijalnog or-gana kojim komanduje slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi najbo-qe funkcioni{e u Specijalnoj bolnici za nespecifi~ne plu}nebolesti „Sokobawa“. Ta ustanova, sa direktorkom mr QiqanomIsakovi} na ~elu, jedina primewuje prirodne faktore u le~ewu iposti`e odli~ne rezultate. U woj je od 2004. godine do danas vojnirok slu`ilo vi{e od 60 mladi}a iz Sokobawe i Aleksinca. „Soko-bawa je malo mesto” – ka`e rukovodilac odr`avawa i lice zadu-`eno za rad sa vojnicima Dragan Mili}evi} – „i znamo ko je sklonkome poslu. Vojnici naj~e{}e obavqaju poslove kuvara i konoba-ra, ali ih anga`ujemo i u kwigovodstvu, slu`bi odr`avawa i ure-|ewu zelenih povr{ina”. U bolnici su veoma zadovoqni wihovimradom, a po re~ima pomo}nika direktora Miroquba \orovi}a,ove godine su iskazali potrebe za 40 vojnika. Pored plate i put-nih tro{kova, oni vojnicima obezbe|uju i topli obrok, na {ta, pougovoru, nisu obavezni.

Vojnik Slavoqub ]irkovi} obavqa poslove kwi`ewa i kon-tirawa u ra~unovodstvu i zadovoqan je {to mu taj posao omogu}a-va i izvesnu praksu za studije ekonomije i bankarstva. „Prevagnu-lo je dete, koje sam dobio pre dva meseca, da izaberem civilnoslu`ewe vojnog roka” – tvrdi Slavoqub – „a nisam ni qubiteqoru`ja”. Wegov drug Goran Todorovi} iz Resnika radi kao pomo}-ni radnik u kuhiwi, nau~io je da rukuje ma{inom za prawe, ve{t je

Komandant Vojnog okruga Ni{pukovnik Qubi{a \or|evi}

15

ZLOUPOTREBE

Sigurno je da u procesu civilnog slu`ewa vojnog rokaima i mnogo zloupotreba, po~ev{i od samog podno{ewa zah-teva regruta, koji na taj na~in `ele da za izvesno vreme od-lo`e slu`ewe vojnog roka. Neke nesrazmere ukazuju da ne-{to nije u redu, recimo, poput uputa regruta u Tutinu, gde pore~ima komandanta vojnog odeqka Tutin Mumina \ur|evi}a,tri vojnika odu na slu`ewe vojnog roka sa oru`jem, dok wih100 ~eka da se uputi na civilno slu`ewe vojnog roka. Sve~e{}e se bele`i zloupotreba polo`aja ovla{}enih lica uustanovama, koje omogu}avaju vojnicima da ostvaruju pravaiz radnog odnosa (plate i ostalo), {to je u suprotnosti saZakonom o radu RS, koji precizira da prava iz radnog odno-sa miruju u vreme izvr{avawa vojne obaveze. Neretko se voj-nici na civilnom slu`ewu vojnog roka politi~ki anga`uju kaoodbornici na lokalnom nivou.

qavaju da se late oru`ja. Sli~na situacija je i drugim gradovima,mada ne postoji zvani~na statistika o nepovoqnom uticaju ovakvogvida slu`ewa vojske na zapo{qavawe gra|ana. „Verovatno je na~i-wen pogre{an izbor ustanova u koje se {aqu vojnici, pa zbog togaima i zloupotreba” – rekla je {ef Odseka za posredovawe u zapo-{qavawu Qiqana Marinkovi}-Stankov – „i primera da poslodav-cima dobro do|u prigovara~i savesti. Nije te{ko izra~unati koli-ko oni u{tede zbog toga {to za pojedina radna mesta ne moraju dadaju plate, prijavquju sta`, zdravstveno i socijalno osigurawe.Odgovorni qudi Narodnog pozori{ta u Beogradu izjavili su svoje-vremeno da su regruti za godinu dana u{tedeli pozori{tu 8,7 mi-liona dinara, {to je vi{e od 10 procenata godi{weg produkcionogbuxeta. Organizacije i ustanove su doskoro imale samo obavezu darefundiraju tro{kove plata i prevoza, ali je i to te{ko i{lo, pasu po tom osnovu du`ne Ministarstvu odbrane 12,5 miliona dina-ra. Zbog toga je januara ove godine done{sena Izmena Uredbe, pokojoj su ustanove i organizacije obavezne da pomenute tro{kove is-pla}uju vojnicima na ruke. Neke ustanove su se i tome dosetile, pasu vojnicima ponudile da potpi{u izjavu o odricawu od plata i put-nih tro{kova. Vojnoteritorijalni organi tim povodom preduzimajumere i o tim pojavama obave{tavaju Inspekciju rada.

u qu{tewu krompira, a pomalo u~i i da kuva. Vojnici uglas tvrdeda nemaju nikakvih problema, a nadaju se i poslu posle zavr{etkavojnog roka. Da to nije nemogu}e govori i primer Dragana Veqko-vi}a, koji je u Specijalnoj bolnici slu`io vojni rok i tako se do-bro pokazao na poslu medicinskog tehni~ara da je ve} sutradanpo zavr{etku vojnikovawa primqen u profesionalni radni od-nos. „Nekog }emo i iz ove generacije vojnika zaposliti” – ka`eDragan Mili}evi} – „a da imamo mogu}nosti zaposlili bismo ihmnogo vi{e”.

MATERIJALNA DOBIT

Na`alost, nije ba{ sve svetlo u pri~i o vojnicima koji vojnirok slu`e u civilnoj slu`bi. Mnoge organizacije i ustanove gleda-ju da sa vojnicima re{e svoje prakti~ne probleme, a ne da ih ukqu-~e u dru{tveno-koristan rad. Ve} nasumi~an i kratak pregled pre-ko Interneta pokazuje za {ta se sve vojnici anga`uju. Na primer,najve}a pred{kolska ustanova na Balkanu – novosadsko „Radosnodetiwstvo“ – namenila sto vojnika za obezbe|ewe objekata, {to jepo re~ima Ru`e Pajanti}, najjeftiniji i najsigurniji vid za{tite.Vaqevska biblioteka „Qubomir Nenadovi}” vojnicima je podari-la poslove otpisa kwiga i periodike, po{to biblioteka nema do-voqno kadra da taj posao okon~a. [ta tek re}i za JKP „^isto}a”Novi Sad, koja je vojnike rasporedila na poslove ~i{}ewa dvori-{ta preduze}a i ure|ewa prostorija, dok JP „Ingas” iz In|ije voj-nike upu}uje da vr{e redovne godi{we preglede gasne instalacije.Za tu delatnost i obavezu distributera gra|ani In|ije, ina~e, pla-}aju svakog meseca po trideset dinara. Te{ko se mo`e re}i da po-menute vojni~ke aktivnosti spadaju u dru{tveno koristan rad, ajo{ mawe da wihovo radno anga`ovawe ne stvara materijalnu do-bit ustanovama, organizacijama i preduze}ima.

Pitawe stvarawa materijalne dobiti ne predstavqa maliproblem, zato {to je usko povezano sa porastom i stagnirawem ne-zaposlenosti. Svojevremeno je u Klini~kom centru Srbije bez po-sla ostalo 17 radnika slu`be obezbe|ewa, a u Neuropsihijatrij-skoj bolnici u Kovinu otpu{teno je oko trideset zaposlenih. Nawihova mesta primqeni su vojnici, kojima savest i moral ne dozvo-

Vojnik Goran Todorovi} sa Stanicom Brankovi} i Nadom Omerovi}u kuhiwi Specijalna bolnice Sokobawa

Te{ko je i taksativno nabrojati sve probleme u vezi sa civil-nim slu`ewem vojnog roka. Jedan od najve}ih je, svakako, neobu~a-vawe tih mladi}a za bilo kakvu dru{tveno korisnu obavezu. Samosu prve dve generacije pro{le kakav-takav proces obuke, a kasnijese od toga odustalo zbog nedostatka novca. Najnovije informacijegovore da }e Uprava za odbranu RS i podru~ni organi MO ubrzoponovo zapo~eti sa obukom te kategorije vojnika. „Kapaciteti usta-nova su nedovoqni da se upute svi regruti kojima je doneto re{e-we” – ka`e pukovnik Qubi{a \or|evi} – „i veliki broj vojnika jena ~ekawu”. Ima i vojnika koji se izjasne za civilno slu`ewe voj-nog roka, a onda se predomisle i ho}e da idu na slu`ewe vojnogroka sa oru`je. Takvih je u pro{loj godini bilo 1.220.

Civilno slu`ewe vojnog roka funkcioni{e, ali sa o~iglednovelikim problemima. Iskustva drugih zemaqa govore da se pitawaalternativne ili civilne slu`be re{avaju u ministarstvima zarad i socijalno zapo{qavawe, negde u ministarstvima pravde, ne-gde u MUP-u, a u vrlo malom broju zemaqa u Ministarstvu odbra-ne. U proceduri je novi zakon o civilnoj slu`bi, ra|en po evrop-skim standardima i u saradwi sa Beogradskom kancelarijomEvropskog biroa za prigovor savesti, u kome se predvi|a da civil-na slu`ba bude van Ministarstva odbrane i vezana za neko od mi-nistarstava Vlade Republike Srbije. Na taj na~in sistem odbrane}e se rasteretiti mnogih problema, ali }e te probleme u krajwemzbiru neko morati da re{i, i to tako da se model slu`ewa vojnogroka u civilnoj slu`bi uredi celovito, pa`qivo i uz izbegavawesvih negativnih implikacija.

Zoran MILADINOVI]

15. maj 2007.16

Kao i uvek kada se ne{to tek za~iwe, postoji veliko intere-sovawe javnosti za rad Odeqewa za civilno-vojnu saradwu.Kako i {ira vojna sredina jo{ nema zaokru`enu ideju o to-me {ta su delatnosti odeqewa koje nosi poslove civilno-vojne saradwe, na{ sagovornik na ovu temu bio je potpukov-

nik Igor Avdi}, referent u Odseku za planirawe Odeqewa zacivilno-vojnu saradwu. U okviru pomenute reforme, ali i iz-gradwe novog kvaliteta Vojske uslovqenog unutra{wim potreba-ma i dostizawem standarda interoperabilnosti sa zemqamaPartnerstva za mir i Natoa, u General{tabu VS projektovanaje funkcija civilno-vojne saradwe. Odeqewe koje je nosi je in-tervidovska, organizacijska jedinica, namewena za predlagawe,planirawe, pripremu, koordinaciju i realizovawe aktivnosti,organizacijsko i normativno-pravno ure|ewe i razvoj sposob-nosti civilno-vojne saradwe.

Kakav je delokrug rada ovog odeqewa, a kakvi su mu misija izadaci, pitawe je koje se logi~no name}e, kao {to se i otvarapitawe pojmovnog razgrani~ewa u odnosu na civilnu kontroluvojske, kao i civilno-vojne odnose.

– Pod pojmom civilno-vojna saradwa podrazumevaju se sveone aktivnosti koordinacije i saradwe vojnih komandanta i ci-vilnih aktera, a radi pru`awa podr{ke misiji i zadacima kojeizvr{ava ta jedinica na terenu.

Pod pojmom civilnih aktera podrazumevaju se civilno sta-novni{tvo, lokalni nadle`ni organi vlasti, doma}e i me|una-rodne vladine i nevladine organizacije i agencije koje se nala-ze u zoni odgovornosti odre|ene jedinice.

Zato je smisao civilno-vojne saradwe (CVS) u uspostavqawuveze izme|u vojnih i civilnih predstavnika na odre|enom nivoui prostoru, kako bi se obostrano podr`anim aktivnostima do-prinelo dostizawu zajedni~kih interesa.

Ciq svih tih aktivnosti je postizawe realnih i upotrebnihprednosti za jedinicu, pove}awe bezbednosti sopstvenih snaga iuspostavqawe poverewa sa lokalnim stanovni{tvom – ka`e pot-pukovnik Avdi}.

Kako bi se konkretizovala slika o nameni ovakve delatnosti,sa strategijskog nivoa potrebno je pre}i i na odre|ene nivoe voj-ne organizacije, pre svega do sadejstva sa jedinicima na terenu.

OD

BR

AN

AO D E Q E W E Z A C I V I L N O - V O J N US A R A D W U G E N E R A L [ T A B A V S

KARIKA KOJA N EDOSTAJE

– Na takti~kom nivou, u realnim uslovima, a to zna~i na ni-vou brigade, zadatak qudi zadu`enih za civilno-vojnu saradwubio bi: kratkoro~no i dugoro~no savetovawe komandanta o we-govim obavezama u pogledu uticaja vojnih operacija na civilnupopulaciju (ekonomija, za{tita okoline, zdravstvo); savetova-we komandanta o pravilima anga`ovawa prema civilima u pod-ru~ju operacija; sagledavawe mogu}nosti podr{ke civilnoj za-{titi i wenim projektima za pru`awe pomo}i u kriznim situa-cijama; formirawe i upravqawe centrom za civilno-vojnu sa-radwu radi odr`avawa veze i koordinacije sa civilnim orga-nizacijama, vlastima i stanovni{tvom u zoni odgovornosti je-dinice; sagledavawe kapaciteta o postrojewima, zalihama idrugim materijalnim resursima iz lokalnog civilnog sektoraradi podr{ke vojnim operacijama; itd. Jednom re~ju, zadatakorgana za CVS je da informi{e komandanta jedinice o svimdru{tvenim, politi~kim, kulturnim, verskim, ekonomskim, huma-nitarnim faktorima `ivotne sredine u kojima se sprovodi ili}e se sprovoditi vojna operacija, a to je anga`ovawe Vojske ure{avawu kriza uzrokovanih elementarnim nepogodama do iz-vo|ewa mirovnih operacija.

TERMINOLO[KA I SU[TINSKARAZGRANI^EWA

Uzrok mogu}eg nerazumevawa sadr`aja rada Odeqewa mo`ebiti i u terminolo{kom odre|ewu. Saradwa se odnosi na pojamzajedni~kog rada Vojske sa strukturama koje nisu pod wenom nepo-srednom komandom i gde se utvr|uje druga~iji na~in komunikacijeu odnosu na pojam odnos koji je {iri i koji pored ostalog podra-zumeva i delatnost koja se ti~e odnosa sa javno{}u koja je usme-rena na kreirawe imixa odnosno utiska o vojnoj organizaciji,{to nama nije primarni ciq. Pojam civilni poslovi, kako to naj-ve}i broj razvijenih zemaqa sveta terminolo{ki odre|uje, sva-kako da mo`e da zbuni ~itaoca jer obim poslova koje oni plani-raju i sprovode svodi se na sadr`aj koji mi tako|e radimo – ka-`e potpukovnik Avdi}.

Kako bi se boqe uo~ile razlike ranije i sada{we organiza-cije obavqawa zadataka iz oblasti CVS, va`no je ukratko pod-

Izmeweni karakter savremenih izazova,rizika i pretwi po nacionalnu bezbednostna{e dr`ave kao i opredeqewe na{egdru{tva da se integri{e u evroatlantskebezbednosne strukture, nametnulo je potrebureforme sistema odbrane. Jedan od takvihreformskih poteza bilo je i nedavnoosnivawe Odeqewa za civilno-vojnusaradwu (J-9) pri General{tabu VojskeSrbije.

Potpukovnik Igor Avdi}: Civilno-vojnasaradwa ja~a jedinicu i wene odnose sa

lokalnim stanovni{tvom

17

vr{avawu, osposobi}e se najboqi kadar za CVS koji }e sa si-gurno{}u mo}i da odgovori svim zahtevima propisanim Nacrtomuputstva za operativno planirawe i rad komandi u Vojsci Srbi-je, i koji }e ravnopravno mo}i da u~estvuje u izvr{avawu CVSzadataka u misijama u~e{}a u izgradwi i o~uvawu mira u regionui svetu – saznajemo od potpukovnika Avdi}a.

ADEKVATAN ODGOVOR NA KRIZU

Prilikom odre|ivawa plana razvoja civilno-vojne saradwe iutvr|ivawa obima zadataka koji moraju biti ura|eni, analizira-na su i re{ewa iz ove oblasti oru`anih snaga stranih zemaqa.Razli~ite zemqe su razli~ito pristupile utvr|ivawu normativ-no-pravnog ure|ewa ove oblasti, odre|ewa ciqeva i organizaci-je rada. Pri tome su se, naravno, rukovodile sopstvenim mogu}no-stima i potrebama.

– Za razliku od ve}ine postoje}ih re{ewa, mi nastojimo da ci-vilno-vojna saradwa kod nas razvije sposobnost za sve tri misijeVojske Srbije. Dakle, wena funkcija ne}e se odnositi samo na mi-rovne operacije (kako je to re{eno u najve}em broju zemaqa Natoai gde se pod pojmom CIMIC podrazumeva anga`ovawe jedinice izvanteritorije sopstvene dr`ave) ve} i na aktivnosti u slu`bi odbra-ne zemqe i na aktivnosti u pru`awu pomo}i civilnim vlastima uprirodnim, ali i tehnolo{kim katastrofama. Razloga za to svaka-ko ima vi{e, najva`nija je ~iwenica da se u nekim delovima na{edr`ave povremeno de{avaju prirodne nepogode koje zahtevaju plan-sko anga`ovawe Vojske i da su u nekim regionima na{e dr`ave dru-{tveni uslovi za boravak vojnih jedinica sli~ni uslovima kakvipostoje, na primer, u zemqama sveta u kojima se danas sprovodemirovne operacije.

Naravno, iskustva iz obla-sti CVS pripadnika stranih ze-maqa su nam od velike va`no-sti. Zato je jedan broj stare{i-na Vojske {kolovan u stranimcentrima za obuku u obavqawuove delatnosti. Pomenu}u dvazna~ajna centra u okviru Na-toa, to su: CVS grupa jug u Motadi Livenci, Italija, i CVS gru-pa sever u mestu Budel, Holan-dija. U oba centra smo {kolo-vali na{e qude, {to }e i nada-qe biti praksa. Pored obuke uinostranstvu, obuka stare{inaza zadatke CVS realizuje se ikod nas gde su od skora stvore-

ni svi potrebni uslovi za realizaciju nastave. Obuku izvode in-struktori iz odre|enih stranih zemaqa, naj~e{}e iz skandinav-skih, uz pomo} i asistenciju na{ih stare{ina koji su obu~eni zataj posao. Naredni kurs CVS realizova}e se u junu 2007. godine,obu~ava}e se 32 qudi (16 stranaca), a instruktori }e biti iz Dan-ske. Literatura za samostalno u~ewe i osposobqavawe iz oveoblasti je dostupna i putem Interneta koji nudi mogu}nosti za is-tra`ivawe i li~no usavr{avawe – ka`e potpukovnik Avdi}, doda-ju}i da je tako|e va`no razgrani~iti da demokratska kontrola Voj-ske nije predmet rada CVS, iako je to terminolo{ki sli~no.

– Civilno-vijna saradwa je funkcija komandovawa a civilnovojni odnosi se ti~u odnosa Vojske i Parlamenta, Vlade, predsed-nika Republike i ostalih dr`avnih organa. Mi smo objekat kon-trole i ne mo`emo da uti~emo na proces kontrole. Ako znamo dase demokratska kontrola vojske odnosi na tri va`na pitawa, a tosu: buxet kojim raspola`e Vojska, odluka o upotrebi i na~inu an-ga`ovawa Vojske, i tre}e, na pitawa unapre|ewa u generalske ~i-nove i postavqewa na odgovaraju}e du`nosti, smatram da CVSkao deo komandovawa nije predmet demokratske kontrole.

D. MARKOVI]Snimio Z. PERGE

setiti na na~in organizacije Vojske iz ne tako davne pro{losti.Naime, prema ranijem doktrinarnom dokumentu Strategija oru-`ane borbe, u uslovima rata i neposredne ratne opasnosti, svesnage odbrane i svi resursi su se prepot~iwavali nadle`noj voj-noj jedinici u zoni operacije, i tada je vojska na osnovu kapaci-teta kojima je raspolagala bila sposobna da, ne samo prva pri-tekne u pomo}, ve} i da bude najve}i nosilac re{ewa problema ukriznoj situaciji. Kao prirodni sled doga|aja stvarao se odnos ukome je u re{avawu krizne situacije komandant vojne jedinicepostavqao zahteve a drugi u~esnici u re{avawu krize su postu-pali po wima.

Promene koje su usledile uticale su na to da sada{wi kapa-citeti Vojske ne mogu da odgovore potrebama dru{tva u meri ukojoj je to nekada bilo mogu}e, ve} da se odgovor na krizu tra`i ukoordinaciji i saradwi Vojske sa civilnim akterima. Upravo suto razlozi zbog kojih, kako bi se {to boqe razumela prirodaovog posla, prilikom odre|ewa {ta jeste civilno-vojna sarad-wa, treba radi upore|ewa navesti i {ta to ona nije. Re{avaweproblema stanovni{tva neposrednim anga`ovawem postoje}ihresursa Vojske i tro{ewe sopstvenih qudskih, materijalnih itehni~kih sredstava, nije na~in rada CVS.

– Naravno, normativno-pravno ure|ewe odnosa civilno-voj-ne saradwe treba da bude odre|eno Zakonom o odbrani ili ne-kim drugim pravnim aktom kojim bi se odredio odnos dr`ave pre-ma ovom pitawu, kako je to re{eno, recimo u Austriji i nekimdrugim zemqama, da bi se sagledalo i odredilo u~e{}e Vojske ure{avawu zadataka predvi|enih jednom od wenih misija.

Zato je va`no da se u organizaciji rada CVS ve} na samom po-~etku razre{i nekoliko zadataka. Neophodno je uspostaviti orga-nizaciju, normativno odreditisadr`aj rada, kadrovski se po-puniti i funkcionalno uredi-ti. Puna funkcionalna spo-sobnost uslovqena je kadrov-skom popunom i izborom ade-kvatnog qudstva za rad, {to jenama bio jedan od najva`nijihzadataka. Ovom zahtevu smoposvetili posebnu pa`wu i usaradwi sa Upravom za qudskeresurse General{taba ura|enje Kriterijum za izbor kadraza rad u organima za CVS.Kriterijum je upu}en svim or-ganizacijskim jedinicama Voj-ske zbog anketirawa zaintere-sovanih lica za rad na poslovima CVS. Zavr{etkom anketirawautvrdi}e se ciqna grupa sa kojom }e biti obavqen razgovor i naosnovu podataka bi}e ura|en predlog nadle`nim komandama zapostavqewe odre|enih lica na formacijska mesta. Smatramo dali~ni afiniteti i `eqa za usavr{avawem i bavqewem ovim po-slovima predstavqaju potrebnu osnovu za rad na zadacima CVS.

Pri Grupi Srbija–Nato za reformu odbrane, organizovalismo „radni sto” sa temom CVS, na kome smo prikazali presekplaniranih i realizovanih aktivnosti jedinica za CVS VS. Odr-`an je radni sastanak sa pripadnicima komande Kfora za CVSna kojem su definisani na~ini budu}e saradwe, {to }e posebnobiti od koristi tokom rada Kancelarije za saradwu sa civilnimstrukturama koja }e se nalaziti u sastavu ^etvrte brigade KoV.Pripreme za po~etak rada Kancelarije su u toku i planiramo daih privedemo kraju sa formirawem brigade. Kancelarija za sa-radwu sa civilnim strukturama bi}e od vi{estruke koristi. Os-im {tabne funkcije u brigadi, Kancelarija }e biti „poligon” zaobuku svih kadrova koji se nalaze na du`nostima u organima zaCVS. Nau~eno znawe tokom {kolovawa u inostranstvu na}i }esvoju primenu u realnim uslovima na terenu. Na ovaj na~in, i utrostrukom vremenu trajawa u odnosu na vreme provedeno na usa-

Zato je smisao civilno-vojne saradwe (CVS) u uspostavqawuveze izme|u vojnih i civilnih predstavnika na odre|enom ni-vou i prostoru, kako bi se obostrano podr`anim aktivnosti-ma doprinelo dostizawu zajedni~kih interesa. Ciq svih tih aktivnosti je postizawe realnih i upotrebnihprednosti za jedinicu, pove}awe bezbednosti sopstvenih sna-ga i uspostavqawe poverewa sa lokalnim stanovni{tvom.

Zadatak organa za CVS je da informi{e komandanta jedini-ce o svim dru{tvenim, politi~kim, kulturnim, verskim, eko-nomskim, humanitarnim faktorima `ivotne sredine u kojimase sprovodi ili }e se sprovoditi vojna operacija.

15. maj 2007.18

Mo}ni Dunav, grani~na linija tri zemqe, Srbije, Rumunije i Bugarske, bi}epozornica ve`be kojom vaqa utrti puteve odgovora na mogu}e rizike ipretwe. Kako isti~e rukovodilac na{eg tima za pripremu ve`be „Dunav-ska stra`a 07” i zamenik komandanta Zdru`ene operativne komande(ZOK) general-major Qubi{a Dikovi}, tim sa~iwen od kompetentnih ofi-

cira i civilnih eksperata za oblast odbrane ostvario je ciq koji je pred we-ga postavqen. Dogovoreni su svi va`ni elementi izvo|ewa ve`be i preostajeda se, koordinacijom timova iz sve tri zemqe, usaglase pojedinosti.

Zajedni~ka trilateralna ve`ba, nagla{ava general Dikovi}, planiranaje godi{wim planovima bilateralne vojne saradwe Srbije sa wena dva isto~-na suseda, Bugarskom i Rumunijom. Dogovoreno je da se ve`ba izvede od 25. do29. juna, uz u~e{}e nacionalnih tela za upravqawe krizama sa resornim mi-nistarstvima vlade sve tri zemqe. Po tipu, ve`ba spada u komandno {tabneve`be, uz u~e{}e jedinica, a odvija}e se na operativnom nivou.

U Srbiji jo{ ne postoji stru~no telo koje bi koordiniralo delatnosti naotklawawu posledica elementarnih nepogoda, hemijskih i ostalih akcidenata.Nedavne poplave, klizi{ta i incidentno zaga|ewe vazduha na ubedqiv na~inuverili su nadle`ne da se ne sme odlagati formirawe takvog tela. Postupawe utako ozbiqnim situacijama, koje ugro`avaju i qudske ̀ ivote, ne sme se prepusti-ti snala`ewu pojedinaca na terenu, ve} se krizama mora sistemski upravqati.

Tokom ve`be „Dunavska stra`a 07” bi}e proigrane uloge institucija si-stema odbrane na teritoriji republike. Vode}u ulogu u takvim situacijamaima Uprava za odbranu Republike Srbije, koja sada funkcioni{e u okviruMinistarstva odbrane. Iskustva sa ve`be doprine}e da ta uprava br`e i

Jedan od zajedni~kih

ciqeva u saradwi tri

zemqe jeste utvr|ivawe

interoperabilnosti snaga

i efikasnosti mehanizama

za aktivirawe i reagovawe

oru`anih sila na

najrazli~itije bezbednosne

izazove

DUNAVSKASTRA@A

Z A J E D N I ^ K A V E @ B A S R B I J E , R U M U N I J E I B U G A R S K E

poligon

19

no u VS postoji znatan broj stare{ina kojima je direktiva za ve-`be po proceduri Natoa izuzetno bliska. Wima je dobro poznatna~in planirawa ve`bi u tom vojnom savezu. Isto tako, uspe{noizvedena ve`ba „Plavi put” bila je planirana na sli~an na~inkao i predstoje}a ve`ba.

BORBENA ORGANIZACIJABorbena organizacija u~esnika ve`be uspostavqena je tako

da su formirane odre|ene takti~ke grupe. Jedna takti~ka grupa sa-dr`i jedinice i zdru`ene sastave VS, sa elementima za borbenu ilogisti~ku podr{ku. Druga takti~ka grupa sastavqena je od anga`o-vanih snaga MUP, sa elementima policijskih uprava iz rejona iz-vo|ewa ve`be, iz Negotina, Zaje~ara i Kladova, uprave pograni~-ne policije, vatrogasnih brigada i predstavnika ministarstava iVlade. Izuzetak su specijalne jedinice MUP koje }e neposrednou~estvovati u protivteroristi~koj akciji. Uprava za odbranu RS jenosilac koordinacije u toj takti~koj grupi.

Komanda zdru`enih takti~kih snaga, koja }e upravqati dejstvi-ma obe takti~ke grupe, formira se od kadrova iz Komande KoV. U woj}e se na}i svi neophodni elementi komandovawa, od sudijskog apa-rata, preko pomo}nika u okviru same komande, do organa komandekoji }e neposredno rukovoditi celim procesom izvo|ewa ve`be. Imazdru`eni karakter jer obuhvata komandovawe jedinicama dva vida.

Sudijski aparat ima zadatak i obavezu da prati sve aktivno-sti na ve`bi. Taj segment u komandi je namewen za imputirawe od-re|enih problema, stvarawe supozicija i sagledavawe stepenaosposobqenosti jedinica i na~ina realizacije zadataka i narav-no na kraju za davawe ocene ve`be.

TRI SEKVENCEZona operacije predstavqa

operativni geografski prostorna kom se zbivaju fiktivni inci-denti i situacija se destabilizu-je. Za potrebe ve`be „Dunavskastra`a 07” zona operacije jeograni~ena na oblasti tri dr`a-ve koje gravitiraju reci Dunav.Sama velika reka na ve`bi se ko-risti kao ve`bovna prostorija.Na woj se, na potezu od Novo Se-la u Bugarskoj do prevodnice na HE„\erdap”, izvodi ve`ba, uz uva`a-vawe geografskih elemenata.

Najva`niji dan na ve`bi bi}e tzv. dan visokih gostiju, kada }ebiti izvedene tri sekvence. Gosti }e ih posmatrati sa broda oru-`anih snaga Rumunije koji isplovqava iz Novog Sela kod Vidina.Sekvence je pripremio Operativni sindikat na ~ijem je ~elu biopukovnik Dragan Stoj~i}.

Prva sekvenca ve`be doga|a}e se na Dunavu, izme|u Bugarskei Rumunije. Re~ je o kombinovanoj protivteroristi~koj intervenci-ji na otetom brodu kojom }e rukovoditi bugarska strana.

Druga sekvenca ima trilateralni karakter i odvija}e se nasamoj trome|i. Wome }e rukovoditi srpska strana, a protivtero-risti~ka akcija na otetom brodu izvodi}e se u uslovima primenehemijskih sredstava. Tre}a sekvenca ve`be, izme|u oru`anih snagaRumunije i Srbije, pod vo|stvom Rumuna, odigra}e se na prevodni-ci HE „\erdap”. Sve tri sekvence prikaza}e sadr`aje protivtero-risti~kih dejstava i borbi. Deo posmatra~a posmatra}e ve`bu sapriobalnog dela Dunava, a visoke zvanice }e ve`bu nastaviti daprate sa broda na kom }e biti pripremqena prezentacija sadr`a-ja ve`be u toku plovidbe. Vreme }e biti ispuweno sadr`ajima pri-kazanim na plazma ekranima, uz neposredno vo|ewe spikera.

Ono {to preostaje da bude dovr{eno ovih dana jeste koordi-nacioni sastanak na kom }e biti precizirano jo{ nekoliko detaqa,i potom se kre}e u neposrednu pripremu za odigravawe ve`be.

Aleksandar ANTI]

lak{e preraste u organizaciju koja }e biti sposobna da koordini-ra napore policije, vojske, civilne za{tite, humanitarnih organi-zacija i svih onih koji su voqni da pomognu kada se pojave ozbiqniproblemi.

SCENARIOZamenik rukovodioca tima za pripremu ve`be pukovnik Mi-

lan Mojsilovi}, pomo}nik komandanta ZOK za operacije, obja-{wava da se ve`ba

„Dunavska stra`a 07” zasniva na realizaciji sadr`aja u okvi-ru tre}e misije Vojske, to jest odbrani od elementarnih nepogoda,akcidentnih situacija, ali i borbi protiv teroristi~kih akcija kojesu u savremenom svetu velika opasnost. Vojska Srbije se na ve`bipojavquje kao u~esnik u pru`awu pomo}i i podr{ke civilnim organi-ma na nivou cele republike.

Da bi se neka ve`ba reali-zovala u duhu zamisli i osnovneideje, obja{wava pukovnik Moj-silovi}, u toku planirawa i or-ganizacije ve`be potrebno jeustrojiti jasan scenario koji de-fini{e logi~ki dobro osmi-{qen put u krizu, i stvara odre-|ene izazove, rizike i pretwe.Posle toga, mo`e se nastupiti sodre|enim snagama i sredstvi-ma i i}i ka krajwem ciqu, a to jere{ewe krizne situacije stva-rawem povoqnih bezbednosnihuslova u regionu.

Scenario ve`be je, naravno, fiktivan, {to zna~i da su doga|a-ji i incidenti na kojima se zasniva ~itavo anga`ovawe i aktivirawepostoje}eg sistema reagovawa – izmi{qeni. Razradom scenarija ob-uhva}en je period od otprilike pet meseci do momenta anga`ovawasnaga, tokom kojeg se na Dunavu de{avaju krijum~arewa i pripremateroristi~kih dejstava, {to zna~ajno destabilizuje sve tri dr`ave.

U radu }e se koristiti stvarne karte zemaqa u~esnica i pri-mewiva}e se realne grani~ne linije. Radi uvo|ewa u vojni deoproblema kreiran je veliki krizni rejon sa progla{enim vanred-nim stawem.

PLANIRAWE– Osnovu za planirawe ve`be crpimo iz potpisanih sporazuma

sa Bugarskom i Rumunijom, i oni nam daju osnove za daqe pro{iriva-we saradwe. Pri tom treba uzeti u obzir ~iwenicu da su te dve ze-mqe stalne ~lanice Natoa. Prema tome, proces planirawa trilate-ralne ve`be odvijao se prema privremenoj direktivi za ve`be u Na-toa BI SC ED 75-3 i prema smernicama za operativno planirawe uNatou (GOP-BI-SC). Pri tom nije bilo uplitawa vi{ih komandi Na-toa u organizaciju ve`be – ka`e pukovnik Mojsilovi}.

Proces planirawa je prakti~no zavr{en posle odr`avawafinalne konferencije 27. aprila. Planirawe se odvijalo premadokumentima Natoa, ali ve`ba koja se planira i izvodi na nacio-nalnom nivou jeste nacionalna odgovornost i ona se priprema podokumentima koji se ti~u upotrebe oru`anih snaga odre|ene ze-mqe, u konkretnom slu~aju Srbije.

Bitan dokument za planirawe ve`be bio je zakqu~ak VladeSrbije, kojim se resorna ministarstva obavezuju da u~estvuju u re-alizaciji sadr`aja ve`be. To je MO i VS pru`ilo legitimitet kadaje re~ o upotrebi onih snaga i sredstava koja su u nadle`nosti dru-gih ministarstava Vlade: unutra{wih poslova, vodoprivrede i {u-marstva, kapitalnih investicija i zdravqa. Na ve`bi }e biti an-ga`ovani i Me|unarodni komitet Crvenog krsta i organi lokalnesamouprave.

Planirawa ve`be trajalo je godinu dana, isto kao u armijamakoje pripadaju Natou. Od inicijalne, preko glavne, do finalnekonferencije, pripreme za ve`bu je izvodio tim VS i MO. Trenut-

General-major Qubi{a Dikovi}

Pukovnik Milan Mojsilovi}

15. maj 2007.20

Pro{lo je pola godine od eksplozije u vojnom skladi{tu „Pa-ra}inske utrine”, kada je serija sna`nih detonacija naru{i-la mir pomoravskih gradova Para}ina, ]uprije, Jagodine iokolnih sela. Ponovimo jo{ jednom – tom prilikom nije bilopoginulih i te`e povre|enih, dok je materijalna {teta u vidu

poru{enih krovova i polomqenih stakala ubrzo sanirana. Istra-`ni sudija Okru`nog suda u Ni{u Radomir Mladenovi} sproveo jeistragu i zakqu~io da je eksplozija posledica samozapaqewa ni-troznih gasova na municiji 20 mm. Sa zavr{etkom istrage i nadok-nade {tete gra|anima opalo je i zanimawe javnosti za skladi{tena Kara|or|evom brdu, ali pripadnici sistema odbrane i danasstrpqivo i vredno rade kako bi sanirali sve posledice eksplozije

PIROTEHNI^KE EKIPE . U detonacijama je uni{teno 1.300 tona ubojnih sredstava,

dok je 2.670 tona (95 posto preostalih ubojnih sredstava) raseqe-no iz skladi{ta. Stru~ne ekipe su procenile da je 60 tona ubojnihsredstava (BRK M79) nebezbedno za transport i ona }e biti uni-{tena. Pirotehni~ke ekipe i in`iwerci Vojske Srbije su svakogdana na terenu i tragaju za rasutim ubojnim sredstvima. Re~ je ovelikom i slo`enom zadatku. Da bismo sagledali {ta je sve u~iwe-no i {ta jo{ treba uraditi u narednom periodu, obi{li smo ekipeu okolini Para}ina.

Specijalizovane snage Ministarstva odbrane i Vojske Srbi-je formirane su odmah posle eksplozije zbog sanacije terena, od-nosno pretra`ivawa, pronala`ewa, obele`avawa i uni{tavawaneeksplodiranih ubojnih sredstava. U po~etku je te`i{te anga`o-

Do sada je obavqenapovr{inska pretraga svihobradivih i oko 137 hektara{umskih povr{ina, {to zna~ida je zavr{eno 80 postopovr{inske pretrage.Dubinska pretraga jeizvr{ena na oko 60 hektaraoranica, koje su prethodnopovr{inski pretra`ene.Ukupno su prona|ena 17.452komada neeksplodiranihubojnih sredstava, na licumesta uni{ten je 15.721komad,dok je obele`en i zauni{tewe pripremqen 1.731komad neeksplodiranihubojnih sredstava.

S A N A C I J A P O S L E D I C A

E K S P L O Z I J E U PA R A ] I N U

DUBINSKAPRETRAGA TERENADUBINSKAPRETRAGA TERENA

SA LICA MESTA

21

vr{i dubinska pretraga tere-na. Ekipe MO i VS imaju izu-zetnu podr{ku MUP-a, odeqe-wa MO Para}in, {taba civil-ne za{tite, lokalnih samou-prava Para}ina i ]uprije, anedavno je u~esnike u sanacijiterena posetio i na~elnik G[VS general-potpukovnik Zdrav-ko Pono{.

RA[^I[]AVAWESKLADI[TA

U posledwih desetak danazapo~eto je ra{~i{}avaweskladi{ta. Drugim re~ima, tekpredstoji posao ra{~i{}ava-wa u`eg centra magacinskogkompleksa, gde je i najve}a gu-stina neeksplodiranih ubojnihsredstava. Kada }e se zavr{i-ti radovi na sanaciji terena?Te{ko je re}i. Mo`da do leta,a mo`da i kasnije. Poslovipronala`ewa, uklawawa i de-aktivirawa neeksplodiranihubojnih sredstava nisu nimalojednostavni. Tokom rada naila-zi se i na opasna ubojna sred-stva, a jedno od najslo`enijihje protivpe{adijska rasprska-vaju}a odsko~na mina PROM 1.Ona ima upaqa~ u samom telu,tako da kod dela tih sredstavapostoji potencijalna opasnostod aktivirawa upaqa~a. Zato

vawa bilo na sanaciji u`e zo-ne oko centra eksplozije u op-{tini Para}in, pri ~emu je po-sebna pa`wa posve}ena pre-gledu trase auto-puta. Oform-qene su i dve ekipe koje su ra-dile po prijavama gra|ana oneeksplodiranim ubojnim sred-stvima na teritorijama op{ti-na ]uprija i Para}in i tu suvrlo brzo uklowena sva neek-splodirana sredstva. Izvr{e-ni su pregled i ~i{}ewe izbe-gli~kog naseqa „7. jul”, ~ime suop{tinskim organima stvoreniuslovi da pristupe sanacijiobjekata, a ̀ iteqima naseqa jeomogu}eno da se bezbedno vra-te u svoje domove. Prioritet uradu bio je i ra{~i{}avaweprilaznih puteva do skladi{ta,svih lokalnih puteva i trasedalekovoda, kako bi se me{ta-ni bezbedno kretali po komuni-kacijama i stru~ni organi oba-vqali svoje poslove.

– Do po~etka ove godine –govori koordinator aktivnostina sanaciji posledica od eks-plozije potpukovnik MiloradKuzmanovi} – svakodnevno smoanga`ovali 120 lica, i to 77na pretra`ivawu i uni{tava-wu neeksplodiranih ubojnihsredstava, dok su ostali oba-vqali zadatke fizi~kog, sao-bra}ajnog i sanitetskog obez-be|ewa. Od nove godine do da-nas svakog se dana anga`uje 55lica, od toga 35 na pretra`i-vawu i uni{tavawu. Ti quditrenutno rade na povr{inskompretra`ivawu i ~i{}ewu {um-skih povr{ina u rejonu vojnogpoligona i unutar tehni~kog de-la skladi{ta, uni{tavaju pro-na|ena neeksplodirana ubojnasredstva na zate~enim lokaci-jama i u fugasama, rade na du-binskom pretra`ivawu obra-divih povr{ina u rejonu vi-kend-naseqa i fizi~ki obezbe-|uju {iri rejon oko centra eks-plozije.

U proteklom periodu te-`i{te rada specijalizovanihekipa MO i VS bilo je nara{~i{}avawu obradivih po-vr{ina. Gra|anima Para}inai ]uprije su odavno stvoreniuslovi za normalan `ivot irad, preostalo je jo{ da se uvikend-nasequ „@elivode” za-

BEZ INCIDENATADo danas nije se dogodio nijedan incident prilikom izvr-

{avawa zadataka sanacije terena, {to navodi na zakqu~ak dapripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sve poslovepretrage, pronala`ewa, obele`avawa i uni{tavawa neeksplo-diranih ubojnih sredstava obavqaju stru~no, profesionalno iefikasno. Nezgoda se, ipak, dogodila 6. decembra pro{le godi-ne, kada je radnik Elektrodistribucije iz ]uprije aktivirao ne-eksplodirani deo kumulativne mine za ru~ni baca~. Ubojna sred-stva su bila obele`ena trakom i predvi|ena za uni{tavawe,ali je radnik u{ao u obele`enu zonu, uzeo metak 20 mm i baciona mesto za prikupqawe ubojnih sredstava, ~ime je izazvao de-tonaciju. Ovakva neopreznost, sre}om, nije imala tragi~ne po-sledice, i radnik EPS-a je zadobio samo lak{e povrede.

I daqe se preko sredstava javnog informisawa upu}ujuupozorewa i potrebna obave{tewa gra|anima, a nedavno je stim ciqem od{tampano 35 hiqada letaka i 25 hiqada plakata.[tampawe je obavqeno u organizaciji Uprave za odbranu RS,Crvenog krsta Srbije i Centra za razminirawe, dok je nov~anudonaciju dala organizacija Ujediwenih nacija SEESAC.

Zona sanacije posledicaeksplozije u skladi{tu

„Para}inske utrine”

Strah uvek postoji, ali uzdamo se u znawe, stru~nost i iskustvo – Vod za tehni~ko odr`avawe ubojnih sredstava 201. logisti~ke baze

je u radu sa tim i drugim sred-stvima koja imaju upaqa~ po-trebna velika opreznost.

Pirotehni~ari znaju do-bro za zamke i opasnosti, jerje iza wih ve} veliko isku-stvo. „Najva`nije je” – ka`evo|a ekipe pirotehni~ara izTRZ Kragujevac major MilanMilo{evi} – „da se pravo-vremeno reagovalo, a mi }e-mo ovaj posao zavr{iti nanajboqi mogu}i na~in”.

ME\UNARODNISTANDARDI

Radni dan pripadnikaspecijalizovanih ekipa po~i-we sa jutarwom smotrom. Naterenu se radi po grupama, ito ne vi{e od pet ~asova, za-to {to je me|unarodnim stan-dardima i na{im pravilimai propisima predvi|eno da jetoliki period optimalan zaizvo|ewe pretrage. Radi sepod pancirima i {lemovima,{to od svih u~esnika u sana-ciji terena zahteva i izvan-rednu psihofizi~ku izdr`qi-vost. „Sve {to prona|emo” –isti~e potpukovnik Kuzmano-vi} – „klasifikujemo u tri vr-

ste – bezopasnu furdu koja se~uva, sredstva koja dovozimona privremeno mesto za uni-{tavawe i sredstva koja nesmeju da se pomeraju, tako dase ona uni{tavaju na zate~e-noj lokaciji”.

U povr{inskom pretra-`ivawu terena anga`uju sestare{ine i vojnici iz 352.in`iwerijskog puka. „Gusta{uma i {ikara tra`e velikonaprezawe” – tvrdi komandirpionirskog voda za pretraguterena potpukovnik Sini{aMarinkovi} – „i dobru psiho-lo{ku pripremqenost. Namapoma`e iskustvo koje smo ste-kli u radu prilikom eksplozi-ja u skladi{tima Dubnica iBogutova~ka Bawa, te u traga-wu za prikrivenim minama naputevima koji vode ka na{imbazama u Kopnenoj zoni bez-bednosti”.

Ono {to prona|u pro-kupa~ki in`iwerci, na licumesta uni{tavaju pripadnicivoda za tehni~ko odr`avawe

SA LICA MESTA

15. maj 2007.22

Improvizacije nema – ekipa TRZ Kragujevac

Stavqawe eksploziva u fugasu

ubojnih sredstava iz 524. logisti~ke baze. Na ~elu te ekipe je ka-petan Mihajlo Marinkovi}.

Pretragom prostora skladi{ta bavi se qudstvo iz voda zatehni~ko odr`avawe 201. logisti~ke baze. „Strah uvek postoji” –govori stariji vodnik Igor Stojanovi} – „ali uzdamo se u znawe,stru~nost i iskustvo”. Rad uslo`ava ~iwenica da su ubojna sredst-va raspadnuta, te da se mora dobro prepoznati da li sredstvo imadetonator, inicijalni deo ili eksploziv. „Improvizaciji nema me-sta” – tvrdi vo|a ekipe TRZ Kragujevac stariji vodnik Milan Mar-kovi} – „i kad god nismo sigurni, sredstvo se uni{tava na licu me-sta”. Gledaju}i popularnog „[ojku” i drugove kako rade, jasno je dase slu~aju ni{ta ne prepu{ta i da je bezbednost qudi uvek na pr-vom mestu. Po mi{qewu civilnog lica Zorana Vu~i}a, rad na uni-{tavawu neeksplodiranih ubojnih sredstava oko para}inskog skla-di{ta, ipak je jednostavniji od pronala`ewa kasetnih bombi, zato{to su one za na{e pirotehni~are bile nepoznate i nije se znalokakva iznena|ewa nose.

Nije dovoqno obaviti povr{insku pretragu da bi se dobilavalidna ~isto}a terena po me|unarodnim standardima. Zato se naterenu nalazi i ekipa pirotehni~ara Vazduhoplovstva i PVO, kojaima veliko iskustvo ste~eno u dubinskom pretra`ivawu na Kopao-niku, skladi{tima kod ]uprije i Novog Pazara i aerodromima Po-nikve, Batajnica, La|evci i Ni{. Ekipa koju ~ine zastavnik prveklase Radoje Rogi}, zastavnici Dragutin Pejkovi} i Goran Dimi-trijevi}, te stariji vodnici Kons