Sanacija i Ojacanje Zidanih Dimnjaka

SADRAJ

Deo prvi..1

1. Uvod....1

2. Opis industrijskih zidanih dimnjaka1

2.1 Istorija..1

2.2 Poduni oblik i popreni presek.............................................................................................2

2.3 Materijali............................................................................................................................. ..4

2.4 Graenje industrijskih zidanih dimnjaka...............................................................................4

2.5 Otedenja i restauracija.........................................................................................................5

3. Istraivanja industrijskih zidanih dimnjaka..6

3.1 Eksperimenti....7

3.2 Modeliranje industrijskih zidanih dimnjaka...8

3.3 Seizmika otpornost i oblici loma........................................................................................10

3.4 Ojaavanje zidanih dimnjaka...............................................................................................11

4. Zakljuak............................................................................................................................. .......12

Deo drugi....13

5. Uvod..13

6. Sugestije NZHPT nakon zemljotresa13

6.1 Uverite se da je zgrada sigurna....13

6.2 Sanacija (koridenje originalnog ili slinog materijala)....14

6.3 Rekonstrukcija15

6.4 Zamena (koridenje lakih materijala)...16

Literatura.17

Sanacija i ojaanje zidanih dimnjaka

1

DEO PRVI

Industrijski zidani dimnjaci: Od graenja do ojaanja

1. Uvod

Industrijski zidani dimnjaci su poeli da se pojavljuju sredinom 19. veka za vreme industrijske

revolucije. Oni su bili velike visine i obino koninog oblika (vidi sl. 1). Njihova uloga je bila da se

ukloni dim iz pedi potrebnih za industrijske procese u to vreme.

rvi deo (Odeljak 2 je posveden istoriji ovih dimnjaka kako i zato su izgraeni njihovim

dimenzijama, i uzrocima koji mogu dovesti do potrebe za njihovu sanaciju ili ojaanje.

Drugi deo (Odeljak 3 razmatra razliite studije o abrikim dimnjacima koji se mogu nadi u

literaturi. Sadri i aspekte kao to su modeliranje i otpornost na prirodne fenomene kao to su

zemljotresi.

2. Opis industrijskih zidanih dimnjaka

2.1. Istorija

okom 19. i 2 . veka veliki deo aktivnosti bio je posveden izgradnji industrijskih dimnjaka. Ovo

se desilo jer se prelo sa upotrebe tradicionalnih zanatskih pedi (na primer za peenje

keramike cigle na nove tipa Ho man koje se koriste za masovnu proizvodnju sa razliitim

komorama dizajnirane za razliite procese i zajednikim dimnjakom.

Ovi dimnjaci su u poetku bili skromnih dimenzija i graeni su od tradicionalne cigle. Meutim

velike ekspanzije u ovoj aktivnosti dovele su do pojave prvih strunih publikacija o izgradnji

dimnjaka sredinom 19. veka u pokuaju da se poboljaju karakteristike dimnjaka. Ovi projekti su

samo razmatrali teinu strukture i delovanje vetra. Dupli zidovi dimnjaka su se esto gradili u

cilju povedanja otpornosti i toplotne izolacije.

Moderna ekspanzija gradova je stavila taku na mnoge od ovih industrija koje su se nalazile u

srcu ili na peri eriji gradova. Mnoge abrike zgrade su nestale ili su transformisane za druge

svrhe ali mnogi dimnjaci su sauvani i sada ine deo urbanog pejzaa gradova.

U dananje vreme mnogi primeri ovih dimnjaka se jo uvek mogu nadi u razliitim delovima

sveta. U mestima gde je originana fabrika nestala usled urbanog razvoja, dimnjak je i dalje

opstao kao svedok prolih vremena on esto ini deo istorijskog naslea lokalne zajednice i

moe se ak smatrati za atrakciju sa take gledita kulturnog turizma. onekad je mogude nadi

mnoge od ovih dimnjaka koji ine tipian deo urbanog pejzaa u gradovima zatidene od strane

optinskih vlasti kao deo lokalnog naslea (vidi sliku 2).


2

Slika 1: Dimnjak fabrike cigala (Valensija-panija Slika 2: Zatiden dimnjak koji je opstao izmeu dve zgrade

2.2 Poduni oblik i popreni presek

osmatranje abrikih dimnjaka ukazuje da se njihova struktura moe jasno podeliti u tri dela:

kruna, dimnjak i osnova.

- Kruna : Ovo je najvii element dimnjaka i njegova unkcija je isto ukrasna. Graditelji su koristili

krunu kao svoje speci ino obeleje.

- Dimnjak : Ovo je najvaniji element i on sprovodi dim prema gore. Obino je konusnog oblika.

- Osnova : o je donji deo dimnjaka i obino je etvorougaon ili osmougaon sa promenljivom

visinom. jegova unkcija je da distribuira opteredenje po tlu da bi se izbegao lom u temelju.

Ako je dimnjak relativno mali ovaj deo dimnjaka moe biti gotovo neprimetan. U ovoj zoni je

smeten pristup unutranjosti dimnjaka radi odravanja (vidi sliku 3 .

rvi dimnjaci su imali konstantan popreni presek obino pravougaoni koji je dozvoljavao

upotrebu jedne vrste opeke. Zahvaljujudi poboljanjima u tehnici izgradnje i iskustvu steenom

tokom vremena mogli su biti graeni vii dimnjaci i dimnjaci sa promenljivim poprenim

presekom. opreni preseci su takoe mogli biti kruni osmougaoni ili helikoidni. Dimnjaci su

tako postajali estetski atraktiviniji i razliite industrije su se izdvajale po vrsti njihove izgradnje.


3

to se tie dimenzija visine dimnjaka su se veoma razlikovale prema vaedoj jaini vetra tipu

industrije, topografiji, blizini okolnih gradova. Visine izmeu 2 i 5 metara bili su uobiajene a

bilo je nekih koji su dostizali 100 m.

Dimenzije osnove su bile oko H0.5 uvek su bile zadovoljavale uslov da opteredenje koje se

prenosi na tlo ostaje ispod 25 k a. Ako bi se javile vede vrednosti opteredenja ili ako teren nije

bio stabilan primenjivalo se undiranje na ipovima.

renik osnove je bio dat na osnovu preporuka koje su se u obzir uzimale visinu strukture i

koliine goriva koje je bilo sagorevano u toku jednog asa dok je debljina dimnjaka bila

limitirana usled opteredenja sopstvene teine i vetra i zateznih opteredenja do 1 M a. Debljina u

temenu obino je varirala izmeu 15 i 22 cm.

Slika 3: ristup unutranjosti dimnjaka radi odravanja: a) stara slika dimnjaka u okrugu Oliva, panija b moderan dimnjak u Vileni panija

Slika 4: a Skica rasporeda unutranje skele tokom izgradnje b otogra ija dimnjaka tokom izgradnje u okrugu Oliva panija


4

2.3 Materijali

Graevinski materijali koji su se koristili u izgradnji dimnjaka ispitivanih u ovom radu su

uglavnom cigle i kreni malter. o je bilo iz razloga to su cigle bile lake za rukovanje i zato to

nude odline toplotne i mehanike osobine. une cigle su se uvek koristile sa razliitim

oblicima u skladu sa zavrnim izgledom.

Kreni malter se koristio u 19. veku za zidane objekte. Meutim nakon to je otkriven ortland

cement cementni malter postepeno zamenjuje kreni malter u 2 . veku.

Neke prosene vrednosti materijalnih karaktristika koji se mogu koristiti u optoj analizi

(donekle smanjene kako bi se omogudio prostor za mogude pogoranje maltera i krutosti usled

dinamikih e ekata su sledede:

- Sila pritiska : fc = 6.5 MPa

- Zatezna vrstoda : t = 0.2 MPa

- Modul elastinosti : E = 6 M a

- Poisson ov koe icijent : = .2

- Gustina : q = 1600 kg / m3

2.4 Graenje industrijskih zidanih dimnjaka

Metod graenja je bio istinska umetnost i zavisio je u velikoj meri od iskustva graditelja. akoe vano je imati na umu da u tim vremenima skela nije bila opcija, tako da su dimnjaci morali da budu izgraeni iznutra u prstenovima koji su konstantne visine i postepeno se suavaju u irini. a istonoj panskoj obali Sredozemnog mora, dimnjaci su graeni po koraku od oko 2 m na dan tako da je 40 m visok dimnjak mogao biti izgraen za mesec dana. Radni dan je poinjao oko 7. sati zavravao se u 12.3 asova zbog vetra sa mora koji se javlja u ovom trenutku i koji bi mogao biti prilino jak na visinama kao i zbog injenice da je novo - postavljena sekcija bila nestabilna oko 2 m dok je malter bio jo uvek vlaan.

Slika 5: stara fotografija dva dimnjaka u okrugu Oliva.


5

2.5 Otedenja i restauracija

Mnoga gradska veda su imala zanimljivu ideju davanja zvanine zatite ovim konstrukcijama i

obezbeivanja generalne prezantacije svakog dimnjaka (dimenzije materijal itd ukljuujudi

eventualna otedenja i otogra ije materijala. ajede vrste otedenja koja se javljaju ukljuuju

otklon ose dimnjaka od vertikale (bilo zbog problema fundiranja ili termikih e ekata delimian

gubitak strukturnih materijala otedenja krune od udara groma ili termikih e ekata

propadanja maltera zbog hemijskih reakcija sa dimom, atmosferalijama ili kontaminacijom,

pucanje izazvano temperaturnim promenama itd.

Slika 6 pokazuje primer uobiajnog defekta otklona ose dimnjaka od vertikale koji se moe

desiti zbog neispravnih graditeljskih metoda, problema sa fundiranjem, ili ede razlike u

suenju maltera na razliitim stranama usled dejstva preovlaujudeg vetra na odreenoj strani.

Iz tog razloga nije neuobiajena pojava da se mnogi dimnjaci u nekoj oblasti naginju na istu

stranu zbog uticaja razliitog suenja maltera usled delovanja preovlaujudeg vetra.

slika 6. Dimnjaci de ormisani zbog e ekata irenja i skupljanja materijala usled vlage

Drugi tip otedenja koji se esto nalazi na ovim dimnjacima javlja se u vidu longitudinalnih

pukotina i generalnog otedenja krune koje nastaje usled parcijalnog gubitka materijala. Ovi

primeri se mogu videti na slici 7.

Slika 7

a) Longitudinalna

pukotina

b) Otedena kruna


6

Razliite metode mogu biti upotrebljene da se sanira teta da bi se sauvao integritet ovih

dimnjaka. Od tradicionalnih gvozdenih traka koje su koridene kao korset da bi se izbegle

termike pukotine do dananjih FR (karbonske trake traka koje se koriste zbog istog termikog

e ekta kao i zbog povedanja otpornosti na spoljna opteredenja kao to su zemljotresi. Ko to je

napomenjeno glavni problem ovih struktura u pogledu seizmikog opteredenja je taj to su one

u vedini sluajeva projektovane da izdre opteredenja od sopstvene teine i od vetra ali ne i

seizmika opteredenja.

Slike 8a i 8b prikazuju primere gvozdenih i FRP traka primenjenih na dimnjacima.

Konano kako su sad mnogi od ovih dimnjaka pod zvaninom zatitom razliiti tipovi radova se

izvode poev od jednostavnog idenja ili postavljanja zatite do potpune rekonstrukcije. U

sluaju rekonstrukcije skela se postavlja sa spoljanje strane i dimnjak se postepeno rui i opet

se montira. Na slici 9 je prikazana skela koja je podignuta oko dimnjaka koji je pod

rekonstrukcijom, sanacija krune i nekoliko cigala tanih dimenzija abrikovanih za

rekonstrukciju. reba napomenuti da su cigle koje su koridene u toku konstrukcije dimnjaka bile

razliitih dimenzija u skladu sa njihovom pozicijom.

Slika 8: Gvozdene i FRP trake na dimnjacima

3. Istraivanja industrijskih zidanih dimnjaka

Ovaj odeljak sadri retrospekciju najvanijih doprinosa literaturi koji se tiu istraivanju zidanih

dimnjaka. Dat je opis numerikog modeliranja u cilju prikazivanja odgovora konstrukcije usled

seizmikog opteredenja. akoe su dati predlozi za ojaavanje konstrukcije karbonskim ili

staklenim kompozitnim vlaknima. (CFRP, GFRP).


7

Slika 9: skela proizvodnja cigle i rekonstrukcija dimnjaka u okrugu Oliva panija

Slika 10: pozicije akcelometara

3.1 Eksperimenti

eko je da se tano de inie odgovor konstrukcije zidanih dimnjaka kao i bilo koje zidane

graevine izloene razliitim opteredenjima. esto puta geometrija konstrukcije ili

karakteristike materijala od kojih je napravljena nisu poznati, tako da numeriki modeli ne mogu

da tano simuliraju stvarnu konstrukciju. Da bi se izbegla ova situacija numeriki modeli su

kalibrirani uz pomod nedestruktivnih eksperimentalnih metoda i zatim mogu biti upotrebljeni da

predvide odgovor konstrukcije dimnjaka u hipotetikim situacijama.

U seizmiki aktivnim delovima sveta dimnjaci su uvek ojaavani zbog ove prirodne katastro e i

u tom sluaju potrebno je znati dinamike karakteristike konstrukcije dimnjaka.


8

Slika 1 prikazuje pozicije seizmikih acelometara na 4 take dimnjaka postavljenih da bi se

de inisale mehanike osobine nedestruktivnim testiranjem. Ovaj dimnjak je visok 33.83 metra i

spoljneg prenika 3. 6 metra u osnovi. irina krune je 1.45 metra pri vrhu.

Registrovane veliine ubrzanja su prikazane na slici 11, a sila pobude je aplicirana na 1.5s na

nivou ukljetenja.

Na slici 12 grafiki su prikazana dva tona oscilovanja konstrukcije. Akcelerometri su postavljeni u

sredini visine i na vrhu dimnjaka u dva ortogonlana pravca, paralelno x-x osi i z-z osi.

Slika 11: akcelerogram Slika 12: tonovi oscilovanja konstrukcije

3.2 Modeliranje industrijskih zidanih dimnjaka

Kako je ved ranije bilo reeno prikupljanje in ormacija o ponaanju strukture dimnjaka je teak

zadatak. Modeliranje zidanih konstrukcija zahteva visoko poznavanje graevinskog materijala

od kog je konstrukcija napravljena, kao i poznavanje materijala kao dela konstrukcije.

Razliite strategije mogu biti primenjene da bi se modelirale zidane konstrukcije: u nekima od

njih su korideni jednostavni 1D numeriki modeli koji su poreeni sa stvarnim ruenjem

dimnjaka u stvarnim zemljotresima neki autori su primenjivali metodu konanih elemenata u

statikim analizama dimnjaka.

F. J. allars je napravio numeriku analizu ponaanja dimnjaka pomodu modela zasnovanog na

3D konanim elementima pri tom koristedi akcelerograme kompatibilne sa spektrom odgovora.

rouavao je dejstvo zemljotresa maksimalnog intenziteta na nekoliko dimnjaka koji bi zbog

svojih dimenzija (naroito visine trebalo da izdre takvo seizmiko dejstvo. allars je

uporeivao razliite kriterijume loma i teenja (Drucker-Prager D-P, Willam-Warnke W-W) za

zidane konstrukcije koristedi ih za sluajeve kada su dimnjaci izloeni seizmikoj aktivnosti.


9

Zakljuak je bio da je W-W kriterijum najpodesniji za detaljno opisivanje loma, iako u nekim

sluajevima D- kriterijum dovodi do dobre aproksimacije uz manju koliinu raunarskog

prorauna. Zemljotres je bio predstavljen u formi ubrzanja apliciranog na osnovi dimnjaka i

potom su rezultati bili analizirani.

U svim naunim pristupima mogude je primetiti da je mogude modelirati dimnjake pomodu 1D

2D ili 3D elemenata. Meutim najdetaljniji opis stanja koje prethodi lomu je dat modelima sa

3D konanim elementima koji ukljuuju kriterijum loma (W-W). Ukoliko je ovaj kriterijum

dostignut u modelu moe da se razmatra pojava pukotina.

Modeli konanih elemenata treba da budu kalibrirani u skladu sa eksprimentalnim rezultatima

kako bi aproksimirali ponaanje konstrukcije to je bolje mogude. Ukoliko su eksperimentalni

rezultati dati oni se uzimaju kao osnova moduo elastinosti materijala se koriguje dok se

eksperimentalno mereni tonovi oscilovanja ne poklope sa tonovima iz numerikog modela.

Granini uslovi su potom korigovani obino se spreavaju sva pomeranja u osnovi osim pri

seizmikim aktivnostima ili se elastini parametri tla ukljuuju u generisanje modela.

Konano nije neophodno da se modeliranju svi detalji konstrukcije posebno oni koji su suvini

za distribuciju mase i krutosti pri dinamikoj analizi. Slika 13 prikazuje 4 moguda naina

modeliranja dimnjaka i W-W kriterijum loma. Prvi model (1D, slika 13a) je jednostavan model

koji ne moe da reprodukuje nagib pukotina kroz presek tokom zemljotresa ali moe da prikae

globalna stanja loma. Drugi model (2D, slika 13b) je napredniji od prethodnog i detaljnije moe

da prikae raspored pukotina za odreeni popreni presek. redi i etvrti model su 3D modeli

(Slike 13c1 i c2 i oni najdetaljnije prikazuju raspored pukotina za svaki popreni presek i

kriterijum loma. Moe se prouavati razvijanje pukotine u svakom trenutku zemljotresa. Slike

13c1 i c2 prikazuju dva modela istog dimnjaka sa razliitim nivoom detalja (kruna dimnjaka i vor

pri osnovi dimnjaka koji daju matematiki sline rezultate i time pokazuju suvinost detalja koji

se mogu eliminisati da bi se utedelo vreme prorauna.

Slika 13: Modeliranje konanim elementima a 1D b 2D c 3D; d e W-W kriterijum loma


10

3.3 Seizmika otpornost i oblici loma

Iz savremenih studija iz ove oblasti moe biti reeno da generalno ponaanje vedine neojaanih

zidanih dimnjaka i njihovi oblici loma usled seizmikih aktivnosti u mnogome zavise od zatezne

vrstode zidane konstrukcije iako znaajnu ulogu imaju i karakteristike zemljotresa. rema

nekim autorima tipini lomovi nastaju u osnovi dimnjaka i u zonama koje su pogoene drugim i

tredim tonom oscilovanja (obino u osnovi i na dve tredine ukupne visine dimnjaka). Primer

otedenja dobijen iz proraunskog modela je dat na slici 14.

Slika 14: Raspored pukotina na dimnjaku usled seizmikog opteredenja


11

3.4 Ojaavanje zidanih dimnjaka

U ovom odeljku predstavljena je alternativa trakama od gvoa koje su se tradicionalno koristile

za ojaavanje dimnjaka a to su FR trake (Fibre Rein orced olymer- olimer ojaan vlaknima .

o je materijal napravljen od smola i vlakana (karbonskih staklenih... sa dobrim mehanikim

karakteristikama i malom sopstvenom teinom koji poboljava otpornost konstrukcije a pri tom

ne dodaje veliku teinu. Uspeno je koriden da zatiti i betonske i zidane konstrukcije u

sluajevima kada su opteredene ciklinim i seizmikim silama. akoe FR trake su lake za

koridenje to ih ini veoma dobrom opcijom vedini sluajeva. edostaci su to su relativno

skupe i to nema dovoljno in ormacija o njihovom dugoronom ponaanju takoe kod

ojaavanja dimnjaka FR trakama moe dodi do termikih problema koji de uticati na promenu

karakteristika i do pada u vrstodi FR -a.

Ojaavanje dimnjaka moe biti potrebno iz razliitih razloga poev od prevencije termikih

pukotina ukoliko je dimnjak jo uvek u upotrebi do ouvanja dimnjaka ako je on deo kulturno-

istorijskog naslea. rake takoe mogu biti upotrebljene kao zatita od seizmike aktivnosti

ukoliko ona nije bila uzeta u obzir u vreme kada je dimnjak bio graen. a slici 15a dimnjak je

ojaan vertikalnim FR trakama koje su rotaciono simetrino rasporeene sa korakom ugla od

45. U poprenom preseku dimnjaka se vidi da su trake rasporeene na svakih 45. a slici 15b

dimnjak je ojaan trakama u krstastoj ormi. U poprenom preseku se vidi da trake obavijaju ceo

dimnjak. U obe metode trake su postavljene do 2/3 ukupne visine dimnjaka. Meutim, treba

napomenuti da visina do koje se ojaava dimnjak zavisi od vrste zemljotresa i vrste dimnjaka

nekada je bolje ojaati samo vrh dimnjaka nekada celu visinu. Modeliranje ovog tipa ojaanja

zahteva uvoenje novog elementa u numeriki model da bi se definisale njegove karakteristike i

karakteristike kontakta izmeu dva materijala. Ovaj element moe imati u zavisinosti od tipa

ojaanja samo jednu dimenziju ili dve dimenzije (membrana ili ljuska . De inisanje kontakta dva

materijala moe zahtevati uvoenje dodatnog elementa ija de uloga biti da modelira kontakt

izmeu cigle i FR -a.

Slika 15:

Ojaavanje

FRP trakama


12

Slika 16 prikazuje e ekat vertikalnih FR traka na dimnjaku sa slike 14. Kao to moe biti

primedeno na ova dva modela sa ojaanjem broj i veliina pukotina usled istog zemljotresa na

istom dimnjaku je znatno smanjena i pomerena na mesta gde ojaanje nije sprovedeno.

Slika 16: pukotine na dimnjaku ojaanom FR trakama (uporediti sa neojaanim dimnjakom na slici 14)

4. Zakljuak

Ovaj rad sagledava sadanje stanje industrijskih zidanih dimnjaka sagraenih izmeu sredine 19.

i sredine 2 . veka. U prvom delu dat je opis njihove upotrebe naina graenja i njihovog

istorijskog znaaja u mnogim gradovima gde su deo kulturnog naslea. akoe je skrenuta

panja na tipina otedenja i njhove uzroke.

Drugi deo ukljuuje pregled studija obavljenih na ovim dimnjacima kao i znaaj testiranjem

nedestruktivnim metodama da bi se de inisale mehanike osobine koje de se koristiti u

numerikim metodoma koje mogu da predstave stvarno ponaanje dimnjaka. akoe su

napomenute razne opcije modeliranja. Kada su numeriki modeli napravljeni oni mogu biti

korideni da predvide ponaanje dimnjaka pod izuzetnim opteredenjem kao to je zemljotres.

a kraju predstavljen je metod ojaavanja dimnjaka FR trakama.


13

DEO DRUGI

Sugestije NZHPT za sanaciju i rekonstrukciju istorijskih dimnjaka posle zemljotresa

5. Uvod

Dimnjaci su pre 1960. bili sveprisutne graevine u ovom Zelandu. ilo je izuzetno neobino za

tamonja domadinstva da budu graena bez dimnjaka. Vedina dimnjaka je pravljena od

neojaane pune cigle. Kenterberi zemljotres (4 septembar 2 1 i njegovi naknadni potresi

izazvali su znaajna otedenja na neojaanim zidanim dimnjacima velikih proporcija.

ehnologija i socijalni aktori kao to su dostupnost istijih grejnih ureaja i elja zajednice da

ivi u manje zagaenoj okolini rezultirali su time da su dimnjaci postali unkcionalno suvini i

kao posledica toga mnogi dimnjaci su uklonjeni tokom proteklih pola veka. ostepeno

uklanjanje dimnjaka u kombinaciji sa gubitkom koji se moe pripisati razornom zemljotresu

ostavlja bududnost dimnjaka da visi o koncu.

Dimnjaci su esto vitalne komponente sastava zgrade i bila bi teta izgubiti ove arhitektonske

elemente. akoe oni slue kao opipljivi podsetnici o prethodnom nainu ivota.

e Zealand Historic laces rust ( ZH preporuuje da gde god je mogude dimnjaci koji su

otedeni ili uniteni u zemljotresu budu sanirani i obnovljeni u najautentinijem mogudem

nainu. Meutim bezbednost mora biti prioritet i ojaanje moe da zahteva znaajne

intervencije.

e postoje dva dimnjaka i teta koju su pretrpeli da su identini niti de jedan pristup biti

reenje za sve razliite scenarije. Iako je sanacija ili obnova dimnjaka do njegovog izvornog

oblika koristedi originalne materijale najbolje reenje u smislu ouvanja naslea u nekim

sluajevima koridenje lakih materijala moe da bude opcija. Svakim dimnjakom treba se

posebno baviti.

6. Nakon zemljotresa NZHPT sugeriu :

6.1 Uverite se da je zgrada sigurna :

a dimnjak je vizuelno neoteden

Zabeleite (fotografija crte i mere prema potrebi otedenja ak iako dimnjak izleda

neoteden.

Naknadni potresi mogu imati nepoznat efekat na strukturu.

roverite strukturni integritet dimnjaka iznad i ispod krova.

Razmotrite ojaanje dimnjaka da bi struktura mogla izdrati svaku bududu seizmiku aktivnost.


14

(b dimnjak delimino uniten cigle nedostaju , destabilizovan

Snimanje preostalih struktura ( otogra ija crte i mere prema potrebi). Fotografije na kojima

se vidi gde su cigle pale mogu da prue korisne in ormacije.

Uklonite cigle koje su se odvojene od strukture (proverite kavitaciju plafona)

Stabiliite dimnjak vezujudi podupirujudi ili oblagajudi dimnjak.

Osigurati da je zgrada privremeno otporna na vremenske uslove.

roveriti strukturni integritet dimnjaka ispod nivoa krova.

Sve neotedene cigle (i / ili druge bitne graevinske materijale ukloniti iz dimnjaka i odloiti na

gradilite.

(c) dimnjak uniten, deo dimnjaka iznad nivoa krova se sruio

Snimanje preostalih struktura ( otogra ija crte i mere prema potrebi . Fotografije na kojima

se vidi gde su cigle pale mogu da prue korisne in ormacije.

Ukloniti cigle koje su se odvojile od konstrukcije ili one koje bi mogle da se odvoje i koje na taj

nain neminovno predstavljaju rizik za linu bezbednost (proveriti kavitaciju plafona).

U nekim sluajevima teta moe biti toliko obimna tako da predstavlja rizik za linu

bezbednost. Zgrada se smatra nenastanjivom do potpune sanacije tete.

roverite strukturni integritet dimnjaka ispod nivoa krova.

roverite da li je strukturna krova otedena. Osigurati da je zgrada privremeno otporna na

vremenske uslove.

Sve neotedene cigle (i / ili druge bitne graevinske materijale ukloniti iz dimnjaka i odloiti na

gradilite.

Sanacija obnova zamena otedenog dimnjaka

S obzirom na rizik koji neadekvatno popravljeni dimnjaci mogu predstavljati

potrebna je visoka strunost praktikanata.

e urite sa graevinskim radovima. Sve opcije treba paljivo da budu razmotrene pre poetka

izgradnje. Generalno je potrebno i znaajno vreme osiguravajudim drutvima za procenu

imovine i tete.

Graevinski inenjer de biti potreban u vedini sluajeva da:

(a) utvrdi razloge za kolaps dimnjaka

(b da utvrdi nain jaanja dimnjaka protiv bududeg zemljotresa

6.2 SANACIJA koristedi originalan ili slian materijal

Sanacija de biti prikladna kada je dimnjak pretrpeo minimalnu tetu i struktura je relativno

netaknuta.

Kada se sanira dimnjak vano je sauvati prvobitni izgled koliko god je to mogude. Gde je to

izvodljivo, originalni materijal treba koristiti ili ako to nije mogude postidi identini ili slian

material.

Sanaciju malterskih spojnica treba paljivo razmotriti.

ip maltera koji se koristi zaviside od starosti dimnjaka i kada / ako je preduzeta neka sanacija.


15

Malteri na bazi krea (mrvljive konzistencije i svetlije boje su se najede koristili na zgradama

pre 19 godine. Malteri na bazi cementa ( tvre i nepropustljive konzistencije i tamnije boje su

se obino koristili na zgradama posle 1900. Svaki tip maltera ima vrline i mane. Malteri na bazi

krea se ponaaju veoma razliito od maltera na bazi cementa i od vitalnog je znaaja da malter

koji se koristi bude konzistentan kroz strukturu.

ove malterske spojnice ne bi trebalo da budu jae od cigala. U bududim zemljotresima je

poeljno da prvo popuste malterske spojnice a ne cigle. o podstie da se prvo ormiraju

postepene pukotine u strukturi objekta a ne da odmah doe do kolapsa celog objekta.

Cigle dimnjaka Originalne cigle treba ponovo koristiti gde god je mogude. Fiziki otedene ili

cigle ozbiljno otedene atmos erskim uticajima treba odbaciti. Cigle se moraju oistiti od svih

maltera i malterske praine. Neposredno pre postavljanja cigle treba da se tretiraju vodom kako

bi se osiguralo da novi malter ponovo pridrava cigle. Iskusne graditelje treba angaovati za

sanaciju dimnjaka jer de oni biti u potpunosti upoznati sa raznim vrstama maltera i sa tim kako

de se ponovo koridene cigle ponaati u obnovljenoj strukturi.

6.3 REKONSTRUKCIJA

Rekonstrukcija je prikladna na mestima gde je dimnjak pretrpeo ozbiljna otedenja. a primer

kada je veliki broj cigala pao ili kada je strukturni integritet naruen do granice gde dimnjak

treba da se paljivo rui do nivoa gde je struktura stabilna i da potom bude rekonstruisan u

originalnom obliku.

Kad se dimnjak obnavlja vano je sauvati prvobitni izgled koliko je mogude. Gde je to

izvodljivo originalni materijal treba da se koristi ili ako to nije mogude koristi se identini ili

veoma slian material.

Da bi dimnjak bio u stanju da izdri budude seizmike dogaaje moe biti potrebna nova

unutranja struktura. Raznovrsne opcije su dostupne. Odgovarajude reenje de zavisiti od niza

varijabli odnosno od visine dimnjaka stepena otedenja i toga da li de dimnjak biti u unkciji ili

ne.

Ako de dimnjak biti unkcionalan moe se ubaciti trostruka cev to de omoguditi

unkcionalnost i istovremeno pruiti strukturalnu snagu.

Dija ragma od perploe koja okruuje otvor dimnjaka u nivou krova moe biti potrebna da bi

se obezbedila bona stabilnost.

Cigle dimnjaka Originalne cigle treba ponovo koristiti gde god je mogude. ( Videti poslednju

taku pod naslovom Sanacija


16

6.4 ZA A oridenje lakih materijala

Zamena se smatra kao najmanje poeljna opcija sa perspektive ouvanja batine. Meutim bide

sluajeva kada de se laki materijali koristiti da zamene odreene elemente unutar zgrade koji su

izgubljeni ili uniteni usled destruktivnog dogaaja (tj zemljotresa . Koridenje lakih materijala za

zamenu verovatno nede biti prihvatljiva opcija za zgrade sa najvedom kulturno istorijskom

vrednodu. Reenja za svaku zgradu / dimnjak moraju biti paljivo razmotrena od sluaja do

sluaja .

Svaka rekonstrukcija bi trebalo da bude precizna replika vizuelnog izgleda originalnog

dimnjaka.

Da bi se utvrdila orma prvobitne strukture arhitektonske crtee (ako su dostupni) treba

prouiti. Fotogra ije snimljene pre tete de takoe obezbediti dragocene in ormacije.

Ako nije dostupno dovoljno in ormacija za tano repliciranje originalnog oblika obnova ne bi

trebalo da se nastavi. U takvim sluajevima moe se smatrati za najprikladnije da se ukloni itav

dimnjak. Koridenje pretpostavki se ne smatra prihvatljivim za obnovu zgrada kulturnog naslea.

Drveni okvir napravljen da odgovara original sa

oblogom od delova cigle Deo replike fiberglas dimnjaka

Laki kompozitni materijali. Veliki broj kompanija sada proizvodi fiberglas replike dimnjaka.

Fiberglas potencijalno smanjuje teinu dimnjaka sa vie od 13 kg na oko 6 kg. Ovaj pristup bi

trebalo da bude uzet sa oprezom. Postoji ogromna razlika u kvalitetu replike raznih kompanija.

Veoma je bitno da boja odgovara boji postojede cigle da je orma precizna i da su detalji to

verniji.


17

LITERATURA

1) State of the art of industrial masonry chimneys: A review from construction to

strengthening; Authors: Francisco J. Pallars, Salvador Ivorra, Luis Pallars, Jose M. Adam

2) Sustainable Management of Historic Heritage Guidance Series, Repairing and Rebuilding

Historic Chimneys after an Earthquake; New Zealand Historic Places Trust Pouhere Taonga

Documents

Sanacija i Ojacanje Zidanih Dimnjaka