PRILOG ISTORIJI PIVE (veliko katunite u predanju i dokumentima) Autor: Milo . Slijepevi, Beograd, 1976.g. izvodi iz knjige

Uopteno predanje u Pivi govori o dvojici brae Petru i Ni-koli, koji su otili u Carigrad kod sultana radi poslova pivske samouprave. U Carigradu se Petar poturio i postao paa i vezir, a Nikolu je postavio sultan za pivskog kneza da u njoj upravlja u njegovo ime. Za ovoga kneza Nikolu, osim narodnog predanja, zna i istorija, jer se pominje u bujurtiji kneza-katunara Jovana. Za njegovo ime su vezane i pivske privilegije koje je tada, po predanju, dobio od sultana.1) Pivljani dre svoju zemlju u Pivi gotovo nezavisno.2) Danak se daje odsekom: u stoci i gotovu novcu.3) Danak je bio mali, manji nego u srpskoj dravi.4) Turci su dolazili po danak u odreeno vreme, u Pivi nide bilo ha-ral.ija.5) Pivom upravljaju domai knezovi i vojvode uz Turke.6) Turci se nisu mogli naseljavati u Pivu ni po mirazu.7) Pivske ene udate izvan Pive nisu mogle nositi miraz u zemlji da se ne bi u Pivu naseljavali stranci, naroito poturenjaci.Pivsko narodno predanje jo kazuje da je knez Nikola uestvovao uz Turke u pratnji Tavil Mehmed pae Sokolovia u borbama protivu Maara, verovatno polovinom XVI veka, kada su stoari iz Pive odlazili kao martolosi uz Turke na njihove severne granice oko Save i Dunava. Predanje kazuje da je Mehmed paa tada odliko-vao kneza Nikolu za njegovu pomo i junatvo.Kad smo kod Pivljana koji su sa knezom Nikolom doli uz Tur-ke na Dunav i Savu, oko Beograda i Smedereva, pomenuKemo jednog Pivljanina koga narodno predanje vezuje za ove krajeve. U Pivi sam zabeleio odlomak narodne pesme o nekakvom banu Pavlu Ljeeviu:Nestazbora,nesta dogovora,Nesta bana Ljeevia Pavla, Do u stojnu gradu Beogradu, e je Pavle obmovio lavru Nakon sebe spomen ostavio ...."Tomo Ljeevi. u svojim rukopisnim belekama pie da je postojala cela pesma o banu Pavlu Ljeeviu kod beogradskog prota Koste Ljeevia, ali je u prvom svetskom ratu propala. Pivi priaju da je ova pesma ponekad pevana na Zboritu u Sinjcu kod stare crkvine i kule Ljeevia. Oni ne znaju ko je bio ban Pavle Ljee-vi, da li duhovno ili svetovno lice, i zato ga narodna pesma na-ziva banom, mimo sve ostale katunare, knezove i vojvode Ljeevi.e.Istraujui poreklo porodice Ljeevia nametnula mi se mi-sao da bi ovaj ban Pavle Ljeevi mogao biti onaj smederevski epi-skop Pavle, prethodnik patrijarha Makarija u organizovanju peske patrijarije. Njegova iznenadna pojava i brzi uspeh u njenoj organizaciji mogao bi se objasniti zalaganjem i pomoi od strane tadanjeg velikog vezira Rustem pae Sokolovia i smederevskog sandak-bega Husref pae Sokolovia, sina pomenutog Ferhat bega Katuia, velikog junaka Divana", koji je, po S. Baagiu, sve Sokolovie doveo na Portu, a za koga i V. orovi kae da je hrianskog porekla.0 samoupravi Pive nemogue je govoriti a da se ne uzme u obzir udeo porodice Sokolovia, koji su po naem miljenju poreklom iz Pive i zato zainteresovani za stanje u hercegovakom Podgorju u kome se nalazila i Piva. Iz mnogobrojne porodice Sokolovia izdvojiemo samo one koji su u vezi sa pivskom samoupravom.Jedan od njih je prvi bosanski vezir Ferhad paa Sokolovi., koji je izdao dekret knezu-katunaru Jovanu (Ljeeviu) u Banjoj Luci 1581. godine. To je najstariji sauvani turski dokumenat izdat porodici Ljeevia, koji kau da je postojao stariji dekret izdat knezu Nikoli, ocu Jovanovu, ije se ime pominje u Jovanovu dekretu. Iz njegove stilizacije se vidi da se izdaje po obiaju i zakonu, to znai da je takva sluba i ranije postojala, ba onako kako to i pivsko predanje kazuje. Knez-katunar Jovan (Ljeevi) je stareina svih katuna u Pivi, sa njegovim pomonicima, koji pomau turskim vlastima u ubiranju dravnih dabina. Sudei po poslenjim dokumentima izdatim porodici Ljeevia izgleda da je Jovan bio poslednji sa titulom katunara, jer su svi docniji knezovi i vojvode. Iz ovog i kasnijih dokumenata se vidi da je vlast u Pivi prelazila sa oca na sina, bila nasledna defakto, iako ponekad vidimo da kneza biraju Pivljani a potvruju Turci. Ovim dekretom se donekle potvruje i naa prepostavka da su Ruo i Branilo doli u Pivu kao stoarske stareine iz Boke Kotorske, iji je potomak knez-katunar Jovan (Ljeevi) stareina svih katunara u Pivi.Dekret kneza-katunara Jovana (Ljeevia).Hercegovakom okrugu pripadajuoj nahiji pivskoj da se katunaru i knezu Jovanu sinu Nikolinu sa jo trojicom ljudi (raje) iz sela Rudinica, Bukovca i Miljkovca, koji su odreeni za kneeve katunare, izda potvrda da. je sposoban da pomae slubenicima koji dolaze da ubiraju Padiahove dabine. Daje mu se pravo da po obiaju i zakonu vri slubu katunara i dok vri tu slubu nema pravo niko da ga dira i da za to vreme nikome daje tu slubu.Izdano u Banjoj Luci godine 987 (1581), meseca Zulkade (februara). Vezirski dekret Ferhat-pae Sokolovia". Dokumenat br. INapominjemo da se u turskim aktima izdatim pivskim stareinama tokom trista godina nigde ne pominju prezimena ljudi, navodi se samo lino ime i oevo ime. Tako ni u aktima koja su svojina porodice Ljeevia nema pomena njihova prezimena. Ali mi na osnovu narodnog predanja i dokumenata koja su svojina ove porodive znamo da se odnose upravo na Ljeevie.Ljeevii su kao svjetovne starjeine Pive, odravali u narodnim poslovima veze sa susednim krajevima Gacka, Drobnjaka, Nikia, Zatarja itd.. Evo zapisa u manastiru Pivi iz prve polovine XVII veka, gde se pominju imena nekoliko uglednih ljudi iz Pive koji preduzimaju slikanje manastirske priprate. [74].Voljom oca i pomoi sina i dovrenjem Svjatago Duha popisa se ova sveta i boanstvena priprata nastojanjem oca Avramija uz pomo. vojvode Pavla Dragievia i trudom i naporom Duke Vukovia sa braom. Bog da ih prosti. Pisa se godine 7134 od stvorenja svijeta (1626), krug sunca 22, meseca 9".Po predanju otac Avramije je iz porodice Gagovia, a vojvoda Pavle Dragievi. iz porodice Branilovia, iji su se potomci iselili iz Pive u mesto Tri, gde i danas ive, slave sv. Jovana kao i svi Branilovii, uvaju uspomenu na stari kraj, na mesto Mratinje i porodicu Mitria sa kojom su u najuem srodstvu [75J. Po-rodica Vukovia je takoe iz mesta Mratinja, a starinom iz Rudine.U drugom zapisu iz prve polovine XVII veka govori se o podizanju ikonostasa u manastirskoj crkvi 1636. godine, gde se pominje knez Gavrilo (Gagovi) i vojvoda Niko (Ljeevi) [76].Sagradi se godine. . (1636) pri patrijarhu Pajsiju i mitropolitu kir Vasiliju, poe se zidati pri igumanu Vasiliju, a zavri se pri igumanu kir Teodosiju, pri eksimijaru kir Gerasimu. Ktitor i nastojatelj jeromonah Teo-dor Drobnjak i jero-Maksim, Bog da ih prosti. I sa pomoi voevode Nika i kneza Gavrila. Te godine sagradi se i njegova elija, nastojanjem jeromonaha Simeuna i jeromonaha Hristfora".I u drugom zapisu se govori o vojvodi Niku Ljeevu iz Pive [77]. \.Paolu Garderingu od popa Petra iz Savine, vojvode Petra Gavrilova, vojvode Milutina iz Banjana, vojvode Nika Ljeeva iz Pive, kneza Rada Man-dalinovia iz Kuta, kneza Lazara Milovia, vojvode Milutina iz Trebinja, vojvode Stjepana Miloradovia iz Mostara; kneza Milutina Beata iz Gacka i svih ostalih hriana iz Hercegovine. Priklanjamo se presvijetlom principu sa svom uzvienom gospodom mletakom molei gospodina Boga da nje-govu svemo. pomogne samo krst. Ako mi budemo to mogli biemo u vaoj slubi i preporuujemo se uzvienosti za nae stare stvari koje smo pod hrianima ranije imali. Neka Bog pomogne i uzvisi Vau uzvienost do najvee asti, Amin. Pismo Hercegovakih glavara Kotorskom providuru u avgustu 1646. godine".

Mnogi glavari, potpisnici ovoga pisma, potiu iz primorskih predela gde su bila zimska stanita vlaha-stoara koji izlaze na pivske planine. Ovo je ponovni pokuaj hercegovakih glavara da sarauju sa Mletakom republikom. Ovakvu saradnju nametnuo im je novi rat izmeu Mletaka i Turske, tzv, kandijski rat 16461669. g. (Kandija-Krit). Piva, kao i sva hercegovaka plemena, odmah je pristala uz Mletke, pobunila se protiv Turaka, a sa njom i Crna Gora, Dalmacija, Dubrovaka Republika. Glavna mletaka vojska je iz tih krajeva, opet oni pokretljivi, poluslobodni stoari koje vode hajduci: u Dalmaciji Petar i Ilija Smiljanii sa Vukom Manduem, u Boki Limo Barjaktar, Niko i Stevan Popovi, vojvoda Lazarevi, i, za nas najvaniji i glavni, Bajo Pivljanin, koji stalno vodi saplemenike izbeglice iz Hercegovine i drugih krajeva. Meu potpisnicima pisma vidimo, osim vojvode Nika Ljeeva, i vojvodu Stjepana Miloradovia, iz ije su porodice kasnije grofovi Miloradovii u Rusiji, i kneza Beata, iji potomci i danas ive u Gacku. Moda se po Ljeu ocu Nikovu ustanilo prezime Ljeevia?U tome ratu voena je 1646. godine borba izmeu Turaka i stoara iz Pive, Gacka i Drobnjaka na Ravnome izmeu Gacka i Pive kada je poginuo drobnjaki vojvoda Pavle Abazovi, iji se grob nalazi kod crkve u Poenju-Drobnjak i na njemu zapis, crte br. 26.Iz druge polovine XVII veka imamo dokumenat koji govori o her-cegovakom mitropolitu Savatiju Ruiu-Pivcu sa seditem u ma-nastiru Tvrdou kod Trebinja razruenom u toku ovoga rata [78].Mitropolit (vladika) zahumski i hercegovaki, posle dalmatinski Savatije bio je oteestvom od Pive, poreklom Ru^i, podstrienik je trebinjski i stolica mu je bila u manastiru Tvrdou kod Trebinja, dok nije pred kraj 1693. godine sa kaluerima i mnogim porodicama iz trebinjskog okruga odselio se i sklonio pod krilo Mletake Republike i nastanio se oko Novoga, gde sa trebinjskim kaluerima podie manastir Savinu".

Za nae istraivanje ovaj dokumenat ima viestruki znaaj, jer nam pokazuje da je Savatije Rui-Pivac, hercegovaki mitropolit, srodnik njegova prethodnika Savatija Sokolovia, hercegovakog mitropolita i pekog patrijarha, koji je pre njega oko stotinu godina sedeo na stolici episkopa i mitropolita u Mostaru, a prema kazivanju Arsenija Gagovia on je bio od porodice Ruia, ba kao i ovaj Savatije Rui-Pivac tj. Pivljanin. Lepa pojava jedan Savatije Rui-Sokolovi je ktitor manastira Pive, a drugi Savatije Rui-Pivac manastira Savine. Trebinjska porodica Ljubibratia misli da je Savatije Rui-Pivac poreklom od njihove porodice, iako se on drugaije preziva. Moda su Ljubibratii poreklom od porodice Ruia iz Pive i da , su na taj nain bili u srodstvu sa Savatijem Ruiem-Pivcem.U arhivi porodice Ljeevia postoji ferman sultana Mehmeda Ibrahimova sina izdat 1669. godine hercegovakom namesniku, cernikom kadiji i knezu pivske nahije Tomu Ljeeviu na ijoj je poleini, verovatno njegovom rukom, napisano: ,,Ferman popa Toma Ljeevia".Ferman cara Mehmeda Ibrahimova sina. Poglavaru velikih dravnih dostojanstvenika, velikanu uzviemih odlinika i uglednih dravnika, posjedniku plemenitosti dobrote i odline rijei osobito obasutom sa uzvie-nom pomoi, namjesniku hercegovakoga okruga, ast im vjekovita bila. Uzornim kadijama i sudijama izvorima pravde i humanosti nevesinjskom i cernikom kadiji, dostojanstvo im se neprestano uveliavalo, i knezu pivske nahije daje vam se na znanje sledee:Na rijeci Pivi i Komarnici zakupnici odnosno uvari sedmoonih mostova nahije Pivske i njezine okoline koji pripadaju vaem podruju predata je u vojni logor prituba koja veli da im je njihov nadglednik Ahmet bespravno oduzeo 40,000 acketa i neke stvari jo u naravi zaplenio. Vama se hercegovaki namesnie te nevesinjsko pivski kadijo naruje da odmah strogo i pravedno ispitate sluaj ove tube, pa ako se tuba obistini, bezodvlano slubenim zahtjevom povratite novac a krivca i eventualno one koji bi stajali na put izvedbe pravde i erijata dostavite nama da ih po zakonu kaznimo, a u isto vrijeme vam se nalae i nareuje da strogo pazite i budno pratite i nastojite da se ovakve nepravde ne dogaaj.Izdato 1080 (1669. g.) meseca Redepa-oktobra. Dokumenat br: III.Ferman je pisan posle zavretka kandijsnog rata, u kome su, kako smo rekli, Pivljani uzeli uea, to je verovatno i bio razlog da Turci kontroliu skelu na kaluerskom mostu na reci Pivi, gde je bio podignut sedmooni" most. Dok turski baibozuk (neredovna turska vojska-plaenici) ine samovolje po Pivi ne potujui njene privilegije, centralna vlast nastoji da odrava raju u miru, ne dajui joj mnogo povoda za bune i hajduiju, jer su hajduci uvek iskra bune i okosnica seljake vojske. Zajedno sa namesnikom herce-govakim i kadijom gatako-nevesinjskim kao prestavnike vlasti ferman navodi kneza Pive. Ali da pravdu izvidi poziva samo kadiju. Nije li moda pivski knez podnosilac pritube, naravno ne direktno.Za popa i vojvodu Toma Ljeevia pivsko predanje kazuje da je iao u Rusiju poslovima Pive i da je otuda doneo bogate darove za manastir Pivu u crkvenim utvarima i knjigama, da ga je tom prilikom odlikovao car Aleksej Mihailovi (16451676). U manastiru Pivi nalazi se ikona na kojoj pie: Sija bist svjata ikona na blagoestivom gradu Moskvi pri velikom i hristoljubivom caru Alekseju Mihailoviu v ljeto 1650. Predanje dalje kazuje da je brat vojvode Toma, knez Aim, iao u Carigrad poslovima Pive, da je bio primljen od sultana i da su mu tom prilikom potvrene stare i date nove povlastice za Pivu.1) U Pivi ne moe biti turskoga naselja (stara privilegija)2) Pivske odive ne mogu nositi miraz u zemlji kad se udaju izvan Pive (stara privilegija).3) Pivljani nee plaati krvninu za ubistva Turaka koje izvre stranci na pivskoj teritoriji (nova privilegija).4) Sve meusobne sporove u Pivi reavae pivske vojvode i knezovi (nova privilegija).Privilegija o neplaanju krvnine od naroitog je znaaja, jer su ubistva Turaka u Pivi bila esta, a inili su ih najee hajduci i uskoci koji su se u XVII veku veoma namnoili. Koristei se tom privilegijom i ubistva koja bi uinili Pivljani mogla su se pravdati i pripisivati strancima i na taj nain izbei plaanje krvnine. (Krvnina se plaala u novcu [globa] i za meusobna ubistva hriana). Jo jednom istiemo upornost pivskih stareina koji veto laviraju izmeu Turaka-janjiara i hajduka i uskoka, oslanjajui se neprestano potajno na Rusiju i Mleane, da sa svih strana donesu korist svome kraju.Meutim, bez obzira na date privilegije od strane zvanine turske uprave, turski baibozluk pokuava da ih izigra i da se naseli u Pivu, zbog ega su uestali sukobi izmeu pivskih vlaha-stoara i domaih Turaka - janjiara.Jedan vei sukob odigrao se izmeu gatakih aga engia i piv-ske porodice Gagovia, koja je tada ivela u mestu Orahu, na putu iz Pive u Gacko. Ne zna se ta je bio neposredni povod ovome sukobu, posle koga su Gagovii morali da napuste Orah i da se presele na svoje katune u mesto Bezuje na pivskoj Planini, gde i danas ive njihovi potomci. Jedan deo njihove porodice, nazvane Kruniima, nastanio se u mesto Una na pivskoj Planini, gde i sada ive-Poraz Turaka pod Beom 1683. godine i njihovo povlaenje iz podunavskih zemalja ak do Kosova, doekan je u naem narodu sa velikim nadama, jer se pokazalo da je i turska sila pobediva. Godine 1684. papa Inokentije stvara sveti savez, ligu s namerom da protera Turke iz Evrope. Austrijska vojska prodire do Pei, a Mleani dolaze do Cetinja. U ogorenoj borbi s njima Turci ine nasilja nad rajom. Sve strane ine pritisak na patrijarha Arsenija III arnojevia, kao vou celoga srpstva, da ga privuku sebi. Patrijarh putuje po narodu da vidi raspoloelje, odluuje se i pridruuje savezu sa Austro-Ugarskom, a cetinjski vladika ostaje sa Mleanima. U borbi hrianske Lige i Turaka. u Srbiji glavnu vojsku ini narod. Rat Mleana zahvata Dalmaciju, Dubrovnik, Boku Kotorsku, Crnu Goru i Hercegovinu, dakle i Pivu. Glavna borba je i ovde na pobunjenom narodu tj. hajducima. Tako Bajo Pivljanin komanduje hajducima i pobunjenim Crnogorcima i gine na Vrtijeljci kod Cetinja 1685. godine. Turci pod velikim vezirom upriliem potiskuju hriane. arnojevi sa pobunjenim narodom, bojei se turske osvete, a u nadi da e se borbe nastaviti, prelazi preko Save. Turci konsoliduju granicu na Savi i Dunavu.Istoriar Jovan Tomi donosi izvetaj mletakog prividura Zena iz Kotora. [82]Poetkom 1686. godine doe u Hercegovinu Husejin brat velikog vezira Murvetovia iz Mileeva da pridobije hriane: Nikie, Drobnjake, Pivljane i druge da uvaju kraj od hajduka, pa im uini neke olakice u harau. Dola je vilika vojska austrijska do Metohije 1689. g. odakle alje pisma Pivljanima da priu na njihovu stranu, dok se jedna njihova eta primie Foipreko Sandaka".Ovo je prvi dokumenat u kome se pominje ime Pivljani, a to Je kraj XVII veka.Radi ilustracije politikih i drutvenih prilika i odnosa izmeu Turaka i potinjene raje donosimo ferman sultana Mehmeda iz toga vremena, vlasnitvo porodice Ljeevia, na kome pie da se njegov original uva u manastiru Duina.Od poglavice poglavica, preuzvieni i Svakoj Boijoj pomoi i daru preporueni bivi beglerbee, a sada hercegovaki mutesarife. Bog vas unapredio i posvetio velikim znanjem obdareni mostarsko-gabelski-doljanski kadijo. Bog vas velikim znanjem obdario. Ovim fermanom obavetavate se da je beratom imenovani mitropolit peke patrijarije Simeun, kojoj su podlone Hercegovina i drugi kotari (nahije), pristupio u nau ordiju sa tubom da se Latini (katolici) Maari, okci, Graani, Luani, Arnauti i ostali hrianski narodi i svetenici koji stanuju u tim zemljama i koji su od pamtiveka osim dravnih daa njemu kao mitropolitu spadajue milostinje pristojbe za venanje itd. plaali. Sada se tome protive izjavljujui da oni moraju ovakve pristojbe plaati rimskome papi, te je usled toga zamolio da se izda zapovest,, da se imade postupiti u smislu postojeih propisa i da on ne bude prikraen.Usled te zamolbe da imaju svi navedeni kotari i njihovi stanujui Latini, okci, Maari i Arnauti i ostali hriani katolici osim godinjih dabina i daa takoe i mitropolitu spadajue pristojbe plaati i po obiaju i ustanovljenom zakonu davati, a ako bi se koji svetenik tome protivio, da ga Mitropolit po svome obiaju moe pokarati i da mu niko na put ne stane. Nadalje prituio se isti Mitropolit da ga neki zapovednici begovi, vojvode, mudiri i putnici ismejavaju i uznemiravaju kad on u svrhu uterivanja svojih pristojbi u dugim haljinama preobuen putuje. Stoga vam se nareuje da na to pazite i da se isti ne uznemirava i da spahijama i janjiarima strogo zabranite da svetenicima jahae konje i mazge oduzimaju. Nemojte vie da o ovoj stvari bude ovamo pritube i vladajte se po fermanu. Pisano u ordiji na Beogradskom polju dne 15. abana 1104 (1693) godine. Mehmed Ela mzafet daime.*Svesrdno i bezrezervno davanje prava srpskom mitropolitu, od samoga sultana, da naplauje crkvene takse i od inoveraca, katolika, najbolje pokazuje koliko je tada Turcima bilo stalo da odre dobre odnose sa srpskim narodom.U krajevima donje Hercegovine, mostarskom, gabelskom i doljanskom, na ioje se maredba odnosi, bilo je dosta katolikog stanovnitva i onda i danas. U Pivi ga nije bilo nikada. Kako i zato je ova naredba dola u sveteniku kuu Ljeevia, da li je ona ila kao neki raspis, teko je neto odreeno rei.Profesor Branisav urev navodi kako se katoliki svetenici tue da ,,meu njima hoda hercegovaki Mitropolit Savatin sa dvanajest konjanina, te od svakog sela po 1012 groa uzima, a mnoge nas mui, zatvara i globi, uzimajui po 510 groa globe". (Re je o mitropolitu Savatiju Sokoloviu iz predhodnog veka.)Posle sloma pod Beom Turci su uspeli da konsoliduju svoje redove, zaustave dalje napredovanje hrianske vojske i povrate ih na Savu i Dunav. Veliki broj srpskog stanovnitva iz pobuljenih krajeva, koje je pristalo uz hriansku vojsku, odstupio je sa austrijskom vojskom na sever, bojei se turske osvete. Ne zna se koliko je porodica iz Pive odstupilo u velikoj seobi patrijarha arnojevia 1690. godine, ali se zna da se otada ubrzanije naseljavaju vlasi-stoari u Pivu, preteno u njene upne delove gde se bave i zemljoradnjom. Tome je mnogo doprinela i nesigurnost u njihovim zimskim stanitima, nastala posle ove velike bune i seobe; naroito su bila oteana kretanja stoara na njihovim putevima iz Rudine i Humine na pivske planine.Kakvo je stanje nastalo u srpskim zemljama, a naroito u Pivi, posle velike seobe Srba najbolje pokazuje zapis kaluera Simeuna, koji se nalazi u arhivi manastira Pive.

Va ljeto 7204 (1696) Simeun greni. Da se zna i za posljednje vrijeme kako bi kopna zima kako ljeto. To da ovjek bjee nitko zapamtio, a bijae elovjeka ko bi 90 ljeta. I bi list prije sv. Georgija na est nedjelja. I u tu zimu udarie hajduci na Alibega i zarobie mu ordiju. I to bist. I tada bi gonjenje hristijana od klete muslimanske vjere. I mi crnci (kalueri) bijasmo ostali sami u pustinji i velma stradasmo i gledasmo svaki dan na sve strane kako ovce vuku jedan od muhamedova umeta, a drugi od proklete Crne Gore. Te godine uhvati Selim paa kaluera Avramija Gagovia i dadosmo za nj 200 cekina. I tu godinu plijenismo se 340 ovaca, 25 konja jahaih i 6 osla. Pop iz Zabra ubila ga ra do devetog koljena. I to ljeto bist iguman Zarija Crkvianin, i to bist 7202 (1694): godina. I tada ne bjee u Pivi due krome (osim) Manastira i kaluera".Zapis pivskog kaluera govori o prilikama u Pivi krajem XVII veka, kad se narod iz naselja upe pivske, kuda su Turci prolazili i pljakali, razbeao i raselio u zbegove ili u vrletnu Morau i Drobnjak. Kaluer proklinje popa iz Zabra, koji je, izgleda, pomogao Turcima ili hajducima da pljakaju Pivljane i manastir Pivu.Centralna turska uprava je u tim mutnim vremenima pokuala da odri zakonitost, ali nema ni dovoljno snage, ni istinske volje za zatitu hriana. 0 tim prilikama govore nam i neki dokumenti iz arhive porodice Ljeevia kao i narodne pesme. Evo jednog takvog dokumenta-fermana iz 1700. godine:

Sultan Mustafa han IV pobeditelj svagdanji. Ova uzviena carska povelja i sjajni vladarski peat monoga sultana nareuje sledee. Usled smrti podanika Todora, sina Tomova, koji je uzvienom sultanovom poveljom bio imenovan knezom nahije pivske, mesta Gusia, Sinjca, Sjenice, Jagode, Miloevia, Goranska, Pia u cernikom kadiluku, njegovo mesto ostalo je upranjeno, a sluba prekinuta i na molbu podanika te uzviene sultanove povelje i njegova sina Toma, kojom moli da mu se na pomenuto upranjeno mesto kneevska sluba izda mojom uzvienom carskom poveljom, budui da je isti za to mesto u svakom pogledu sposoban i dostojan njemu kao sinu i nasledniku, nosiocu moje prvanje carske povelje, koja ima i milosre, dajem ovu uzvi-enu carsku povelju.I zapovedam da od dana dananjeg pomenuti Tomo, sin Todorov, na mesto pokojnog Todora bude knez u oznaenim mestima i da svima upravlja prema postojeim zakonima i da se za moj carski dug ivot i moju slavu i mo redovno moli. Neka isti ovo primi na znanje i bude podloan mojem uzvienom peatu.Pisano 7 zul-kade 1110 (1700). godine. Konstantinopolj. Dokumenat br. IV.Dakle, sultan lino svojim aktom postavlja Toma Todorova da upravlja Pivom ,,prema postojeim zakonima", onako kako je upravljao i njegov otac Todor sin Tomov, koga je, vidi se, postavio sultan na taj poloaj. Iz fermana smo doznali za dva ranija kneza iz porodice Ljeevia za koje nismo imali zvaninih podataka, tj. akata, koji se odnose na njihovo postavljenje. Oni su, dakle, bili knezovi u drugoj polovini XVII veka. Mesto Gusii i Sinjac spadaju u najstarija prigradska naselja, oko Hercegove gradine, a kraj njih se evo prvi put pominje i naselje Goransko. Pie je izgleda prvo stalno nastanjeno mesto na pivskoj Planini, ranije centar njenih katuna. Mesto Jabuka (Orah) je takoe staro naselje kod Taban-grada, a mesto Miloevii je u blizini grada Graca u upi pivskoj. [Karta pivskih iaselja oko 1700. godipe].U arhivi porodice Ljeevia sauvan je Psaltir, na kome je ispisano nekoliko beleaka rukom njegova vlasnika popa Toma Ljeevia iste godine kada je fermanom postavljen za pivskoga kneza (vojvodu):Sija knjiga Saltir popa Toma Ljeevia. Da se zna iji je Saltir popa Toma Ljeevia. Dadoh za nj vladici erasimu Izborac na ljeto 1682. godine i tada mi bjee K (20) godina". Dokumenat br. 29.Prema ovome zapisu pop Tomo je roen 1662, godine. U ovaj Psaltir umetnuto je desetak listova ispisanih izgleda njegovom rukom, slovima vrlo slinim onim iz Psaltira, to se vidi u navedenom dokumentu.Evo i dokumenta hercegovakog mitropolita kojim postavlja Toma Ljeevia za svetenika u Pivi 1686. godine. Dokumenat br. 30. Arhiv SRS.Nasilja janjiara domaih Turaka ne prestaju tako da je pivsko stanovnitvo stalno u zbegovima. U zapisima Ljubomira Stojanovia stoji da je 1710. godine Dervi paa nasilno uzeo manastiru Pivi 8.000 groa. a u drugom zapisu pie da su se Pivljani oko 1730. go-dine u velikom broju selili u Srbiju beei od nasilja.Knjigu pie paa Muselime, Od Mostara grada bijeloga, A na ruke popa Ljeevia,Al govori popadija mlada,Ko je noas avliji na vrata? Javi joj se Nikac od Rovina ...Obje mu je cjelivala ruke. A pita je Nikac od Rovina, Je li doma pope Ljeeviu ... Moj evere Nike od RovinaEno popa na bijelu kulu, Turci sjede na meke dueke, Pop im slui kavu i rakiju Tada Nikac otvorio vrata I na Turke plotun borio,. Muselima divno , pogodio, Nikac ree popu Ljeeviu, Bjei sa mnom lomnoj Gori Crnoj ...Mostarski paa Muselim javlja popu i vojvodi Tomu Ljeeviu da e doi sa haralijama da kupi harae po Pivi. Po dotadanjem obiaju i zakonu to su u Pivi radili domai knezovi i predavali Turcima sakupljene dae. Da bi zatitio povlastice Pivljana, pop Tomo poziva u pomo hajduke, to je radio samo u izuzetno tekim prilikama, kao to su bile ove. U Pivi dolazi poznati harambaa Nikac od Rovina sa svojom etom, ubija Muselima i razgoni Turke, a vojvoda Tomo sa porodicom bei sa njima u Rovine u Crnu Goru.U Rovinama je Tptuur ostao dvadeset godina i tamo sagradio kulu, ije ruevine i danas postoje pod imenom kula vojvode Ljeevia. To je, verovatno, navelo neke istraivae na misao da su Ljeevii poreklom iz Rovina. Prilikom ovoga razaranja stradali su i neki lanovi Tomove porodice: pop Gligorije, njegov sin, izgoreo je u zapaljenoj crkvi, drugi njegov sin, Neko, odselio se u Pjeivce i od njega vode poreklo tamonji Nekovii, trei sin Nikola odselio se u Budvu i od njega vode poreklo tamonji Ljekovii, kerku Milicu poveli su Turci, ali su je od njih oteli hajduci.Pivsko predanje kazuje da su tada Pivljani, koji su ostali u zbegovima po pivskim planinama, izabrali za vojvodu Vojina Jokovia, kneza iz sela Borija na pivskoj Planini. On je obavljao vojvodsku dunost sve do povratka vojvode Toma, kad se pomirio s Turcima. Da je ovaj sukob bio veih razmera i da se narod razbeao svedoi nam vezirska bujrultija o pivskim knezovima izdata ajnikom kadiji 1740. godine.Naredba vie vlasti, Murat sin Durmiev, vezirski peat.Naredba ajnikom kadiji. Zbog toga to se u vlakim selima u nahiji Pivi veina podanika razbeala, a to je manjina ostala, prituuju se ova-mo i mole da se njihovi poznati inovnici oko i Trifko, sinovi popovi, i Petar i Rajko Gagovii ostave da budu knezovi i da se drugi ne postavljaju i ovoga se nareenja drite, Napisano 1158 (1740). godine. Dokumenat br. V.

kako smo to ranije rekli. Akt se donosi na molbu Pivljana (sada se u svim aktima i dokumentima operie sa imenom Pivljanin), a sela se nazivaju vlaka". Da li je to ve ono opte podrugljivo ime za sve hriane, ili je re uzeta sa onim starijim znaenjem koje oznaava vlaha-stoara.Napominjemo da se u jednom zapisu Ljubomira Stojanovia govo" ri o knezu Jovanu Tadiu iz sela Smrijena u Pivi, to potvruje tanost pivskoga predanja da su i Tadii imali uvek knezove u svojoj porodici [86].U elji za odravanjem dobrih odnosa sa rajom, devet godina posle pomenutog vezirskog akta, sultan Murat han postavlja 1749. godine za kneza u Pivi Trifka Tomova da ,,od cara poverenu kneevsku vlast, kojom je ovlaen da se pridrava postojeih zakona" i da vri svoju dunost i da mu se u vrenju njegove kneevske dunosti ni sa koje strane ne ini zapreke.

Sultan Mehmed han pobeditelj svagdanji.Ova visokog potovanja dostojna povelja i uzvieni ukaz (ferman) monoga sultana ukraen sjajnim i asnim peatom carskim zapovedam sledee:Na molbu naih podanika stanovnika mesta: Goranska i Pia i pripadajuih pridrunih mesta Pivske nahije u Cernikom kadiluku, koji ponizno mole da se naem podaniku od nae carske strane postavljenom knezu ovih mesta Tomu (Ljeeviu) zbog njegove nesposobnosti oduzme naa asna sultanska povelja i da se sa naom novom uzvienom carskom poveljom za kneza pomenutih mesta postavi Trifko sin Tomov, jer je isti te asti i slube u svakom pogledu dostojan i sposoban da je vri i uz to da uiva ljubav i poverenje nama celokupno pokornog ivlja te se iz naeg carskog milosra ova naa uzviena carska povelja daje naem podaniku Trifku Tomovu, a pomenutom Tomu se oduzima naa ranija uzviena povelja, te je od dananjeg dana Trif-ko Tomov za kneza pomenutih mesta postavljen.Zapovedamo da pomenuti na podanik. Trifko ovu od cara poverenu mu kneevsku dunost i vlast kojom je ovlaen vri, da se pridrava postojeih zakona i prema prilikama vri svoju dunost i da se stalno moli za na dugi ivot i nau slavu i mo. Radi toga nareujemo da mu se u vrenju nje-gove kneevske dunosti ni sa koje strane ne ini zapreka. Neka ovo primi svak na znanje i dadne dostojno potovanje naem uzvienom i carskom peatu.Pisano poetkom meseca Dzumad-sevela 1163 (1749). godina, Konstantinopolj. Dokumenat br. VIIz navedenog fermana vidi se da su se Ljeevii povratili u Pivu i da su i dalje pivski knezovi i vojvode. Piva je tada pod upravom cernikog kadije, ali se, po prvi put deli na pivsku upu i pivsku Planinu, sa centrima u mestu Goransku za upu, i mestu Piu za Planinu, kakva je podela ostala do danas. U aktu se kae da je Tomo postao nesposoban za obavljanje kneevske dunosti, najverovatnije to se, videli smo, zamerio Turcima i beao u Crnu Goru, ili, moda, to je ostareo i oboleo. (imao je tada 87 godina).Pretvaranje katuna u stalna naselja u Pivi. Tokom XVIII veka u Pivi dolazi do znaajnih ekonomskih i drugih promena. Kao to obino biva u takvim nemirnim vremenima, poeli su se u naem narodu javljati vrai i proroci, koji su pretkazivali kada e i kako doi kraj naega robovanja pod Turcima. Takav prorok bio je pivski kaluer-jeromonah manastira Pive Janiije Radoii iz sela Stabana u Pivi. U arhivi manastira Pive nalazi se zapis pisan njegovom rukom u kome se govori o gomilanju turske vojske u Gacku, koja se sprema da napadne Pivu, pa se po tome moe zakljuiti da je iveo i radio u XVIII veku. I danas se u Pivi prepriavaju proricanja ovog vidovitog kaluera.U drugoj polovini osammnaestog veka gospodari se u Pivi smenjuju, carska vlast i odmetnici od Porte, ili odmetnici koji su bili meusobni protivnici, bosansko-hercegovake i skadarske pae. Svo od naroda trae dabine i uee na svojoj strani u borbama meu protivnicima. Vojske se kreu kroz Pivu, a narod je opet u zbegovima. Tako je 1744. godine ula u Pivu velika vojska iz Bosne na putu za Albanijuprotivu odmetnika skadarskog pae i ulogorila se u mestu Brljevu. Udrueni Pivljani i Drobnjaci napali su ovu vojsku i potukli je do nogu, kako to kazuje pivsko predanje. Tom prilikom je poginuo turski komandant Reiz-paa.Skadarski paa Buatlija postavio je popa Toma Ljeevia za pivskoga vojvodu. U vreme uspostavljanja Kuuk Kajnadirskog mira jedna grupa glvara iz Pive i Drobnjaka, meu kojima je bio i vojvoda Tomo Ljeevi odlazi u Rusiju i od carice Katarine trai pomo u oruju i novcu za borbu protiv Turaka. Tom prilikom carica Katarina odlikovala je vojvodu Toma zlatnim pojasom koji se uvao u manastiru Piva sve do njegove paljevine 1782. godine. Toma je odlikovao i car Pavle zlatnom sabljom kada je u drutvu Filipa Luia i Petra Gagovia iao u RusijuBrat vojvode Toma bio je pop Timotije Ljeevi, o kome postoji vie narodnih epskih pesama. U jednoj netampanoj pesmi se govori kako je pop Keser ,,udomio" kerku za Turina Muovia Kadra iz Nikia, koji mu posee sinove kad su doli sestri u pohode. Muovii su bili ugledna poturenjaka porodica, Komandanti nikiske tvrave i grada Nikia, ali velike zlice i osvetnici. Evo ta kae pesma:Zakukala kukavica sinja, Na Goransku mjestu malenome, A na kuli popa Ljeevia, Koj' je skoro udomio kerku,Za Turina Muovia Kadra, Nju su mladu ugrabili Turci, Kad joj dola braa u pohode, Posjee ih Muoviu Kadro,..."U etvrtoj, netampanoj pesmi ,,Pop Ljeevi. sveti sinove", govori se kako je pop Keser enio sina i pozvao u svatove zeta Muovia Kadra. Svatovi namerno opie bega Muovia i njegovu pratnju i sve ih poubijae. Pivsko predanje kazuje da je jedna kerka popa Kesera bila nasilno odvedena za Avdi Ljucu, glasitog turskoga junaka iz Nikia, i da su se Ljuce ponosile svojim rodbinskim vezama sa porodicom Ljeevia.Supruga popa Kesera bila je kerka pivskog vojvode Vojina Jokovi. U braku su imali etiri sina: Sima, Luku, Tea i Trifka; Simo je odbegao u hajduke, a iz osvete ga ubio kaluer Tufegdi. Jedan zapis u arhivi manastira Pive kazuje da je ovaj kaluer opljakao neke dragocenosti iz manastira Pive, zbog ega ga je progonio i najposle ubio vojvoda Luka Ljeevi.Drugi sin popa Kesera Luka postade vrlo mlad pivski vojvoda, posle njegova strica vojvode Toma, negde oko 1800 godine. Izgleda da vojvoda Luka nije bio svetenik, pa bi to bio prvi sluaj u porodici Ljeevia da vojvode nisu i svetenici. Vojvoda Luka je uzeo aktivnog uea u estim borbama izmeu bosanskih i skadarskih paa za prevlast u Hercegovini, pa svakako i u Pivi, u kojima su skadarske pae imale vie uspeha. Tada je vojvoda Luka sa knezom Savom Adiem iao skadarskom pai i veziru Buatliji poslo-vima Pive. Vezir ih je, da bi ih to vie vezao za sebe, lepo primio i nagradio. U Pivi se pria da se tada veziru vie svideo knez Sava od mladoga vojvode Luke i da je rekao kako bi njemu vie priliilo pivsko vojvodstvo. Kada su ubrzo udarili Bosanci, carske pristalice, predvoeni Idriz paom, da povrate Pivu od skadarskog pae Buatlije, vojvoda Luka pree na njihovu stranu, a knez Sava ostade na strani Buatlije i u tome boju pogibe. 0 tome govori jedna, netampana, narodna pesma:Bijela je klikovala vila,S Glasovite visoke planine,Dozivala Savikna kneza,Iz Lisine mjesta malenoga, ,I klikuje vojevodu Luku,I njegovih pet stotin Pivljana .. .

Dositej je doiveo da otvori svoju kolu, Veliku kolu u Beogradu, u duhu svojih zamisli; Gagovievi snovi o njegovoj koli ostali su samo puka elja, sahranjena negde duboko u kanjonima pivskih reka Pive i Komarnice.Dok se arhimandrit Gagovi nalazio u Rusiji, vojvoda Luka se kretao kroz Pivu vrei svoju vojvodsku dunost u nadi da e im arhimandrit Arsenije doneti iz Rusije traenu pomo. ^ Za ilustraciju tadanjih prilika u Pivi doneemo nekoliko dokumenata koji su u vezi sa radom vojvode Luke i arhimandrita Arsenija Gagovia. Dokumenat o kupovini zemlje u Stabnima, gde se pominju i neka imena Pivljana.

Znano budi na carevu sudu kako prodade Ana Tijani svoju oevinu to je u Pluinama: prvo mile, zatim mline, oranicu i kosanicu, ispae i planine.. i zmiju u trnu... vojvodi Luki Ljeeviu za groa tri stotine i pedeset. Dano i zapisano, Svjedoci: Vaso Balandi, Luka Bogdanovi, Luka Tijani, Vientije Pivac i pop Jovan Pejovi, Dokumenat br. 31. Arhiv SR Srbije.Iz jednog drugog dokumenta se vidi da su mu duni Arslan-aga i Avdija Avdi. 177 groa od prodate stoke i mrsa za njihov ramazan, Dokumenat br.32.U to vreme voena je neobina parnica izmeu manastira Pive i porodice Suknovia iz mesta Jasena u Pivi oko zemlje Bostani. Gataki kadija, a sada kajmekam Mehmed Miir dosuuje Bostane u korist manastira Pive (1775. g.) Porodica Simunovia pria da su oni zamenili zemlju Izijetnjak na Goransku za Bostane, ali kalueri nisu upisali u svoje knjige ovu promenu i tako su oni ostali bez zemlje. Druga parnica je voena protiv porodice Vujania iz Zabra u Pivi zbog zemlje u Jezercima. Tamonji metani priaju da su Jezerca dola na deo porodici Jovovia, a ne Vujaniima i da su je Vujanii bespravno prodali manastiru Pivi. Nevesinjski kadija Husejin Mezemija doneo je odluku da je zemlja manastirska, kako je to sa svedocima Pivljanima utvreno. U zapisu Ljubomira Stojanovia ima saoptenje po kome je manastir Piva dobio zemlju u Jezercima na poklon [100].Teko je poverovati da su Pivljani otimali zemlju od manastira, a tako isto da ih je arhimandrit Gagovi bespravno tuio turskim vlastima. Napominjemo da je zemlja Izijetnjak i Jezerca i danas manastirska zemlja.Vojvoda Luka Ljeevi nije doekao povratak arhimandrita Gagovia iz Rusije u Pivu. I njega su Turci uklonili, kao i Gagovia, sumnjajui da je radio na spremanju ustanka. U Pivi sam uo priu da su ga Turci ubili, jer je vojvoda Luka ubio kaluera Tufegdia, onoga to je prodavao dragocenosti iz manastira Pive Turcima. Pria nam moe da poslui kao primer kako narod esto uproava i naivno tumai politike dogaaje.Velika turska vojska ue u Pivu 1811. godine pod vostvom Skopljak-pae, koja na prevaru uhvati vojvodu Luku, pa poto mu u Pivi ne smedoe nita, bojei se pobune Pivljana, poveli su ga tobo u Niki na razgovore i usput ubili na Lipovoj Ravni na putu za Niki, a njegovom glavom okitili nikiski grad. Sa vojvodom Lukom poginuo je i hajduki harambaa stari epan Ljeevi.Vojska Skopljak pae je opustoila Pivu, a braa vojvode Luke su pobegla u Morau. Turci su im zaplenili zemlju, zapalili kue i razgrabili imanje. To je bilo drugo izbeglitvo porodice Ljeevia iz Pive. Na iju je inicijativu dolo do izmirenja izmeu Turaka i Ljeevia ne zna se, ali su Ljeevii posle tri godine bili u Pivi, a Turci im vratie zemlju iz begluka. Svakako je to bila elja i centralne vlasti za uvoenjem mira u tome vilajetu, jer je bosanski vezir postavio tada, 1814. godine, za pivskoga vojvodu brata vojvode Luke - popa Tea, a Pivljani su ga prihvatili kao svoga vojvodu.U Pivi se pria da je hercegovaki vezir Ali-paa Rizvanbegovi-Stoevi. cenio popa i vojvodu Tea i esto ga pozivao na raz-govore o poslovima Pive. Ne zaboravimo da je to bilo u doba najeih sukoba odmetnika i pristalica Porte. Tako je vojvoda Teo morao da sa odredom Pivljana prati Ali-pau 1831. godinu u njegovom pohodu protiv Husejin-bega Gradaevia, kada ga je i Ali-paa potvrdio za pivskoga vojvodu. A kad odmetnici pod vostvom bega Turanije-engia prodree iz Sarajeva do Gacka i dalje do Nikia, u Pivi se, kod vojvode Tea, sklanjao i gataki ajan Smailaga engi, pristalica turske centralne vlasti.U arhivi porodice Ljeevia nalazi se turski dokumenat iz koga se vidi koliko je teko i nemirno stanje bilo tada u Pivi.Izvetaj pisma Zaima Muratbegovia sina Ebu Bekira novskog mutesa-rifa. Stanovnici Pivske nahije podneli su pritubu da su trpeli velike zulume 1202. (1786). godine od Cernike ekije (tada je u Pivi bio mudir Mulaga Tanovi) i da su im poveali namete i dabine. Sada oni plaaju na-mete i dabine i nevesinjskom kadiji, koji za naplatu tih dabina alje svoje mubaire (poreznike) u Pivu. Meutim, oni jedan deo tih dabina mo-raju da alju bosanskom valiji i da se kopije od toga plaanja nalaze kod nevesinjskoga kadije, pa je na taj nain udaren dvostruki porez (namet), dok se poreznici pravdaju da sve ine po zakonu." Dokumenat br. UL.Izgleda da je ovakvo dvostruko naplaivanje daa dolo posle podele Bosne i Hercegovine na dva vilajeta, a poreznici su traili dae (poreze) na obe strane. Pivski mudir Mulaga Tanovi zapamen je kao veliki zulumar i glavosea, a u Pivi se izgleda zaglavario na svoju ruku.Godine 1820. odmetnu se Moraa od Turaka i prestade da plaa Turcima poreze i ostale dabine i priblii se Crnoj Gori. Ovakav primer zarazno je delovao i na ostala hercegovaka plemena, naroito na susedni Drobnjak. Turci su vrili pritisak na raju spolja, hajduci i uskoci iznutra, to je dovelo do vrenja i u susednoj Pivi.Vojvoda Teo je umro iznenada 1833. godine, a na njegovo mesto Pivljani su izabrali njegovog sina mladog Stevana (epana). U Pivi se pria da je majka epanova plaala bir drugim svetenicima, za obrede u Ljeevia parohiji, sve dok epan nije zavrio manastirsku kolu i postao svetenik. Donosimo prepis sinelijeDokumenat kojim je hercegovaki mitropolit postavio epana za svetenika u Pivi 1839. g. Ie b naa bogohramija Eparhija obratoesja u nahiji Pivi blagopo-trebniji knezovi, kmetovi i vsi ostali blagosloveniji hristijani to se na-lazite u Ljeevia popovini u sela: Brljevo, Miloevie, Pluine, Sta-bna, Stubica, Zabr^e i Smrijeno blagodat budi vam mir i milost od Gospo-dina Boga svedritelja i od vas e molitvi i blagoslovenije sos optijem da prebivajet na svih vas.Znano budi vama nai blagosloveni hristijani kako dadosmo vaim re-enim selima za novog svjetenika blagovernog pop Stevana Ljeevia da vam popuje i nastoji u ves zakon hristijanski i pravoslavni, da krtava, vjena-va, vodicu da osvjetava, molitve da dava, nad bolnima da ita, jeleosveenje da svrava i umrle da opjevava ... I vo Hristje vam Topli Molitvenik 1839. godine, Dokumenat br. 33. Arhiv SRS d . r ,0 postavljanju epana Ljeevia za pivskog vojvodu nije sauvan zvanini turski dokumenat, ali se to vidi iz raznih dokumenata u kojima se pominje ime vojvode epana. Njegovo vojvodovanje bilo je u nastalim prilikama vie nego teko. Po svome poloaju Piva je put turskim trupama, a ujedno i hajduko sklonite.Omer paa je nemilosrdno kaznio sve koji ne prihvatie reforme, meu kojima i najuglednije bosansko-hercegovake begove. Preko Mostara stigao je na granicu Crne Gore 1852. godine sa namerom da umiri pobunjena hercegovaka plemena ustupcima i obeanjima i tako ih odvoji od Crne Gore. Meutim, po nagovoru Cetinja, Hercegovci, dakle i Pivljani, odbie da predaju oruje, izgovarajui se kako im je oruje potrebno da se brane od baibozuka sa kojima ih je zvanina turska vlast zavadila, i to bi povod novoj buni. Omer pai je bio poznat crnogorski uticaj na Hercegovce i zato zimi 1852/53. godine krenu velika vojska kroz Hercegovinu, Sandak i Metohiju, pod vostvom sedam paa, da bi sa svih strana napala Crnu Goru. (ovo je vreme u Hercegovini zapameno kao paine godine"). Kroz Pivu je nastupao Ismail paa, plenei stoku, palei kue i odvodei taoce, dok se narod u paninom strahu sklanjao po visokim planinama, dalje od puteva kuda su Turci nastupali. Druga turska vojska ila je iz Hercegovine preko Banjana i Zubaca, a trea preko Vasojevia i Podgorice, pa se tako stezao obru oko Crne Gore. Knez Danilo je inio sve da pobuni okolna hercegovaka plemena, da bi na taj nain umanjio tursku udarnu snagu na Crnu Goru. U tome je i uspeo, pobunie se odmah Pivljani, Drobnjaci, Grahovljani i Banjani i sva ostala istona Hercegovina. Turci pokuavaju da pobunjene Hercegovce umire obeanjima, punim dvolinosti, ne bi li ih odvojili od Crne Gore. Gde nisu pomogla obeanja i ustupci, sluili su se pretnjama i zulumima. Evo izvoda iz jedne bujrultije hercegovakog vezira Ismail pae pivskom vojvodi epanu Ljeeviu, Hadiji Soici i ostalim pivskim glavarima:... Zaudo mi je ta uradiste vi ovoga puta iznenada. A kad smo skoro vidjeli na ta ste se ugledali bez nevolje i dokle ste se izbezumili, ili to se dogodilo meu vama, to nam je na veliko udo. Ali uvijek se moe sve popraviti; ili moe biti da imate nekakav uzrok za koji mi ne znamo, ili je ulje-go meu vas nekakav prazan vjetar... a nama je doista ao da propadate i da sa sobom traite belaja .... Doao je carski Miralaj beg u Gacko s voj-skom... kome doite slobodno u Gacko i kaite vae merhamete i otuda mo-ete i nama doi u Mostar da gledamo naina o svemu, budui nismo kail da propadnete. Ali ako se i sada ne ostavite bezumnosti, i ako ne doete kako de reeno, ti vojvodo i ti kaluere Teodosije i vi knezovi, nemojte poslije nikoga kriviti i sami na vjeru sebe metati na vau duu grijeh, na vama stoji kako vam drago....U Mostaru, 6. februara, 1852. godine Dokumept br. VIII. Arhiv SR Srbije.U Pivi i Drobnjaku padoe tada mnoge ljudske glave. U Drobnjaku je bio pravi pokolj (ubijeno je samih sedam Cerovia). Turci ubie pivskog kneza Arsenija Tadia i odvedoe 17 pivskih i 27 drobnjakih prvaka kao taoce u mostarsku tamnicu, odakle su se sa-mo nekolicina vratila kuama. U porodici Ljeevia priaju da je vojvodu epana tada spasao iz mostarske tamnice ruski konzul kao svetenika, jer je ruska zatrgga pravoslavlja bila jedna od odredaba Kuuk-kajnardiskog mira. im je doao u Pevu, epan se sklonio u Morau i pridruio hajducima. Kroz Pivu je tada harala vojska Salih pae, a Pivljani listom pobegoe u zbegove i haj-duke. 0 tim prilikama govori i pismo pivskih glavara crnogorskom knezu Danilu [104].

Sa ovim naim vsenizajuim i pokornjeim pisanijem izvetavamo vas i vaem gospodstvu za na veliki zulum od Turaka, koji ne moemo vie podnositi, i pregosmo.. izginuti i roblje izgubiti i svi smo se odmetnuli i pobjegli u planine s robljem, a mal su nam i pusat Turci uzeli. No gospodaru.,. poalji nam ruku pomoi, oruja, puaka, debane i vojske to vie moe. Mi smo krv prolili.. doao je vakat krv proliti i Lazara i Miloa pomenuti i ivote neemo zaaliti svi da emo izginuti.. Mi svi Pivljani iz dogovora alosni arzoval (albu) napisasmo".Na pismu je peat manastira Pive.Pismo je pisano, izgleda, kad vojvoda epan nije bio u Pivi, jer na njemu nema njegova potpisa; bio je verovatno u tamnici ili u hajducima. Rei kneza Danila sluale su se tada u Hercegovini vie nego turskih vlasti i zato mu Pivljani piu onako pokorno i nazivaju ga gospodarom. Pretpostavljamo da je albu pisao Hadija Soica sa popom arkom Ljeeviem, jer neke rei iz pisma mogli su upotrebljavati samo svetenici; naravno da su tu bili i ostali glavari Pive.Borbe izmeu Omer-painih odreda i hercegovakih ustanika trajale su celu 1852, i 1853. godinu, kada je na Cetinje iz Pive ila jedna delegacija da trai pomo, a predvodio je vojvoda epan sa knezovima iz porodice Gagovia, Dobrilovia i drugih. Crna Gora je u ovim borbama podlegla, ali bez obzira na to, njena re se i dalje slua u buntovnoj Hercegovini. Omerpaina se vojska vratila u Bosnu, a borbe hercegovakih pobunjenika su se stiale, ali nisu sasvim prestale, sada sa domaim baibozukom, koji pokuava da ostvari svoje ciljeve. Ali je vojvoda epan, po ugledu na svoje prethodnike vojvodu Luku Ljeevia i arhimandrita Arsenija Gagovia, radio na osloboenju Bosne i Hercegovine i svih balkanskih Slavena pod ruskim pokroviteljstvom. Tu staru Gagovievu i vojvode Luke tezu podgrejavao je i ruski konzul u knjievnik Giljferding kad je 1857. godine boravio u Pivi, stavljajui vojvodi epanu u izgled da e biti jedan od glavnih Lzudi u Bosni i Hercegovini [104]. 0 svatovima kneza Danila priao mi je unuk vojvode epana Krsto Ljeevi i njegova snaha Savka rnako kako se epanovo kazivanje prepriavalo u porodici Ljeevia.U kneevim svatovima naao sam se u velikoj nevolji. To se dogodilo kad smo possdali za trpezu i kad su mi, kao svatovskom vojvodi, dali neobi-an bardak da iz njega prvi pijem vino. Na bardaku je bilo dvanajest nosaca, a ja nisan znao iz koga se pije. Spasio sam se tako to sam poeo da govorim jednu dugu zdravmcu okreui bardak u rukama i pritiskujui palcima ispod nosaca sve dok se jedan nosac otvorio. Ja sam se tada slatko napio vina iz bardaka i predao drugima da piju. Tom prilikom dobio sam u kneevim svatovima srebrne toke na dar". (Ove toke su uvane u porodici Ljeevia do poslednjeg rata kada su propale. U njihovoj porodici su uvane i pafte sastavljene od srebrnih riba, kakve su nosile ene nae srednjevekov" ne vlastele; prodate su cetinjskom muzeju.)

Knez Danilo je tada bio u loim odnosima sa Rusima, slino kao i Petar I vladika crnogorski, zbog njihove saradnje sa Francuzima, a uz to je zazirao i od srbijanskog meanja u pitanje oslobo-enja Hercegovine, pa je na akciju Giljferdingovu gledao sa krajnjim nepoverenjem. Osim toga postojala je i izvesna surevnjivost Petrovia prema starim porodicama Ljeevia i Gagovia, pa je sve to doprinelo da se vojvoda epan ukloni na onako drastian nain pripisujui mu krivicu koja nije postojala [105].Nasilna smrt vojvode epana, u ovom neizvesnom vremenu, izazvala je u Pivi iznenaenje, jer je epan zapamen kao potovan i cenjen svetenik i upravlja, ovek koga su Turci zatvarali, koji je hajdukovao i nekoliko puta uskakao u Morau sklanjajui se ispred Turaka, uivao ugled i dobar glas u celoj Hercegovini i Crnoj Gori. I sam knez Danilo kasnije se vajkao govorei da su ga opanjkali zli ljudi. Zadrali smo se neto due oko ubistva vojvode epana jer se oko njegove smrti splelo dosta dogaaja iz kojih se donekle vidi kako je Piva u tome vremenu bila niija i sva-ija zemlja.Na kraju evo jednog dokumenta igumana manastira Kosijereva Teodosija upuenoga vojvodi epanu Ljeeviu.Blagorodnom gospodinu Stevanu Ljeeviu pozdrav od mene.. doe mi Arso Kneevi. i zbori za onu zemlju u Breznima da je pokosi pa sam mu re-kao da te potrai i da mu da iz tvoje ruke i budi mi zdravo. Pozdrav tebi i popu arku i svoj vaoj porodici pokorni brat iguman Teodosije, 13 juna 3848. g. Dokumenat br. 34. Arhiv SRSPosle smrti epanove Pivljani izabrae za vojvodu njegova brata popa arka (Bilo mu je ime Trifko, ali su ga prozvali arko, po harambai arku Ljeeviu). arko je roen 1820. godine, a umro 1908. godine u Uicu, gde mu se nalazi grob. Manastirsku kolu zavrio je u manastiru Pivi, a zapopio ga je hercegovaki mitropolit Antonije 1843. godine.

Antonije mitropolit hercegovaki. Ie b nae blagorodnije Eparhije obretoesja u nahiji Pivi, blagovjerni svatenici, potenja starci, blago-potrebniji kmetovi knezovi i vsi ostali blagosloveni hristijani to se nalazite u Ljeevia parohiji (popovini) u sela: Mratinje, Brljevo, Miloevie, Stabna, Stubica, Pluine, Orah, Zabre, Smrijeno .. znano budi vama... dadosmo vaem vieasnijeh sela za novoga svjetenika pop Trifka Ljeevia, da vam popuje i nastojava i ves zakon pravoslavni kristijanski da kretava, vjenava, vodicu da svjetava, molitve da dava nad bolnim da ita jeleosveenje, da soverava i umerle da opjevava ... i da vam po carskom beratu miriju i danak prikuplja u sela za godinu 70 groa i mladensko 10 groa, svega 80 groa i da se vlada pravovaljanim putem kao carska raja, da budet boijim blagoslovom i naa molitva, amin.1843. godina, 21 maj. I vo Hristje topli Molitvenik. Dokumenat br. 35. Arhiv SRS.Sveteniku dunost je vrio samo do izbora za vojvodu 1858. godine, otkada se posvetio narodnim poslovima oko upravljanja Pivom. I dok je bio iv vojvoda epan, pop arko se povremeno bavio i narodnim poslovima, pa ga tako vidimo kao prestavnika Pive na sastanku hercegovakih prvaka u Bijeloj Gori 1857. godine.Odmah po izboru za vojvodu arko je otiao na Cetinje da se prestavi knezu Danilu, da mu izloi prilike u Pivi i da se dogovore o buduoj saradnji. Po kazivanju Ljeevia, knez Danilo je srdano primio popa arka, potvrdio njegov izbor za pivskog voj-vodu i darovao mu sablju sa pozlaenim balakom, koja se uvala u porodici Ljeevia sve do drugog svetskog rata. U vezi ubistva vojvode epana knez Danilo je rekao: ,,Makoe ga na duu zli ljudi, Bog ih prokleo".Pivske vojvode su odavnina saraivale sa gospodarima Crne Go-re, sluajui njihove savete i nareenja iako su ih birali Pivljani, a potvrivali Turci, iji su oni bili podanici. Sluaj vojvode arka da njegov izbor za pivskog vojvodu potvruje i Cetinje bio je prvi, ali ne znamo da li je to bilo zvanino, ili samo preutno postavljanje i priznanje od strane Cetinja.Posle crnogorske pobede na Grahovcu 1858. godine, osnovne elje Turaka su bile: prvo, umiriti pobunjenu raju u svim hercegovakim plemenima obeanjima, ustupcima, pretnjama, globama i, drugo, odvojiti ih od uticaja Crne Gore i spreiti njihove zajednike oslobodilake akcije. Ti pokuaji mirenja sa rajom ponavljae se bezuspeno sve do velike bune 1875. godine. Meutim, meu oslobodilakim hercegovakim plemenima sazrela je misao za konano os-loboenje i oni nisu vie bili zadovoljni malim ustupcima, ali su ih same prilike nagonile na pregovaranje, a voe ustanka na taktiziranje u razgovorima sa Turcima.Sva u tome duhu je i prva turska vezirska bujrultija izdana popu arku Ljeeviu juna 1858. godine, nepuna dva meseca posle bitke na Grahovcu.Vezirska bujrultija Ahmeta Vasifa.Nareuje se sledee: stareini, odbornicima i svim stanovnicima pivske nahije. Primljeno je na znanje okvirno izvee po vama sloeno za jednoglasno izabranog pop arka i drugih poznatih linosti koje ste izvee poslali komandantu poniznim molbama da vam se oproste vai odmetniki zloini koje ste smelo i drsko izvrili na zlonamerni podsticaj nekih nevaljalaca i smutljivaca svana i budui su monog i velikog turskog carstva vrata milosra i dobrote otvorena, kako meu sobom, tako sa vaim susedima, carskim podanicima i da svima privatnim i javnim poslovima, postupate u smislu postojeih zakona monoga sultana.Osim toga da vam pod okriljem obilne milosti njegovog sultanskog velianstva vaa dobra i posedi, te ast i obraz vaih porodica budu netaknuti i sve carske povlastice koje ste ranije imali ostaju i dalje na snazi, to vam se obezbeuje i osiguranje svega reenoga za vau nahiju postavlja za zamenika mudira (upravitelja nahije) Beir age spomenuti pop arko Ljeevi, vrhovni stareina. Dalje vam se zapoveda da od sada ubudue ivite u punom zadovoljstvu i sigurnosti sa vaim porodicama i zanimajui se vaim svakidanjim poslovima oko valjanih obraivanja vaih dobara i svim gra-anskim dunostima i drugim obavezama prema dravnim nadletvima ne na-nosite nikakvu tetu, obraajte se pa glavnog Beir agu i na glavnog stareinu pop arka i meldiz (vijee) gatakog kadiluka postupajui u smislu uzvienog carskog ukaza i njegovih pravednih zakona i najstroije izbegavajui ma i najmanje greke koje su sa ovim u opreci, imate svoje sporove reavati kod gatakog suda (uumeta), a ako se sa presudom istoga suda ne zadovoljite, imate se neposredno obratiti naoj milosti.Tako vam se ova bujrultija izdaje od strane hercegovakog mutaserifa (okrunog naelnika) sa strogim upozorenjem i nareenjem da nita ne inite to je u opreci sa sultanovim ukazom i sa njegovim pravednim zakonima. Svakako treba da postupate u smislu njegove sadrine i strogo izbegavate da mu se suprostavljate. Da ovo znate i po ovome postupajte,Meseca Rebula-evila (juna) 1276. (1858). g. V. J. Vasif s r. Dokumepat br. IX.Iako se u ovome aktu Pivljani podseaju na njihove odmetnike zloine, govori o smutljivcima sa strane (misli se svakako na Crnu Goru), ipak im se oprataju svi prestupi i uz to im se izrino potvruju stare povlastice.arko Ljeevi. je postavljen za pomonika upravnika nahije pivske, postaje, dakle, inovnik sa platom (ranije je bio knez koji je sakupljao porezu, za koji posao nije dobijao platu). Piva je i dalje u nadlenosti gatakoga meldiza (vea) i uumeta (suda).I u leto 1859. godine bilo je pokuaja donjohercegovakih ple-mena da se mire s Turcima, ali Piva i Drobnjak ne pristadoe na mirenje. Iz tog vremena je i prekorno pismo hercegovakog mutesa-rifa Jusufi pae upueno Pivljanima sve u duhu turskih elja za mirenjem.Jusufi-paa hercegovaki mutesarif,U pivskoj nahiji kaluerima i popovima i kodobaama i svim glavarima, vrlim domainima prikazujemo znati da smo od carskog ministra koji je za izmiriti uzbunjenja mesta gospodar efket-beg po carskom atru to u ruci donosi talimat na ono prikazuje kako se puno nasilnika kako su prikazani kod nas to ste ukabulili i to se dosada dogodilo da postane, a od sada kako ostala svepolona raja carska i vi ovo primite i za unapred veliku pitomou i slobodu od estitoga cara imate i svi da savete primate od estitoga cara i od njegove milosti podlonici biti i kako koga srea nosi.. i to su opustoene crkve treba ih obnoviti kad god se zamolite i prikaete bie vam po carskom usulu doputeno, ali ne blizu turskijeh kua i sela da se mogu zvona uti i ne smijete biti oteeni, a ako se dogodi odmah prikaite na sudu da se kavazi imaju uhvatiti i po carskom usulu kazniti... a to je uraeno da se preda vereija i od sada kao i do sada, da se preda u sanduk preko kadiluka na reeni dan... groa 15 ili 38, koji nije star ili sakat i ne moe se sobom' hraniti i da kupi navaku... i da ne mogu tetovati.. ako neko dri itluk predavae se koliko ko uvati karar, i drite se reda... od sada ete moi plaati, zaimati, dogoniti.. i kad se nameste panduri da red uvaju vi ete sa njima zajedno svaki carski posao odravati i biete uvani od mudira, meldiza, kodobae i carski ete merhamet imati i blagodarite bogu i estitom caru, a ako od sada meu vama koji hrav ovek bude koji muti... treba ga uhvatiti i predati sudiji da ga katiga i ako bi doli uskoci, da odmah haber uinite i kadiji knjigu poaljete i ako bude kakve dave meu vama, da odmah prikaete u kadiluku gde vi spadate i od sada vam nee biti zlo... 1859. godina, Dokumenat br. HI u ovom aktu turske vlasti Pivljani se podseaju na bunt, tj. na uee u ustanku i na nemire posle ustanka, koji se nikada nije potpuno smirio. Velikoduno pratanje" zabluda ine u obea zahtev, da se odmah prijavi ovek ,, koji muti , tj. oni koji inspiriu bunu, koji rade u duhu propagande iz Crne Gore.Evo jo jedne bujrultije, opet od Jusufi pae, o naplati dr-avnih daa, na alost nerazumljive. Izgleda da se radi o nekak-vom novom porezu za koji kau Rudinjani ,,da nijesu nikada uli", pa se moda ovde radi o plaanju daa Rudinjanastoara, koji oni dotada nisu plaali.Od mene Jusufi-pae mome babu selam.. Kako doe Smail-paa kavaz mubair. .. kau Rudinjani da ono to im traite u tefteru da za njih nikada nijesu uli koji vam je tefter doo iz Travnika od Muir Ibrahim-pa-e i da je otpremljen na tebe da se naplati.... ko ne moe da plati, poalji ga u Mostar, mi emo mu poslati teskeru... Rudinjani su ukabulili da daju 40 tovara penice ... neka zna i da se umije vladati." Dokumeiat br. XI.U treoj bujrultiji Jusufi pae govori se o dugovima Pivljana za ito:Od mene Dervia mula Mehmeda i Omerage selam, molim te kai mi Ahmet begu ima mi duga u Mija jedne plete od ita i jo dvadeset i etiri, a u gotovu est, a u Pivi jo trideset pleta i u ula za Demir bega tride-set pleta i molim te da mi to uzme i da si mi zdravo"..... Dokulenat br. XII.U prolee 1860. godine, zahvaljujui pobedi na Grahovcu, odreena je granica izmeu Crpe Gore i turske Hercegovine i time posredno priznato postojanje Crne Gore kao samostalne drave. Crnoj Gori je pripadalo Grahovo, deo Banjana, Drobnjak, upa Nikiska i Rudine, a vei deo Drobnjaka i Piva i ostala Hercegovina ostade pod Turcima. Pobunjeni narod poe se vraati kuama.Ustanici ne razumeju diplomatiju i vanost priznavanja Crne Gore za nezavisnu dravu. Za njih je ona takva i bila. Manja prikljuenja hercegovakih teritorija Crnoj Gori nisu ih zadovoljila. Oni hoe slobodu cele Hercegovine i prisajedinjene Crnoj Gori. Pregovori izmeu pobunjenika i Turaka se nastavljaju. Vojvoda arko je otiao na poziv Reiz pae na Gatako polje i sa njim se dogovorio da raja bude mirna i da plaa hara (belediju) i askeriju (vojnicu), ali ne i desetinu koju je paa traio. Meutim, kao i uvek, turski baibozuk nije se drao ugovora i navedenog akta turskih vlasti o priznavanju povlastica, i u Pivu su dole haralije sa pismom Ahmet-alaj bega, njihovog voe, da kupe harae i trae od vojvode da i Pivljani plaaju desetinu i da ih on u tome ne ometa.Iz jedne zabeleke vojvode arka vidi se da se ove haralije iz Mostara nisu ograniile samo na kupljenje haraa, nego su poeli da ine tolike zulume da su im to zamerile i turske gatake vlasti. Po staroj praksi vojvoda arko poziva hajduke Pivljane: Vula Adia, Okicu Kaljevia i druge iz Morae, koji dooe sa ostalim hajducima u Pivu, rasterae haralije, neke poubijae, a drugi su pobegli u Mostar.Godine 1861. Vukalovi je pod uticajem italijanskih borbi za osloboenje opet pokrenuo hercegovaka plemena da se odmeu od turske vlasti. Meutim Omer-paa je izdao proklamaciju sledee sadrine:Njegovo carsko velianstvo sultan je mene za poglavara ovamo poslao... Sa ovim carskim zapovijestima doao sam meu vas da vam carsku milost... prikaem. Vi ste bili prevareni i blizu etiri godine imali ste mnogo trpjeti.. . Sada vi treba da pokaete naemu estitome caru da ste vjerni i podloni, da ste vjerni njegovoj milosti i oinskoj ljubavi. Doite slobodno do mene, ja sam vam od presvijetlog cara sve do sada to ste zgrijeili i svu vereiju koju nijeste do sada platili cijela vam je oprotena, i ja vam u carsko ime dajem:Svako selo moe birati po dvije starjeine (muktare). Svaka nahija bira sebi po jednog kodobau. Dozvoljava se gradnja crkava i metanje zvona na njih. Zaptije ne smiju noivati po vaim kuama. Izvrie se dogovor izmeu spahija i ivija uinjen u Carigradu. Porez e kupiti kodobae u svojim nahijama. Vladike e se postavljati koji znaju va jezik.Dozvoljava se da moete kupovati zemlju...:. U Mostaru, 2 juna 1861 godine. Omer."Omer paine ponude u Objavljeniju ustanici niti primaju niti odbijaju. Njihov cilj je konano osloboenje i prisajedinjenje Crnoj Gori, a ne neke nagodbe. Oni samo iz taktikih razloga nastavljaju razgovore, a istovremeno odravaju veze sa Crnom Gorom i hajducima i spremaju se za opti ustanak. Evo samo dva-tri primera pregovora kojih je bilo na desetine.Iste te, 1861. godine, Ismail paa je slao poziv vojvodi arku i ostalim pivskim glavarima da dou u Mostar radi dogovora o meusobnom umirenju, ali se oni nisu odazvali tome pozivu. Neto docnije, na poziv Dervi pae doli su u Mostar hercegovaki glavari, meu njima i pivski vojvoda arko. Voeni su razgovori o zadovoljenju ustanikih zahteva; jedan od tih zahteva bio je po-stavljanje Luke Vukalovia za kodobau u Hercegovini. Omer paa, kao carski opunomoenik, pristao je da zadovolji zahteve ustanika i doe u Sutorinu da se sastane sa Vukaloviem i ostalim glavarima da bi utanaili odredbe sporazuma. Umesto da doe na sastanak, Vukalovi ode na Cetinje da se o svemu dogovori sa knezom Nikolom i da vidi raspoloenje Crne Gore prema direktnim razgovorima Hercegovaca sa Turcima. Tom prilikom dolo je do nemilog sukoba izmeu Vukalovia i vojvode Mirka Petrovia, oca kneza Nikole, to e docnije imati teke posledice po ceo hercegovaki ustanak.Turcima je jasna politika igra ustanika i zato ele da ih napadom na Crnu Gorru prisile na poputanje. Da bi osigurao prolaz vojsci za Niki preko Pive, Omer paa ubrzava podizanje turskih karaula po Pivi, gde je od 18511861. godine podignuto desetak utvrenih kula: Glasovita, Tretenik, eitan-kula, Buinje, Korlati, Muratovica, Panos, Goransko, Rudinice, Bezuje, Turska karaula, Pie, Trsa, Odrag, Crkvice, od kojih su one na Muratovici i Goransku bile prave tvrave od tesanog kamena, sa pukarnicama i opkopima. Na nekim kulama bilo je i zapisa na turskom jeziku (na Treteniku i Goransku). Tada se pod komandom Ali-pae prikupljala velika turska vojska na Gatakom polju, pripremajui se za napad na Crnu Goru. I ovaj paa istovremeno pregovara s ustanicima, ini ustupke, preti, kanjava. Evo primera. Hajduci su ubili tri turska vojnika koji su ili za Pivu, a meu njima i Ali-paina sekretara. Za odmazdu Turci su naplatili veliku globu (krvninu) od usputnih sela i ubie sedam Grgura, sinova i sinovaca kneza Bogdana Grgura iz mesta Beruice u Gacku, a mnoge ugledne ljude iz Pive i Gacka oterae u mostarsku tamnicu-tvravu, odakle ih je spasao ruski konzul u Mostaru. Tom prilikom su Turci obruili tri gatake crkve: samoborsku, garevsku i dobreljsku, iako ta sela nisu imala udela u ovom ubistvu Turaka. Turcima je bilo vie stalo da zaplae raju nego da se svete. Jedna netampana narodna pesma govori o toj pogibiji i o vojvodi arku Ljeeviu i knezu Dreki Grguru.Bijela je klikovala vila, Sa onoga Ravnog krvavoga, Na bijelu kulu Ljeevia, Po imenu vojevodu arka. To ne bila prebijela vila, Ve to bio Dreka od Grgura, I ovako Dreka progovara:e si arko, nie te ne bilo, Do tri pae nama udarie, Na sred Gacka tabor uinie, Selim-paa i Ibrahim-paa, I jo uuk od Anadolije..."

Hajduci se kreu po Pivi i Gacku gotovo nesmetano, napadajui turske karaule i plijenei njihovu stoku. Zanimljivo je da vojvoda arko alje izvetaj kajmekamu u Gacko, u kome ga obavetava o hajdukoj pljaki stoke po Pivi, navodei imena hajduka i njihovih voa, ne bojei se da e ih Turci pohvatati. U tome vremenu hajduci su pljakali najpre turska, a kad to nisu mogli, onda i srpska sela. Meutim, izvetaj vojvode arka ima svrhu da ubedi Turke da i on toboe goni hajduke koji pljakaju na svoju ruku.Godine 1861. Ismail paa alje poziv vojvodi arku i ostalim glavarima da dou u Mostar radi dogovora, ali se oni nisu odazvali pozivu. Evo jednog teko itljivog pisma Jusufa i Mehmeda popu arku o kupljenju poreza.Od mene Jusufa i Mehmeda popu ljubezni pozdrav... mi smo uur Ala-hu dobro i piemo ti neka zna kako smo onu njivu kupili i treba nam kapara pet stotina i etrdeset talijera, pa ako e nekoga kriviti krivi mene Dervia... oni nam zbore kako ima hiljadu i pet stotina kua u kadiluku... i hoe nas u Mostar zvati, a ti ih sviju zna i gledaj kako e se vladati, pii mi i nemoj da me krivi to ti nijesam rekao. .. i zato ono to je davao od mirije dvije stotine talijera i sedadeset vie... nijesam imao...". Dokumenat br. XIII.Neto docnije na poziv Dervi pae, doli su u Mostar hercegovaki glavari meu kojima je bio i vojvoda arko. Voeni su pregovori o zadovoljenju ustanikih zahteva, od kojih je najvaniji postavljanje hercegovakog kodobae, ali od pregovora ne bi nita.Kakav je tada bio poloaj Pive prema Turcima, s jedne, i prema Crnogorcima sa druge strane, najbolje pokazuje injenica da je tada u Pivi sudio ovek kneza Nikole Joko Savov, pa je Piva bila kao u nekom odmetnitvu od Turaka. Nareenja sa Cetinja su dolazila u Pivu, a uticaj Crne Gore bio je presudniji od turskoga. Evo nekoliko akata crnogorskog senata Pivljanima:Akt senata iz 1862, godine u kome se obavetava vojvoda arko o kupovini ita za Pivljane. Dokumenat br. 36. Arhiv SRSAkt senata iz 1862, godine u kome se trai od vojvode arka da povede istraga o ukradenom konju Stevama Papia iz Bilee. Dokumenat br. 37. Arhiv SRSAkt senata iz 1863, godine u kome se izvetava vojvoda arko da Pivljani mogu donositi travu buha u Risan na pijacu i prodavati. Dokumenat br. 38. Arhiv SRSAkt senata popu arku Ljeeviu da naplati globu od Trifka Beata i popa iz Pive koji su oteli i venali otetu devojku. Dokumenat br. 39. Arhiv SRS U arhivi vojvode arka nalazi se jo nekoliko manjih dokumenata, iz kojih se takoe vidi tadanji poloaj Pive, kad su naredbe, oruje i novanu pomo primali od Crne Gore, a nareenja i plate od Turaka kao njihovi podanici.Poto su propali pregovori sa Omer paom i ostalim hercegovakim paama, pogranina hercegovaka plemena sve se vie udaljavahu od Turaka, a ovi ubrzae podizanje zapoetih karaula po Pivi, za koje vreme borbe neprestano trajahu. U jednom takvom sukobu, kod tvrave Muratovice u Pivi, umalo ustanici ne zarobie Omer pau Latasa, na njegovom povratku sa Goranska, ali ga u poslednjem asu spasi Dedaga engi. Posle toga je Omer paa proveo kroz Dugu klanac dvanaest bataljona prema Nikiu i Drobnjaku, pa se rasplamtae borbe od Sutorine do Durmitora. Pivljanima doe u pomo vojvoda Krco Petrovi sa Crnogorcima, od kojih mnogi izgiboe u borbi sa Turcima u Pivi. Pregovori Vukalovia sa Omer daom i dalje su bili uzaludni, sve dok Luka Vukalovi nije zakljuio sporazum sa Hurid paom u Dubrovniku, koji ga postavi za binbau nad pograninim hercegovakim plemenima. Jedna odredba turskih ustupaka ustanicima bila je da se dravne dabine plaaju odsekom, a od 1866. godine ustanovljeno je plaanje 80 groa nizamije od svakoga dima (domainstva) i zabranjeno je kupljenje poreza od haralija, kako je dotada bio obiaj. Piva i gornja Hercegovina nisu priznale ovaj sporazum, pa se u tim krajevima nastavie borbe, a narod se povue u zbegove.Pivski vojvoda arko Ljeevi i gataki vojvoda Bogdan Zimonji okupili su vojsku Pivljana i Gaana i nastanili se u Goliju, oko puta GackoNiki i zaposeli uveni Duga klanac. Iz toga vremena potie pismo crnogorskog vojvode Petra Vukotia dvojici hercegovakih vojvoda i ustanicima:Gospodinu vojvodi popu arku (Ljeeviu) i vojvodi popu Bogdanu (Zi-monjiu) ljubezni pozdrav. Razumio sam da ste doli u Dugu i u Petrova dola, dakle stojte tu do druge zapovijesti i uvajte put od Duge, a ako bi doao iz Gacka Dedaga engi ili kakva druga vojska, odmah mi oaljite aber, ma da e to biti ponoi. Va prijatelj vojvoda Petar Vukoti, Viluse, 18. juna 1862. g." Dokumenat br. 40.Pismo crnogorskog vojvode Petra pokazuje kakva je tada bila saradnja izmeu ustanika i Crne Gore. Ustanike voe: Vukalovi, Dui, Baevi, Dakovi, Ljeevi, Zimonji i drugi znali su da Je njihova borba uzaludna bez pomoi Crne Gore, a to je znao i Omer paa Latas. 0 tome koliko je stav Crne Gore prema ustanicima u zajednikoj borbi prema Turcima bio pravilan i zato su ustanici pristajali da vode i posebne pregovore sa Turcima istoriari nisu kazali poslednju re.Godina 1862. protekla je u neprestanim borbama Pivljana sa Turcima, naroito sa odredima Omer paine vojske, koja je prolazila kroz Pivu na putu za Crnu Goru. Knez Nikola se obraa Pivljanima i vojvodi arku za pomo na vrlo udan nain sa reima:Brankoviu, zar e me izdati", aludirajui, valjda, na tobonju izdaju vojvode epana Ljeevia. Bez obzira na ovakve rei kneza Nikole, vojvoda arko je sa 400 Pivljana doao u pomo Crnoj Gori, koju su Omer paini odredi bili pritisli i doli pred Cetinje. Pivljani su tada tajno proli kroz tursku teritoriju i zauzeli poloaje na brdu Kostadinu i Meterizima kod Crnojevia Rijeke. U dvomesenoj borbi, neprestano tueni vatrom iz turskih topova, pokazali su izvanredno junatvo, ranjeno je oko 50, a poginulo 25 Pivljana, meu kojima i oficir Sava Bajagi. (106). Na intervenciju velikih sila dolo je do mira izmeu Crne Gore i Turske u leto 1862. godine.Knez Nikola je pohvalio Pivljane i pozvao ih na Cetinje u goste. Veliki vojvoda Mirko rekao je knezu da su se Pivljani borili kao lafovi i klali Turke kao janjce." Knez Nikola se naroito zahvalio vojvodi arku sa reima: ,,Dok je kue Petrovia u Crnoj Gori, Pivom e upravljati kua Ljeevia, ovu vau pomo Crna Gora nee nikada zaboraviti". Pivljani su se opet tajno, preko turske teritorije, vratili svojim kuama u Pivu.Zakljuivanje nepovoljnog mira izmeu Crne Gore i Turske primljeno je u pograninim hercegovakim plemenima sa zabrinutou, ali i sa verom u nove uspehe u daljim borbama, kako se to vidi iz pisma vojvode Luke Vukalovia vojvodi arku Ljeeviu i ustanicima:

Ne bojte se, mila brao moja, to je Crna Gora sa Turcima mir uinila. Danas su mi doli isti glasovi od jedne velike sile, koja e nam kroz nekoliko dana i vojsku u pomo poslati. Znajte, brao moja, da meni od svake strane i sila glasovi dolaze, pak ja znam sve ta se po svijetu radi i znam ko nam je prijatelj a ko dumanin. Do nekoliko dana pisati u vam sve to ete injeti, jer emo danas sjutra iste glasove imati. Sa Turcima nemojte nikakav savjet initi, a ako kad bude sastanka, iniemo ga zajedno.Septembra 1862. godine, vojvoda Luka Vukalovi" Dokumenat br. XIV.Povodom ovoga pisma vojvode Luke Vukalovia vojvodi arku Ljeeviu pie Aleksa Ivi iz Subotice Tomu Ljeeviu u Mostar sledee:Seam se da ste mi dali pismo Luke Vukalovia popu arku Ljeeviu koje sam predao Joci Vujiu iz Sente da ga uva u Biblioteci, koju je zavetao dravi. To je pismo publikovao Vladimir orovij, istoriar, u svojoj studiji o Luki Vukaloviu. Hvala vam na dokumentu, Subotica, 1931 godine". Dokumenat br. 41.Turci su znali za uee Pivljana u odbrani Crne Gore, ali je izgledalo da se nee za to svetiti, poto je zakljuen mir sa Cr-nom Gorom. Meutim, zvanina turska vlast prepustila je osvetu domaim Turcima, pa je ubrzo krenula vojska iz Nikia prema Pivi sa tri hiljade janjiara. Pivljani su ih doekali na Zakamenu kod Rudinica i potpuno potukli uzevi veliki plen, naroito u oruju. 0 toj turskoj pogibiji sauvala se i, netampana, narodna pesma:... Bjete Turci, kukala vam majka, Eto na vas naeg popa arka ...Drugu tursku vojsku doekae Pivljani na Ravnome prema Gacku sa velikim turskim gubicima. Omer-paa je ove neuspehe turske domae vojske-janjiara pripisivao opravdanoj mrnji Srba Hercegovaca prema domaim Turcima, koji su izigravali sultanove reforme i ukidali stare i nove povlastice koje je centralna turska vlast davala hrianima.

U arhivi porodice Ljeevia ima nekoliko dokumenata iz ovoga vremena, koji donekle osvetljavaju tadanje prilike u Pivi.Aleksa Ivi iz Gacka pie vojvodi arku i moli da njegovi ljudi lronau njegova konja koga su mu odveli hajduci iz Pive. Gataki kadija pie vojvodi arku da prikupi novac od Pivljana koji duguje Arslan-agi od kupljenoga ita na ekanje u iznosu od 160 groa, a Avdiji Avdiu 14 groa, i da novac poalje poveriocima. Meu tim dokumentima je izvod iz rauna vojvode arka za 1862, godinu, tu je priznanica Vula Adia za sakupljeni porez u Pivi, i priznanica vojvode arka za njegovu platu kao pivskog kajmekama u iznosu od 800 groa, zatim priznanica na 300 groa isplaenih Simu Gagoviu za prodatu zemlju, piemo Jovana Foaka u kome se govori o popravci manastirske crkve u Pivi, pismo serdara Nikole Grgura iz Gacka u kome moli Pivljane da mu poalju oruja i praha da se brane od Turaka. Dokumenat 42. Arhiv SRSEvo polovine jednog pisma u kome se govori o kupljenju poreza i otpremanju teftera, po obiaju kako je to i dosada raeno:.... posluasmo to je bilo, a ja sam po izlasku oprostio ... a sad dukat uini za svaki posao i nemojte me zastidjeti, a ti nam doi Komatin-pa-i... i hoe mi biti hairli i nemoj se bojati za taj posao tvoj ... i sadek budi carski.... i dae s nama uhariti tefter... pii i oi otvori te mu hizmet uini ko to ree i ko to ti zapovijeda i da si zdravo" .... Doku-menat br. XV.Drugo pismo je od Serafima, popu arku, o plati, knjizi i vratima:Gospodinu vojvodi arku Ljeeviu pozdrav. Javljam vi za knjigu od Luke Lakovia kome sam dao 5 F i molio vas da mu piete ... dao sam Vasu Luiu vrata koje gradio... i pismo sam Stevanu Mravu za platu... va dobroelei Serafim pozdrav od blagoeleeg. 1863. godine". Dokumenat br. 43. Arhiv SRS.Donosimo dokumenat ksji su izdali Turci popu Teu Ljeeviu o kupovini zemlje na Goransku od Joka i drugova. . . Dokumepat br. XVI.Evo i dokumenta koji je izdao arhiepiskom hercegovaki Prokopije o postavljanju Stevana Tadia iz Smrijena za svetenika u Pivi, na kome se nalazi peat popa arka Ljeevia, a to je njegov prsten sa inicijalima P/LJ. Dokumept br. XVII.Uestali turski napadi, narod u zbegovima, zemlja neobraena, nastala glad, Pivljani zavaeni sa Turcima ne smeju da odlaze na pijace, vojvoda arko se zamerio Turcima zbog uea u borbama u Crnoj Gori i Pivi. Zato Pivljani alju Hadiju njegovom pobratimu Dedagi engiu da kupuje hranu za Pivljane, kako to kazuje tedna bujrultija hercegovakog mutesarifa. U njoj se govori o dve stvari: prvo, kako e se dobijati teskere (isprava) za kupovinu ita i, drugo, kako e se sainjavati tefteri o plaanju pandura od dune mirije i naplaene poreze.Pivskom kodobai popu arku i ostalim kodobaama i narodu. to ste mi spremili po Hadiji Soici knjigu da kupujete ito u druge kadilu-ke, kad doete da uzimate ito u velikoj ste muci, kako smo razumjeli, i da vam nisu paidurski agaluci i tajin dati, to nam je pop kazao. Od Pivljana koji idu u druge kadiluke na put im staju stoga to nisu uzimali iz Gacka putne teskere. Koji sada poe u druge kadiluke da kupuje ito ili to dru-go, najpre senet (ispravu) dati gatakom mudiru, pa teskere uzeti i u njoj na-pisati sa kakvim e poslom i na koju stranu ii da se u teskeru upie, pa onda e gataki mudir i meldiz zato dukat (objavu) dati." Dokumeit br. XVIII.Za vae pandure koliko god mjeseci platu uzimaju od ajluka (mesena uplata)tajina vi i Belaga tefter uinite, pa poto murleiete i gataki meldiz nek azbatu (izvetaj) sprema, askerskizabit (oficir) murleie, onda e se taj teftevama poslati i vama e se proheska(plata)odrediti pa e se havala spremiti u Gacku, vi ete onda dati senat kako ste uzeli za pandurski agaluk tajin, pa e se onda odbiti tajin jailuk od onoga duga to ste vi miriju duni odbiti, pa odsele va mudir veil Belata da po UrU^U (R^DU) i io nizamu/vama svaki posao gleda i svia, odsele neka sjedi sve u Pivi i da mu se svata prikae kako to trebuje ovamo prikazati i nave-sti od vas meni mutesarifu hercegovakome.1863. godine." Dokumenat br. XIX. Arhiv SR Srbije.Dosadanjem pivskom mudir-veilu Belagi se nareuje da od sada stalno u Pivi boravi i obavlja poslove na licu mesta, to, izgleda, do tada nije bio sluaj. Verovatno je njegov poloaj bio vie formalne prirode, a poslove je obavljao pop arko. Ukoliko se Turcima izmie vlast iz ruka u Pivi, utoliko vie nastoje da je zadre. Turci su stalno traili naina kako e kazniti popa arka za njegovu pomo Crnogorcima 1862. godine i poraze Turaka u Pivi posle toga. Dostavljai iz Pive javili su Dedagi engiu da e pop arko biti na slavi u Mratinju kod porodice Radovia o Mitrovu danu. eta Turaka dola je u Mratinje i opkolila kuu Radovia. Zvanice i kuna eljad spasili su se begstvom. Na slaviSporazum sa Defted paom reio je pitanje pograninih krajeva i plemena tako to je za Zupce, Sutorinu i Rudine imenovan za mudira Luka Vukalovi, za Banjane i Oputnu Rudinu Simo Baevi, za Pivu arko Ljeevi, dosadanji zamenik mudira, dok su Gacko i Bilea i ostali pobunjeniki krajevi ostali i dalje pod direktnom turskom upravom. Kad je zakljuen ovaj sporazum, izdata je i bujrultija hercegovakog valije na sva ustanika plemena, koja mnogo lie na Omer paino Objavljenije. Turci su eleli da ustani-cima jo jednom pokau da su njihove namere za sporazumevanje iskrene izda im ukau na sve privilegije koje im ovim sporazumom daju:Po nareenju naega svijetloga i estitoga cara, po njegovu merhametu carskom, koji je poznat i uvjerovit svima za stanje u Bosni i Hercegovini, zbog koga je od visoke strane poslat Omer paa, kao to je objavljeno ... to ste stekli carsku mplost i odbranu i to vam je objavio spomenuti Serasker paa ispred estitoga Padiaha i mi vam dolje navedene stvari opet javljamo:Prvo, svako selo moe prema potrebi po jednog ili dva muktara birati. Drugo, svaka nahija od probranih glavara moe kodobau birati. Tree, hriani podanici mogu crkve podizati i zvona na njih vjeati. etvrto, zaptije i mudiri ne smiju po kuama noivati. Peto, sporazum iz 1859. g. o spahijama i kmetovima izvrie se. esto, vereiju i vojninu kupie samo mudiri i uumetu predavati. Sedmo, u Carigrad slaete svoje ljude koji znaju va jezik. Osmo, dozvoljava vam se slobodna kupovina zemlje.Deveto, u Pivi se bira za mudira-veila pop arko ea odreenom platom. Deseto, oprataju vam se svi dosadanji dugovi od poreza i danka. Jedanaesto, da gonite hajduke i da zato izaberete buljukbau koji je odan caru.Nakon sada svekoliki narod s potpunim potovanjem da se bavi i kakvu god muku i kazivanje ima pravo velikom sudiji doite prikazati mu je i na-stojati da se celom narodu sauva mirnoa, to smo duni carskoj blagodar-nosti i molitve za ovo initi. 1863, godine potpis neitak", Dokumenat br. XX.Piva je ovim sporazumom dobila svoga mudir-veila (upravitelja) mesto dotadanjeg zamenika upravnika, a sa njom su se sada izjednaili Banjani i Zupci, koji takoe dobie svoje mudire. Turci su, nastojei da se uspostave bolji odnosi, preli preko ranijih razmirica i nesporazuma sa Pivljanina i vojvodom arkom.Vie puta smo iznosili primer kako je turski baibozuk nsrtao na pivsku samoupravu. Evo sad nasre i na najnovije povlastice koje je centralna vlast dala Pivljanima i ostalim ustanicima. Nije prolo ni godina dana posle navedenog pisma- bujrultije hercegovakog mutesarifa, punog obzira prema Pivljanima, a evo jednoga koje je sasvim u suprotnom smislu.Popu arku i ostalim prvozvaninicima. Primio sam tvoju knjigu u kojoj piete da vam ine zulume koji su doli da kupe desetinu i pitate da li oni ine zulume po naoj zapovijesti. Gledajui na glasove koje primamo, pomenuti memuri nisu jo zapoeli svoj posao sabiranja mirije za koju su doli, pa kako mogu nekome initi nepravdu.Pomenuti memuri su od nas poslati i data im je bujrultija da obave me-murluk u svemu pivskom narodu. Od nae strane poslata je bujrultija da se pokupi desetina po istijem memurima u dva roka i data je zapovijest da od zemaljskoga prihoda desetu oku uzimaju. U carskijem protokolima je pisano da je zapalo pivsku nahiju devedeset pet dukata i toliko groa. Ovoliki be-98del za sve proizvode po selima e da pokupe, to je i za pivski narod velika olakica, a ovo carsko pravo na svaki nain e se naplatiti. Vi nikakva dobra vaemu narodu uimiti ne moete no naplatiti pomenutu desetinu.Sada je gataki memur Dedaga tamo spremljen a memurluk uinjen kao to je gorje reeno da dasetu oku naplatite i da pivski narod, koji se nalazi u hercegovakoj oblasti, ne moe se razlikovati od ostalog naroda. Ovi posao ne duljite da bi po vas sviju dobro bilo, ako bi se ko protivio ovome pismu, svijem vama pripadae dunost da nered suzbijete i svako silovanje ovamo objavite....U Foi,.... 1864. godine; Mutesarif hercegovaki." Dokumepat br. XXI.Ovo je prvi put da turska vlast i zvanino ne priznaje pivske povlastice i da Pivljane prisiljava da plaaju desetinu, koju do-sti Gacka i Pive. Evo bujrultije hercegovakog kajmekama o postavljanju meldiza u Pivi.Prikazuje vam se pripadnicima i narodu u Pivi. Primio sam vae pismo iz ruka popa arka i razumio da elite i odsele u indatu i carskoj za-povijesti biti i va zahtjev:Da vam se da sloboda na va zakon. Da se zabranjuje zaptijama i askeru da besplatno jedu i piju po kuama. Da vam se daje vjernost u ivot, ast i imenje.Za sve to se tie danka, tj. poreza i askerije i ostalih carskih daa i nameta, zapovijedi i drugih meusobnih poslova postavlja se meldiz od pet lica vaph, kako vam je doputeno i ureeno. U zdravlje estitoga cara prikazuje se vama, kao to je zapovijest od velikog carstva da mora svaki narod i podanici imati slobodu i doputenje carevo kao i ostali podanici i ako se drite u indatu i carskoj zapovijesti, potvruje vam se i osigurava od velikog carstva veu ast, ivot i imanje. U svjetlosti velikoga cara, zaptije i panduri imaju svoju dobru plau i hranu, kada idu po vaim selima za carske poslove, vi im prikaiti odreena mjesta i sve ono to im dajete da jedu i oni i njihovi konji moraju da plate po cijeni kakva u tome mjestu vlada. Za meldiz reeni koji je odreen za sakupljanje poreza, askerije i ostalih nameta, i za svravanje vaih meusobnih odnosa, i za velike sporove priznaete gataki uumet.Za va meldiz, po vaem zahtjevu postavljaju se: pop Mio Jokanovi, Miroslav Gagovi, Vule Adi, Nikola Adi, Jovan Dombeta, Nikola Kuli i Lazar Soica.Prikazuje se da i od sada budete u carskom indatu i zapovijesti i zato vam se alje ova bujrultija od strane kajmekama hercegovakog." Dokumepat br. XXII.Poto je u Pivi uspostavljen meldiz, vojvoda arko je uz njegovu pomo odredio sakupljanje poreza i nizamije. U arhivi porodice Ljeevia sauvan je tefter za te dae za 1866. godinu. Dokumepat br. HH.U ovom tefteru nema nekoliko dananjih sela i zaseoka, a sela i zaseoci pod imenom Crkvice nisu tada bili pod pivskom upravom, iako se javljaju u njenom sastavu godine 1787, a zatim 1875. tj. posle kupljenja poreza. Od dananjih sela u tefteru nema: Budnja, Krivodola, Mramora, Kovaa, Sedlara u upi pivskoj i nekoliko sela i zaselaka na pivskoj Planini.Izvod iz teftera vojvode arka Ljeevia u 1866. godini.Redni broj

Selo i knez sela

Broj domova

porez

nizamijg

1 svega

f1

Smrijeno, Stevan Tadi.

9

1090

821

1911

2

Pluine, Obren Maar

7

848

682

1530

3

Goransko, St. Mianovi

8

945

754

1619

4

Lisina, Vule Adi

4

484

389

873

5

Jasen, Trifko Suknovi

5

606

487

1090

6

Orah Prisojni, Peria Golubovi

4

484

389

873

7

Orah Osojni, epan Aprcovi.

4

484

389

873

8

Stubica, Jovan Simunovi.

5

606

487

1090

9

Stabna, urko Tijani

13

1517

1266

1241

10

MiloeviNi, Ivan oi

7

848

682

1530

11

Brljevo, Peko Vasovi

6

727

584

1711

12

Mratinje, ivko Radovi.

23

2787

2241

5028

13

Zabre, Krsto Jovovi

7

848

682

1530

14

Stolac, Tanasije Cicmil

4

484

389

873

15

Seljani, Drago Vukosavljevi

9

1030

877

1969

16

Rudinice, Munjica Gutovi.

14

1696

1364

3060

17

Miljkovac, Kostadin Pejovi

5

606

487

1093

18

Bukovac, urko Blagojevi.

7

648

682

1530

19

Brezia, Sava Durutovi

2

242

194

536

20

Bezuje, M. Gagovi.

15

1818

1461

3273

21

DubljeviNi, N. Dubljevi.

7

848

682

1530

22

Borkovii, S. Deli.

18

2181

1734

3915

23

Pivni Do, M. Jokanovi

8

969

780

1745

24

Pie, P. Vukovi

11

1333

1071

2404

25

Koprivii Do, Vojinovi.

7

848

682

1530

26

Una, J. Kruni.

12

1454

1169

2623

27

Kulii, M. Kuli

7

848

682

1530

28

Trsa, S. Jokanovi.

8

969

780

1749

29

Nedajno, T. Mazi

11

1333

1071

2404

30

Crna Gora, R. Daki

16

1939

1558

,3498

Svega:2633156023670 55230

upa pivska je tada brojala 19 sela sa 143 domainstva, a pivska Planina 11 sela sa 120 domainstava, svega 30 sela sa 263 doma-instva. Ako je svako domainstvo imalo proseno po 15 lanova, ondabiuPivi bilo tada oko 4.000 stanovnika. (Karta Pive oko 1866)U jednoj bujrultiji hercegovakog mutesarifa iz 1865. godine, napisanoj u prijateljskom tonu, pivski mudir-veil arko Ljee-vi naziva se pivskim vojvodom.S imenom vojvodi pivskom mudir-veilu popu arku Ljeeviu. U Mostaru 13. juna 1865. godine. Primili smo vae pismo i vidjeli da ste se mnogo obradovali to smo doli u Hercegovinu, a s potvrdom igumana manastira Serafima i protopopa Tadia. Vidim iz istoga pisma da vi elite u podanost naega estitoga cara. Svakome je dobro poznato i nije potrebno dokazivati da na estiti car eli i misli da svakoga svoga podanika usrei i da svako dobro uiva. Vae dosadanje pogreke i prestupe prata kao milostivi otac svome sinu i zato vam mi jemstvujemo i dajemo vam tvrdu vjeru da ako se odsad dobro i vjerno upravljate prema naem estitom caru, vi ete biti sretni i na svaki nain e se raditi da vam se u svemu udovolji za ovo nae jemstvo i tvrdu vjeru to vam dadosmo. aljemo vam zaftiskog askera mulazima (porunika) Ahmet-agu i mitropolitova ovjeka Hristifora da vam za sve prilike prikae i da im svi slobodno doete, i vrlo ete nam uiniti kad ovi ljudi vama dou da i vi s njima k nama doete. Hercegovaki mutesarif, Dokumeiat br. XXIV.Bujrultija je odgovor na pismo Pivljana koje su poslali novome mutesarifu kao dobrodolicu. Turci ukazuju ast vojvodi aljui mu pozdrav po oficiru, a sa njim, po prvi put, alju i mitropolitova oveka da ih or o svemu obaveste i poue. Turci nisu znali koliko su tadanje vladike, Grci-fanarijoti, bili omrznuti u narodu.Vojvoda arko Ljeevi bio je svega deset godina, od 1858 do 1868. godine. To doba bilo je u Pivi vie nego teko. Narod je bio najee u zbegovima, a po Pivi su bile posejane turske karaule sa posadama, njenim putevima su stalno prolazili nizam i domai baibozuk u pohodima na Drobnjak i Crnu Goru.Pravno, u Pivi je administracija i sudska vlast turska, de fakto ona je istovremeno i crnogorska. I jedni i drugi upravljaju,Teo Davidovi i Gavrilo opljakagae od popa Kosoria krave, ovce i ovnove 30 i jo pet volova i zapalie kue i pojate i porobie sve to je u njima bilo. ivko odnese kabanicu od kostreti i dvije struke nove, potom odnesoe jo robe i otjerae ovaca deset, a Stojan Kovaevi. jalovu kravu, i Dreka Grgur velikoga vola i koza 20, a oko Radovi sa druinom vola i jalovu kravu i puku malu ledenicu i teskeru duvana i kuburlije.... Dokumenat br. 47. Arhiv SRS.Nije jasno zato su hajduci opljakali ovako jednog svetenika i kuu mu zapalili, ukoliko nije bio optuen da je u saradnji sa Turcima.Donosimo pismo Luke Bjelobrka popu arku, u kome se javlja da Pivljani mogu nesmetano dolaziti na pijace da kupuju ito.Pozdrav od mene tvog Anta i Luke Bjelobrka u Pivi asnome jereju popu i vojvodi Ljeeviu. Pope, brate, ako ti je lazum, ita imamo koliko hoe, a ako se pita za cijenu, ito je po pet para, a vi uzimajte i za pare i za ajvan, ito je lijepo i Hadija mi je govorio za ito pa mi otpii ili hoete ili neete i izvidi koliko se moe uzeti i za ito spremi odmah, jer je ito gotovo i da si mi zdravo. Dokumenat br. 48. Arhiv SRS.U arhivi je i:List na kome su ispisani izvesni statistiki podaci pivskog stanovnitva, ali bez oznake mesta i vremena kad je pisano, gde se mogu da proitaju imena nekih mesta u Pivi kao: Lisina, Goransko, Pluine, Brezna.Dokumenat br. 49. Arhiv SRSEvo jedne potvrde izdate od Filipa Jokanovia iz Pive her-cegovakome vladici Antoniju 1839. godine:Znano budi na viem sudu i pravdi kako ja Filip Jokanovi ostajem duan mojemu Gospodinu hercenovakom vladici Gospodinu Antoniju od rukopoljoenja brata mojega groa 900 devet stotina dajem mu potvrdu da osmi dan poteno platim i u isto vrijeme dadoh Gospodinu moj temesu za uvjerenje kako su potvrdili i potpisani svjedoci. Godine 1839. juna 26. Filip Jokanovi, dunik, Ja pop Todor Jokanovi svjedok, Ja pop Joko Jokanovi, svjedok, Ja Joko Aprcovi, svjedok, Ja Milan Kneevi, svjedok. Dokumenat br. 50.',.U jednom pismu upuenom vojvodi arku, kapetan grahovski Jovan Kovaevi pie da mu poalje troak koji je imao oko suenja u Pivi izmeu urka Tijania, oka kiljevia i Save Popovia, koji su se parniili oko zemlje.U njegovoj zaostavtini sauvano je pismo vojvode Jovana Gagovia, pisano njegovom rukom, kojim javlja vojvodi arku o pokretima turske vojske iz Gacka za Niki. Ovo je jedini dokumenat u kome se i u porodici Gagovia osim knezova pominje i ime jednog vojvode. Donosimo jo nekolika kraa dokumenta na turskom jeziku.Izvetaj Vali pae iz Mostara da se popu arku kao pivskom mudiru dodeljuje 5 pandura u njegovu pratnju, koje moe upotrebljavati gde god mu bude potrebno i da e ih plaati turske vlasti. Dokumenat br. XXVII.Izvetaj Vali pae da se popu arku, mudiru i njegovim pandurima da sva opskrba, oprema i troak na njihovu putovanju. Dokumeiat br. XXVIII.Izvetaj Vali pae da se popu arku i njegovoj pratnji osigura pristo-jan i hrana kad dou u Mostar poslovima Pive, Dokumenat br. XXIX.Nareenje Vali pae da se provede istraga u Pivi o nekakvom bespravno odvedenom konju, iji se vlasnik alio turskim vlastima. Dokumepat br. XXX.Dokumenat na turskom jeziku u kome se trai od popa arka, pivskog mudira, da pronae u Pivi kradljivca koze. Dokumenat br. XXXI.Pismo pivskom mudiru popu arku u kome mu se preporuuje