Embed Size (px)
Citation preview
Strana 1 od 58
Republika e Kosovës
Republika Kosova-Republic of Kosovo
Qeveria-Vlada-Government
MINISTRIA E FINANCAVE
MINISTARSTVO ZA FINANCIJE / MINISTRY OF FINANCE
Nacionalna strategija Republike Kosovo za sprečavanje i borbu
protiv neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma
i finansijskog kriminala 2019-2023
Priština, maj 2019.
Strana 2 od 58
Sadržaj:
Spisak skraćenica ........................................................................................................................ 3
I. IZVRŠNI SAŽETAK .............................................................................................................. 4 UVOD ............................................................................................................................................ 8
Kontekst ...................................................................................................................................... 8
Način obrade .............................................................................. Error! Bookmark not defined. Javni akteri ................................................................................. Error! Bookmark not defined.
II. METODOLOGIJA ............................................................................................................ 11
III. TOK NASTAJANJA PROBLEMA .................................................................................. 13
IV. VIZIJA I CILJEVI ............................................................................................................. 18
Strateški cilj I: Poboljšanje kvaliteta upravljanja u ekonomiji preko identifikacije, analize,
obrade i praćenja borbe protiv neformalne ekonomije, pranje novca i finansiranja terorizma
............................................................................................................................................... 18 Strateški cilj II: Povećanje finansijskih sredstava za javne usluge kao ishod dodatnih prihoda
od poreza i od zaplene nezakonite imovine ........................................................................... 18
Specifični ciljevi ......................................................................... Error! Bookmark not defined.
Specifični ciljevi I.1: .............................................................................................................. 21 Specifčni ciljevi I.2: ............................................................................................................... 21 Specifčni ciljevi I.3: Kvalitetno poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacije za što
bolje sprovođenje usvojenih politika. .................................................................................... 22
Specifčni ciljevi II.1: Kvantitativno poboljšanje podataka za omogućavanje razvoja politika
da učinkovito doprinesu na smanjenje neformalne ekonomije. ............................................ 24 Specifični ciljevi II.2: Kvantitativno povećanje dobrovoljne naplate preko podizanja svesti,
izveštavanja i zakonskih mera ograničavanja. ....................................................................... 24 Specifični ciljevi II.3: Kvantitativno poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacije za
što bolje sprovođenje usvojenih politika. .............................................................................. 24
V. ARANŽMANI SPROVOĐENJA, PRAĆENJA I IZVEŠTAVANJA .............................. 26
Radna grupa vlade ..................................................................................................................... 27 Sekretarijat radne grupe vlade .................................................................................................. 27
Obavezne institucije javnog, privatnog i trećeg sektora ........................................................... 28 Izrada, pregled i usvajanje nacionalne strategije i akcioni plan ................................................ 28 Sprovođenje i praćenje nacionalne strategije i aksionog plana ................................................. 29
Pokazatelji za praćenje strategije .............................................................................................. 30
VI. UTICAJ BUDŽETA I SPROVOĐENJE STRATEGIJE .................................................. 33 PRILOZI ....................................................................................................................................... 33
Strana 3 od 58
Spisak skraćenica
PAK Poreska administracija Kosova
ASK Agencija za statistiku Kosova
KARB Kosovska agencija za registraciju biznisa
SB Svetska banka
EU Evropska unija
KB Komercijalne banke
BDP Bruto domaći proizvod
CBK Centralna Banka Kosova
CK Carina Kosova
MMF Međunarodni monetarni fond
FT Finansiranje terorizma
MF Ministarstvo za finansija
MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova
MZ Ministarstvo zdravstva
MTI Ministarstvo trgovine i industrije
MRSZ Ministarstvo rada i socijalne zaštite
FOJ Finansijska obaveštajna jedinica
PK Policija Kosova
DT Državni tužilac
PN Pranje novca
NSR Nacionalna strategija razvoja
PPK Porez na prihode korporacija
PLD Porez na lični dohodak
PDV Porez na dodatu vrednost
Strana 4 od 58
Spisak tabela
Slika br. 1: Proces izrade strategije ................................................ Error! Bookmark not defined.
Slika br. 2: Stopa u % neformalne ekonomije na Kosovu u odmosu na zemlje regiona i zemlje
EU-a, 2017. ................................................................................................................................... 16
Slika br. 3: Šema identifikovanih problema i postavljanje ciljeva ............................................... 20
Spisak priloga:
AKCIONI PLAN 2019-2021, vezano za sprovođenje Nacionalne strategije Republike
Kosova za sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja
terorizma i finansijskog kriminala 2019-2023.
Dokument Kosta
Pasoš pokazatelja
Strana 5 od 58
IZVRŠNI SAŽETAK
Strategija za borbu protiv neformalne ekonomije, sprečavanje pranja novca, finansiranje
terorizma i finansijskog kriminala 2019-2023 je dokument izrađen od Vlade Republike
Kosova u punoj saradnji sa svojim partnerima. Ovaj dokument pokriva celokupnost mera
koje Vlada namerava da sprovede kroz svojih institucija za sprovođenje zakona u cilju
sprečavanja svih oblika neformalne ekonomije, sprečavanje pranja novca, finansiranje
terorizma i finansijskog kriminala u raznim sektorima ekonomskih aktivnosti na Kosovu kroz
Akcioni plan 2019-2023. U skladu sa Administrativnim uputstvom br. 07/2018 o planiranju i
izradi strateških dokumenata i akcionih planova, ovaj dokument je sastavljen prolaskom kroz
nekoliko faza a detaljnije u fazi prikupljanja, studiranja i prethodne analize podataka i
dokumenata koji obrađuju pojavu neformalne ekonomije na Kosovu, regionu i dalje, konsultacije
sa institucijama Kosova, fazi izrade strategije, fazi konsultacije među institucija i faza javnih
konsultacija pre nego što vlada odobri konačni nacrt podnesen dana .... a usvojen dana...
Glavni izazov Vlade Republike Kosova je visok nivo neformalne ekonomije koja ima negativan
uticaj na prihode kosovskog budžeta, nelojalnu konkurenciju, ne-prijavljeno zapošljavanje
u ovom pravcu naj-problematičniji sektori neformalne ekonomije su: sektor građevinarstva,
usluga posebno one hotelske, restorani, trgovina i transport. Važno je napomenuti da sektor
građevinarstva u kojem je zbog masovnih ilegalnih izgradnji (350.000 identifikovanih i
prijavljenih), mogućnost pranja prihoda od ilegalnih aktivnosti ostaje visok. Iznos utaje poreza i
kao ishod šteta za kosovski budžet u sektoru građevinarstva procenjuje se na ne manje od 8.
miliona evra, dok u trgovini je oko 11. miliona evra.
Vizija Nacionalne strategije Republike Kosovo za sprečavanje i borbu protiv neformalne
ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala (SLEJ) 2019-2023 je
razvoj održivog sistema na Kosovu za borbu protiv neformalne ekonomije, finansiranje
terorizma i drugih finansijskih kriminala da se integrišu u regionalnu i međunarodnu borbu kako
bi se obezbedio socijalni mir, blagostanje, dostojanstvo, jednakost i održivi ekonomski razvoj u
skladu sa politikama Vlade Kosova.
To je vizija koja usmerava mere i aktivnosti predviđene u ovom dokumentu. Poboljšanje
zaposlenosti, javnih resursa i jačanje vladavine pravne države i dobrog upravljanja su ključne
oblasti koje ova strategija teži vizijom osnovnog dokumenta razvoja na Kosovu.
U prikazanom dokumentu ove mere i radnje su struktuirane na osnovu dva principa, principa
usaglašenosti sa zakonom i principa zakonske prinude. Predložene mere i aktivnosti
predviđene za sprovođenje principa usaglašenosti zakona imaju za cilj stvaranje uslova koji će
omogućiti građanima Kosova da izaberu primenu pravnog okvira u svim ekonomskim
aktivnostima kao najracionalniji način za postizanje ciljeva tokom njihove svakodnevne
aktivnosti. Princip zakonske prinude primenjen je za stvaranje pravnih normi ili instrumenata;
Strana 6 od 58
i) ukoliko nisu još prisutne za uređenje društvene aktivnosti i
ii) za kažnjavanje odstupanja od pravnih normi za aktivnosti koje se smatraju otvorena
kršenja regulatornog okvira na Kosovu.
Strateški ciljevi koji se planiraju da se postižu preko ove strategije su:
Poboljšanje kvaliteta upravljanja u ekonomiji preko identifikacije, analize, obrade i
praćenja borbe protiv neformalne ekonomije, pranja novca i finansiranja terorizma
Povećanje finansijskih sredstava za javne usluge kao ishod dodatnih prihoda od
poreza i od zaplene nezakonite imovine
Ova dva cilja su izraz kvantitativnog i kvalitativnog poboljšanja, za koje Vlada misli da su
temeljna za suočavanje sa izazovima i problemima neformalne ekonomije. Oni su takođe
realizacija obaveza Vlade Republike Kosovo u dijalogu sa Evropskom unijom (EU) tokom 2018.
godine, usaglašenosti sa osnovnim dokumentom Nacionalna strategija razvoja (NSR) i
Programom ekonomskih reformi 2019-2021 i drugim strateškim dokumentima Kosova.
Realizacija gore navedenih strateških ciljeva će se vršiti preko četiri specifična
kvantitativna cilja i 3. specifična cilja kvaliteta, koji su formulisani u skladu sa ciklusom
formulacije i sprovođenja javnih politika. U skladu sa principom racionalnosti i koherentnosti
ovi ciljevi deluju na dva nivoa: prvo, oni teže kvalitetna poboljšanja koje se ne mogu postići bez
dovoljnih kvantitativnih poboljšanja. Kao ishod, kvalitativne promene navedene u Strateškom
cilju 1. zamišljene su kao istovremene i jednako važne koliko i kvantitativne promene koje su
navedene kao uslovi za postizanje Strateškog cilja 2. Specifični ciljevi se odnose na povećanje
kvaliteta alternativa koje se smatraju u procesu generisanja političkih mera od strane Vlade
izborom onih mera koje su finansijski pristupačne i imaju veći uticaj, povećanjem operativne
efikasnosti u njihovom sprovođenju i poboljšanju ljudskih sposobnosti za sprovođenje istih.
Strategija predviđa niz aktivnosti, koje su smatrane kao najrazumnije kroz metodologiju
evidencije problema i identifikacije uzroka i posledica. U identifikaciji ovih aktivnosti je uzeto u
obzir ne samo iskustvo i mišljenje javnih organa i mišljenje građana nego i preporuke nekih
studija i misija tehničke pomoći u oblastima obuhvaćenim ovom strategijom, posebno od strane
Veća Evrope i EU-a uopšte, u okviru Izveštaja o zemlji za Kosovo. Takođe, uzete su u obzir i
preporuke međunarodnih finansijskih institucija koje pomažu Kosovu kao što je Međunarodni
monetarni fond (MMF) i Svetska banka (SB).
Strategija predviđa i institucionalni okvir pregleda, sprovođenja i praćenja sa nizom
odgovornosti koje su određene za neke institucije i institucionalne mehanizme, objašnjeni u
poglavlju- Metodologija ovog dokumenta. Ministarstvo za finansije kao nosilac ovog
strateškog dokumenta ima glavnu odgovornost za koordinaciju aktivnosti vezanih za izradu,
pregled, usvajanje, sprovođenje i praćenje Nacionalne strategije 2019-2023 i njenog Akcionog
plana 2019-2021. Postoje dve vrste izveštaja, šestomesečni izveštaj i godišnji izveštaj kako se
Strana 7 od 58
zahteva Administrativnim uputstvom 07/2018 koje će se pripremiti za praćenje, sprovođenje i
procenu sprovođenja Strategije za borbu protiv neformalne ekonomije.
Ministarstvo finansija, u koordinaciji sa pratećim institucijama, formirale su među-ministarske
koordinacione strukture koje se predstave u Stalnoj vladinoj grupi, koja je odgovorna za izradu,
pregled, usvajanje, sprovođenje i praćenje Nacionalne strategije 2019-2023.
Strategija ima finansijski efekat od 6.147.911 evra, od toga se očekuje da 2.335.190 će biti
finansiranje od donatora (EU, MMF, SB, USAID, Sida, UNDP, itd.). Akcioni plan 2019-2021 ne
stvara dodatne budžetske troškove što podrazumeva da sve aktivnosti koje proizlaze iz ove
strategije će biti pokrivene budžetskim raspodelama predviđene za institucije koje su odgovorne
za sprovođenje akcionog plana ove strategije.
Strana 8 od 58
UVOD
Kontekst
Strategija i Akcioni plan za borbu protiv neformalne ekonomije predstavljeni u ovom dokumentu
je nastavak prethodne strategije 2014-2018.
Prethodna strategija za sprečavanje neformalne ekonomije imala je pozitivan uticaj na
sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije, što je rezultiralo sa stalnim povećanjem
ukupnih prihoda od dve glavne agencije, kao što su: CK i PAK, koji poslednjih godina su
zabeležili neprekidno povećanje (direktnih i indirektnih) prihoda, gotovo dvostruko povećanje
stope rasta BDP-a za dotične godine, što se odrazilo i na smanjenje poreskog jaza.
S druge strane, FOJ, PK, DT i druga tela za sprovođenje odigrali su ključnu ulogu u otkrivanju i
istragu finansijskog kriminala što je ishodilo povećanjem broja krivičnih gonjenja, kazni kao i
povećanja vrednosti zaplenjene imovine koja je stečena od kriminala.
Nacionalna strategija Republike Kosovo za sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije,
pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2019-2023, predstavlja viziju kao i
strateške i specifične ciljeve Vlade Kosova za borbu protiv neformalne ekonomije uopšte i
sprečavanje ekstremnih pojava nezakonitih radnji koje se favorizuju od postojanja neformalne
ekonomije i imaju posledice za funkcionisanje pravne države i socijalne kohezije kao što su
korupcija, radikalizam i nasilni ekstremizam, pranje novca i finansiranje terorizma. Dokument je
u skladu sa Nacionalnom strategijom za razvoj i angažovanjima Kosova u procesu dijaloga sa
strateškim partnerima kao što su EU i SAD za poboljšanje nivoa funkcionisanja pravne države i
demokratije, društvenog razvoja, napretka na putu ka budućem pristupanju EU-a kao garant
stabilnosti u regionu.
Ovaj dokument predviđa nadovezivanje sa drugim strateškim dokumentima, postojećim ili
budućim angažovanjima Vlade Republike Kosovo kako bi se izbeglo preklapanje, dodatni
troškovi zbog dupliranja napora na različitim nivoima vladine funkcije (politika, aktivnosti ili
korišćeni finansijski i ljudski resursi).
Ispod je spisak strateških dokumenata na koje se poziva ovaj dokument:
“Nacionalna strategija razvoja”, odnosno: Stub 2. vladinog programa: II. EKONOMSKI
RAZVOJ I ZAPOŠLJAVANJE – 'Vlada obećava da će se, svake godine, budžet povećavati u
skladu sa ekonomskim rastom zemlje. Štaviše, i pored ekonomskog rasta, budžet će biti
povećan kao ishod smanjenja poreskog jaza, odnosno mera za smanjenje neformalne
ekonomije'. DOBRO UPRAVLJANJE I VLADAVINA PRAVA: Borba protiv neformalne
ekonomije, korupcije, poboljšanje javnih usluga, povećanje kvaliteta mera, politike
zasnovane na podacima.
Strana 9 od 58
"Program za reforme u ekonomiji" 2019-2021, Reformska mera # 11: Smanjenje neformalne
ekonomije
"Strategija reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020".
"Zajednički zaključci o ekonomskom i finansijskom dijalogu između EU-a i Zapadnog
Balkana i Turske za 2018. godinu": Zaključak 5: Usvojiti novu strategiju i akcioni plan 2019-
2023 za borbu protiv neformalne ekonomije, koja treba da obuhvata kvalitativne i
kvantitativne ciljeve.
Preporuke "Izveštaja o proširenju" EU 2018.
Nacionalni plan za sprovođenje SSP-a 2019;
Agenda evropskih reformi;
"Strategija i akcioni plan protiv organizovanog kriminala" 2018-2022;
“Strategija o malom i lakom oružju i kontrolu eksploziva "2017-2021:
"Strategija za sprečavanje ekstremizma i radikalizma".
Način obrade
Iako je dokument u skladu sa Uputstvom Vlade Kosova o pripremi, odobravanju, sprovođenju i
praćenju strateških dokumenata, izgrađen je na osnovu koncepata koji su artikulisani kao važni i
dokazani da garantuju uspeh sprovođenja vladinih mera protiv neformalne ekonomije, npr:
Princip racionalnosti koji ograničava upotrebu alternativa za donošenje odluka na minimum
koji se diktira od efikasnosti postizanja cilja koji podleže odvojenim budžetom od Vlade
Kosova.
Princip dobrovoljne usklađenosti i Princip zakonske prinude upotreba čijih se mora opravdati
od konteksta koliko a takođe i od ishoda koji se namerava postići.
Princip važnosti dokaza kao jedini izvor za razlikovanje činjenice od mišljenja u slučaju
izbora i ispravljanja ili poboljšanja alternativa radnje prikazana u ovom dokumentu kako bi
se postigli planirani ciljevi. To znači da ovaj dokument nastoji da kvalifikuje (kvalitativnim
pojmovima, npr. da/ne) ili da kvantifikuje (merljivim kvantitativnim pojmovima) informacije
o efektima radnji kao najefikasniji način za određivanje napretka u sprovođenju strategije i
akcionog plana i informisanje procesa donošenja odluka.
Javni akteri
Strateški dokument, uzimajući u obzir političku prirodu procesa strateškog planiranja i
budžetiranja, i u skladu sa uputstvima i priručnikom Kancelarije za strateško planiranje, izrađen
je u konsultaciji sa svim javnim (vladinim i nevladinim) akterima koji su direktno ili indirektno
pogođeni aktivnostima predviđeni strategijom. Njihova uloga i učešće su predviđeni takođe i
tokom aktivnosti sprovođenja strategije na više načina kao što je informisanje, učešće u
sprovođenju, učešće u praćenju i donošenje odluka o sprovođenju/ ispravljanju strategije tokom
vremenskog perioda predviđenog u dokumentu. Deo javnih aktera su i strateški partneri Kosova
Strana 10 od 58
koji su stalno pomogli Kosovu u ovoj oblasti i koji su posebno angažovani u pružanju pomoći u
budućnosti. Ovde možemo spomenuti: EU, MMF, SB, USAID, Sida, UNDP itd.
Strana 11 od 58
I. METODOLOGIJA
Strateško planiranje za sprečavanje neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i
finansijskog kriminala na Kosovu zasniva se na upravljanje rizikom, sa ciljem da odgovarajuće
domaće institucije budu u stanju da upravljaju i kontrolišu svoje aktivnosti u odnosu na moguće
rizike u budućnosti. Postupak upravljanja rizikom je u skladu sa uputstvom procene nacionalnog
rizika FATF-a o pranju novca i finansiranju terorizma, kao i međunarodnim standardima ISO
31000 (2009) i 31010 (2009).
Ovu strategiju izradila je radna grupa, odnosno Sekretarijat Vladine radne grupe za borbu protiv
neformalne ekonomije, koja je osnovana odlukom ministra finansija br. 34/2018, dana:
18.07.2018. godine.
Sekretarijatom su predsedavali predstavnici Ministarstva finansija. Ostali članovi su predstavnici
iz:
Ministarstva za finansije, predsedavajući;
Ministarstva rada i socijalne zaštite;
Kancelarije premijera;
Ministarstva za evropske integracije;
Policije Kosova;
Carine Kosova;
Poreske administracije Kosova;
Centralne banke Kosova;
Finansijske obaveštajne jedinice Kosova;
Agencija za statistiku Kosova;
Ministarstva trgovine i industrije;
Ministarstva pravde;
Nacionalni koordinator za borbu protiv ekonomskog kriminala.
Metodologija izrade strategije, glavne faze:
Prikupljanje, proučavanje i analiza podataka: Radna grupa tokom ove faze je
analizirala sadašnje stanje na osnovu dokumenata koji razmatraju pojavu neformalne
ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i drugog finansijskog kriminala Kosovu,
u regionu i šire, procene identifikovanih rizika od domaćih institucija i procene od drugih
međunarodnih institucija vezano za neformalnu ekonomiju, kao što je "Procena širenja
neformalne ekonomije na Kosovu" objavljena novembra 2017. godine. U ovoj grupi
dokumenata, radna grupa je posvetila pažnju takođe i prethodnoj strategiji za borbu
protiv neformalne ekonomije 2014-2018 i Akcionom planu za 2018. godinu. Na kraju
ove faze, koja je obuhvatila nekoliko sastanaka i rasprava u grupi, izrađen je preliminarni
Strana 12 od 58
radni plan za sledeće dve faze: fazu konsultacija u institucijama Kosova i drugu fazu
analize problema i izrade strategije. Ova faza je završena 10. septembra 2018. godine.
Među-institucionalna rasprava: Ova faza je usmerena od niza pitanja i upravnih linija
koje su usmerile proces konsultacija u javnim institucijama. Ovaj niz je sastavljen na
osnovu analizu prve faze i imao je cilj usmeravanje rasprava i zahteva za više informacija
u javnim institucijama, ne ograničavajući se samo na informacije koje bi se zahtevale. Na
kraju ove faze, koja je trajala 3. sedmice, mnoge institucije su identifikovale niz
aktivnosti i prioriteta za mere politika sa ciljem sprečavanja neformalne ekonomije,
pranja novca i finansiranja terorizma. Prikupljene informacije su diskutovane i na osnovu
istih izrađen je sveobuhvatni strateški okvir sa nizom predviđenih strateških i specifičnih
ciljeva koji bi mogli da daju odgovor na ključna pitanja identifikovane od resornih
ministarstava. Okvir i grafički prikaz strukture stabla problema bili su glavni proizvodi
koji su poslužili kao inputi treće faze izrade Strategije.
Izrada strategije: Radu radne grupe prethodila je razmena matrica za razmatranje
problema povezanih sa pojavama neformalne ekonomije za svaku instituciju. Tokom ove
faze, obrađeni su problemi, uzroci, posledice na raznim nivoima ekonomije i društva na
Kosovu i identifikovano je niz aktivnosti koje bi mogle da adresiraju uzroke kako bi bili
eliminisani negativni efekti povezani sa problemima identifikovanim tokom konsultacija
sa institucijama i iz rada u grupi.
Među-institucionalna konsultacija i javna konsultacija: Među-institucionalni proces
konsultacija i javna konsultacija zasnivaju se na Uredbi br. 05/2016 o minimalnim
standardima za proces javnih konsultacija. Svi komentari primljeni tokom ove faze su
razmotreni i uzeti su vidu prilikom pripreme ovog dokumenta. Važno je napomenuti da
od civilnog društva nismo primili nijedan komentar uprkos prostoru koji je dat ili putem
elektronske platforme za javne konsultacije kao i raspodelom nacrta strategije putem
elektronske pošte kod predstavnika organizacija civilnog društva.
Slika br. 1: Proces izrade strategije
Prikupljanje, proučavanje
i analiza podataka.
Među-institucionalna konsultacija
Izrada strategije Među-institucionalna konsultacija
Javna konsultacija
Strana 13 od 58
II. TOK NASTAJANJA PROBLEMA
Neformalna ekonomija:
Definicija neformalne ekonomije povezana je sa pojavom utaje poreza i rada na crno, što se
odnosi na ekonomskim aktivnostima, sa ciljem izbegavanja zakonskih obaveza plaćanja taksi i
nepoštovanja zakonskih obaveza u pokušaju da se dobiju nezakonita sticanja na štetu države, ali i
pojedinca.
Neformalna ekonomija u praksi je poznata i kao "siva ekonomija", "ekonomija gotovine",
"skrivena ekonomija", "nezakonita ekonomija", "neformalni sektor" itd.
Koji su prvi znaci, uzroci i posledice neformalne ekonomije:
Na Kosovu, neformalna ekonomija se pojavila tokom tranzicije prema tržišnoj ekonomiji,
posebno nakon rata na Kosovu 1999. godine, kada razvoj pravnog, institucionalnog, fiskalnog i
regulatornog okvira ostao iza razvoja privatnog sektora. Služeći se određenim interesima, pod
vladanjem korupcije, neformalna ekonomija kao strukturni deo ekonomije, namerava postati njen
naj-dinamičniji sektor. Određeni interesi u neformalnosti, pronašli su pravi instrument za sticanje
velikih iznosa za kratko vreme s jedne strane, i da selektivno potkopaju protivnike ili dinamične
delove ekonomije, s druge strane.
Glavni uzroci neformalne ekonomije su:
Nedostatak odgovornosti i poverenja u zvanične institucije, nizak nivo svesti i kulture građana
vezano za ispunjavanje obaveza, prisustvo koruptivnih pojava u javnom sektoru, birokratija,
nedovoljnost sprovođenje zakona i pravila, široko prihvatanje od društva i javnog mnjenja
nezakonitog rada i neformalne ekonomije, slaba identifikacija pojava neplaćanja od organa za
gonjenje i ne-sprovođenje odgovarajućih kazni u velikoj meri ometaju plaćanje zakonskih
obaveza, masovno vršenje finansijskih transakcija i plaćanja izvan bankarskog sistema, itd.
Posledice neformalne ekonomije:
Neformalna ekonomija kao pojava je preuzela široku protezanje u ekonomiji zemlje. Ova pojava
se razvijala ubrzanim tempom, a danas se procenjuje da ima visoke cifre. Ovaj visoki nivo
neformalne ekonomije nije uznemiravajući problem samo za Vladu zemlje ili institucije koje se
bave praćenjem ove pojave, već je uznemiravajući problem za celo društvo u zemlji.
Izbegavajući različite obaveze prema državi, različiti subjekti nezakonito sticaju velike
finansijske iznose. Neformalna ekonomija na Kosovu stvara velike negativne posledice, gde
građani i dalje trpe posledice svaki dan.
Neformalni sektor je stalno bio izvor zloupotreba različitih vrsta, počevši od nepoštovanja prava
zaposlenih u ovom sektoru kao i ne-preduzimanje odgovarajućih mera za zaštitu na radu. Kao
ishod, broj nesreća na radu se nastavlja povećavati, često sa tragičnim posledicama.
Prisustvo neformalne ekonomije u zemlji ometa tržišnu ekonomiju i poštenu konkurenciju
između poslovanja. U tom smislu, ona takođe predstavlja veliku prepreku za merenje makro-
Strana 14 od 58
ekonomskih pokazatelja kao što su bruto domaći proizvod (BDP), stopa ekonomskog rasta i
nezaposlenosti, itd. što se izražava i u stvaranju ekonomskih politika.
Šta da se radi
Posebnu pažnju treba posvetiti punoj vladavini prava i podizanju nivoa javne svesti o
posledicama neformalne ekonomije. Trebalo da se usredsredi na prevazilaženje važnih izazova,
koji će imati pozitivan uticaj na smanjenje nivoa neformalne ekonomije i njenih posledica. Pred
nama je niz važnih izazova koji će imati veoma pozitivan uticaj kako na smanjenje nivoa
neformalne ekonomije i njenih posljedica.
Stoga, u tom pravcu potrebno je da se više radi kako od strane Vlade, NVO-a tako i od drugih
nacionalnih i međunarodnih institucija koje se bave praćenjem ove pojave.
Politike koje direktno i indirektno utiču na neformalnu ekonomiju su: makroekonomske politike
(ekonomski rast, politike zapošljavanja, poslovna klima, itd.), finansijske politike (poreska
politika, socijalno osiguranje, penzije, sankcije itd.), zakonodavstvo o radu i politike socijalne
zaštite.
Pranje novca, finansiranje terorizma i finansijski kriminal
Novac je pokretni faktor u nizu zločina, uključujući trgovinu droge, korupciju, fiskalnu evaziju,
prevare, krađe, trgovinu ljudima i krijumčarenje.
Uspješno pranje novca omogućava kriminalcima da uživaju u profitu i da promoviraju ciklus
kriminala stavljanjem na raspolaganje sredstava za reinvestiranje kriminala. Ovi kriminali
izazivaju direktne finansijske gubitke za pojedince, štete zajednicu, u nekim slučajevima gubitak
ljudskog života. Kosovo je posvećeno razvoju i održavanju politike protiv pranja novca i borbe
protiv finansiranja terorizma i finansijskog kriminala kako bi povećalo svoju sposobnost da
odgovori na ove rizike.
Kosovo je izvršilo drugu nacionalnu procenu rizika za pranje novca i finansiranje terorizma na
Kosovu (NRC - novembar, 2018). Svrha ove procene bila je da identifikuje, razume i proceni
rizike od pranja novca i finansiranja terorizma sa kojima se Kosovo suočava.
Rezultati procene rizika pokazali su da fiskalna evazija i korupcija stvaraju najveći iznos
prihoda. Fiskalna evazija na Kosovu je snažno povezana sa široko neformalnošću ekonomije
koja omogućava da prihodi budu podbačeni ili neregistrovani. Dok neki oblik korupcije generiše
prihode na Kosovu, korupcija u vezi sa nabavkama se vidi kao generisanje viših prihoda i često
se povezuje sa Politički Izloženim Licima (PIL). Trgovina drogom, krijumčarenje, falsifikovanje
i piratstvo robe, prevare, trgovina ljudima i prostitucija trebalo bi da budu na drugom nivou
generisanja prihoda na Kosovu i vrste kriminala gde se smatra da većina prihoda izlazi iz Kosova
i prenose u zemlju povezanu sa kriminalom.
Strana 15 od 58
Većina vrsta kriminala poseduje veliku većinu prihoda koji primaju početni oblik gotovine i
koriste relativno nesofisticirane metode čišćenja, koja se snažno olakšava od velike
neformalnosti kosovske ekonomije, zbog čega je teško razlikovati da li su sredstva legitimno
primljena ili ne. Samo u prevarama i korupciji na visokom nivou vjeruje se da većina njihovih
prihoda uzima početni oblik finansijskih sredstava
Kosovo nikada nije bilo predmet velikih terorističkih napada, ali uzimajući u obzir druge faktore
koji Kosovo ima najviše po glavi stanovnika u Evropi koji su putovali u Siriju i Irak, a značajan
broj njih se vratio na Kosovo , Kosovo ne može ignorisati pretnju finansiranja terorizma (FT).
Imajući u vidu unutrašnju terorističku pretnju, najvažnija pretnja FT-a, dolazi od
samofinansiranja ili donacija od donatora dobrovoljno/nevoljno, dok FT preko NVO-a, koji
uključuju izvore finansiranja van Kosova, takođe predstavljaju suštinsku pretnju.
Dokument strategije je pokazatelj mera politike, koje Vlada, u saradnji sa svojim partnerima
(donatorima i međunarodnim finansijskim organizacijama, organizacijama civilnog društva,
profesionalnim organizacijama i poslovnim udruženjima, građanima svih kategorija) namerava
da se primeni u periodu od 2019. do 2023. godine da ograniči i spreči sve oblike neformalne
ekonomije u različitim sektorima ekonomske aktivnosti na Kosovu. Isto namerava da deluje kao
pravna djelatnost koja se podrazumijeva kao "siva ekonomija"1 kao i ilegalne aktivnosti koje se u
ovoj Strategiji nazivaju izrazom "crna ekonomija"2.
Samo po sebi, neformalna ekonomija kao cela siva i crna ekonomija podriva napore
nacionalnih vlasti za jačanje kvaliteta vladavine prava (npr. poštovanje zakona, eliminacija
korupcije, kriminaliteta, itd.) i poboljšanje kvaliteta upravljanja u ekonomiji (npr. poštena
konkurencija i izvršenje ugovora, prihodi budžeta Kosova i javne usluge, ekonomsko i socijalno
blagostanje stanovnika Kosova, itd.).
Sa padom stope neformalne ekonomije od 1% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u
poređenju sa nivoom prije 2013, ovaj fenomen ostaje uglavnom prisutan na Kosovu.
Različite ocjene međunarodnih institucija za raskorak govore o cifri oko 30% BDP-a. Nedavna
procena sektora neformalne ekonomije koji finansira EU 3 u 2017. godini, uz statističke podatke
iz 2015. godine, utvrđeno je da je neformalna ekonomija na Kosovu dostigla 31,7%, od čega je
više od 8% BDP-a verovatno bilo od ilegalnih oblika ekonomske aktivnosti. Iako je Kosovo
rangirano bolje od nekih zemalja u regionu koje imaju viši nivo neformalne ekonomije (vidi
sliku 2).
1 "Siva ekonomija" označava oblike pravne aktivnosti koje izbegavaju oporezivanje po kosovskom poreskom zakonodavstvu. 2 "Crna ekonomija" označava oblike ilegalnih aktivnosti čiji su prihodi nezakoniti i stoga ih treba oduzeti u svim njihovim
oblicima i njihovi subjekti treba da budu kažnjeni u skladu sa odredbama predviđenim u kosovskom krivičnom zakonu. 3 “Further Support to Kosovo Institutions in fight against organized crime, corruption and violent extremism”
Strana 16 od 58
Slika br. 2: Stepen u% neformalne ekonomije na Kosovu u odnosu na zemlje regiona i zemlje EU, 2017.
Izvor: Kosovo, EU funded assessment, 2017; Schneider: http://www.econ.jku.at/531/ for other countries.
Procjenjuje se da prosječna stopa neformalne ekonomije u svetu iznosi oko 30% BDP-a4, dok je
prosek evropske neformalne ekonomije oko 18% BDP-a. Kao najbolji model za najniži nivo,
možemo razlikovati Švajcarsku od oko 6% BDP-a, a slede ga zemlje poput Austrije
Luksemburga i Nizozemska, gde niti jedna od tih zemalja ne prelazi 10% BDP-a.
Negativan efekat na prihode za kosovski budžet je značajan u smislu prihoda od direktnih i
indirektnih poreza5. U tom pogledu, najproblematičniji sektori sa prisustvom neformalne ekonomije su:
građevinskom sektoru, posebno hotelima, restoranima, trgovini i prevoznim uslugama6. U tom
pogledu, najproblematičniji sektori sa prisustvom neformalne ekonomije su: Važno je
napomenuti da je građevinski sektor, koji je rezultat masovnih ilegalnih građevina (350.000
identifikovanih i prijavljenih) mogućnost uklanjanja prihoda od nelegalnih aktivnosti i dalje
ostaje visoka.
Osim negativnog uticaja na državnu blagajnu, neformalna ekonomija koja se manifestuje kroz
neformalno zapošljavanje direktno utiče na živote građana Kosova, što negativno utiče na
njihovu sadašnjost i budućnost. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, u 2016. godini
16% zaposlenih nije imalo ugovor o radu, sa značajnim poboljšanjima iz godine u godinu.
4 http://www.econ.jku.at/t3/staff/schneider/papers/Berdiev_Saunoris_Schneider_2018_Givemeliberty.pdf 5 Prema nalazima iste procjene, raskorak PDV-a nije manji od 33%, u PAK-u i TAP-u, odnosno 33% i 35%. 6 Vrednost izbegavanja poreza i štete na kosovskom budžetu u građevinskom sektoru procenjuje se na ne manje od 8 miliona eura
dok se trguje na oko 11 miliona eura.
0
5
10
15
20
25
30
35
40
Koso
voA
lban
iaBi
HSe
rbia
Mon
tene
gro
Bulg
aria
Rom
ania
Turk
eyCr
oati
aEs
toni
aLi
thua
nia
Sout
h Cy
prus
Mal
taLa
tvia
Pola
ndSl
oven
iaG
reec
eH
unga
ryIt
aly
Spai
nA
v of
Eur
opea
n…Po
rtug
alBe
lgiu
mCz
ech
Repu
blic
Slov
akia
Swed
enN
orw
ayFi
nlan
dFr
ance
Ger
man
yD
enm
ark
Irel
and
Uni
ted
King
dom
Net
herl
ands
Luxe
mbo
urg
Aus
tria
Switz
erla
nd
Madhësia e Ekonomisë Informale në Kosovë krahasuar me Rajonin dhe 31 Vënde Europiane në terma të BPV.
Strana 17 od 58
Uprkos naporima u borbi protiv neformalne zaposlenosti, bavljenje ovim hroničnim problemom
je zbog sljedećih izazova: nedostatak javnog informisanja o štetnim efektima u kratkom i dugom
roku; percepcija poslodavaca o malom riziku od identifikacije i posljedicama neformalnog
zapošljavanja; ograničena efikasnost Inspektorata rada zbog ograničenog broja inspektora i loših
radnih uslova; i ograničena međuinstitucionalna saradnja za sprečavanje i smanjenje neformalne
zaposlenosti.
Prisustvo neformalne ekonomije je faktor koji je olakšao recikliranje prihoda od ilegalnih
aktivnosti, koje i dalje postoje na Kosovu. Izvještaj o proširenju EU posvećen Kosovu (2018.
sa izveštajnim periodom 2017) skreće pažnju na postojanje ilegalnih aktivnosti kao što je
trgovina ljudima u svrhu prostitucije (u 2017. godini, su 32 identifikovana slučaja od kojih su 25
državljani Kosova), organizovani kriminal (9 optuženih slučajeva u tužilaštvu), trgovina ljudima
i obrada droge (3.670 slučajeva) korupcija (700 slučajeva prijavljenih od strane Uprave za borbu
protiv korupcije), trgovina oružjem (6 slučajeva identifikovano i prijavljeno), itd.
Prisustvo neformalne ekonomije u različitim oblastima ekonomske aktivnosti dodaje
nelojalnoj konkurenciji, nejednakosti i siromaštvu, što ima negativne efekte na unutrašnju
harmoniju i održivost kosovskog društva.
Strana 18 od 58
III. VIZIJA I CILJEVI
Vizija
Nacionalna strategija Republike Kosovo za prevenciju i borbu protiv neformalne ekonomije,
pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2019-2023, ima za cilj razvoj
održivog sistema na Kosovu za borbu protiv neformalne ekonomije, finansiranje terorizma i
drugih finansijskih zločina koji će biti integrisani u regionalnu i međunarodnu borbu kako bi se
osigurao socijalni mir, blagostanje, dostojanstvo, jednakost i održivi ekonomski razvoj u skladu
sa politikom Vlade Kosova.
To je vizija koja usmerava mjere i aktivnosti predviđene ovim dokumentom. Poboljšanje
zaposlenosti, javnih resursa i jačanje vladavine prava i dobre uprave su ključne oblasti koje ova
strategija teži uz viziju osnovnog razvojnog dokumenta na Kosovu.
Dve su glavni principi na kojima su izabrane mere politika ili aktivnosti izraženi u ovoj
Strategiji:
Dobrovoljna usklađenost Da bi se riješio problem obima neformalne ekonomije, neke od
mjera i aktivnosti se fokusiraju na informacije, izdavanje fiskalnih podsticaja, stvaranje
jednostavnih i jasnih administrativnih procedura kako bi se sprečila kršenja zakona koja
imaju koji imaju troškove za javne i privatne finansijske i materijalne resurse građana
Kosova. Ovi troškovi će biti razjašnjeni i istaknuti tako da izbor alternativnih mera od
građana Kosova bude jasan i u pravcu predviđenom pravnim okvirom.
Zakonska ograničenja. Mere i aktivnosti koje su ovdje predviđene imaju za cilj omogućiti
efikasnost implementacije postojećeg pravnog okvira i, ako nedostaje, stvaranje dodatnih
pravnih instrumenata za kažnjavanje različitih oblika neformalne ekonomije.
Strateški ciljevi
Strateški cilj I: Poboljšati kvalitet upravljanja u ekonomiji kroz identifikaciju, analizu,
tretiranje i praćenje borbe protiv neformalne ekonomije, pranja novca i finansiranja
terorizma. Ovaj cilj ima veze sa ispravljanjem problema štete kvaliteta ekonomskog
upravljanja zbog neformalne ekonomije izražene kao prisustvo nelojalne konkurencije,
nejednakost, neizvršenje ugovora, prisustvo predmeta krijumčarena, neformalno zapošljavanje sa
manje prava zaposlenih.
Strateški cilj II: Povećanje finansijskih sredstava za javne usluge kao rezultat dodatnih
poreskih prihoda i konfiskacije nezakonitih sredstava. Direktna posledica neformalne
Strana 19 od 58
ekonomije je smanjenje prihoda od poreza na budžet Kosova i postojanje ilegalne privatne
imovine. Obe ove posledice utiču na količinu resursa koji se koriste za javne usluge i takođe
povećavaju stepen nejednakosti i nepravde koji negativno utiču na stabilnost i unutrašnju
harmoniju kosovskog društva. Cilj je, dakle, da se ovim mjerama i aktivnostima u Strategiji ovi
fenomeni u kvantitativnom smislu da se smanjuju.
Specifični ciljevi
Ova strategija ima niz specifičnih ciljeva koji služe za postizanje dva strateška cilja koja su
gore navedena. Njihova formulacija je urađena u skladu sa formulacijom politike i ciklusom
implementacije i ima za cilj da ih poboljša kako bi se postigli kvalitativni i kvantitativni rezultati
koji doprinose postizanju specifičnih ciljeva.
Faqe 20 nga 58
Slika br. 1: Identifikovana šema problema i određivanje cilja
Korrupcioni
Faqe 21 nga 58
STRATEŠKI CILJ I: Poboljšanje kvaliteta upravljanja u ekonomiji putem identifikacije,
analize, tretmana i praćenja borbe protiv neformalne ekonomije, pranja novca i
finansiranja terorizma.
Specifični cilj I.1: Poboljšanje kvaliteta podataka kako bi se omogućio razvoj politika koje
efektivno doprinose smanjenju neformalne ekonomije. Izazovi i problemi koji treba da budu
rešeni postizanjem ovog cilja se odnose na povećanje sposobnosti javnih organa da formulišu
javne politike, koje su i) zasnovane na podacima ili dokazima za neformalnu sivu ili crnu sivu
ekonomiju ii) proizlaze iz informacija koje su proverene analizom rizika odgovarajućih organa
iii) i usmerene na ono što se nameravaju postići. Neke od osnovnih aktivnosti u okviru ove mere
odnose se na:
Mere za povećanje usklađenosti i zakonskih ograničenja sa efektom, kako za sivu, tako i za
crnu ekonomiju:
Unapređenje u korišćenju podataka/zaključaka statističkih istraživanja ASK-a (Agencija za
statistiku Kosova) na modelima procene neformalne ekonomije na Kosovu, na makro-
fiskalnim predviđanja Ministarstva finansija (MF) i mera politika koje su rešavane u
sektorskoj strategiji.
Obezbeđivanje usklađenosti podataka ASK-a u vezi sa neformalnom ekonomijom u skladu
sa međunarodnim metodologijama i standardima.
Sprovođenje ankete o cenama poljoprivrednog zemljišta od ASK-a.
Pripremiti smernicu o Metodologiji procene uticaja poreskih izmena (Tax Expenditure), koja
se treba primeniti ili praktikovati pre usvajanja bilo koje predložene fiskalne mere.
Specifikacija komponente plaćanja za poreske obveznike u trezoru: i) novčane kazne, ii)
kazne iii) kamate iv) utaja poreza v) vrsta poreza.
Povećanje nadzora od strane CBK-a (Centralna Banka Kosova) za opisivanje finansijskih
transakcija od strane banaka kako bi se povećala korist informacija za kvalitatnu analizu u
odgovarajućim organima.
Uspostavljanje međubankarskog platnog sistema u cilju stimulisanja plaćanja karticama i
drugih oblika plaćanja, masovnim smanjenjem upotrebe gotovine kao sredstva plaćanja.
Davanje bankarskih kredita na osnovu finansijskih izveštaja podnetih PAK-u i sertifikovanih
od stručnjaka u oblasti za sva poslovanja koja su obavezna da podnesu izveštaje ovoj
instituciji.
Neprekidno objavljivanje podataka u oblasti javnih finansija, u skladu sa formatom otvorenih
podataka, u Nacionalnom portalu otvorenih podataka.
Proširenje opsega procene rizika od FOJ-a (Finansijska obaveštajna jedinica) dodavanjem
procene finansijskog sektora.
Specifični cilj I.2: Poboljšanje kvaliteta dobrovoljnog ispunjavanja putem podizanja svesti,
izveštavanja i zakonske mere ograničenja. Ovaj cilj ima za svrhu da eliminiše neefikasne
politike, preduzimajući radnje koje se zasnivaju na dva glavna cilja: i) dostizanje u smislu
finansijskih i ljudskih resursa za sprovođenje politike, ii) očekivani uticaj uzimajući u obzir
kontekst neformalne ekonomije na Kosovu. Neke od osnovnih aktivnosti za dostizanje
sprovođenja ove mere mogu biti ove navedene u nastavku:
Faqe 22 nga 58
Mere za povećanje usklađenosti:
Povećanje aktivnosti komunikacije sa javnošću (broj, učesnici i budžeti), kako bi se povećao
nivo svesti građana od strane organa odgovornih za sprovođenje ove Strategije.
Povećanje broj konferencija, radionica, zajedničkih sastanaka sa profesionalnim udruženjima
kako bi se diskutovalo o uticaju mera za borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca,
finansiranja terorizma i finansijskog kriminala (članstvo u ovim udruženjima, broj učesnika i
dokumenti sa konferencijama).
Prikazivanje u godišnjem izveštaju o sprovođenju strategije u vezi sa prihodima od
neformalne, sive i crne ekonomije na internet stranici MF-a.
Da se izvrši studija u vezi sa procesom određivanja cena imovine, registracija nepokretne
imovine prilikom kupovine po prvi put ili prenosa tako da vrednost registrovane imovine
odražava trenutnu tržišnu vrednost.
Da se stavi u funkciju jedinstveni sistem adresa.
Mere za povećanje zakonskog ograničenja:
Priprema koncepta dokumenta u vezi sa podnošenjem godišnje poreske izjave u vezi sa
porezom na lični dohodak u PAK-u i od fizičkih lica, koja nisu poslovna.
Priprema koncepta dokumenta u vezi sa podnošenjem godišnje porodične poreske izjave
porezom na lični dohodak u PAK-u i od fizičkih lica, koja nisu poslovna.
Da se sva plaćanja zaposlenima od strane poslodavca se vrše preko bankarskog sistema.
Povećanje broja preduzeća koja su opremljena fiskalnim kasama.
Da se sprovedu elektronski računi u novom sistemu IT-a u PAK-u.
Usvajanje izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih stranaka i donošenje zakonskih i
podzakonskih akata o objavljivanju i transparentnosti informacija o finansiranju političkih
stranaka.
Nezavisna revizija finansija političkih stranka i objavljivanje njihovih rezultata.
Osnivanje Jedinice za povraćaj zaplenjene imovine.
Osnivanje fonda zaplene na Kosovu.
Pokretanje finansijske istrage u slučajevima kada se sumnja na teška krivična dela i korupciju
u skladu sa preporukama FATF-a.
Odobravanje Koncept dokumenta o poboljšanju zakonodavstva u oblasti sprečavanja pranja
novca i borbe protiv finansiranja terorizma, u skladu sa praksama EU-a, preporukama PECK
II, Izveštaj o zemlji za 2018.
Specifični cilj I.3: Kvalitativno poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacija za
bolje sprovođenje usvojenih politika. Ovaj specifični cilj se bavi povećanjem efikasnosti u
sprovođenju politika protiv neformalne ekonomije i ima za cilj njeno popravljanje putem
institucionalnih poboljšanja, procedura, informacionih sistema, koordinacije i integracije
procesa donošenja odluka i sprovođenja usvojenih mera. Isto važi i za predviđene postupke koji
će omogućiti organima da odgovore što je pre moguće, ukoliko se nešto pogrešno primeni kako
bi se vratilo u pravi smer uz najniže moguće troškove. Neke od aktivnosti u ovoj meri bi bile:
Mera za povećanje usaglašenosti:
Neprekidno ažuriranje klasifikacije privrednih aktivnosti poslovanja u skladu sa
međunarodnom nomenklaturom (NACE rev.2) i razmena informacija između KARB-a,
Faqe 23 nga 58
PAK-a i ASK-a.
Intenziviranje i koordinacija aktivnosti između PAK-a i Ministarstva rada i socijalne zaštite
(MRSZ) u cilju identifikacije i registracije ne registrovanih radnika, na osnovu podataka koje
je Agencija za statistiku Kosova dobila u objavljivanju anketa neformalne ekonomije.
Potpisivanje memoranduma o razumevanju između Ministarstva pravde i MF-a/PAK-a, kako
bi se obezbedila razmena podataka od strane notara o transakcijama za i) nekretnine ii)
mašine iii) zakup, koji će, kao minimum, pružiti informacije o broju transakcija, vrsti
(kupovina, transfer, zakup), adresi, vrednosti, subjektu (fizičko, poslovno ili javno lice).
Razvijanje i predstavljanje novih modula fiskalnih programa za poboljšanje fiskalnih
predviđanja za prihode u sektorima.
Objavljivanje i ažuriranje liste zemalja visokog rizika (prema objavama FATF-a), crne liste
EU-a, liste zlatnih pasoša OECD-a za 2018. godinu.
Pregled metodologije za procenu rizika FOJ-a u skladu sa preporukama procene i tehničke
pomoći u ovoj oblasti.
Obuka i podizanje kapaciteta u Odeljenju za neformalnu ekonomiju i računa Vlade.
Obuka „Forecast consolidation” Odseka za fiskalne politike za „Tax Expenditures and
Impact Assessment”.
Specifični cilj I.4: Smanjenje neformalnog zapošljavanja na Kosovu. Izazovi koji se
nameravaju rešiti postizanjem se odnose rešavanje ograničene efikasnosti radnji za borbu protiv
neformalnog rada i rešavanje ograničene međuinstitucionalne saradnje. Neke od osnovnih
aktivnosti za postizanje sprovođenje ove mere se mogu navesti sledeće:
Mere za povećanje usklađenosti:
Realizacija informativnih kampanja za širu javnost o prednostima i posledicama neformalnog
zapošljavanja i informiranju poslodavaca o posledicama neformalnog zapošljavanja. Na ovim
kampanjama će biti predstavljena statistika kako bi se naglasio rizik identifikacije
poslodavaca koji imaju neformalne radnike;
Organizovanje zajedničkih aktivnosti sa socijalnim partnerima u cilju rešavanja neformalnog
zapošljavanja; i
Vršenje analize u vezi sa sačinjavanjem registra zaposlenih u okviru MRSZ-a.
Mere za povećanje zakonskog ograničenja:
Produbljivanje međuinstitucionalne saradnje u borbi protiv neformalnog zapošljavanja;
Analiza stanja i procena dobrih praksi za smanjenje neformalnog rada. Ova analiza će dati
konkretne preporuke o merama koje će preduzeti sve relevantne institucije za sprečavanje i
borbu protiv neformalnog zapošljavanja. Od ove analize se takođe očekuje da izda konkretne
preporuke za podršku formalizacije neformalnog zapošljavanja, prakse koje su se pokazale
efikasnim u zemljama sa sličnim kontekstom kao Kosovo;
Izgradnja kapaciteta inspektora rada putem obuke;
Izgradnja efikasnog sistema za nadgledanje i procenu rada inspektora rada;
Izgradnja metodologije za obezbeđivanje boljeg ciljanja na osnovu stepena rizika; i
Poboljšanje uslova rada za Inspektorat rada putem izgradnje sistema upravljanja
informacijama i poboljšanje tehničkih uslova rada.
Faqe 24 nga 58
STRATEŠKI CILJ II: Povećanje finansijskih izvora za javne usluge kao rezultat dodatnih
poreskih prihoda i zaplene nezakonite imovine.
Specifični cilj II.1: Kvantitativno poboljšanje podataka kako bi se omogućilo razvijanje
politika koje efektivno doprinose smanjenju neformalne ekonomije.
Neke od osnovnih aktivnosti koje su ciljane u ovoj meri se odnose na:
Mere za povećanje usklađenosti:
Sprovođenje procena uticaja mera politika koje je objavila kosovska administracija sa
objektivnom neformalne ekonomije (Impact Assessments)
Sprovođenje studija ili procena u oblasti neformalne ekonomije u skladu sa međunarodnim
standardima u vezi sa poreskim jazom.
Specifični cilj II.2: Kvantitativno povećanje dobrovoljnog ispunjavanja putem podizanja
svesti, izveštavanja i zakonskih mera ograničenja.
Kao osnovne aktivnosti za postizanje sprovođenja ove mere se mogu navesti sledeće:
Mere za povećanje usklađenosti:
Smanjenje praga za transakcije između poslovanja koje se vrše u gotovini (trenutno 500
evra).
Izrada softvera za fiskalne kase za davanje informacija u vezi sa: brojem izdatih fiskalnih
računa, vremenu i ariklima - sve to u realnom vremenu (online).
Specifični cilj II.3: Kvantitativno poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacija za
bolje sprovođenje usvojenih politika.
Mere za povećanje usklađenosti:
Pregled standardnih obrazaca za elektronsku razmenu podataka i fizičkih nosilaca kako bi se
skratio protok informacija u međuinstitucionalnoj i međunarodnoj komunikaciji.
Završetak tabele Sources/Uses od strane ASK-a.
Poboljšanje kapaciteta fiskalnih predviđanja za prihode u sektorima putem instalacije novih
modula, uporedo sa modelom fiskalnog programiranja.
Proširenje inspekcija u sektoru građevine i nevladinim organizacijama, u vezi sa FT-om
(finansiranje terorizma) i PP-om (pranje novca), gde se inspekcije pojedinih visoko rizičnih
subjekata zasnivaju na finansijskim, poreskim i kriminalnim obaveštajnim podacima (da cilj
bude sektor građevine).
Stvaranje zajedničkih timova CK-a i PAK-a kako bi se kontrolisala roba kategorisana sa
visokim rizikom od utaje poreza.
Istraga i sprovođenje zajedničkih operacija u cilju borbe protiv krijumčarenja robe.
Povećanje aktivnosti koje su preduzete u sprečavanju robe koja krši prava intelektualne
svojine – IPR.
Povećanje broja patrola jedinica za borbu protiv krijumčarenja u cilju borbe protiv
krijumčarenja.
Sprovođenje kontrola nakon uvoza na osnovu upravljanja rizikom i drugih informacija.
Faqe 25 nga 58
Obuka za PAK u oblasti upravljanja rizikom.
Obuka za Carinu Kosova u oblasti sprovođenja zakona.
Obuke posvećene profesionalizmu tužilaca za krivično delo privrednog kriminala i pranja
novca.
Povećanje profesionalnih sposobnosti tužioca, sudija, istražitelja i finansijske obaveštajne
službe, u oblasti PP-a/FT-a.
Faqe 26 nga 58
IV. ARANŽMANI ZA SPROVOĐENJE, PRAĆENJE I IZVEŠTAVANJE
Praćenje, izveštavanje i procena sprovođenja
Praćenje, izveštavanje i procena sprovođenja strateških dokumenata je uređeno Administrativnim
uputstvom 07/2018 o planiranju i izradi strateških dokumenata i akcionih planova, tačnije
Poglavljem V Procena ispunjavanja prioriteta i izveštavanje. Stoga, na osnovu ovog Uputstva,
Ministarstvo finansija kao nosilac ovog strateškog dokumenta ima glavnu odgovornost za
koordinaciju aktivnosti u vezi sa izradom, pregledom, usvajanjem, sprovođenjem i praćenjem
Nacionalne strategije za period od 2019. do 2023. i njenog Akcionog plana za period od 2019. do
2021. Ovo je više objašnjeno u sledećem, u okviru Sekretarijata.
Postoje dve vrste izveštavanja, kao što se zahteva Administrativnim uputstvom 07/2018 koje će
se sprovoditi za praćenje, sprovođenje i procenu sprovođenja Strategije za borbu protiv
neformalne ekonomije, kao u nastavku:
- godišnji izveštaj o napretku sprovođenja (izveštaj o napretku) strateškog dokumenta koji
se treba pripremiti do kraja prvog tromesečja naredne godine, i
- šestomesečni izveštaj o praćenju akcionog plana, na osnovu neophodnih obrazaca koji su
navedeni u Priručniku za izradu strateških dokumenata
Usvajanje izveštaja će se vršiti u skladu sa Administrativnim Uputstvom 07/2018, tačnije članom
16. Poglavlja V Procena ispunjavanja prioriteta i izveštavanje, kao i smernicama datim u ovoj
Strategiji za usvajanje Izveštaja Radne grupe Vlade i razmatranja u Vladi Kosova.
Takođe, kao što se zahteva ovim Uputstvom, Ministarstvo finansija je takođe uspostavilo
međuministarske koordinacione strukture, kako bi se obezbedilo redovno praćenje sprovođenja
dotičnog dokumenta, određujući jasno detalje o praćenju, izveštavanju i srednjoročnom pregledu
i konačnoj proceni sprovođenja strateškog dokumenta.
Koordinacione strukture
Međuministarske koordinacione strukture su uspostavljene na dva nivoa: na visokom nivou
Vlade, što je Radna grupa Vlade, kojom rukovodi ministar finansija i sastavljena od
odgovarajućih ministara, koji su povezani na Strategijom za borbu protiv neformalne ekonomije
i odgovarajućih odeljenja, kao i na tehničkom nivo - Sekretarijat, kojim takođe predsedava
Ministarstvo finansija. U nastavku je dato više objašnjenja o dužnostima i odgovornostima ove
dve koordinacione strukture. Ministarstvo finansija će takvim organima obezbediti objekte i
druge vrste tehničke podrške, koje su neophodne za njihov rad.
Faqe 27 nga 58
Radna grupa Vlade
Radna grupa Vlade je odgovorna za izradu, pregled, usvajanje, sprovođenje i praćenje
Nacionalne strategije Republike Kosovo za sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije,
pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala za period od 2019. do 2023.
Takođe, ova grupa predstavlja predloge za usvajanje u Vladi Republike Kosovo.
Radnu grupu Vlade sačinjavaju predstavnici svih ministarstava i odgovarajućih institucija u vezi
sa sprečavanjem neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog
kriminala. Radnom grupom Vlade predsedava ministar finansija.
Sastav Radne grupe Vlade je sledeći:
Ministar finansija, predsedavajući
Ministar rada i socijalne zaštite;
Ministar pravde;
Ministar unutrašnjih poslova;
Ministar trgovine i industrije;
Direktor Policije Kosova;
Direktor Carine Kosova;
Direktor Poreske administracije Kosova;
Glavni državni tužilac;
Guverner Centralne banke Kosova;
Predsednik Vrhovnog suda Kosova;
Direktor Kosovske agencije za borbu protiv korupcije;
Direktor Finansijske obaveštajne jedinice Kosova.
Radna grupa Vlade treba da obezbedi učešće odgovarajućih institucija iz privatnog i trećeg
sektora u sprovođenju i praćenju Nacionalne strategije i Akcionog plana 2019-2021. Ovo bi se
trebalo učiniti pozvanjem njihovih predstavnici na sastanke Radne grupe Vlade, ukoliko se to
smatra neophodnim sa stanovišta dotičnog slučaja.
Radna grupa Vlade će, u toku kalendarske godine, održati najmanje dva (2) sastanka. Sekretarijat
joj pomaže. Radna grupa Vlade u svom radu može angažovati spoljne stručnjake kad god se
ukaže potreba.
Sekretarijat Radne grupe Vlade
Sekretarijat je odgovoran za pomoć Radnoj grupi Vlade. On će pripremiti pisane nalaze i
predloge u vezi sa izradom, pregledom, usvajanjem, sprovođenjem i praćenjem Nacionalne
strategije i Akcionog plana za period od 2019. do 2023.
Faqe 28 nga 58
Sekretarijat pod rukovodstvom Ministarstva finansija će koordinirati aktivnostima u pripremi i
izradi godišnjeg izveštaja o napretku (izveštaj o napretku) strateškog dokumenta koji će biti
pripremljen do kraja prvog tromesečja naredne godine i šestomesečni izvještaj praćenje akcionog
plana, na osnovu neophodnih obrazaca koji su navedeni u Priručniku za izradu strateških
dokumenata. Treba naglasiti da ne postoji preklapanje dužnosti i odgovornosti između
Ministarstva finansija i Sekretarijata, jer su one jasno definisane u Administrativnom uputstvu
07/2018, kao i u ovom strateškom dokumentu. Ministarstvo finansija kao institucija nosilac će za
ovu strategiju pružiti svu neophodnu podršku za funkcionisanje Sekretarijata.
Sekretarijat identifikuje izazove i prepreke za uspešno sprovođenje i predlaže popravne mere
koje će poduzeti institucije koje sprovode.
Sekretarijatom rukovodi predstavnik Ministarstva finansija. Ostali članovi su predstavnici iz:
Ministarstva finansija, predsjedavajući;
Ministarstva rada i socijalne zaštite;
Kancelarije premijera;
Ministarstva za evropske integracije;
Policije Kosova;
Carine Kosova;
Poreske administracije Kosova;
Centralne banke Kosova;
Finansijske obaveštajne jedinice Kosova;
Agencije za statistiku Kosova;
Ministarstva trgovine i industrije;
Ministarstva pravde;
Nacionalnog koordinatora za borbu protiv privrednog kriminala.
Sekretarijat će, u toku kalendarske godine, održati najmanje četiri (4) sastanka. Može angažovati
spoljne stručnjake kad god proceni da je to neophodno.
Obavezne institucije javnog, privatnog i trećeg sektora
Sprovođenje Nacionalne strategije za period od 2019. do 2023. se zasniva na partnerstvu između
institucija javnog, privatnog i trećeg sektora. Njihove odgovornosti su navedene u Akcionom
planu.
Izrada, pregled i usvajanje Nacionalne strategije i Akcionog plana
Odgovornosti za izradu, pregled i usvajanje Nacionalne strategije i Akcionog plana za period od
2019. do 2023. su sledeće:
Faqe 29 nga 58
Ministarstva i institucije koje su članovi Radne grupe Vlade treba da procene svoje strateško
i operativno okruženje u vezi sa sprečavanjem neformalne ekonomije, pranja novca,
finansiranja terorizma i finansijskog kriminala. Oni treba da uzmu u obzir aktivnosti
homolognih organa javnog, privatnog i trećeg sektora koji su pod njihovim nadzorom ili koji
deluju u svojoj sferi ovlašćenja i koji su relevantni u ovom kontekstu;
Ministarstva i institucije koje su zastupljene u Radnoj grupi Vlade treba da, preko svojih
predstavnika u tehničkoj radnoj grupi, podnesu izveštaj o svojim nalazima u vezi sa
sprečavanjem neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog
kriminala Sekretarijatu najmanje četiri (4) puta u toku kalendarske godine i odmah ukoliko
zahtevaju strateške ili operativne potrebe;
Sekretarijat će analizirati informaciju koju su obezbedile organizacije članice Radne grupe
Vlade. Rezultate treba uzeti u obzir prilikom izrade nacrta ili pregleda Nacionalne strategije
i Akcionog plana za period od 2019. do 2023. Sekretarijat će pripremiti pismene predloge;
Sekretarijat će Radnoj grupi Vlade predstaviti pisane predloge, koji će se uzeti u obzir
prilikom izrade, pregleda ili prilagođavanja Nacionalne strategije i Akcionog plana za period
od 2019. do 2023;
Radna grupa Vlade će, uz podršku Sekretarijata, biti odgovorna za izradu predloga u vezi sa
izradom, pregledom ili prilagođavanjem Nacionalne strategije i Akcionog plana za period od
2019. do 2023;
Radna grupa Vlade će predstaviti predloge u vezi sa izradom, pregledom ili prilagođavanjem
Nacionalne strategije i Akcionog plana za period od 2019. do 2023. Vlade Republike
Kosovo, najmanje dva (2) puta u toku kalendarske godine i odmah, ukoliko zahtevaju
strateške ili operativne potrebe; i
Vlada Republike Kosovo će doneti odluku o usvajanju Nacionalne strategije i Akcionog
plana za period od 2019. do 2023, na osnovu predloga Radne grupe Vlade.
Sprovođenje i praćenje Nacionalne strategije i Akcionog plana
Odgovornosti za sprovođenje i praćenje
Odgovornosti u vezi sa sprovođenjem i praćenjem Akcionog plana i Nacionalne strategije za
period od 2019. do 2023. su sledeće:
Obavezne javne institucije koje će biti odgovorne za sprovođenje Nacionalne strategije za
period od 2019. do 2023. su utvrđene u Akcionom planu;
Nadzorni organi će biti obavezne institucije u vezi sa sprovođenjem aktivnosti institucija
privatnog ili trećeg sektora pod njihovim nadzorom;
Vlada Republike Kosova, relevantna ministarstva i javne institucije će obezbediti da
odgovornost za sprovođenje Nacionalne strategije i Akcionog plana za period od 2019. do
2023. bude sastavni deo službenih dužnosti obaveznih javnih institucija. Stoga će ciljevi
aktivnosti Strategije i delatnosti Akcionog plana biti integrisani u njihove budžete i planove
učinka;
Faqe 30 nga 58
Obavezne institucije će, u toku kalendarske godine, preko svojih predstavnika u Tehničkoj
radnoj grupi, četiri (4) puta izveštavati o rezultatima sprovođenja Akcionog plana
Sekretarijata. One će priložiti obrazac praćenja u Prilogu 2 svojih izveštaja. Sekretarijat će
odrediti tačan raspored za izveštaje;
Sekretarijat će, u toku kalendarske godine, četiri (4) puta izraditi izveštaj o rezultatima
procesa sprovođenja i praćenja. On treba da priloži obrascu praćenja u Prilogu 2 svog nacrta
izveštaja;
Sekretarijat treba da, u toku kalendarske godine, najmanje dva (2) puta izveštava o
rezultatima procesa sprovođenja i praćenja Radne grupe Vlade. On treba da priloži obrazac
praćenja u Prilogu 2 svog nacrta izveštaja; 7. Radna grupa Vlade će Vladi Republike Kosovo,
u toku kalendarske godine, dva (2) puta izvestiti o rezultatima procesa praćenja sprovođenja
koristeći izveštaj koji je izradio Sekretarijat. Obrazac za praćenje u Prilogu 2 će biti priložen
uz izveštaj;
Vlada Republike Kosovo će doneti odluku o merama za sprovođenje Nacionalne strategije i
Akcionog plana na osnovu izveštaja Radne Grupe Vlade za period od 2019. do 2023. Odluke
Vlade Republike Kosovo, u vezi sa sprovođenjem i mogućim popravnim merama, će biti
registrovane u odluci Vlade i u obrascu praćenja u Prilogu 2;
Sekretarijat treba da obavesti obavezne institucije o Odlukama Vlade Republike Kosovo, u
vezi sa sprovođenjem mogućih popravnih mera, tako što će im poslati Odluku sa obrascem
praćenja u Prilogu 2; i
Vlada Republike Kosovo će imati opštu odgovornost za sprovođenje i praćenje Nacionalne
strategije i Akcionog plana za period od 2019. do 2023.
Pokazatelji za praćenje Strategije
Strategija će se pratiti u skladu sa pokazateljima prikazanim u sledećoj tabeli. Osnovne vrednosti
za gore navedene pokazatelje se razmatraju i usaglašavaju sa stručnjacima iz odgovarajućih
oblasti, u vezi sa statističkim podacima i metodologijom prikupljanja.
Tabela 1: Indikatorët e Monitorimit të arritjes së Objektivave të Strategjisë
Ne. Cilj / Pokazatelj Osnovna
vrednost 2019 Srednjoročni cilj 2019-2021
Cilj poslednje 2023. godine
I. Strateški cilj 1: Poboljšati kvalitet upravljanja u ekonomiji kroz identifikaciju, analizu, tretman i praćenje borbe protiv neformalne ekonomije, pranja novca i finansiranja.
1. Smanjenje stope neformalne ekonomije. 31.7% (prema proceni za 2017. godinu)
29% 26%
I. i. Specifični cilj 1: Kvalitetno poboljšanje podataka za omogućavanje razvoja politika kako bi se omogućilo da efikasno doprinose smanjenju sive ekonomije.
2. % mera sa obrazloženjem uticaja objavljene mera prema metodologiji „Procena uticaja” koje se odnosi na informalnost.
50% godišnje, 100% nakon
izdavanja metodologije
100% 100%
Faqe 31 nga 58
I. ii. Specifični cilj 2: Kvalitetno povećanje dobrovoljnog ispunjavanja kroz podizanje svesti, izveštavanje i zakonske mera ograničenja.
3. Procenat (%) realnog efekta nad izračunatim efektom za svaku meru i ukupno (TADAT P1-1, P5-15, P6-16 u poreskoj oblasti )
- 70-80% 90-100%
I. iii Specifični cilj 3: Kvalitetno poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacije za bolju implementaciju usvojenih politika.
4. % prosečnih zaključenih pitanja prema ukupnom iznosu godišnje o poreskim utajama ili ilegalnim radnjama.
50% 70% 70%
5. % javnih službenika koji su pohađali obuku više od (5 ) dana godišnje naspram ukupne vrednosti u različitim aspektima sive ekonomije: koncepti, metodologije i analize.
Prosek institucija kreiranja politika
50%
Prosek institucija kreiranja
politika 70%
Prosek institucija kreiranja
politika 90-100%
I. iv Specifični cilj 4: Smanjenje neformalnog zaposlenja na Kosovu.
6. Stopa neformalne zaposlenosti 14% 12% 10%
II. Strateški cilj 2: Povećanje finansijskih sredstava za javne službe kao rezultat dodatnih poreskih prihoda i od zaplene nezakonite imovine.
7. % poreskih prihoda iz sužavanja poreskog jaza.
Ako se mere sprovode još 2019 50% ili 28 miliona
evra koje im odgovara. U
procentima BDP između 0.02-1%
14 miliona evra (%
kumulativno 75%)
14 miliona evra (100%
kumulativno)
8. Završna zaplena ilegalne imovine kao % zaplenjene imovine.
Veća od 50% zaplenjene
vrednosti u 2019. godini, 2020.
godini i iznos ne manji od 500.000
evra
U vrednosti ne manje od 1
miliona evra i 70% zaplenjene
vrednosti
U vrednosti ne manje od 1
miliona evra i 70%
zaplenjene vrednosti
II. i. Specifični cilj 1: Kvantitativno poboljšanje podataka za omogućavanje razvoja politika da bi na efikasan način doprinele smanjenju neformalne ekonomije.
9. Broj realizovanih studija ili procena svake godine za neformalnu ekonomiju (npr. Poreski jaz, nekompletni nacionalni računi, ostaci, greške i propusti itd.)
>3 (tri procene uticaja i 2 procene
poreskog jaza)
>2 (Procena poreskog jaza osim procene
uticaja)
>2 Procene poreskog jaza
II. ii. Specifični cilj 2: : Kvantitativno povećanje dobrovoljnog ispunjavanja kroz podizanje svesti, izveštavanje i zakonske mere ograničenja.
10. % povecanja poreske osnovice za vrstu poreza i sektor sa visokom izloženošcu neformalnoj ekonomiji.
Ne manje od 2 % kao prosek svih
vrsta poreza da bi se došlo do jaza PAK-a, PDV-a i
TAP-a ( 29-33%)
Ne manje od 2,5% kao
prosek svih vrsta poreza da bi se došlo do jaza PAK-a,
PDV-a i TAP-a
Ne manje od 2.5 % kao prosek svih
vrsta poreza da bi se došlo do jaza PAK-a,
PDV-a i TAP-a
Faqe 32 nga 58
(27-31%) (26-30%)
11. % povecanje zaplene nezakonite imovine u sektorima aktivnosti visokog rizika.
Veća od 50% zaplenjene
vrednosti u 2019. godini i u
vrednost ne manje od 750.000 evrs
U vrednosti ne manjoj od 1.25 miliona evra i
75% zaplenjene vrednosti u
2020. godini
U vrednosti ne manje od 1.5 miliona evra i
75 % zaplenjene vrednosti u
2021. godini
II. iii Specifični cilj 3: Kvantitativno poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacije za bolju implementaciju usvojenih politika.
12. % legalnih inicijativa koje smanjuju vreme institucionalne interakcije na preko 10 dana u odnosu na sadašnju vrednost i ne povecavaju broj administrativnih karika zahteva za administrativnim postupkom.
50% 100% 100%
13. Broj obuka vezanih za neformalnu ekonomiju i nezakonite aktivnosti.
10 obuka sa po 20 učesnika
14 obuka sa po 20 učesnika
18 obuka sa po 20 učesnika
Faqe 33 nga 58
V. BUDŽETSKI UTICAJ I SPROVOĐENJE STRATEGIJE
Budžetski uticaj Strategije prema ciljevima, godinama i strukturi rashoda dat je u sledećoj tabeli.
Total Rrjedhes Kapital Total Rrjedhes Kapital Total Rrjedhes Kapital Total Rrjedhes Kapital
6,147.91 5,929.14 218.77 1,703.12 1,611.87 91.25 2,425.59 2,318.07 107.52 2,019.20 1,999.20 20.00
100% 96.44% 3.56% 100% 94.64% 5.36% 100% 95.57% 4.43% 100% 99.01% 0.99%
737.54 737.54 - 247.77 247.77 - 261.00 261.00 - 228.77 228.77 -
100% 100% 0% 100% 100% 0% 100% 100% 0% 100% 100% 0%
3,903.86 3,903.86 - 840.57 840.57 - 1,598.53 1,598.53 - 1,464.76 1,464.76 -
100% 100% 0% 100% 100% 0% 100% 100% 0% 100% 100% 0%
240.84 169.59 71.25 119.14 47.89 71.25 63.68 63.68 - 58.02 58.02 -
100% 70% 30% 100% 40% 60% 100% 100% 0% 100% 100% 0%
210.99 150.99 60.00 66.33 46.33 20.00 112.33 92.33 20.00 32.33 12.33 20.00
100% 72% 28% 100% 70% 30% 100% 82% 18% 100% 38% 62%
410.36 410.36 - 156.28 156.28 - 32.60 32.60 - 221.48 221.48 -
100% 100% 0% 100% 100% 0% 100% 100% 0% 100% 100% 0%
12.00 12.00 - - 0 - 12.00 12.00 - - - -
100% 100% 0% 100% - - 100% 100% 0% 100% - -
821.15 733.63 87.52 273.01 273.01 345.43 257.91 87.52 202.71 202.71 -
100% 89% 11% 100% 100% 0% 100% 75% 25% 100% 100% 0%
Objektivi specifik I.1: Përmirësimi cilësor i të dhënave për të mundësuar
zhvill imin e politikave që në mënyrë të efektshme kontribuojnë në uljen e
ekonomisë joformale.
Objektivi Specifik I.2: Rritja cilësore e përmbushjes vullnetare përmes ngritjes së
vetëdijes, raportimit dhe masave ligjore të kufizimit.
Objektivi Specifik I. 3: Përmirësimi cilësor i kapaciteteve institucionale dhe
bashkërendimit për zbatim më të mirë të politikave të miratuara.
Buxheti 2019-2021 Buxheti 2019 Buxheti 2020 Buxheti 2021
VIZION: ZHVILLIMI I NJË SISTEMI TË QËNDRUESHËM NË KOSOVË PËR TË LUFTUAR
EKONOMINË JOFORMALE ME QËLLIM PËRMIRËSIMIN E MIRËQENIES EKONOMIKE
DHE SHOQËRORE TË QYTETARËVE TË KOSOVËS.
Objektivi specifik I4: Objektivi Specifik I.4: Zvogëlimi i punësimit joformal në
Kosovë
Objektivi Strategjik II: Rritja e burimeve financiare për shërbimet
publike si rezultat i të hyrave shtesë tatimore dhe nga konfiskimi i
pasurisë së paligjshme.
Objektivi Strategjik I: Përmirësimi i cilësisë së qeverisjes në ekonomi
nëpërmjet identifikimit, analizimit, trajtimit dhe monitorimit të
luftimit të ekonomisë joformale, pastrimit të parave dhe financimit të
terrorizmit.
Objektivi specifik II.1: Përmirësimi sasior i të dhënave për të mundësuar
zhvill imin e politikave që në mënyrë të efektshme kontribuojnë në uljen e
ekonomisë joformale.
Objektivi Specifik II.2: Rritja sasiore e përmbushjes vullnetare përmes ngritjes së
vetëdijes, raportimit dhe masave ligjore të kufizimit.
Objektivi Specifik II.3: Përmirësimi sasior i kapaciteteve institucionale dhe
bashkërendimit për zbatim më të mirë të politikave të miratuara.
Faqe 34 nga 58
PRILOG:
- Dokument obračuna troškova;
- Pasoš pokazatelja;
- Odluka o osnivanju radne grupe
Faqe 35 nga 58
AKCIONI PLAN 2019-2021 u vezi sprovođenjem Nacionalne strategije Republike Kosovo za sprečavanje i borbu protiv
neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2019-2023.
Legenda: Prvi nivo: Cifre u 000 Evra
Drugi nivo: Budž- Budžet Kosova, Don- Donator
Treći nivo: Bez angažovanja ☐ ; Diskutovano ali neodobreno ☐ ; Angažovano ☒
Rukovodeća institucija: Crna, naglašena
Br. Strateški i specifičnij ciljevi, pokazatelji i radnje
Osnovne predložene vrednosti
[2019]
Privremeni cilj [2019-2021]
Cilj poslednje godine [2023]
Rezultat
VIZIJA: POBOLJŠANJE EKONOMSKE I DRUŠTVENE DOBROBITI GRAĐANA KOSOVA I OMOGUĆAVANJE NAPRETKA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA.
I. STRATEŠKI CILJ I: Poboljšanje kvaliteta vladanja u privredi kroz identifikaciju, analizu, tretman i nadzor borbe protiv neformalne ekonomije, pranja novca i finansiranja terorizma
Smanjenje stope neformalne ekonomije. 31.7% (prema procenama za
2017. godinu) 29% 26% Stopa smanjene neformalne ekonomije.
I Specifični cilj 1: Kvantitativno poboljšanje podataka za omogućavanje razvoja politika koje efikasno doprinose smanjenju neformalne ekonomije.
Pokazatelj: Procenat (%) mera sa obrazloženjem uticaja objavljene mere prema metodologiji „Procena uticaja” u vezi sa informalitetom.
50% u najboljem slučaju dok
metodologija nije spremna
100% 100%
Mere koje su predviđene od strane Vlade Kosova sa fokusom na formalnost su obrazložene kvantitativnom i kvalitetnom analizom uticaja koji uzima u obzir najmanje i) kontekst ii) efektivnost iii/) efikasnost iv) raspoložive izvore
Br. Akcija Poslednji
rok
Budžet Izvor
finansiranja
Vodeća i institucija podrške
Proizvod
Referenca u
dokumentima
2019. 2020. 2021.
1.1.1 Napredak u korišćenju statističkih istraživanja od strane ASK (Agencije za statistiku Kosova) u modelima procene neformalne ekonomije na Kosovu, u makro-fiskalnim predviđanjima Ministarstva za finansije (MF) i političkih mera adresiranih sektorskoj strategiji.
K1 2020 i nakon nastavka
- 3.2 - Budžet ☐ MF/ DMPMFS
1.1.1 Napredak u korišćenju statističkih istraživanja od strane ASK (Agencije za statistiku Kosova) u modelima procene
Faqe 36 nga 58
neformalne ekonomije na Kosovu, u makro-fiskalnim predviđanjima Ministarstva za finansije (MF) i političkih mera adresiranih sektorskoj strategiji.
1.1.2 Osiguranje usklađenosti podataka ASK u vezi sa neformalnom ekonomijom u skladu sa međunarodnim metodologijama i standardima.
K4 2020 160 160 160 Budžet 480 ☐ ASK
1.1.2 Osiguranje usklađenosti podataka ASK u vezi sa neformalnom ekonomijom u skladu sa međunarodnim metodologijama i standardima.
1.1.3 Obavljanje ankete o cenama poljoprivrednog zemljišta od strane ASK.
K4 2021 - 29.5 29.5 Budžet 59 ☐
ASK
1.1.3 Obavljanje ankete o cenama poljoprivrednog zemljišta od strane ASK.
1.1.4 Pripremanje vodiča o Metodologiji procene različitih poreskih uticaja (Tax Expenditure), koji se primenjuje pre donošenja bilo kakve
K2 2019 - - - - MF, DFPFT
1.1.4 Pripremanje vodiča o Metodologi
Faqe 37 nga 58
predložene fiskalne mere. ji procene različitih poreskih uticaja (Tax Expenditure), koji se primenjuje pre donošenja bilo kakve predložene fiskalne mere.
1.1.5 Specifikacije u Trezoru komponenti plaćanja od strane poreskih obveznika: i) Novčane kazne ii) Kazne iii) Kamata iv) Utaja poreza v) Vrsta poreza
K4 2019 iu nastavku
31.27 - - Budžet ☐
MF, Trezor, PAK
1.1.5 Specifikacije u Trezoru komponenti plaćanja od strane poreskih obveznika: i) Novčane kazne ii) Kazne iii) Kamata iv) Utaja poreza v) Vrsta poreza
1.1.6 Povećan nadzor od strane CBK (Centralna banka Kosova) o opisu finansijskih transakcija banaka kako bi se povećala korisnost informacija za kvalitativnim analizama nadležnih organa.
K4 2019 - K4 2022
- - - - CBK
1.1.6 Povećan nadzor od strane CBK (Centralna banka Kosova) o opisu finansijskih transakcija banaka kako bi se povećala korisnost informacija
Faqe 38 nga 58
za kvalitativnim analizama nadležnih organa.
1.1.7 Stvaranje među-bankarskog sistema plaćanja u cilju stimulisanja plaćanja karticom i drugih načina plaćanja smanjujući u velikoj meri korišćenje gotovog novca kao sredstvo plaćanja.
K2 2020 -K4 2022
- - - -
CBK Vlada Republike Kosovo
1.1.7 Stvaranje među-bankarskog sistema plaćanja u cilju stimulisanja plaćanja karticom i drugih načina plaćanja smanjujući u velikoj meri korišćenje gotovog novca kao sredstvo plaćanja.
1.1.8 Davanje bankarskih kredita na osnovu finansijskih izveštaja podnesenim u PAK i overenim od strane stručnjaka oblasti za sva preduzeća koja su dužna da dostavljaju izveštaje ovoj instituciji.
K4 2019 15.1 2.0 2.0 Budžet ☐ CBK
1.1.8 Davanje bankarskih kredita na osnovu finansijskih izveštaja podnesenim u PAK i overenim od strane stručnjaka oblasti za sva preduzeća koja su dužna da
Faqe 39 nga 58
dostavljaju izveštaje ovoj instituciji.
1.1.9 Kontinuirano objavljivanje podataka oblasti javnih finansija, prema formatu otvorenih podataka, na nacionalnom portalu o otvorenim podacima.
K2 2020 - 35
6 Donacije ☐ MJU
1.1.9 Kontinuirano objavljivanje podataka oblasti javnih finansija, prema formatu otvorenih podataka, na nacionalnom portalu o otvorenim podacima.
1.1.10 Proširenje spektra procena rizika od FOJ (Finansijska obaveštajna jedinica) dodavanjem Procene finansijskog sektora.
K4 2019 41.4 - - Donacije ☐ FOJ
Dok.proc. rizika u
spec. finans. sekt.
AKCIONI PLAN za
tretiranje mera od
procene rizika na fin.
Sek
.
FATF
Prep.Br.
1Nacion.
StrategijaSp
reč.i borb.
nefor.
ekonomije
PN/FT/
FIN.
KRIM. -
Akcioni
plan
Strategije.
Opšti budžet za Specifični cilj 1: 247.77 261.0 228.77 737.55
Od kojih kapitalni: - - - -
Od kojih tekuci: 247.77 261.0 228.77 737.55
Faqe 40 nga 58
Br. Strateški i specifični ciljevi, pokazatelji i akcije
Predložene osnovne
vrednosti [2019]
Privremeni cilj [2019 -2021]
Cilj poslednje godine [2023]
Rezultat
I Specifični cilj I. 2 Kvalitetno povećanje dobrovoljnog ispunjavanja kroz podizanje svesti, izveštavanje i pravne mere ograničenja
Pokazatelj: Procenat (%) realnog uticaja na obračunati uticaj za svaku meru i ukupno (TADAT P1-1, P5-15, P6-16 u oblasti poreza).
70-80% 90-100%
Realni podaci o očekivanim poboljšanjima iz primene mera su u skladu sa očekivanjima u obavljenim analizama procene očekivanog efekta ovih mera.
Br. Akcija
Poslednji rok
Budžet Izvor
finansiranja
Rukovodeća institucija i
podrške Proizvod
Referenca u
dokumentima
2019 2020 2021
1.2.1 Povećanje aktivnosti komunikacije sa javnošću (broja učesnika i budžeta) za podizanje nivoa svesti građana od strane nadležnih organa za sprovođenje ove strategije.
Kontinuirano
- -
MF/ PAK; CK; MRSZ; PK
Šestomesečna izveštavanja
- Izveštaji o sprovođenju Strategije
- Sajt MF-a
1.2.2 Povećanje broja konferencija, radionica, zajedničkih sastanaka sa profesionalnim udruženjima kako bi se razgovaralo o uticaju mera protiv neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala (članstvo ovih udruženja, broj učesnika i dokumenti konferencija).
Kontinuirano
4.5 4.5 4.5 Budžet ☐
MF/ PAK; FOJ; MRSZ; CK; PK
Šestomesečna izveštavanja
- Izveštaji o sprovođenju Strategije
- Sajt MF-a
1.2.3 Pregled u godišnjem izveštaju sprovođenja Strategije u vezi sa prihodima od neformalne sive i crne ekonomije na internet stranici MF.
K4 2019 i kontinuirano
- - -
MF/ PAK; FOJ; MRSZ; CK; PK
Godišnja izveštavanja nakon objavljivanja nacionalnih računa
Izveštaji o sprovođenju Strategije.
- -Sajt MF-a
1.2.4 Priprema i objavljivanje letaka sa informacijama za javnost o očekivanom efektu u sprečavanju neformalne ekonomije i sprovođenja mera predviđenih u skladu sa članom 64. SSP-a o platnom sistemu.
K4 2019 i kontinuirano
5 5 5 Budžet ☐ CBK 2 serije po 1000 komada letaka / godišnje
- Račun plaćanja
- Fotografija
- Pregled inventara ulaza i izlaza od MF ili institucija,
Faqe 41 nga 58
Centar zvaničnih objavljivanja.
1.2.5 Treba obaviti studiju u vezi sa procesom procene cene imovina, registracije nekretnina u slučaju kupovine po prvi put ili prenosa, kako bi vrednost registrovane imovine odrazila aktuelnu vrednost tržišta.
K1 2020 58.91 Budžet 4.07☐ Donacije 54.84☐
Katastar/ MF Odeljenje poreza na imovinu/ / Opštine /CBK/MP
Dokument studije ili nacrt zakonskog/podzakonskog akta
Zvanična objavljivanja: Vlada Kosova, Skupština Kosova
1.2.6 Treba funkcionalizovati jedinstveni sistem adresa
K2 2020 Studija U zavisnosti od predviđenih rokova Studijom do kraja 2022. godine
64.36
Budžet. 11.9 ☐ Donacije 52.46 ☐
Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – Katastarska agencija Kosova/Opštine
Projekat unifikacije adresa
Zvanična objavljivanja: Vlada Kosova i Ministarstvo životne sredine, Skupština Kosova
1.2.7 Izrada Koncept dokumenta u vezi sa podnošenjem godišnje izjave poreza na lični dohodak u PAK i od strane fizičkih neposlovnih lica.
K1 2021
- 5.5 5.5 Budžet 11.0 ☐ MF/PAK Koncept dokumenta usvojen
Vebsajt KP
1.2.8 Izrada Koncept dokumenta u vezi sa podnošenjem godišnje porodične izjave poreza na lični dohodak u PAK-u i od strane fizičkih neposlovnih lica.
K1 2021
- - - MF/PAK Koncept dokumenta usvojen
Vebsajt KP
1.2.9 Sve uplate zaposlenima od strane poslodavca treba izvršiti kroz bankarski sistem.
K4 2019 1.75 - - Budžet☐ MRSZ; MF/PAK
Zakon o radu
Vebsajt MRSZ
1.2.10 Povećanje broja preduzeća opremljenih fiskalnim kasama.
U kontinuitetu
30.0 30.0 30.0 Budžet ☐ MF/PAK Povećanje broja preduzeća opremljenih EFO-om.
PAK MF Izveštaji Operatera distribucije fiskalne opreme.
1.2.11 Treba izvršiti unošenje elektronskih faktura u novi sistem TI u PAK.
K2 2020 - 10.50 - Budžet ☐ MF/PAK Implementacija novog TI sistema o
Vebsajt PAK
Faqe 42 nga 58
komponenti elektronskog računa.
1.2.12 Izmena/dopuna Zakona o finansiranju političkih stranaka i donošenje zakonskih i podzakonskih akata za objavljivanje i transparentnost informacija o finansijama političkih stranaka.
K4 2019 17.1 - - Budžet ☐ Centralna izborna komisija/KP
Zakon koji je usvojila Skupština Kosova
Reforma evropske agende (ERA)
1.2.13 Nezavisna revizija finansija političkih stranaka i objavljivanje njihovih rezultata.
K4 2020 - - -
Nacionalna kancelarija za reviziju (GKR)
- Finansijski izveštaji overeni od strane revizora za političke stranke;
- Finansijski izveštaji objavljeni za političke stranke.
Nacionalni izveštaj 2018 (EK)
1.2.14 Osnivanje jedinice za vraćanje zaplenjene imovine.
Do kraja K2 2020 godine AT i do kraja 2022. godine potpuno funkcionisanje Agencije
63.86 700 400 Donacije ☐ AMSKA
- Izrazi reference veštačenja izrađenih i planiranih;
- Budžet za veštačenje izdvojen i angažovan za ugovornog organa
- Ugovor je zaključen.
.
1.2.15 Stvaranje fonda zaplene na Kosovu. K2 2020
MD - Fond zaplene na
Kosovu
1.2.16 Pokretanje finansijske istrage na samom početku u slučajevima kada se sumnja na korupciju o čemu PK i Državno tužilaštvo smatraju da postoji mogućnost za konfiskaciju imovine stečene krivičnim delom u skladu sa preporukama FATF.
K4 2019
600 600 600 Budžet ☐
PK, Državno tužilaštvo
- Broj istraž. finans.slučajeva PN/FT - Vrednost zamrznute, konfiskovane, zaplenjene imovine
FATF
Prepor. br.
30,
Nacional.
Strategija
sprečavanje
nefom.ekon
omije.
PN/FT /
Finans.
kriminala-
Faqe 43 nga 58
Akcioni
plan
Strategije.
1.2.17 Dodavanje istražnih aktivnosti za krivična dela protiv ekonomije, kako je propisano u Krivičnom zakoniku Kosova (Poglavlje XXV).
Kontinuirano počev od K4 2019
90 90 90 Budžet ☐ PK/Tužilaštvo, CK i PAK
Istražne aktivnosti sa ciljem na krivična dela protiv ekonomije
Tužilaštvo Kosova
1.2.18 Usvajanje Koncept dokumenta za poboljšanje zakonodavstva u oblasti sprečavanja pranja novca i borbe protiv finansiranja terorizma, u skladu sa praksama EU-a, preporuke PECK II, Nacionalnog izveštaja 2018. godine o Kosovu i SPP (Član 89) .
K4 2019 6.6 - - Budžet ☐ MF/FOJ
- Koncept dokumenta usvojen od strane Vlade
-
GPRV 2019
1.2.19 Povećanje broja poseta i kontrola realizovanih na osnovu procene rizika u borbi protiv neformalne ekonomije, izbegavanja poreza i utaji poreza.
K3 2019 Kontinuirano do kraja 2022. godine
29.76 29.76 29.76 Budžet ☐
PAK
- Planovi rada PAK-a - Objavljeni izveštaji od strane PAK-a
Vebsajt PAK-a
1.2.20 Izmena i dopuna Zakona o poreskoj administraciji i procedurama.
K3 2019 1.54 - - Budžet ☐
MF/PAK Usvojeni zakon u Vladi
Vebsajt PAK-a
Opšti budžet za Specifični cilj I.2: 840.57 1.598,53
1.464,76
3.903,87
Od kojih kapitalni: - - - -
Od kojih tekuci: 840.57 1.598,53
1.464,76
3.903,87
Br. Strateški i specifični ciljevi, pokazatelji i akcije
Predložene osnovne vrednosti
[2019]
Privremeni cilj [2019-2021]
Cilj poslednje godine [2023]
Rezultat
I. Specifični cilj I. 3: Kvalitativno poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacije za bolju implementaciju usvojenih politika.
Pokazatelj: Prosečan procenat (%) završenih predmeta prema totalu godišnje za poreske utaje ili nezakonite radnje.
50% 70% 70% Poboljšana institucionalna interakcija izvršnih organa i pravosudnog sistema.
Pokazatelj: Nađena prosečna monetarna vrednost za slučaj.
>60000 € >65000€ >70000€ Delatnosti otkrivanja, sprečavanja i kažnjavanja javnih zvaničnika merena i poboljšana u proseku iz godine u godinu. - Bektesh
Pokazatelj: Procenat (%) javnih službenika obučenih preko 5 dana u godini o pitanjima neformalne ekonomije u ukupnom iznosu u
Prosek Institucija 50%
Prosek Institucija 70%
Prosek Institucija 90-
100%
Javni službenici u ključnim institucijama predviđeni ovom Strategijom ažurirali su svoja znanja i veštine u pitanjima vezanim za neformalnu ekonomiju
Faqe 44 nga 58
relevantnim institucijama politike: MF Odeljenje za politike i imovinu, Makro, ASK
Nr. Akcija Krajni rok Budžet
Izvor finansiranja
Rukovodeća institucija i
podrške
Akcija 2019.
Krajni rok 2020. 2019. 2020. 2021.
1.3.1 Kontinuirano ažurinje klasifikacije ekonomske aktivnosti biznisa prema međunarodnoj nomenklaturi (NACE rev.2) i razmena takvih informacija između ARKBK, PAK i ASK
K2 2019. kontinuirani
2.8 2.8 2.8
Kontinuirano ažurinje klasifikacije ekonomske aktivnosti biznisa prema međunarodnoj nomenklaturi (NACE rev.2) i razmena takvih informacija između ARKBK, PAK i ASK
K2 2019. kontinuirani
2.8 2.8
1.3.2 Intenzivirati i koordinirati aktivnosti između PAK-a i Ministarstva rada i socijalnog zaštite (MRSZ) u cilju identifikacije i registracije neregistrovanih radnika, na osnovu podataka koje je dostavila Agencija za statistiku Kosova u objavljivanju istraživanja neformalne ekonomije.
K1 2020 Kontinuirani
- 8.8 8.8
Intenzivirati i koordinirati aktivnosti između PAK-a i Ministarstva rada i socijalnog zaštite (MRSZ) u cilju identifikacije i registracije neregistrovanih radnika, na osnovu podataka koje je dostavila Agencija za statistiku Kosova u objavljivanju istraživanja
K1 2020 Kontinuirani
- 8.8
Faqe 45 nga 58
neformalne ekonomije.
1.3.3 Postizanje memoranduma o razumevanju između Ministarstva pravde i MF/PAK-a da se obezbedi razmena podataka od strane notara za transakcije i) Nekretnine ii) Mašina iii) Zakup, koji minimalno pruža informacije o broju transakcija, vrsta (kupovinu, prenos, zakup), adresu, vrednost, predmet (fizičko lice, biznis ili javno).
K1 2020 - 5.65 -
Postizanje memoranduma o razumevanju između Ministarstva pravde i MF/PAK-a da se obezbedi razmena podataka od strane notara za transakcije i) Nekretnine ii) Mašina iii) Zakup, koji minimalno pruža informacije o broju transakcija, vrsta (kupovinu, prenos, zakup), adresu, vrednost, predmet (fizičko lice, biznis ili javno).
K1 2020 - 5.65
1.3.4 Razvijanje i prezentiranje novih modela fiskalnih programa kako bi se poboljšala fiskalna predviđanja za sektorske prihode.
K1 2020 71.25 - -
Razvijanje i prezentiranje novih modela fiskalnih programa kako bi se poboljšala fiskalna predviđanja za
K1 2020 71.25 -
Faqe 46 nga 58
sektorske prihode.
1.3.5 Objavljivanje i ažuriranje liste zemalja visokog rizika (prema publikacijama FATF-a), crne liste EU, liste OECD-a za Gold Passeports 2018 itd.
Vazhdueshëm
- - -
Objavljivanje i ažuriranje liste zemalja visokog rizika (prema publikacijama FATF-a), crne liste EU, liste OECD-a za Gold Passeports 2018 itd.
Vazhdueshëm
- -
1.3.6 Pregled metodologije FIU za procenu rizika u skladu sa preporukama evaluacija i tehničkom pomoći u ovoj oblasti.
K4 2019 1.6 1.6 1.6
Pregled metodologije FIU za procenu rizika u skladu sa preporukama evaluacija i tehničkom pomoći u ovoj oblasti.
K4 2019 1.6 1.6
1.3.7 Povećanje koordiniranih aktivnosti (kontrola / inspekcija) obaveštajnih i agencija za provedbu zakona u visoko rizičnim produžecima, deo liste koju je utvrdila FOJ.
K2 2019 dhe vazhdueshëm
4.2 4.2 4.2
Povećanje koordiniranih aktivnosti (kontrola / inspekcija) obaveštajnih i agencija za provedbu zakona u visoko rizičnim produžecima, deo liste koju je utvrdila FOJ.
K2 2019 dhe vazhdueshëm
4.2 4.2
1.3.8 Povećanje inspekcija i aktivnosti praćenja usklađivanja nadzora u notarskim
K4 2019-2022
12.62 12.62 12.62 Povećanje inspekcija i
K4 2019-2022
12.62 12.62
Faqe 47 nga 58
kancelarijama i agencijama za nekretnine kako bi se procenila usklađenost subjekata koji izveštavaju sa PPP i FT zakonom.
aktivnosti praćenja usklađivanja nadzora u notarskim kancelarijama i agencijama za nekretnine kako bi se procenila usklađenost subjekata koji izveštavaju sa PPP i FT zakonom.
1.3.9 Obezbediti funkcionalnu saradnju između Poreske uprave i carina Kosova sa relevantnim poreskim i carinskim upravama kroz potpisivanje memoranduma o razumevanju za jačanje međunarodne razmene informacija, posebno u vezi sa matičnom kompanijom ili linijskim kompanijama
K4 2019-2022
7.2 7.2 7.2
Obezbediti funkcionalnu saradnju između Poreske uprave i carina Kosova sa relevantnim poreskim i carinskim upravama kroz potpisivanje memoranduma o razumevanju za jačanje međunarodne razmene informacija, posebno u vezi sa matičnom kompanijom ili linijskim kompanijama
K4 2019-2022
7.2 7.2
1.3.10 Povećati kvalitet monitoringa i procedura krivičnih dela za izgradnju kako bi se smanjila nezakonita izgradnja i izgradnja objekata koji ne ispunjavaju potrebne
K2 2020-2022
- 1.32 1.32
Povećati kvalitet monitoringa i procedura
K2 2020-2022
- 1.32
Faqe 48 nga 58
specifikacije.
krivičnih dela za izgradnju kako bi se smanjila nezakonita izgradnja i izgradnja objekata koji ne ispunjavaju potrebne specifikacije.
1.3.11 Obuka i povećanje kapaciteta u Diviziji za neformalnu ekonomiju i vladinih računa
K4 2019- 2022
6.4 6.4 6.4
Obuka i povećanje kapaciteta u Diviziji za neformalnu ekonomiju i vladinih računa
K4 2019- 2022
6.4 6.4
1.3.12 Obuka za “Forecast consolidation” Divizije za fiskalne politike za “Tax Expenditures and Impact Assessment
K4 2019- 2022
12.96 12.96 12.96
Obuka za “Forecast consolidation” Divizije za fiskalne politike za “Tax Expenditures and Impact Assessment
K4 2019- 2022
12.96 12.96
Opšti budžet za specifični cilj I4: 119.14 63.68 58.02
Opšti budžet za specifični cilj I4:
119.14 63.68
Od kojih kapitalni: 71.25 - -
Od kojih kapitalni:
71.25 -
Od kojih tekuci: 47.89 63.68 58.02
Od kojih tekuci:
47.89 63.68
Nr. Strateški i specifični ciljevi,
pokazatelji i akcije
Predložene osnovne
vrednosti [2019]
Privremeni cilj [2019-2021]
Cilj poslednje godine [2023]
Rezultat
I. Specifični cilj I. 4: Smanjenje neformalnog zapošljavanja na Kosovu
Faqe 49 nga 58
Pokazatelj: Stopa neformalne zaposlenosti 14% 12% 10% Smanjuje se procenat zaposlenih u neformalnom zapošljavanju, povećanjem kvaliteta rada i dobrobiti društva.
Nr. Akcija Krajni
rok
Budžet Izvor
finansiranja
Rukovodeća institucija i
podrške
Akcija 2019.
Krajni rok 2020. 2019. 2020. 2021.
1.4.1 Organizovanje informativnih kampanja za javnost i poslodavce
T4, 2019,2020 dhe 2021
12.3
12.3
12.3
Organizovanje informativnih kampanja za javnost i poslodavce
T4, 2019,2020 dhe 2021
12.3 12.3
1.4.2 Angažiranje zainteresovanih strana i šire javnosti u rešavanje neformalne zaposlenosti
T3 2019; 2020, 2021
Angažiranje zainteresovanih strana i šire javnosti u rešavanje neformalne zaposlenosti
T3 2019; 2020, 2021
1.4.3 analiza stanja i procena dobrih praksi za smanjenje neformalnog rada.
T4 2019 20
analiza stanja i procena dobrih praksi za smanjenje neformalnog rada.
T4 2019 20
1.4.4 Realizacija analize u vezi sa kreiranje Registra zaposlenih u okviru MRSZ-a
T3 2020
Realizacija analize u vezi sa kreiranje Registra zaposlenih u okviru MRSZ-a
T3 2020
1.4.5
Pripremanje uputstva o metodologiji za procenu stepena rizičnosti slučajeva / određivanje prioriteta i postavljanje plana inspekcije; i obuku relevantnog osoblja za korišćenje metodologije
T1 2020 5.0
Pripremanje uputstva o metodologiji za procenu stepena rizičnosti slučajeva / određivanje prioriteta i postavljanje plana
T1 2020 5.0
Faqe 50 nga 58
inspekcije; i obuku relevantnog osoblja za korišćenje metodologije
1.4.6 Razvijanje priručnika/procedure akcije o inspekcijama.
T4 2019 2.0
Razvijanje priručnika/procedure akcije o inspekcijama.
T4 2019 2.0
1.4.7 Izgradnja sistema za praćenje i sistema procenjivanje učinka rada inspektora.
Nema dodatnih troškova. Troškovi uključeni u Sektorsku strategiju Akcioni plan, aktivnost 3 u okviru specifičnog cilja 2.2
Izgradnja sistema za praćenje i sistema procenjivanje učinka rada inspektora.
Nema dodatnih troškova. Troškovi uključeni u Sektorsku strategiju Akcioni plan, aktivnost 3 u okviru specifičnog cilja 2.2
1.4.8 Obuke o podizanju kapaciteta inspektora T4 2019
Obuke o podizanju kapaciteta inspektora
T4 2019
1.4.9 Funkcionalnost/izgradnja Sistema za upravljanja informacijama
T4 2020 75.0
Funkcionalnost/izgradnja Sistema za upravljanja informacijama
T4 2020 75.0
1.4.10 Opremanje inspektora sa radnim sredstvima T4 2019 12
Opremanje inspektora sa radnim sredstvima
T4 2019 12
1.4.11 Opremanje inspektora sa vozilima T4 2019, 2020 i 2021
20 20 20 Opremanje inspektora sa vozilima
T4 2019, 2020 i 2021
20 20
Faqe 51 nga 58
Opšti budžet za specifični cilj I4: 66.33 112.33 32.33
Opšti budžet za specifični cilj I4:
66.33 112.33
Od kojih kapitalni: 20.0
20.0
20.0 Od kojih kapitalni:
20.0
20.0
Od kojih tekuci: 46.33
92.33
12.33 Od kojih tekuci:
46.33
92.33
Nr. Strateški i specifični ciljevi,
pokazatelji i akcije
Predložene osnovne
vrednosti [2019]
Privremeni cilj [2019-2021]
Cilj poslednje godine [2023]
Rezultat
II. STRATEŠKI CILJ II: Povećanje finansijskih sredstava za javne usluge kao rezultat dodatnih poreskih prihoda i konfiskacije nezakonitih sredstava.
Pokazatelj: Procenat (%) poreskih prihoda od sužavanja poreskog jaza
Ako se primenjuju mere u 2019. godini, odgovara 50% ili 28
miliona evra.
14 mil evra (% kumulativno 75%)
14 mil evra (% kumulativno
100% )
- Smanjenje poreskog jaza za više od 0,02% BDP-
a Ref. 2017 (14 ml evra) ukidanjem kazne,
novčanih kazni i interesa. - Cilj je da se do kraja 2022. godine realizuje 0,02-
1% BDP-a Ref 2017, odnosno 60 miliona evra kazne, novčane kazne i kamate.
Pokazatelj: Završne zaplene ilegalnih imovina kao % zaplenjenih imovina
Više od 50% od zaplenjene vrednosti
u 2019, a vrednosti ne manja od 500000
evra
U vrednosti ne manje od 1 miliona
evra i 70% zaplenjene
vrednosti u 2020. godini
U vrednost ne manja od 1
milion evra i 70% od
zaplenjene vrednosti u
2021
Povećanje količine konačnih zaplenjene imovine stečene kroz ilegalne aktivnosti kako u zaplenjenoj tako i u vrednosti imovine.
Specifični cilj II. 1: Kvantitativno poboljšanje podataka kako bi se omogućio razvoj politike koja efektivno doprinosi smanjenju neformalne ekonomije.
Pokazatelj: Broj istraživanja, studija ili
standardne procene sprovedene godišnje za
neformalnu ekonomiju (psh. tax gaps,
Statistical surveys on non completeness of
national accounts, residuals, errors and
ommissions etc.)
>3 (tri procene impakta i 2 procene poreskog hendeka)
>2 (procene poreskog jaza pored
procene impakta)
>2 procene poreskog jaza.
Povećanje procena u masi u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
Nr. Akcija Krajni rok Budžet
Izvor finansiranja
Rukovodeća institucija i
podrške
Akcija 2019.
Krajni rok 2020. 2019. 2020. 2021.
2.1.1 Izvršavanje procena uticaja mera politika objavljenih od strane administracije Kosova sa ciljem neformalne ekonomije (Impact Assessments)
K4 2019 -2022
90 30 30
Izvršavanje procena uticaja mera politika
K4 2019 -2022
90 30
Faqe 52 nga 58
objavljenih od strane administracije Kosova sa ciljem neformalne ekonomije (Impact Assessments)
2.1.2 Obavljanje studija ili procena u oblasti neformalne ekonomije prema međunarodnim standardima u vezi sa poreskim jazom.
K4 2019 -2022
66.28 2.6 2.6
Obavljanje studija ili procena u oblasti neformalne ekonomije prema međunarodnim standardima u vezi sa poreskim jazom.
K4 2019 -2022
66.28 2.6
Opšti budžet za specifični cilj II. 1: 156.28
32.6
32.6 Opšti budžet za specifični cilj II. 1:
156.28
32.6
Od kojih kapitalni: - - -
Od kojih kapitalni:
- -
Od kojih tekuci: 156.28 32.6 32.6
Od kojih tekuci:
156.28 32.6
Nr. Strateški specifični ciljevi, pokazatelji i akcije
Predložene osnovne
vrednosti [2019]
Privremeni cilj [2019-2021]
Cilj poslednje godine [2023]
Rezultat
II Specifični cilj II 2: Kvantitativno povećanje dobrovoljnog pridržavanja kroz podizanje svesti, izveštavanje i zakonskih mera ograničenja.
Pokazatelj: Procenat (%) povecanja poreske osnovice po vrsti poreza i sektoru sa visokom izloženošcu prema neformalnoj ekonomiji
Ne manje od 2% kao prosek da se dostigne jaz PPK-a, PDV-a i
PLD-a (29-33%)
Ne manje od 2.5% kao prosek da
dostigne jaz PPK-a, PDV-a i PLD-a (27-
31%)
Ne manje od 2.5% kao
prosek da bi se dostigao jaz
PPK-a, PDV-a i PLD (26-
30%)
Povećanje kvantitativnih performansi kosovskih poreskih vlasti prijavljeno je kao povećanje poreske osnovice na koju se primenjuju poreske stope na Kosovu u skladu sa sektorom ekonomskih aktivnosti
Pokazatelj: % povecanja zaplena nezakonitih sredstava u visoko rizičnim sektorima
Više od 50% zaplenjene vrednosti u 2019. i vrednosti ne
Vrednost ne manja od 1,25 mil evra i 75% od zaplenjene
U vrednosti ne manje od 1,5 miliona evra i
Povećanje kvantitativno izvršenje kaznenih i preventivnih akcija od strane agencija za sprovođenje zakona na Kosovu u visoko rizičnim sektorima
Faqe 53 nga 58
manje od 750000 evra
vrednosti 75% od suspendovane vrednosti
ilegalnih aktivnosti.
Nr. Akcija Krajni rok Budžet
Izvor finansiranja
Rukovodeća institucija i
podrške Akcija 2019.
Krajni rok 2020.
2019. 2020. 2021.
2.2.1 Smanjenje praga koji je povezan sa transakcijama između preduzeća koja su izvršena u novcu (trenutno 500 evra).
K1 2020 - - -
Smanjenje praga koji je povezan sa transakcijama između preduzeća koja su izvršena u novcu (trenutno 500 evra).
K1 2020 - -
2.2.2 Dizajniranje Softvera za fiskalne kase za pružanje informacija o: broju izdatih fiskalnih računa, vreme i artiklima- sve ovo u realno vreme (online)
K2 2020 12
Dizajniranje Softvera za fiskalne kase za pružanje informacija o: broju izdatih fiskalnih računa, vreme i artiklima- sve ovo u realno vreme (online)
K2 2020 12
Opšti budžet za specifični cilj II 2: - 12 -
Opšti budžet za specifični cilj II 2:
- 12
Od kojih kapitalni: - - -
Od kojih kapitalni:
- -
Od kojih tekuci: - 12 -
Od kojih tekuci:
- 12
Nr. Strateški i specifični ciljevi, pokazatelji i
akcije
Predložene osnovne
vrednosti [2019]
Privremeni cilj [2019-2021]
Cilj poslednje
godine [2023]
Rezultat
II Specifični cilj II. 3: Količinsko poboljšanje institucionalnih kapaciteta i koordinacija za bolje sprovođenje usvojenih politika.
Faqe 54 nga 58
Pokazatelj: % legalnih inicijativa koje skracuju vreme institucionalne interakcije tokom 10 dana u odnosu na sadašnju vrednost i ne povecavaju broj administrativnih zahteva za administrativne procedure.
50% 100% 100%
Sve zakonske mere kojima se uređuje aktivnost javne
administracije na Kosovu smanjuju vreme
institucionalne interakcije.
Pokazatelj: Broj obuka u neformalnoj ekonomiji i nezakonite delatnosti
10 >14 >18 Poboljšanje znanja i veština javnih službenika u pitanjima vezanim za neformalnu ekonomiju kroz učešće u obukama.
Nr. Akcija Krajni rok Budžet
Izvor finansiranja
Rukovodeća institucija i
podrške
Akcija 2019.
Krajni rok 2020. 2019. 2020. 2021.
2.3.1 Revidiranje standardnih obrazaca za razmenu elektronskih podataka, kako bi se skratilo vreme protoka informacija između institucija i međunarodne komunikacije.
K4 2019 70.3 - -
Revidiranje standardnih obrazaca za razmenu elektronskih podataka, kako bi se skratilo vreme protoka informacija između institucija i međunarodne komunikacije.
K4 2019 70.3 -
2.3.2 Objavljivanje tabele Izvori/korišćenje od ASK
K2 2020 55.2 -
Objavljivanje tabele Izvori/korišćenje od ASK
K2 2020 55.2
2.3.3 Poboljšanje kapaciteta fiskalnih prognoza za prihode u različitim sektorima postavljanjem novih modula pored modela fiskalnog programiranja.
K4 2020 87.52
Poboljšanje kapaciteta fiskalnih prognoza za prihode u različitim sektorima postavljanjem novih modula pored modela fiskalnog
K4 2020 87.52
Faqe 55 nga 58
programiranja.
2.3.4 Proširenje inspekcija u sektoru građevinarstva i NVO-a, povezanih sa FT (finansiranjem terorizma) i PN (pranja novca), gde inspekcije kod određenih subjekata koji predstavljaju najveći rizik, na osnovu finansijskih, poreskih i krivičnih podataka (Cilj da bude građevinski sektor).
K4 2019-2022
63.11 63.11
63.11
Proširenje inspekcija u sektoru građevinarstva i NVO-a, povezanih sa FT (finansiranjem terorizma) i PN (pranja novca), gde inspekcije kod određenih subjekata koji predstavljaju najveći rizik, na osnovu finansijskih, poreskih i krivičnih podataka (Cilj da bude građevinski sektor).
K4 2019-2022
63.11 63.11
2.3.5 Stvaranje zajedničke grupe CK i PAK u cilju kontrole robe koje se kategorišu visokim rizikom od utaje poreza.
K4 2019-2022
24.94 24.94 24.94
Stvaranje zajedničke grupe CK i PAK u cilju kontrole robe koje se kategorišu visokim rizikom od utaje poreza.
K4 2019-2022
24.94 24.94
2.3.6 Istraga i realizacija zajedničkih aktivnosti u
cilju borbe protiv krijumčarenja robe i
trgovine ljudima. K4 2019-2022
74.6 74.6 74.6
Istraga i
realizacija
zajedničkih
aktivnosti u
cilju borbe
protiv
krijumčarenja
K4 2019-2022
74.6 74.6
Faqe 56 nga 58
robe i trgovine
ljudima.
2.3.7. Povećane aktivnosti koji se preduzimaju kako bi se sprečile robe koja krše prava intelektualne svojine – IPR.
K4 2019-2022
7.5 7.5 7.5
Povećane aktivnosti koji se preduzimaju kako bi se sprečile robe koja krše prava intelektualne svojine – IPR.
K4 2019-2022
7.5 7.5
2.3.8. Povećanje broja patrola jedinica krijumčarenja u cilju borbe protiv krijumćarenja.
K4 2019-2022
50 50 50
Povećanje broja patrola jedinica krijumčarenja u cilju borbe protiv krijumćarenja.
K4 2019-2022
50 50
2.3.9. Primena kontrole nakon uvoza osnove upravljanja rizicima i druge informacije.
K4 2019-2022
7.5 7.5 7.5
Primena kontrole nakon uvoza osnove upravljanja rizicima i druge informacije.
K4 2019-2022
7.5 7.5
2.3.10 Obuka za PAK u oblasti upravljanja rizicima K4 2019-2022
7.2 7.2 7.2
Obuka za PAK u oblasti upravljanja rizicima
K4 2019-2022
7.2 7.2
2.3.11 Obuka za carine u oblasti sprovođenja zakona
K4 2019-2022
7.2 7.2 7.2
Obuka za carine u oblasti sprovođenja zakona
K4 2019-2022
7.2 7.2
2.3.12 Namenjene obuke profesionalizacija tužilaca za krivično delo privrednog kriminala i pranja novca.
K4 2019-2022
7.2 7.2 7.2
Namenjene obuke profesionalizacija tužilaca za krivično delo
K4 2019-2022
7.2 7.2
Faqe 57 nga 58
privrednog kriminala i pranja novca.
2.3.13 Organizovati obuke za nadzorne institucije koji aktivnosti u građevinskom sektoru PN/FT, u vezi sa sprečavanjem neformalne ekonomije i drugih finansijskih krivičnih dela, naročito u sektoru građevinarstva i nepokretnosti (revizori i inspektori).
K4 2019-2022
5.6 5.6 5.6
Organizovati obuke za nadzorne institucije koji aktivnosti u građevinskom sektoru PN/FT, u vezi sa sprečavanjem neformalne ekonomije i drugih finansijskih krivičnih dela, naročito u sektoru građevinarstva i nepokretnosti (revizori i inspektori).
K4 2019-2022
5.6 5.6
2.3.14 Razvijanje profesionalnih veština u oblasti PN/FT za tužioce, sudije, istražitelje i finansijske obaveštajne službe.
K4 2019-2022
15 15 15
Razvijanje profesionalnih veština u oblasti PN/FT za tužioce, sudije, istražitelje i finansijske obaveštajne službe.
K4 2019-2022
15 15
Opšti budžet za specifični cilj II 3: 273.01 345.43 202.71
Opšti budžet za specifični cilj II 3:
273.01 345.43
Od kojih kapitalnih: - 87.52 -
Od kojih kapitalnih:
- 87.52
Od kojih tekucih: 273.01 257.91 202.71
Od kojih tekucih:
273.01 257.91
Faqe 58 nga 58
Opšti Budžet Akcionog plana: 1,703.12
2,425.59 2,019.20
Opšti Budžet Akcionog plana:
1,703.12 2,425.59
Od kojih kapitalni: 91.25 107.52 20
Od kojih kapitalni:
91.25 107.52
Od kojih tekuci: 1,611.87
2,318.07 1999.2 Od kojih
tekuci:
1,611.87 2,318.07
