Reljef Panonske makroregije

7/30/2019 Reljef Panonske makroregije

http://slidepdf.com/reader/full/reljef-panonske-makroregije 1/79



ПАНОНСКА МАКРОРЕЉЕФНА ОБЛАСТ

ОБУХВАТА:

• Дно Панонског басена – Панонсканизија (Банат, Срем, Бачка, Мачва,Доња Млава и Доњи Пек)

• Јужни обод Панонског басена(Флишне планине и Шумадијска греда,долине Колубаре, Велике Мораве)



ПОЈМОВИ КОЈЕ ТРЕБА

РАЗЛИКОВАТИ:

• ПАНОНСКИ БАСЕН – морфоструктурни облик урељефу, површине око 125 000 km2

• ПАНОНСКА НИЗИЈА – макро-облик у рељефу

Панонског басена и његовог обода до 200m н.в. • ПАНОНСКА РАВНИЦА – акумулативна раван настала

таложењем растрестиог материјала и наноса

• ПАНОНСКА РЕЉЕФНА ОБЛАСТ – више типова

рељефа • ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНА – условно до

850m надморске висине

• ВОЈВОДИНА – историјско административна јединица





Морфотектонски развитак

• Део је Панонског басена који се простиреизмеђу веначних планина северног и јужногорогеног стабла (Алпи, Динариди, Карпато-балканиди)

• Представља тектонски спуштено иморфолошки преиначено некадашњеПанонско копно и део Паратетиса

• Панонско море које је отекло Ђердапскомотоком пре око 600 000 година оставило језначајне морфолошке трагове на јужномпанонском ободу



ПАНОНСКА МАКРОРЕЉЕФНА ОБЛАСТ

• Србији припада јужни део дна и ободаПанонског басена

• Дно је нагнуто од севера према југу

(Савски расед) • Дно се шири у долине великих притока

Саве и Дунава

• Условна висинска граница јужног ободаПанонске области је 850m – Мачкатскаповрш (Златибор)



ГЕОЛОШКА ПРОШЛОСТ и

ТЕКТОНСКИ ОДНОСИ

• Морска фаза - Тетис

• Настајање основних структурних деловаПанонског копна

• Таложење седимената по ободу острвскихпланина

• Алпско набирање и спуштање Панонскогкопна за 2500 m

• Морско- језерска фаза – Паратетис и Панонскоморе

• Плеистоценско – холоценско преиначавањеиницијалног рељефа



У архаикуније било

копненемасе на

простору

данашње Панонске

области



На прелазу периода карбон-перм, током херцинске орогенезе,створено је иницијално Панонско копно које је било везано заРодопско копнo према југу (представљено верфенским

шкриљцима на 2500m)



Мезозоик –

миран

геолошкипериод,

акумулацијаседимената

(кречњаци на2000 m,

седименти уподножју

Фрушке горе)

П А б П



Палеоген-неоген, Алпско убирање и спуштање Панонскогкопна (највише 2500 m)

Спуштање Панонске иСрпско-македонскемасе дуж раседа



Олигоцен-миоцен, спуштен Панонски басенизмеђу млађих веначних планинских система



Почетна, језерска фаза уеволуцији Паратетиса и

Панонског мора

медитеран I и II



• Медитеран I и II МИОЦЕН (27-30мил.година)

• Сармат

• Панон

• Понт ПЛИОЦЕН

• Левант

5 фаза у еволуцији

Паратетиса

ТРАНСГРЕСИЈА

РЕГРЕСИЈА





ФОСИЛНИ АБРАЗИОНИ РЕЉЕФ ПО ЈУЖНОМ ОБОДУ ПАНОНСКОГ БАСЕНА, Ј.Цвијић (допунио К. Петковић)

Усечене површи:

1. Мачкатска површ 850m (Златибор)

2. Површ Метаљке 780m (брдо изнад Пожеге)

3. Брезовачка површ 600m ( јужно од Венчаца )

4. Качерска 410-420m (Качерски крај у ниској

Шумадији)

5. Рипањска 310-330m (по селу Рипњу )

6. Пиносавска 210-240m (по селу Пиносави )

7. Београдска 120-140m

Н К



Неогени спруд на Калемегдану



Фосилни абразиони рељеф јужног обода Панонскогбасена - новија теорија (Петар Јовановић)

• Геолошка проучавања су показала да ниво понтискихседимената не прелази висину 350m у Шумадији а150m у Ист.Србији

• Према томе, таласи Панонског мора нису могли да

усеку абразионе површи на 850m и више • Пронађене површи су млађе настале деловањем

неког другог ерозивног процеса ДОКАЗИ

• Језеро не може да усече површи у властитимпоремећеним седиментима

• Језеро не може да се усече у властитој језерскојравни

• Постоје и епигеније изнад нивоа Цвијићеве највишеабразионе површи



ФЕБРУАР 2005. у ЕВРОПИ

сателитски снимак



ПЛЕИСТОЦЕН у ЕВРОПИ

ВИРМСКИ ГЛАЦИЈАЛ, реконструкција



Основне геолошке формације

• Палеозојски шкриљци, филити и метаморфне стенедубоко у основи и у језгрима острвских планина – рудни минерали Авале, Рудника, Фрушке Горе

• Мезозојски кречњаци око острвских планина,сарматски кречњаци око шумадијске греде – мермерии лежишта неметала Букуље и Венчаца

• Неогени седименти, лапори, глине и пешчари надубини од 2000m и по ниском побрђу – колектори

за нафту; клизишта

• Квартарни седименти – лес и песак; фосилни еолскиелементи у рељефу

• Алувијум у пространим речним долинама







ПАНОНСКА МАСА СА

ОСТРВСКИМПЛАНИНАМА

Јадранскибасен

Динарскепланине

МОРФОТЕКТОНСКЕОБЛАСТИ

• Вршачке планине



ОСТРВСКЕ ПЛАНИНЕ - различит геолошкисастав,правац пружања и време настанка

• Вршачке планине,641m

• Фрушка гора, 538m

• Цер, 687m• Влашић, 447m

• Иверак, 474m

• Авала, 511m

• Космај, 626m

• Букуља, 696m

• Венчац, 659m

• Рудник, 1132m

• Вујан, 902m





Вршачке планине



Вршачке планине



Фрушка гора



Фрушка гора



Цер



Авала



Авала



Космај



Букуља и језеро

Гараши

Трешњевица, Венчац



р ц , ц

Рамачки вис, Рудник



, уд

Рудник, риолитска



Рудник, риолитска

купа Островица

Ниска побрђа Шумадије под неогеним



Ниска побрђа Шумадије под неогеним

седиментима

ЛЕСНИ ПЛАТОИ И ПЕШЧАРЕ



Фосилни еолски рељеф Панонске области

ЛЕСНИ ПЛАТОИ ИЗАРАВНИ (дебљине наслага)

1. Банатска 25-40m

2. Тамишка 10-25m

3. Тителска до 60m

4. Бачка (Телечка)10m

5. Сремска 40-400m

ПЕШЧАРЕ

1. Банатска

(Делиблатска) 2. Бачка

3. Рамска, Голубачка,Градиштанска,

Пожеженска



Банатска лесна зараван, према Вршачким планинама



р , р р



Банатска лесна зараван, необрађениделови се користе за пашу, у позадинисе иже Банатска пешча а

Банатска лесна зараван, преко равнице лако



р , р р ц

продиру ваздушне масе које доносе падавине

Тителски лесни плато



Тителска лесна зараван има 26 лесних



р

вртача по km2

Висина одсека 60m; 6 лесних зона



д ;

Бачка лесна зараван, обод Бачке пешчаре од Дунава до



р , р ДуТисе – 2-3 зоне у лесу, мала дебљина леса али великаплодност земљишта; најпространија лесна површина у Србији



Каналисани ток Криваје раздваја лесну

зараван на источни и западни део

Вештачко језеро на Криваји код Бачке Тополе



Сремска лесна зараван, почиње



лесним платоом у Земуну

Лес се диже до 400m висине уз Фрушку Гору





Сланкамен; Сремску лесну зараван одликују

бројни сурдуци и издувине

Сурдук; Сремску лесну зараван подсеца Дунав са истока све



до Земунског лесног платоа

Хајдуково; Суботичка пешчара



Хајдуково; Суботичка пешчара



Живи песак - фотографија са



почетка 20. века

Банатска пешчара је покривена



вегетацијом тек од XX века

Загајичка брда 250m, разноврсни еолскиб



облици

Делиблато; дине и сурдуци под



пашњацима

Банатска пешчара је настала од материјала који је Дунав Ђ ј ј



таложио на улазу у Ђердапску клисуру а који је кошава разносила према СЗ

Банатска пешчара – димензије 300km2, 60km x 25km



Градиштанска пешчара – са десне долинске странеД Ђ



Дунава, пред улазак у Ђердапску клисуру пружа сесистем пешчара



АЛУВИЈАЛНЕ РАВНИ, најнижи инајмлађи облици у рељефу (70 –

90m)

• Дунав

• Тиса • Тамиш

• Сава

• Бегеј

ДУНАВ код Футога,алувијална раван



КОВИЉСКИ РИТ



КОВИЉСКИ РИТ



ДУНАВ, полој код Старог Сланкамена

Ушће; Нови Београд је изграђен на јединственој Алувијалној равни Дунава и Саве



Алувијалној равни Дунава и Саве

Панчевачки рит; јединствена алувијална раван Дунава иТамиша



Тамиша

Тиса, раздваја Банат и Бачку,формира пространу алувијалнураван у западном Банату и ослања се на Тителску лесну



раван у западном Банату, и ослања се на Тителску леснузараван

ЦАРСКА БАРА, БЕЛО БЛАТО; Мочваре у јединственојалувијалној равни Тисе и Бегеја



алувијалној равни Тисе и Бегеја



Ушће Тисе у Дунав код

Сланкамена

Тамиш код Сечња



ПОПЛАВЕ ТАМИША У БАНАТУ, 2005. године





БЕГЕЈ Е



БЕГЕЈ код Ечке

САВА код СремскеМитровице



Митровице



БОСУТ

САВА код Београда



Documents

Reljef Panonske makroregije