Reorganizacija kao mera za sprečavanje stečaja - sef.rs Malbašić Reorgnizacija kao mera za sprečavanje stečaja - 3 - Uvod Već duže vreme u meunarodnim okvirima

  • View
    240

  • Download
    5

Embed Size (px)

Text of Reorganizacija kao mera za sprečavanje stečaja - sef.rs Malbašić Reorgnizacija kao mera za...

  • SRPSKI EKONOMSKI FORUM

    R A D N I D O K U M E N T

    Reorganizacija kao mera za spreavanje steaja

    Vladimir Malbai

    Beograd, jun 2005. godine

  • Vladimir Malbai Reorgnizacija kao mera za spreavanje steaja

    - 2 -

    Sadraj

    Uvod........................................................................................................ - 3 - 1. Steaj i znaaj steajnog sistema.......................................................... - 6 - 2. Osnovne karakteristike Zakona o steajnom postupku ....................... - 12 - 3. Reorganizacija - savremen pristup steajnoj problematici .................. - 15 - 4. Reorganizacija u naem i zakonodavstvima zemalja u okruenju....... - 30 - 5. Mere za realizaciju plana reorganizacije ............................................ - 42 - Zakljuak ............................................................................................... - 59 - Spisak koriene literature ..................................................................... - 60 - Zakonodavstvo....................................................................................... - 61 - Korisni linkovi....................................................................................... - 62 -

  • Vladimir Malbai Reorgnizacija kao mera za spreavanje steaja

    - 3 -

    Uvod

    Ve due vreme u meunarodnim okvirima prisutan je trend koji za rezultat ima znatno

    izmenjen pristup problemu steaja. U vremenu snanog ekonomskog rasta i kreditne ekspanzije prisutno je bilo uverenje da celokupna funkcija steaja treba da se svodi na ienje trita od nekonkurentnih i neprofitabilnih subjekata. Njihovo mesto bi ubrzo preuzimali novi ili postojei akteri a sistem bi nastavljao nesmetano da funkcionie, uz jaanje kreditne aktivnosti sa jedne i poveanje zaduenosti privrednih subjekata, vidljivo kroz rast obaveza u pasivi bilansa stanja, sa druge strane. U takvim uslovima nije postojala svest o potrebi da se sagledaju i steaju daju i druge funkcije osim one da slui samo kao instrument naplate potraivanja od dunika nesposobnih da izvravaju svoje obaveze, i kao krajnji rezultat njihove likvidacije. Pogotovo nisu u obzir uzimane posledice koje steaj ima na socijalne prilike u drutvu, koje sigurno nisu zanemarljive. Generalno, nije se shvatala potreba za efikasnim steajnim sistemom ili je ona u velikoj meri bila ignorisana.

    Danas, meutim ekonomski uslovi poslovanja u svetu su znatno izmenjeni. este finansijske krize uslovile su potrebu za radikalnom reformom steajne regulative. Inflacija, pad tranje, rast trokova poslovanja, energetske krize, finansijski lomovi na pojedinim tritima, otvaranje jednih a zatvaranje drugih ekonomskih podruja, znaajan pad kreditne aktivnosti, ubrzanje tehnolokih promena, promene preferencija potroaa i drugi faktori su doprineli da posledino mnogi privredni subjekti nisu vie u mogunosti da servisiraju svoje dugove. Primena zastarele i nefleksibilne steajne regulative samo je doprinosila produbljivanju krize.

    Iako je potreba za izmenom propisa o steaju i njihovom prilagoavanju novim uslovima sagledana odavno a uzroci koji su to zahtevali nisu doli naglo i neoekivano, ceo proces sa institucionalnog aspekta je tekao dosta sporo. Tek su krajem 70-ih godina prolog veka nainjeni prvi znaajniji koraci u stvaranju kvalitativno boljeg steajnog zakonodavstva u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Tada je uveden institut reorganizacije steajnog dunika kao mera kojom se spreava njegovo bankrotstvo i gaenje. Sutina je u tome da se primenom razliitih mera ouva kontinuitet poslovanja a sa druge strane da poverioci naplate svoja potraivanja, i time istovremeno ispune dva cilja. Prvi je ouvanje finasijske discipline kroz sigurnost naplate potraivanja (koja moe ii putem likvidacije steajnog dunika ili kroz proces reorganizacije) i spreavanje daljeg propadanja privrednih subjekata za koje se zakljui da ih je mogue sauvati, odnosno da imaju perspektivu i svrhu daljeg postojanja.

    U uslovima globalizacije i internacionalizacije poslovanja i finansijskih tokova, modernizacija steaja je dobila jo vie na znaaju. Ovom problemu sve veu panju pridaju i razne meunarodne institucije a polako dolazi i do ujednaavanja regulative meu zakonodavstvima u svetu. Znai steaj i steajna regulativa polako zauzimaju svoje mesto kao potpuno ravnopravni ostalim delovima trgovinskog (privrednog) prava, prevashodno u odnosu na kompanijsko (statusno) pravo. Tako su danas na celovit nain regulisani nastajanje, rad, prestanak, bankrotstvo i reorganizacija privrednih drutava. Steajna regulativa je danas postala znaajan regulator privrednih kretanja time to namee odgovorno ponaanje privrednih subjekata prema svojim obavezama (dugovima), uspostavlja sigurnost i izjednaava uslove poslovanja ali istovremeno prua ansu za oporavak. Takoe, steaj (odnosno reorganizacija u okviru steajnog postupka) poinje da vri i socijalnu funkciju pokuajem da se u najveem broju ouvaju postojea radna mesta.

  • Vladimir Malbai Reorgnizacija kao mera za spreavanje steaja

    - 4 -

    U naem zakonodavstvu reorganizacija u savremenom obliku je nov institut i uvedena je u

    pravni sistem donoenjem novog Zakona o steajnom postupku koji je usvojen 2004. godine. Neophodnost donoenja novih propisa o steaju je pored ve nabrojanih faktora, kod nas u jo veoj meri bila neophodna kao deo ukupnih privrednih reformi, to je uostalom bio i sluaj u ostalim zemljama koje su prolazile kroz proces tranizicije. Meutim dok je u pogledu samog steajnog postupka trebalo otkloniti slabosti postojee regulative i uiniti ceo postupak brim i efikasnijim, dotle je reoganizacija postojala samo u rudimentarnom obliku (u vidu prinudnog poravnanja i preuzimanja duga) i zbog toga se moe rei da su upravo u tom segmentu izvrene najznaajnije izmene u naoj steajnoj regulativi.

    Ovaj rad upravo ima za cilj da predstavi reorganizaciju kao sveobuhvatnu meru za spreavanje steaja odnosno bankrotstva, iz ugla domaih propisa ali i meunarodna iskustva i primere iz ove oblasti. Ne moe se pritom zanemariti injenica da je reoganizacija ipak deo steajnog prava i da se pri obradi ove teme moraju uzeti u obzir karakteristike steajnog sistema, faktori koji utiu na njegovo oblikovanje, neophodni preduslovi za njegovu efikasnu primenu kao i posledice na opte ekonomske prilike u zemlji.

    U cilju to sveobuhvatnijeg odgovora na samu temu, uz uvaavanje napred navedenih uslova, struktura i koncepcija ovog rada je tome morala biti prilagoena. Ovaj rad je uslovno mogao biti podeljen na dva dela to e se i videti u toku njegovog itanja, ali to fomalno nije uinjeno.

    Poglavlje broj 1 pored ostalog sadri: kratak prikaz istorijata steaja i steajnog zakonodavstva, definiciju steajnog postupka sa stanovita naih propisa, faktore i pitanja koja se postavljaju pri koncipiranju steajnog sistema kao i nemogunost stvaranja jedinstvenog modela steajnog zakona, glavne ciljeve steajne regulative i njene implikacije na ekonomski sistem u celini, praktine probleme u sprovoenju kao i osnovne preduslove za uspeni i efikasnu primenu, uzroke pojave suprostavljenih ciljeva uesnika u steajnom postupku, aspekte steaja u procesu tranzicije i dr. Sve ove teme su prikazivane u meri da zadovolje potrebe ovog rada, negde vie a negde manje detaljno i u sutini ovo poglavlje predstavljaju pravi uvod i okvir za razmatranje centralne teme ovog rada.

    Poglavlje broj 2 pokuava da najkrae prikae neke od najvanijih karakteristika novog Zakona o steajnom postupku uz naglasak na one odredbe koje su pretrpele najvie izmena u odnosu na prethodne propise kao i one koje u najveoj meri unapreuju sprovoenje i poveavaju efikasnost steajnih postupaka. Ovo poglavlje je najkrae i ono nema za cilj da se dublje uputa u analizu sprovoenja steajnog postupka.

    Poglavlje broj 3 prua prikaz karakteristika procesa reorganizacije sa stanovita meunarodne prakse. Takoe, ukazuje na prednosti i mane reoganizacije u odnosu na bankroststvo steajnog dunika i prodaju steajnog dunika kao celine (going concern value), odnose i osobine formalnih i neformalnih postupaka reorganizacije itd. Date su karakteristike i varijante razliitih procesnih radnji u okviru reorganizacije sa stanovita meunarodne prakse i modela zakona koje izrauju neke meunarodne institucije (UNCITRAL). Na kraju su ukratko predstavljeni modeli reorganizacije u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Francuskoj kao svojevrsnih predstavnika razliitih pristupa ovoj problematici.

    Poglavlje broj 4 opisuje proceduru reorganizacije ustanovljenu zakonskim propisima kod nas, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ukazano je neke od razlika koje postoje meu pomenutim zakonodavstvima u pogledu ovog pitanja. Znai prikazani su zakonski preduslovi za

  • Vladimir Malbai Reorgnizacija kao mera za spreavanje steaja

    - 5 -

    reorganizaciju, procesne radnje, ovlaeni predlagai plana reorganizacije odnosno steajnog plana u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, uslovi koje plan mora da zadovolji, principi podele poverilaca u razliite klase (grupe), procedura obavetavanja i glasanja, neophodne veine za prihvatanje plana, odustvo ili neophodnost sudske potvrde plana, pravna dejstva usvojenog plana, zatita poverilaca, praenje primene plana i njegovo eventualno ponitenje itd. Takoe, u cilju poreenja na poetku ovog poglavlja dat je prikaz postupka prinudnog poravnanja koji se vie u tom obliku ne koristi kod nas i preuzimanja duga, koje sa druge strane zakonodavac zadrao kao jednu od opcija..

    Poglavlje broj 5 odvojeno prikazuje mere za sprovoenje plana reorganizacije. Ovo je uinjeno zbog bolje preglednosti a takav princip je primenjen i u strunoj literaturi. Brojnost mera koje su dostupn