Saburo Sakai - Samuraj

  • Published on
    04-Jul-2015

  • View
    494

  • Download
    20

Embed Size (px)

Transcript

<p>Saburo Sakai</p> <p>SAMURAJ</p> <p>Saburo Sakai &amp; Samuraj _____________________________________________________________________________________________</p> <p>SADRAJ1. Potomak slavnih Samuraja ........................................................ 4 2. U ratnoj mornarici...................................................................... 8 3. Prvi let....................................................................................... 11 4. Mornariki pilot II klase............................................................ 16 5. Napad kineskih bombardera ..................................................... 22 6. Fudiko Niori ............................................................................ 28 7. Perl Harbor................................................................................. 36 8. Protiv "letee tvrave"............................................................... 42 9. Amajlija...................................................................................... 45 10. U najveem vazdunom okraju ............................................. 50 11. Pod erupcijom vulkana............................................................. 58 12. Aerodrom u Leju..................................................................... 65 13. Roendan cara Hirohite........................................................... 73 14. Predstraa u dungli............................................................... 82 15. Bombardovanje Tokija........................................................... 89 16. Danse macabre........................................................................ 94 17. Osinje gnezdo.......................................................................... 98 18. Trideset i sedma pobeda......................................................... 101 19. Midvej .................................................................................... 104 20. Port Moresbi............................................................................ 110 21. Gorak ukus pobede.................................................................. 122 22. Gvadalkanal............................................................................ 127 23. Operacija oka.......................................................................... 148 24. Roditeljski dom....................................................................... 161 25. Smrt admirala Jamamote........................................................ 167 26. Ivo Dima............................................................................... 172 27. Let bez povratka..................................................................... 189 28. rtve....................................................................................... 208 29. Hacujo..................................................................................... 212 30. Kamikaze................................................................................ 219 31. Jedini preiveo....................................................................... 227 32. Hiroima................................................................................. 231 33. Dodatak................................................................................... 239</p> <p>1</p> <p>Saburo Sakai &amp; Samuraj _____________________________________________________________________________________________</p> <p>PredgovorKnjiga SAMURAJ biveg vazduhoplovnog asa japanske Carske mornarice u drugom svetskom ratu pojavljuje se sada na srpskohrvatskom jeziku, poto je doivela vie izdanja u zemljama protiv ijih se pilota Saburo Sakai ogoreno borio, a objavljena je i u slovenakom prevodu. Time se jugoslavenskim itaocima prua prilika da se, pored inae oskudnih prevoda japanskih dela, pogotovo iz vazduhoplovne publicistike, upoznaju sa krutom disciplinom u japanskoj vojsci, tokovima rata, naravima i obiajima ove daleke zemlje u kojoj su kamikaze oajnici ratne katastrofe i militaristikog bezumlja - veliani do lane slave bogova. Kada se paljivo proitaju Sakaijevi redovi, nailazi se i na njegov kritiki stav prema dogaajima koji su se odvijali vratolomno - od uspeha vojnikog Japana do Hiroime i kapitulacije. Takav se utisak neminovno namee s obzirom da je Sakai, kao hronolog, jednostavno izvodio zakljuke, svestan katastrofe koja se pribliavala. On iznosi injenice koje ukazuju na realnost: dok je Tokio, a i ostalo stanovnitvo ostrvskog Japana bilo uljukivano treteom svirkom mareva, prekidanom informacijama o pobedama Carske vojske i mornarice, piloti i ostali uesnici borbe bili su svesni neminovnog poraza. Sakai, koji je doao u Tokio i na ulicama video ruevine, a ljude odevene u prnje, konstatuje: "Zvunici na ulicama su i dalje parali ui trubei vojne mareve i slavei izmiljene pobede... Od svega toga spopala me je muka. Nikada nisam ni sanjao da u morati da budem svedok tako oiglednog i podlog obmanjivanja svojih sugraana". Sakai je bio protiv samoubilakih napada koje su izveli piloti kamikaze 25. oktobra 1945. godine severoistono od Suluana na Filipinskim ostrvima. Tu svoju logiku beskorisnog rtvovanja potvruje kritikujui i sva ostala sredstva za isforsirano podizanje morala. Takve 'pozorine predstave' za Sakaija predstavljale su duhovni poraz japanskih oficira koji su nastojali da svoje vojnike, a i sebe, impresioniraju arom i surovou minulih vremena. "Hoe li to da zaustavi svetlea zrna iz helketovih mitraljeza"? pita se Sakai. "Kao pilot lovac cenio sam vie nego ita mudrost verovanja u sopstvenu snagu i vetinu da izbegnem smrt, koja nikada nije bila dalje od delia sekunde iza mene". Saburo raskida lance tradicije i lane discipline: sa leta bez povratka, kada je cela jedinica bila odreena da se baci na neprijateljeva brodovlje jer je bio besmislen svaki let u starom tipu aviona protiv superiornijih amerikih vazduhoplovnih snaga on se ipak vraa sa dvojicom mladih i neiskusnih pilota. SAMURAJ je knjiga koja nas hronoloki upoznaje sa poetkom, tokom i krajem rata na Dalekom istoku. U centru panje su autorovi opisi vazdunih bojeva</p> <p>2</p> <p>Saburo Sakai &amp; Samuraj _____________________________________________________________________________________________</p> <p>i nastojanje da se znanja steena tokom obuke te kolovanja upotpunjuju svakodnevnim iskustvima u letovima. U knjizi su, na romantian nain, prikazana i tri enska lika: majke, koja trezveno razmilja o ishodu rata; Fuike Niori, keri tokijskog univerzitetskog profesora iju branu ponudu odbija na gotovo besmislen nain; i Hacuje, budue ene, koja nalazi snage da svira Mocartove sonate dok okolo padaju bombe iz amerikih bombardera. P. Peji</p> <p>3</p> <p>Saburo Sakai &amp; Samuraj _____________________________________________________________________________________________</p> <p>l. Potomak slavnih samurajaNa Kjuuu, najjunijem od japanskih glavnih ostrva, nalazi se mestace Saga, na pola puta izmeu dva vea mesta, za koje su Amerikanci saznali tek u novije vreme. U pristanitu Sasebo bila je usidrena veina brodova Sjedinjenih Amerikih Drava koji su sudelovali u korejskom ratu, a sa betonskih pista aerodroma Aije poletali su ameriki lovci i bombarderi, i na spornom poluostrvu s one strane Cuimskog tesnaca napadali Kineze i Severnokorejce. Mesto Saga je ve nekoliko puta bilo poprite vojnih akcija u Cuimskom tesnacu. I preci moje porodice bili su ratnici u japanskoj armiji, koja je 1592. godine iz Sage krenula na Koreju. Neprijatan zaplet poslednjeg korejskog rata bio je ponavljanje prolosti. Taj davni korejsko-japanski sukob doao je na mrtvu taku godine 1597, kada je kineska dinastija Ming vojnom silom stupila na stranu stanovnika severnog dela Koreje. Moja porodica je vojnikog porekla. Moji preci su dugi niz godina verno sluili feudalnom gospodaru u Sagi sve do onih dana devetnaestog veka kada je on po vladinoj naredbi koja je zahtevala spajanje oblasti, morao da svoje imanje prepusti carskoj upravi. U feudalno doba, kada je japansko stanovnitvo bilo podeljeno na etiri kaste, moja porodica je uivala sve posebne povlastice najvie i vladajue kaste, poznate po imenu samuraji-vojnici. Samuraji su, van zemaljskih briga svakodnevnog ivota, iveli gordo i nisu morali da se bave linim problemima, kao to je, npr., zarada. Ceo svoj vek posveivali su pokrajinskim vlastima i stalnom vebanju za sluaj kada su morali da pokau svoju ratniku sposobnost. Za sve ivotne potrebe samuraja bio je zaduen njihov gospodar, bez obzira na seljake bune ili neke druge spoljanje uticaje. Ukidanjem kastinskog sistema, u devetnaestom veku, ponosnom samurajskom rodu zadan je unitavajui udarac. Jednim potezom uskratili su im sva nekadanja posebna prava i prinudili ih da postanu trgovci, ili seljaci, i da se prilagode nainu ivota za koji nisu ni najmanje bili sposobni. Zato je moralo da se oekuje da e veina samuraja da osiromai, ivotari, slui i dirini od jutra do mraka na malom imanju. Zaista je tako i bilo. Ni moj deda nije bio u boljem poloaju nego njegovi drugovi. Na kraju je dobio malo imanje i grevito se dao na posao, da bi obezbedio najnunije za ivot. Od tih dana do danas je moja porodica bila meu najsiromanijima u selu. Na tom imanju sam se rodio 26. augusta 1916. godine, kao trei od etiri sina, pored jo tri kerke.</p> <p>4</p> <p>Saburo Sakai &amp; Samuraj _____________________________________________________________________________________________</p> <p>Ironija sudbine je htela da moj ivot krene gotovo istim putem kao i moga dede. Kada se augusta 1945. Japan predao Saveznicima, bio sam prvi preiveli as svoje domovine sa priznate esdeset i etiri pobede u vazdunim borbama. Na zavretku rata otpustili su me iz bive carske mornarice i zabranili mi da stupim u bilo kakvu dravnu slubu. Bio sam bez prebijene pare i zanimanja kome bih se posvetio, kako bih se prilagodio svetu koji se svugde oko mene ruio. Kao i moj deda, izdravao sam se najmukotrpnije fizikim radom i tek posle nekoliko godina teke borbe za ivot utedeo sam toliko da sam otvorio malu tampariju, koja mi je postala izvor prihoda. Obrada zemlje na imanju od jednog jutra, blizu mesta Saga, pala je u potpunosti na lea moje majke, koja je morala da se brine za svoje sedmero dece. Da bude gore, majka je uz ovo neprestano rintanje ostala udovica kada mi je bilo jedanaest godina. Seam je se iz tog vremena kao ene koja neprestano i neumorno radi, drei moju mlau sestru vezanu na leima, i itave sate se saginje nad njivom dirinei u najteim uslovima. Ne seam se, meutim, da sam ikad uo pritube iz njenih usta. Bila je jedna od najhrabrijih ena koje sam ikad upoznao, prava samurajka, ponosna i nepopustljiva, ali meka srca ako joj se za to pruila prilika. Ponekad sam se vraao iz kole plaui, jer su me stariji i vei aci tukli. Nije pokazivala nikakva razumevanja za moje suze, mrtila se i grdila me: "Stidi se" bila je njena omiljena primedba, "ne zaboravi da si sin samuraja i da ti suze ne prilie." U seoskoj osnovnoj koli sam naporno uio i svih est godina bio prvi u razredu. Iskrsle su, meutim, sasvim nepremostive prepreke mom daljem kolovanju. Osnovne kole su bile dravne i zato je kolovanje bilo besplatno, ali za veinu srednjih kola se plaalo. To je za porodicu Sakai, koja je jedva privreivala za hranu i odeu, bilo neto potpuno nedostino. Nismo uopte raunali na dareljivost moga strica u Tokiju, koji se neoekivano ponudio da plaa sve trokove mog daljeg kolovanja. Bio je dobar slubenik u ministarstvu saobraaja i predloio nam da me usvoji i da se stara o mom celokupnom kolovanju. Sa zahvalnou smo prihvatili tu srenu okolnost. Feudalni stale iz Sage bio je gospodar jedne od privredno najsiromanijih samostalnih dravica. Njena samurajska kasta vekovima je ivela vie nego skromno i bila je poznata po svojoj spartanskoj disciplini. Bili smo jedina dravica u zemlji koja je verski pripadala zakoniku buida Hagakure i potovala njegovo osnovno pravilo: "Samuraj mora da ivi tako da je uvek spreman da umre". Za vreme rata Hagakura je postao obavezno tivo u svim kolama u domovini, ali ja sam ga se jo od malih nogu pridravao. To mi je pomoglo u daljem kolovanju i jo kasnije u ratnim godinama.</p> <p>5</p> <p>Saburo Sakai &amp; Samuraj _____________________________________________________________________________________________</p> <p>U Tokiju me je sve zbunjivalo. Nikad ranije nisam video vee mesto od Sage sa njegovih 5000 stanovnika. Zatalasana vreva japanske prestonice bila je za mene neto neverovatno, a tako i veiti nemir, buka, velike zgrade i sav tempo tog grada, koji je jedan od najveih na svetu. Shvatio sam, meutim, da je Tokio 1929. godine bio poprite ogorenog nadmetanja u svim delatnostima. Nisu se samo mladi kolovani ljudi naporno borili za slubu, ve su i deca morala da se nadmeu svim silama za srazmerno mali broj klupa u izabranim kolama. Do tada sam mislio da je ivot seljaka teak. Smatrao sam, takoe, da sam kao najbolji uenik nae kole tokom svih est godina neto posebno. Dotad nisam nikad naiao na ake koji su, doslovce, uili dan i no i koristili svaki slobodni trenutak da prevaziu svoje drugove! Odabrane tokijske srednje kole, kao prva i etvrta, birale su svoje nove ake izmeu najboljih uenika osnovnih kola. Pored toga su na svakih trideset i pet prijavljenih primali samo jednoga. Potpuno je jasno da za upis u te uvene kole nije bilo ni najmanje nade za seoskog deaka, kakav sam bio ja, sav zbunjen tom tuom i uznemirujuom sredinom. Zato sam bio van sebe kada su me primili za uenika kole Aojama Gakuin, koju su nekoliko godina ranije osnovali ameriki misionari. Iako se po ugledu nije mogla meriti sa poznatijim istovetnim ustanovama, ipak nije bila bez ikakvog ugleda. Moj novi porodini ivot nije mogao biti prijatniji. Stric je bio preterano ozbiljan i ubeen da je za decu najbolje ako ih to manje vidi i uje. Sasvim drugaije je bilo sa mojom strinom i njenom decom, sinom i kerkom, koji nisu mogli biti bolji, prijatniji i prisniji. U toj prijatnoj sredini sam, gorei sav od elje i oduevljenja, poao u srednju kolu potpuno reen da sigurno zauzmem prijatno mesto "najboljeg u razredu". Ti snovi su se rasplinuli za manje od deset dana. Moje nadanje da u opet biti ispred svih uenika snano se poljuljalo. Ne samo mojim uiteljima, ve i meni samom postalo je sasvim jasno da u uenju ima dosta drugih deaka boljih od mene koji, meutim, u osnovnim kolama nikad nisu bili prvi u razredu. To sam teko prihvatio. Znali su mnogo rei, koje su meni bile sasvim nepoznate. I pored napornog uenja nou, nije mi uspevalo da shvatam tako brzo, kao neki drugi. Jula je bio kraj prvog polugodita. Moje svedoanstvo, koje me je uvrstilo meu prosene u razredu, razoaralo je strica, a mene je sasvim obeshrabrilo. Znao sam, da je stric preuzeo na sebe sve moje trokove, jer mu se inilo, da sam dete koje obeava i da u biti "najbolji u razredu". Nije uopte krio svoje razoaranje zbog mog neuspeha. Zato sam letnji raspust proveo kod kue i bacio se na uenje. Dok su moji drugovi otili na odmor, ja sam sve letnje mesece proveo uei vrsto reen da popravim svoj neuspeh u koli. Meutim, ve poetak kolske godine u septembru pokazao je da su moji napori bili uzaludni; nije bilo nikakvog pobolja...</p>