[ri Aurobindo i Majka · IV Ljubav i Ananda u preobra`enom ispoljavanju 51 Glosar sanskritskih termina 65 Prilog I – pesme u originalu 68 Prilog II – o autorima 76 . 4 . 5 UVODNA

O LJUBAVI

[ri Aurobindo i Majka

2

Naslov originala:

Sri Aurobindo and the Mother, "On Love",

1973 Sri Aurobindo Ashram Trust, Pondicherry, India

prevod sa engleskog:

Milan @ivkovi}

izdava~: Milan @ivkovi}

{tampa:

Junior, Beograd

drugo izdanje, Beograd, 2005

tira`: 200

ISBN 86-84597-05-2

biblioteka

HEART CORE ISSUES

3

S A D R @ A J Uvodna re~ izdava~a 5 Predgovor 6 I Bo`anska Ljubav i Njeno ispoljavanje 11 II Ljubav u Zemaljskoj evoluciji 26 III Pro~i{}enje i oslobo|enje Ljubavi 36 IV Ljubav i Ananda u preobra`enom ispoljavanju 51 Glosar sanskritskih termina 65 Prilog I – pesme u originalu 68 Prilog II – o autorima 76

5

UVODNA RE^ IZDAVAÂ

Koliko je izdava~ima ove knjige poznato, ovo je tek drugi prevod nekog [ri Aurobindovog dela na srpski jezik – pre njega

je, i to u jednoj knjizi, objavljen prevod dela "Osnove Joge" i

dela koje je napisano zajedno sa Majkom "O kolektivnoj Jogi"

(izdanje ALTER, Beograd 1990.). S obzirom da je re~ o jednom

izuzetno plodnom, zna~ajnom i cenjenom autoru, [ri

Aurobindu, i njegovom najblièm saradniku, Majci, veoma nam

je drago {to moèmo da ~itala~koj publici predstavimo upravo

ovo izdanje, u kojem oni govore ~oveku o jednoj temi koja mu

je mo`da najbliskija i najdraà – o ljubavi. Ova knjiga

predstavlja kompilaciju iz brojnih dela [ri Aurobinda i Majke, kao i iz nekih ~asopisa; po{to ta dela kod nas do sada nisu

prevo|ena, naslovi izvora su ostavljeni u originalu.

Jako nam je drago, s jedne strane, {to knjiga raspolaè

izvrsnim Pavitrinim predgovorom, te nije neophodno da i mi

ne{to tome pridodajemo. Glosar sanskritskih termina je tako|e

preuzet iz originalnog izdanja ove knjige; latini~na

transliteracija sanskritskih termina data je u zagradama samo

kada se po prvi put jave u tekstu – ina~e su sanskritske re~i

pisane pribli`no njihovom izgovoru na srpskom jeziku. Budu}i da je lepotu [ri Aurobindove poezije i snagu njenog

izraza bilo prakti~no nemogu}e pruìti u prepevu (uostalom,

sli~na je situacija i sa mnogim drugim pesnicima), a budu}i da

je sve {ira publika kod nas kadra da ~ita i vrlo sloèna dela, u

jezi~kom i stilskom smislu, na engleskom jeziku, u prvom

prilogu dajemo [ri Aurobindove pesme (tj. one koje su se na{le

u ovoj knjizi) na jeziku originala.

6

PREDGOVOR

Ako postoji problem koji je teàk za re{avanje za mlade oba pola onda je to problem ljubavi. Pre ili kasnije, kako rastu od

detinjstva ka odraslom dobu, oni se sre}u sa ljubavlju, ose}aju

ili opaàju èstinu kriza koje ona izaziva u ljudskom srcu i

poku{avaju da shvate njenu prirodu i da otkriju kako da se

upravljaju. Odrasli te{ko da su mudriji; oni su u podjednakoj

meri igra~ke te sile koja ih poseduje i traè kompromisno

pona{anje koje bi izbeglo prekomerno naru{avanje kako

njihove sopstvene egzistencije tako i dru{tvene.

Jedna od osobenosti problema ljubavi za dete je da je taj

problem prepu{ten njemu (ili njoj) da ga ono re{i maltene samo. Ono ne nalazi u svojim {kolskim knjigama nikakve

naznake o njemu, a kada se okrene roditelju, nastavniku ili

nekoj starijoj osobi, odgovori koje dobija mogu samo jo{ vi{e da

ga zbune. Ili mu se kaè da }uti i da se ne bak}e oko takvih

stvari: "{to manje ~ovek o tome govori ili razmi{lja to bolje." Ili

mu se kaè da }e razumeti kad bude "ve}i" – kakvo la`no

obe}anje; odrasli nisu mudriji od dece, njih samo manje

poga|a novina i ~udnost ispoljavanja ljubavi. [to se ti~e

razgovora sa svojim drugovima iz odeljenja, najbolje ni{ta ni ne re}i!

Povremeno, retko, neka majka ili otac pomo}i }e detetu oko

toga, ali odgovori koje budu dali jedva da }e biti razumljivi

detetu. Oni ra|aju nova pitanja i dete biva uvu~eno u jedan

~udan svet, nevidljiv ali razotkriven putem svojih posledica u

njemu i oko njega.

Ukratko, izgleda kao da je sve spletkarilo da prigu{i ili

potisne tu tihu silu, silu koju niko ne moè da objasni niti da

njom ovlada, ali sa kojom osoba mora da se pomiri i da sa njom

ìvi.

7

Kako dete raste, ono shvata da je problem ljubavi me|u

najve}im brigama sveta. Ono vidi da su ~uveni pisci napisali

hrpe knjiga o njoj, kao hvalu njenoj slatko}i, ili kao osudu

njenog nasilja, ili naprosto opisuju}i njene }udljivosti. Njegovi u~itelji su bili obavezni da o njoj govore, ali niko ne razume

njenu prirodu.

Kasnije, dete mo`da moè da naleti na neku knjigu koja se

pretvara da malo rasvetljuje taj problem. Od njega se traì da

analizira svoje snove i da Nesvesno u~ini svesnim. Mra~ni

slivnik se otvara pred njim; obja{njenja ga ne zadovoljavaju,

samo mu donose misli koje ga maltretiraju i onespokojavaju.

Na kraju, dete je navedeno da prizna kao ~injenicu

postojanje u sebi, kao i u svakom ìvom bi}u, jedne tajne sile

koja izgleda da vu~e poreklo iz ìvotinjskog sveta i kao da se iz njega razvila. Ono mora da je kontroli{e najbolje {to moè i da

prikriva njene posledice, kakve god oluje besnele u njemu.

Pa ipak, nama, u~enicima [ri Aurobinda i Majke, trebalo bi

da bude relativno lako da na takve probleme sa kojima se deca

i odrasli sre}u na tom polju damo obja{njenje koje bi ih

zadovoljilo i koje bi rasvetlilo ono {to se zbiva u njima.

[ri Aurobindo i Majka su na nekoliko mesta u svojim delima

govorili o Ljubavi kao o jednom od su{tinskih aspekata

Boànskog i kao o osnovnom principu u univerzumu – mada jo{ uvek u velikom delu prekrivenom velom. înjenica da se

Ljubav samo delimi~no razotkrila mo`da krije od nas ulogu

koju je ljubav preuzela u evoluciji univerzuma i svakog

pojedinog bi}a univerzuma. Bi}e potrebno jedno malo

obja{njenje.

Boànsko – istovremeno Jedno i Mno{tvo – ispoljava se u

univerzumu kroz razdvojene centre svesti. Bez Ljubavi ti centri

bi ostali ve~no razdvojeni. Svaki bi evoluirao na svoj na~in, bez

dubokog kontakta sa drugima. Ono {to bi mu manjkalo je svest

o njegovoj istovetnosti sa Boànskim i sa dubinski prisutnom vezom sa drugim centrima.

8

Aspekt Boànskog koji je na sebe preuzeo zadatak

premo{}ivanja ove ve~ne suprostavljenosti je Ljubav. A ljubav

je, u evoluciji univerzuma, skrivena sila koja }e obaviti posao.

Pa`ljiv posmatra~ – a dete je jedan takav posmatra~ – vidi ispoljavanja ove sile posvuda. On zapaà njene osnovne oblike

kod insekata i niìh ìvotinja. Tada su oni mehani~ki i

refleksni: polni instinkt i instinkt za druènje (mravi, p~ele);

glad je tako|e ispoljavanje ljubavi (neko pro`dire ne{to {to

voli).

Kasnije, njegove nau~ne knjige nau~i}e ga da su sile

privla~enja (i sile odbijanja, koje su im komplementarne)

nezamenljive za izgradnju materije – materije fizike i hemije.

Molekuli, pa ~ak i atomi i njihovi sastavni delovi, postoje jedino

zahvaljuju}i prisustvu izvesnih sila koje osiguravaju njihovu koheziju. Zar Majka ne kaè da ljubav postoji – i to sa sve{}u –

~ak i u kamenu?

Kod vi{ih ìvotinja – ptica, sisara – mehani~ki i refleksni

postupak biva preure|en uro|enim psihi~kim elementom

(podizanje potomstva, vernost partneru, odanost ~oporu).

Izme|u vi{e ìvotinje i ~oveka, razlika u ovoj sferi nije velika;

rast mentalnog elementa (sposobnosti razumskog razmi{ljanja)

je ono {to uglavnom ~ini razliku izme|u ~oveka i ìvotinje.

Razdvojenost polova je tek jedno sredstvo koje Priroda koristi da postigne svoje vlastite ciljeve. Ona nije neophodna za

razmnoàvanje vrsta – mnoge vrste su bespolne ili dvopolne.

Ali ova razdvojenost je pogodna i delotvorna.

Sada svako ljudsko bi}e – svako od nas – evoluira u

univerzumu kroz niz mnogih ìvota na Zemlji, i po{to je cilj ove

evolucije stalno napreduju}a svesnost na{e su{tinske

istovetnosti sa Boànskim – Jedno i Mno{tvo u isto vreme –

svako od nas }e progresivno postajati svestan te su{tinke

Ljubavi koja je u njemu i svojih ljubavnih spona sa drugim

bi}ima.

9

Tada, umesto da se ve~no suprotstavljamo jedni drugima,

svako od nas }e osetiti prirodnu sklonost ka ovome ili onome.

Od pamtiveka svest raste kako evolucija napreduje. Jednog

dana, pojedino bi}e napokon biva spremno da u drugima prepozna istu onu svest koja postoji u njemu samom. On

prepoznaje druge kao svoja druga Ja; on prepoznaje sebe u

drugima i u svemu. Napokon on uspeva da razume smisao

ovog pasusa iz Upani{ada o Jednom Sopstvu ili Duhu koji je

svuda:

"Nije mu` drag radi muà, ve} radi atman-a koji je u

njemu ; nije èna draga radi ène ve} radi atman-a koji je u

njoj …".

Brihadaranyaka Upanishad

Uz pomo} ovih mo}nih i zna~ajnih re~i mogu}e je

klasifikovati pojedina ljudska bi}a u jednu ili drugu od dve

grupe. Oni iz prve grupe – staza ka napolju – nalaze u

druènju sa drugim pojedincima pravu pomo}. Za njih, nema nikakvih problema; oni slede instinktivno reakcije Prirode u

sebi, i bilo bi u isto vreme nerazborito i uzaludno poku{avati

izmeniti njihove reakcije zastupaju}i jednu vi{u stazu; oni ne bi

razumeli.

Oni iz druge grupe – staza povratka – su napredniji u svojoj evoluciji i sna`no ose}aju privla~nost boànskog pola u sebi. Za

njih, dugotrajno zdruìvanje sa nekim drugim pojedincem bilo

bi suprotno njihovoj duhovnoj sudbini, a povla|ivanje tome

izazvalo bi odlaganje u napretku njihove du{e. Oni ne mogu

sebe da veù i da se otu|e od slobode duboko prisutne u njima.

Ali granica izme|u te dve grupe nije jasno povu~ena. Postoji

velika kategorija mu{karaca i èna koji evoluiraju na margini

neizvesnosti. Oni postaju steci{te prolongiranog i bolnog

sukoba me|u polovima njihovog bi}a, ljudskog i boànskog. Ali moraju da se kre}u napred, po ma koju cenu.

Joga je proces koji ubrzava evoluciju pojedinca. Kroz jogu

oni koji kro~e stazom povratka, pa ~ak i oni koji se bore u zoni

10

neizvesnosti, mogu raskr~iti u jednom ìvotu veliki deo puta i

dosti}i boànsko jedinstvo. înjenica da se teì jogi je dokaz da

neko kro~i stazom povratka, ili da joj je sasvim blizu. S ovim na umu jasno shvatamo za{to [ri Aurobindo i Majka,

govore}i svima koji slede jogu ili joj teè, stalno ponavljaju da

je "vitalni", iliti seksualni, odnos sa drugom osobom jedna od

najve}ih prepreka na putu.

Ovo tako|e obja{njava za{to osobe spolja – koje ne slede jogu – sti~u utisak kada ~itaju dela [ri Aurobinda i Majke da

oni odbacuju ljudsku ljubav, vitalnu i seksualnu, za ~itavo

~ove~anstvo. Sada je jasno da je to pogre{an utisak. Ako neko

sa spolja{nje staze konsultuje Majku kako bi dobio potvrdu da li mu je preporu~ljivo da stupi u brak ili ne, odgovor uglavnom

ne}e biti odri~an. A njeno odobrenje vaì jo{ vi{e za nebrojene

mu{karce i ène kojima nikada ne}e nai}i ideja da konsultuju

jednog duhovnog vo|u po pitanju svog braka.

Ova obja{njenja bi trebalo da omogu}e ma kome od nas,

ako pa`ljivo posmatra i prou~ava sebe, da oceni, barem grubo,

gde se nalazi na dugoj lestvici evolucije. On }e biti u stanju ne

samo da razume svoje instinktivne reakcije, ve} }e tako|e znati

da }e, koje god da je mesto do sada dosegao, prehodati ~itavu

lestvicu i posti}i oslobo|enje. Strah otpada od njega – strah da }e ostati ve~no osu|en, nesavr{en i dostojan prezira. On }e

mo}i da pogleda u sebe ne gube}i snagu i donosi}e odluke u

skladu s tim.

Ovo je svetlost koju su nam dali [ri Aurobindo i Majka; ona

je neprocenjivi dar. Navodi koji slede uveri}e u to svaku osobu

dobre volje.

Pavitra

(P. B. Saint-Hilaire)

11

I

BO@ANSKA LJUBAV I NJENO ISPOLJAVANJE

1. Ako je Ideja koja je zagrlila Silu za~ela svetove,

Blaènstvo Bi}a za~elo je Ideju. Zato {to je Beskona~no zamislilo nebrojeno blaènstvo u sebi, svetovi i univerzumi nastado{e.

Sri Aurobindo, Thoughts and Glimpses.

2. Univerzum nije tek jedna matemati~ka formula

za izra~unavanje odnosa izvesnih mentalnih apstrakcija zvanih brojevi i principi kako bi se na kraju stiglo do cifre nula ili praznina, niti je tek jedna fizi~ka operacija koja otelovljuje izvesnu jednakost sila. On je blaènstvo onog koji voli Sebe, igra Deteta, beskrajno samoumnoàvanje Pesnika opijenog odu{evljeno{}u Svojom sopstvenom mo}i beskrajnog stvaranja.

Ibid.

3. Ima i drugih Li~nosti Boànske Majke…. Ima

me|u njima Prisustava koja su nezamenljiva za supramentalnu spoznaju – ponajvi{e jedno, koje je njena Li~nost one misteriozne i mo}ne ekstaze, i Ananda

(Ananda) koja proisti~e iz vrhovne boànske Ljubavi, Ananda koja je jedina koja moè da zaceli jaz me|u najvi{im visinama supramentalnog duha i najniìh ponora Materije, Ananda koja ~uva klju~ ~udesnog

12

krajnje boànskog @ivota i koja ~ak i sada podràva iz potaje rad svih drugih Mo}i univerzuma.

Sri Aurobindo, The Mother, VI.

4. Ispoljavanje ljubavi Boànskog u svetu je bilo

veliki holokaust, vrhovno samodavanje. Savr{ena Svest pristala je da bude stopljena i upijena u nesvesnost materije, kako bi svest mogla da se probudi u dubinama njene tame i kako bi malo po malo Boànska Mo} mogla da u njoj raste i da od ~itavog ovog ispoljenog univerzuma na~ini najvi{i izraz Boànske Svesti i Boànske Ljubavi.

The Mother, Conversations with the Mother, IX.

5. Kada je Svevi{nji odlu~io da se ospolji kako bi

mogao da samog sebe vidi, prva stvar koju je iz sebe ospoljio bila je Znanje sveta i Mo} da ga stvori…. U Svevi{njoj Volji postojao je plan, a prvi princip tog plana bio je istovremeno izraàvanje Blaènstva i Slobode, u njihovoj su{tini, {to se ~inilo najinteresantnijim karakterom ove kreacije.… Posrednici su bili potrebni da bi se ovo Blaènstvo i Sloboda izrazili kroz oblike. I prvo su izneta êtiri Bi}a, da otpo~nu svetski razvoj koji je morao da bude progresivno opredme}ivanje svega {to je bilo potencijalno sadràno u Svevi{njem. Ta Bi}a1, u principu svog bi}a, bila su Svest i Svetlost, @ivot, Blaènstvo i Ljubav, i Istina…. îm su otpo~eli svoj rad, po~eli su da sti~u svoju sopstvenu zamisao o poslu koji valja obaviti i kako ga valja obaviti. Bivaju}i potpuno slobodni, oni su odabrali da ga obavljaju nezavisno. Umesto da zauzmu stav sluge i instrumenta, oni su

13

prirodno zauzeli stav gospodara, i taj propust, mogla bih re}i, bio je prvi uzrok, su{tinski uzrok sveg nereda u svetu. I ~im je do{lo do razdvajanja – jer to je bio su{tinski uzrok razdvajanja – ~im je do{lo do razdvajanja izme|u Svevi{njeg i onog {to je proisteklo, Svest se promenila u nesvest, Svetlost u tamu, Ljubav u mr`nju, Blaènstvo u patnju, @ivot u smrt i Istina u la`…. Ishod je svet kakvim ga mi vidimo. To se odvijalo postepeno, korak po korak, i zbilja bi dugo potrajalo da se sve to ispri~a; me|utim, kulminacija na kraju bila je materija, mra~na, nesvesna, jadna. Stvarala~ka Sila koja je iznela ova êtiri Bi}a pre svega radi stvaranja sveta posmatrala je {ta se de{ava i okrenula se Svevi{njem i preklinjala ga za lek i izle~enje od zla koje je po~injeno.

Tada je data naredba: Svest da se sru~i u nesvest, Ljubav u patnju, Istina u la`. I to su bile ve}a Svest, potpunija Ljubav i savr{enija Istina od onih koje su proistekle na po~etku, a koje su se sada zagnjurile u uàs materije da bi tamo probudile svest i ljubav i svetlost, da zapo~nu pokret Iskupljenja koji mora da vrati materijalni univerzum svom vrhovnom poreklu.

The Mother, Questions and Answers,

Bulletin, February 1958.

1 Ona se pominju u ve}ini velikih religijskih tradicija. U

Indijskoj tradiciji ona su znana kao drevni ili prvi bogovi, purve

devah. [ri Aurobindo govori o njima u On Yoga, II, tome I, pp.

386 i 399. Pavitra

6. Ose}aj razdvojenosti je ono sa ~im su bol i

patnja, jad i neznanje i svekolike nesposobnosti do{le. A

14

samodavanje, samozaborav u potpunoj posve}enosti je ono sa ~im }e patnja nestati i ustupiti mesto Blaènstvu koje ni{ta ne moè da pomra~i.

Jedino kada se ovo Blaènstvo uspostavi u svetu on se moè istinski preobraziti, jedino tada }e do}i do jednog novog ìvota, nove tvorevine, nove spoznaje. Blaènstvo se mora prvo uspostaviti u svesti, onda }e se odigrati materijalni preobraàj, ne pre.

Obratite pa`nju da ne govorim o onome {to ljudi nazivaju blaènstvom, koje nije ~ak ni karikatura istinskog Blaènstva, ve} pre |avolski izum da vas navede da izgubite put, blaènstvo ili radost koji dolaze od zadovoljstva, zaborava, ravnodu{nosti. Ono o ~emu ja govorim je Blaènstvo koje je savr{eni mir, svetlost bez senke, sklad, lepota cela i ~itava i neodoljiva mo}, Blaènstvo koje je samo Boànsko Prisustvo, u svojoj su{tini, u svojoj volji i realizaciji.

Du{man je onaj sa kojim je patnja do{la na svet. A jedino je Blaènstvo ono koje je moè savladati, ni{ta drugo je ne moè savladati u potpunosti, do kraja.

Blaènstvo je stvoritelj, Blaènstvo je ispunitelj. The Mother, Questions and Answers,


7. Svet je maskirani oblik Sat}itanande

(Sachchidananda), i prirode svesti Sat}itanande, te stoga stvar u kojoj Njegova sila mora uvek da nalazi i dostiè sebe samu jeste boànsko Blaènstvo, sveprisutno blaènstvo sopstva…. Tragati za blaènstvom je stoga osnovni impuls i smisao @ivota; na}i, zaposesti i ispuniti ga je njegov ~itav motiv…. Ali, gde je u nama taj princip

15

Blaènstva?… Taj termin je ne{to u nama {to ponekad nazivamo, u jednom posebnom smislu, du{a – {to }e re}i, psihi~ki entitet koji nije ìvot niti um, jo{ manje telo, ali koji u sebi nosi otvaranje i cvetanje su{tine svega ovoga ka njihovom, njima svojstvenom blaènstvu sopstva, ka svetlosti, ljubavi, radosti i lepoti i ka prefinjenoj ~istoti bi}a.

Sri Aurobindo, The Life Divine, I, ch. XXIII.

8. Ne mislim da se moè re}i da je bilo materijalne

supstance pre silaska boànske Ljubavi …. Ro|enje Nesvesnog prethodilo je formiranju svetova, i tek kada je do{lo do opaànja da }e ceo univerzum biti stvoren uludo do{lo je do poziva i boànska Ljubav se sru~ila u Nesvesno da bi ga promenila u Svest…. Ovozemaljski svet, Zemlja, nastao je nakon tog silaska u Nesvesno, ne pre.


Bulletin, November 1965.

9. Ako ste u dodiru sa svojim psihi~kim bi}em,

po~injete da ose}ate, da imate neku vrstu opaàja {ta bi boànska Ljubav mogla biti…. Ne poku{avajte da u|ete u direktan odnos sa boànskom Ljubavlju jer }e to jo{ uvek biti vitalna èlja koja vas gura. Mo`da vi toga ne biste bili svesni, ali to bi bila vitalna èlja. Morate na~initi napor da do|ete u dodir sa svojim psihi~kim bi}em kako bi ste bili svesni i slobodni u svesti svog psihi~kog bi}a, i tada }ete sasvim prirodno, spontano znati {ta je boànska Ljubav.

Ibid.

16

10. Izraz "centralno bi}e" se u na{oj jogi naj~e{}e odnosi na deo Boànskog u nama koji podràva sve ostalo i koji preìvljava kroz smrt i ìvot. Ovo centralno

bi}e ima dva oblika – iznad, to je \ivatman (Jivatman), na{e istinsko bi}e, kojeg postajemo svesni kada do|e znanje vi{eg reda; ispod, to je psihi~ko bi}e koje stoji u zale|u uma, tela i ìvota. \ivatman je iznad ispoljavanja u ìvotu i nad njim predsedava; psihi~ko bi}e stoji u zale|u ispoljavanja u ìvotu i podràva ga.

Prirodan stav psihi~kog bi}a je da sebe doìvljava kao

Dete, Sina Boìjeg, Baktu (Bhakta); ono je deo Boànskog, jedno u su{tini, ali u dinamici ispoljavanja ~ak i u istovetnosti postoji razlika. \ivatman, naprotiv, ìvi u su{tini i moè se stopiti u istovetnost sa Boànskim; ali i on tako|e, u trenutku kada predsedava nad dinamikom ispoljavanja, zna sebe kao centar mnogostrukog Boànskog, ne kao Parame{varu

(Parameshwara). Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome I, part I, 5.

(Zbog toga {to je Boànsko si{lo u materijalni svet i ubrizgalo u njega princip iskupljenja Zemlja je postala svet gde je evolucija prirodni zakon; psihi~ko bi}e je, dakle, znak i ishod velikog holokausta. P)

11. Nema i ne moè biti nikvog psihi~kog bi}a u ne-

evolutivnom stvorenju kao {to je Asura (Asura); ne moè ga biti ni u boànstvu kome ono nije ni potrebno radi svoga postojanja…. Ako bilo koje bi}e iz svetova tog tipa èli da evoluira, ono mora da si|e na Zemlju i da uzme ljudsko telo i da prihvati da uzme svoj udeo u evoluciji.

17

Ba{ zato {to ne èle da to u~ine vitalna bi}a poku{avaju da zaposednu ljude kako bi mogli da uìvaju u materijalnostima fizi~kog ìvota, bez da ponesu teret evolucije ili procesa preobraènja u kojem ona kulminira.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome I, part I, 6.

12. Boànska Ljubav je tu, sa svim svojim

intenzitetom, svom svojom mo}i, zastra{uju}om mo}i, ali ko je nje svestan?… Vi se bukvalno kupate u atmosferi koja u potpunosti odi{e boànskom Ljubavlju, a vi toga niste svesni!… Va{e vi|enje univerzuma je da ste vi centar, a da je univerzum svuda unaokolo. Nije univerzum ono {to vidite, vi ste ono {to vidite u univerzumu. Onda, po{to ste puni sebe, nema mesta za Boànsko…. Ali on je tu uvek.

The Mother, Questions and Answers, II,

Bulletin, November 1959.

13. Ljubav nije polni odnos. Ljubav nije vitalna privla~nost i me|urazmena. Ljubav nije glad srca za naklono{}u. Ljubav je mo}na vibracija koja dolazi pravo od Jednog,

i samo su veoma ~isti i veoma sna`ni u stanju da je primaju i da je ispoljavaju.

Biti ~ist zna~i biti otvoren samo za uticaj Svevi{njeg i ni za kakav drugi.

The Mother, Bulletin, November 1963, p. 25.

14. Ljubav je po svojoj prirodi èlja za davanjem sebe drugima i za primanjem drugih za uzvrat…. Fizi~ki ìvot ne èli da daje sebe, on èli samo da prima…. Ljubav se isprva povinuje zakonu gladi i uìva u primanju

18

i dobijanju od drugih pre nego li u davanju i predaji drugima {to pre svega smatra za nu`nu cenu stvari koju èli…. Njen pravi zakon je da se uspostavi podjednaka trgovinska razmena u kojoj je radost davanja jednaka radosti primanja i ima tendenciju da na kraju postane jo{ i ve}a; ali to je onda kada ona poku{ava da se vine daleko izvan sebe pod pritiskom psihi~kog plamena za dostizanjem ispunjenja potpunog jedinstva i stoga mora da spozna ono koje joj je izgledalo kao ne-ja kao jedno jo{ ve}e i jo{ draè ja od njene vlastite individualnosti.

Sri Aurobindo, The Life Divine, I, ch. XXI.

15. Ljubav je jedna od velikih univerzalnih sila; ona

postoji sama po sebi i njen pokret je slobodan i nezavistan od predmeta u kojima i kroz koje se ispoljava…. Ljudi misle da su se iznenada zaljubili; oni vide svoju ljubav kako dolazi i raste i potom bledi – ili, moè biti, istrajava malo duè kod onih koji su naro~ito podesniji za njen trajniji pokret…. Ljubav se ne ispoljava samo kod ljudskih bi}a; ona je svuda. Njen pokret je tu, u biljkama, mo`da ~ak i u samom kamenju; kod ìvotinja je lako otkriti njeno prisustvo…. Ljubav boànska daje sebe i ne traì ni{ta. [ta su ljudska bi}a od nje na~inila, nema potrebe da kaèmo; pretvorila su je u jednu ru`nu i odvratnu stvar. Pa ipak, u ljudskih bi}a prvi kontakt ljubavi ipak donosi ne{to od svoje ~istije supstance; ona postaju sposobna da na trenutak zaborave na sebe, na trenutak njen boànski dodir budi i uve}ava sve {to je fino i lepo. Ali kasnije, na povr{inu isplivava ljudska priroda, puna ne~istih zahteva, traè}i ne{to u razmenu, trampe}i se za ono {to daje, kroz galamu zahtevaju}i

19

svoja sopstvena nièrazredna zadovoljenja, izobli~ajavu}i i kaljaju}i ono {to je bilo boànsko.

Conversations with the Mother, IX.

16. Postoji, sakrivena iza individualne ljubavi,

zatamnjena njenim neznala~kim ljudskim likom, misterija koju um ne moè da odgonetne, misterija tela Boànskog, tajna misti~nog oblika Beskona~nog kome moèmo pri}i jedino kroz ekstazu srca i strast ~istog i uzvi{enog oseta, a njegova privla~nost, koja je poziv boànskog Flautiste, osvaja~ka prinuda Prelepog, moè se zgrabiti i grabi nas kroz okultnu ljubav i ùdnju koja na kraju ~ini jednim Oblik i Bezobli~no, i poistove}uje Duh i Materiju. To je ono {to Zaljubljen duh traì ovde u tami Neznanja i to je ono {to on nalazi kada se individualna ljudska ljubav promeni u ljubav ka Imanentnom Boànskom, otelotvorenom u materijalnom univerzumu.

Sri Aurobindo, The Synthesis of Yoga, I, ch. VI.

Komentari{u}i gore navedeni pasus, Majka kaè:

17. Kri{na (Krishna), Boànski Flautista, je imanentno i univerzalno Boànsko koje je vrhovna mo}

privla~nosti; a Rada (Radha), du{a, psihi~ka li~nost, odgovara na zov Flautiste…. Ali ~im do|e do savr{enog poistove}enja sve to nestaje… pri~a se zavr{ava i vi{e nema {ta da se prenese. Eto za{to se kaè da ako bi svet, ako bi tvorevina spoznala savr{enu istovetnost sa

Boànskim, ne bi vi{e bilo tvorevine…. Re{enje ove

protivre~nosti je prona}i Anandu u sred Igre gde se daje i uzima, gde jedno izgleda kao da je dva; eto za{to

20

Vai{nave (Vaishnava) i mistici zadràvaju ukus dualnosti. U protivnom, u istovetnosti postoji samo istovetnost. Ako je istovetnost potpuna i savr{ena onda nema vi{e opredme}ivanja.

Ve} sam rekla… da to po~inje Anandom istovetnosti i

da se na kraju ~itavog kruga tvorevine to zavr{ava Anandom sjedinjenja. Da nije bilo nikakvog kruga, nikada ne bi bilo Anande sjedinjenja; postojala bi samo Ananda istovetnosti.



18. K r i { n a Napokon nalazim smisao ro|enja du{e U ovaj univerzum uàsan i sladak, Ja koji sam osetio gladno srce Zemlje Streme}i Kri{ninoj stopi s onu stranu neba.

Video sam lepotu besmrtnih o~iju I ~uo sam strast Ljubavnikove frule, Spoznao iznena|enje besmrtne ekstaze I àlost u mome srcu zauvek zaneme.

Muzika se sad primi~e sve bliè i bliè, @ivot podrhtava sa rado{}u ~udnom; Sva Priroda jeste silno zaljubljena stanka U nadi da svog gospoda dirne, {~epa, da njim bude.

Za ovaj trenutak jedan ìveli su svi eoni; Svet pulsira sada najzad ispunjen u meni.

Sri Aurobindo, Last Poems.

21

19. To je jedna vrlo stara tradicija, starija od od dva poznata niza tradicije sa duhovne i okultne ta~ke gledi{ta, {to }e re}i, Vedskog i Vavilonskog niza, tradicija koja izgleda da predstavlja poreklo ovih dveju znanih tradicija i u kojoj je re~eno da kada je svet, zbog delovanja neprijateljskih sila – Asura iz indijske tradicije – zaronjen u tamu, nesvest i neznanje koje nam je poznato, umesto da se razvija po prirodnom zakonu Svetlosti i Svesti, stvarala~ka Mo} preklinjala je vrhovno Poreklo traè}i specijalnu intervenciju koja bi bila u stanju da spase ovaj iskvareni univerzum. I, kao odgovor na ovu molitvu, jedan naro~it Entitet proistekao je iz vrhovnog Porekla, Entitet sa~injen od Ljubavi i Svesti koje su bile projektovane direktno u najnesvesniju materiju da bi otpo~eo posao ponovnog bu|enja izvorne Svesti i Ljubavi.

U drevnim pripovestima, to Bi}e je opisano kao bi}e koje leì opruèno u dubokom snu na dnu mra~ne pe}ine i iz kojeg, dok leì u snu, izbijaju zraci prizmati~ne svetlosti koja se postepeno ra{irila u Nesvest i smestila u svaki element Nesvesti kako bi mogla da otpo~ne svoj rad na ponovnom Bu|enju.

Ako svesno u|ete u ovo Nesvesno, i dalje moète da vidite isto to ~udesno Bi}e, koje vazda leì u dubokom snu i nastavlja svoj rad isijavanja, {irenja svetlosti; ono }e nastaviti da to ~ini sve dok Nesvest vi{e ne bude Nesvest, dok Tama ne nestane sa sveta i dok se svekolika tvorevina ne probudi za Supramentalnu Svest.

A vredno je primetiti da to ~udesno Bi}e na ~udan na~in podse}a na osobu koju sam videla u viziji jednog dana, Bi}e koje je na drugoj krajnosti, na granici oblika i bezobli~nog. Ali ovo je bilo u svojoj zlatno-grimiznoj slavi

22

dok je ono drugo, koje je spavalo, bilo dijamantsko-belo isijavaju}i opalne zrake.

To je onaj koji je poreklo svih Avatara (Avatar). On je, da tako kaèmo, izvorni i sveop{ti Avatar koji je postepeno navla~io tela sve svesnija i svesnija i koji se na kraju ispoljio u donekle znanom nizu Bi}a koja su si{la direktno od Svevi{njeg da usavr{e rad na pripremanju sveta kako bi svet mogao da, putem stalnog napretka, bude spreman da primi i ispolji Supramentalnu Svetlost u njenoj potpunosti.

U svakoj zemlji, u svakoj tradiciji ova ~injenica je predstavljena na naro~it na~in sa razli~itim ogradama, razli~itim detaljima, individualnim osobenostima, ali u stvarnosti, poreklo svih tih pri~a je isto, i to je ono {to moèmo zvati direktnom i svesnom intervencijom Svevi{njeg u najmra~nijoj materiji bez prolaska kroz posrednike da bi se ova materija probudila za te`nju ka boànskoj Sili.

Vremenski razmak koji razdvaja ta razna utelovljenja izgleda da postaje sve kra}i i kra}i, kao da materija biva sve spremnija, delovanje bi moglo da se ubrza a njen pokret da postane sve brì i brì, tako|e sve svesniji i svesniji, sve efikasniji i odsudniji.

A to delovanje }e nastaviti da se umnoàva i poja~ava dok ~itav svet ne postane potpuni Avatar Svevi{njeg.

The Mother, Questions and Answers, Bulletin, August 1958.

20. Avatarstvo bi imalo malo smisla kad ne bi bilo

povezano sa evolucijom. Hinduski niz od deset Avatara je i sam, dakle, jedna parabola evolucije. Prvo Avatar Riba, potom vodozemna ìvotinja izme|u kopna i vode, potom

23

kopnena ìvotinja, potom Avatar ôvek-Lav, stvaraju}i most izme|u ~oveka i ìvotinje, potom ~ovek kao patuljak, mali, nerazvijen i fizi~ki, ali koji u sebi sadrì boànstvo i koji zaposeda postojanje, potom Avatari

radàsa, satve i nirgune (rajas, sattwa, nirguna), koji su vodili ~ove~anstvo od vitalnog radàsi~nog do satvi~nog mentalnog ~oveka, te opet do nadmentalnog nat~oveka. Kri{na, Buda i Kalki opisuju poslednja tri stadijuma, stadijume duhovnog razvoja – Kri{na otvara mogu}nost za nad-um, Buda poku{ava da cilja izvan, ka vrhovnom oslobo|enju, ali to oslobo|enje je jo{ uvek negativno, bez povratka na Zemlju da se dovr{i evolucija u pozitivnom smislu; Kalki to treba da ispravi donose}i Carstvo Boànskog na Zemlju, uni{tavaju}i njemu suprotstavljene sile Asura. Taj napredak je zapanjuju}i i nepogre{iv.

[to se ti~e ìvota izme|u Avatarskih, moramo se setiti da Kri{na govori o mnogim ìvotima u pro{losti, ne samo o nekoliko vrhovnih, a kao drugo, dok on govori o sebi kao o Boànskom, u jednom pasusu on sebe opisuje kao

Vibutija (Vibhuti)…. Stoga moèmo ispravno da zaklju~imo da se on u mnogim ìvotima ispoljavao kao Vibuti, ne razotkrivaju}i puniju Boànsku Svest. Ako priznajemo da je cilj Avatarstva da predvodi evoluciju, to je sasvim razumljivo, Boànsko se pojavljuje kao Avatar u velikim prelaznim stadijumima i kao Vibutiji, da pripomogne manje prelaze.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome I, part I, 7.

21. Avatar dolazi kao ispoljenje boànske prirode u ljudskoj prirodi, otkrovenje njenog Hristovstva, Kri{nastva, Budastva, kako bi ljudska priroda mogla,

24

oblikuju}i svoj princip, misao, ose}anje, delovanje, budu}i na liniji tog Hristovstva, Kri{nastva, Budastva, da

sebe preobli~i u boànsko. Zakon, Darma (Dharma) koju Avatar uspostavlja, dat je pre svega u tu svrhu; Hrist, Kri{na, Buda stoji u njegovom centru kao prolaz, on kroz sebe pravi put koji }e ljudi slediti. Eto za{to svako Utelovljenje drì pred ljudima svoj li~ni primer i izjavljuje za sebe da je on put i prolaz; on tako|e izjavljuje jednost svoje ljudskosti sa boànskim bi}em, izjavljuje da su Sin ôve~iji i Otac odozgo, od koga je potekao, jedno, da su Kri{na u ljudskom telu i vrhovni Gospod i prijatelj svih stvorenja tek dva otkrovenja jednog te istog Puru{otame

(Purushottama), razotkrivenog tamo u svom sopstvenom bi}u, razotkrivenog ovde u ljudskoj vrsti.

Sri Aurobindo, Essays on the Gita, I, 15.

22. Ovo je jedna drevna Vavilonska legenda. Pre mnogo, mnogo vremena, u ogoleloj zemlji koja se sada zove Arabija, boànsko Bi}e se utelovilo da bi probudilo Zemlju za vrhovnu Ljubav. Naravno, ljudi su ga progonili, zlostavljali, sumnji~ili, pogre{no shvatali. Smrtno ranjen od strane svojih napada~a, èleo je da umre nasamo i na miru, kako bi mogao da dovr{i svoj zadatak. Budu}i da su ga gonili, tr~ao je; iznenada na prostranoj goloj ravnici, on nai|e na mali pomorandìn `bun. Spasitelj upuza unutra, me|u niè grane, kako bi mogao da napusti telo u miru; i iznenada `bun ~udesno po~e da raste, postade {irok, gust i dubok, i kada progonitelji stigo{e tamo, nisu posumnjali da se ~ovek kojeg su lovili krije na njemu i oni odo{e dalje.

25

Kako je sveta krv padala kap po kap, oplode}i zemlju, drvo je cvetalo predivnim, krupnim cvetovima, prekrivaju}i tle svojim laticama, bezbrojnim kapima krvi.

To su cvetovi koji za nas izraàvaju i sadrè boànsku Ljubav.

The Mother, Message of 14th November 1955.

23. Ljudski na~in valjanog obavljanja stvari je kroz

jasnu mentalnu vezu; oni vide stvari i obavljaju stvari umom i ono {to èle je mentalno i ljudsko savr{enstvo. Kada misle o ispoljavanju Boànskog, oni misle da to mora biti izuzetno savr{enstvo u obavljanju obi~nih ljudskih stvari – izuzetna poslovna sposobnost, politi~ka, poetska ili umetni~ka sposobnost, precizna memorija, bez pravljenja gre{aka, bez podlezanja bilo kakvoj mani ili oma{ki. Ili misle na stvari koje obi~no nazivaju nadljudskim kao {to su neuzimanje hrane ili poga|anje budu}ih doga|aja ili spavanje na ekserima ili njihovo

gutanje tu bi se mogle pridodati mnoge stvari, kao {to su le~enje bolesti ili ~injenje da se uspe{no poloì ispit.

Pavitra. Sve to nema nikakve veze sa ispoljavanjem Boànskog…. Ove ljudske ideje su pogre{ne.

Boànstvo deluje u skladu sa jednom drugom sve{}u,

sve{}u o Istini iznad i Lili (Lila) ispod i Ono deluje prema potrebi Lile, ne prema ~ovekovim zamislima {ta bi Ono trebalo ili {ta ne bi trebalo da ~ini. To je prva stvar koju bi ~ovek morao da shvati, ina~e ne}e mo}i ni{ta da razume o ispoljavanju Boànskog.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome I, part II, 7.

26

II

LJUBAV U ZEMALJSKOJ EVOLUCIJI 24. ^ u d o R o | e nj a Video sam svoju du{u, putnika kroz Vreme; Iz ìvota u ìvot kosmi~kim je putem i{la, Mra~na u dubinama, uzvi{ena na visini, Evoluiraju}i iz crva u boga. Iskra ve~ne Vatre, ona do|e Da sazda u Materiji Nero|enom ku}u. No} nesvesna i bez sunca prihvati plamen, U grubom semenu stvari napu{tenih i nemih. @ivot mrdnu, Misao dade obris obliku {to zasja Dok se na pustoj, neìvoj Zemlji ne pokrenu, Ro|eno Prirodi u njenom mese~arskom snu, Misaono bi}e kadro da se nada i da voli. Jo{ se sporim koracima to ~udo nastavlja, Besmrtnikovo ro|enje, sred blata i kamenja.


25. U po~etku ovog ispoljenja, Ljubav je, u ~istoti

svog porekla, sastavljena od dva pokreta, dva komplementarna pola poriva ka potpunom stapanju. S

27

jedne strane, ona je vrhovna mo} privla~enja, a s druge, neodoljiva potreba za apsolutnim samodavanjem…. Ono {to se projektovalo u svemir moralo je da se dovede nazad samom sebi, a da, me|utim, ne uni{ti univerzum koji je tako stvoren. Stoga je ljubav grunula napolje, neodoljiva mo} sjedinjenja….

Zar nije ljubav, pod oblikom koji je pomra~en i koji gre{i, ono {to se povezuje sa svim porivima fizi~ke i vitalne prirode kao podsticaj ka svakom pokretu i svakom stvaranju grupa? Ovo je postalo sasvim vidljivo kod biljnog sveta. Kod biljke i drveta, ona je potreba za rastom da bi se dobilo vi{e svetla, vi{e vazduha, vi{e prostora; kod cveta, ona je dar lepote i mirisa u ljupkoj rascvetalosti. A kod ìvotinje, nije li ona u pozadini gladi i è|i, potrebe za prisvajanjem, {irenjem, razmnoàvanjem, ukratko, u pozadini svake èlje, bila ona svesna ili ne? A me|u vi{im vrstama, u samopo`rtvovanoj posve}enosti ènke svojoj mladun~adi? Ovo nas prirodno dovodi do ljudske vrste gde, uz trijumfalni dolazak mentalne aktivnosti, ovo zdruìvanje dostiè svoj vrhunac, jer je ona tu svesna i namerna….

Tako|e, upravo od tog trenutka u Prirodi se jasno pojavila njena volja da ponovo gradi, kroz stadijume i stepene, praiskonsko jedinstvo kroz sve kompleksnije i brojnije formiranje grupa. Ona je upotrebila mo} ljubavi za sastavljanje dvaju ljudskih bi}a i za stvaranje dvojne grupe, koja je poreklo porodice. îm je sru{ila uzane okvire li~nog egoizma menjaju}i ga u dvojni egoizam, stvorila je, s pojavom deteta, jednu kompleksniju jedinicu: porodicu. Tokom vremena, kroz mnogostruko

28

povezivanje me|u porodicama, me|urazmenom izme|u pojedinaca i me{anjem krvi, pojavile su se ve}e grupe: klan, pleme, kasta i klasa, da bi sve to na kraju stvorilo naciju. Rad na formiranju grupa odvijao se istovremeno u razli~itim delovima sveta; iskristalisao se u formiranju razli~itih rasa. âk i te rase Priroda }e postepeno stopiti me|usobno u svom nastojanju da izgradi materijalnu i stvarnu osnovu za ljudsko jedinstvo.

The Mother, The Four Austerities

and the FourLiberations, III.

26. ôvek isprva traga slepo i ~ak ni ne zna da traga

za svojim boànskim Sopstvom; jer kre}e iz tame materijalne Prirode i ~ak i kad po~ne da progledava, dugo biva zaslepljen svetlo{}u koja u njemu raste. Bog tako|e odgovara na njegovu potragu na slabo uo~ljiv na~in; On traì ljudsko slepilo i u njemu uìva kao u ru~icama malog deteta koje pipaju}i traì svoju majku.


27. ôvek je zaljubljen u zadovoljstvo; stoga on

mora potpasti pod jaram àlosti i bola. Jer nepomu}eno blaènstvo je samo za one du{e koje su slobodne i bez strasti; ali ono {to traì zadovoljstvo u ~oveku je energija koja se zlopati i bori.

Ibid.

28. Smrt je pitanje koje Priroda stalno postavlja

@ivotu i njen podsetnik da on jo{ uvek nije prona{ao sebe. Kada ne bi bilo opsade smrti, stvorenje bi ve~no bilo vezano u obliku nesavr{enog ìvljenja. Progonjeno smr}u,

29

ono se budi za ideju savr{enog ìvota i traga za njegovim sredstvima i mogu}no{}u.

Ibid.

29. Bol je dodir na{e Majke koji nas u~i kako da

trpimo i rastemo u ushi}enju. Ona ima tri stadijuma u svom {kolstvu: prvo podno{enje, potom uravnoteènost du{e i na kraju ekstazu.

Sri Aurobindo, Thoughts and Aphorisms, 93.

30. Bol i àlost su podsetnik Prirode du{i da su

zadovoljstva u kojima ona uìva samo slaba{ni nagove{taj pravog blaènstva postojanja. U svakom bolu i muci na{eg bi}a je tajna plamena ushi}enja, u pore|enju s kojim su na{a najve}a zadovoljstva tek poput slaba{nih treptaja. To je ona tajna koja stvara privla~nost za du{u ka velikim mukotrpnim podvizima, patnjama i èstokim ìvotnim iskustvima koja nervozni um u nama izbegava i kojih se uàsava.


31. Kada vidim druge kako pate, ose}am kako

nemam sre}e, ali mudrost koja nije moja vidi ono dobro koje dolazi, i daje odobrenje.


32. Mr`nja je znak potajne privla~nosti koja ùdi za

tim da pobegne od sebe same i koja èstoko èli da porekne svoje sopstveno postojanje. To je tako|e Bo`ja igra u Njegovom stvorenju.


30

33. Ono {to se obi~no naziva ljubavlju je toliko daleko od sredi{nje vibracije ljubavi koliko i mr`nja; jedino {to se jedno skuplja, ukru}uje, a ovo drugo izbija napolje, to je cela razlika.

The Mother, A Propos, Bulletin, February 1966.

34. Ovaj svet je izgra|en okrutno{}u kako bi ona

mogla da voli. Zar }e{ da poni{ti{ okrutnost? Onda }e i ljubav tako|e da propadne, ali ti je moè{ preobli~iti u njenu suprotnost, u èstoku ljubav i blaènstvenost.


35. J e d i n s t v o @ i v o t a ûvao sam u svom srcu ìvot sviju stvari, Sva srca sveta {to kucaju ose}'o sam kao svoja; Delio sam radost {to u tvorevini peva I ispij'o njenu àlost kao gorko vino.

Ose}'o sam ljutnju u grudima drugog, Sve strasti kroz moje svet-ja sla{e svoje talase; Jednu ljubav delih u milion grudi izraènu. Zver sam koju ~ovek kolje, zver koju po{te|uje.

Ra{irih ìvota plamte}a krila radosti i bola; Crna vatra i zlatna jednom blaènstvu stremi{e: Njima sam se uspeo na nadzemaljski plan Mo}i i ljubavi i besmrtnih ekstaza.

Duboki duhovni mir kog ne moè ni{ta smesti Odràva misteriju ove igre Strasti.


31

36. Bog mi je otvorio o~i; jer video sam plemenitost prosta~kog, privla~nost odurnog, savr{enstvo sakatog i lepotu jezivog.


37. Osetiti i voleti Boga lepote i dobrote u onom {to

je ru`no i zlo, te i dalje `uditi s krajnjom ljubavlju da se ono isceli od svoje ru`no}e i zla, to je prava vrlina i moralnost.


38. Mrzeti gre{nika najgori je greh, jer to zna~i

mrzeti Boga; pa ipak onaj koji ga ~ini di~i se svojom nadmo}nom vrlinom.


39. Zaboravio sam {ta je to porok a {ta vrlina; vidim

jedino Boga, Njegovu igru u svetu i Njegovu volju u ~ove~anstvu.


40. Greh je ono {to je nekada bilo na svom mestu,

istrajavaju}i sada nije na mestu; nema nikakve druge gre{nosti.


41. ^ove~anstvo ima polni nagon; to je, sve u

svemu, prirodno, spontano i, ako mogu re}i, legitimno. Taj nagon }e prirodno i spontano nestati sa animalno{}u

u ~oveku …. Najsvesniji nagon kod superiornog ~ove~anstva, onaj koji je istrajao kao izvor – re}i

32

'blaènstva' bi bilo prejako – radosti, ushi}enja, svakako je seksualna aktivnost. Ona apsolutno ne}e imati nikakav razlog za postojanje u delovanjima prirode kada potreba za stvaranjem na taj na~in ne bude vi{e postojala…. Ali ono {ta su duhovni aspiranti iz davnina traìli u principu – seksualno negiranje – je besmislena stvar, jer to mora biti samo za one koji su oti{li izvan tog stadijuma i nemaju vi{e ìvotinjskog u sebi. I ona mora otpasti prirodno, bez napora i bez borbe. Jedino kada svest prestane da bude ljudska ona otpada prirodno. Tu tako|e postoji jedan prelaz koji moè biti unekoliko teàk, jer bi}a u periodu prelaza su uvek u nestabilnoj ravnoteì; ali iznutra postoji jedna vrsta plamena i potrebe koja ~ini da on ne bude bolan – to nije bolan napor, to je ne{to {to ~ovek moè da u~ini sa osmehom. Ali traìti da se to nametne onima koji nisu spremni za taj prelaz je besmisleno.

The Mother, Notes on the Way, Bulletin, February 1966.

42. O s o b i X z a nj e n b r a k Ujediniti va{a fizi~ka postojanja i va{e materijalne

interese, udruìti se da bi se zajedno suo~avali sa ìvotnim te{ko}ama i uspesima, porazima i pobedama – to je sama osnova braka – ali ve} zna{ da je to nedovoljno.

Biti sjedinjen u ose}anjima, imati isti ukus i ista estetska zadovoljstva, vibrirati skupa u zajedni~koj reakciji na iste stvari, jedan po drugom i jedan za drugog – to je dobro, to je neophodno – ali to nije dovoljno.

33

Biti jedno u sentimentima iz dubine, va{oj bri`nosti, va{oj ne`nosti koju gajite jedno prema drugom, koji ne variraju uprkos svim {okovima egzistencije; uspe{no se suprotstavljaju}i umoru, nervnoj iritiranosti i razo~arenjima, biti uvek i u svakom slu~aju sre}an, najsre}niji {to ste zajedno; nalaziti, pod svim okolnostima, jedno u prisustvu onog drugog, odmor, mir i radost – to je dobro, to je vrlo dobro, to je nu`no – ali to nije dovoljno.

Ujediniti va{e mentalitete, kroz uskla|ivanje i postajanje komplementarnim jedno drugom, dele}i me|u sobom svoje intelektualne preokupacije i otkri}a; jednom re~ju, u~initi va{e sfere mentalnih aktivnosti identi~nim kroz {irenje i oboga}ivanje ste~eno od strane dvoje u isto vreme – to je dobro, to je apsolutno neophodno – ali to nije dovoljno.

S onu stranu svega toga, na dnu, u sredi{tu, na vrhuncu bi}a, nalazi se Vrhovna Istina bi}a, Ve~na Svetlost, nezavisna od svih okolnosti ro|enja, zemlje, okruènja, obrazovanja; poreklo, uzrok i gospodar na{eg duhovnog razvoja – to je Ono koje daje definitivnu orijentaciju na{em postojanju; to je Ono koje odlu~uje o na{oj sudbini; u svesti toga vi treba da se sjedinite. Biti jedno u te`nji i uspinjanju, napredovati istim korakom na duhovnoj stazi – to je tajna trajne sjedinjenosti.

The Mother, u Mother India, October 1966.

43. Seks je kretnja op{te Prirode koja traì svoju igru

i koji koristi ovu ili onu jedinku – ~ovek koji je vitalno ili fizi~ki "zaljubljen", kako se to zove, u neku ènu naprosto

34

ponavlja i zadovoljava svetsku kretnju seksa; da nije bila ta èna, bila bi neka druga.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome II, 7.

44. Zemaljska seksualna kretnja je iskori{}avanje

osnovne fizi~ke energije od strane Prirode u svrhu razmnoàvanja. Ushi}enost o kojoj govore pesnici, uz koju ide jedno vrlo grubo uzbu|enje, je omama, putem koje ona tera vital da pristane na ovaj ina~e neprijatan proces; mnogo je onih koji doìvljavaju uzmak pred njim, gade}i se nakon ~ina, i odbojnost prema partneru u njemu usled ga|enja, mada mu se vra}aju kada se ga|enje istro{i usled te omame.

Energija seksa je sama po sebi velika mo} sa dve komponente u svojoj osnovi: jedna je namenjena za razmnoàvanje i za proces koji je za njega neophodan, druga za hranjenje op{tih energija tela, uma i vitala –

tako|e i duhovnih energija tela. Stari jogiji (yogi)

nazivaju te dve komponente retas (retas) i o|as (ojas). Ibid.

45. Uobi~ajena je priroda vitalne ljubavi da ne traje,

ili, ako poku{ava da traje, da ne zadovoljava, jer je ona strast koju je Priroda ubacila kako bi sluìla privremenoj svrsi; ona je stoga dovoljno dobra za privremenu svrhu i njena normalna tendencija je da i{~ili kada dovoljno posluì svrsi Prirode. Kod ~ove~anstva, po{to je ~ovek jedno kompleksnije stvorenje, ona priziva u pomo} ma{tu i idealizam da pomognu njeno nastojanje, daje ose}aj poleta, lepote i vatre i slave, ali sve to i{~ili nakon nekog vremena. Ona ne moè da traje, jer je ona sva

35

pozajmljena svetlost i mo}, pozajmljena u smislu da je ona odraz uhva}en od ne~eg onostranog i ne~eg {to nije uro|eno odraàvaju}em vitalnom mediju kojeg ma{ta koristi u tu svrhu. [tavi{e, ni{ta ne traje u umu i vitalu, tamo je sve tok. Jedina stvar koja istrajava je du{a, duh. Stoga ljubav moè da traje i da zadovoljava jedino ako se zasnuje na du{i i na duhu, ako tu ima svoje korene. Ali to zna~i da se vi{e ne ìvi u vitalu, ve} u du{i i duhu.


46. Ljudska ljubav je uglavnom vitalna i fizi~ka uz mentalnu podr{ku – ona moè poprimiti nesebi~an, plemenit i ~ist oblik i izraz jedino ako je dodirnuta psihi~kim. Ta~no je, kao {to kaète, da je ona ~e{}e me{avina neznanja, vezanosti, strasti i èlje… postoji takva stvar kao {to je psihi~ka ljubav, ~ista, bez zahteva, iskrena u samodavanju, ali ona obi~no ne ostaje ~ista u privla~nosti koju ljudska bi}a imaju jedno za drugo.

Ibid.

47. Svakako da je lak{e imati prijateljstvo izme|u mu{karca i mu{karca ili izme|u ène i ène nego izme|u mu{karca i ène, jer je tu seksualno uplitanje u normalnom slu~aju odsutno. Kod prijateljstva izme|u mu{karca i ène seksualni tok moè u ma kom trenutku da u|e na suptilan ili direktan na~in i da stvori nered. Ali nije nemogu}e prijateljstvo izme|u mu{karca i ène koje je ~isto od tog elementa; takva prijateljstva mogu da postoje i oduvek su postojala. Sve {to je potrebno je da niì vital ne proviruje na zadnja vrata ili da mu se ne dozvoli da u|e.

Ibid.

36

III

PROÎ[]ENJE I OSLOBO\ENJE LJUBAVI 48. K o s m i ~ k a S v e s t [irok svet sam umotao u svom {irem sopstvu I Vreme i Prostor su vi|enja mog duha. Ja sam bog i demon, avet i patuljak, Brzina sam vetra i zvezda {to blista. îtava je priroda odoj~e moje brige, Ja sam njena borba i po~inak ve~ni; Radost sveta dr{}u}i kroz me juri, nosim @alost miliona sred mojih samih grudi. Saznao sam blisku istovetnost sa svime, Pa ipak nisam vezan ni~im {to postajem: Nose}i u sebi poziv univerzuma Svom se nepropadljivom domu ja uspinjem. Prolazim sa onu stranu ìvota i Vremena na neizmernim krilima, Pa ipak sam i dalje jedno s ro|enim i nero|enim stvarima.


49. Kada budemo pro{li s onu stranu uìvanja, tada

}emo imati Blaènstvo. @elja je bila pomaga~; @elja je prepreka.


37

50. Preobrazi uìvanje u postojanu i bespredmetnu ekstazu; budi sav blaènstvo. To je tvoj cilj.

Ibid.

51. Na ljubav (barem na onu stvar kojoj ljudi daju to ime) se naro~ito gleda kao na imperatorskog gospodara ~ijim hirovima niko ne moè uma}i, koji vas udara kako mu drago i primorava vas da ga slu{ate svi|alo se to vama ili ne. U ime ljubavi su izvr{eni najgori zlo~ini, po~injene najsumanutije ludosti.

Pa ipak, ~ovek je izumeo svakojake vrste moralnih i dru{tvenih pravila u nadi da kontroli{e tu silu ljubavi, da je otrezni i na~ini poslu{nom. Ta pravila, me|utim, izgleda da su na~injena samo da bi se prekr{ila, a suzdràvanje koje ona name}u njenoj slobodnoj aktivnosti izgleda da samo poja~ava njenu eksplozivnu mo}. Jer nisu pravila ono s ~im se moè upravljati kretnjama ljubavi. Jedino ve}a, vi{a i istinskija mo} ljubavi moè da ovlada onim nagonima ljubavi koje je nemogu}e kontrolisati. Jedino ljubav moè da vlada nad ljubavlju, prosvetljuju}i, preobraàvaju}i i uve}avaju}i je. Jer i ovde tako|e, vi{e nego ma gde drugde, kontrola se ne sastoji od potiskivanja i poni{tavanja, ve} od preobraàvanja kroz uzvi{enu alhemiju. To je zbog toga {to je od svih sila koje deluju u univerzumu ljubav najmo}nija, najneodoljivija; bez ljubavi svet bi pao nazad u haos nesvesti. Svest je uistinu tvorac univerzuma, ali ljubav je njegov spasitelj.

The Mother, The Four Austerities

and the Four Liberations, III.

38

52. Ovde je cilj ispunjenje Boànskog u ìvotu, a za to su neophodni sjedinjenost i solidarnost. Ideal ove joge je da sve treba da bude usredsre|eno unutar i oko

Boànskog, i ìvot sadaka (sadhaka) mora da bude zasnovan na tom ~vrstom temelju, njihovi li~ni odnosi tako|e treba da imaju Boànsko za svoje sredi{te…. Kakve god me|usobne odnose oni imali, sva ljubomora, sukob, mr`nja, averzija, pakost i druga zla vitalna ose}anja, treba da se napuste…. Dakle, tako|e, sva egoisti~na ljubav i vezanost mora}e da nestanu – ona ljubav koja voli samo radi ega i koja, ~im je ego povre|en ili nezadovoljan, prestaje da voli ili ~ak gaji pakost i mr`nju….

Nije da ~ovek ne moè da ima odnose sa ljudima izvan kruga sadaka, ali i tu, tako|e, ako duhovni ìvot iznutra raste, to nu`no mora da izvr{i uticaj na vezu i da je produhovi na strani sadake. I ne sme biti takve vezanosti koja bi taj odnos u~inila preprekom ili suparnikom za Boànsko. Vezanost za porodicu je obi~no takva, i ako je tako, otpada od sadake. To je jedna nu`da koju mislim da ne bi trebalo smatrati preteranom. Sve se to, me|utim, moè u~initi postepeno; prekid postoje}ih odnosa je neophodan za neke, nije neophodan za sve. Preobraàj, ma koliko postepen, je nuàn, a prekid tamo gde je prekid ispravan postupak.


53. Nijedna gre{ka ne moè biti pogubnija od

prihvatanja me{avine seksualne èlje i neke vrste njenog suptilnog zadovoljenja i gledanja na to kao na deo sadane

(sadhana). To bi bio najdelotvorniji na~in da se usmerite

39

pravo ka duhovnom padu i da u atmosferu ubacite sile koje bi blokirale silazak supramentalnog, dovode}i umesto njega silazak neprijateljski nastrojenih vitalnih sila da poseju nered i propast….

Tako|e je gre{ka zami{ljati, mada fizi~ku seksualnu aktivnost treba napustiti, da je ipak neko njeno unutra{nje proìvljavanje deo preobraàja seksualnog centra. Delovanje ìvotinjske seksualne energije u Prirodi je sredstvo za odre|enu svrhu u ekonomiji materijalne tvorevine u Neznanju. Ali vitalno uzbu|enje koje je prati stvara najpovoljniju priliku i vibraciju u atmosferi za provalu samih onih vitalnih sila i bi}a ~iji se ceo posao sastoji u tome da spre~e silazak supramentalne Svetlosti. Uìvanje koje uz njega ide je degradacija, a ne istinski oblik boànske Anande. Istinska boànska Ananda u fizi~kom ima druga~iji kvalitet, kretanje i sadràj; budu}i samopostoje}a u svojoj su{tini, njeno ispoljavanje zavisi samo od unutra{njeg sjedinjenja sa Boànskim…. Boànska Ljubav, kada dotakne fizi~ko, ne budi grube sklonosti nièg vitala; povla|ivanje njima samo bi je odbilo i navelo da se ponovo povu~e u visine sa kojih ju je ve} vrlo te{ko spustiti u grubost materijalne tvorevine koju jedino ona moè da preobrazi…. Traìte Boànsku Ljubav kroz jedina vrata kroz koja }e pristati da u|e, vrata psihi~kog bi}a, i odbacite zabludu nièg vitala.

"Sri Aurobindo Says", Bulletin, August 1965.

54. Majka vam je ve} rekla istinu o toj ideji. Ideja da

}e punim zadovoljavanjem seksualne gladi da se ona okon~a i da zauvek nestane je varljivo pretvaranje koje vital glumi pred umom kako bi dobio odobrenje za svoju

40

èlju; ona nema drugi raison d'etre razlog postojanja,

p.p. ili istinu ili opravdanje. Ako povremeno zadovoljavanje drì seksualnu èlju "na tihoj vatri", njeno potpuno zadovoljavanje samo bi vas potopilo u njenu kaljugu. Ta glad, kao i ostale vrste gladi, ne prestaje putem privremenog zasi}enja; ona se oporavlja nakon privremene neaktivnosti i ponovo èli zadovoljenje. Ni davanje na ka{i~icu ni kljukanje nisu pravi postupak za nju. Ona moè da ode samo radikalnim psihi~kim odbacivanjem ili potpunim duhovnim otvaranjem uz rastu}i silazak svesti koja je ne èli i koja ima jednu istinskiju Anandu.

Sri Aurobindo, Life-Literature-Yoga, 2nd Ed., p. 27.

55. [to se ti~e polnog nagona, nemojte ga

posmatrati kao ne{to {to je u isto vreme uàsno i privla~no, ve} kao gre{ku i pogre{nu kretnju niè prirode.

Sri Aurobindo, On Yoga, II, tome II, 7.

56. [to se ti~e polnog nagona, prema njemu tako|e

ne smete da imate nikakavo moralno uàsavanje niti puritansko ili asketsko ga|enje. To je tako|e jedna ìvotna mo} i, dok morate da odbacite sada{nji oblik te mo}i (to jest, fizi~ki ~in), samom tom silom morate da ovladate i da je preobrazite. Ona je ~esto najja~a kod ljudi sa jakom vitalnom prirodom, a od te jake vitalne prirode moè se na~initi sjajan instrument za fizi~ko ostvarenje Boànskog @ivota. Ako polni nagon do|e, nemojte da ste àlosni ili da ste na muci, ve} na njega gledajte s mirom, u}utkajte ga, odbacite sve pogre{ne

41

sugestije koje su s njim povezane i ~ekajte na Vi{u Svest da ga preobrazi u slobodnu silu i Anandu.

Sri Aurobindo, neobjavljeno pismo u Mother India,

October 1967.

57. Ako pristane da se uda, to bi bilo najbolje. Sva ta

vitalna uznemirenja proizlaze iz potisnutog polnog instinkta, potisnutog ali ne i odba~enog i prevazi|enog.

Mentalno prihvatanje ili entuzijazam za sadanu nisu dovoljna garancija niti dovoljno tle za pozivanje ljudi, naro~ito mladih, da sa njom otpo~nu. Kasnije, ti vitalni instinkti izrone i nema ni~eg {to bi bilo dovoljno da sa njima uspostavi ravnoteù ili da nad njima prevlada – samo mentalne ideje, koje ne prevladavaju instinkte, ve}, sa druge strane, tako|e stoje na putu prirodnom dru{tvenom sredstvu za postizanje zadovoljenja. Ako se ona uda sada i stekne iskustvo ljudskog vitalnog ìvota, onda }e nekad kasnije mo`da biti prilike da se njena mentalna te`nja za sadanom pretvori u pravu stvar.

"Sri Aurobindo Says", Bulletin, November 1967.

58. Odsustvo ljubavi i ose}anja prijateljstva nije

neophodno za bliskost sa Boànskim; naprotiv, ose}aj bliskosti i jednosti sa drugima je deo boànske svesti u koju sadaka ulazi putem bliskosti sa Boànskim i ose}anjem jednosti sa Boànskim…. U ovoj jogi, ose}anje jedinstva sa drugima, ljubav, sveop{ta radost i Ananda su su{tinski deo oslobo|enja i savr{enstva koji su cilj sadane.


42

59. Ba{ je ~udo to da ljudi mogu da vole Boga, a ipak im ne uspeva da vole ljudski rod. Pa koga to oni vole onda?


60. Ljubav koja je okrenuta ka Boànskom ne bi

trebalo da bude uobi~ajeno vitalno ose}anje koje ljudi nazivaju tim imenom; jer to nije ljubav, ve} samo vitalna èlja, instinkt za prisvajanjem, nagon da se poseduje i da se uspostavi monopol. Ne samo {to to nije boànska Ljubav, ve} joj ne treba dopustiti da se me{a ni u najmanjem stepenu sa jogom. Istinska ljubav za Boànsko je samodaju}a, slobodna od zahteva, puna pot~injenosti i predanosti; ona ne postavlja prohteve, ne name}e uslove, ne cenjka se, ne popu{ta nasilni{tvu ljubomore, gordosti ili ljutnje – jer te stvari nisu u njenom sastavu. Za uzvrat, Boànska Majka tako|e daje sebe, ali slobodno… njeno prisustvo u va{em umu, vitalu i fizi~koj svesti, njenu mo} {to od vas ponovo stvara boànsku prirodu, preuzimaju}i sve kretnje va{eg bi}a i usmeravaju}i ih ka savr{enstvu i ispunjenju, njena ljubav koja vas obuhvata i nosi u svojim rukama ka Bogu. To je ono za ~im biste morali da teìte da to zaposednete u svim svojim delovima sve do samog materijalnog, i tu nema ograni~enja ni po pitanju vremena ni po pitanju potpunosti. Ako neko istinski teì i to dobije, ne bi trebalo da bude mesta ni za kakav drugi prohtev ili ma kakvu razo~aranu èlju.


61. Majka vam nije rekla da ljubav nije emocija, ve}

da Boànska Ljubav nije emocija – to je vrlo razli~ita

43

stvar koja je izre~ena. Ljudska ljubav je sa~injena od emocije, strasti i èlje – sve su to vitalne kretnje, stoga je vezana za nesposobnosti ljudske vitalne prirode. Emocija je izvrsna i nezamenljiva stvar u ljudskoj prirodi, uprkos svim svojim nedostacima i opasnostima…. Ali na{ cilj je da odemo s onu stranu emocije u visinu i dubinu i intenzitet Boànske ljubavi i da tamo osetimo kroz unutra{nje psihi~ko srce neiscrpnu jednost sa Boànskim, koju usplahirena podskakivanja vitalne emocije ne mogu da dosegnu ili da doìve.

Ibid.

62. To je… gre{ka misliti da jedino vital ima toplinu,

a da je psihi~ko ne{to frigidno, bez ikakvog plamena u sebi. Bistra i prozra~na dobra volja je vrlo dobra i poèljna stvar. Ali to nije ono {to se podrazumeva pod psihi~kom ljubavlju. Ljubav je ljubav, a ne tek dobra volja. Psihi~ka ljubav moè da ima toplinu i plamen podjednako intenzivan i intenzivniji nego vitalna, jedino {to je to ~ista vatra, koja ne zavisi o zadovoljenju èlje ega ili o pro`diranju goriva koje prigrljuje. To je beli plamen, nije crveni; ali bela vrelina nije inferiorna u odnosu na crvenu {to se ti~e svoje rasplamsanosti. Ta~no je da se psihi~ka ljubav obi~no ne razigra u potpunosti u ljudskim odnosima i ljudskoj prirodi; ona nalazi puno}u svoje vatre i ekstaze puno lak{e kada se uzdigne ka Boànskom.

Ibid.

44

63. P r e ~ a g e Lj u b a v i Prvo ~ovek voli samo kad je voljen. Potom, ~ovek voli spontano, ali èli da bude voljen

zauzvrat. Dalje, ~ovek voli ~ak i ako nije voljen, ali jo{ uvek èli

da mu ljubav bude prihva}ena. I, na kraju, ~ovek voli ~isto i jednostavno, bez ikakve

druge potrebe ili radosti sem te da voli. The Mother, Bulletin, April 1966.

64. Ose}ate se usamljeno jer èlite da budete voljeni. Upoznajte radost voljenja bez zahteva, samo radi

radosti voljenja (naj~udesnije radosti na svetu!) i vi{e se nikada ne}ete ose}ati usamljeno.

Ibid.

65. Kada se vital pridruì u ljubavi prema Boànskom, on u nju unosi heroizam, entuzijazam, intenzitet, apsolutnost, ekskluzivnost, duh samopo`rtvovanja, potpuno i strastveno samodavanje ~itave prirode. Vitalna strast za Boànskim je ono {to stvara duhovne junake, pobednike ili mu~enike.


66. Svo odricanje je radi jedne ve}e radosti koja jo{ nije pojmljena. Neki se odri~u radi radosti obavljene du`nosti, neki radi radosti mira, neki radi radosti Boga, a neki radi radosti mu~enja sebe, ali se odri~u pre kao da je to jedan prolaz ka slobodi i nepomu}enom ushi}enju s onu stranu.


45

67. U svakom bolu i muci na{eg bi}a je tajna plamena ushi}enja, u pore|enju s kojim su na{a najve}a zadovoljstva tek poput slaba{nih treptaja.


68. Sve dok se ~itava svest ne o~isti od sumnjive

materije i dok se spoznaja jednosti ne potvrdi u vrhovnoj ~istoti, izraàvanje ljubavi prema svemu nije preporu~ljivo. Upravo njenim zadràvanjem u sebi samom ona postaje pravi deo prirode, uspostavljen i pro~i{}en pridruùju}i joj i druge spoznaje koje tek ima da do|u. Ono {to vi ose}ate je samo prvi dodir, te bi bilo vrlo nerazborito rasipati ga izraàvanjem. Seks i vital bi lako mogli da postanu aktivni – znam za mnoge slu~ajeve veoma dobrih jogija… kod kojih je vi{vaprema

(visvaprema) postala vi{vakama (visvakama), ljubav prema svemu postala je poùda prema svemu. To se dogodilo mnogima i u Evropi i na Istoku. âk i posmatrano izvan tog konteksta, uvek je bolje u~vrstiti i potvrditi nego izbacivati i rasipati. Kada sadana bude uznapredovala i Znanje odozgo do|e da prosvetli i predvodi ljubav, to }e onda biti druga stvar. Moje insistiranje na odbacivanju svih nepreobraènih vitalnih kretnji zasnovano je na iskustvu, mome i drugih ljudi, i

iskustvu joga iz pro{losti, poput ]ajtanjinog (Chaitanya) Vai{navskog pokreta (da i ne govorimo o staroj Budisti~koj Saha|a darmi), koji je zavr{io u poprili~noj iskvarenosti. [iroka kretnja kao {to je kretnja ljubavi prema svemu moè se odigrati jedino kada Priroda bude ~vrsto pripremljena za nju. Nemam primedbu na va{e

46

petljanje sa drugima, ali samo pod stalnom straòm i kontrolom budnog i opreznog uma i volje.


69. Ne bi trebalo da se ustru~avamo da sebe

otvorimo… bilo kakvom iskustvu Beskrajnog koje imamo, da ga pro~istimo i poja~amo, da ga na~inimo predmetom stalnog razmi{ljanja i kontemplacije, dok ono ne postane izvorna mo} koja deluje u nama, Boànstvo koje oboàvamo i prigrljujemo, dok se na{e ~itavo bi}e ne uskladi s njim i dok ono ne bude na~injeno samim sopstvom na{eg bi}a…. Ono }e pretvoriti sve u sebe samo, razotkri}e se kao sveop{ti Ananda Braman

(Brahman) i na~ini}e ~itavo postojanje svojim isijavanjem. Ako budemo ~ekali na njega radi nadahnu}a za sve na{e unutra{nje i spolja{nje postupke, ono }e postati radost Boànskog, isijavaju}i sebe kroz nas, u svetlosti i ljubavi i mo}i, na ìvot i na sve {to ìvi. Traèno divljenjem i ljubavlju du{e, ono sebe razotkriva kao Boànstvo, vidimo u njemu lice Boga i saznajemo blaènstvo svog Ljubavnika….

Braman nam se uvek razotkriva na tri na~ina: unutar nas, iznad na{e ravni, oko nas u univerzumu. Unutar nas

postoje dva centra Puru{e (Purusha), unutra{nje du{e, kroz koju nas doti~e za na{e bu|enje; postoji Puru{a u

lotosu srca duhovnog srca, p.p. koji otvara ka gore sve

na{e mo}i i Puru{a u hiljadu-lati~nom lotosu na kruni

glave, p.p. , odakle silaze, kroz misao i volju, otvaraju}i tre}e oko u nama, munje vizije i vatra boànske energije. Postojanje blaènstva nam moè do}i kroz ma koji od ovih centara. Kada se lotus srca rascveta, ose}amo

47

boànsku radost, ljubav i mir kako se {ire u nama kao cvet svetlosti koji isijava ~itavo bi}e…. Kada se drugi, gornji, lotus otvori, ~itav um biva ispunjen boànskom svetlo{}u, rado{}u i mo}i, iza ~ega stoji Boànsko, Gospod na{eg bi}a na svom prestolu sa na{om du{om pokraj njega ili uvu~enom u njegove zrake; sve misli i volja tada postaju rasvetljenost, mo} i ekstaza…. Boànsko razotkriva sebe u svetu oko nas kada mi na to gledamo sa duhovnom èljom za blaènstvom koje za njim traga u svim stvarima…. Sveop{te duhovno Prisustvo, sveop{ti Mir, sveop{te beskrajno Blaènstvo se ispoljilo, imanentno, grle}i, prodiru}i u sve…. To je Boànsko, vi|eno oko nas i na na{oj sopstvenoj fizi~koj ravni. Ali on sebe moè otkriti i iznad. Vidimo ga ili ga ose}amo kao visoko uzvi{eno Prisustvo, ogromni beskraj Anande iznad nas – ili, u njemu, na{eg Oca na nebesima – i ne ose}amo ga niti ga vidimo u sebi ili oko sebe…. Potpuno iskupljenje dolazi silaskom boànske Mo}i u ljudski um i telo i preoblikovanjem njihovog unutra{njeg ìvota u boànski lik – ono {to su Vedski proroci nazivali ro|enjem Sina putem `rtvovanja. U stvari, tek stalnim `rtvovanjem ili nu|enjem, `rtvovanjem oboàvanja i te`nje, dela, misli i znanja, uspinju}eg plamena volje usmerene ka Bogu, mi sebe izgra|ujemo u bi}e tog Beskraja.

Sri Aurobindo, The Synthesis of Yoga, III, ch. VII.

70. Ipak, raznovrsnije i intimnije iskustvo boànske

ljubavi ne moè da do|e potragom samo za bezli~nim Beskrajem…. Boànsko je Bi}e, a ne neko apstraktno postojanje ili status ~iste bezvremene beskona~nosti;

48

izvorno i sveop{te postojanje jeste On, ali to postojanje je nerazdvojno od svesti i blaènstva bi}a, a postojanje svesno svog sopstvenog bi}a i svog sopstvenog blaènstva je ono {to moèmo s pravom da nazovemo boànskom beskrajnom Osobom – Puru{om. [tavi{e, sva svest

podrazumeva mo}, [akti (Shakti); tamo gde je beskona~na svest bi}a, tamo je i beskona~na mo} bi}a, i putem te mo}i sve postoji u univerzumu…. Upravo ka

tom Boànstvu, ka tom Bi}u, }e se Bakti (Bhakti) jedne integralne Joge uzdizati i bujati. Transcendentna, ona }e za njim tragati u ekstazi apsolutnog sjedinjenja; sveop{ta, ona }e za njim tragati u beskona~nim odlikama i u svakom aspektu i u svim bi}ima sa sveop{tim blaènstvom i ljubavlju; pojedina~na, ona }e u}i u sve ljudske odnose s njim koje ljubav stvara izme|u osobe i osobe…. On je prijatelj, savetodavac, pomaga~, spasitelj u muci i nevolji, branilac od neprijatelja, junak koji bije na{e bitke za nas ili pod ~ijim {titom se mi borimo, ko~ija{, navigator na{ih puteva. I ovde smesta dolazimo do jedne bliè intinmnosti; on je drug i ve~ni prijatelj, saigra~ u igri ìvljenja. Ali za sada jo{ uvek postoji izvesna podela, ma koliko prijatna, a prijateljstvo je isuvi{e ograni~eno pojavom korisnosti. Ljubavnik moè da povredi, da napusti, da bude gnevan na nas, da izgleda kao da nas je izdao, a ipak na{a ljubav istrajava, pa ~ak i raste kraj tih suprotnosti; one uve}avaju radost ponovnog sjedinjenja i radost posedovanja; kroz njih ljubavnik ostaje prijatelj, i sve {to on ~ini, na kraju otkrivamo, u~inio je ljubavnik i pomaga~ na{eg bi}a, radi savr{enstva na{e du{e, kao i radi njegove radosti u nama.

49

Ove protivre~nosti vode jednoj ve}oj intimnosti. On je tako|e otac i majka na{eg bi}a, njegov izvor i za{titnik i njegov blagi negovatelj i darivalac na{ih èlja. On je dete koje je na{a èlja rodila, koje mi negujemo i podièmo. Sve te stvari preuzima ljubavnik; njegova ljubav, u svojoj intimnosti i jednosti, u sebi ~uva o~insku i materinsku brigu i sebe daje na{im prohtevima za njom. Sve je ujedinjeno u toj najdubljoj mnogostranoj vezi…. Ljubav i Ananda su poslednja re~ bi}a, tajna nad tajnama, misterija nad misterijama.

Sri Aurobindo, The Synthesis of Yoga, III, ch. VIII.

71. Boànska Milost, mi joj dajemo to ime zato {to ose}amo u beskrajnom Duhu ili Sopstvu ili Postojanju Prisustvo ili Bi}e, Svest koja odre|uje – to je ono o ~emu govorimo kao o Boànskom – ne odvojenu osobu, ve} ono jedno Bi}e, kojeg je na{e pojedina~no sopstvo deo ili posuda…. To je delovanje odozgo ili iznutra, nezavisno od mentalnih uzroka, koje odlu~uje o svom sopstvenom kretanju. Moèmo ga zvati Boànska Milost; moèmo ga zvati Sopstvo koje je unutra, koje bira svoj ~as i na~in da se ispolji mentalnom instrumentu koji je na povr{ini; moèmo ga zvati rascvetavanjem unutra{njeg bi}a ili unutra{nje prirode u samospoznaju i znanje sebe. Kako mu se ne{to u nama primi~e ili kako ono sebe nama pretstavlja, tako ga um vidi. Ali u stvarnosti to je ista stvar i isti proces bi}a u Prirodi.


72. Kri{nina Milost zove koga joj je volja da zove,

bez bilo kakvog odlu~uju}eg razloga za izbor ili odbijanje,

50

sve je to njegova milost, ili, u drugom slu~aju, on poziva ona srca koja su spremna da zatrepere i posko~e na njegov zov – pa ~ak i tada on ~eka dok ne kucne ~as…. To ne zavisi od spolja{nje zasluge ili od toga koliko ko

izgleda podesan…. Gopije (gopi) su ~ule i pohrlile u {umu – ostali nisu, ili su mo`da mislili da je to samo neka selja~ka muzika ili neki prosti zaljubljeni ~obanin koji svira svojoj dragoj na fruli; da nije bio poziv koji bi u~ene i kulturne ili vrle u{i mogle da prepoznaju kao zov

Bo`anskog?… Neki mo`da imaju adikaru (adhikara, spremnost, pripremljenost) da prepoznaju Kri{ninu flautu, neki za Hristov zov, neki za [ivin ples – svakom svoj vlastiti put i odgovor svoje prirode na Bo`anski zov.


51

IV

LJUBAV I ANANDA U PREOBRA@ENOM ISPOLJAVANJU

73. Susretanje ~oveka i Boga mora uvek zna~iti

prodiranje i ulazak Boànskog u ljudsko i stapanje ~oveka u Boànsko.

Ali to stapanje nije prirode uni{tenja. Istrebljenje nije ispunjenje sveg ovog traganja i strasti, patnje i ushi}enja. Igra nikad ne bi ni bila zapo~eta da je to trebalo da bude njen svr{etak.


74. [ta ima novo {to tek treba da postignemo?

Ljubav, jer za sada smo samo postigli mr`nju i uga|anje sebi; Znanje, jer za sada smo samo postigli zabludu i opaànje i zami{ljanje; Blaènstvo, jer za sada smo samo postigli zadovoljstvo i bol i ravnodu{nost; Mo}, jer za sada smo samo postigli slabost i napor i poraènu pobedu; @ivot, jer za sada smo samo postigli ro|enje i rast i umiranje; Jedinstvo, jer za sada smo samo postigli rat i udruìvanje.

Jednom re~ju, boànstvo; da sebe preuobli~imo u boànski lik.

Ibid.

52

75. Kad bi ~ove~anstvo tek na ~asak videlo kakva beskrajna uìvanja, kakve savr{ene sile, kakvi svetli dosezi spontanog znanja, kakve {irine mira na{eg bi}a leè ~ekaju}i nas na poljima koja na{a ìvotinjska evolucija nije jo{ osvojila, napustilo bi sve i nikad ne bi otpo~inulo dok ne bi zadobilo ta blaga. Ali put je uzak, vrata se te{ko otvaraju uprkos guranju, a strah, nepoverenje i skepticizam su tu, pipci Prirode, da nam zabrane da od{etamo od manje uobi~ajenih pa{njaka.


76. S k r i v e n i P l a n Ma kako dug No}ni sat bio, ne}u da sanjam Da je mali ego i osobe maska Sve {to Bog razotkriva u na{oj ìvotnoj {emi, Krajnji ishod Prirodinog kosmi~kog zadatka. Jedno ve}e Prisustvo u grudima joj radi; Dugo ono sprema svoje otkrovenje: âk u kamenu i zveri to boànstvo vreba, Blistava Persona {to pripada ve~nosti. Prsnu}e van granice utrvene Umom I stvori}e svedoka od vidovitog srca; Razotkri}e ~ak i u ovoj inertnoj i slepoj Prirodi, dugo pod velom u svakom nesvesnom delu, Ispunjuju}i veli~anstveni okultni plan, Kao svet {irok i besmrtan duh u ~oveku.


53

77. Slabo ~ut glas }e da kaè, du{a }e da poslu{a, Mo} }e se u unutra{nju sobu uma iskrasti, âr i slatkost otvori}e ìvota zaprta vrata A lepota }e da svlada svet koji se opire, Svetlost istine {~epa}e iznenada Prirodu, Bo`je {unjanje }e srce naterati na blaènstvo A Zemlja }e da izraste nenadano boànska. U Materiji }e biti plamen duha zapaljen, A u telima }e biti upaljeno sveto ro|enje; No} }e se probuditi za himnu zvezda, Dani }e postati sre}ni hodo~asni mar{, Na{a volja posta}e sila mo}i Ve~itog, A misli, pak, zraci duhovnoga sunca. Retki }e da vide ono {to niko jo{ ne shvata; Bog }e rasti dok pametni govore i spavaju; Jer ~ovek ne}e znati dolazak do njegovog ~asa I verovanja ne}e biti dok se rad ne dovr{i.

Sri Aurobindo, Savitri, Book I, Canto IV.

78. Stara duhovnost je bila bekstvo od ìvota ka

boànskoj Stvarnosti, ostavljaju}i svet tamo gde je bio, takvim kakav je bio. Na{e novo vi|enje, nasuprot tome, jeste oboènje ìvota, preobraàj materijalnog u boànski svet…. Taj rad je mogao biti prost nastavak, popravljanje, uve}anje starog sveta kakav je bio…. Ali ono {to se dogodilo je istinski nova stvar, jedan novi svet je ro|en. Nije to stari koji biva preobraèn, to je potpuno novi svet koji se zaista konkretno rodio.

U sada{njem ~asu mi smo u samom srcu prelaznog perioda, gde se njih dva prepli}u: stari istrajava, jo{ uvek

54

pun mo}i, i nastavlja da dominira nad uobi~ajenom sve{}u, dok novi uklizava, jo{ uvek vrlo skroman, neopaèn do te mere da u ovom trenutku ne naru{ava bogzna {ta spolja….

U svakom slu~aju, da pojednostavimo, moè se re}i da je stari svet, tvorevina onog {to [ri Aurobindo naziva Nad-umom, bio, na jedan osoben na~in, doba bogova i, stoga, doba religija…. U supramentalnoj tvorevini ne}e vi{e biti religija. Sav ìvot }e biti izraz, cvetanje u oblicima Boànskog Jedinstva koje se ispoljava u svetu. I ne}e vi{e biti onog {to ljudi sada nazivaju bogovima.

Sama ova velika boànska bi}a }e mo}i da u~estvuju u novoj tvorevini, ali za to }e morati da obuku ono {to bi smo mogli nazvati supramentalnom supstancom na Zemlji. A ako ima nekih koji odaberu da ostanu u svom svetu, kakvi jesu, ako odlu~e da se ne ispolje fizi~ki, njihov odnos sa drugim bi}ima supramentalnog sveta na Zemlji bi}e odnos prijatelja, saradnika, me|usobno jednakih, jer }e se najvi{a boànska su{tina ispoljiti u bi}ima novog supramentalnog sveta na Zemlji.

Kada fizi~ka supstanca bude supramentalizovana, biti ro|en na Zemlji u telu ne}e vi{e biti uzrok inferiornosti; pre bi se reklo da }e biti suprotno, ste}i }e se obilje koje se ne bi moglo ste}i druga~ije….

Pozivam vas u veliku avanturu, a u ovoj avanturi ne}ete ponavljati duhovno ono {to su drugi radili pre nas, jer na{a avantura po~inje sa ta~ke izvan tog stadijuma. Mi smo za jednu novu tvorevinu, potpuno novu, koja u sebi nosi sve ono nepredvi|eno, sve rizike, sve hazarde – istinsku avanturu ~iji je cilj zagarantovana pobeda, ali ~iji

55

je put nepoznat i mora se utirati korak po korak kroz neistraèno.

The Mother, Questions and Answers, Bulletin, November 1957.

79. Gnoza ovde, duhovno znanje ste~eno

spoznajom, p.p. je delotvorni princip Duha, najvi{i dinamo duhovnog postojanja. Gnosti~ki pojedinac bi}e dovr{etak duhovnog ~oveka; njegov ~itav na~in bivanja, mi{ljenja, ìvljenja, delovanja, bio bi rukovo|en od strane mo}i {iroke sveop{te duhovnosti…. On bi ose}ao prisustvo Boànskog u svakom centru svoje svesti, u svakoj vibraciji svoje ìvotne sile, u svakoj }eliji svoga tela. U svim delovanjima svoje sile Prirode on bi bio svestan delovanja svevi{nje Majke Sveta, Natprirode; on bi video svoje prirodno bivanje kao postajanje i ispoljavanje mo}i Majke Sveta. U toj svesti on bi ìveo i delovao u jednoj potpuno transcendentnoj slobodi, kompletnoj radosti duha, potpunoj istovetnosti sa kosmi~kim sopstvom i spontanim saose}anjem sa svime u univerzumu. Sva bi}a bi mu bila kao njegova vlastita sopstva, sve puteve i mo}i svesti ose}ao bi kao puteve i mo}i svoje vlastite sveop{tosti…. Njegov vlastiti ìvot i ìvot sveta bili bi mu kao savr{eno umetni~ko delo; to bi bilo kao tvorevina kosmi~kog i spontanog genija, nepogre{ivo u svojim delovanjima iz mnogostrugog reda. Gnosti~ki pojedinac bi bio u svetu i od sveta, ali bi ga tako|e nadma{ao u svojoj svesti i ìveo bi u svom sopstvu transcendencije iznad njega; on bi bio univerzalan, ali slobodan u univerzumu, individualan, ali ne i ograni~en razdvajaju}om individualno{}u….

56

Jedno u sopstvu sa svime, supramentalno bi}e }e tragati za blaènstvom samoispoljavanja Duha u sebi, ali podjednako i za blaènstvom Boànskog u svemu: ima}e kosmi~ku radost i bi}e mo} za dovo|enje blaènstva duha, radost bivanja drugima; jer njihova radost }e biti deo njegove sopstvene radosti postojanja…. Njegovo ose}anje sveop{tosti, njegovo delovanje sveop{tosti, }e uvek biti spontano stanje i prirodna kretnja, automatski izraz Istine, ~in radosti samopostojanja duha. U njemu ne bi moglo biti nikakvog mesta za ograni~eno sopstvo ili èlju ili za zadovoljenje ili osuje}enje ograni~enog sopstva ili zadovoljenje ili osuje}enje èlje, nikakvog mesta za relativnu i zavisnu sre}u i àlost koji pose}uju i poga|aju na{u ograni~enu prirodu; jer to su stvari koje pripadaju egu i Neznanju, a ne slobodi i istini Duha…. Gnosti~ko postojanje i blaènstvo postojanja je sveop{te i potpuno bi}e i blaènstvo, i postoja}e prisustvo te potpunosti i sveop{tosti u svakoj odvojenoj kretnji: u svakoj }e biti ne delimi~no iskustvo sopstva ili odeljeni komadi} njegove radosti ve} ose}aj cele kretnje integralnog bi}a i prisustva njegovog ~itavog i integralnog blaènstva bi}a, Ananda.

Gnosti~ki ìvot }e biti unutra{nji ìvot u kome }e protivre~nost unutra{njeg i spolja{njeg, sopstva i sveta, biti pomirena i nadma{ena. Gnosti~ko bi}e }e uistinu imati jedno krajnje unutra{nje postojanje u kojem je ono nasamo sa Bogom, jedno sa Ve~nim, samouronjeno u dubine Beskraja, u saobra}anju sa njegovim visinama i njegovim svetlosnim bezdanima tajnovitosti; ni{ta ne}e mo}i da uznemiri ili da napadne te dubine, niti da ga spusti sa vrhova, ni sastojci sveta, ni njegovo delovanje,

57

niti i{ta {to je oko njega. To je aspekt transcendencije, aspekt duhovnog ìvota, i on je neophodan za slobodu duha; jer ina~e bi istovetnost u Prirodi sa svetom bila vezuju}e ograni~enje, a ne slobodna istovetnost. Ali, u isto vreme Bo`ja ljubav i blaènstvo Bo`je }e biti izraz srca za to unutra{nje saobra}anje i jednost, i to blaènstvo i ljubav }e se ra{iriti da zagrle svekoliko postojanje. Mir Boga iznutra pro{iri}e se u gnosti~kom iskustvu univerzuma u sveop{tu mirno}u jednakosti, ne tek pasivnu ve} dinami~nu mirno}u slobode u jednosti koja dominira nad svim sa ~im se susretne, umiruju}i sve {to u nju u|e, name}u}i svoj zakon mira na veze supramentalnog bi}a sa svetom u kojem ìvi…. Ta smirenost i sloboda u duhu upravo je ono {to }e mu omogu}iti da uzme ~itav ìvot u sebe, dok i dalje ostaje duhovno sopstvo, i da prigrli ~ak i svet Neznanja, bez da i ono samo u|e u Neznanje….

Ljubav }e za njega biti dodir, susret, sjedinjenje sopstva sa sopstvom, duha sa duhom, ujedinjenje bi}a, mo} i radost i intimnost i bliskost du{e du{i, Jednog Jednom, radost istovetnosti i posledice raznolike istovetnosti. Radost intimne samorazotkrivaju}e raznolikosti Jednog, mnogostrukog sjedinjenja Jednog i sre}om ispunjenog me|udelovanja u istovetnosti, je ono {to }e za njega biti potpuno razotkriveni smisao ìvota. Tvorevina, esteti~ka ili dinami~ka, mentalna tvorevina, tvorevina ìvota, materijalna tvorevina, ima}e za njega isti smisao. To }e biti tvorevina zna~ajnih oblika Ve~ne Sile, Svetlosti, Lepote, Stvarnosti – lepota i istina njenih oblika i tela, lepota i istina njenih mo}i i odlika, lepota i

58

istina njenog duha, njena bezobli~na lepota sopstva i su{tine.

Kao posledica totalne promene i preokreta svesti koja uspostavlja jednu novu vezu duha sa umom i ìvotom i materijom, i jedan nov zna~aj i savr{enstvo u toj vezi, do}i }e do preokreta, tako|e i usavr{avaju}eg novog zna~aja veza izme|u duha i tela koje on nastanjuje.

Mir i ekstaza prestaju da budu razli~iti i postaju jedno…. Ta mirno}a i to blaènstvo izranjaju skupa, kao jedno stanje, u rastu}i intenzitet i kulminiraju u ve~noj ekstazi, blaènstvu koje je Beskraj… ta fundamentalna

ekstaza bi}a… prelazi u umu u mirno}u intenzivnog blaènstva duhovnog opaànja i vi|enje i znanje; u srcu, u {iroko ili duboko ili strastveno blaènstvo sveop{teg sjedinjenja i ljubav i saose}anje i radost bi}a i radost stvari. U volji i vitalnim delovima ose}a se kao energija blaènstva boànske ìvotne mo}i na delu ili blagoslovenost ~ula koja opaàju i susre}u Jedno svukuda, opaàju}i kao svoj normalni opaàj stvari sveop{tu lepotu i potajni sklad tvorevine od koje na{ um moè da uhvati samo nesavr{ene nagove{taje ili redak nadnormalni ose}aj. U telu se razotkriva kao ekstaza koja u njega izbija sa visina duha i kao mir i blaènstvo ~istog i oduhovljenog fizi~kog postojanja. Sveop{ta lepota i slava bi}a po~inje da se ispoljava; svi predmeti razotkrivaju skrivene crte, vibracije, mo}i, skladne zna~ajke, skrivene od normalnog uma i fizi~kog ~ula. U sveop{toj pojavi razotkriva se ve~na Ananda.

Sri Aurobindo, The Life Divine, ch. 55. ili The Future

Evolution of Man, VIII.

59

80. Duhovno, iliti gnosti~ko, bi}e bi ose}alo svoj sklad sa ~itavim gnosti~kim ìvotom oko sebe, koji god da mu je poloàj unutar celine. U skladu sa svojim mestom u njoj ono bi znalo kako da predvodi ili vlada, ali tako|e i kako da sebe podredi; oba bi za njega predstavljala podjednako blaènstvo: jer sloboda duha, po{to je ve~na, po sebi postoje}a i neotu|iva, moè se osetiti koliko u sluènju i voljnoj podre|enosti i uskla|enosti sa drugima toliko i u mo}i i vladavini. Unutra{nja duhovna sloboda moè da prihvati svoje mesto u istini unutra{nje duhovne hijerarhije kao i u istini, koja s njom nije nekompatibilna, bazi~ne duhovne jednakosti. To samo-raspore|ivanje Istine, prirodan poredak duha, je ono {to bi postojalo u zajedni~kom ìvotu razli~itih stupnjeva i stadijuma evoluiraju}eg gnosti~kog bi}a. Jedinstvo je osnova gnosti~ke svesti, uzajamnost prirodan ishod direktne svesnosti o jednosti u raznolikosti, sklad neizbe`na mo} delovanja njene sile. Jedinstvo, uzajamnost i sklad moraju stoga biti neizbe`ni zakon zajedni~kog ili kolektivnog gnosti~kog ìvota. To kakve bi oblike mogli da poprime zavisilo bi od volje evolucionarnog ispoljavanja Natprirode, ali ovo bi bio njen op{ti karakter i princip….

Jedino pravilo gnosti~kog ìvota bilo bi samoizraàvanje Duha, volje Boànskog Bi}a; ta volja, to samoizraàvanje bi se moglo ispoljiti kroz krajnju jednostavnost i kroz krajnju sloènost i bogatstvo ili u njihovoj prirodnoj ravnoteì – jer lepota i obilje, skrivena slatko}a i smeh u stvarima, sun~ev sjaj i radost ìvota su tako|e mo}i i izrazi Duha. U svim pravcima Duh koji je unutra, koji odre|uje zakon prirode, odre|ivao bi okvir

60

ìvota i njegove pojedinosti i okolnosti. U svemu bi bio isti opipljivi princip; kruta standardizacija, ma koliko bila nu`na za umno raspore|ivanje stvari, ne bi mogla biti zakon duhovnog ìvota. Velika raznolikost i sloboda samoizraàvanja, zasnovana na jedinstvu koje leì kao potpora, tako|e bi se vrlo verovatno mogle ispoljiti; ali svuda bi bio sklad i istina poretka.

@ivot gnosti~kih bi}a, nose}i evoluciju vi{em supramentalnom statusu, mogao bi se prikladno okarakterisati kao boànski ìvot; jer to bi bio ìvot u Boànskom, ìvot po~etaka duhovne boànske svetlosti i mo}i i radosti ispoljenih u materijalnoj Prirodi. To bi se moglo opisati, po{to to prevazilazi mentalni ljudski nivo, kao ìvot duhovnog i supramentalnog nat~ove~anstva. Ali to se ne sme brkati sa proteklim i sada{njim idejama o nat~ove~anstvu; jer nat~ove~anstvo u mentalnoj ideji sastoji se u usponu iznad vrha normalnog ljudskog nivoa, ne u vrsti, ve} u stepenu iste vrste, putem uve}ane personalnosti, preuveli~anog i prenagla{enog ega, pove}ane mo}i uma, pove}ane vitalne sile, prefinjenog ili zgusnutog i masivnog prenagla{avanja sila ljudskog Neznanja; to tako|e nosi, obi~no podrazumevanu u sebi, ideju nasilne dominacije nat~oveka nad ~ove~anstvom. To bi zna~ilo nat~ove~anstvo Ni~eovskog tipa; to bi u u najgorem slu~aju moglo biti vladavina "plavokose zveri" ili mrke zveri ili bilo koje ili svakakve zveri, povratak varvarskoj snazi i bezobzirnosti i sili; ali to ne bi bila evolucija, to bi bio povratak starom, mu~nom varvarstvu.

Ali Zemlji je dosta bilo toga u njenoj pro{losti, a ponavljanje toga bi samo moglo da produì te stare linije; ona ne moè dobiti nikakvu istinsku korist za svoju

61

budu}nost, nikakvu mo} samoprevazilaènja, od Titana, Asure: ~ak i velika ili nadnormalna mo} u njoj mogla bi je jedino nositi ve}im krugovima njene stare orbite. Ali ono {to mora da se pojavi je ne{to puno teè i puno jednostavnije; to je samospoznato bi}e, gra|evina duhovnog sopstva, intenzitet i poriv du{e i izbavljenje i vladavina njegove svetlosti i mo}i i lepote – ne egoisti~kog nat~ove~anstva koje grabi za mentalnom i vitalnom dominacijom nad ~ove~anstvom, ve} vladavina Duha nad svojim sopstvenim instrumentima, svojim posedom sebe i svojim posedom ìvota u mo}i duha, nova svest u kojoj }e ~ove~anstvo da samo prona|e svoje sopstveno samoprevazilaènje i samoispunjene putem otkrovenja boànskosti koja se napreè da se unutar njega rodi. To je jedino istinsko nat~ove~anstvo i jedina stvarna mogu}nost koraka napred u evolucionarnoj Prirodi.

Sri Aurobindo, The Life Divine, ch. 56, ili The Future

Evolution of Man, IX.

81. "O, Satjavan, O, svetlosni Savitri, Poslah te odavno ispod zvezda, Dvojnu Bo`ju mo} u neznala~ki svet, U ogra|enu tvorevinu otse~enu od beskrajnog sopstva, Spu{taju}i Boga u bezosetni sjaj, Uzdiù}i u besmrtnost Zemaljska bi}a. ................................................. On je moja du{a {to se penje iz No}i neznanja Kroz ìvot i um i Prostranstvo Natprirode Ka nebeskoj svetlosti Bezvremenosti I moja ve~nost skrivena u Vremenu {to se kre}e I moj beskraj prese~en krivinom Prostora.

62

................................................. O, Savitri, ti si Mo} mog duha, Razotkrivaju}i glas moje Re~i besmrtne, Lice Istine na drumovima Vremena [to ljudima pokazuje mar{rute ka Bogu. ................................................. Napustiv{i sumnjivi Srednji Put Malobrojni }e spaziti ~udesno Poreklo A neki }e osetiti u tebi tajnu Silu I ti }e se okrenuti da susretnu bezimenu nit, Avanturisti za jedan mo}niji Dan. Uzdiù}i se iz sputavaju}ih {irina uma, Oni }e otkriti ogromni nacrt sveta I zakora~iti u Istinu, u Ispravno, Prostrano. Njima }e{ razotkriti skrivene ve~nosti, Dah bezbroja jo{ ne razotkritog, Ne{to ushi}enja blaènstva {to stvori svet, Ne{to naleta sile Bo`je svemo}i, Ne{to zraka sveznaju}e Misterije. Ali kad se ~as Boànskog primakne, Mo}na Majka }e se roditi u Vremenu A Bog }e se roditi u ljudskoj kaljugi U oblicima pripremljenim va{im ljudskim ìvotima. Tad }e Istina vrhovna biti data ljudima. ................................................. Otelovljena dvojna Mo} otvori}e Bo`ja vrata, Ve~iti nad-um dota}i Zemaljsko Vreme. Nat~ovek }e se probuditi u smrtnom ~oveku I ispoljiti skriven

Documents

[ri Aurobindo i Majka · IV Ljubav i Ananda u preobra`enom ispoljavanju 51 Glosar sanskritskih termina 65 Prilog I – pesme u originalu 68 Prilog II – o autorima 76 . 4 . 5 UVODNA