s e m i n a r s k i r a d Metodologija

1

FAKULTET ZA MENADŽMENT

SREMSKI KARLOVCI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

METODOLOGIJA NAUČNO ISTRAZIVAČKOG RADA

MENADZMENT U OBRAZOVANJU

ZAŠTITA ZAPOSLENIH NA RADU

Predmetni nastavnik: Student: Nikola Bulatović

Prof. dr Milica Andevski

2

SADRZAJ

1. UVOD....................................................................................................................................................3

2. УЛОГА И ЗНАЧАЈ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА НА РАДУ....................................6

3. OPŠTA ZAŠTITA ZAPOSLENIH.................................................................................................................7

3.1. Opšti parametri zaštite na radu.....................................................................................................8

4. METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA.............................................................................................................8

4.1. PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA......................................................................................................8

4.2. Zadaci istraživanja.........................................................................................................................9

4.3. HIPOTEZE.......................................................................................................................................9

4.4. Posebne hipoteze..........................................................................................................................9

4.5. Varijable........................................................................................................................................9

4.6. Metode, tehnike i instrumenti istrživanja...................................................................................10

4.7. Uzorak ispitanika.........................................................................................................................10

4.8. Postupci obrade podataka...........................................................................................................11

5. Rezultati istraživanja sa diskusijom.....................................................................................................12

6. Menadzment u obrazovanju...............................................................................................................14

6.1. Posebna prava omladine, žena i invalida.....................................................................................19

7. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad..........................................................................19

8. Edukacija menadžera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu...........................................................20

9. Zaključak.............................................................................................................................................21

10. Literatura............................................................................................................................................22

3

UVOD

Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju

određene mere i aktivnosti u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to

imaju pravo. Interes društva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo

bezbednosti i zdravlja na radu, da se neželjene posledice kao što su povrede na radu,

profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguću meru, odnosno da se

ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao osećaj zadovoljstva pri obavljanju svojih

profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u

preventivnom delovanju i povezivanje svih subjekata koji su nosioci određenih obaveza i

aktivnosti na nacionalnom nivou, ali i šire, sa međunarodnim institucijama u ovoj oblasti.

Njihova je dužnost da se staraju o sprovođenju utvrđenih pravila, mera i standarda o uslovima

rada i stalna briga da ih menjaju i usaglašavaju sa tehnološkim i društveno-ekonomskim

razvojem kako bi se unapredila bezbednost i očuvalo zdravlje zaposlenih.

U savremenim uslovima zaštita kao društvena delatnost može se posmatrati u širem i užem

smislu. U širem smislu ona se obezbeđuje zakonodavstvom o radu i socijalnom osiguranju koje

uređuje prava: na ograničeno radno vreme, skraćeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na

zaradu i druga primanja, na bezbedne uslove rada i posebnu zaštitu žena, omladine i invalida, na

zdravstvenu zaštitu, na pomoći i naknade, prava za slučaj invalidnosti i druga prava kojima se

garantuje socijalna i materijalna sigurnost za slučaj nemogućnosti rada.

U užem smislu, pod zaštitom se podrazumeva preduzimanje svih mera i aktivnosti u cilju

stvaranja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja radnika od rizika koji se javljaju u radnoj

sredini i na radnom mestu.1

1 ,,Osnovi menadžmenta“ prof.dr Dušan Ristić, Ceekom books doo. Novi Sad 2009.

4

Postizanje ovih ciljeva je veliki posao koji zahteva preduzimanje određenih mera i aktivnosti u

svrhu, sa jedne strane, smanjenja neželjenih posledica rada, kao što su povrede na radu,

profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom, a sa druge strane, zaštita života i zdravlja

zaposlenih i drugih lica koji na to imaju pravo. Za njihovo ostvarivanje neophodan je sistematski

pristup u prevenciji koji podrazumeva povezivanje svih subjekata koji su nosioci određenih

obaveza i aktivnosti na međunarodnom, nacionalnom a preko nacionalnog, i lokalnom nivou u

oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Njihova je dužnost da utvrđuju pravila, mere i standarde o uslovima pod kojima se rad obavlja,

da se staraju o sprovođenju utvrđenih pravila, mera i standarda i da ih menjaju i usaglašavaju sa

tehnološkim i društveno-ekonomskim razvojem kako bi se unapredila bezbednost i očuvalo

zdravlje svih zaposlenih.

U savremenim uslovima zaštita zaposlenih kao društvena delatnost može se posmatrati u širem i

užem smislu. U širem smislu nju obezbeđuje radno zakonodavstvo i socijalno osiguranje kojima

se uređuju prava: na puno i skraćeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na zaradu i druga

primanja, na bezbedne uslove rada i posebnu zaštitu žena, mladih i invalida, pravo na

zdravstvenu zaštitu, na pomoć i naknade, prava za slučaj invalidnosti i druga prava kojima se

garantuje socijalna i materijalna sigurnost za slučaj nemogućnosti obavljanja rada.

U užem smislu, pod zaštitom se podrazumeva preduzimanje mera i aktivnosti u cilju stvaranja

bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja radnika od rizika koji se javljaju na radnom mestu i u

radnoj sredini. Sadržaji rada i uslovi rada “juče” i “danas” nisu isti, već se menjaju sa

tehnološkim razvojem i situacijom u društvu kao celini. Počeci zaštite vezuju se za primenu

prevashodno tehničkih mera – najjednostavnijih zaštitnih naprava na mašinama, uređajima i

drugim sredstvima rada kako bi se radnik zaštitio od telesnih povreda. Međutim, njihovim

usavršavanjem mnoge od tih opasnosti nestaju te je sve manja potreba za tehničkim merama

kojima se radnik štiti od mehaničkih opasnosti.2


5

Naročito je velike promene svetu rada doneo ubrzani tehničko-tehnološki razvoj s kraja 20.i

početkom 21. veka, obeležen visokim stepenom automatizacije i informacionim tehnologijama

koje omogućavaju da se manuelni rad zameni intelektualnim u svim sferama rada.

One su promenile karakter i sadržaj rada ali i uslove rada. Stvorile su nove opasnosti, nove rizike

i nove oblike ugrožavanja zaposlenih što podrazumeva nove pristupe i mere u sistemu

bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.



uređuje prava: na ograničeno radno vreme, skraćeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada, na

zaradu i druga primanja, na bezbedne uslove rada i posebnu zaštitu žena, omladine i invalida, na

zdravstvenu zaštitu, na pomoći i naknade, prava za slučaj invalidnosti i druga prava kojima se




sredini i na radnom mestu. Počeci zaštite vezuju se za primenu prevashodno tehničkih mera

najjednostavnijih zaštitnih naprava na mašinama, uređajima i drugim sredstvima rada kako bi se

radnik zaštitio od telesnih povreda.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА НА РАДУ

Uloga bezbednosti i zaštite zdravlja na radu određena je njenim ciljem i obimom prava i obaveza

poslodavca i radnika.Težnja je da se u skladu sa zakonom i drugim propisima iz ove oblasti,

dostigne najviši nivo zdravstvene i psihofizičke zaštite. 3


6

U tom smislu, uslovi rada, sredstva i organizacija rada moraju biti prilagođeni potrebama radnika

a istovremeno radnici moraju biti motivisani za aktivno uključivanje u sve aktivnosti.

Značaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa humanog, socijalnog i ekonomskog

stanovišta.Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog pojedinca, ali i uspeh i

ponos za organizatora, poslodavca i za društvo u celini. Socijalni značaj u najvećoj meri se

izražava kroz veliki broj zaposlenih koji se povrede ili izgube život na radnom mestu, obole od

profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom o kojima, a često i o njihovim porodicama,

preuzima brigu društvo.I treća, ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se

preko posledica povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se određenim

finanskijskim pokazateljima koji zavise od broja i težine takvih slučajeva. Naime, povrede na

radu i profesionalne bolesti, često su praćene havarijama, odsustvom sa rada čime se stvaraju

troškovi i izdaci zbog toga što radnik ne radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i što se

znatna sredstva izdvajaju za lečenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih troškova i

izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. To znači da bezbednost

i zdravlje na radu utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja u preduzeću, kao i na

kvalitet i konkurentnost proizvoda na tržištu, te da poslodavac ima neposredni interes da ona

bude što efikasnija. Zato je svako ulaganje u mere zaštite za poslodavca korisna investicija.Od

stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u

okviru preduzeća, koja se na nacionalnom nivou odražava na visinu nacionalnog dohotka.

U posebnom odeljku Zakona o radu „Zaštita zaposlenih“ utvrđeno je osnovno pravo zaposlenog

na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, i obaveza zaposlenog da poštuje propise o

bezbednosti i zaštiti na radu kao i osnovne mere zaštite. 4

4 ’’Praktikum iz metodologije’’, prof.dr Milica Andevska, Milenko Kudačina, Ceekom books doo. Novi Sad 2008

7

OPŠTA ZAŠTITA ZAPOSLENIH

Opštom zaštitom obuhvaćena su prava, obaveze i mere koje je svakizaposleni dužan da poštuje

kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih i

drugih lica koja imaju pravo na zaštitu.

Opšta zaštita se mora obezbediti svim zaposlenima bez obzira u kojoj delatnosti i na kojim

poslovima rade. Osnovna obaveza zaposlenog je da poštuje propise kojima se uređuje

bezbednost i zaštita zdravlja na radu, a to znači da, pored Zakona o radu, mora da poštuje i sve

ostale propise u ovoj oblasti (Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, podzakonske propise,

standarde i normative).

Opšta zaštita obuhvata sve radnike koji su izloženi ili mogu biti izloženi raznim rizicima. Ova

zaštita treba da osigura sigurne uslove rada i sačuva zdravlje radnika. Ovaj zadatak se ispunjava

primjenom propisa o pravu na zaštitu na radu, samoj dužnosti zaštite i očuvanja zdravlja radnika,

kao i posebne zaštite radnika koji rade na opasnim poslovima.5

Opšti parametri zaštite na radu

Opšti parametri zaštite služe za prilagođavanje mera zaštite konkretnim uslovima rada, koji

zavise od tehnologije, organizacije, ambijenta, kadrovske strukture i drugih specifičnosti radnog

procesa obezbede da se mjerama zaštite ostvare optimalni efekti u konkretnim uslovima rada.

Pod parametrima zaštite podrazumevaju se tehnički, higijenski, zdravstveni, pravni i drugi

standardi uslova rada u kojima se može odvijati radni proces.

Oni se prema merama zaštite odnose kao posledica prema uzroku. Parametri zaštite se moraju


8

stalno pratiti da bi se održali na potrebnom nivo. Svako odstupanje stvarnog stanja od propisanih

opštih je znak upozorenja na potrebu preduzimanja mera koje će ponovo uspostaviti bezbedne

uslove rada. Opšti parametri zaštite imaju naročit značaj kad se rad vrši u otežanim

uslovima.Obično su propisani zakonom uporedno sa merama zaštite koje treba preduzeti.Ako

takvih mera kojim slučajem nema, onda se bezbedni uslovi rada moraju uspostaviti nepisanim

iskustvenim kriterijumima zaštite.6

METODOLOGIJA ISTRAZIVANJA

PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA

Predmet istraživanja jeste zastita na radu, pojma opste i posebne zastite na radu i način ostvarivanja zastite na radu.

Problem ovog istraživanja će nam pomoći da lakše shvatimo značaj bezbednosti i zaštite na radu, način obučavanja. Cilj istraživanja je istraživanje zastite na radu i upoznavanje sa pravima i obavezama radnika i poslodavca .

Zadaci istraživanja

Zadaci istraživanja su da se utvrdi stenen zaštite na radu i način na koji se ona ostvaruje.

HIPOTEZE

S’obzirom da je predmet istraživanja zaštita na radu kao posebni delovi zaštite radnika, kao i

povećanje bezbednosti radnika na radnom mestu, pretpostavka je da će osnovni motiv biti vezan

za tu činjenicu - opšte-društvena korist u širem smislu.

Uzmajući da se Zaštita na radu se tretira kao sastavni deo organizacije rada i radnog procesa.Ona

obuhvata mere i sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova rada, i to

primenom savremenih tehničkih, organizacionih, zdravstvenih i drugih kriterijuma.


9

Posebne hipoteze

1. Pretpostavlja se da je zaštita na radu nedovoljno zastupljena u svim granama i kod svim poslodavaca

2. Pretpostavlja se da je nedovoljna edukacija radnika o pravima i bezbednosti na radu3. Pretpostavlja se da poslodavci ne ispunjavaju svoje obaveze u okviru zaštite na radu

Varijable

Nezavisne varijable u ovom istraživanju: pol ispitanika godine starosti ispitanika stepen strucne spreme

Zavisne varijable u istraživanju su: problem zaštute na radu zakonsko regulativni problemi struktura,kompetencije i motivacija zaposlenih o povećanju zaštine na radu

Zavisne varijable su istražene kroz 9 pitanja upitnika. Matrica zavisnih varijabli i relevantnih stavki upitnika nalazi se u delu o obradi podataka.

Metode, tehnike i instrumenti istrživanja

Ovo empirijsko istraživanje realizovano je korišćenjem upitnika i skale procene. Upitnik je zatvorenog i anonimnog tipa.

Uzorak ispitanika

Pol ispitanika

10

Sales

muski polzenski pol

Istraživanju je učestvovalo 22 ispitanika, od toga 12 muškaraca i 10 žena

Takođe je urađen i procentualni odnos zaposlenih po pitanju godina starosti, koji je u programu Excel grafički izražen na sledeći način :

Godine starosti

Godine starosti

18-2530-4040-5050-65

Starosna struktura zaposlenih obuhvata četiri kategorije, od 18 do 25 godina, od 26 do 36 godina, od 37-45 godina i od 46 do 60 godina. U prvoj grupi od 18 do 25 godina bilo je najmanje ispitanika 11% u grupama od 26-36 i 46-60 god, jednak broj ispitanika sa procentom od 26%, a u četvrtoj od 37-45 najveći broj ispitanika 37% .

STEPEN STRUČNE SPREME

11

STEPEN STRU?NE SPREME

0%

67%

11%

22%0%0%

O.Š.

V.S.S.

S.S.S.

V.Š.S.

MR.

DR.

Najveći broj anketiranih ispitanika bio je VISOKOG (VII) stepena stručne spreme (67%), na drugom mestu (22%) su zaposleni Više stručne spreme. A najmanji broj zaposlenih (11%) ima završenu Srednju stručnu spremu.

Postupci obrade podataka

Podaci koji su dobijeni ispitivanjem su kvantitativni i obrađeni su metodom deskriptivne statistike. U prezentovanju podataka korišćene su tabele i grafici.7

Redni broj pitanja


12

1-4 su podaci o ispitanicima – nezavisne varijable

Varijabla 1: Problem zastite na radu

Varijabla 2: Zakonsko regulatorni problemi

Varijabla 3: struktura, kompetencije i motivacija zaposlenih o zastiti na radu

5 X6 X7 X8 X9 X10 X11 X12 X13 X14 X15 X16 XUkupno pitanja za varijablu:

3 4 5

Rezultati istraživanja sa diskusijom

Rezultati istraživanja pokazali su da na postavljeno pitanje sto se tiče zastite na radu prilično dobro ,,reagovali“. 28% ispitanika se izjasnilo da ih sigurnost posla potpuno motiviše, dok se 38% odlučilo za opciju „motiviše me“. Možemo reći da je ovo prilično dobar motivator za zaposlene, obzirom da su se najvećim opštim procentom (66%) opredelili za ,,opciju“- ,,motiviše me“, ili za opciju ,, potpuno me motiviše“.

13

6.Sindikat, zaštita prava radnika

6%11%

27%

28%

28%

Apsolutno me nemotivi?e

Motiviše me u maloj meri

Kako kad

Motiviše me

Potpuno me motiviše

1. SIGURNOST POSLA

6%6%

22%

38%

28%

Apsolutno me nemotiviše

Motiviše me u malojmeri

Kako kad

Motiviše me

Potpuno memotiviše

SINDIKAT, ZAŠTITA PRAVA RADNIKA

Mišljenja o ovom pitanju su prilično podeljena, obzirom da su se ispitanici opredeljivali za pozitivne odgovore ,,potpuno me motiviše” - 28%, ,,motiviše me” - 28%, ,,kako kad” - 27%, motiviše me u maloj meri 11%, ,,apslutno me ne motiviše” 11%. Zbirno gledano, nešto više od polovine ispitanika izjasnilo se pozitivno prema ovom motivacionom faktoru – 56%.

Diskusija



uređuje prava: na ograničeno radno vreme, skraćeno radno vreme, odmore i odsustva sa rada,

14

na zaradu i druga primanja, na bezbedne uslove rada i posebnu zaštitu žena, omladine i invalida,

na zdravstvenu zaštitu, na pomoći i naknade, prava za slučaj invalidnosti i druga prava kojima se




sredini i na radnom mestu.

DOBRO ORGANIZOVAN SINDIKAT - u ovom slučaju radnici pripadaju solidnom granskom

sindikatu, koji pokušava i velikoj meri i uspeva da objasni značaj državne institucije za

zajednicu, te na taj način motiviše i zaposlene u Državnoj upravi na predanost poslu. Na ovaj

način radnici se osećaju sigurnijim, što je takođe veoma značajan motivator na lestvici ljudskih

potreba, a to je potreba za sigurnošću.

DUŽINA RADNOG VREMENA, BLIZINA FIRME, PLAĆEN PREVOZ, GODIŠNJI

ODMORI svakako je i ovo pitanje dalo dosta pozitivnih odgovora u tom smislu, jer je radno

vreme tačno utvrđeno, tako da radnici mogu takođe dobro rasporediti i svoje slobodno vreme,

blizina firme je takođe jako značajna zato što je reč o velikom gradu, godišnji odmori su često

mnogo tačnije vremenski utvrđeni nego u mnogim privatnim firmama gde uglavnom obim posla

određuje i vreme u koje radnici mogu koristiti godišnje odmore.

Menadzment u obrazovanju

Osposobljavanje zaposlenih Zakonom je utvrđena obaveza poslodavca da izvrši

osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad upoznavanjem sa svim vrstama rizika i sa

konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu na radnom mestu. Ako poslodavac odredi

da zaposleni istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta, dužan je da ga osposobi

15

za bezbedan i zdrav rad na svakom radnom mestu. Takođe je dužan da osposobi zaposlene

drugog poslodavca ako ih je, u skladu sa zakonom, angažovao za obavljanje poslova. Zakon

nije predvideo obavezu donošenja programa po kome bi se vršilo osposobljavanje za bezbedan

rad što bi svakako trebalo urediti nekim od normativnih akata (kolektivnim ugovorom ili opštim

aktom) jer se programom precizno određuju tematske oblasti prema potrebama i ciljnoj grupi

(zaposlenima), vreme i način realizacije, način provere znanja i dr. Pri donošenju programa za

osposobljavanje treba imati u vidu zakonsku obavezu da se zaposleni upozna sa rizicima i

konkretnim merama na poslovima koje obavlja. Program bi svakako trebalo proširiti i na

upoznavanje sa pravima i obavezama u sprovođenju mera zaštite jer se i na taj način zaposleni

motiviše i upućuje kako da svojim ponašanjem doprinese sprovođenju i poboljšanju

bezbednosti i zdravlja na radu.

Osposobljavanje se vrši kod zasnivanja radnog odnosa, da bi se zaposleni osposobio da

bezbedno započne rad, kod premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili

novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada. Znači u svim slučajevima kada se zbog

promene uslova rada menjaju i zahtevi u pogledu bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

Poslodavac je obavezan da organizuje osposobljavanje u toku radnog vremena i bez finansijskog

opterećenja zaposlenog.

Osposobljavanje se vrši teorijski i praktično, a provera teorijske i praktične osposobljenosti se

obavlja na radnom mestu. Na radnim mestima sa povećanim rizikom, zbog veće ugroženosti

zdravlja, uvodi se periodična provera osposobljenosti a način i postupak utvrđuju se aktom o

proceni rizika.

Poslodavac je obavezan, kad tehnološki proces zahteva (a te slučajeve bi trebalo da odredi

opštim aktom) da vrši dodatno osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad i da daje

16

određena obaveštenja posebnim kategorijama radnika. Dodatno osposobljavanje se vrši putem

obaveštavanja, uputstava ili instrukcija u pisanoj formi kako bi se zaposleni upoznao i uputio

kako treba da obavlja radne operacije na radnom mestu u određenom tehnološkom procesu,

odnosno kako da se ponaša da bi bio bezbedan. Posebno osetljivu kategoriju zaposlenih (žene za

vreme trudnoće, mlađi od 18 godina života i invalidi), poslodavac mora da obavesti u pismenoj

formi o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se oni otklanjaju. Sva

obaveštenja, uputstva i instrukcije se daju u pismenoj formi osim u slučajevima kada

zaposlenom preti neposredna opasnost po život ili zdravlje kada ih poslodavac, zbog hitnosti

može dati usmeno.

Poseban vid osposobljavanja vrši se obaveštavanjem i informisanjem zaposlenog i svakog

drugog lica koje se nađe u radnoj okolini, znacima obeležavanja i slikovitim upozorenjima. Na

ovaj način se ukazuje na opasna mesta, mere bezbednosti, bezbedne zone za kretanje, rizike,

pravce kretanja i dozvoljena mesta zadržavanja kao i na mere za otklanjanje rizika. Zaposleni

koji se upućuje na radno mesto na kome preti neposredna opasnost od povređivanja i

zdravstvenih oštećenja mora dobiti posebna uputstva za rad na takvom mestu.

Poslodavac kao nosilac obaveza za bezbednost i zdravlje na radu je i odgovoran za njihovo

sprovođenje. Kaznenim odredbama je određena prekršajna odgovornost i visine kazne za

neizvršavanje pojedinih obaveza. Međutim, poslodavac je odgovoran i za štetu koju zaposleni

pretrpi za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Nadoknadu štete zaposleni ostvaruje po osnovu obligacione odgovornosti poslodavca ako je

povreda ili profesionalna bolest nastala zbog korišćenja opasne stvari ili obavljanja rizične

delatnosti, odnosno zbog neizvršavanja obaveza u pogledu primenjivanja propisanih mera.

Nadoknada štete se može ostvariti u neposrednom dogovoru zaposlenog i poslodavca ili preko

nadležnog suda. Ako je zaposleni osiguran za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti,

17

poslodavac ima obavezu da nadoknadi deo štete koji nije obuhvaćen iznosom koji nadoknađuje

osiguranje.

Zakon je u članu 8. odredio da obaveze poslodavca, u smislu ovog Zakona i propisa donetih na

osnovu zakona, istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovođenjem mera.

bezbednosti i zdravlja na radu. No, Zakon je u cilju preventivnog delovanja utvrdio i konkretna

prava i obaveze zaposlenog kao i više slučajeva u kojima može da odbije da radi zbog

ugroženosti zdravlja na radnom mestu. Kao prvo ističe se pravo i obaveza zaposlenog da se pre

početka rada upozna sa merama bezbednosti i zaštite zdravlja na radu na poslovima ili na

radnom mestu na koje je određen da radi, da se osposobi za njihovo sprovođenje, kao i da stiče

nova znanja pri svakoj promeni uslova rada.

Uvedeno je posebno pravo zaposlenog da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o

pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu i da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog

mesta.

Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo i obavezu da obavi

lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac kako bi se utvrdila njegova zdravstvena

sposobnost za rad na takvom radnom mestu.

Zaposleni se može obratiti inspekciji u svakom slučaju kad smatra da nisu primenjene propisane

mere ni posle upozorenja upućenog poslodavcu.

Zaposleni ima pravo da odbije da radi zaposleni može da koristi u slučajevima kada na radnom

mestu i u radnom okruženju postoje opasnosti, odnosno rizici koji neposredno ugrožavaju

njegovu bezbednost i zdravlje jer u svakom momentu mogu izazvati štetne posledice, povredu

na radu ili narušavanje odnosno pogoršanje zdravlja.

18

Praktično to su situacije kada je prekid rada, a time i izlaganja riziku, jedina mogućnost da se

obezbedi zaštita zaposlenog dok se ne sprovedu mere kojima se rizik može smanjiti ili

eliminisati.

Mogućnost da odbije da radi zaposleni ima samo u slučajevima utvrđenim Zakonom:

- ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane

mere zaštite, sve dok se te mere ne sprovedu; ako mu poslodavac nije obezbedio propisani

lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene

uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom;

- ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za

njihovo otklanjanje;

- ako bi rad duži od punog radnog vremena, odnosno, prema oceni službe medicine rada mogao

da pogorša njegovo zdravstveno stanje;

- ako na sredstvu rada nisu primenjene mere bezbednosti. Zapaža se da nisu u svim slučajevima

precizno definisani uslovi koji pružaju uverenje zaposlenom da ima pravo da odbije da radi. On

donosi odluku na osnovu svog znanja i lične procene da mu je neposredno ugrožen život i

zdravlje, da nisu sprovedene mere zaštite i da u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim

rizicima i merama bezbednosti. Međutim, i ako se naknadno utvrdi da zaposleni nije imao

potrebe da odbije da radi, tj. da je doneo pogrešnu odluku jer nije bio neposredno ugrožen, on

zbog toga neće odgovarati niti se prema njemu mogu preduzeti bilo kakve represivne mere.

Ocenu o neposrednoj opasnosti i primenjenosti mera bezbednosti na sredstvu za rad zaposleni

može, u granicama svojih stručnih mogućnosti, da donese na osnovu uputstva za bezbedan rad

koje bi morao da dobije u pisanoj formi i na osnovu dokumentacije o primenjenim merama

19

bezbednosti na sredstvima za rad. Manjkavost u osposobljavanju mogla bi da se odredi na

osnovu programa za osposobljavanje ceneći da li programski sadržaj odgovara specifičnostima

radnog mesta i da li je u toku osposobljavanja imao mogućnosti da stekne takva znanja.

Posebna prava omladine, žena i invalida

Zaposleni, omladina, žene i invalidi smatraju se posebno osetljivom, odnosno rizičnom grupom

sa stanovišta bezbednosti i zdravlja na radu. Zbog toga su utvrđena posebna prava i propisane

dodatne mere kojima se obezbeđuje njihova zaštita od profesionalnog rizika.

Zakon ih izdvaja time što predviđa posebnu obavezu uređivanja njihovih prava, obaveza i mera

zaštite: drugim propisima, kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu kao i

obavezu poslodavca da ih u pisanoj formi obavesti o rezultatima procene rizika na radnom

mestu i o merama kojima se ti rizici mogu otkloniti. Međutim, posebna zaštita ovih radnika,

koja obuhvata uslove rada, dužinu radnog vremena, dužinu godišnjeg odmora, noćni rad,

prekovremeni rad, lekarske preglede i druge konkretne mere, uređena je Zakonom o radu.

Prava predstavnika zaposlenih, odnosno Odbora za bezbednost i zdravlje na radu Značajna

novina je uvođenje prava da zaposleni neposredno ili preko predstavnika, odnosno Odbora za

bezbednost i zdravlje na radu brine o sprovođenju mera i aktivnosti u cilju poboljšanja uslova

rada i zaštite zdravlja zaposlenih. Zaposleni kod poslodavca biraju jednog ili više predstavnika

za bezbednost i zdravlje na radu.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Jedna od obaveza poslodavca kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu jeste i

osposobljavanje zaposlenih. Sredstva za ličnu bezbednost sama po sebi ne vrede ukoliko to nije

propraćeno odgovarajućom obukom i upozorenjem zaposlenog na moguće posledice neupotrebe

20

ili nepravilne upotrebe zaštitne opreme. Pored ovoga, poslodavac je dužan i da osposobi

zaposlene za bezbedan i zdrav rad pre svega prilikom zasnivanja radnog odnosa. Poslodavac

mora zaposlenog da upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o

konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Takođe,

u slučaju premeštaja na druge poslove, uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao

i kod promene procesa rada koji može da prouzrokuje promenu mera za bezbedan i zdrav rad,

poslodavac je dužan da pristupi osposobljavanju zaposlenog, i to u toku radnog vremena, a

troškovi ne mogu padati na teret zaposlenog.

U slučaju da zaposleni obavlja poslove koji pokrivaju dva ili više radnih mesta, poslodavac je

dužan da ga osposobi za bezbedan i zdrav rad na svakom tom radnom mestu. Osposobljavanje se

obavlja teorijski i praktično, a kod rada na radnom mestu sa povećanim rizikom, periodično se

proverava osposobljenost, što poslodavac mora da utvrdi u aktu o proceni rizika. Poslodavac je

dužan da u slučaju kada tehnološki proces zahteva dodatno osposobljavanje zaposlenih o tome

pismenim putem obavesti zaposlene, sem u hitnim slučajevima kada obaveštenja, uputstva ili

instrukcije mogu da se daju i usmeno. Poslodavac je u obavezi da od proizvođača, odnosno

isporučioca opreme pribavi dokumentaciju o upotrebi opreme za rad, sredstava i opreme za ličnu

zaštitu na radu i opasne materije, i to na srpskom jeziku.

Posebno obaveštenje u pismenom obliku o rezultatima procene rizika na radnom mestu

poslodavac je dužan da obezbedi za zaposlenu ženi za vreme trudnoće i zaposlenog mlađeg od

18 godina, kao i za zaposlenog sa smanjenom radnom sposobnošću. Takođe, poslodavac ima

obavezu da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i

evakuaciju u slučaju opasnosti.

Edukacija menadžera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

21

U poslednjih devet godina, menadžment tehnologija se menja. Novi menadžment pristupi se

baziraju na neočekivanim rezultatima naučnih istraživanja. Dodatno, ako želite da vodite ljude,

Vaši novi prioriteti su prilagođavanje promenama na tržištu i očekivanje više proaktivnog

ponašanja od zaposlenih, bez obzira da li su operateri, saradnici ili direktori.

Izračunato je da danas, ako projekat ne može da se osmisli, kreira, izvrši i koriguje za period koji

je četiri puta kraći od standarda, Zaštita na radu ne bi trebala biti samo stavka koja se rešava ad

hoc zbog očekivanog inspekcijskog nadzora već skup znanja i umeća koji su zapravo temelj i

prava dragocenost svakome tko se je ikada zapitao: "Hoću li na svojem radnom mestu dočekati

mirovinu i u kojem stanju?", "Odgovoran sam za određen broj ljudi, što sve moram znati kako se

ni meni ni drugima ne bi desila nezgoda na radu sa financijskim i krvično - prekršajnim

sankcijama?", "Radim tek mesec dana na svom radnom mjestu a nitko me nije uputio u opasnosti

koje vrebaju u ovoj struci", "Gazda nam je napravio negde papire ali mene zanima što sam to

zapravo propustio doznati?", "Koja su mi prava i i koje su moje obaveze na radnom mestu?"...

Isključivo podizanjem nivoa znanja o sigurnom radu a ne podizanjem broja listova u

dokumentaciji zaštite na radu možemo uticati na promenu poslovne klime i broj oštećenih na

radnim mjestima. Uistinu, znanje je moć!

Edukacijom mendzera u oblasti zaštite na radu postižemo većo nivo samosvesti I mogucnosti

zaštite na radu i postiže se bolji način komunikacije izeđu poslodavca I zaposlenog.

22

U P I T N I K

Poštovane koleginice i kolege,Ovaj upitnik sačinjen je za svrhu naučnog istraživanja. Cilj je da se sazna više o elementima obuke na radnom mestu odnosno našoj firmi.Istraživanje nema komercijalni karakter i rezultati će se koristiti isključivo za podsticaj razvoja teorijskih saznanja. Vaši odgovori su od velike važnosti i nadam se da ćete odvojiti nekoliko minuta vremena, kako biste popunili ovaj upitnik.Anonimnost svakog ispitanika je zagarantovana, te Vas stoga molim da na postavljena pitanja odgovorite prema vlastitom nahođenju, potpuno iskreno.Ovo nije test, nema tačnih odgovora, Vaše mišljenje je jedino što je bitno.

1. POL:

1 – Ženski

2 – Muški

2. GODINE STAROSTI:

1 – do 30

2 – 30 – 40

3 – 40 – 50

4 – preko 50

3. GODINE RADNOG STAŽA ( ukupno ):

1 – do 5 godina

2 – 5 do 10

3 – 10 – 20

23

4 – 20 – 30

5 – preko 30

4. GODINE RADNOG STAŽA ( u ovom preduzeću ):

1 – do 5 godina

2 – 5 – 10

3 – 10 -15

4 – preko 15

5. STEPEN STRUČNE SPREME:

1 – Osnovna škola

2 – Srednja škola

3 – Viša i visoka

1.DA LI SE U VAŠEM PREDUZEĆU ULAŽE U OBUKU I RAZVOJ ZAPOSLENIH ?

1 – DA

2 – NE

3 – NE ZNAM

2. DA LI STE UČESTVOVALI ILI UČESTVUJETE U NEKOM PROGRAMU OBUKE ?

1 – DA

2 – NE

24

3. AKO STE UČESTVOVALI, DA LI STE ZADOVOLJNI ODRŽANOM OBUKOM ?

1 – POTPUNO

2 – UGLAVNOM

3 – NISAM , NAVEDITE ZAŠTO________________________________________

4. OCENITE NIVO ULAGANJA VAŠEG PREDUZEĆA U STRUČNU OBUKU I LIČNI

RAZVOJ ZAPOSLENIH KAO :

1 – NEDOVOLJAN

2 – ZADOVOLJAVAJUĆI

3 – OSREDNJI

4 – VISOK

5 – IZRAZITO VISOK

6. OCENITE UTICAJ POSTOJEĆIH PROGRAMA OBUKE NA POBOLJŠANJE VAŠEG RADA KAO :

1 – NEDOVOLJAN

2 – ZADOVOLJAVAJUĆI

3 – OSREDNJI

4 – VISOK

5 – IZRAZITO VISOK

7. DA LI OSEĆATE POTREBU ZA OBUKOM I UPOTPUNJAVANJEM SVOG ZNANJA ?

25

1 – DA

2 – NE

3 – NE ZNAM

8. U POGLEDU VREMENA, OBUKA U VAŠEM PREDUZEĆU SE OBAVLJA:

1- KONTINUIRANO2- POVREMENO3- RETKO4- NIKADA

9. A JA SMATRAM DA OBUKU TREBA ORGANIZOVATI :

1 – SVAKE GODINE

2 – SVAKE 2-3 GODINE

3 – ZAVISNO OD UVOĐENJA NOVINA U POSLU

4 – NE TREBA UOPŠTE ORGANIZOVATI

10. DA LI STE ZADOVOLJNI VAŠIM NIVOOM OBUČENOSTI ?

1 – POTPUNO

2 – UGLAVNOM

3 – NISAM

26

Zaključak

Uslovi rada i organizacija rada moraju da budu uređeni u skladu sa Zakonom o radu i drugim

zakonom i drugim propisima koji uređuju ova pitanja.Poslodavac je dužan da obezbedi

odgovarajuće uslove u cilju omogućavanja da zaposleni ostvare pravo na bezbednost na radu i

pravo na zaštitu života i zdravlja na radu. U cilju ostvarivanja pune zaštite na radu zaposleni je

dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu, kako ne bi ugrozio

svoju bezbednost i život i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica i dužan je

da obavesti poslodavca o svakoj vrsti moguće opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i

zdravlje na radu. U okviru opšte zaštite zaposlenih Zakon o radu propisuje zabranu da zaposleni

radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da

pogorša njegovo zdravstveno stanje. Isto tako, zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim

od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji

bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.

U situacijama kada je potrebno da se obavljaju poslovi na kojima postoji opasnost od

povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja, pored posebnih uslova utvrđenih pravilnikom o

organizaciji i sistematizaciji poslova, zaposleni mora da ispunjava i uslove za rad u pogledu

zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.

27

Literatura

1. ,,Osnovi psihologije menadžmenta“ prof.dr.Ratko Dunđerović2. ,,Osnovi menadžmenta“ prof.dr Dušan Ristić, Ceekom books doo. Novi Sad 2009.3. ’’Menadžement ljudskog potencijala’’ Boško Nadoveza, Ceekom books doo, S.Karlovci

2011.4. ’’Praktikum iz metodologije’’, prof.dr Milica Andevska, Milenko Kudačina, Ceekom

books doo. Novi Sad 2008.5. Zakon o državnoj upravi (’’Sl.glasnik RS’’, br. 79/200, 101/2007 i 95/2010.)6. Maslow A., (1943), A Teory of Human Motivation, Psychological revew,507. McClelland, D., (1966) That Urge to Achieve, THINK Magazine8. Latham, G.P., Locke, E.A., (1979) «Goal setting: A motivational technique that

fadamsworks», Organizational Dynamics, Vol. 8(2): 68-809. Herzberg, F., (1968) «One More Time: How Do You Motivate Employees?», Harvard

Business Review, Vol. 46: 53-62.10. Hacman R, Lawler E., Porter L, (1977), Perspectives on Behavior in Organizations, New

York: McGraw Hill.11. Adams, S., (1965), «Inequity in Social Exchange» u L. Berkowitz (ed.), Advances in

Experimental Social Psychology, Vol. 2 New York: Academic Press: 267-299

Documents

s e m i n a r s k i r a d Metodologija