Bezbednost Rada Pozar Eksplozije

7/25/2019 Bezbednost Rada Pozar Eksplozije

1/32

BEZBEDNOST USKLADITUSkladita su mesta realizacije nizaskladinih, transportnih, pretovarnih,manipulativnih i drugih operacija sarobom.

Zbog niza aktivnosti obuhvaenihovim operacijama, skladita supotencijalna mesta gde su prisutneopasnosti od razliitih vrsta

akcidenata ije posledice mogu bitipovrede/stradanja ljudi i nastanakmaterijalnih teta kako u samomskladitu tako i u okruenju skladita.


2/32

Svest o znaaju poveanja bezbednosti, kao odgovor na prisutnitrend poveanja broja povreda i obima materijalnih tetauindustrijskim, skladinim i drugim procesima uopte, posebno jeuticala da oblast preventivne zatite, dobija sve vie na znaaju.

U poveanje bezbednosti ukljuuju se, u sve veoj meri, poreddirektno ugroenih industrijskih i drugih sistema i osiguravajuekompanije, a posebno znaajnu ulogu u ovoj oblasti ima razvojpreventivnog inenjerstva.


3/32

U okviru preventivnog delovanja, centralno mesto zauzimaizuavanje moguih uzroka nastanka i posledica akcidenta. To sesprovodi kroz analizu velikog broja faktora poev od tehnologijerealizacije radnih procesa pa do psihologije zaposlenih radnika.

Bezbednost radnih procesa uopte, pa tako i skladinih, je veomasloen i vieznaan problem. Uopte uzevi, znaenjem ovogtermina obuhvaene su sledee oblasti

BEZBEDNOST SKLADINIH PROCESA

BEZBEDNOSTRADA

BEZBEDNOST RADNESREDINE

ZATITA ODBUKE

ZATITARADNE

ATMOSFERE

POARNABEZBEDNOST

BEZBEDNOST LJUDI I MATERIJALNIHDOBARA U OKRUENJU SKLADITA

ROBA KOJA SE SKLADITI I SKLADINI PROCESI

BEZBEDNOST ZAPOSLENOG LJUDSTVA IMATERIJALNIH DOBARA U SKLADITU


4/32


BEZBEDNOSTRADA

BEZBEDNOST RADNE

SREDINE

ZATITA ODBUKE

ZATITARADNE

ATMOSFERE

POARNABEZBEDNOST




Bezbednost rada

Obuhvata aktivnosti i procedure koje sesprovode u cilju zatite ljudstva odnastanka povreda i drugih vrstazdravstvene ugroenosti tokom rada.

Problemi zatite na radupredstavljaju veomaznaajnu oblast, s obziromna rad angaovanetransportne i pretovarnemehanizacije, intenzivnomanuelno rukovanjeteretom, odlaganje robe navisinu, pada tereta i sl.Svi ti uticaji predstavljajunajee izvorepotencijalnih povreda,profesionalnih obolenja imaterijalnih teta.


5/32


BEZBEDNOSTRADA


ZATITA OD

BUKE

ZATITARADNE

ATMOSFERE

POARNABEZBEDNOST




Bezbednost rada

U cilju poveanja bezbednosti mogua jeprimena razne opreme koja moe da pruifiziku zatitu osoblja pri radu u skladitima.Na slikama su dati prikazi nekih odsredstava zatite od raznih fizikih uticaja obruavanja tereta, rada sa nekimmaterijama, eventulanog prelaska tokapreko stopala i td..


6/32

Bezbednost rada

Zatita materijalnih dobara moe da sesprovede na razne naine, zavisno odprocesa koji se realizuju u skladitu.

Na slikama je dat prikaz varijanti opremekoja je namenjena zatiti konstrukcijeregala od udara tereta i/ili manipulativnog

vozila.


7/32

Bezbednost rada

Vidljivost moe u znaajnoj meri daotkloni uzroke potencijalnih akcidenata.Neka jednostavna reenja mogu biti:

Mogue reenje zaobezbeenje odpada tereta iz regala


8/32

Bezbednost radne sredine

Obuhvata probleme zatite atmosfere od razliitih vrsta emisija(materija i dr.) koji mogu da ugroze psihofiziko stanje zaposlenihili da umanje njihovu radnu sposobnost.

Problem zatite radne atmosfereje veoma znaajan ukoliko seradi o skladitima namenjenim uvanju roba koje stvaraju prainuili na neki drugi nain zagauju atmosferu (isticanje gasa ilirasprenih tenih materija), kako radne sredine, tako i ire zone u

okruenju skladita.

Problemi zatite od buke mogu biti jedan segment zatite ljudikoji rade u skladitu, prevashodno kao rezultat prisustva razliitihpretovarnih i transportnih sredstava i procesa koji ih emituju.


BEZBEDNOSTRADA


ZATITA ODBUKE

ZATITARADNE

ATMOSFERE

POARNA

BEZBEDNOST





9/32

Zatita radne atmosfereje veomaznaajna i u tom cilju se tei, presvega, uklanjanju izvora ugroavanja.

Ako to nije mogue i racionalno,uobiajeno se pristupa primenisredstava koji tite zaposlene odoekivanih uticaja.To su tipino sredstva za zatitu oijui disajnih organa/puteva.


BEZBEDNOST

RADA


ZATITA ODBUKE

ZATITA

RADNEATMOSFERE

POARNABEZBEDNOST





10/32

U cilju zatite od buke mogu da seprimene razliiti pristupi.

Jedan uticaj na same izvore(generatore) buke, je kroz njihovuizolaciju/redukciju ili eliminaciju, akoje to mogue i racionalno.


BEZBEDNOST

RADA


ZATITA ODBUKE

ZATITARADNE

ATMOSFERE

POARNABEZBEDNOST




Kod niza procesa pristupa se primenizatitnih sredstva kod ljudi npr.epova za ui i tzv. antifona(poizgledu slinim slualicama). Izgled

im je dat na slici


11/32

Poarna bezbednost

Odnosi se na aktivnostiusmerene u pravcu zatite ljudi iimovine od poara i eksplozija

Problemi zatite od poara ieksplozija predstavljaju, sobzirom na mogue posledice poljude i materijalna dobra, svakakonajozbiljniji problem iz domena

bezbednosti skladinihprocesauopte.


BEZBEDNOST

RADA


ZATITA ODBUKE

ZATITA

RADNEATMOSFERE

POARNABEZBEDNOST





12/32

Osnovni razlog je posledica togada je skladini sistem, premasvojoj osnovnoj funkciji, mestogde su smetenejednovremenonajvee koliine robe.

Ukoliko je uz to uskladitenaroba zapaljiva i/ili eksplozivna, ilitakva da tokom sagorevanjastvara toksine produkte, jasno

je kakve su mogue posledicepoara ili eksplozije, kako pozaposlene, ljude u okruenju,tako i po materijalna dobra.


13/32

Problem zatitemogue je posmatrati sa dva aspekta:

preventivnog delovanjai

aktivnosti koje se sprovode u toku eksploatacije sistema, a imaju za

cilj poveanje bezbednosti realizacije procesa.

DEFINISANJEBEZBEDNOSNIH

POSTUPAKA, PRAVILA IAKTIVNOSTI

PROJEKTOVANJE SISTEMAUZ RESPEKTOVANJEBEZBEDNOSNIH ZAHTEVA

PROJEKTOVANJE IUOBLIAVANJE

SISTEMA

PROCESEKSPLOATACIJE

SISTEMA

OBLAST KONTROLEREALIZACIJE

PREDVIDJENIH

BEZBEDNOSNIH PRAVILA,POSTUPAKA I AKTIVNOSTI

OBLAST PREVENTIVNOGDELOVANJA


14/32

Definisanje mera preventivne zatite podrazumeva, u prvom redu,ispitivanje potencijalnih oblika ugroavanja oveka i okoline. Svakiakcident koji za rezultat ima neki od oblika neeljenog dejstvaopasnih materija podrazumeva:

- prisustvo (izvor) opasnih roba

- proces u okviru koga se neeljeno dejstvo inicira i prenosi naugroene ljude ili objekte i

- ljude ili objekte koji su ugroeni i na kojima se posledice akcidentamanifestuju

Ova tri osnovna elementa ine lanac u okviru koga svaka karika

predstavlja i potencijalnu mogunost za primenu preventivnih merazatite


15/32

intenzitet

vreme

prostor

UGROENIOBJEKTI

PROCES INICIJACIJE IPRENOSA TETNOG

DEJSTVA

IZVORI OPASNIHROBA

POJAVNI

OBLICI

FIZIKO HEMIJSKEKARAKTERISTIKE

KARAKTERISTIKEPROCESA

MERODAVNIPROCESI

KARAKTERISTIKEOBJEKATA

VRSTEOBJEKATA

UGROENA ZONA


16/32

U osnovi svakog poara i eksplozije je proces gorenja

Gorenje je sloen fiziko-hemijski proceskoji se bazira na brzim reakcijamaoksidacijepraenim izdvajanjem znatnekoliine toplote i pojavom svetlosti.

Kod velikog broja poara i eksplozija osnovne reakcije gorenja sureakcije sjedinjavanja gorive materije sa oksidatorom(najeekiseonikom iz vazduha), a u sluajevima kad gore materijali koji usvom sastavu imaju kiseonik (eksplozivi, pirotehniki materijali i sl.),sagorevanje se odvija pomou kiseonika koji je sadran u timmaterijalima.

ZATITA OD POARA I EKSPLOZIJA


17/32

Najvei broj poara i eksplozije odvija se preko reakcija oksidacijagoree materija, tako da su osnovni uslovi za nastajanje poara ilieksplozija

- prisustvo gorive materija,- prisustvo oksidatora i- prisustvo odgovarajueg izvora paljenja.

POTREBNI USLOVI NASTANKA POARA

IZVORPALJENJA

GORIVAMATERIJA

OKSIDATOR

PRISUSTVOIZVORA

PALJENJA

PRISUSTVOOKSIDATORA

PRISUSTVOGORIVE

MATERIJE

DOVOLJNI USLOVI NASTANKA POARA

+

SPOJENI NAJEDNOM MESTU

NEPREKIDNIODVOD

PRODUKATA

SAGOREVANJA

NEPREKIDNIDOVOD

OKSIDATORA


18/32

POARI I EKSPLOZIJE PROCESI NEKONTROLISANOG SAGOREVANJA

Poarje svako nekontrolisano sagorevanje, nanosimaterijalne gubitke i moe dovesti do ugroavanjafizikog integriteta ljudi, pa i do gubitka ljudskih ivota.

Eksplozijesu pojave sa veoma brzim procesom sagorevanja(eksplozivno sagorevanje), koje dovodi do skoro trenutnog povienja

temperature produkata sagorevanja. Usled toga oni se ire i vre radkoji dovodi do ruenja ili oteenja objekata, opreme i ureaja, pri emuse, po pravilu, proces nastavlja poarom i eventualno drugim tetnimemisijama.


19/32

POARI U ZATVORENIM PROSTORIJAMA

Poari koji se odigravaju u zatvorenim prostorijama (tipino za skladita),imaju odreene specifinosti, pa ih je potrebno posebno razmatrati.

Odreivanje maksimalne temperature poara, vremena njegovog trajanjau zavisnosti od vrste zapaljivog materijala, koliine i sastava gasovitih,tenih i vrstih produkata sagorevanja - dima, zavisi od niza inilaca.

Osnovni inioci od kojih u najveoj meri zavise parametri poara su:

- poarno optereenje,- linearna brzina razvoja poara,- toplotni efekat nekontrolisanog sagorevanja,- dotok vazduha,- dimenzije i konstruktivne osobine prostorije.

Ovde je dat krai opis samo prvog parametra


20/32

POARNO OPTERE

ENJEPoarno optereenje predstavlja raunsku vrednost toplotne energijekoja se moe osloboditi pri sagorevanju ukupnog sagorivog materijalapo jedinici povrineu jednoj prostoriji, proizvodnoj hali, skladitu, u

posmatranom poarnom sektoru ili u celom objektu.

Pri odreivanju poarnog optereenja treba uzeti u obzir, pored toplotekoja nastaje sagorevanjem uskladitenog zapaljivog materijala, i

toplotu koja moe da nastane sagorevanjem sagorive opreme,instalacija, delova objek(a)ta i dr.


21/32

Specifino poarno optereenjeje izraeno toplotomkoja moe da serazvije u prostoriji ili zadanom delu objekta, a koja je svedena na jedanmetar kvadratnipovrine tog prostora:

gde je:

Pi - specifino poarno optereenje u (J/m2

)i - prividna gustina materijala u (kg/m3)Hi - toplotna mo (J/kg)Vi - zapremina materije u (m3)Si - povrina osnove u (m2)

i - indeks elementarne jedinice

i

iiii S

VHP

=


22/32

Ukupno poarno optereenjedaje raunsku vrednost toplotne

energije jednog objekta koja se moe osloboditi u poaru, i dobija seprema izrazu:

Zi =Pi Si

gde je:Zi - ukupno poarno optereenje u (J)Pi - specifino poarno optereenje u (J/m2),Si - povrina osnove na koju se odnosi vrednost Pi u (m2).

Specifino poarno optereenje se moe razvrstati u tri grupe, i to:- nisko poarno optereenje do 1 (GJ/m2)- srednje poarno optereenje od 1 do 2 (GJ/m2),- visoko poarno optereenje preko 2 (GJ/m2).

POARNO OPTEREENJE Pi (GJ/m2)Stambene zgrade, administrativne zgrade, bolnice, hoteli i sl. 1,13 -Industrija 1,13 2,26Hemijska industrija i skladita lako zapaljivih tenosti 2,26 12,56


23/32

MERE ZATITE OD POARA I EKSPLOZIJA

Praktino, svi sistemi i metode protivpoarne zatite imaju za cilj da sepojava poara spreava, ili bar minimizira verovatnoa nastanka

akcidenta, a ako se on desi, minimiziraju njegove posledice. Naime,dovoljno je da se poremeti jedan od uslova i da se na taj nain spreinastanak poara.

Zatita u osnovi obuhvata, s jedne strane,preduzimanje odgovarajuih mera za pravilno rukovanje zapaljivimmaterijalomkoje imaju za cilj da spree pojavu poara,

a sa druge strane,preduzimanje onih mera koje su usmerene ka smanjenju posledicaukoliko do poara doe.


24/32

ELEMENTI KOJI UTIU NA STEPEN OPASNOSTI OD POARA IEKSPLOZIJE

Mere zatite preduzete pri projektovanju i izgradnji skladita i

Makro i mikro lokacija objekataGraevinski objekti i materijali

Elementi zatite graevinskih konstrukcija( protivpoarni zidovi, vrata, konstrukcija krova ...)

Mere za zatitu koje se ostvaruju u toku funkcionisanja tehnolokogprocesa (organizacione i tehnoloko - tehnike mere zatite)tehnoloka oprema, obuka personala, HTZ i dr.primena odgovarajuih mera zatite na transportno manipulativnim

sredstvima:- Ex zatita,-hvatavarnica i povratnog plamena,

- oprema koja onemoguava stvaranje elektrostatikog elektriciteta...


25/32

SISTEMI ZA OTKRIVANJE I DOJAVU POARA

Rad ovih ureaja bazira se u osnovi na principu kontrole sredinezatienog objekta pomou pretvaraa neelektrinih veliina u

elektrine. Pretvarai reaguju na promenu koja nastaje kao rezultatnastanka odreenog faktora poara.

FAKTOR POARA

El. SIGNAL

NADZORPOAR

SIGNALNIALARM

CENTRALNIUREAJ

AUTOMATSKIJAVLJA


26/32

Sreu su etiri osnovne vrste automatskih javljaa poara koji surazvrstani u odnosu na "obeleja" vatre na koja reaguju

"OBELEJA" VATRE VRSTE JAVLJAA

Gasoviti produkti sagorevanja Jonizacioni javlja

Dim Optiki javljadima

Plamen - svetlost Javljaplamena

Porast temperature Termiki javljai

Na izbor tipa javljaa utie vrsta poara, mesto postavljanja, veliinanadziranog prostora i eventualni uticaj poremeaja.


27/32

SREDSTVA ZA GAENJE POARA

Sredstvom za gaenje poara smatra se materija koja dovedena uneposredni kontakt sa materijom koja gori trajno prekida procesgorenja. Gaenje se postie eliminisanjem bar jednog od faktora koji

su neophodni za gorenje.U odnosu na nain delovanja sredstva za gaenje poara dele se na:- sredstva koja deluju rashlaujue,- sredstva koja deluju uguivanjemi

- sredstva koja deluju antikatalitikina proces gorenja

Najee primenjivana sredstva za gaenje poara su:voda,

pena,inertni gasovi,vodena para,prahovi i sl.


28/32

..


29/32

SPRINKLER SISTEM

Spada u stabilna postrojenja koja su povezana sa sistemom javljaapoara, koji ih, po potrebi, aktivira. Princip rada je dat na slici


30/32

SPRINKLER SISTEM

Struktura instalacije je prikazana na slici levo, a desno je dat prikazvarijanti oblika glave sprinkler prskalice. On ima element koji moeda aktivira pojedinane prskalice.


31/32

SPRINKLER SISTEM

Izgled jedno instaliranog sprinkler ureaja u skladitu je prikazan nanarednoj slici.


32/32

ZAVRETAK NASTAVE IZ PREDMETA

SKLADITA 1 kolske 2012/13

Hvala na panji i puno uspeha u nastupajuim ispitnim rokovima

Pitanja / primedbe

Documents

Bezbednost Rada Pozar Eksplozije