Resursi-D. Draganac i M. Milosevic

EKONOMSKI FAKULTETUNIVERZITET U BEOGRADU

PRIRODNI RESURSI I USLOVI

DRAGANAC DRAGANA 04/0001MILOŠEVIĆ MILENA 03/0352

VAŽNIJE KARAKTERISTIKE PROSTORA SCG

• Raspoloživost, kvalitet i struktura privrednih resursa (materijalni, ljudski, prirodni) pored prirodnih (zemljište, voda, klima, šume, biljni i životinjski svet) i društvenih (politički, privredni sistem) deluju na ekonomski rast i razvoj jedne nacionalne ekonomije.

• Zbog ograničenosti i oskudnosti privredni resursi moraju se racionalno koristi.

Privredni resursi i uslovi

• Kapital je privredni resurs.

• Obuhvata u najširem smislu fizički kapital (materijalne inpute u proizvodnju) finansiski kapital (novac i vrednosni papiri) ljudski kapital (investicije u znanje i obrazovanje) kao i prirodni kapital (koji se poistovećuje sa zemljom).

• Bitna karakteristika je i vlasništvo , posebno privatno, jer je kapital sve ono što vlasniku donosi dohodak i uvećava njegovu imovinu.

Gegrafski položaj:

• Pored fizičkih obeležja ( geografska širina, dužina, nadamorska visina, rastojanje od velikih mora), bitni su i ekonomski, politički i socijalno kulturni sadržaji

• SCG je pretežno balkanska, a manjim delom panonska, podunavska, srednjeevropska i jadransko-mediteranska zemlja.

• Nalazi se u blizini Istočnog sredozemlja i Bliskog istoka gde su izmešane različite kulture i narodi, postoje bogati naftni izvori, svetski važni komunikacioni (vodeni, kopneni, vazdušni) pravci koji doprinose boljem položaju zemlje u mirnim vremenima i nepovoljnom položaju u ratnim.

Gegrafski položaj:

• Izlaz zemlje na Jadransko more omogućva vezu sa svetskim pomorskim putevima, nameće se dalji razvoj luke Bar i njenih kapaciteta, treba povećati eksploataciju postojeće železničke pruge Beograd-Bar.

• Dunav nas povezuje sa svim podunavskim zemljama a kroz kanal Rajna-Majna postoji veza Severnog i Crnog mora.

• Ideja o gradnji plovnog puta Moravom i Vardarom kako bi Severna i Srednja Evropa dobile izlaz na Egojsko i Sredozemno more, a SCG postala evropsko raskršće vodenih saobraćajnica, ukazuje na odličan geografski položaj.

Gegrafski položaj:

• Međutim prirodni uslovi nedovoljno su iskorišćeni a naša zemlja spada u nedovoljno razvijene zemlje sveta iako bi ekonomski razvoj trebao biti na mnogo većem nivou.

Istorijsko nasleđe

• Istorijsko nasleđe uslovljeno je stepenom razvijenosti, raspoloživošću proizvodnih činilaca i karakteristikama vladajućeg društvenog i ekonomskog ambijenta.

• Burna istorijska previranja i ratna dešavanja kao i socijalistički društveni sistem uslovili su nekvalitetno i nedovoljno privredno nasleđe kao i raspad SFRJ, sankcije SAD-a i EU i Saveta bezbednosti UN, bombardovanje NATO-a, doprineli su razornim efektima na razvojne potencijale SCG.

Nove društvene predpostavke

• Posle političkih promena 2000. godine uspostavlja se demokratsko društvo, zasnovano na političkim i ekonomskim slobodama, tržištu i konkurenciji.

• Ide se ka putu razvoja i inicijativnosti, preduzetništvu, inovativnosti, kreativnosti svih ekonomskih subjekata.

• Uspostavljaju se odnosi sa relevantnim zemljama (SAD, EU) i međunarodnim ekonomskim i finansijskim organizacijama.

• Ljudski resursi predstavljaju bitnu kariku privrednog razvoja i društvenog napretka SCG jer postoji relevantan obrazovani potencijal.

• Međutim veliki broj nalazi se u inostranstvu, njihov eventualni povratak bio bi razvojna šansa za našu zemlju.

Privredna struktura je odgovarajuća, posebno u domenu saobraćaja i telekomunikacija:

- 4.059 km železničke mreže- 50.690 km kategorisanih puteva- 5 aerodroma- 372 km naftovoda- 1.169 km gasovoda- 75.155 km kablovske TT linije- 23 pretplatnika fiksne i 19 pretplatnika mobilne

telefonije na 100 stanovnika- 220.000 korisnika interneta

• Proizvodni kapaciteti postoje u oblasti mašinske, tekstilne, elektronske, hemijske, farmaceutske industrije. U oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje, proizvodnje prehrambenih dobara i proizvodnje primarne energije postoje takođe značajni kapaciteti.

• Međutim zbog nedovoljnog ulaganja i zastarelosti kapaciteta javlja se kočnica razvoja, prilagođavanja tržišnim zahtevima, a samim tim smanjuje se i konkurentnost SCG na međunarodnom tržištu.

Prirodni resursi i razvoj

• Značaj prirodnih resursa za privredu jedne zemlje uslovljen je stepenom njene ekonomske i tehnološke razvijenosti, obeležjima privredne strukture, mestom date ekonomije u međunarodnoj podeli rada, kao i nizom strategijskih i političkih faktora koji opredeljuju razvojnu orjentaciju domaće prirodno-sirovinske proizvodnje.

Postoje dva stanovišta prirodnih resursa:1. U uslovima oskudice sirovina i energije dolazi do

povećanja značaja prirodnih resursa. Kad se nacionalna privreda nađe u izolaciji značaj prirodnih resursa dolazi do izražaja kao što je bio slučaj sa SRJ koja se zahvaljujući sopstvenoj prirodno-sirovinskoj bazi oduprla totalnom ekonomskom krahu.

2. Nedostatak prirodnih faktora ne utiče na ekonomski rast. Zemlje koje oskudevaju u prirodnim faktorima izvoze industriska dobra a uvoze sirovine. Japan se smatra tehnološkim čudom sadašnjice. Ima pristup pomorskim putevima i niske transportne troškove ali ne poseduje rudna blaga niti ima obradivog zemljišta.

• Sistem interakcija društa i prirode naziva se ekološko-ekonomski sistem. Čine ga dva podsistema: privreda i prirodno okruženje.

• Pod prirodnim okruženjem podrazumeva se celokupnost prirodnih resursa koji čine izvor za razvoj proizvodnje. Upotreba prirodnih resura je limitirana i treba definisati alternativne načine njihove upotrebe.

• Prirodno okruženje ima sposobnost za uništavanje odloženih otpadaka povezanim sa materijalnim tokovima proizvodnje i potrošnje. Sa jedne strane ova sposobnost umanjuje zagađenje prirodnog okruženja, a sa druge snižava potrebu za prirodnim resursima po jedinici proizvoda.

• Privreda je otvoren sistem koji je sastavni deo opštijeg društvenog sistema ali i deo sistema resursa za društvenu potrošnju.

• Upravljanje ekonomsko ekološkim sistemom ostvaruje se putem informacionih tokova koji povezuju podsisteme privrede i prirodnog okruženja.

• ’70-tih godina XX veka javila se bojazan da će se brzo iscrpeti prirodni resursi kao što je nafta, bakar, ugalj, zemljište usled rasta stanovništva.

• Ogromne razmere korišćenja prirodnih resursa kao i povećanje deficita energetskih izvora dovele su do izmene u značenju ţradicionalnog ekonomskog rasta.

• Jedna grupa ekonomista smatrala je da treba odustati od rasta i očuvati prirodu a pri tom imati prostu ili čak umanjenu reprodukciju, drugi su smatrali da treba nastaviti rast i zaoštravati ekološku situaciju a treći da treba menjati pristup strategiji rasta i obezbediti njegovu kompatibilnost sa zaštitom prirode.

• U zavisnosti od vlasničkih prava, proizvođači biraju način na koji će koristiti reseurse okruženja.

• Vlasnička prava mogu biti:- privatna - zajednička- režim res nullius

• Ovi režimi daju dosta različite podsticaje za efikasu upotrebu resursa.

• Privatna svojina pruža najbolju zaštitu od uništenja i zagađenja ali priroda upravo zbog toga što nikom ne pripada i što nema cenu osuđena je na propast.

Prirodni uslovi SCG

• SCG se karakteriše povoljnim i raznovrsnim prirodnim resursima, međutim neracionalno korišćenje i nedovoljno ulaganje u obnovu i unapređenje bili su karakteristika predhodnog perioda.

• U pogledu raspoloživog poljoprivrednog zemljišta i obradivih površina SCG raspolaže sa 6,2 miliona hektara. I u tom pogledu je ispred najvećeg broj evropskih zemalja. Kvalitet zemljišta je iznad, a stepen zagađenosti tla i vode je niži nego u EU. Sa osloncem na tzv. organsku poljoprivredu SCG može postati značajan proizvođač i izvoznik biološki zdrave hrane.

• Površina pod šumama je 2.858 hiljada hektara, što je 28% prostora SCG, ono što zabrinjava je sušenje naših šuma.

• Vodni potencijal čine površinske i podzemne vode, more i jezera. Koristi se nedovoljno i neracionalno; postoje problemi u vodosnabdevanju industrijskih i gradskih centara. Postoji stalan trend opadanja kvaliteta voda.

• Postoji bogata bioraznovrsnot: 130 biljnih i 690 životinjskih vrsta koje su zaštićene priordne retkosti.

• Na značaju sve više dobijaju obnovljivi prirodni izvori, vazduh i voda se tretiraju kao resursi. Definišu se prirodne komponente koje se javljaju kao komparativne prednosti naše zemlje u razvojnom pogledu.

• Naša zemlja raspolaše povoljnim prirodnim uslovima: Značajno obradiov zemljište, šumsko i vodno bogadstvo koje predstavlja turistički potencijal sa pogodnom saobraćajno-geografskom pozicijom. Međutim raspolažemo veoma siromašnim rezervama nafte i prirodnog gasa.

MINERALNI RESURSI KAO RAZVOJNA PRETPOSTAVKA

PRIVREDEMineralno- sirovinski izvori se odlikuju najvećim stepenom povezanosti

sa industrijom i njenim proizvodnim tehnologijama.Grupe: ogrevno- energetske sirovine, crni i obojeni metali, retki metali i

retke zemlje, plemeniti metalihemijske i agrohemijske sirovine, tehničke i vatrostalne sirovine, građevinski materijali, dragi kamen i kamenje za obradu, podzemne vode i mineralna blata.

Smanjenje transportnih troškova učinilo je posedovanje mnogih energetskih i mineralnih izvora sve manje važnim (Švajcarska, Japan, Island i Novi Zeland).

Ipak, uvek je bolje da se raspolaže sa više izvora nego sa manje.


PRIVREDEKvalitetni deficitni izvori se sve više štede, konzerviraju,

supstituišu.

Sve do krize 70-tih dominira zamisao o neprestanomekonomskom rastuVeruje se da ekonomski rast ide poeksponenti, pa se ekonomska aktivnost predstavljaeksponencijalnom krivuljom. Svaka eksponencijalna krivaima svoje “vreme udvostručenja” budući da raste po konstantnoj stopi.


PRIVREDEDugo vremena se u ekonomskim analizama nije uzimala u

obzir činjenica da rast može da postane razvojna barijera.Za izražavanje PREDVIDIVOG PERIODA TRAJANJA sada

poznatih zaliha određenog mineralnog resursa, pod uslovom da stopa upotrebe( količina sirovina koja se koristi svake godine) ostaje nepromenjena, služi STATIČKI INDEKS REZERVI, dok VEROVATNO VREME TRAJANJA( buduću raspoloživost) mineralnih sirovina, pod pretpostavkom da se sadašnja stopa rasta potrošnje nastavlja, predočava EKSPONENCIJALNI INDEKS ZALIHA.


PRIVREDEStatički indeks zaliha se dobija delenjem poznatih rezervi minerala(Q) sa

njihovom tekućom godišnjom potrošnjom(p).s=Q/p

Eksponencijalni indeks rezervi se izražava sledećim obrascem

e=ln(r*s+1)/rpri čemu je e eksponencijalni indeks, s statički indeks, r prosečna stopa

rasta potrošnje mineralnih sirovina.Između prosečne godišnje stope rasta i vremena udvostručenja potrošnje

mineralnih resursa postoji jednostavan matematički odnosn=ln2/r=70/r

Gde je n period udvostručenja (izražen u godinama), a r procentualnu stopu rasta potrošnje sirovina.


PRIVREDEMogu se identifikovati tri osnovna tipa privreda kojima

odgovaraju različiti tipovi mineralne proizvodnje:ü doindustrijska(sirovinska)ü industrijskaü postindustrijska (informatička)


PRIVREDEIndustrijska privreda se razvija na četiri vida mineralno-

sirovinskog sektora:ü eksportni (Australija, Kanada, JAR)ü spoljni (Japan i Zapadna Evropa)ü mešoviti (SAD)ü autonomni (Kina, Rusija)

PRIRODNI KAPITALPrirodni kapital i zemlja su realna aktiva sa dugoročnim

periodom korišćenja koji nemaju vrednost.RENTA je značajna ekonomska kategorija koja je izvorno povezana sa pojavom prihoda od vlasništva nad prirodnim resursima.

Renta - cena koja se plaća za proizvodne usluge prirodnog kapitala. Njen iznos teži izjednačavanju sa diskontovanim vrednostima graničnog proizvoda prirodnih resursa u određenom vremenskom periodu.

Neograničena (beskonačna) renta - vezana za neiscrpljiviprirodni kapital( obnovljive resurse kod kojih eksploatacijanije vremenski limitirana)

PRIRODNI RESURSI I IZVORI

PRIRODNI KAPITALTakvi prirodni resursi odbacuju kontinuirani prihod, odnosno neprekidni dotok dohotka. Međutim, METOD DISKONTOVANJA budućih dohodaka na sadašnju vrednost nije u slučaju prirodnog kapitala potpuno relevantan. Razlozi:

ü U postupku svođenja budućih prihoda isključivo se oslanja na KAMATNU STOPU i NETO PRIHOD, koji su karakteristični za fizički i finansijski kapital

ü Neobnovljivi prirodni resursi ne obezbeđuju ni AMORTIZACIJU, ni ZAMENU, zbog ireverzibilnosti izvedenih oblika kapitala u prirodne resurse

PRIRODNI KAPITALü Njegovo intenzivno korišćenje u skoru

vrednosti, usled ireverzibilnosti i ignorisanja ulaganja u saniranje gubitaka nastalih degradacijom prirodne sredine, ne omogućava nadoknadu štete nanete prirodnom okruženju.

U slučaju da se očekuje beskonačno vreme t=n eksploatacije resursa, kontinuirani prihod dajetakav dotok dohotka koji se preračunava na sadašnju vrednost, umesto izrazom za ograničeni vremenski interval PV=R/(1+r)ª, sledećim izrazomPV=Rn/r, pri čemu je Rn beskonačna renta, a r kamatna stopa.

VAŽNI POJMOVIUkupne ili GEOLOŠKE ZALIHE se sastoje iz: I. bilansnihII. vanbilansnih iIII. potencijalnih zaliha

I. Pod bilansnim zalihama se podrazumevajuone zalihe koje su potpuno istražene, za koje se zna tačno koliko ih ima, kakav im je kvalitet, i ispunjeni su uslovi za tržišnu realizaciju, tj. postoji tražnja na tržištu. U okviru bilansnih, postoje eksploatisane (iskoristive) zalihe, kao one zalihe koje se zaista i eksploatišu.

VAŽNI POJMOVI

II Vanbilansne zalihe - skoro su u potpunostiistražene, za njih se zna i kvantitet i kvalitet, postoje tehnički uslovi eksploatacije, ali nisu ispunjeni ekonomski razlozi za eksploataciju.

III Potencijalne rezerve - one rezerve za kojepretpostavljamo da su raspoložive na određenom prostoru, ali se ne zna ni nagib terena, ni vlažnost, ni kvalitet, ni kvantitet.

ENERGETSKI RESURSI I MINERALNA BOGATSTVAENERGETSKI IZVORI

Geološke zalihe: preko 4,1 mlrd. tona ekvivalenta nafteBilansne zalihe: 2,6 mlrd. tona istog ekvivalenta 62,7%U okviru njih: UGALJ sa 99,1% ( LIGNIT sa 91,6%)

NAFTA I PRIRODNI GAS sa 0,8%HIDROPOTENCIJAL sa samo 0,1%

Zaključak: Struktura energetskih izvora naše zemlje je JEDNOSTRANA I NEPOVOLJNA.

UGALJUkupne (geološke) zalihe uglja: 16,1 mlrd. tona.Bilansne zalihe: 5,9 mlrd. t. ( 36,6%). Eksploatacione zalihe

obuhvataju 58% od bilansnih.Vanbilansne: više od 1,5 mlrd. t (9,6%).Potencijalne: preko 8,6 mlrd. t. (53,8%).

Bilansne rezerveUdeo lignita 87%

mrkog uglja (sa mrkolignitom) 12,5%kamenog uglja 0,5%

Ne pripadaju grupi visoko kvalitetnih energetskih sirovina (velikiprocenat vlage, pepela, ligniti sadrže i sumpor).Sadašnje iskoristive bilansne zalihe uglja obezbeđuju proizvodnju na nivou iz 1998. (44,1 milion t) za još oko 77,1 godinu.

NAFTANafta je energetska sirovina kvalitetnija od uglja.Naftni resursi nisu ni približno dovoljni da podmire potrebe saobraćaja, industrije i široke potrošnje.

Bilansne zalihe: oko 9,5 miliona tona.Znatno su veće vanbilansne i potencijalne.Uglavnom locirane u Vojvodini, istočnoj Srbiji.Nafta je uglavnom dobrog kvaliteta.Istraživački napori NAFTAGASA u inostranstvu: u

Angoli kapaciteti za eksploataciju dostižu nivo od 250 hiljada tona.

ZEMNI GASUkupne otkrivene zalihe iznose 60 mlrd. m³, 1/3 su

bilansne, 1/2 vanbilansne, 1/6 potencijalne.Bilansne zalihe pružaju mogućnost proizvodnje plina

na godišnjem nivou od 1 mlrd.t u narednih 20 godina.

Potrebno je poboljašati tehničko- tehnološke uslove eksploatacije, vršiti dalja geološka iostraživanja, povećati racionalnost u potrošnji energije.

HIDROENERGIJA

Ukupan godišnji tehnički iskoristivi hidroenergetski potencijal iznosi oko 27 mlrd. KWh, od čega je 23,3% zajedničko sa drugim zemljama.

Veoma atraktivna mogućnost i racionalna orijentacija je izgradnja većeg broja manjih hidroelektrana na brzim planinskim vodotocima.

URANSKA RUDAUkupne rezerve iznose 23,1 milion tona.Bilansnih nemamo.Vanbilansne iznose 1,8 miliona tonaOstalo su potencijalne.

Proizvodnja nuklearne energije je skopčana sa velikim rizikom po prirodnu sredinu i ljude.

Cilj je omogućiti proizvodnju nuklearne energije putem kontrolisane fuzije.

ULJNI ŠKRILJCI

Bituminozni škriljci su prihvatljivi kao alternativa za naftu, mogući su potencijal za proizvodnju sirove nafte i njenih derivata.

Bilansnih zaliha nema, potencijalne iznose 2 mlrd. tona, a vanbilansne oko 0,9 mlrd. t.

OSTALI IZVORI ENERGIJEGEOTERMALNA ENERGIJA- primena u poljoprivredi, za

terapeutske svrhe i rekreaciju itd.Najviše je istražena Panonska oblast, gde su regisstrovane temperature i do 230˚C

SUNČEVA ENERGIJA, POTENCIJAL VETRA, BIOMASA, BILJNI I ŽIVOTINJSKI OTPACI- lokalniizvori energije

Utrošak energije po jedinici ostvarenog društvenog proizvoda je relativno veliki, dok je potrošnja energije po stanovniku srazmerno mala.

MINERALNO BOGATSTVO

RUDA GVOŽĐAGeološke rezerve iznose 1,8 mlrd.t.Dominantan deo se

odnosi na potencijalne( više od 9/10) i vanbilansne (oko 5,6%). Bilansne iznose tek oko 3,3 miliona t.

Danas ne postoji nijedan rudnik gvožđa, zbog niskog metalnog sadržaja, a ukupne potrebe se pokrivaju uvozom.

TITANNaša zemlja ga ne proizvodi, ipored toga što ga ima u

izvesnim količinama.

MINERALNO BOGATSTVORUDE OBOJENIH METALABAKAR, OLOVO I CINKRelativno bogatstvo naše zemlje nema onaj značaj koji je imalo u

prošlosti i ne uliva optimizam u pogledu mogućnosti ostvarivanja nekih većih izvoznih rezultata.

Razlozi:ü Skraćuje se vek eksploatacije.ü Koriste se sve siromašnije rude.ü U razvijenim zemljama se smanjuje potrošnja bakra i olovaü U proizvodnji finalnih proizvoda metalna komponenta se sve

više zamenjuje sintetskim materijalima.ü Opada sadržaj metala u metalnim rudama.ü Bilansne zalihe dostižu svega 12,8% ukupnih zaliha.

ALUMINIJUMSkromne rezerve, najveći deo čine potencijalne.ANTIMONStrateški je artikal, konjukturan je na međunarodnim tržištima, veliki deo

proizvodnje je namenjen izvozu.Ukupne rezerve se procenjuju na 9 miliona tona, od čega su veći deo

potencijalne i vanbilansne zalihe. Utvrđene su i odgovarajuće rezerve NIKLA i KOBALTA,

KALAJA i MOLIBDENA.MAGNEZIT zauzima posebno mesto među nemetalima. Znatan deo

proizvoda od magnezita bio je namenjen izvozu, ostvarivan prihod od dvadeset miliona dolara.

Značajne su i zalihe VATROSTALNE GLINE(oko 12,1 milion, 46,6% su bilansne, 35,8% na vanbilansne, 17,6% na potencijalne)

Raspolažemo i sa velikim ležištima fosfata, ali sa niskim sadržajem korisne supstance.

Nalazišta prirodnog sumpora nisu otkrivena.

ZNAČAJ I PERSPEKTIVE KONCESIJE I BOT ARANŽMANA

U NAŠOJ PRIVREDIKoncesija u osnovi znači dozvolu koju javna vlast daje

domaćim i/ili stranim (pravnim i fizičkim licima) za obavljanje neke delatnosti ili određenog posla pod posebnim ( zakonski utvrđenim) uslovima. Ona se javlja i kao poseban oblik stranih ulaganja kad država na svojoj teritoriji daje pravo stranom partneru da investira i obavlja odgovarajuću privrednu aktivnost odobravajući mu posebne povlastice na određeno vreme.

Razlog: pojedine zemlje raspolažu oskudnom akumulacijom, te nisu u stanju da same iniciraju ili dinamiziraju sopstveni razvoj.


U NAŠOJ PRIVREDIKoncesionar (imalac licence) plaća davaocu koncesije-

koncendentu određenu nadoknadu( taksu i odgovarajući deo prihoda ostvarenih delatnošću koje je predmet koncesionih odnosa) za njeno korišćenje.

Sličnosti i razlike između BOT aranžmana i međunarodne koncesije

ü Kod koncesije koncedent je uvek javni subjekt, dok kod BOT modela svi učesnici mogu biti privatni subjekti.

ü Koncesija se odnosi na ustupanje nekog prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili javne službe, dok predmet BOT posla mogu da budu dobra u opštoj upotrebi


U NAŠOJ PRIVREDI(infrastrukturni objekti) i izgradnja i opremanje industrijskih i drugih objekata( fabrike, hoteli).

ü Po prestanku koncesije izgrađeni objekti postaju isključivo državno vlasništvo, a u slučaju BOT predmetni objekti mogu postati privatna svojina( ukoliko je naručilac posla bio privatni subjekt)

ü Koncesija uvek podrazumeva prethodnu saglasnost nadležnog državnog organa, dok BOT projekt( ako su učesnici aranžmana privatni subjekti) ne mora da zahteva prethodnu saglasnost ili naknadno odobrenje države.


U NAŠOJ PRIVREDIKoncesija se realizuje ugovorom o koncesiji, a BOT projekt

na osnovu jednog osnovnog ugovora o BOT aranžmanu i većeg broja posebnih ugovora.Kod prvog je naglasak na ustupanju javnog dobra i/ili delatnosti pod posebnimuslovima privatnom licu radi ostvarenja javnog interesa, dok je kod drugog akcenat na stvaranju finansijskekonstrukcije i podeli rizika među više parnera u cilju ostvarivanja konkretnog poslovnog poduhvata.

BOT projekat: PROMOTER( SPONZOR) je odgovoran zaizgradnju, finansiranje, upravljanje, održavanje i prenos objekta na PRINCIPALA u potpuno ispravnom i operativnom stanju bez nadoknade.


U NAŠOJ PRIVREDIPotreban oporovak i razvoj našeg saobraćajnog sistema.Za privlačenje stranog kapitala( kreditnog i nekreditnog) je

potrebno stvoriti razvojnu i investicionu klimu.Ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu spadaju pod

neposrednu jurisdikciju države.Neophodna su dograđivanja, menjanja i adaptiranja rešenja

sadržanih u značajnim zakonskim projektima, sa ciljem da profunkcioniše finansijsko tržište, odnosno tržište kapitala.

Potrebno je PROJEKTNO FINANSIRANJE.


U NAŠOJ PRIVREDINaglasak se mora staviti na DIREKTNE INVESTICIJE, jer

inostrani ulagači unose savremenu tehnologiju,efikasnu organizaciju i moderan menadzment, ali i snose rizik.

Finansiranje izgradnje i eksploatacije saobraćajne infrastrukture danas u velikoj meri zaokuplja pažnju poslovnog sveta i predmet je stalnog istraživanja, inoviranja i adaptacije potrebama vremena.


U NAŠOJ PRIVREDINajznačajniji razvojni programi u tom domenu se realizuju

putem aranžmana BOT (Build, Operate and Transfer-izgradi, koristi i prenesi), koji su utemeljeni na sistemu naknada za korišćenje i održavanje infrastrukture i privatnim investicijama.

Od početka 80-tih godina primenjuju se u međunarodnoj poslovnoj praksi i aranžmani tipa BOOT (Build, Own, Operate and Transfer - izgradi, poseduj, upravljaj i transferiši), BLO (Build, Lease and Operate - izgradi, iznajmi i upravljaj), BOO (Build, Operate and Own-izgradi, upravljaj i poseduj), BOOM (Build, Operate, Own and Maintain - izgradi, upravljaj, poseduj i održavaj),


U NAŠOJ PRIVREDIBOOST (Build, Operate, Own, Subsidize and Transfer - izgradi,

upravljaj, poseduj, subvencioniši i prenesi), BTO (Build, Transfer and Operate - izgradi, prenesi i upravljaj), DBOT (Design, Build, Operate and Transfer - isprojektuj, izgradi, upravljaj i transferiši), ROL (Rehabilitate, Operate and Lease-obnovi, upravljaj i iznajmi), ROM (Rehabilitate, Operate and Maintain - obnovi, upravljaj i održavaj), ROT (Rehabilitate, Operate and Transfer - obnovi, upravljaj i prenesi)

Kod nas se primenjuje BOT sistem. Koncesije se daju na rok u trajanju od 30 godina, pri čemu se u to vreme ne uključuje vreme potrebno za pripremu koncesione delatnosti. Koncesionari mogu biti strana i domaća, privatna i pravna lica. Kao koncedent se javlja nadležni državni organ.


U NAŠOJ PRIVREDITreba raditi na stvaranju uslova za razvoj portfolio investicija

kod kojih je ulagač zainteresovan za prihode od ulaganja kapitala u HOV (akcije, obveznice i sl.) što bi moglo da posluži za različite potrebe u oblasti finansiranja saobraćajne infrastrukture.

Potrebno je da se otklone ili bar svedu na najmanju meru politički rizici, a takođe i konstrukcioni, finansijski, saobraćajni i rizici uslovljeniprojektom i tržištem, kao i pravnom nesigurnošću izazvanu donošenjem propisa sa retroaktivnim dejstvom.

U našoj energetici, kao predmet koncesionarstva se mogu javiti, pre svega, izgradnja termoelektrana.


U NAŠOJ PRIVREDIKoncesiono pravo je primenjivano u Kraljevini Jugoslaviji u periodu

između dva svetska rata.Polovinom 20-ih jedna engleska firma je imala koncesiju nad

rudnicima u Trepči.1937. godine bila je propisana Uredba o povlasticama Francuskog

društva borskih rudnika u Parizu za podizanje fabrike za elektrolitičko rafinisanje bakra.

Postojao je koncesioni ugovor za eksploataciju vodnog potencijala reka Krke i Cetine itd.

Primena sistema koncesija i finansiranja po modelu BOT aranžmana u značajnijoj meri u našim uslovima će uslediti uporedo sa poboljšanjem međunarodne pozicije zemlje i odgovarajućim prilagođavanjem institucionalnih( privredno-sistemskih i ekonomsko-političkih) rešenja zahtevima koncesionog načina poslovanja.

Documents

Resursi-D. Draganac i M. Milosevic