Letopis naucuil: radovaGodina 24 (2000), broj 1-2, strana 63-76

UDK: 636.1:636.082.453

REPRODUKTIVNI CIKLUS KOBILE

Peji6, N.!

REZIME

Pregledni radReview paper

Priplodna vrednost kobile meri se redovnim zdrebljenjima i kvalitetomzdrebadi koju proizvodi. Teznja svakog odgajivaca bi, verovatno, trebala dabude kobila koju je literatura zabelezila da je u 42. godini zivota dala 37.zdrebe. Na priplodne rezultate utice veliki broj faktora sa kojima uzgajvacimoraju biti upoznati. Da bi se svake godine dobilo zdrebe a da se sacuvajureproduktivne sposobnosti kobile, neophodno je dobro upoznati ceo repro­duktivni proces i slediti ga tako da se u potpunosti slaze sa fiziologijomkobile.

Kliuctie reci: kobila, reprodukcija, hormoni, estrusni ciklus, uzgoj.

UVOD

Postoji veliki broj cinjenica i detalja koje bi vlasnici priplodnih kobilamorali znati i primenjivati u cilju odrzavanja normalne bremenitosti kobila.Najveci broj njih se odnosi na period u prvih 8 meseci zdrebnosti.

Kada govorimo 0 nacinu priplodavanja i reproduktivnim procesima, kon­trolni mehanizmi reprodukcije kobila u divljni deluju vrlo efikasno. Poslepripitomljavanja konja, nacin i uslovi drzanja su ucinili da taj kontrolnihormonalni mehanizam ne deluje vise sa istom efikasnoscu. Neki od faktorakoji doprinose losim reproduktivnim rezultatima su: grada ili anatomija repro­duktivnog trakta i vrlo dug period pre nego sto se embrio sigurno implantira usluzokozi materice, kao i citav niz hormonalnih sistema koji kontrolisu sveprocese. Da bi se svake godine dobilo zdrebe a da se sacuvaju reproduktivnesposobnosti kobile, neophodno je dobro upoznati ceo reproduktivni proces islediti ga tako da se u potpunosti slaze sa fiziologijom kobile.

I Dr Nikola Pejic, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Institut za stocarstvo, Novi Sad

63

SISTEM ENDOKRINE REGULACIJE

Prosecna starost arnica pri ulasku u pubertet iznosi 1 do 1,5 godinu, madaneki ruski istrazivaci iznose podatke da su krizanci ruskog kasaca polnosazrevali u starosti ad 10 do 11 meseci. Jednom kada dade u pubertet, arnicapocinje sa manifestacijma estrusa u redovnim ritrnickim ciklusima. Estrusniciklus je interval ad pojave jednog do pocetka sledeceg estrusa. Iz prakticnihrazloga kod kobile je ceo ciklus podeljen u dva perioda ili faze. Folikularnafaza ciklusa je period tokom kojeg kobila pokazuje znake estrusa, folikul sebrzo razvija i konacno ovulira. Kobila tokom ovog perioda prima pastuva, anjeno ponasanje je vrlo individualno i raznoliko. Kod kobila i magaricaestrusne manifestacije su slabog intenziteta na pocetku, da svoju kulminacijudosegnu u daba ovulacije, a potom se polako gase.

Diestrus se naziva i period lutealne faze kada se formira zuto tela i luce seprogestini (progestageni). Oko 50 procenata kobila ulaze u diestrus tokom 24casa posle ovulacije, a u toku ad 48 cas ova 80 procenata kobila je u diestrusu(Huges i sar., 1972.).

Ukupni proces razmnozavanja kontrolisan je preko endokrinog sistema.Odredena ravnoteza hormona, proizvedenih ad razlicitih zljezda sa unu­trasnjim lucenjern, kontrolise sve faze - i stimulaciju i inhibiciju pojedinihdelova reproduktivnog trakta (Hillman, 1975). Kada hormonska ravnoteza nijeuspostavljena, bilo prirodnim porernecajima ili aka je izazvana necim drugim,kobila ce imati problema sa ulaskom u estrus, koncepcijom, odrzanjern bre­menitosti, zdrebljenjem ili normalnim lucenjem mleka. Kod kobile je vrloizrazena stimulativna folikularna faza tokom ciklusa i to je ana sto uslovljavada ude u estrus i da ovulira. Lutealna faza je sledeci korak i ana uslovljavaformiranje zutog tela i lucenje progesterona (progestina).

Aka nije doslo do koncepcije, oslobadaju se prostaglandini koji uklanjajuzuto tela, smanjuju nivo progesterona i omogucuju kobili da ponovo ciklira. Uslucaju da je koncepcija uspesna, nema slobodnih prostaglandina i nastavljase dominacija zutog tela. Visoki nivo progesterona tokom lutealne faze am 0­

gucuje odrzavanje zdrebnost taka sto sprecava dejstvo folikulo stimulirajuceghormona (FSH) i estrogena. Ovaj efekat sprecava kobilu da se vrati u estrus, aujedno, utice na relaksaciju materice i olaksava nidaciju.

Kobila je sezonska poliestricna zivotinja, sto znaci da ne ciklira tokom celegodine. Na severnoj hemisferi, kobile pocinju neredovno ciklirati negde ujanuaru i februaru - kada dani pocinju da bivaju duzi. Ciklusi postaju sveredovniji i vrhunac dostizu u junu mesecu. Kako se dani pocinju skracivati,tokom septembra i oktobra, redovitost ciklusa se smanjuje, da bi krajemnovembra skora prestala i bila neaktivna tokom zime. Periodi godine sasubfertilnim ciklusima, u februaru i martu, kao i tokom septembra i oktobra,nazivaju se tranzicioni (prelazni) periodi ili meseci (Sl. 1.).

Uopste uzevsi, na reproduktivnom traktu kobile se tokom estrusnog ciklu­sa javljaju znacajne i karakteristicne promene. 0 njima je detaljno pisaoWarszavsky i sar. (1972.), a sumarni pregled prikazan je u Tab. 1.

64

...... .¥tI..... ---ra:;-~. OktebW Nov""" D........ ......... ....... Aptotl1.... 1.7.

Slika 1. GodiSnji reproduktivni ciklus kobile Hi Aggie (Prema: Ewans, 1997.)(Primetiti zimski period anestrije od deeembra do marta)

Figure 1. Annual reproductive cycle of Hi Aggie mare(Note anoestrial period from December till March)

Tabela 1. Promene na reproduktivnom traktu kobile tokom estrusnog ciklusa(Prema: Warszavsky i sar, 1972)

Table 1. Changes on the reproductive tract during estrous cycle.

Delovi reproduktivnog trakta Dani estrusnog ciklusaParts of the reproductive tract Days of estrous cycle

2 4 7 11 17

Prednji deo vagine, g 188 216 173 194 230Front part of vagitie, R

Cervix, g - Cervix, g 141 168 153 133 164

Uterus, g - Uterus, g 696 674 558 669 849

Rog materiee - levi - Left horn

Precnik, mm - Diameter, mm 68 55 61 58 62

Duzina, em - Lenght, cm 151 146 152 154 137

Rog materiee - desni - Right horn

Precnik, mm - Diameter, mm 58 60 44 61 64

Duzina, em - Lenght, cm 148 155 144 160 152

[ajovcd - levi - Oviduct, left

Masa, g - Weight, g 5,57 5,72 4,85 6,17 5,20

Duzina, em - Lenght, cm 147 140 149 162 152

[ajovod - desni - Oviduct, right

Masa, g - Weight, g 7,12 6,83 6,02 6,61 6,61

Duzina, em - Letight, cm 154 155 147 166 143

[ajnici - Ovaria 136,7 128,4 122,0 111,7 116,4

Ekstralutealno tkivo, g 71,9 69,6 70,5 69,0 81,8Extracelular tissue, g

Ekstralutealna tecnost, g 62,7 54,4 42,9 25,6 22,4Extracelulat fluid, g

Folikuli 10-30 mm (n) - Folicles 6,3 6,1 7,6 4,6 3,8

Folikuli 20-30 mm (n) - Folicles 3,4 2,0 1,4 1,7 1,3

Folikuli > 30 mm (n) - FoJic1es 1,3 0,9 0,5 0,2 0,1

65

Sadasnja teznja uzgajivaca da dobiju zdrebe sto ranije u godini (iz takmi­corskih razloga - svim sportskim konjima, koji tree generacijske trke, 1. januarje rodendan) predstavlja kobili ozbiljan reproduktivni problem (Pejic. 1996).Mada ova praksa moze da ima i svojih pozitivnih osobina - dobijanje boljerazvijenih zdrebadi, ona je u potpunoj suprotnosti sa prirodnim casovnikomkobile. Reproduktivna efikasnost je zrtvovana u nameri da se dobiju starija ikrupnija zdrebad. Zelja da se dobije zdrebe 1. janura nagoni uzgajivace dapripustaju kobile pre nego sto su one spremne da prihvate i odrze zdrebnost,ili cak i da ostanu zdrebne.

Primena svetlosnog tretmana, koji treba da imitira produzenje dnevnogosvetljenja i davanje injekcija hormona sa zeljom da se kod kobile iniciraestrus u zimskom periodu, zahtevaju vrlo intenzivan i vrlo pazljivo proracunatmenadzment, a cesto rezultiraju nepravilnim i neuspesnim parenjem. Kobilekoje su i koncipirale u ovom periodu, imaju vise sanse da izgube fetus zbogogromne fluktuacije nivoa hormona (Kooestra i Ginther, 1975).

Otvoren rog materlce dase vldl raspored millea

MokraenabeAlka

Obrlsuretera

PredvorJevaglne

Izvod

~~~~~~uretera

Izvodl_'--~-'--c+.-7- vestlbularnlh

IIJezda

N __,.---Vulva

Slika 2. Reproduktivni trakt kobile (Prema: Rossdale,199Z.)Figure 2. Mare reproductive tract

66

Kada kobila pocne ciklirati u prolece, njeni estrusi traju sest do osamdana. Kako sezona napreduje oni se skracuju da bi u maju i junu trajali, kodvecine kobila, tri do cetiri dana. Ovi podaci su prosek za znatan broj kobila,mada ima mnogo varijacija. Ovulacija, vreme kada je primarni folikul spremanda prsne i oslobodi jajnu celiju dovoljnu zrelu za oplodnju, javlja se u kasnijojfazi estrusa, ali ne pre dva dana nego sto ce kobila izaci iz estrusa. Tacanmomenat ovulacije varira od kobile do kobile. Ustvari, u ranomperiodusezone, kobile mogu pokazivati znake estrusa ali uopste ne ovuliraju, isto kaosto neke kobile ovuliraju u redovnim ciklusima ali ne pokazuju znake raspa­sanosti. Pojava ovulacija u estrusnom periodu se povecava sa produzenjerndana i na vrhuncu je u mesecu maju [Pejic, 1996) iii junu (Evans i Torbeck,1982).

REPRODUKTIVNA ANATOMIJA

Anatomija reproduktivnog trakta kobile karakterise se jednostavnom mate­ricom. Materica ima malo telo, 18 do 20 em dugo i oko 10 em u precniku, sadva duga (oko 25 em) roga (Evans i sar., 1990). Ovi delovi se nalaze u trbusnoji karlicnoj supljini, a sa trbusnim i karlicnirn zidom su povezani prekovezivnog tkiva (siroki ligament materiee) i ligamenata (S1. 2.)

Izduzeni oblik materice i njeni dugi rogovi uslovljavaju neefikasno cis­cenje pa je ona predisponirana infekcijama. Sa svakom narednom zdrebncscutonus materice i njenih rogova se smanjuje, a ceo organ se spusta sve nize utrbusnu duplji (Houpt i Wolski, 1979). Zatvoreni cerviks cdrzava bremenitostzadrzavajuci embrio i njegove ovojnice unutar materice i sprecavajuci ulazstetnih i potencijalno opasnih mikroorganizama. Odrzavanje zatvorenog cer­viksa je vitalni momenat u prezivljavanju embrija - sprecavajuci njegovumogucu infekciju (Devereux i Morrison, 1996).

Zatvaranje cerviksa je regulisano nivoom hormona, pa prema tome onomoze biti vrlo nestabilno (Loving, 1993). Upravo to moze biti razlog mnogimranim uginucima embriona. Placenta kobile je difuznog tipa. Mnogobrojnimvezama - resicama je pricvrscena za endometrijum materice, i upravo prekotih resiea ona ornogucuje embriu dotok krvi, kiseonika i drugih hranljivihmaterija. Ovako gradena placenta sprecava prolaz imunoglobulinima da produi dopru do krvotoka zdrebeta, a njena grada je, ujedno, osnovni uslov zaodrzavanje embrionalnog zivota.

Koncepcija i rana zdrebnost

Ako se zeli uspesna priplodna sezona i realni izgledi za normainu kon­cepciju, potrebno je sve radnje sinhronizovati sa momentom ovulacije. Ovu­lacija se, kako navodi Colquhoum,(1988.) obicno, dogada tokom poslednja dvadana estrusa, tj. 7. do 9. i 30. do 31. dana postpartum kod kobila koje su sezdrebile (S1. 3.). Pod pretpostavkom da je sve uradeno u pravom momentu i

67

2B

26

24

22

~ 20

.Q 16a.'l; 16

g. 14

~ 12

t 10

16

14

12

10 -

<MA~~~S '"I't----t----

Slika 3. Dvogodisnji ciklus kobile Flight. (Prema: Evans i sar., 1990).(Primetiti broj dvojnih ovulacija, tihi estrus tokom jula 1986, i trostrukuovulaciju u januaru 1988.)

Figure 3. Biannualy estrous cycle of the Mare Flight. (Note onset of dual ovulations, si­lent estrous in [uti 1986., and triple ovulation in January 1988.)

68

da je sperma bila uneta u momentu ovulacije, te da je doslo do oplodnje,najrizicniji period za fetus je rana bremenitost. Tokom ovog perioda imanekoliko momenata kada dolazi do znatnih oscilacija u koncentraciji hor­mona. Lutealna faza, koja odrzava novu bremenitost, bori se sa folikulostimulirajucim efektom koji bi trebao da izazove sledeci estrusni ciklus. Ovose dogada 12., 18., 21. i 28. dana nakon pripusta. Kobila moze da dvanaestogdana pokaze znake estrusa (Evans i sar., 1990), jer se povecanje koncentracijeestrogena i formiranje folikula na jajniku dogada oko 18. dana. Ako nije ostalazdrebna, kako navodi Carleton, (1988), jedan folikul ce normalno da sazri i daovulira, te se tako ciklus nastavlja (51. 4.).

280

260

240

9

11

I 10

c

8

7

4

2

.!:l

::: ino ;5140 ~120 :i

1:: ~..!60

4G

---~l......l20

110

411

=- 40

} 311

:z: 30....2.:z::e 20

111

10

/ ..../ \"," \

\, LH

" ,," ...._-

Eatr.dl.1 ••••• 211

....:. \~ -'", ......... v

.... ,'\.. / ~

.... / \" :2"',."" ~ 10 1......_-.i.:..,/~ '\..... !

o 2 4 • 8 10 12 14 16 18 20

Danl

Slika 4. Koncentracija hormona u serumu i porast folikula tokom estrusa.Fugure 4. Blood serum hormone concentration and folycle growth during estrous.

69

Ako je kobila zdrebna, razvoj folikula se inhibira hormonom lutealne faze,prgesteronom, koji prevenira novi ciklus i bremenitost se nastavlja. Estrogenkojeg proizvode novi folikuli moze dovesti do toga da kobila ipak pokazeznake estrusa, pa se moze poverovati da nije zdrebna. Poznavanje prisustvaembrionalne tecnosti i velicine zutog tela su neophodni da se donese odlukada li treba zanemariti pokazane znake estrusa. Pripust ili osemenjavanje veezdrebne kobile sigurno vode ka prekidu bremenitosti.

U to vreme je rnoguce, uz pomoc ultrazvuka, utvrditi bremenitosl (18 do28 dana). Ako kobila do 21. dana posle pripusta ne prima pastuva, to je dobarznak da je ostala zdrebna. Moguce je u istom periodu uraditi test krvi iutvrditi nivo progesterona. Isto tako, rektalni pregled ili pregled ultrazvukombi trebalo da ukazu na tip bremenitosti, tj. da li su mozda prisutni blizanci.Materica obicno nije u stanju da iznese dva fetusa pa je rezultat uginucejednog il i oba ploda. Vecinu multiplih zdrebnosti hormonalnim putem re­gulise sarna kobila pa se u estrus vraca posle 28 do 50 dana od momenta prveoplodnje (Ginther i Whitmore, 1972; Pascoe, 1979). Ako se oko 21. danaustanovi da kobila nosi blizance, jedan embrio se mora ukloniti, kako bi sedrugom ornogucio normalan razvoj.

Izmedu 28. i 33. dana posle oplodnje, lutealna faza kobile ponovo dolazi ufazu izazova folikulo stimulirajucih hormona cija koncentracija iznova raste(Rossdale, 1992). To je period kada bi kobila, da nije ostala zdrebna. poka­zivala znake estrusa. U periodu od 45 dana posle opasivanja, ako drugimmetodama nije potvrdena zdrebnost, rektalni pregled od strane veterinara bitrebao da omoguci konacnu procenu i da S8 utvrdi hronologija budicihpostupaka oko drzanja kobile.

Treba napomenuti i prokomentarisati posupke sa omicama (koje nisu dosoda pripustane) i sa praznim kobilama. Vecina problema sa omicama je unjihovom ponasanju, sto se moze prevazici privikavanjem ovih jedinki nanjihovu buducu ulogu priplodne kobile. To se posebno odnosi na kobile kojesu imale sportsko-takmicarsku sezonu iza sebe. Njima je potrebno vreme da sesmire, opuste i da nivo hormona utice na njih, tj. da ih pripremi za priplod.Prazne kobile su one koje su pripustene ali nisu ostale zdrebne. Najcescirazlog ovome je iscedak iz materice, koji je, u najveoem hoju slucajeva,rezultat nedovoljne brige tokom prethodne (prethodnih) bremenitosti. Iscedakje posledica infekcija reproduktivnog trakta.

PROMENE TOKOM ZDREBNOSTI

Zdrebnost pocinje kada dode do oplodnje jane celije kobile, a zavrsava sezdrebljenjem. Zdrebnost je definisana kao period porasta i razvoja fetusa domomenta kada je nova jedinka dovoljno razvijena i sazrela da opstane i izvanmaterice.

[ajna celija moze biti oplodena do cetiri dana posle ovulacije. Oplodnja seodvija u jajovodu koji vodi u matericu. [ajna celija putuje jajovodom i stize u

70

Formlranl akoe- Rogro.lj. Nema funkolonalnlh.ornl oorp. lute. oor. lute. oorpor. lute.

90 18 ICorpus luteum

I Ifdrobnostl

--------- ------+ (7)-{80 16 -- Estron, ekvllln I enllenln

--- - Proge.,teron

....-- -- PMSQ70 14 I' ...,

I " ........ E.tr.dlol

!, "(V \

~\ "II

60 ~ 12 / A \ 800 i\c /1\ , :J

Ii JI \ 1 •CIl 50 ~ 10 " \

,600 •:::E I ..

~ " I' \ I ..l'l

II , \ isIII , ~E 40 2 8 "I \ I 400 80

=II. , • !

ii: III I ~ IIE I \ \ ,30

=6 I \ \ ,

......,..,....•...............••.........•..-1200 5' 60 I

ii: I \ J,

-/ , • •\....... ..20-

I\ ~ ..

4 \ 40 40 i\ ..,

.... \ i' a.I :I j:"...... \ I :iI " I

10 2 .....~<, , I 20 :;, 20 'aI ' ... I

I<, ......' ........._-----_..."'/ i-,0 0 0 0

0 30 60 80 120 150 180 210 240 270 300330

Po.le oplodnje Prepartum

Danl idrebnostl

Slika 5. Hormonalne promene tokom bremenitosti. (Prema: Evans i sar., 1990)Figure 5. Hormonal changes during pregnancy.

matericu za oko pet dana nakon oplodnje. Kod kobila se dogada da oplodenajajna celija ili embrio dosta dugo plivaju nepricvrsceni za zid materice - pe­riod do nidacije je dosta dug. Implantacija u zid materice pocinje 45. i trajeoko 110 dana. Tokom ovog perioda nastaje diferencijacija tkiva i formiraju sepojedini organi, ali je jos uvek neizvesno odrzavanje bremenitosti.

Dvadest cetiri dana posle oplodnje pocinje formiranje alantois horiona ilipIacente; a posle 30 dana vee postoje rudimentirani organi: oci, usta, zacecinogu i mogu se nazreti otkucija srca. Iako se razvija, do 30 dana embrio jeveoma mali, samo oko jedan santimetar duzine, U starosti od oko 120 danamogu se videti kopita, spoljne genitalije i plutasti izrastaji na nogama. U tovreme plod je dug oko 20 ern i ima masu od 1 do 5 kilograma. Do 270. danaceo fetus je pokriven dlakom, a taj proces se potpuno zavrsava u starosti od320 dana. Od 170. dana, polovine zdrebnosti, pa do poslednjih 30 dana, fetusdostize i do 53 kg telesne mase i 130 cm duzine (Sl. 6.).

Poslcdnja trecina zdrebnsoti se karakterise intenzivnim razvojem fetusa.Velicina fetusa u pojedinim stadijumima varira i zavisi od rase i od efikasnostifunkcionisanja pIacente.

71

Rad srca

Dobro razvijen rep i zodnje nage.

Duzlnafefusa

+ PARTUS

•44 48 Nedelja

308 336 Dana

Dloke I na vrnu repa

Rast dloke, grive, repc,spoline strane usiju I

zadnJlh noou.

28 32 36 40196 224 252 280

Tanka dloka po telu osimabdomena i rned. strane

nagu. NornlOlna dlakaZavrien porast dlake, kratka griva,

rep dobra razvijen +! '

Dlake no usnama, nosu I oko ociju

~

Dlake aka usano i oc':iju.

Dlake na gornjoj i donioj usni.

~Siobodan btostocist

u uterusu

160 1--+------1

140 Formiranje omniona

E H() 120 Pojovo alontoisa0 ~ Prve alantohor. rese u iumanc':anoj kosi.2 100 't-1 Prelaz :lumanl:ane kese u alantahorion2

80 Resice pokrivaju ceo horton0c

.N 60:J Formlrana otontono-0

AD Difuzno epteuhori- riolna plancento

alno placenta20 +

00 4 8 12 16 20 24

0 28 56 6A 112 140 168

Slika 6. Fetalni porast. (Prema: Pejic, 1996)Figure 6. Foetal growth

ISHRANA

Sve do poslednjih 110 dana zdrebnosti ishrana i potrebe za hranljivimmaterijama kobile su isti kao i pre oplodnje, tj. indenticne Sll njenim uzdrz­nim potrebama [Pejic, 1991, 1996). Kobila mora dobijati sva hraniva dobrogkvaliteta. Seno ne sme biti plesnivo jer su kobile izuzetno osetljive naprisustvo plesni i toksina, koji mogu izazvati pobacaj, Vecina kobila mozezadovoljiti svoje ishrambene potrebe, tokom prve dye trecine zdrebnosti, nadobrom pasnjaku, uz dodatak mineralnih soli.

Koncentrovana hraniva u obrocima zdrebnih kobila mogu se zadrzati nanivou uzdrznih potreba sve do polovine zdrebnosti (oko 170 dana). Od togmomenta obrok se moze polako povecavati do momenta zdrebljenja. Tokomzadnje polovine bremenitosti potrebe kobile za sirovim proteinom neznatnorastu od 10 na 12 procenata, a povecanje koncentrovanih hraniva je najlaksiput da se one obezbede. Povecane potrebe za vitaminom A, tokom zimskogperioda, najsigurnije se obezbeduju kvalitetnim senom. Mora se voditi racunada nivo kalcijuma i fosfora u obroku bude 0,8 odnosno 0,5 procenata, ili dabudu u odnosu 1,6 : 1. Tokom prve dye trecine zdrebnosti kobila moze i da seugoji 20 do 30 kg (zavisno od njene konsiitucijei. Velicina zdrebeta pri dolaskuna svet uslovljena je, pre svega, genetskim faktorima i velicinom materice, dokishrana kobile ima malog uticaja [Pejic, 1991).

Prekomerna ugojenost kobila (ocena 7 i vise) moze dovesti do otezanogzdrebljenja i do inhibicije proizvodnje mleka. Mada je preterana ugojenostproblem, nedovljna ishrana i mrsavost su [os i veci. Kobile cija je kondicijaocenjena ocenom sa manje od 3 (ekstremno mrsave) donose na svet manju

72

zdrebad, manje proizvode mleka i imaju manju sansu da ponovo udu u ustru ;

(Pejic, 1996). Debele kobile postaju reproduktivno efikasnije ako gube telesnumasu da bi dosle do ocene 5, nego mrsave kobile kojima se nudi dodatnaenergija da bi intenzivno prirastale i postigle istu kondiciju. Idealno bi biloako bi se kobila podvrgla takvom rezimu ishrane da tokom celog repro­duktivnog ciklusa odrzava istu kondiciju - ocena 5 [Pejic, 1991., 1996.).

TRENING

Trening i fizicka aktivnost tokom bremenitosti su isto toliko vazni koliko iishrana. Odrzavanje kobile u dobroj fizickoj kondiciji joj ornugacava da sedobro pripremi za zdrebljenje. Najbolje je ako se priplodne - zdrebne kobiledrze slobodno na prostranom pasnjaku. Da se izbegnu povrede zbog netr­peljivosti, najbolje je u grupi drzati kobile koje se dobro podnose. Visokozdrebne kobile bi trebalo da provode sto vise vremena napolju da se priviknu ida se mogu kasnije pustati sa zdrebadima (Pilliner i Davies, 1996).

VAKCINACIJE I ANTIHELMINTICI

Tokom bremenitosti kobila se mora tretirati protiv parazita onoliko putakoliko je to neophodno (najmanje 4 puta godisnje) , koristeci preparate koji sesmeje primenjivati tokom zdrebnosti. Povremeno bi se feces kobile moraokontrolisati na broj jaja parazita, kako bi imali sigurnu indikaciju 0 efikasnostiprethodnih tretmana (Herd, 1990; Blagburn i sar., 1991).

Nekoliko nedelja pre zdrebljenja (4 do 6) kobilu bi trebalo vakcinisati dajoj se pobudi imunoloski sistem. Nivo antitela protiv odredenih bolesti bimorao biti vrlo visok da bi se u dovoljnoj koncentraciji nasao u kolostrumu,prvom mleku koje zdrebetu daje sigurnu zastitu putem pasivnog imuniteta.Jedna od najvaznijih bolesti protiv koje treba vakcinisati kobilu je tetanus, cakako je ranije vee i bila vakcinisana (Jeffcott, 1974).

Tokom petog, sedmog i devetog meseca zdrebnosti kobilu vakcinisatiprotiv rinopneumonitisa da bi se izbegao problem virusnog pobacaja. Vakcinabi trebalo da je pripravljena sa mrtvim uzrocnikom (Baker, 1986). Dobro bibilo vakcinisati kobilu i protiv influence i plucnih vlasaca.

PRIPREMA KOBILE ZA ZDREBLJENJE

Mesto gde ce se kobila zdrebiti treba da pruza dosta prostora da ona mozenesmetano leci i potpuno ispruziti noge, a kada se ozdrebi da ima dovoljnoprostora za nju i za zdrebe. Najidealnije mesto za zdrebljenje je na dobrojlivadi. Ako zdrebljenje mora da se dogodi u zatvorenom prostoru, on mora biti

73

takav da ne pruza nikakve mogucnosti povreda kobile a isturene i ostrepredmete.

Posta je zdrebe vrlo prijemcivo za razlicite infekcije, mesto gde se kobilazdrebi treba da je cisto i dezinfikovano. Isto taka, mora biti dosta prostirkekoja ce obezbediti udobnost i toplotu mladom zdrebetu, Cista slama je najboljiizbor za prostirku. Strugotina drveta maze da ima iritirajuci efekat na mukozunasa zdrebeta, a u njoj se, ne taka retko, maze naci bakterija Klebsiella.Obezbeetenje udobne, sigurne i ciste sredine za zdrebljenje kobile isto toliko jevazno koliko i nasa sigurnost da je kobila potpuno zdrava.

ZAKLJUCAK

Nacin drzanja i postupci sa kobilom ad momenta kada je potvrdenazdrebnost pa do dolaska zdrebeta Sll veoma bitni za uspesnost svakog uzgoj­nag programa. Ova je kritican period za osiguranje zdravlja kobile, a time iosiguranje normalnog razvoja embrija. Poznavanje razvojnih procesa embrija iendokrine konrole zdrebnosti osnovni su uslovi za svaki dobar uzgojni pro­gram. Odgovarajuca priprema kobile, II odnosu na ishranu, zdravlje, fizickeaktivnosti i odgovarajuCi ambijent za zdrebljen]e su osnovni preduslovi dobi­janja zdravog zdrebeta.

LITERATURA

1. Baker, D. J.: (1986). Rationale for the use of Inf1ueza vaccines in horses and the im­portance of Antigenic drift. Eq. Vet. [or., vol. 18, No 2, pp. 93-96

2. Blagb urn, B.L., Lindsay, D, S., Hendrix, C, M., Schumacher, J.: (1991). Patho­genesis, treatment and control of gastric parasites in horses. Compend. of Cant. Ed­ucation, Vol. 13, pp. 850-857

3. Carleton, C. L.: (1988). Basic techniques for evaluating the subfertile mare. Vet.Med., pp.1253-1261

4. Colquhoum, K. M.: (1988). Control of breeding in the mare. Eq. Vet. [or., Vol. 19,No.2

5. Cox, J. H., DeBowes, R, M.: (1987). Colic like discomfort associated with ovulationin mares. Jar. of Amer. Vet. Med. Assoc., Vol. 191, No. 11, pp. 1451-1452

6. Devereux, S., Morrison, L.: (1995). The veterinaty care of the horse. Allen, JA,London

7. Evans, M. J., Irvine, H. G.: (1975). Serum concentration of FSH, LH and progester­one during the oestrus cycle and early pregnancy in the mare. f. Reprod. Fert.,Suppl. 23:193

8. Evans, W, J., Borton, A., Hintz, H, F., Van Vleck, L, D.: (1997). The horse. Freeman,w., H & Company, New York

9. Evans, W. J., Torbeck, R. 1.: (1982). Breeding management and foal development.Equine research, Grand Prairie, IX

74

10. Frederikson, G, H., Kindhal, H., Stabenfeld, G.: (1986). Endotoxin induced andprostaglandin mediated effects on corpus luteum function in mare. Theriogenology,Vol. 25, pp. 309-316

11. Ginther, O. J., Whitmore, H. L.: (1972). Charactheristics of oestrus, diestrus andovulation in mares. Am. Jar. Vet. Res., Vol. 33, No. 10.

12. Houpt, K. A., Wolski, T, R: (1979). Equine maternal behavior and its aberration.Eq. Practice, Vol. 1., No.2.

13. Hillman, R G.: (1975). Oestrogen excretion in mares in relation to various repro­ductive stages. Jar. of Reprod. Fert., pp. 385-390

14. Hughes, J. P., Stanbenfeldt, G, H., Ewans, J. W.: (1972). Clinical and edocrine as­pects of the estrous cycle of the mare. Proc. A.A.E.P. : 119

15. Herd, R P.: (1990). Reduced efficacy of antihelmintics in young compared withadult horses. Eq. Vet. [or., Vol. 22, No.3, pp. 164-169

16. Jeffcott, 1. B.: (1974). Some practical aspects of the transfer of passive immunity tonewborn foals. Eq. Vet. lor., Vol. 6., No.3

17. Kooestra, L. H., Ginther, O. J.: (1975). Effect of photoperiod on reproductive activ­ity in mares. Am. Jar. Vet. Res., Vol. 36, No. 10

18. Loving, N. S.: (1993). Veterinary manual for the performance horse. Equine re­search, Grand Prairie, TX

19. Pascoe, R R: (1979). A possible treatment for twin pregnancy in mare. Eq. Vet.Ior., Vol. 11., No. 1

20. Pejic, N.: (1991). Ishrana konja. Prosveta, Zabel]

21. Pejic, N.: (1996). Konj - equus caballus. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

22. Pilliner, S., Davies, Z.: (1996). Equine science, health and performance. BlackwellScience, Oxford

23. Rossdale, P. D.: (1992). The horse from conception to maturity. Allen, f.A, London

24. Rossdale, P. D.: (1995). Horse breeding. David & Charles, Newton Abot, Devon

25. Voss, J. L., Wallace, R A., Squires, E. 1., Pickett, B. L., Shideler, R K.: (1979). Ef­fects of synchronisation and frequency of insemination on fertility. Jar. Repr. Fert.,pp.257-261

26. Warszavsky, 1. F., Parker, W. G., First, N. 1., Ginther, O. J.: (1972). Gross changesof internal genitalia during the estrous cycle in the mare. Amer. f. Vet. Res., 33:19

75

REPRODUCTIVE MANAGEMENT OF THE MARE

byPejic, N.

SUMMARY

A large portion of the equine industry is involved with the breeding and careof mares. Economic considerations of the equine breeding business make it nec­essary for owners to understand the reproductive cycle and how it can be man­aged. This knowledge is important for all mare owners, regardless of whetherthey are involved with breeding in their own operations, or whether they sendtheir mares to a breeding facility.

Key words: Mare, reproduction, hormone, estrous cycle, breeding

Primljeno: 30.10.2000.Prihvaceno: 05.11.2000.

76