REGULATORNI AUTORITET ZA ELEKTRONSKE I POŠTANSKE ... Vjetor 2016 - serbisht .pdfREGULATORNI AUTORITET ZA ELEKTRONSKE I POŠTANSKE KOMUNIKACIJE – GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2016. GODINU

REGULATORNI AUTORITET ZA ELEKTRONSKE I POŠTANSKE KOMUNIKACIJE – GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2016. GODINU

1

RAEPK Godišnji izveštaj o rad

u -

20

15

. go

din

e

UVOD

Poštovani čitaoci,

Tehnologije i inovacije su postali ključni faktori koji doprinose razvoju ekonomije u većini zemalja

sveta i u tom pogledu ni Kosovo ne predstavlja izuzetak. Razvoj tehnologije i inovacije, bez

doprinosa u elektronskoj komunikaciji bio bi nemoguć. Nesumnjivo je da operateri elektronskih

komunikacija čine jedan veoma značajan izvor stvaranja radnih mesta i društvenog orijentisanja u

ekonomiji zasnovanoj na znanju.

Nedavni tehnološki razvoj, posebno razvoj različitih aplikacija za korišćenje elektronskih uređaja, je

napravio revoluciju u načinu komunikacije između ljudi i omogućilo je uvođenje značajnog broja

usluga, naglašavajući mnoge nove mogućnosti i rešavajući na taj način potrebe potrošača uopšteno.

U tom pogledu, slične promene su prikazane i u tržištu elektronskih komunikacija u Republici

Kosovo gde su provajderi javnih mreža i usluga elektronskih i mobilnih komunikacija ostvarili

veliko proširenje široko-pojasnih usluga (Broadband) kroz tehnologije 3G i 4G.

Međutim, digitalna revolucija predstavlja izazov sa aspekta praćenja trendova, gde sve zajedno

zahtevaju veliku pažnju iz regulatornog stanovišta. Korisnici usluga elektronskih komunikacija se

suočavaju sa novim problematikama, koja proizilaze iz raspoloživosti širokog spektra novih

tehnologija i usluga informacija i komunikacija, u smislu različitosti opreme, on-line usluga i

mnogih aplikacija. U sličnoj situaciji, efektivno regulisanje tržišta elektronskih komunikacija je

veoma značajno u rešavanju novih razvoja i izazova. To je zato što liberalizacija tržišta ne

podrazumeva da se radi o konkurentnom tržištu. Stoga, stvaranje i čuvanje zdravog i konkurentnog

okruženja je od suštinskog značaja za razvoj liberalizovanog tržišta.

U ispunjavanju uloge i mandata regulatornog autoriteta za elektronsku i poštansku komunikaciju (u

daljem tekstu - Autoritet ili RAEPK), kao nacionalni regulatorni autoritet u oblasti elektronskih

komunikacija i oblasti poštanskih usluga, vršenje delatnosti Autoriteta je i tokom 2016. godine

vođeno na osnovu osnovnih principa kao što su; tehnološka neutralnost, neutralnost upravljanja i

efektivnog korišćenja ograničenih izvora, proporcionalnost, ne-diskriminacija, transparentnost,

neophodno minimalno regulisanje pružanjem efektivne konkurentnosti i pružanjem pravne

sigurnosti u jednom izuzetnom dinamičnom tržištu.

Takođe, u oblasti poštanskih usluga, RAEPK u svom radu, bez izuzetaka, se rukovodi rigoroznim

sprovođenjem zakonodavstva obavljajući svoj mandat u potpunoj usklađenosti sa zakonskim


2


u -

20

15

. go

din

e

odredbama iz osnovnih primenjivih zakona, kao i sprovođenjem institucionalnih prava i obaveza

koja su predviđena zakonskim i regulatornim okvirom te oblasti.

Godina 2016. označila je veoma značajan razvoj u oblasti telekomunikacija za Republiku Kosovo,

gde je 15. decembra ove godine Međunarodna unija za telekomunikacije objavila vest o dodeli

državnog telefonskog koda za Kosovo +383.

Glavni ciljevi aktivnosti Autoriteta u regulatornom pogledu tokom 2016. godine bili su sledec i:

- Obezbeđivanje jasne sredine regulatornim predviđanjem za postojeće preduzetnike i

potencijalne učesnike na tržištu elektronskih komunikacija;

- Stvaranje uslova za obezbeđivanje efektivne konkurencije u pružanju usluga i mreža

elektronske komunikacije i postavljanju regulatornih mera u sprečavanju mogućih

zloupotreba i deformacija tržišta od strane preduzetnika sa značajnom tržišnom snagom;

- Razvoj i širenje širokopojasne mreže i elektronskih komunikacionih usluga na celoj teritoriji

Republike Kosova;

- Stvaranje uslova za bezbednost mreža i usluga elektronskih komunikacija;

- Rešavanje sporova i održivo i kontinuirano unapređenje i zaštita prava potrošača;

U tom kontekstu, tokom godine izveštavanja, izrađeno je i usvojeno niz normativnih akata sa

regulatornim karakterom i strukturnim efektima na tržištima regulisanim i nadgledanim od strane

Autoriteta. Na osnovu podataka prikazanih u ovom izveštaju, proizilazi da pružene usluge iz

mobilnih mreža tokom godine izveštavanja su obeležile pad opštih prihoda, uglavnom uticanih od

konkurencije u porastu cena i usluga koja su pružena od strane provajdera usluga kao i uticaja

rastućeg korišćenja platformi i aplikacija poznatih kao 'OTT – Over the Top Services", gde su

posebnim naglaskom tokom 2016. godine znac ajno povec anje zabelez ile mobilne usluge 3G i 4G kao

i Internet usluge. Takav trend pada prihoda takođe je primec en u drugim zemljama u regionu i s ire.

Broj aktivnih korisnika mobilne telefonije na kraju 2016. godine je dostigao broj od preko 2 miliona

u odnosu na 1,77 miliona koliko je bio na kraju 2015. godine, dok je broj korisnika internet usluga

(Fiksni pristup) na kraju 2016. godine dostigao 239,120 korisnika, dok je na kraju 2015. godine bio

215,788 (porast od 10,8%).

Stopa penetracije (korisnici na 100 stanovnika) na kraju 2016. godine u segmentu mobilne

telefonije iznosila je 110.7% u odnosu na 97.7% na kraju 2015. godine, gde je broj korisnika sa

široko-pojasnim pristupom (broadband) 3G i 4G u pametnim mobilnim uređajima (smartphone) je

dostigao 1.01 miliona korisnika od 711 hiljada korisnika (porast od 55%) koliko ih je bilo na kraju

2015. godine. U uslugama pruženim od strane fiksnih mreža, broadband pristup na Internetu

zabeležio je značajan porast (sa 10.9%) dok je broj korisnika fiksne telefonije kao i u prethodnim

godinama zabeležio pad od 12.8%.

Evoluiranje tehnologije referisane kao tehnološka konvergencija i ponašanje korisnika kao

potrošača elektronskih komunikacija u smislu povećane potražnje za pristup Internetu, učinili su da

glavni pokretač za razvijanje fiksnih mreža bude široko-pojasni pristup na Internetu i od strane

pokazatelja i podataka iz dela izveštaja pregleda tržišta se primećuju da su svi operateri i provajderi


3


u -

20

15

. go

din

e

usluga zabeležili porast broja korisnika u odnosu na broj korisnika u poređenju sa prethodnom

godinom.

Iz podataka Autoriteta, primećujemo da su fiksne i mobilne mreže imale proširenje i značajan

razvoj tokom 2016. godine gde je samo kod mobilnih i fiksnih mreža registrovano oko 29.7 miliona

novih investicija i da se proširenje mreže desilo u dva pravca: investicije u osnovnim

mrežama/jezgrama (core network) i mrežu procenjivanja za povećanje proporcije i kapaciteta

optičkih vlakana i da se primećuje tendencija prema IP mrežama i uslugama koja omogućavaju ovaj

porast (kao široko-pojasni pristup) ali koje obuhvataju i mogućnost korišćenja telefonskih usluga,

kroz različite platforme VoIP, koje nastavljaju da beleže povećano i visoko korišćenje ne samo u

fiksnim već i u mobilnim mrežama.

Tarife mobilnih usluga u odnosu na prethodnu godinu, rezultiraju tendencijom njihovog smanjenja

gde se od poređenja vidi da su značajne redukcije od strane operatera izvršene u tarifnim

ponudama za sve potrošačke korpe (velike potrošnje, prosečne i najniže). Prosečni nivo troškova za

OECD korpe iznose 10.11 €.

Što se tiče poštanskih usluga, tokom 2016. godine u odnosu na 2015. godinu, imamo naglašen

porast ukupnog broja pošiljki – poštanskih artikala, i to u iznosu od 3.38 %. Dok je CJP ‘Pošta

Kosova AD’, zabeležila značajan porast opšteg obima poštanskih pošiljki u iznosu od 4.20 %, sa

druge strane privatni operateri imaju naglašeno smanjenje u iznosu od 13.50 %. I pored padajućih

trendova pošte pisama kako u domaćem saobraćaju tako i međunarodnom, povec an je trend

isporuke paketa, kolipaketa i direktne pošte.

Takođe, u 2016. godini, u odnosu na prethodnu godinu, sektor poštanskih usluga u ukupnom

prihodu je registrovao porast opštih prihoda, u stopi od 13.90 %, dok je CJP ‘Pošta Kosova AD’,

imala porast u meri od 23.81 %, dok su privatni operateri zabeležili porast od 0.59 %.

Ukoliko uzmemo u obzir kretanja ‘Poštanskog sektora’, od 2012. do 2016. godine, onda možemo

reći da sektor poštanskih usluga u Republici Kosovo u kontinuitetu ima porast prihoda, i u odnosu

na 2012. godinu, postoji porast u iznosu od 30.37 %, dok upoređenje između 2015. i 2014. godine

ukazuje na porast u iznosu od 12.07 %, gde CJP ‘Pošta Kosova AD’, zabeležila porast u iznosu od

10.39 % , dok privatni poštanski operateri, su takođe zabeležili porast u iznosu od; 13.35 %.

S obzirom na poznate okolnosti u kojima se sektor elektronskih komunikacija karakteriše visokom

dinamikom promena i inovacija, obavezuje Autoritet kao nacionalnog regulatora da se u

kontinuitetu priprema da se suočava sa novim izazovima sa kojima će se još više suočiti u bliskoj

budućnosti, uglavnom misleći ovde na digitalnoj konvergenciji telekomunikacija i audio-vizuelnih

prenosa.

Autoritet, kao institucija koja reguliše dinamično tržište brzim razvojem, u skladu sa odredbama

zakona i Digitalnom agendom o Kosovu, radi neprekidno da se u kontinuitetu stvaraju što bolji

uslovi za operatere i potrošače.

Cilj odbora Autoriteta kao upravnog odlučujućeg organa i profesionalnih jedinica Autoriteta jeste i

ostaje da se i u narednim godinama osigura očuvanje konkurencije i pružanje što kvalitetnijih uluga

za potrošača sa konkurentnim cenama, i podsticanje investicija u sektorima koje reguliše i nadgleda


4


u -

20

15

. go

din

e

Autoritet, kao i da se promoviše pristup sa tendencijom rasta elektronskih transakcija, da se kao

takve zasnivaju na kapacitetima prenosnih mreža i njihovu povećanu bezbednost.

S poštovanjem,

Kreshnik Gashi

Predsednik odbora, RAEPK


5


u -

20

15

. go

din

e

SADRŽAJ

UVOD ........................................................................................................................................................ 1

1. IZVRŠNI REZIME ................................................................................................................................... 9

1.1 DOSTIGNUĆA, STRATEŠKI CILJEVI I GLAVNI POKAZATELJI TRŽIŠTA ................................................ 9

2. PRAVNI OKVIR I USVAJANJE SEKUNDARNOG ZAKONODAVSTVA TOKOM 2016. GODINE ..... 17

2.1 UREDBE ..................................................................................................................... 17

2.2 ODLUKE ..................................................................................................................... 18

2.3 TEŠKOĆE I IZAZOVI ........................................................................................................ 19

3. OPŠTE INFORMACIJE O RAEPK ..................................................................................................... 20

3.1 MISIJA I VIZIJA ............................................................................................................. 20

3.2 NADLEŽNOSTI RAEPK .................................................................................................. 20

3.3 DELOKRUG RAEPK I ORGANIZACIONA STRUKTURA ............................................................. 22

4. REGULATORNE AKTIVNOSTI ........................................................................................................ 25

4.1 OPŠTA OVLAŠĆENJA ...................................................................................................... 25

4.2 INDIVIDUALNA OVLAŠĆENJA ZA KORISNIKE FREKVENCIJSKIH RESURSA ..................................... 26

4.3 INDIVIDUALNA OVLAŠĆENJA ZA KORISNIKE FREKVENTNIH RESURSA ............................................ 27

7. UPRAVLJANJE KRAJNJIM I RESURSIMA - RADIO FREKVENTNIM SPEKTROM U OBAVEZAMA ZAKONA 04/L-109 I

SEKUNDARNOG ZAKONODAVSTVA .................................................................................................. 32

UREDBA “IZDAVANJE I KORIŠĆENJE RADIO FREKVENCIJA” ................................ 33

4.4 OVLAŠĆENJA (ODLUKE) ZA KORIŠĆENJE NUMERIČKIH RESURSA ............................................... 36

4.5 PRIZNAVANJE USKLAĐENOSTI ZA RADIO OPREMU I TELEKOMUNIKACIONU TERMINALNU OPREMU .. 36

4.6 PRAĆENJE KVALITETA USLUGA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA ............................................... 37

4.7 NADGLEDANJE TRŽIŠTA I SPROVOĐENJE REGULATORNIH OBAVEZA .......................................... 40

4.7.1 PERIODIČNA IZVEŠTAVANJA ................................................................................... 41

4.8 ZAŠTITA PRAVA POTROŠAČA I REŠAVANJE SPOROVA IZMEĐU OPERATERA ................................. 41

4.9 SUDSKI POSTUPCI......................................................................................................... 42

4.1 AKTIVNOSTI RADIO PRAĆENJA I INSPEKCIJE ........................................................................ 43

4.1.1 AKTIVNOST RADIO-PRAĆENJA ................................................................................ 43

4.1.2 OSTALE AKTIVNOSTI ............................................................................................ 47

4.1.3 INSPEKCIJSKA AKTIVNOST ..................................................................................... 47

4.2 AKTIVNOST TEHNIČKIH JEDINICA KOS-IX, KOS-CERT I KOS-NET ........................................ 48

4.2.1 ČVOR ZA RAZMENU INTERNETA KOS-IX ................................................................... 48

4.2.2 CENTAR ZA REAGOVANJE NA RAČUNARSKE INCIDENTE KOS-CERT ................................. 49

4.2.3 JEDINICA KOS-NET ............................................................................................. 52

4.3 POŠTANSKE USLUGE ..................................................................................................... 53

5. SREDNJOROČNI PLAN RAEPK –A ZA GODINE 2015-2017 ........................................................... 55

5.1 REGULISANJE TRŽIŠTA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA I PITANJA KONKURENCIJE ....................... 56


6


u -

20

15

. go

din

e

5.2 MREŽE I USLUGE ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA ................................................................. 58

5.3 BEZBEDNOST ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIONIH MREŽA I UNAPREĐENJE KOS-IX ...................... 62

5.4 NADZOR TRŽIŠTA I OPREME ............................................................................................ 64

5.5 UPRAVLJANJE KONAČNIM RESURSIMA; RADIO-FREKVENTNIM SPEKTROM I NUMERACIJOM ............ 66

5.6 AKTIVNOSTI RADIO PRAĆENJA I INSPEKCIJE ........................................................................ 71

5.7 POŠTANSKE USLUGE ..................................................................................................... 73

5.8 ZAŠTITA POTROŠAČA I REŠAVANJE NESPORAZUMA ............................................................... 76

5.9 UNAPREĐENJE KAPACITETA AUTORITETA I ODGOVORNOST ................................................... 78

5.10 SARADNJA I ČLANSTVO U MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA I OBEZBEĐENJE DRŽAVNIH KODOVA ..... 80

5.11 MEĐU-INSTITUCIONALNA SARADNJA ................................................................................ 82

6. IZAZOVI RAEPK-A ........................................................................................................................... 83

7. OPŠTI PREGLED TRŽIŠTA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA ..................................................... 84

7.1 PREGLED PRIHODA OD USLUGA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA .............................................. 87

7.2 INVESTICIJE U MREŽAMA I TELEKOMUNIKACIONIM USLUGAMA ................................................ 91

7.3 FIKSNA TELEFONIJA ...................................................................................................... 92

7.3.1 BROJ KORISNIKA FIKSNE TELEFONIJE ....................................................................... 92

7.3.2 TRŽIŠNI UDEO ..................................................................................................... 93

7.3.3 SAOBRAĆAJ FIKSNE TELEFONIJE .............................................................................. 94

7.3.4 PROSEČNO MESEČNO KORIŠĆENJE USLUGA FIKSNE TELEFONIJE ....................................... 95

7.3.5 STRUKTURA POZIVA NA FIKSNOJ TELEFONIJI .............................................................. 95

7.3.6 TEHNOLOGIJA KORIŠĆENA OD STRANE OVLAŠĆENIH OPERATERA .................................... 97

7.3.7 LOKALNE I NACIONALNE TARIFE .............................................................................. 97

7.3.8 POKAZATELJI SAOBRAĆAJA FIKSNE TELEFONIJE .......................................................... 98

7.4 MOBILNA TELEFONIJA ................................................................................................... 99

7.4.1 KORISNICI MOBILNE TELEFONIJE ............................................................................. 99

7.4.2 TRŽIŠNI UDEO PO KORISNICIMA ............................................................................ 101

7.4.3 PRIHODI OD MOBILNE TELEFONIJE ......................................................................... 101

7.4.4 STRUKTURA KORISNIKA MOBILNE TELEFONIJE ......................................................... 102

7.4.5 SAOBRAĆAJ MOBILNE TELEFONIJE .......................................................................... 103

7.4.6 PROSEČNO MESEČNO KORIŠĆENJE MOBILNIH USLUGA ................................................. 103

7.4.7 STRUKTURA POZIVA MOBILNE TELEFONIJE .............................................................. 104

7.4.8 TARIFE ............................................................................................................ 109

7.4.9 TARIFE NACIONALNIH POZIVA .............................................................................. 111

7.4.10 TARIFE MEĐUNARODNIH POZIVA........................................................................... 112

7.4.11 TARIFE ZA SMS (PORUKE) .................................................................................. 112

7.4.12 TARIFE ROAMING-A ........................................................................................... 113

7.4.13 TARIFE TERMINACIJE .......................................................................................... 114

7.4.14 POKRIVENOST I ELEMENTI MREŽE ......................................................................... 117


7


u -

20

15

. go

din

e

7.4.15 POKAZATELJI SAOBRAĆAJA MOBILNE TELEFONIJE...................................................... 118

7.5 INTERNET ................................................................................................................ 118

7.5.1 FIKSNI PRISTUP ................................................................................................. 118

7.5.2 MOBILNI PRISTUP .............................................................................................. 120

7.5.3 PODELA TRŽIŠTA ............................................................................................... 121

7.5.4 KORIŠĆENE TEHNOLOGIJE .................................................................................... 121

7.5.5 TARIFE ............................................................................................................ 122

7.5.6 MEĐUNARODNI PRISTUP OPERATERA INTERNETA I SAOBRAĆAJ.................................... 123

7.6 IZNAJMLJENE LINIJE .................................................................................................... 124

7.6.1 TRŽIŠTE IZNAJMLJENIH LINIJA NA KOSOVU I ZEMALJA PROŠIRENJA JUGOISTOČNE EVROPE .. 124

7.6.2 BROJ IZNAJMLJENIH LINIJA ................................................................................... 124

7.6.3 PRIHODI OD IZNAJMLJENIH LINIJA ......................................................................... 125

7.6.4 POREĐENJE TARIFA/CENA IZNAJMLJENIH LINIJA U ZEMLJAMA JUGOISTOČNE EVROPE ........ 126

8. OPŠTI PREGLED TRŽIŠTA POŠTANSKIH USLUGA ..................................................................... 128

8.1 REGULISANJE TRŢIŠTA I TRENDOVI RAZVOJA POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI KOSOVA .................... 129

8.2 REGISTAR LICENCIRANIH POŠTANSKIH OPERATERA ........................................................... 131

8.3 OBIM POŠTANSKIH POŠILJKI I PODELA TRŽIŠTA U REPUBLICI KOSOVO, 2016. .............................. 132

8.4 PODELA TRŽIŠTA PO OBIMU, VRSTI POŠILJKI I POŠTANSKIH OPERATERA ZA 2016. GODINU ........ 137

8.5 OBIM POŠTANSKIH POŠILJKI JCP ‘POŠTA KOSOVA AD’ 2016. .................................................. 139

8.5.1 OBIM OBIČNIH POŠILJKI 2016. GODINE, POREĐENJE SA 2015. I 2014. GODINOM ...................... 142

8.5.2 OBIM REGISTROVANIH POŠILJKI ZA 2016. GODINU, POREĐENJE SA 2015. I 2014. GODINOM ........ 146

8.5.3 OBIM PAKETA-KOLIJA ZA 2016. GODINU, I POREĐENJE SA 2015. I 2014. GODINOM .............. 148

8.6 OBIM POŠTANSKIH POŠILJKI 2016. GODINE, PRIVATNI OPERATERI ................................................ 150

8.7 PODACI O PRIHODIMA U POŠTANSKOM SEKTORU ZA 2016. GODINU .......................................... 154

8.8 PODACI O KVALITETU, STANDARDIMA KVALITETA SPROVOĐENJA UNIVERZALNIH POŠTANSKIM

USLUGA 157

8.9 PODACI O ZAPOSLENOM OSOBLJU U POŠTANSKOM SEKTORU................................................. 163

8.10 ŽALBE KORISNIKA – POTROŠAČA U 2016. GODINI ............................................................. 165

8.11 PODACI O INFRASTRUKTURI – POŠTANSKA MREŽA ............................................................. 166

9. FINANSIJSKI IZVEŠTAJ ................................................................................................................. 168

9.1 PRIHODI .................................................................................................................. 168

9.2 REALIZACIJA BUDŽETA ................................................................................................ 168

10. ADRESIRANJE NALAZA REVIZORA U PRETHODNIM GODINAMA ............................................ 171

10.1 NALAZI REVIZORA ZA 2016. GODINU........................................................................... 171

11.1 OBEZBEĐIVANJE INTEGRITETA ...................................................................................... 174

11.2 IZJAVA O TRANSPARENTNOSTI ...................................................................................... 174

PRILOG I ................................................................................................................................................ 175

PRILOG II ............................................................................................................................................... 181

PRILOG III ............................................................................................................................................. 182


8


u -

20

15

. go

din

e

PRILOG IV .............................................................................................................................................. 183

LISTA SKRAĆENICA .............................................................................................................................. 184

ADRESE ................................................................................................................................................. 186


9


u -

20

15

. go

din

e

1. Izvršni rezime

1.1 Dostignuća, strateški ciljevi i glavni pokazatelji tržišta

Regulatorni autoritet elektronskih i poštanskih komunikacija (RAEKP), shodno odredbi člana

11, stavovi 2) i 3) Zakona o elektronskim komunikacijama, br. 04/L‐ 109 i člana 6, tačka 1.15

Zakona o poštanskim uslugama br. 03/L-185, dostavlja svom osnivačkom autoritetu, Skupštini

Republike Kosovo, redovni godišnji izveštaj aktivnosti za 2016. godinu, u prilogu sa

finansijskim izveštajem, za informisanje, razmatranje i usvajanje.

Godišnji izveštaj o radu pruža podatke o dosadašnjim dostignućima i angažovanjima Autoriteta u

postizanju prioriteta, ciljeva i strateških ciljeva i kao takva su određena relevantnim zakonima u

dokumentu politika sektora elektronskih komunikacija.

Izveštaj takođe rezimira i predstavlja pregled važnih događaja i dešavanja na tržištu elektronskih

komunikacija i poštanskih usluga, kao i osnovne tehničke i komercijalne podatke za aktivnosti

regulisane na tržištu elektronskih komunikacija i poštanskih usluga u Republici Kosovo. U nastavku

je predstavljen finansijski izveštaj (tačka 9) RAEPK-a za 2016. godinu zajedno sa Izveštajem

revizora (Tačka 10).

Aktivnosti RAEPK-a su se tokom 2016. godine uglavnom usredsredila na postizanju strateških

ciljeva i nastojanja za regulisanje tržišta elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, u

podsticanju slobodne i efektivne konkurencije na nivou pružanja usluga kao i jednog od ključnih

preduslova za investicije u tržištima koje nadgleda Autoritet, osiguranje odgovarajućeg kvaliteta

usluga sa povoljnim cenama i konkurentske ponude za krajnje korisnike (potrošače) pružajući

visok nivo zaštite njihovih prava.

Pored postignutih uspeha u implmentaciji regulatornog okvira, REAPK se i tokom 2016. godine

suočavao sa brojnim izazovima, gde najznačajniji su: ograničeni budžet i procesi budžetiranja koji

su u suprotnosti sa prioritetima i razvojnim ciljevima sektora, ograničenih ljudskih resursa prema

broju i one profesionalne resurse na napadnutom raspolaganju od najvišeg osetljivog nivoa plata iz

sektora koji reguliše i nadgleda i njihove procene kao atraktivne i deficitarne kadrove za tržište.

Sledeći podaci predstavljaju sumiranje glavnih podataka kao što su zahtevani prema zakonu o

izveštavanju, uključujući ovde i dešavanja i ključna dostignuća koja su okarakterisala i koja su

registrovana tokom godine izveštavanja, 2016. godine:

- Izvršio je ekonomsku procenu frekventnog pojasa 2100 MHz i pokrenuo postupak

konsultacije sa zainteresovanim stranama za davanje na korišćenje određenih kapaciteta u

okviru ovog pojasa za pružanje širokopojasnih mobilnih usluga;

- Nakon procesa javne konsultacije usvojio je dve (2) uredbe:

o Uredba o ugovorima, transparentnosti i objavljivanju informacija i drugih zaštitnih

mera za krajnje korisnike za pružanje mreža i javnih usluga elektronskih

komunikacija (Ref.br.Prot.009/B/16; od 10. februara 2016. godine);


10


u -

20

15

. go

din

e

o Uredba o tehničkim i organizacionim standardima za bezbednost i integritet mreža

i/ili usluga elektronskih komunikacija (Ref.br.Prot.046/B/16; od 22. novembra 2016.

godine).

- Izvršio je implementaciju obaveza, koje proističu iz sporazuma o telekomunikaciji između

Kosova i Srbije. Kao rezultat toga, dana 15. decembar 2016. godine Međunarodna unija za

telekomunikacije (ITU) je odredila Republici Kosovo državne kodove:

o Državni kod 383 u skladu sa preporukom ITU-T E.164,

o Mobilni državni kod MCC 221 u skladu sa preporukom ITU-a E.212, i

o Kod signalizacije zone/mreže 7-214 u skladu sa preporukom ITU-a Q.718.

- Izdao je opšte odobrenje za pružanje usluga fiksne telefonije, kao i jedno privremeno

odobrenje za pružanje usluga mobilne telefonije preduzeću mts DOO, ograničene kako u

infrastrukturi, tako i u broju korisnika.

- Završio je proces analize tržišta prestanka glasovnih poziva u individualnim mobilnim

mrežama i utvrdio operatere sa osetljivom snagom na ovom tržištu:

o Telekom Kosova AD Odlukom br.899 (Ref.Br.Prot.050/B/16) i,

o IPKO Telecommunications LLC, Odlukom br.898 (Ref.Br.Prot.049/B/16).

- Smanjio je cene prestanka poziva na mobilnim mrežama, primenom modela postepenog

smanjenja (Glide Path), gde je prvobitno primenjeno smanjenje od 24%, odnosno od 2.3

evro centi na 1.74 evro centi.

- Izdao je značajan broj tumačenja i/ili smernica za stranke, uglavnom od operatera javnih

usluga elektronskih i poštanskih komunikacija.

- Ukupno je ovlašćeno (18) novih provajdera za pružanje usluga elektronskih komunikacija

sa ukupno trideset i sedam (37) aktivnosti, od kojih dvanaest (12) aktivnosti pružanja

fiksne javne mreže, jedna (1) aktivnost pružanja mobilne mreže1, jedna (1) aktivnost

pružanja mobilnih usluga2, dve (2) aktivnosti pružanja fiksnih javnih usluga, deset (10)

aktivnosti pružanja usluga interneta, tri (3) aktivnosti pružanja linija pod zakupom i osam

(8) aktivnosti pružanja usluga sa dodatnim vrednostima.

- Primljeno je i uzeto na razmatranje pedeset i pet (55) slučajeva žalbi potrošača u/i vezano

sa uslugama elektronskih komunikacija kao i devet (9) slučajeva žalbi potrošača vezano sa

poštanskim uslugama, okončavajući i rešavajući ih putem davanja tumačenja, uputstava i

preporuka (objašnjavajućih memoa) predstavljenih prema potrošačima i operaterima u

1 Privremeno i ograničeno ovlašćenje u infrastrukturi i broju korisnika

2 Privremeno i ograničeno ovlašćenje u infrastrukturi i broju korisnika


11


u -

20

15

. go

din

e

slučajevima kada potrošači nisu iskoristili procedure prvog stepena u/sa operaterom koji je

provajder usluga;

- Tokom godine izveštavanja (2016), Autoritet je izdao ukupno 161 individualnih ovlašćenja

(licenci) za korisnike radio-frekventnih spektara/kanala i preko 1765 frekventnih kanala;

- Izdato je ukupno 125 Odluka za određivanje/rezervisanje numeričkih resursa odnosno

634,182 ne-geografskih i geografskih brojeva, od kojih većina za pružanje usluga mobilne

telefonije;

- Realizovano je ukupno 184 merenja na terenu od strane tima Radio nadgledanja radi

provere ispunjenja obaveza koje imaju korisnici frekventnih resursa kao i evidentiranje

neovlašćenog iskorišćavanja.

- Tokom cele 2016. godine kroz platformu RAEPK-a su realizovana merenja u ukupno 14

opština Republike kosovo za parametre kvaliteta u pružanju usluga elektronskih

komunikacija: usluge mobilne i fiksne telefonije;

- Izrečeno je ukupno četrnaest (14) kaznenih mera u ukupnom iznosu sa plaćanjem

administrativnog zakašnjenja od 2,435.00 €;

- Realizovano je 11 inspekcija u preduzećima, koje pružaju javne usluge elektronskih

komunikacija kao i četrnaest (14) inspekcija za provajdere poštanskih usluga;

- Razmotreno je ukupno tri (3) prijava za priznavanje usklađenosti radio-opreme i

terminalne telekomunikacione opreme iz različitih kompanija.

- Nastavio je sa dodatim aktivnostima u svim sudskim procesima sa provajderima usluga

elektronskih komunikacija;

- Autoritet je i tokom 2016. godine uz kompetenciju uspeo da ispuni neke od glavnih

regulatornih obaveza putem objavljivanja periodičnih izveštaja (TM1 do TM4 za tržišta

elektronskih komunikacija i dva šestomesečna izveštaja za tržište poštanskih usluga) i

godišnjih izveštaja o stanju tržišta elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, gde

izveštaji Autoriteta odražavaju da su glavni izvor za referisanje od strane prospektivnih

investitora u sektoru, operatera, institucija, profesionalaca, studenata i građana

zainteresovanih sa dešavanjima na tržištu;

- Nastavljen je rad na unapređenju i podizanju profesionalnih kapaciteta osoblja kako

angažovanog na regulisanju tržišta tako i pomoćnog osoblja (administrativnog) radi

osiguranja višeg efektivnog i efikasnog rada održavajući u fokusu angažovanje ka izgradnji

jednog kadra sa profesionalnim i odgovornim osobljem;

- Takođe, tokom 2016. godine je izvršena funkcionalizacija tehničke jedinice za reagovanje u

hitnim slučajevima kod računara u okviru RAEPKA-a (KOS-CERT), i nastavljene su

aktivnosti potrebnih priprema o apliciranju za državni kod interneta, kao i operiranje

registra ccTLD;


12


u -

20

15

. go

din

e

- U saradnji sa Fakultetom električne i kompjuterske inženjerije (FEKI) studenti nivoa Master

su realizovali profesionalnu praksu u okviru odeljenja RAEPK-a: Odeljenje elektronskih

komunikacija (OEK), Odeljenje za upravljanje frekvencijama (OUF) i Odeljenje za radio

nadgledanje i inspekciju (ORNI).

- Ukupno je licencirano pet (5), operatera poštanskih usluga, povećavajući broj licenciranih

operatera na trinaest (13) poštanskih operatera do 31. decembra 2016. godine;

- Dati su odgovori i različita regulatorna tumačenja na ukupno tri (3), žalbi privatnih

poštanskih operatera;

- Ukupno je realizovano četrnaest (14) opštih kontrola i inspekcija (rutinskih) i specifičnih,

operatera poštanskih usluga, i to:

o Opšte inspekcije; sedam (7), kancelarija tačke poštanskih operatera, odnosno,

kancelarije – inspektovane tačke licenciranih/ovlašćenih subjekata, poštanskih

operatera koji pružaju poštanske usluge na teritoriji Republike Kosovo.

o Specifične inspekcije; sedam (7) specifičnih inspekcija subjekata - operatera koji su

aplicirali za ponovno-licenciranje i za prvo licenciranje, odnosno specifične inspekcije

za verifikaciju ispunjavanja uslova licence;

- Ostvareni su prihodi od preko 4.6 miliona evra, odnosno 4,787,451.58 euro, od kojih se

podeljeni prema kategoriji prihoda predstavljaju kao u nastavku;

-

- 3,635,438.00 € prihodi od plaćanja nadgledanja korišćenja frekventnih resursa

384,300.00 € prihodi od korišćenja resursa numeracije

- 721,132.67 € prihodi od godišnjih taksi nadgledanja tržišta elektronskih kom. i

poštanske

- 2,435.00€ prihodi od izricanja mera sankcionisanja

- 11,635.00 € prihodi od drugih administrativnih usluga

Usaglašeno i zaokruženo sa okvirom regulatornih akata usklađenih sa regulatornim

paketom Evropske Unije, (EU Regulatory Framework 2003-2009), paket transponovan u

Zakonu za elektronske komunikacije;

U pogledu unapređenja transparentnosti tokom 2016. godine, Autoritet je nastavio da ispunjava

svoje obećanje u vezi sa objavljivanjem radova i angažovanja. Sve informacije i relevantni

dokumenti o aktivnostima Autoriteta su redovno i u realno vreme objavljeni na veb stranici

Autoriteta, uključujući ovde ne samo;

i. Objavljivanje svih regulatornih akata i odluka sa regulatornim efektom usvojenim od

strane Upravnog Odbora uključujući ovde i administrativne odluke sa efektom za treće

strane;


13


u -

20

15

. go

din

e

ii. Razvijanje procedura o javnim savetovanjima predviđenih zakonskim odredbama,

organizovano i održano u sednicama savetovanja o svim važnim pitanjima za interesne

strane;

iii. Objavljivanje i redovno ažuriranje baze podataka odnosno registara operatera,

provajdera telekomunikacionih usluga, operatera poštanskih i kurirskih usluga, kao i

ovlašćenih korisnika resursa/frekventnih i numeričkih kanala.

iv. Redovno objavljivanje periodičnih izveštaja sa statističkim podacima

telekomunikacionih i poštanskih tržišta;

v. Redovno objavljivanje podataka i informacija o krajnjim korisnicima (potrošačima)

telekomunikacionih i poštanskih usluga;

U prilogu informacija objavljenih u veb stranici autoriteta, rukovodeći službenici Autoriteta su se

pojavili u različitim radio i televizijskim programima i putem saopštenja za javnost, gde su dodatno

informisali širu javnost o svim važećim procenjenim pitanjima i o oblasti elektronskih komunikacija

i poštanskih usluga.

Štaviše, Autoritet takođe na redovan način i u roku kratkih mogućih vremenskih perioda je

odgovorio svim pitanjima podnesenim od strane elektronskih i pisanih medija i svim ostalim

pitanjima pristiglim od strane zainteresovanih stranaka, kao što su građani, predstavnici investitora

ili dobavljači telekomunikacionog tržišta. Svakako, u vezi sa ispunjenjem obaveza za

transparentnost, vredi napomenuti da zbog odsustva ljudskih i profesionalnih resursa, Autoritet je i

tokom 2015. godine nastavio da se suočava sa administrativnim izazovima, u vezi sa obavezom

objavljivanja dokumenata na srpskom i engleskom jeziku.

Dok, u odražavanju permanentnih i kontinuiranih angažovanja Autoriteta, iniciranih tokom godine

izveštavanja i prenesenih u narednim godinama, pored ciljeva i specifičnih aktivnosti

predstavljenih dokumentom; ‘Srednjoročni plan RAEPK-a za godine 2015-2017’ kao integralni deo

Godišnjeg izveštaja, u nastavku, u sažetom obliku predstavljamo fokuse i ciljeve Autoriteta za 2016.

godinu;

- Dalje unapređenje efektivne konkurencije na tržištu, uključujući usluge i mreže elektronskih

komunikacija, putem usklađivanja i usvajanja sekundarnog zakonodavstva i sprovođenja

relevantnih projekata;

- Izdavanje i usvajanje ostalog celokupnog sekundarnog zakonodavstva u okviru vremenskih

perioda i dinamike delovanja kao što je predviđeno u dokumentu Normativnih akata

Autoriteta u sprovođenju Zakona, objavljenom na veb stranici Autoriteta;

- Dalje unapređenje u poboljšanju uslova za širokopojasna proširenja na celoj teritoriji

Republike Kosovo, tako da se korisnicima obezbedi pristup internetu sa velikom brzinom;

- Stvaranje odgovarajućih uslova i procedura za liberalizaciju i otvaranje dodatnih pojasa u

unapređenju širokopojasnih usluga putem mreža mobilnih komunikacija,


14


u -

20

15

. go

din

e

- Bezbednost i integritet mreža i usluga elektronskih komunikacija, radi povećanja poverenja

javnosti i kompanija;

- Unapređenje zaštitnih mera za krajnje korisnike (potrošače);

- Stvaranje maksimalne jasnoće regulatorne sredine, koja će omogućiti i podsticati investicije

i inovacije na tržištu elektronskih i poštanskih komunikacija u Republici Kosovo.

Što se tiče tržišnog izveštaja elektronskih komunikacija, broj aktivnih3 korisnika mobilne telefonije

na kraju 2016. godine dostigao je cifru od preko 2 miliona u odnosu na 1,77 miliona koliko je bilo

krajem 2015. godine, dok je broj korisnika internet usluga (Fiksni pristup) na kraju 2016. godine

dostigao na 239,120 korisnika, dok je na kraju 2015. godine bio 215,788 (porast od 10.8%).

Stopa penetracije (korisnika na 100 stanovnika) na kraju 2016. godine je u segmentu mobilne

telefonije bila 110.7% u odnosu na 97.7% na kraju 2015. godine, gde je broj korisnika sa široko-

pojasnim pristupom (broadband) 3G i 4G u uređajima pametnih telefona (smart phone) dostigao

broj 1,012,769 korisnika od 711,648 korisnika (porast od 55%) koliko ih je bilo krajem 2015.

godine. U uslugama koje su pružane u fiksnim mrežama, pristup broadband je na Internetu obeležio

znatno povećanje (sa 10.9%) dok je broj korisnika fiksne telefonije i prethodnih godina zabeležio

pad za 12.8%.

Evoluiranje tehnologije referisana kao tehnološka konvergencija i ponašanje korisnika kao

potrošača usluga elektronskih komunikacija u pogledu povećanja potražnje za pristup internetu,

učinile su da glavni podsticaj za razvoj fiksnih mreža bude broadband pristup Internetu i nekoliko

indikatora i podataka od dela izveštaja pregleda tržišta se primećuje da svi operateri i provajderi

usluga su obeležili porast broja korisnika u poređenju sa 2015. godinom.

Od podataka Autoriteta, nalazimo da fiksne i mobilne mreže imaju značajno proširenje i razvoj

tokom 2016. godine, gde samo u mobilnim i fiksnim mrežama je zabeleženo oko 29.7 miliona evra

novih investicija i da je proširenje mreže išlo u dva smera; investicije u osnovnim

mrežama/jezgrama (core network) i pristupnoj mreži povećanjem proporcije i kapaciteta optičkih

vlakana i da je primećena sklonost ka IP mrežama i uslugama koje omogućavaju ove mreže (kao što

je broadband pristup) ali koje uključuju i mogućnosti korišćenje telefonskih usluga, preko različitih

VoIP platformi, koje nastavljaju da zabeleže povećano i visoko korišćenje ne samo u fiksnim već i u

mobilnim mrežama.

Tarife mobilnih usluga u odnosu na prethodnu godinu, rezultiraju sa tendencijom njihovog

smanjenja, gde se putem poređenja vidi da su izvršene značajne redukcije od strane operatera u

ponudama tarifa za sve potrošačke korpe (Visoke, prosečne i niske potrošnje). Prosečni nivo

rashoda za OECD potrošačke korpe ispostavlja se da je u vrednosti od 10.11 €.

Prihodi od telekomunikacionih usluga za 2016. godinu su u iznosu od 168,347,895€, što u odnosu na

2015. godinu pokazuje da su prihodi od sektora obeležili pad od 3.1%. Operateri mobilne telefonije

3Radi se o aktivnim korisnicima , dakle onim korisnicima koji su koristili plaćenu uslugu najmanje jednom u

roku od 3 meseci. Ovo je određeno odlukom br. 22 Autoriteta (ART Br. Prot. 045/1/10, od dana 15/06/2010).


15


u -

20

15

. go

din

e

i provajderi usluga interneta poseduju najveći deo tržišta elektronskih komunikacija sa oko 80%

prihoda. Samo prihodi mobilnih operatera čine oko 67% prihoda celog tržišta, posle kojih slede

provajderi usluga interneta sa 13.4%, kablovska televizija 14.1%, dok fiksni operateri poseduju oko

5.5%.

Ovaj pad na tržištu mobilne i fiksne telefonije uglavnom dolazi kao rezultat povećanja konkurencije

usluživanja i takmičenja za potrošačima kao i zbog tehnološkog razvoja i sve većeg korišćenja

takozvanih aplikacija ‘Over the Top’ (OTT), koje se koriste na pametnim telefonima sa pristupom

internetu4. Dok pad prihoda od strane tržišta iznajmljenih linija se sastoji od razvijanja i proširenja

mreže elektronskih komunikacija, odnosno povećanja konkurencije na nivou mreža u gotovo celoj

teritoriji Republike Kosovo. Ovo čini našu zemlju posebnom, gde imamo konkurenciju na nivou

mreža, što nije slučaj u mnogim drugim zemljama regiona i šire.

Na osnovu obrađenih podataka od strane Autoriteta, rezultira da u poređenju sa 2015. godinom, u

2016. godini imamo značajno povećanje ukupnog broja pošiljki – poštanskih artikala u celini, i to u

vrednosti od; 3.38 %, dok CJP ‘Pošta Kosova AD’ ima značajno povećanje u ukupnom obimu

poštanskih pošiljki u vrednosti od 4.20 %, dok privatni operateri imaju značajan pad u vrednosti od

13.50 %.

Na osnovu broja poštanskih pošiljki, kretanje i poređenje iz 2012. do 2016, pokazuje da imamo

neprekidno povećanje opšteg obima poštanskih pošiljki i to u vrednosti od; 37.74 %. Od ukupnog

broja poštanskih pošiljki njihov najveći broj od; 50.90 %, pisma poštanskih pošiljki, dok oko 44.94

% pošiljki su direktne pošiljke, a oko; 4.16 %, su pošiljke paketa – kolija. Od ukupnog broja pošiljki

oko 89.33 % poštanskih pošiljki predstavlja unutrašnja –domaća pošta, dok oko 10.67 %, je

međunarodna pošta.

Takođe, u 2016. godini u poređenju sa 2015. godinom sektor poštanskih usluga u ukupnim

prihodima je zabeležio rast ukupnih prihoda, u meri od 13.90 %, dok je CJP ‘Pošta Kosova DD’,

imalo povećanje u meri od 23.81 %, dok su privatni operateri imali blag pad od 0.59 %.

Ako uzmemo u obzir kretanje prihoda ‘Sektora poštanskih usluga’, od 2012. do 2016. godine, onda

možemo reći da sektor poštanskih usluga u Republici Kosovo stalno ima povećanje prihoda, i u

poređenju sa 2012. godinom, postoji povećanje od; 30.37 %, dok poređenje između 2015 sa 2014.

godinom, pokazuje povećanje u iznosu od; 12.07 %, gde CJP ‘Pošta Kosova AD’ ima povećanje u

vrednosti od 10.39 % , dok privatni operateri takođe imaju povećanje u vrednosti od 13.35 %.

S obzirom na poznate okolnosti u kojima se sektor elektronskih komunikacija karakteriše od visoke

dinamike promena i inovacija, obavezuje Autoritet kao nacionalnog regulatora da stalno bude

spreman da se suoči sa novim izazovima sa kojima će se suočiti još više u bliskoj budućnosti, ovde

se uglavnom misli na digitalnu konvergenciju telekomunikacija i audio-vizuelnih emitovanja.

Autoritet, kao institucija koja reguliše jedno dinamično tržište sa brzim razvojem, u skladu sa

odredbama zakona i Digitalnom agendom za Kosovo, radi da se kontinuirano stvore što bolji uslovi

za operatere i potrošače.

4 Takav trend u opadanju prema zemalja u regionu je predstavljen u nastavku; Republika Albanija je u ovom sektoru zabeležila pad; -17%, Republika Makedonije je zabeležila pad od -9.2%, dok u Crnoj Bori 7.5%.


16


u -

20

15

. go

din

e

U nastavku Vam predstavljamo Godišnji izveštaj o radu za 2016. godinu, koji je propraćen sa

trogodišnjim srednjoročnim planom, 2015 – 2017, koji obuhvata i sadrži sažetak aktivnosti,

dešavanja i najznačajnijih razvijanja koja se dešavaju u sektoru elektronskih komunikacija i

poštanskih usluga, osigurajući kontinuitet angažovanja Autoriteta za postizanje i ispunjavanje

regulatorne uloge i mandata, sve sa ciljem i u funkciji podsticanja investicija i stvaranja mogućnosti

i davanja garancija za efikasnu konkurenciju i koristi za potrošača.


17


u -

20

15

. go

din

e

2. PRAVNI OKVIR I USVAJANJE SEKUNDARNOG ZAKONODAVSTVA

TOKOM 2016. GODINE

Autoritet svoju delatnost za nadgledanje i regulisanje tržišta elektronskih komunikacija

zasniva u skladu sa Zakonodavstvom prikazanom u tabeli 1.

TABELA 1):POSTOJEĆI PRAVNI OKVIR I POLITIKE/STRATEGIJE

Primarno Zakonodavstvo/Zakoni

1 Zakon o elektronskim komunikacijama 5 04/L-109 04. oktobar

2012.

2 Zakon o poštanskim uslugama 03/L-173 15. april 2010.

Politike/Strategije

1 Politike sektora elektronskih komunikacija – Digitalna

agenda za Kosovo 2013 ‐ 20206 //

Decembar

2012.

2 Strateške politike poštanskih usluga u Republici Kosovo

2013‐2017. godine //

Decembar

2012.

Do kraja 2016. godine usvojeno je značajan broj podzakonskih akata, koji su prikazani u

Prilogu I ovog izveštaja. Tokom 2016. godine, Autoritet je usvojio i odobrio sledeće

normativne akte regulatornog i izvršnog karaktera.

2.1 Uredbe

U izveštajnom periodu usvojene su sledeće uredbe:

1) Uredba br. 29 o tehničkim i organizacionim standardima za bezbednost i

integritet mreža i/ili elektronskih komunikacionih usluga (Ref. Br. Prot. 046/B/16)

Kroz ovu uredbu definišu se prava i obaveze operatera koji posluju pod režimom Opšteg

ovlašćenja za pružanje mreža i/ili javnih usluga elektronskih komunikacija, kao i definiše

neophodne tehničke standarde za preduzimanje mera za sprečavanje i upravljanje

incidentima za garantovanje bezbednosti, integriteta i funkcionisanju mreža i/ili usluga

elektronskih komunikacija.

2) Uredba br.28 o ugovorima, transparentnosti i objavljivanju informacija i drugih

zaštitnih mera za krajnje korisnike za pružanje mreža i javnih usluga

elektronskih komunikacija (Ref. Br. Prot. 009/B/16)

5 Ovaj Zakon stavlja van snage Zakon o telekomunikacijama, br. 2002/7 6 Dokument stavlja van snage dokument “Politike telekomunikacionog sektora ”, usvojenog juna 2007. godine


18


u -

20

15

. go

din

e

Ova uredba utvrđuje pravila i uslove, koje treba da sadrži ugovor za pružanje mreža i/ili

raspoloživih usluga elektronskih komunikacija za javnost. Uredba takođe utvrđuje mere za

povećanje transparentnosti i objavljivanje informacija u korist potrošača i ostalih krajnjih

korisnika.

Takođe tokom 2016. godine RAEPK je izradio novu nacrt uredbu za registraciju pretplatnika

mobilne telefonije, koja je prošla kroz proces javnih konsultacija od 19. septembra do 18. oktobra

2016. godine.

2.2 Odluke

U nastavku predstavljamo neke od odluka regulatornog karaktera:

1) Odluka o usvajanju procene frekventnog pojasa 2100 MHz.

Odluka br. 895 (Ref. RAEPK br. Prot. 044/B/16)

2) Odluka o određivanju i rezervaciji numeričkih ne-geografskih resursa za operatera IPKO

Telecommunications LLC, za potrebe pružanja usluga mobilne telefonije.


3) Odluka o usvajanu izveštaja za obračun tarifa prema modelu potpune raspodele troškova

(FDC) i nastavak primene sadašnjih tarifa za regulisane usluge.


4) Odluka o određivanju Telekoma Kosova AD kao OFNT na tržištu terminacije glasovnih

poziva na individualnim mobilnim mrežama


5) Odluka o određivanju IPKO Telecommunications LLC kao OFNT na tržištu terminacije

glasovnih poziva na individualnim mobilnim mrežama


6) Odluka o definiciji tržišta “Terminacija glasnih poziva na individualnim mobilnim mrežama”


7) Odluka o izricanju ekonomskih sankcija za neovlašćenog korisnika frekventnog pojasa 400-405 MHz i 410-115 MHz za operatera Telekom Kosova AD.


8) Odluka o individualnom ovlašćenju za korišćenje frekventnog spektra od mts DOO.,

Odluka br. 905, (Ref. RAEPK br.Prot. 056/B/16)


19


u -

20

15

. go

din

e

9) Odluka o određivanju negeografskih brojeva za mts DOO.

Odluka br. 904 (Ref. RAEPK br.Prot. 055/B/16)

10) Odluka o određivanju geografskih brojeva za mts DOO.


Tokom perioda od 22. novembra 2016. do 21. decembra 2016. godine izvršena je javna konsultacija

plana distribucije i korišćenja frekventnog pojasa 2100 MHz za pružanje širokopojasnih mobilnih

usluga.

2.3 Teškoće i izazovi

Uprkos kontinuiranom napretku ostaje izazov osiguravanje dovoljnog broja osoblja za postizanje

postavljenih ciljeva za RAEPK (gledati tačku 6 ovog izveštaja).


20


u -

20

15

. go

din

e

3. OPŠTE INFORMACIJE O RAEPK

3.1 Misija i vizija

RAEPK, na osnovu člana 142. Ustava Republike Kosova, je osnovan kao nezavisna institucija od

strane Skupštine Kosova, da sprovodi i vrši ekonomsku regulaciju u sektoru elektronskih

komunikacija i poštanskih usluga, u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, br. 04/L-

109 i Zakonom o poštanskim uslugama, br. 03/L-173.

RAEPK je nacionalni regulatorni autoritet u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga,

koji sprovodi i nadgleda regulatorni okvir utvrđen zakonom za elektronsku komunikaciju i

zakonom o poštanskim uslugama, kao i od politika razvoja sektora elektronskih komunikacija

‘Digitalna Agenda za Kosovo 2013 – 2020’, kako je određeno odlukom br. 02/119 Vlade Republike

Kosova.

Autoritet je javno, samofinansirajuće, neprofitabilno i nezavisno pravno lice, koji obavlja delatnost

u skladu sa važećim zakonodavstvom. Autoritet u svom radu i odlučivanju u okviru svojih

nadležnosti je nezavisan. Autoritet se rukovodi i upravlja od strane Upravnog Odbora koji je

istovremeno pravni i nezavisni autoritet u donošenju odluka i funkcioniše na osnovu interne

uredbe, usvojene od njega. Skupština imenuje Predsednika među članovima Odbora, koji je

ujdenoodgovoran za upravljanje Autoritetom.

Misija Autoriteta je da se sve aktivnosti i njena delatnost zasnivaju i razlikuju u zalaganju kao

nezavisnog regulatora i perkursora tržišta za elektronske i poštanske komunikacije tražeći da se

postigne jedan regulatorni okvir koji podstiče povoljno okruženje za investitore i nudi rešenja, cene

i najbolji kvalitet za sve korisnike usluga elektronskih i poštanskih usluga na Kosovu.

Primenom osnovnih principa za regulisanje aktivnosti elektronskih komunikacija, kako bi se omogućilo

krajnjim korisnicima dostavljanje usluga sa najvećom mogućom brzinom, u što kraćem vremenskom

roku, sa visokom sigurnošću, kao i razumnim cenama.

3.2 Nadležnosti RAEPK

Nadležnosti i obaveze Autoriteta određene su Zakonom br. 04/L-109 za elektronske komunikacije

(ZEK) i Zakonom br. 03/L-173 za Poštanske usluge (Zakoni). Autoritet obavlja svoje funkcije u

skladu sa zakonima i drugim zakonskim i podzakonskim aktima, a u skladu sa nacionalnim

sektorskim politikama i nacionalnim strategijama razvoja elektronskih komunikacija i

međunarodnih sporazuma u oblasti elektronskih komunikacija, u kojima je član Republika Kosovo.

Nadležnosti u oblasti elektronskih komunikacija su definisane članom 10. ZEK:


21


u -

20

15

. go

din

e

U saradnji sa ministarstvom priprema nacionalni plan za Radio-frekvencije i radi na

usklađivanju ovog plana sa međunarodnim politikama za razvoj spektra radio-

frekvencija;

Prikuplja i obrađuje statističke podatke od preduzetnika koji obavljaju svoju delatnost

u oblasti elektronskih komunikacija;

Objavljuje sve neophodne informacije za razvoj otvorenog i konkurentnog tržišta;

Usvaja sekundarno zakonodavstvo u vezi sprovođenja zakona o elektronskim

komunikacijama, zakona za poštanske usluge i strategije/politika usvojenih od strane Vlade;

Usvaja odluke u vezi definisanja relevantnih tržišta, sprovodi analizu tržišta i

nametanja, kao i povlačenja regulatornih obaveza opratera sa značajnom tržišnom

snagom;

Usvaja odluke u vezi određivanja provajdera univerzalnih usluga i definisanje njihovih

prava i obaveza;

Prati i reguliše odredbe javnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga;

Rešava sporove, uključujući one koje se odnose na pitanja od zajedničkog korišćenja objekata i

imovine, između preduzetnika;

Rešava sporove između krajnjih korisnika i operatera javnih elektronskih komunikacija;

Prati i reguliše zajedničko korišćenje objekata i imovine;

Usvaja Nacionalni plan numeracije, Plan za korišćenje Radio–frekvencija (kanala) i planove

razvoja radio-komunikacije;

Upravlja oskudnim resursima - spektrom radio frekvencija i numerisanim prostorom u

elektronskim komunikacijama;

Obavlja poslove koji se odnose na elektromagnetnu kompatibilnost, upotrebu opreme i

uređaja, radio-praćenja i uklanjanje radio-interferencija;

Izdaje ovlašćenja i ostale akte u skladu sa odredbama zakona i usvojenih uredbi;

Usvaja odluke u vezi grantova, prenosom i ukidanjem pojedinačnih licenci za korišćenje radio-

frekvencijskog spektra na osnovu javnog tendera i procedura javnih aukcija;

Doprinosi pripremanju predloga nacionalnih strategija i politika;

U okviru delokruga svojih nadležnosti sarađuje i učestvuje u radu administrativnih i

međunarodnih radnih tela, regionalnih i ostalih organizacija i institucija u oblasti

elektronskih komunikacija u kojima je Republika Kosovo član;

Na osnovu dobijenih ovlašćenja, zaključuje bilateralne i multilateralne sporazume u oblasti

elektronskih komunikacija;

Objavljuje informacije/smernice u vezi sprovođenja zakona u okviru oblasti i u skladu sa

procedurom i uslovima postavljenih od samog Autoriteta;

Vrši funkcije računarskog centra za reagovanje u vanrednim situacijama u cilju suočavanja sa

rizicima za sisteme javnih elektronskih komunikacija;

Vrši konsultacije u vezi sa primenom zakona i odredbama usvojenih od strane Autoriteta.

Osim zadataka i ovlašćenja predviđenim u ZEK, RAEPK-u su date dodatne nadležnosti i

odgovornosti u oblasti poštanskih usluga, i na osnovu odredaba člana 6. ZJU, koji kao regulator

poštanskih usluga ima sledeće odgovornosti i nadležnosti;

izdaje i oduzima licence poštanskih operatera o pružanju univerzalnih i drugih poštanskih

usluga;


22


u -

20

15

. go

din

e

usvaja tarife za univerzalne i rezervisane poštanske usluge na predlog javnog poštanskog

operatera;

određuje stepen - limit težine rezerviranih poštanskih usluga;

određuje tarife za izdavanje licenci, i godišnju taksu za pružanje poštanskih usluga kao i

rokove za izvršenje isplate;

predlaže Ministarstvu pravila približavanja i ispunjavanje standarda za realizaciju poštanskih

usluga;

vodi registar o izdatim licencama sa odgovarajućim podacima;

nadgleda poštovanje uslova, predviđenih licencom, i u slučaju kršenja uslova licence,

preduzima potrebne mere protiv poštanskih operatera;

nadgleda sprovođenje tarifa poštanskih usluga i predlaže preduzimanje zakonskih mera u

slučajevima kada poštanski operater izdaje ili koristi tarife u suprotnosti sa utvrđenim

merama ovog zakona;

prati razvoj koji se odnosi na poštanski sektor i tržište poštanskih usluga , i preduzima

potrebne mere za obezbeđivanje jednakosti i transparentnosti za konkurenciju na tržištu

poštanskih usluga;

rešava nesporazume između poštanskih operatera i korisnika sa poštanskim operaterima;

obezbeđuje korisnicima poštanskih usluga jednake uslove;

prikuplja potrebne informacije vezane za poštanske usluge i prema potrebi iste objavljuje.

3.3 Delokrug RAEPK i organizaciona struktura

Sadašnja organizaciona struktura Autoriteta odobrena je od strane Odbora, putem odluke br. 309

(Ref. br. Prot. 002/B/13) i kao takva predstavljena je u nastavku.

Odbor RAEPK-a je upravni odbor, koji vrši svoja ovlašćenja u skladu sa ZEK i unutrašnjom

Uredbom. Mandat odbora RAEPK je 5 godina i određuje se u skladu sa članom 78. ZEK. Istim članom

se propisuje da kada se mandat člana odbora završava, isti nastavlja da obavlja svoje funkcije do

izbora novog člana odbora.

U slici 1 je prikazana organizaciona struktura RAEPK-a.


23


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 1) ORGANIZACIONA ŠEMA

Druge osnovne informacije;

Ukupan broj osoblja; 39 (Uključujući odbor RAEPK-a)

Ukupan broj ženskog osoblja; 10 (ili izraženo u % = 25%)

Ukupan broj članova odbora; 5

Ukupan broj šefova odeljenja 4

Ukupan broj žena u višem rukovodstvu

(ne računajući odbor); 1 (izraženo u % = 25%)

Administrativne funkcije podrške

Pravne i regulatorne funkcije

Bordi ODBOR

Kancelarija Predsednika

Departamenti I frekuencave

Odeljenje za upravljanje

frekvencijama

Departamenti I Telekomunikacionit

Odeljenje elektronskih

komunikacija

Odeljenje za radio

nadgledanje i inspekciju

Kancelarija za nabavku

Odeljenje administracije

Kancelarija za finansije

Sektor poštanskih

usluga

Tehničke funkcije podrške

Jedinica za upravljanje ccTLD-om

Jedinica KOS-IX-a

Računarski centar i hitnih

reakcija

Pravno odeljenje


24


u -

20

15

. go

din

e

Na tabeli 2 je prikazano poređenje broja radnika RAEPK i drugih regionalnih regulatora. Kao što se

vidi, broj osoblja RAEPK je veoma malo u poređenju sa drugim regulatorima.

S toga, povećanje broja osoblja nesumnjivo ostaje izazov.

TABELA 2). POREĐENJE BROJA ZAPOSLENIH SA SRODNIM AUTORITETIMA U REGIONU

Br. Autoritet /Agencija

Država Br.

Osoblja Br.

jedinica

Broj osoblja po

jedinicama Napomena

1 ICTA, Turska 805 15 54 9 Odeljenja/Sektora

2 RATEL, Srbija 105 4 26 4 Odeljenja podeljena u 9 jedinica

3 RAK, Bosna i

Hercegovina 118 5 24 5 Sektora

4 HAKOM, Hrvatska 170 9 19 9 Sektora

5 AEC, Makedonija 134 10 13 5 Odeljenja + 5 Divizija

6 EKIP, Crna Gora 69 6 11.50 6 Sektora

7 AKEP, Albanija 60 7 8.5 6 Odeljenja + 1 Kancelarija

9 RAEPK, Kosovo 39 11 3.5 5 Odeljenja + 7 kancelarija /jedinica


25


u -

20

15

. go

din

e

4. REGULATORNE AKTIVNOSTI

4.1 Opšta ovlašćenja

Ovlašćenje ulaska u tržište subjekta (preduzeća) za pružanje mreža i javnih usluga elektronskih

komunikacija tokom 2016. godine je zasnovano u odredbama Uredbe br. 25 za Opšta Ovlašćenja

usvojenih prema Odluci br. 479 Odbora Autoriteta.

Svi preduzetnici koji žele da uđu na tržište, odnosno pružaju usluge elektronskih komunikacija su

dužni da popune obrazac obaveštenja (http://arkep‐rks.org/?cid=1,217) i dostavljaju u RAEPK

zajedno sa dokumentacijom o registraciji poslovanja. RAEPK u roku od 5 radnih dana od dana

popunjavanja obrasca, izdaje potvrdu obaveštenja, odnosno upisuje preduzeće u registar. Ovom

prilikom su eliminisane nepotrebne prepreke i preduzetnici za ulazak na tržištu nemaju nikakvih

finansijskih obaveza prema RAEPK-u.

U skladu sa Uredbom o opštim ovlašćenjima, delatnosti elektronskih komunikacija, koje

preduzetnici moraju obavestiti pred RAEPK-om su sledeće:

- Pružanje mreža i/ili javnih usluga fiksne telefonije;

- Pružanje mreža i/ili javnih usluga mobilne telefonije;

- Pružanje usluga iznajmljenih linija;

- Pružanje mreža i/ili satelitskih usluga elektronskih komunikacija;

- Pružanje usluga prenosa podataka (Internet);

- Pružanje usluga sa dodatnom vrednošću.

Registar ovlašćenih preduzeća je objavljen na sajtu Autoriteta i ažurira se na redovnoj nedeljnoj

osnovi od strane Autoriteta (http://arkep-rks.org/?cid=1,218). Sledeća tabela pokazuje ukupan

broj ovlašćenja izdatih od strane Autoriteta prema provajderima elektronskih komunikacionih

usluga u toku 2016. godine sa opisom ovlašćenih službi.

Aplikacija se razmatra u roku od 5 radnih dana od dana kompletiranja obrasca. S druge

strane, operateri nisu dužni da podnesu veliki broj dokumenata kao što je bio slučaj sa

prethodnim licenciranjima.

U izveštajnom periodu je izdato ukupno 18 ovlašćenja/potvrda obaveštenja za ukupno 37

aktivnosti, sva nova preduzeća na tržištu elektronskih komunikacija.

TABELA 3) REGISTAR OVLAŠĆENJA/POTVRDE OBAVEŠTENJA TOKOM 2016. GODINE

OBAVEŠTENE AKTIVNOSTI TOKOM 2016. GODINE

Usluge sa dodatom vrednošću (VAS) 8

Internet usluge 10

Fiksna javna mreža 12

Fiksne telefonske javne usluge 2

http://arkep/

http://arkep-rks.org/?cid=1,218


26


u -

20

15

. go

din

e

OBAVEŠTENE AKTIVNOSTI TOKOM 2016. GODINE

Usluge iznajmljenih linija 3

Mobilna javna mreža 1

Javne mobilne usluge 1

Javna mreža sa satelitskim prenosom 0

Javne satelitske usluge 0

Ukupan broj aktivnosti tokom 2016. 37

Ukupan broj preduzeća tokom 2016. 18

Broj aktivnosti po preduzeću (provajderu usluge) 2

Na slici 2 je dat broj ovlašćenja izdatih od strane Autoriteta od 2004. do 2016. godine.

SLIKA 2) BROJ LICENCI/OVLAŠĆENJA IZDATIH OD STRANE AUTORITETA OD 2004. DO 2016.

4.2 Individualna ovlašćenja za korisnike frekvencijskih resursa

U dužnosti i cilju osiguranja odgovarajućeg razvoja tržišta i usluga elektronskih komunikacija,

značajnu obavezu i odgovornost aktivnosti Autoriteta predstavlja i upravljanje frekventnim

spektrom kao ograničenim prirodnim, nacionalnim i resursom velikog javnog značaja.

Upravljanje frekventnim spektrom predstavlja bitan pokazatelj u razvoju elektronskih

komunikacija u zemlji u mnogim značajnim oblastima, kao što su usluge bežične komunikacije

2 4 3

18 11

4 6

38

17 11 17

9 18

158

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 Totali

Ovlašdenja 2004 - 2016


27


u -

20

15

. go

din

e

kao što su Wi-Fi, mobilna telefonija, korišćenje u oblasti transporta, radio-difuzivnih

emitovanja , java i državna bezbednost, istraživanja, zaštita životne sredine i energije, nauka,

zdravlje, obrazovanje, itd.

Strategija i svrha efikasnog upravljanja i korišćenje RF spektra je da se obezbedi normalno

funkcionisanje različitih usluga radio komunikacija u skladu sa raspodelom radio-frekventnog

spektra i relevantnih planova radio frekvencija, poštovanjem i sprovođenjem odredbi Zakona o

elektronskim komunikacijama i sekundarnog zakonodavstva usvojenim od strane RAEPK-a,

koje proizilazi kao obaveza ZEK-a za izdavanje jasnih i ne-diskriminatorskih propisa na

korišćenju radio frekvencija.

Autoritet, kroz izdavanje propisa i u sprovođenju Poglavlja VII ZEK-a je stalno posvećen u

otklanjanju administrativnih barijera u procesu izdavanja individualnih ovlašćenja za radio

frekvencije.

Upravljanje radio-frekventnim spektrom, kao ograničenim resursom i od značajne ekonomike

vrednosti, predstavlja veliku odgovornost, uključujući kao najbitniju: planiranje, distribuciju,

određivanje, koordinaciju, nadgledanje i kontrolu (inspekciju) njegovog odgovarajućeg

korišćenja u skladu sa definisanim uslovima putem zakonodavstva, ovlašćenja kao i

međunarodnih normi i preporuka, koje regulišu oblast radio komunikacija.

RAEPK održava i redovno ažurira bazu podataka spektra radio-frekvencija koja može uključiti

listu određenih frekvencija i na raspolaganju svim kanalima radio-frekvencija prema pojasima i

njihovog planiranja, uključujući i relevantne podatke o uslovima distribucije, određivanja i

korišćenja ovih radio-frekvencija, kako za frekventne kanale, tako i za određene pojaseve,

uključujući u određenim slučajevima i geografsku zonu, vrstu usluga i druge tehničke

parametre njihovog korišćenja putem uslova utvrđenih u individualnim ovlašćenjima radio

frekvencija.

4.3 Individualna ovlašćenja za korisnike frekventnih resursa

Među najvažnijim ovlašćenim uslugama za korišćenje radio-frekvencijskog spektra su:

- Profesionalne mobilne radio usluge PMR (PMR – Professional Mobile Radio);

- TETRA usluge (Terrestrial Trunked Radio)

- Fiksne mikro-talasne usluge PTP (Tačka do tačke/Point To Point);

- Vazduhoplovne usluge;

- Satelitske usluge (VSAT - Very Small Aperture Terminal).

- Radio amaterske usluge.

U toku izveštajne godine (2016), Autoritet je izdao ukupno 161 individualnih ovlašćenja

(licenci) za korisnike spektra/radio-frekvencijskih kanala sa više od 1765 frekvencijskih


28


u -

20

15

. go

din

e

kanala. Ovaj učinak je realizovana kroz efikasno nadgledanje evidencija (zapisa) upravljanih

softverom upravljanja frekvencijskog spektra i bazom primenjenih podataka Autoriteta.

Sledeće tabele prikazuju vrstu individualnih ovlašćenja (licenci) radio-frekvencija, broj

operatera u korišćenju frekvencijskih opsega i broj frekvencijskih kanala ovlašćenih od strane

Autoriteta tokom 2016. godine.

TABELA 4) REGISTAR INDIVIDUALNIH OVLAŠĆENJA ZA FREKVENCIJE TOKOM 2016. GODINE

br.

VRSTA INDIVIDUALNIH OVLAŠĆENJA RADIO FREKVENCIJA

(LICENCE)

BROJ INDIVIDUALNIH

OVLAŠĆENJA RADIO

FREKVENCIJA IZDATIH

TOKOM 2016. GODINE

1 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija (Licence) za usluge u frekvencijskom opsegu HF (9 kHz do 30 MHz)

1

2 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija za usluge u frekvencijskom

opsegu HF , VHF, UHF 1

3 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija za uslugu PMR (opseg

156-174 MHz) VHF 38

4 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija za usluge PMR opseg

(156-174 MHz) VHF & (442-470 MHz) UHF 11

5 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija za usluge PMR (opseg

442-470 MHz) UHF 77

6 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija fiksnih mikro-talasnih

usluga opseg > 3 GHz (SHF) 33

7 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija za Vazduhoplovne usluge 4

8 Individualna ovlašćenja Radio-frekvencija za Satelitske usluge

7

Ukupno

Individualnih ovlašćenja radio-frekvencija 161

Sledeća tabela prikazuje broj svih kanala datih u korišćenju i broj individualnih ovlašćenja radio

frekvencija izdatih tokom 2016. godine.

TABELA 5) BROJ KANALA RADIO-FREKVENCIJA PREMA USLUGAMA TOKOM 2016. GODINE

Br. Vrsta usluge Broj kanala

1 Fiksne mikro-talasne usluge Fiksni mikro-talasni linkovi (Tačka do

tačke - PTP)

1,284

2 PMR usluge (Private Mobile Radio) 401

3 TETRA usluga 53

4 Satelitska usluga 8

5 Vazduhoplovna usluga 5

UKUPNO 1765


29


u -

20

15

. go

din

e

1. Radio amaterska usluga

U 2016. godini profesionalno osoblje Odeljenja za upravljanje frekvencijama u saradnji sa radio

amaterskim udruženjima Kosova je organizovalo testiranje 13 kandidata koji su se prijavili za

radio amaterske usluge i tom prilikom je sertifikovano i licencirano devet (9) novih radio

amatera, koji su se podvrgnuli i položili stručni ispit za radio amatere. Tom prilikom od strane

tročlane komisije, dva iz RAEPK-a i jedan od ARK-a izrađen je stručni ispit za radio amatere

radio osnovnog nivoa. Svim kandidatima koji su uspešno položili ovaj test (9 kandidata) su

izdati sertifikati Radio amatera, dok za kandidate koji su aplicirali za licencu, izdate su licence

osnovnog nivoa radio amatera.

Tokom 2016. godine su sertifikovani i licencirani kandidati prema podacima u sledećoj tabeli:

TABELA 6) BROJ SERTIFIKATA I LICENCI IZDATIH ZA RADIO AMATERSKE USLUGE TOKOM 2016.

Osim toga, dana 08/07/2016 RAEPK i ARK su organizovali radni sastanak sa domaćim i

međunarodnim radio amaterima o ceremoniji primopredaje ARK u međunarodnu instituciju

IRAU – Region 1 (International Radio Amatory Union – Region 1), gde pored mnogobrojnih

domaćih i međunarodnih radio amatera učestvovao je i bivši predsednik međunarodne

institucije IARU – Regiona I, gdin. Hans Bloonden Timmerman iz Holandije.

Radio amaterska usluga predstavlja uspeh sam po sebi od 2012. godine primenom propisa za

radio amatera, odobrenim od strane RAEPK. Razvoj radio-amaterskih usluga na Kosovu je

omogućilo da u našoj zemlji nakon oko 25 godina organizuju obuke i testovi u angažovanju

mladih u sticanju znanja u tehničkom aspektu rada opremom i antenama koje omogućuju

komunikacije u radio amaterskoj službi, ovaj razvoj u radio-amaterskim uslugama je uticao na

internacionalizaciji i priznavanje Kosova kao države sa jedinstvenim pozivnim znakom

identifikacije Z6 za radio-amaterske usluge, sada priznatim i od strane međunarodne institucije

IRAU. Znak Z6 je odobren od strane Vlade Kosova Odlukom br. 01/89, od 29.08.2012 i na

osnovu ove odluke RAEPK (bivši RAT) je pripremio propis koji je uspešno primenio za radio-

amaterske usluge, razvijajući procedure licenciranja svih bivših amaterskih radija Kosova, kao i

testiranja i licenciranja za mlade radio amatere.

Ukupno, od 2012. do 2016. godine je licencirano 87 domaćih i 30 međunarodnih radio amatera,

održavanjem raznih međunarodnih manifestacija u zemlji, kao i učešćem na međunarodnim

manifestacijama u raznim evropskim zemljama.

Br. Sertifikati domaćih radio

amatera

Licence radio

amatera

Nivo licence

1 Br. Radio amatera

Osno

vni

nivo

Domaći Devet (9) Osnovni

nivo

2 Devet (9) Međunarodni Tri (3) HAREC


30


u -

20

15

. go

din

e

2. Softverski moduli za upravljanje frekventnim spektrom

RAEPK (bivši RAT) već osam (8) godina, od maja 2009. godine poseduje i koristi softver za

upravljanje frekventnim spektrom, proizvod kompanije koja je poznata u oblasti

telekomunikacija LS telcom AG, sa sedištem i Lichtenau/Nemačka.

Ovaj unapređeni i specifični sistem za upravljanje spektrom frekvencija koje DMF koristi u

okviru RAEPK-a se sastoji od 4 softverskih modula;

- SPECRAplus

- SPECTRAplan

- SPECRAemc, i

- MONIORplus

Softverski moduli za upravljanje frekventnim spektrom omogućuju registraciju tehničkih i

administrativnih podataka svakog korisnika radio frekvencija na Kosovu. Kroz ovaj softverski

sistem i njegovih modula omogućava se održavanje baze podataka veće tehničke preciznosti,

njihova obrada, spektralne analize koje omogućavaju određivanje frekventnih kanala za

efikasno i efektivno korišćenje frekventnog spektra, kao i planiranje frekventnih opsega u

skladu sa evropskim dokumentima i preporukama za radio frekvencije.

Tokom 2016. godine ostvaren je proces nabavke za kapitalni projekat “Unapređenje (up-grade)

i održavanje softverskih modula za upravljanje frekventnim spektrom“ za sve gore navedene

softverske module i uspešno je završena i funkcionalizovana najnovija verzija ovog softverskog

sistema za upravljanje frekventnim spektrom.

Izvršeno je ažuriranje baze podataka i unapređene su funkcionalne mogućnosti ovim

softverom, dopunjenim dodatnim elementima kao što su: mogućnost migracije podataka iz

programa Excel u softverskom sistemu SPECTRAplus i migracija podataka iz softverskog

modula SPECRAemc u Excel formatu, inkorporacija u ovom projektu instaliranjem i

funkcionisanjem softvera Oracle 11- najnovije verzije, mogućnost štampanja individualnih

ovlašćenja za radio frekvencije sa priloženim tabelama kod više od jednog frekventnog kanala,

kao i mogućnost pristupa više korisnika u isto vreme.

U hardverskom pogledu su poboljšane performanse servera i postignuta je veća brzina rada

pomoću novih softvera i kvalitetna obrada podataka. Kao Zaključak može se navesti da tokom

2016. godine je realizovan veoma važan zadatak unapređenja softverskog sistema upravljanja

frekventnim spektrom, koje za osoblje Odeljenje za frekvencije i RAEPK predstavlja jednu

mogućnost za realizaciju svakodnevnih zadataka, kako u kvalitetu tako i u kvantitetu.

3. Sporazum telekoma i individualna ovlašćenja radio frekvencija za operatera mts

DOO

Tokom 2016. godine uspešno je okončan sporazum telekomunikacije između Kosova i Srbije

posredovanjem Evropske unije sa sedištem sastanaka u Briselu, gde su tokom cele 2016. godine


31


u -

20

15

. go

din

e

održani brojni sastanci do procesa završetka pregovaračkog procesa postignutom 3. decembra

2016. godine.

Za postizanje ovog sporazuma, analizirani su mnogi dokumenti i tehnički podaci, među kojima

od posebne važnosti i složenosti su bila i pitanja koja su se odnosila na frekventnim resursima

koje treba odrediti za novog operatera mts DOO. Koliko frekventnih kapaciteta će biti

dozvoljeno za korišćenje, analizu lokacija za postavljanje uređaja prenosnog sistema (BTS)

mobilne telefonije, pravilno odvajanje sa standardima i bez mnogo smetnji kanalnih frekvencija

fiksnih usluge linkova MW PTP, radio frekvencije za 4 satelitska sistema, kao i određivanje

plaćanja i tarifa za frekventne resurse u odnosu na broj potrošača je realizovano kroz određeni

broj BTS-a postavljenih u nekolika lokacija na Kosovu. Znači da su izvršene analize i složene

strategije do završetka sporazuma. Koristi kao što je poznato, osim pozivnog broja +383

postignutom za korišćenje Kosovu i dodeljeno od strane ITU, postignuta je i eliminacija smetnji

u korišćenju frekventnih resursa u opsegu 900, 1800 MHz i 2100 MHz, kao i registracija i

ovlašćenje svih frekventnih kanala fiksnih usluga MW PTP prema regulatornom zakonodavstvu

RAEPK-a (Kosova), uključujući i postavljanje tarifa (plaćanja) za frekventne resurse i

postavljanje operatera mts DOO u sistemu uplate i ovlašćenja u skladu sa predviđenim

uslovima regulatornim zakonodavstvom (ARKEP-a) i zakonima Republike Kosovo.

4. Proces za procenu opsega 2100 MHz

Proces za procenu opsega 2100 MHz je započeo u oktobru 2016. godine Odlukom br. 863

odbora RAEPK-a u uspostavljanju komisije za procenu opsega 2100 MHz i metodologija

razvijena za definisanje cena, plana distribucije opsega 2100 MHz i proces konsultacija sa

zainteresovanim stranama za dobijanje i za pravo korišćenja frekventnih resursa u opsegu

2100 MHz. Određivanje operatera o količini frekventnih kapaciteta i dodeli prava za njihovo

korišćenje i dalje je u toku i očekujemo da dva operatora TK. AD i IPKO telecommunications LLC

analiziraju mogućnosti korišćenja ovog frekventnog resursa koji rezultira kvalitetom

komunikacija širokopojasnih usluga.

5. Koordinacija i saradnja RAEPK-a sa NKM-om o procesu digitalizacije prenosnih radio-

difuznih sistema i objašnjenjima o pažnji pri korišćenju opsega 790 – 862 MHz zvanog Prva

numerička dividenda (Digital Dividend 1 - DD1) od radio difuznih emitovanja i njegovo što je

moguće brže oslobađanja za korišćenje od strane operatera mobilne telefonije za širokopojasne

usluge (broadband) bilo je prisutno tokom viti 2016. godine sastancima između dveju strana,

kako na nivou profesionalnog osoblja, tako i na najvišem nivou.

6. Sastanci sa KFOR-om i JSMB-om; RAEPK i J6 – KFOR imaju dobru i neophodnu saradnju, i

održavaju redovne bilateralne sastanke, kao i multilateralne sastanke kroz JSMB (Joint

Spectrum Management Board) na kojima učestvuju i druge institucije kao što su Aerodrom

Prištine, Autoritet civilnog vazduhoplovstva, UNMIK, NKM i KFOR. Obično, sastanci se veoma

često održavaju u sedištu KFOR-a Film city u naselju “Arbëri“, ali jedan od sastanaka u 2016.

godini je održan i u RAEPK-u i to 21. septembra 2016. godine.

Neprekidna koordinacija i saradnja između RAEPK-a i KFOR-J6 je veoma korisna i često se prati

određenim izazovima, kako na određivanju frekvencijskih kanala u skladu sa evropskim

standardom, tako i u podeli opsega za korišćenje u civilne i vojne svrhe (Vojne). Treba uzeti u


32


u -

20

15

. go

din

e

obzir da se u okviru KFOR-a nalazi i američka vojska, smeštena u Bondsteel-u i koordinacija

korišćenja frekventnih resursa sa američkim i evropskim standardima u pojedinim slučajevima

predstavlja složen izazov u regulatornom sistemu, stoga do sada smo uspešno održavali i ovaj

zadatak i očuvanje međusobnog odnosa između KFOR-J6 i RAEPK-a.

7. Upravljanje krajnjim i resursima - radio frekventnim spektrom u obavezama Zakona

04/L-109 i sekundarnog zakonodavstva

U odnosu na upravljanje radio frekventnim spektrom, Autoritet između ostalog odgovara za

sledeća pitanja i procese;

- Podstiče efikasno korišćenje frekvencija kao krajnje resurse, tako da se procedure i planovi

korišćenja sprovode na način koji pruža jednak tretman svim provajderima usluga elektronskih

komunikacija, ali koji treba da budu u skladu sa standardnim dokumentima a posebno sa

međunarodnim preporukama od dokumenata za pitanja elektronskih komunikacija izrađenog i

izdatog od strane međunarodnih institucija, kao što su CEPT, ECC, ERO i ITU.

- RAEPK u saradnji sa ministarstvom priprema nacionalni plan radio frekvencija i radi na

usklađivanju ovog plana sa međunarodnim politikama o razvoju spektra radio-frekvencija.

- Usvaja sekundarno zakonodavstvo u vezi sa upravljanjem frekventnim resursima u

odgovornostima i obavezama definisanim ZEK-om (04/L-109), koje su u nadležnosti Autoriteta,

u skladu sa odredbama ovog zakona.

- Odobrava plan o korišćenju radio-frekvencija (kanala) i razvojne planove radio komunikacije,

- Postoji bliska saradnja između Autoriteta i Nezavisne komisije za medije (NKM) i pri donošenju

odluka u vezi sa licenciranjem aktivnosti radio-difuznog emitovanja/ponovnog emitovanja i u

skladu sa zakonskim obavezama NKM se konsultuje sa Autoritetom o pitanjima koja se odnose

na elektronske komunikacije, kao i u vezi sa licenciranjem, NKM obaveštava pismeno Autoritet

o pitanjima koja se odnose na koordinaciju radio-frekvencija (kanala) određenih za radio-

difuzna emitovanja i/ili ponovnih zemljanih radio-difuznih emitovanja radio i televizijskih

programa, međutim Autoritet ne upravlja frekventnim resursima koji su namenjeni za radio-

difuzne ( Broadcasting) usluge, koje spadaju u odgovornosti NKM-a.

- Korišćenje frekvencija, osiguravajući efikasno korišćenje frekvencijskog spektra i sprečavanje

štetnih smetnji;

- Frekvencijski spektar (kanali) će se voditi na osnovu Nacionalnog plana radio-frekvencija i

Plana o korišćenju radio-frekvencija (kanala) u skladu sa razvojnim planovima za radio

komunikacije.

- Autoritet treba da uspostavi jasna pravila za upravljanje drugim sredstvima elektronskih

komunikacija.

- Preko sekundarnog zakonodavstva, Uredaba, Autoritet je postavio jasna pravila za upravljanje

frekvencijskim resursima, uključujući i uredbe, smernice i odluke koje regulišu proces

korišćenja frekvencijskih resursa na efektivan i efikasan način, i omogućuju neophodnu

konkurentnost za razvoj elektronskih komunikacija u zemlji.


33


u -

20

15

. go

din

e

- Planiranje i pripremu tehničkih parametara za izdavanje ovlašćenja/licenci za upotrebu radio

frekventnog spektra, koje se mogu izdati na osnovu individualnih apliciranja, javnih tendera ili

javnih aukcija.

Važne uredbe u upravljanju frekventnim spektrom koje je RAEPK odobrio su:

Uredba “IZDAVANJE I KORIŠĆENJE RADIO FREKVENCIJA” Uredba “PLAĆANJA ZA KORIŠĆENJE RADIO FREKVENCIJA”

Uredba “RADIO AMATERSKE USLUGE U REPUBLICI KOSOVO”

Uredba “UREDBA ZA RADIO STANICE ZA KOJE SE NE ZAHTEVA LICENCA ZA KORIŠĆENJE RADIO FREKVENCIJA”

Uredba “IZDAVANJE LICENCE ZA RADIO STANICE AVIONA”

8. Osoblje i stručno usavršavanje u upravljanju frekvencijskim resursima; Imajući u vidu

da je RAEPK institucija koja nadgleda veoma specijalizovane sektore, kao što su sektori

elektronskih komunikacija, sektor upravljanja frekvencijskim spektrom, sektor interkonekcije,

numeracije, kao i poštanskih usluga, u kontinuitetu se radilo na povećanju kapaciteta i

kvalitetnom usavršavanju stručnog osoblja. Tokom 2016. godine, korišćene su maksimalne

mogućnosti obuka, finansirano sredstvima RAEPK-a i organizacija u kojima je naša zemlja član i

doprinosioc u nekim srodnim institucijama, ali i u saradnji putem memoranduma saradnje sa

regulatorima regiona. Završene obuke su bile zasnovane na neophodnost jačanja i

promovisanja profesionalnih kapaciteta “ljudskih resursa” koje danas ima osoblje RAEPK-a, i u

ispunjavanju ciljeva i aktivnosti RAEPK-a. Prema statističkim podacima, izdatim za sve

regulatore susednih zemalja kao i za one regiona, RAEPK ima najmanji broj radnika, uključujući

posebno veoma neophodno stručno osoblje, o čemu najviši organi odlučivanja treba da se

staraju i da uzimaju u obzir zahteve RAEPK-a u tom pogledu, omogućavajući izgradnju

kapaciteta ljudskih resursa bilo u kvantitetu kao i u kvalitetu (stručno usavršavanje).

Ne vijim janë dhënë Trajnimi dhe Vizita studimore ne te cilat stafi i DMF /ARKEP ka marre

pjese ne vitin 2016:

U nastavku su prikazane obuke i studijske posete u kojima je osoblje OUF/RAEPK učestvovalo u

2016. godini:

Do sada Autoritet je izradio i odobrio sekundarno zakonodavstvo za upravljanje

frekventnim resursima, uspešnim izvršenjem zakonske obaveze utvrđene Zakonom o

elektronskim komunikacijama. Međutim, izazov ostaje otvaranje frekventnih opsega,

realizacija projekata usmerenih na povećanje efikasnosti upravljanja frekvencija i

inženjerskih analiza, kao i praćenje kretanja tehnološkog razvoja, evropskih regulatornih

okvira praćenih mnogim dokumentima, kao što su preporuke, odluke i izveštaji CEPT , ERO,

ECC i ITU koje regulišu oblast radio komunikacija.

Brz tehnološki razvoj i regulatorna dokumenta na međunarodnom nivou koje treba uključiti

i sprovoditi i u domaćem regulatornom okviru, u kontinuitetu zahtevaju specijalizovanu

obuku stručnog osoblja u oblasti radio komunikacija i u upravljanju frekvencijskim

resursima, stoga obuke, studijske posete i razne međunarodne konferencije su više nego

potrebno da se prate a i učešće stručnog osoblja u ovim aktivnostima je neophodno i

profitabilno.


34


u -

20

15

. go

din

e

TABELA 7) OBUKE I STUDIJSKE POSETE POHAĐANE OD OSOBLJA OUF-A TOKOM 2016. GODINE

Br. Aktivnost Institucija organizacije Mesto i

datum

1 Obuka za osoblje OUF LStelcom Nemačka,

mart 2016.

2 Studijska poseta o procesu aukcije za

frekvencijske opsege za Brodband usluge

EKIP – Regulatorna agencija elektronskih

komunikacija Crne Gore

Podgorica,

decembar

2016.

Za period od 1. januara do 31. decembra 2016. godine, Odeljenje za upravljanje frekvencijama -

OUF, je realizovalo i pripremilo 161 individualnih ovlašćenja radio frekvencija, koje koriste

zemljane mobilne usluge - PMR (Private Mobile Radio), mikro talasne usluge (FIKSNA) - linkove

PTP, satelitske i vazduhoplovne usluge.

U nastavku su prikazani neki specifični parametri ovih ovlašćenja:

1. Broj frekvencijskih kanala i ovlašćenja prema vrstama usluga: PMR, mikro-talasnih

linkova, satelitskih i aeronautičkih:

Na veb-sajtu Autoriteta, link http://www.art-ks.org/?cid=1,52,465 mogu se preuzeti i pogledati lista

svih individualnih ovlašćenja izdatih/ovlašćenih radio frekvencija za upotrebu od strane Autoriteta

za korisnike frekvencijskog spektra tokom kalendarske 2016. godine.

TABELA 8) VRSTA USLUGA, BROJ KANALA I OVLAŠĆENJA TOKOM 2016. GODINE

VRSTA USLUGE BROJ FREKVENCIJSKIH

KANALA

VRSTA USLUGE BROJ OVLAŠĆENJA

PMR 401

PMR 122

FIKSNA 1284

FIKSNA 28

TETRA 53 SATELITSKO 7

SATELITSKA 8

AERONAUTIČKA 4

AERONAUTIČKA 19

Ukupan broj ovlašćenja 161


35


u -

20

15

. go

din

e

Ukupni broj kanala

SLIKA 3) UKUPNI BROJ KANALA

2. Broj izdatih ovlašćenja za korišćenje radio frekvencija klasifikovano prema

frekvencijskim opsezima.

TABELA 9) FREKVENCIJSKI OPSEZI I BROJ OVLAŠĆENJA TOKOM 2016. GODINE

FREKVENCIJSKI OPSEG BROJ OVLAŠĆENJA

HF 1

VHF 38

UHF 77

HF, VHF, UHF 1

VHF & UHF 11

SHF 33

Ukupan broj ovlašćenja 161

PMR 23%

FIKSNI 73%

TETRA 3%

SATELITSKI

0%

AERONAUTIČKI

1%

FREKVENCIJSKI KANALI PREMA VRSTAMA USLUGA

PMR 76%

FIKSNI 17%

SATELIITSKI

4% AERONAUTIČKI 3%

HF 1% VHF

23%

UHF 48%

HF, VHF, UHF 1%

VHF & UHF 7%

SHF 20%

BROJ OVLAŠĆENJA PREMA FREKVENCIJSKOM OPSEGU


36


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 4) BROJ OVLAŠĆENJA PREMA FREKVETNOM OPSEGU

3. Po načinu operisanja SIMPLEKSA, POLU-DUPLEKS ili DUPLEKS, 1765 frekvencijskih kanala se klasifikuju po sledećem:

TABELA 10) BROJ KANALA PREMA OPERACIJAMA TOKOM 2016.

NAČIN OPERISANJA BROJ KANALA

SIMPLEKS 342

POLU - DUPLEKS 125

DUPLEKS 1298 Ukupan broj frekvencijskih kanala

1765

4.4 Ovlašćenja (odluke) za korišćenje numeričkih resursa

Tokom 2016. godine, prema preporukama Odeljenja za elektronske komunikacije (OEK)

izdato je ukupno 125 administrativnih odluka za određivanje (dodeljivanje) ili rezervisanje

numeričkih resursa, koji su prikazani u tabeli 11.

TABELA 11) NUMERIČKI RESURSI ODREĐENI/REZERVISANI TOKOM 2016. GODINE

Serija Vrsta usluge Određeni rezervisani brojevi

1x Pristupni kodovi i kratki kodovi 0

2x/3x Geografska numeracija za pružanje usluga fiksne

telefonije 74,000

4x Ne-geografska numeracija za pružanje usluga mobilne

telefonije 560,000

5x Kratki kodovi za pružanje usluga sa dodatom vrednošću 100

8x Ne-geografska numeracija za specijalne usluge 63

9x Ne-geografska numeracija za usluge sa visokom cenom 19

Ukupan broj određenih/rezervisanih brojeva 634,182

Na veb stranici Autoriteta, link http://www.art‐ks.org/?cid=1,50 se može preuzeti i ceo registar određene (dodeljene) numeracije, odnosno rezervisane od strane Autoriteta do dana njenog ažuriranja.

4.5 Priznavanje usklađenosti za radio opremu i telekomunikacionu terminalnu

opremu


37


u -

20

15

. go

din

e

Autoritet je na osnovu odredaba zakona o Elektronskim komunikacijama i Odluke Odbora, br. 380

za usvajanje Uredbe br. 17 za opremu i telekomunikacionu terminalnu opremu i Eelektromagnetnu

kompatibilnost (Priznavanje usklađenosti), kao tehnički pravilnik koji određuje tehnička pravila za

ključne zahteve i priznavanje usklađenosti opreme i terminalne opreme u toku 2016. godine, je

razmotrio ukupno 3 zahteva, koji su predstavljeni na sledećoj tabeli:

Važno je napomenuti da Autoritet ne vrši procenu usklađenosti opreme nego samo njihovo

priznavanje nakon proveravanja dokumenata i ažurira registar opreme, koja mora da se obavesti

(http://arkep-rks.org/?cid=1,222).

4.6 Praćenje kvaliteta usluga elektronskih komunikacija

RAEPK, tokom 2016. godine, putem Sistema kontrole kvaliteta glasovne telefonije (SKKGT), koji je

prikazan na slici 3, je značajno ostvario broj merenja i uspeo je da poseti znatan broj lokacija (14

opština).

Godišnji izveštaj o kvalitetu parametara usluga, koje pružaju operateri mobilne i fiksne telefonije je

objavljen na veb sajtu RAEPK: http://www.arkep-rks.org/?cid=1,210

Merenja, odnosno usluge, koje su pod kontrolom platforme obuhvataju (Ref. član 3. Uredbe):

1) Telefonske usluge dostupne javnosti u javnim mrežama fiksne komunikacije.

2) Telefonske usluge dostupne javnosti u javnim mrežama mobilne komunikacije.

3) SMS na javnoj mreži mobilne komunikacije.

4) Telefonske usluge dostupne javnosti korišćenjem interkonekcije.

5) SMS korišćenjem interkonekcije.

Spisak parametara koji se mere ovom platformom su:

a) Izveštaj neuspešnih poziva za telefonsku uslugu dostupnu javnosti na javnim mrežama

fiksne komunikacije, u javnim mobilnim komunikacionim mrežama kao i korišćenjem

interkonekcije.

b) Vreme za postavljanje poziva za telefonsku uslugu dostupnu javnosti na javnim

mrežama fiksne komunikacije, u javnim mobilnim komunikacionim mrežama i

korišćenjem interkonekcije (on- net; off- net).

c) Kvalitet prenosa glasa (PESQ) za telefonsku uslugu dostupnu javnosti na javnim

mrežama fiksne komunikacije, u javnim mobilnim komunikacionim mrežama i

korišćenjem interkonekcije (on‐net; off‐net)

d) Izveštaj neuspešno poslatih SMS:

- na javnim mrežama mobilnih komunikacija i

- na javnim mrežama mobilnih komunikacija korišćenjem interkonekcije.


http://www.arkep-rks.org/?cid=1,210


38


u -

20

15

. go

din

e

e) Vreme slanja SMS na javnim mrežama mobilne komunikacije (on‐net; off‐net)

SLIKA 5) PLATFORMA RAEPK ZA MERENJE PARAMETARA KVALITETA USLUGA ELEKTRONSKIH

KOMUNIKACIJA

RAEPK na osnovu uredbe za QoS je izvršio merenja kod operatera, koji pružaju glasovne usluge

fiksne i mobilne telefonije i SMS usluga u mobilnoj telefoniji. Operateri kod kojih su izvršena

merenja parametara kvaliteta usluga su:

1. Telekom Kosova a. d. – Fiksna telefonija (u daljem tekstu - TiK),

2. Telekom Kosova a. d. – Mobilna telefonija (u daljem tekstu - Vala),

3. IPKO - Fiksna telefonija (u daljem tekstu – IPKO Fiks),

4. IPKO - Mobilna telefonija (u daljem tekstu – IPKO Mobile).

Na osnovu plana merenja, RAEPK tokom 2016. godine za glasovne usluge je realizovao ukupan broj

poziva, kako je prikazano u tabeli 12.

RUF

IX1

RUF

IX2

RU

MOB

1

RU

MOB

2

CU

PC (Remote)

Linija 1

Linija 2

Linija 1

Linija 2

INTERNET

LAN veza


39


u -

20

15

. go

din

e

TABELA 12) UKUPAN BROJ REALIZOVANIH POZIVA

Ukupan broj realizovanih poziva – Fiksna i mobilna telefonija

Broj poziva u 2016. godini Broj poziva u 2015. godini Broj poziva u 2014. godini

74,087 81.637 7,365

Raspodela broja poziva po konfiguracijama telefonskih linija je prikazana u tabeli 13.

TABELA 13) POZIVI PO KONFIGURACIJAMA TELEFONSKIH LINIJA - GLASOVNA USLUGA

Konfiguracije telefonskih linija Ukupno poziva

Pozivi fiksni – fiksni 21,832

Pozivi mobilni – mobilni 18,888

Pozivi fiksni - mobilni 17,220

Pozivi mobilni - fiksni 16,147

Od broja navedenih poziva u gornjoj tabeli, na sledećoj (tabela 14) su prikazani realizovani pozivi

po operaterima, odnosno glasovnih usluga u elektronskoj mreži fiksnih i mobilnih komunikacija.

TABELA 14) BROJ REALIZOVANIH POZIVA PO OPERATERIMA – FIKSNA I MOBILNA MREŽA

Pozivi po operatorima /uslugama Ukupno poziva

TiK fiksna – TiK fiksna 9,153

IPKO fiksna – IPKO fiksna 4,067

VALA – VALA 4,960

IPKO mobile – IPKO mobile 4,829

TiK fiksna – IPKO fiksna 4,462

IPKO fiksna – TiK fiksna 4,150

VALA – IPKO mobile 4,565

IPKO mobile – VALA 4,534

TiK fiksna – VALA 5,477

VALA – TiK fiksna 5,893

IPKO fiksna – IPKO mobile 3,473

IPKO mobile – IPKO fiksna 2,981


40


u -

20

15

. go

din

e

Pozivi po operatorima /uslugama Ukupno poziva

TiK fiksna – IPKO mobile 4,995

IPKO mobile – TiK fiksna 4,146

IPKO fiksna – VALA 3,275

VALA – IPKO fiksna 3,127

Kao što se vidi iz gornjih tabela, broj izvršenih merenja od strane RAEPK tokom 2016. godine je

uporediv sa 2015. godinom i u poređenju sa merenjima u 2014. godini je znatno veći.

RAEPK je takođe izvršio merenje parametara QoS za usluge SMS-a u okviru mobilne telefonije. Na

osnovu planova merenja, ukupan broj realizovanih merenja za ovu uslugu tokom 2016. godine je

prikazan u tabeli 12, što je za 1,913 SMS više od onoga što je predviđeno, odnosno mnogo više nego

u 2014. godini i za 1,092 SMS više od onoga u 2015. godini.

TABELA 15) REALIZOVANA MERENJA ZA SMS USLUGU

Ukupno realizovanih SMS

Broj SMS-ova tokom 2016.

godine


godine


godine

5,913 4,821 794

Na tabeli 16 su prikazana realizovana merenja za SMS uslugu u okviru mreže (on-net) i one u

interkonekciji /između operatera (off-net).

TABELA 16) IZVRŠENA MERENJA ZA SMS USLUGE U OKVIRU MREŽE I IZMEĐU OPERATERA

SMS-OVI U OKVIRU MREŽE/IZMEĐU OPERATERA BROJ SMS-OVA

VALA – VALA 1,239

IPKO mobile – IPKO mobile 1,903

VALA – IPKO mobile 1,361

IPKO mobile – VALA 1,410

4.7 Nadgledanje tržišta i sprovođenje regulatornih obaveza

U okviru nadgledanja sprovođenja regulatornih obaveza postavljenih za operatere sa značajnom

tržišnom snagom (OZTS), RAEPK je tokom 2016. godine:


41


u -

20

15

. go

din

e

1) Odredio tarife prekida glasovnih poziva na individualnim mobilnim mrežama (MTR)

sprovođenjem modela postepenog uspona;

2) Usvojio izveštaj o obračunu tarifa tržišta fiksne telefonije (ukupno 7 tržišta) na osnovu FDC

modela.

4.7.1 Periodična izveštavanja

U skladu sa procedurama utvrđenim Uredbom o statističkim podacima operatera (Ref. br. Prot.

048/B/11), RAEPK je tokom 2016. godine objavio ukupno 4 periodičnih izveštaja na tromesečnim

osnovama, sa glavnim tržišnim pokazateljima elektronskih komunikacija koji su objavljeni na veb

stranici RAEPK: http://www.arkep-rks.org/?cid=1,162.

4.8 Zaštita prava potrošača i rešavanje sporova između operatera

Pravni aspekti regulacije referisanih kao pravna aktivnost Autoriteta tokom 2016. godine,

uglavnom se sastojao u;

a) Zaštiti prava potrošača;

b) Pokretanju sudskih postupaka za izvršavanje obaveza strana prema Autoritetu;

c) Učešće kao tužena strana ili treća strana na sudskim parnicama kao i pružanje saveta

(ekspertize) u različitim postupcima pokrenutim u/pred sudovima

a) Zaštita prava potrošača

Regulatorne aktivnosti Autoriteta, između ostalog služe za postizanje i sprovođenje osnovnih

zakonskih i regulatornih principa kao i ciljeva koji se odnose na korisnike poštanskih i

telekomunikacionih usluga, kako bi krajnjem korisniku (potrošaču), kroz podsticanje efikasne

konkurencije pružili što kvalitetnije usluge i što bolji profit u smislu cene, izbora i kvaliteta usluga.

Promovisanje interesa korisnika se posebno postiže kroz sledeće procedure;

- obezbeđivanje pristupa telekomunikacijskim i poštanskim uslugama za sve korisnike,

- obezbeđivanje lakog i garantovanog pristupa i jednostavne procedure za rešavanje sporova

između operatera i korisnika usluga;

- podsticanje i promovisanje jasnih informacija, naročito u vezi transparentnosti cena i uslova

za korišćenje javno dostupnih usluga;

- obezbeđivanje visokog nivoa zaštite ličnih podataka i privatnosti; i angažovanjem u - stvaranju preduslova za pružanje pristupa i povoljnih usluga za potrebe određenih

društvenih grupa, posebno za korisnike sa ograničenim sposobnostima.

Tokom 2016. godine, Autoritet je primio i obradio ukupno pedeset i pet (55) kvalifikovanih

slučajeva žalbi potrošača za usluge elektronskih komunikacija i devet (9) kvalifikovanih

http://www.arkep-rks.org/?cid=1,162


42


u -

20

15

. go

din

e

slučajeva za poštanske usluge, kojim se bavilo profesionalno osoblje profesionalnih jedinica

Autoriteta.

SLIKA 6) PROCENAT ŽALBI NA OSNOVU USLUGA & PROCENAT ŽALBI NA OSNOVU PRIRODE ŽALBE

Nakon razmatranja žalbi doneta su i saopštena uputstva, preporuke i relevantne odluke uz

relevantna uputstva za ostvarivanje prava potrošača posebno, i sprovođenje zakona i važećih pod

zakonskih regulatornih akata uopšte.

Autoritet u cilju povećanja transparentnosti i obrazovanja potrošača kao korisnika elektronskih

komunikacionih usluga i poštanskih usluga ima objavljeno na svom zvaničnom veb sajtu sve

neophodne informacije i procedure u jednostavnom obliku kao i odštampao je informativne

brošure i stavio ih je u dovoljno primeraka na svim glavnim prodajnim mestima ovlašćenih

provajdera usluga, brošure o pravima potrošača (http://arkep-rks.org/?cid=1,9). RAEPK je takođe

stavio na raspolaganju broj (0) 800 10 100, koji je besplatan za podnošenje žalbi.

a) Rešavanje sporova između operatera mreža i provajdera telekomunikacionih usluga

Tokom perioda izveštavanja nije primljen nijedan zahtev za rešavanje nesporazuma između

operatera. U svakom slučaju, RAEPK preko ex-ante regulisanja elektronskih komunikacija u

nastavku stvara jedan odgovarajući ambijent za razvoj aktivnosti i novih korisnika na tržištu.

b) Žalbe potrošača poštanskih usluga

Sektor poštanskih usluga tokom 2016. godine primio je ukupno oko 6; devet (9), žalbi sa različitim

zahtevima od strane korisnika-potrošača poštanskih usluga koji su upravljani i obrađeni u okviru

zakonskih rokova davanjem konkretnih odgovora stranama koje su podnele zahteve ili žalbe;

4.9 Sudski postupci

Tokom 2016. godine, uglavnom su obrađivani sudski predmeti koji su pokrenuti i razvijani

godinama, dok oni ne steknu konačni oblik i nisu registrovani novi sudski slučajevi.

35%

5% 43%

16%

10%

Žalbe na osnovu usluga

Mobile

Fikse

Internet

Postare

Tjera

35%

43%

6%

26%

Žalbe na osnovu prirode

Faturimi

Kualitet I sherbimit

Transparencë

Tjera



43


u -

20

15

. go

din

e

4.1 Aktivnosti radio praćenja i inspekcije

4.1.1 Aktivnost radio-praćenja

Da bi se garantovalo ostvarivanje zakonske nadležnosti u pogledu nadgledanja, kontrole i praćenja

aktivnosti preduzeća i ovlašćenih korisnika elektronskih komunikacionih mreža i elektronskih

komunikacionih usluga, u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim komunikacijama i uredbi

izdatih od strane Odbora Autoriteta za sprovođenje zakona, posebno u sprovođenju opštih uslova

utvrđenih u/prema Individualnim ili opštim ovlašćenjima i korišćenju frekvencija i numeracije u

skladu sa Individualnim ovlašćenjima, funkcionalne jedinice iz Odeljenja za Radio-praćenje i

inspekciju (ORPI) i Odeljenje za elektronske komunikacije, kontinuirano vrše praćenje i inspekciju

delatnosti ovlašćenih preduzeća a posebno praćenje korišćenja spektra od njihove strane.

ORPI, posebno prati frekvencijske opsege na osnovu odredaba Nacionalnog plana raspodele i

korišćenja radio-frekevencijskog spektra i pruža tehničku podršku Odeljenju za upravljanje

frekvencija. Glavni zadaci u vršenju mandata za praćenje/nadgledanje korišćenja radio-

frekevencijskog spektra su:

- Praćenje i kontrola tehničkih parametara predajničkih stanica;

- Detekcija, identifikacija i lokalizacija neovlašćenih predajnika;

- Identifikacija i elimisanje interferencija;

- Razmatranje primljenih žalbi od operatera i/ili potrošača;

- Zauzetost određenih radio-frekvencijskih opsega i kanala;

- Podrška u koordinaciji korišćenja radio-frekvencija sa upravama susednih zemalja;

- Nadgledanje sprovođenja tehničkih sporazuma postignutih od strane Autoriteta sa

susednim zemljama;

Tokom 2016. godine, ORPI je sproveo redovno i specifično praćenje radio-frekvencijskog spektra na

celoj teritoriji Republike Kosova u skladu sa planovima rada za 2016. godinu, korišćenjem

profesionalnih i tehničkih kapaciteta koje trenutno ima na raspolaganju Autoritet. Ukupno broj

sprovedenih merenja na terenu tokom 2016. godine iznosi 81. Obavljanje kontrola i praćenja radio-

frekvencijskog spektra su sprovedene u potpunom skladu sa relevantnim međunarodnim

preporukama i uz pomoć ove opreme;

- Mobilna Stanica Praćenja MMS (Rohde & Schwarz);

- Uređaj Drive Test Tools za praćenje usluga 2G (GSM), 3G (UMTS) i 4G (LTE)

- Uređaj za merenje ne jonizujućeg zračenja SRM 3600 & NBM 550

- Prenosni uređaj EB200

- ORPI je tokom 2016. godine sproveo;

- Praćenje i inspekciju usluga PMR u frekvencijskom opsegu VHF i UHF na čitavoj teritoriji

Republike Kosovo, verifikaciju korišćenja frekvencisjkog spektra od strane postojećih

subjekata, novih i onih koji su deklarisali prekid aktivnosti, omogućujući na ovaj način

ažuriranje baze podataka na raspolaganju i administrovanu od Autoriteta.


44


u -

20

15

. go

din

e

- Identifikaciju i eliminisanje izazvanih interferencija na frekvencijskom opsegu dodeljenih

ovlašćenim operatorima,

- Kontrolu opsega i frekvencijskih kanala (SHF > 3 GHz), verifikacija ispunjenja uslova

individualnih ovlašćenja za fiksne usluge, mikrotalasnih linija tačka - tačka (PTP).

- Kontrola i praćenje frekvencijskog opsega za aeronautičke usluge, identifikaciju i

eliminisanje izazvanih interferencija u ovom opsegu.

- Merenje nivoa intenziteta elektromagnetnog polja, izazvanog od osnovnih prenosnih

stanica,

- Kontrola i neprekidno praćenje ilegalnih operatora mobilne telefonije iz Srbije koji su

operisali unutar teritorije Republike Kosovo.

- Razmatranje svih primljenih žalbi u ORPI.

ILEGALNE / NEOVLAŠĆENE OPERACIJE

RAEPK ima za mandat i zadatak da osigura svim ovlašćenim korisnicima odgovarajući ambijent i

bez interferencija. U okviru praćenja korišćenosti ograničenih frekvencijskih resursa, na regularnoj

osnovi ORPI je pažljivo sproveo i izvršio periodična praćenja na teritoriji Republike Kosovo, ORPI je

takođe izvršio praćenje frekvencijskog opsega određenih za pružanje mobilnih usluga. Iz rezultata

merenja utvrđeno je da imamo nastavak ilegalnog/neovlašćenog korišćenja frekvencijskog opsega:

- E-GSM : 880-915 MHz Uplink & 925-960 MHz Downlik

- DCS 1800: 1710-1785 MHz Uplink & 1805-1880 MHz Downlik

- UMTS 2100: 1920-1980 MHz Uplink & 2110-2170 MHz Downlik

Na osnovu evidencija i zvaničnih izveštaja koji proizlaze od neprekidnih merenja i praćenja,

smatramo da tri operatera mobilne telefonije, sva tri iz Srbije (videti tabelu 1) nastavljaju da

operišu na ilegalan način unutar teritoriji Republike Kosovo sa posebnim naglaskom na severni deo

naše države. Isti deluju na neovlašćen način i istovremeno izazivaju smetnje na dodeljenim

frekventnim opsezima za ovlašćene operatere od strane RAEPK-a za delovanje na celom prostoru

teritorije Republike Kosovo.

TABELA 17) IDENTIFIKOVANI ILEGALNI OPERATORI TOKOM MERENJA 2016. GODINE

Operator MMC MNC

MTS Telcom Srbija 220 03

Telenor 220 01

Vip mobile 220 05

OPERATER MTS TELEKOM SRBIJA (MCC 220, MNC 03):

Na osnovu evidencija i zvaničnih izveštaja koji proizilaze iz neprekidnih merenja i praćenja

ostvarenih tokom vremenskog perioda 2016. godine, identifikovano je da je ilegalni operater


45


u -

20

15

. go

din

e

mobilne telefonije MTS iz Srbije ima instaliranu telekomunikacionu infrastrukturu unutar teritorije

Republike Kosovo i operiše na ilegalan/neovlašćeni način.

Ekipa radio praćenja i inspekcije tokom merenja je identifikovala ukupno 22 bazne stanice

emitovanja koje operišu na neovlašćen način od strane ilegalnog operatera MTS u unutrašnjosti

teritorije Republike Kosovo, od kojih se 17 stanica nalaze u severnom delu naše zemlje (Severna

Mitrovica, Zvečan, Leposavić, Zubin Potok i jedna u selu Drenje Opština Istok) dok je 5 drugih

instalirano na objektima verskog kulta na lokacijama/objektima to jest prostorijama unutar

Manastira Dečani, Manastira Velike Hoče, Manastira Devića, Pećkoj Patrijaršiji i u Manastiru

Gračanica (videti tabelu u Dodatku A).

Operater MTS je nastavio da koristi oskudne frekventne resurse na neovlašćen način frekventnih

opsega dodeljenih za pružanje mobilnih usluga: P-GSM, DCS 1800 i UMTS 2100 do dobijanja

privremene individualne odluke za pružanje usluga mobilne telefonije po ograničenom

infrastrukturom (Odluke br. 905; br. prot. 056/B/16).

OPERATER TELENOR (MCC 220, MNC 01):

Ekipa Radio praćenja i inspekcije tokom ostvarenih merenja unutar teritorije Republike Kosovo,

zaključila je da ovaj operator nastavlja delovati na neovlašćen način unutar teritorije Republike

Kosovo. Vredi naglasiti da osim baznih stanica emitovanja instaliranih na severnom delu Kosova,

identifikovana je jedna bazna stanica emitovanja postavljena iznad objekta škole sela Goraždevac,

opština Peć. Nelegalni operater Telenor koristi frekventne kanale na neovlašćen način na

frekventnom opsegu P-GSM 900.

OPERATOR VIP (MCC 220, MNC 05):

Na osnovu izveštaja o merenjima izdatih na osnovu neprekidnih sprovedenih nadgledanja tokom

vremenskog perioda 2016. godine za operatera VIP, utvrđeno je da je isti nastavio da koristi

frekvencijske kanale u opsegu 900/1800 MHz. Korišćenje frekvencijskih kanala u gore navedenom

opsegu je korišćen na ilegalan/neovlašćen način od baznih stanica emitovanja postavljenih samo na

Severnom delu Kosova.

Ilegalni operateri mobilne telefonije: MTS, Telenor i VIP mobile, uglavnom su delovali na severnom

delu Republike Kosovo i u nekim drugim delovima u vrlo ograničenim prostorima, uglavnom

naseljenim od strane srpske manjine. Ova delovanja po proceni kompetentnih organa bila su

uključena u paketu tehničkog dijaloga – deo o telekomunikacijama, gde je RAEPK dao svoj tehničko-

profesionalni doprinos kao deo Kosovske delegacije. Vredi napomenuti da postizanjem sporazuma

o telekomunikacijama (dana 15. decembra 2016.) postignut je i prekid neovlašćenog korišćenja

radio frekvencijskog spektra za tri gore navedena operatera.

OMETANJA


46


u -

20

15

. go

din

e

Odeljenje radio praćenja i inspekcije, podržano utvrđenim procedurama i odredbama članova 97. i

100. Zakona Br. 04/L-109 o elektronskim komunikacijama i pozivajući se na procedure i principe

utvrđenih odredbama sprovodljivih Uredba za izvršenje zakonskog mandata za praćenje i

nadgledanje (inspekciju) frekvencijskih opsega preduzelo je sledeće radnje:

- Nakon primljenih obaveštenja u vezi sa ometanjima koja su prijavile dve evropske zemlje:

Francuska i Italija, u međunarodnim instancama – ITU, za upad, ometanje koje se pojavilo u

opsegu 406-406.1 MHz, sa Kosova, registrovanog u sistemu COSPAS-SARSAT, sistem koji je

unificiran u korišćenju u cilju odbrane i spasavanja u slučaju neke morske ili zemaljske nesreće,

ORPI je realizovao merenje i uspešno je lokalizovao ometanje izazvano u navedenom sistemu.

Ovom prilikom su preduzete urgentne mere za njihov prekid.

- Nakon obaveštenja/žalbe podnesene od strane Agencije za vazdušno navigacijske usluge –

AVNU u vezi sa sumnjama o ometanjima prikazanim na sekundarnom radaru i nemogućnost

njene aktivizacije, ORPI je na prioritetan način sprovelo neophodna merenja/verifikaciju

prilikom čega je utvrđeno da spoljni upadi/ometanja nisu postojala na način da bi onemogućili

njen normalan rad. Eliminisanjem podignutih sumnji o ometanjima postignuto je da osoblje

AVNU-a lokalizuje problem koji se pojavio u uređajima i uspešno aktivira sekundarni radar.

- Nakon obaveštenja/žalbi primljenih od strane ovlašćenog operatera IPKO Telecommunication

LLC o degradaciji performansi usluga mobilne telefonije u frekvencijskom opsegu od 900 MHz,

ORPI je preuzeo odgovarajuće radnje gde je preko ostvarenih merenja na terenu identifikovao

izvor, izazivača ometanja koji su uticali na kvalitet pružanja usluga kod krajnjih potrošača. Izvor

ovog ometanja je bio uređaj koji se koristi za posmatranje video signalom (kamera), prilikom

čega su preduzete sve neophodne mere i navedena ometanja su prekinuta.

- Nakon obaveštenja/žalbe podnesene od strane ovlašćenog operatera Telekom Kosovo AD o

prijavljenom ometanju u frekvencijskom opsegu 900 MHz, u gradu Đakovici, ometanje koje je

izazvalo i u nekoliko slučajeva potpuno onemogućilo komunikaciju potrošača i korišćenje

usluga 2G (GSM) i 3G (UMTS) u određenim delovima grada, ORPI je nakon sprovedenih merenja

uspešno postigao identifikaciju izvora ovog ometanja. Navedeno ometanje je izazvano

neovlašćenim korišćenjem uređaja za blokiranje koje je korišćeno tokom održavanja Evropskog

Šahovskog Šampionata, prilikom čega su preduzete sve neophodne mere i navedena ometanja

su prekinuta.

- Nakon podnesenog obaveštenja/žalbe od strane ovlašćenog operatera: Telekom Kosova D.D. i

Ipko Telekommunication LLC o ometanju koje se pojavilo u Prištini u frekvencijskom opsegu od

900 MHz, opseg koji se koristi od strane dva ovlašćena operatera mobilne telefonije 2G i 3G, u

cilju verifikacije ometanja ORPI je sproveo merenja na terenu u sumnjivoj zoni prilikom čega je

uspešno identifikovao izvor ovog ometanja. Navedeno ometanje je izazvano od uređaja koji je

korišćen kao repetitor talasa (Repeater), prilikom čega su preduzete sve neophodne mere i

navedena ometanja su prekinuta.


47


u -

20

15

. go

din

e

Operater ‘JP Pošta Srbije’

Ilegalni operater ‘JP Pošta Srbije’ je poštanski operater koji pruža univerzalne usluge i druge

poštanske usluge na teritoriji zemlje ilegalno i bez ovlašćenja/licence od Autoriteta. Uglavnom

operiše u severnom delu zemlje i u nekoliko enklava naseljenih stanovništvom srpske zajednice. Do

sada nije preduzeta nijedna aktivnost koja bi pokušala da spreči njen rad, zbog političkih razloga i

davajući prioritet razgovorima koji bi se odvijali tokom sledećih godina.

4.1.2 Ostale aktivnosti

Tokom 2016. godine su sprovedene sledeće aktivnosti:

1) Učlanjenje RAEPK-a kao pridruženi član Evropskog Instituta za Telekomunikacione

Standarde ETSI, u 67 Generalnoj Skupštini po redu.

2) Aktivno učešće u Radnoj Grupi FM22 CEPT/ECC, koja obrađuje Frekvencijsko Radio

Praćenje.

4.1.3 Inspekcijska aktivnost

Vršenje inspekcijske aktivnosti od strane službenika Autoriteta tokom 2016. godine, zasnovano je

na postupcima određenim po Zakonu za elektronske komunikacije i Uredbe br. 12 o procedurama i

principima inspekcije razvijenih od strane Autoriteta, na osnovu kojih su funkcionalne jedinice

izradile planove inspekcije sa opštim karakterom i specifičnim temama, koje su odobrene kao deo

planova i razmatraju se na redovnoj osnovi od strane nadzornika relevantne jedinice za inspekciju.

Inspekcijska aktivnost tokom 2016. godine, bila je koncentrisana na nadzoru i inspekciji slučajeva

koji su, prema definicijama iz važećih akata i procena izvršenih od strane odgovornih jedinica

unutar Autoriteta prema važećim procedurama, kvalifikovane za postupak inspekcije.

Ukupno je sprovedeno 11 inspekcija preduzeća mreža i komunikacije elektronskih usluga.

Kratak opis mandata inspekcije; inspekcija je izvršena od strane ovlašćene komisije u

cilju provere nadzora privatnih provajdera za pružanje poštanskih, kurirskih i ekspres

usluga. Specifični zadaci inspekcije su bili;

Ispitivanje kvaliteta i tačnosti podataka tromesečnih izveštaja u svim slučajevima i u

nekim slučajevima zbog nedostatka predviđanja tromesečnog izveštaja u roku

određenom od strane Autoriteta;

Provera broja žalbi potrošača i procedure upravljanja/tretiranja žalbi od strane

pružaoca poštanskih usluga;

- Provera žalbi operatera u odnosu na pružanje neovlašćenih usluga od strane drugih

operatera.


48


u -

20

15

. go

din

e

4.2 Aktivnost tehničkih jedinica KOS-IX, KOS-CERT i KOS-NET

4.2.1 Čvor za razmenu interneta KOS-IX

Tokom 2016. godine KOS-IX je ispunio svoje obaveze određene Uredbom o radu KOS-IX, a održani

su i sastanci sa predstavnicima članova (trenutno 4 člana), u vezi sa tehničkim pitanjima radi

omogućavanja neprekidne razmene saobraćaja i diskutovane su teme od interesa za dalje

unapređenje KOS-IX.

Tokom 2016. godine, Autoritet je periodično izveštavao u EUROIX o kapacitetu saobraćaja koji

prelazi u KOS-IX. Iako KOS-IX nije učestvovao na međunarodnim konferencijama organizovanim od

strane EURO-IX, saradnja i kontakti u ovom forumu nisu nedostajali, gde je i KOS-IX član sa punim

pravima.

U vezi sa razmenjenim saobraćajem u ovom čvoru tokom 2016. godine, u donjoj slici su prikazane

maksimalne vrednosti saobraćaja za svaki mesec kao i opšti grafikon za čitav period 2016. godine.

Slika Slika 7) Maksimalni saobraćaj za 2016. godinu u KOS-IX u Gbps

Ukupni ulazni i izlazni saobraćaj razmenjen kroz čvor KOS-IX tokom meseci 2016. godine je

prikazan grafički u dole prikazanoj slici:


49


u -

20

15

. go

din

e

Slika 8) Opšti saobraćaj ULAZ/IZLAZ za 2016. godinu

4.2.2 Centar za reagovanje na računarske incidente KOS-CERT

Autoritet u svrhu ispunjavanju pravnih obaveza utvrđenih ZEK-om i dokumentom sektorskih

politika, pustio je u rad kompjuterski centar za reagovanje u vanrednim situacijama (KOS-CERT),

gde je tokom 2015. godine zaposlen i drugi službenik, koji je zadužen da asistira visokom

službeniku za bezbednost mreža po pitanju razvoja usluga u ovoj jedinici.

U cilju kompletiranja i usklađivanja propisa sa direktivama Evropske unije i u skladu sa ciljevima i

prioritetima za uspostavljanje i puštanje u rad nacionalnog CERT-a, Autoritet, tokom izrade

pratećih regulacionih akata i ostvarivanja ovog velikog cilja, odnosi se na uslove i kriterijume

propisane prema Evropskoj agenciji za mreže i bezbednost informacija (European Union Agency for

Network and Information Security - ENISA) gde se preporučuju potrebni koraci koje treba slediti u

uspostavljanju i puštanju u rad nacionalnog CERT-a.

Autoritet u okviru godišnjeg programa rada za 2015 - 2017 je odobrio i akcioni plan za jedinicu

KOS-CERT gde joj je odredio specifične aktivnosti koje treba obaviti tokom dve godine u funkciji

osnivanja i što efikasnijeg i efektivnog puštanja u rad ove jedinice, koja je tokom trećeg dela 2016.

godine instalirala i konfigurisala osnovnu tehničku infrastrukturu i započela je prvobitno sa

završetkom osnovnih usluga koje treba pružiti CERT.

1. Osnovne usluge KOS-CERT

Osnovne usluge identifikovane u ovoj fazi, na osnovu inicijalnog kapaciteta su sledeće:

- Koordiniranje reagovanja prema kibernetičkim incidentima (incidenti koji zahtevaju

među-institucionalnu koordinaciju);


50


u -

20

15

. go

din

e

o KOS-CERT koordiniše naporima u odgovoru na među etničkim incidentima (u okviru

zajednice) uključenih u incidentu. Ovo uključuje mreže i usluge koje pružaju operateri

za elektronsku komunikaciju u Republici Kosovo. Koordinacija može uključiti

prikupljanje kontaktnih informacija, obaveštenja na veb stranici o njihovom mogućem

uključenju (kao žrtva ili izvor napada), radi prikupljanja statistika u vezi broja

uključenih stranica i olakšanja razmene informacija.

o Deo rada koordinacije kibernetičkih incidenata može uključiti obaveštenje i saradnju sa

agencijama za sprovođenje zakona i jedinice drugih lokalnih i nacionalnih CERT-a sa

fokusom na zaštiti korisnika mreža i usluga elektronskih komunikacija.

o Ova usluga se ne tiče direktnog odgovora ili “on site support” prema kibernetičkom

incidentu.

- Podizanje svesti- priprema obaveštenja u pogledu bezbednosti, uključujući;

Bezbednosna upozorenja za javnost; ova obaveštenja uključuju kratke i jasne

informacije kako bi bile shvaćena od strane korisnika mreža i usluga elektronskih

komunikacija, da bi se zaštitili na internetu;

Bezbednosna upozorenja za specifične potrebe entiteta; ova obaveštenja pružaju

informacije o vremenu i trenutnoj situaciji, kao i aktivnostima koje predstavljaju

pretnju za operatere mreža i usluga elektronskih komunikacija i njihovih korisnika.

KOS-CERT je objavio veb site radi podizanja svesti i izveštavanja o kibernetičkim incidentima

www.kos-cert.org koji se ažuriraju na dnevnoj osnovi sa informacijama i najnovijim uputstvima

kibernetičke sigurnosti i puštena je u rad platforma za informisanje (newsletter) kroz nedeljni

bilten koji se šalje članovima periodično i sadrži zadnje informacije oko opasnosti i zaštite od

kibernetičkih napada.

Ova usluga će omogućiti podizanje svesti u pogledu Kibernetičke bezbednosti kroz članke, brze

vesti putem elektronske pošte ili na veb sajtu ili putem drugih informacionih izvora koji

objašnjavaju najbolje prakse bezbednosti i pružaju savete o merama koje treba preduzeti.

Aktivnosti mogu obuhvatiti i sastanke, seminare, kako bi entitet bio obavešten u kontinuitetu o

postupcima i očuvanju bezbednosti od mogućih pretnji u kompjuterskim sistemima.

2. Uspostavljanje kontakta sa operaterima mreža i usluga elektronskih komunikacija

(Zajednice KOS-CERT- constituency)

Na sastanku održanom između KOS-CERT i operatera mreža i usluga elektronskih komunikacija

definisane su usluge, odgovornosti, uloge, ključna lica i komunikacijski kanali da bi se postigla

efikasnija saradnja tokom koordinacije kibernetičkih incidenta.

http://www.kos-cert.org/


51


u -

20

15

. go

din

e

Odbor RAEPK-a je takođe usvojio “Uredbu o tehničkim i organizacionim standardima za bezbednost i

integritet mreža i/ili usluga elektronske komunikacije” koja ima za cilj da definiše prava i obaveze

operatera koji deluju pod režimom generalnog ovlašćenja za uspostavljanje mreža i/ili javnih

usluga elektronske komunikacije, i definiše neophodne tehničke standarde za preduzimanje i

upravljanje incidenata za garantovanje bezbednosti, integriteta i funkcionisanja mreža i/ili usluga


3. Rangiranje, akreditacija i sertifikacija KOS-CERT u zajednici Trusted Introducer

KOS-CERT mora postati deo zajednice pošto je tu omogućen ‘web of trust’ za bezbednu

komunikaciju između evropskih ekipa za bezbednost (CERT/CSIRT) iz vladinog sektora,

nacionalnog, komercijalnog (banke, pružaoci internet usluga, proizvođači opreme, itd) kao i

univerziteti. “Trusted Introducer” formira stub ili poverljivu osnovu infrastrukturnih usluga i služi

kao centralna agencija za prikupljanje, klasifikaciju i raspodelu informacija za sve ekipe za

bezbednost i reagovanje prema incidentima. KOS-CERT je tokom 2016. godine rangiran kao

Nacionalni CERT Republike Kosovo na vebu poverenja Trusted Introducer (https://www.trusted-

introducer.org/directory/teams/kos-cert.html). Takođe KOS-CERT je pripremio neophodne

kriterijume i u procesu je akreditacije od ove zajednice.

Osim Trusted Introducer, KOS-CERT je stvorio kontakte i sa globalnim forumom “FIRST” i sa

divizijom CERT-a Instituta za Softverski Inženjering od strane Carnie Mellon University

(www.cert.org) koji su naveli KOS-CERT ka Nacionalni CERT Republike Kosovo.

(http://www.cert.org/incident-management/national-csirts/national-csirts.cfm?)

4. Koordinacija aktivnosti sa lokalnim agencijama za bezbednost radi sprovođenja zakona

Treba naglasiti da je Kosovo usvojilo Nacionalnu Strategiju za Kibernetičku Bezbednost koja će

služiti kao osnova za međuinstitucionalnu saradnju jačanjem odnosa između vitalnih institucija

zemlje u pogledu kibernetičke bezbednosti. Na kraju, Ministarstvo unutrašnjih poslova je formiralo

radnu grupu za sprovođenje Nacionale strategije za Kibernetičku Bezbednost čiji deo ove radne

grupe je i Autoritet. Ovo je od posebne važnosti pošto će tačno biti utvrđene uloge i

međuinstitucionalna saradnja na nacionalnom nivou. Na osnovu ove strategije mogu se ispuniti i

prilagoditi i dalje uredbe i ostali zakonski akti.

KOS-CERT je član Nacionalnog Saveta za Kibernetičku Bezbednost kojim rukovodi Ministarstvo

unutrašnjih poslova. U okviru strategije završene su predviđene aktivnosti i na tromesečnoj osnovi

se izveštavaju Nacionalnom Savetu u vezi sa razvojem svakog člana.

Misija KOS-CERT

Nacionalna jedinica KOS-CERT će imati ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti mreža i usluga

elektronskih komunikacija u Republici Kosovo. Cilj i misija je da pomognemo ovoj zajednici da se

https://www.trusted-introducer.org/directory/teams/kos-cert.html

https://www.trusted-introducer.org/directory/teams/kos-cert.html

http://www.cert.org/

http://www.cert.org/incident-management/national-csirts/national-csirts.cfm


52


u -

20

15

. go

din

e

suoče na efikasan način sa izazovima kibernetičke bezbednosti, koordinacije aktivnosti za rešenje

kibernetičkih incidenata i njihovo sprečavanje na efektivan način.

Zajednica KOS-CERT

Zajednica KOS-CERT su svi operateri koji su ovlašćeni/licencirani od strane Autoriteta koji pružaju

usluge elektronske komunikacije u Republici Kosovo.

Politike KOS-CERT Nacionalna jedinica KOS-CERT će biti ovlašćena da tretira sve vrste incidenata kompjuterske

bezbednosti koji se dogode, ili prete da će se dogoditi u sredini zajednice. Nivo podrške od strane

KOS-CERT će biti promenjen zavisno od vrste i ozbiljnosti incidenta ili pitanja, veličine zajednice,

dotičnih korisnika i trenutnih izvora KOS-CERT-a.

Nijedna direktna podrška neće biti pružena krajnjim korisnicima, od njih se očekuje da kontaktiraju

administratora sistema, administratora mreže ili njihovih ISP za pomoć. KOS-CERT će ih podržati uz

pomoć u koordinaciji i upravljanju incidentima.

KOS-CERT je angažovan za stalno informisanje zajednice o potencijalnim opasnostima onoliko

koliko je moguće, informisaće ovu zajednicu o vrsti opasnosti pre nego što se dogode.

4.2.3 Jedinica KOS-NET

U ispunjavanju obaveza koje su određene Digitalnom agendom za Kosovo 2013-2020, Autoritet je

tokom 2016. godine preduzeo nekoliko inicijativa i izvršio je niz zadataka oko priprema za

sprovođenje internet kodeksa (ccTLD)

U nastavku beležimo neke od zadataka koji su izvršeni od strane KOS-NET za 2016. godinu:

1) Uputstva o najboljim praksama za Menadžere ccTLD;

2) Principi o delegiranju i administriranju ccTLD;

3) Podela baze podataka na zone;

4) Značenje zone i njen transfer;

5) Stvaranje dosijea zone;

6) Trenutne najbolje prakse za ccTLD;

7) Delegiranje i redelegiranje ccTLD;

8) Šta znači sistem imena domena;

9) Tehničke specifikacije o serveru DNS (Technical Specification of the DNS Server);i


53


u -

20

15

. go

din

e

10) Obična pitanja za delegiranje i redelegiranje ccTLD.

Vredi napomenuti da će nakon pojave imena Kosova na spisku ISO 3166-1, KOS_NET, biće podnet zahtev ICANN/IANA o određivanju ccTLD.

Dok će nakon stvaranje registra ccTLD, KOS-NET baviti sledećim dužnostima:

a. Administriranje i upravljanje registrom ccTLD (primarnog servera, sekundarnih servera, servera korena itd.);

b. Registracija, aktiviranje, deaktiviranje i brisanje imena domena;

c. Stvaranje izvornih podataka ( engl. resource records);

d. Stvaranje dosjea zone;

e. Održavanje i populisanje baze podataka;

f. Podelu baze podataka u zonama;

g. Slanje podataka za IANA (svakih sedam dana) , u vezi sa brojem registrovanih domena;

h. Akreditaciju nekoliko organizacija (angl. registrars) koji će pružiti usluge za registrovanje;

i. Konfiguraciju i rekonfiguraciju servera i vatrenog zida;

j. stvaranje kopije podataka (engl. buck up copy);

k. Stvaranje različitih ključeva kao što su (KSK i ZSK);

l. Informisanje javnosti u vezi sa radom registra;

m. ograničavanje pristupa serverima za registraciju (radi bezbednosti registra);

4.3 Poštanske usluge

U okviru ciljeva i njihovih aktivnosti, PU su tokom 2016. godine ostvarile sledeće zadatke:

1. Primljeno je ukupno; šest (6) aplikacija subjekata koji su aplicirali za dobijanje licence –

ovlašćenja za pružanje poštanskih usluga na teritoriji Republike Kosovo;

2. Licencirano je ukupno; pet (5) poštanskih operatera poštanskih usluga, povećanjem broja

licenciranih operatera do 31. decembra 2016, na trinaest (13) poštanskih operatera;

3. Pripremljeni su različiti dopisi i poslati su na pažnju operatera poštanskih usluga, ukupno;

trinaest (13), dopisa praćenih različitim primedbama za operatere poštanskih usluga;

4. Dati su odgovori i različita regulatorna tumačenja na ukupno tri (3), žalbe privatnih

poštanskih operatera;


54


u -

20

15

. go

din

e

5. Ostvareno je ukupno; četrnaest (14), kontrola i generalnih inspekcija (rutinskih) i specifičnih,

operatera poštanskih usluga i to:

o Generalne inspekcije; sedam (7), kancelarija – poštanskih operatera, odnosno kancelarija –

inspektovane tačke subjekata koji su licencirani/ovlašćeni, poštanski operateri koji pružaju

poštanske usluge na teritoriji Republike Kosovo.

o Specifične inspekcije; sedam (7), specifičnih inspekcija subjekata – operatera koji su

aplicirali za ponovno licenciranje i licenciranje po prvi put, odnosno specifične inspekcije za

verifikaciju ispunjenja uslova licence;

6. Primljeno je ukupno oko; devet (9), žalbi sa različitim zahtevima od korisnika – potrošača

poštanskih usluga koja su upravljana i obrađena u okviru zakonskih rokova davanjem

konkretnih odgovora stranama koje su podnele zahteve ili žalbe;

7. Primljeno je i upravljano na redovnoj tromesečnoj osnovi (TM) tromesečni izveštaji primljeni od

svih poštanskih operatera koji pružaju poštanske usluge u skladu sa zahtevima Uredbe br. 11;

8. Pripremljen je i objavljen dokument – izveštaj; ‘Opšti pregled tržišta poštanskih usluga u

Republici Kosovo za 2015. godinu’ , koji je usvojen na 8 redovnom sastanku Upravnog Odbora

održanog 20/06/2016; dok je službena objava izveštaja izvršena 19. jula 2016, (Ref: Saopštenje

za javnost i Izveštaj objavljen na veb stranici Autoriteta ; 19. jula 2016);

9. Dat je doprinos različitim radnim komisijama i grupama na izdavanju različitih dokumenata koji

su povezani poštanskim uslugama i to:

o Usvajanjem koncept dokumenta za izmenu Zakona br. 03/L-173 o Poštanskim uslugama,

MER (Ref. Koncept dokument odobren od QeK Odlukom br. 01/2016, dt; 16/11/2016);

o Izrada Uredbe o periodičnim statističkim podacima operatera koji pružaju

telekomunikacione i poštanske usluge (Ref. Nacrt uredba usklađena između funkcionalnih

jedinica DKE i PU u okviru Autoriteta);


55


u -

20

15

. go

din

e

5. SREDNJOROČNI PLAN RAEPK –a ZA GODINE 2015-2017

Jedan od glavnih izazova sa kojim se suočavaju preduzeća, koja pružaju mreže i/ili javne usluge

elektronskih komunikacija, je bez sumnje takozvano ‘Regulatorno predviđanje’ (Predictability),

odnosno postojanje srednjoročnog ili dugoročnog plana sa konkretnim regulatornim akcijama, koje

očekuju da se reše. Prema tome, ovaj plan će doprineti poboljšanju regulacione bezbednosti i ima za

cilj da pomogne u promociji investicija, povećanju konkurencije i inovaciji tržišta elektronskih

komunikacija u Republici Kosovo. Drugim rečima, izrađeni dokumenat može se smatrati kao jedna;

‘Serija uslovljenih odluka’ za svaki korak u ovom procesu.

Srednjoročni akcioni plan uključuje period od tri (3) godine, odnosno godine 2015 – 2017 i ima za

cilj adresiranje obaveza RAEPK-a određenih u gore navedenim pravnim aktima. Plan uključuje i

fokusiran je na sledeća pitanja;

- Predlaganje kratkoročnih mera, koje se trebaju preduzeti za promenu normativnih akata

usvojenih od strane Autoriteta;

- Posebne i detaljne mere, neophodne za sprovođenje politika i obaveza Autoriteta. Takođe,

opisuje se pristup i metodologija, koja se treba sprovoditi za određene radnje (kao što su na

primer cene, mehanizmi koji garantuju zaštitu konkurencije, itd.);

- Klasifikacija regulatornih akcija, prema značaju i prioritetu, za njihovo adresiranje u

vremenskim rokovima za njihovo sprovođenje;

- Regulatorne radnje i aktivnosti, koje će podstaknuti investicije i obezbediti dosledan razvoj

infrastrukture sa fokusom na mreže elektronskih komunikacija sledeće generacije (Next

Genaration Access Network –NGA), koje omogućavaju pristup širokopojasnim uslugama; sa

najvećom mogućom brzinom, u najkraćem mogućem roku, po povoljnim cenama i pokrivajući

što veći broj potrošača;


56


u -

20

15

. go

din

e

- Opis radnji za koje je potrebno i neophodno angažovanje međunarodne konsultacije,

identifikacija aktivnosti, koje imaju finansijske implikacije i neophodno je sprovođenje

kapitalnih projekata;

- Pristup trenutnim diskusijama, koje su na nivou evropskih regulatora: Net neutrality, problemi

operatera mreža, OTT usluge, NGA, promocija zajedničkog korišćenja širokopojasne

infrastrukture, itd.;

- Poboljšanje upravljanja Spektrom, kao ograničenog i dragocenog resursa.

Posebno, oblasti koje treba da budu obuhvaćene Akcionim planom su sledeće:

- Dalje unapređenje efektivne konkurencije na tržištu, uključujući usluge i mreže elektronskih

komunikacija, kroz usklađivanje i usvajanje sekundarnog zakonodavstva i sprovođenje

odgovarajućih projekata;

- Izdavanje i usvajanje svih drugih podzakonskih akata unutar vremenskog roka i dinamike

predviđene u dokumentu Normativnih akata Autoriteta u sprovođenju Zakona, objavljenom

na stranici Autoriteta;

- Dalje unapređenje u poboljšanju uslova za proširenje širokopojasnih usluga na celoj teritoriji

Republike Kosovo, kako bi se obezbedio pristup korisnicima interneta sa velikom brzinom;

- Stvaranje povoljnih uslova i procedura za liberalizaciju i otvaranje dodatnih pojasa za

unapređenje širokopojasnih usluga putem mreža mobilnih komunikacija,

- Bezbednost i integritet mreža i usluga elektronskih komunikacija, da se poveća poverenje

javnosti i biznisa;

- Unapređenje zaštitnih mera za krajnje korisnike (klijente);

- Stvaranje maksimalne jasnoće regulatornog okruženja, koje će omogućiti i podstaći investicije

i inovacije na tržištu elektronskih i poštanskih komunikacija u Republici Kosovo.

- Internacionalizacija regulatora i obezbeđenje državnih, telefonskih i internet kodova.

5.1 Regulisanje tržišta elektronskih komunikacija i pitanja konkurencije

Procedura analize tržišta i njeno sprovođenje se karakterišu na sledeći način;

o Priprema upitnika za analizu tržišta;

o Analiza podataka dobijenih iz upitnika;

o Definisanje relevantnih tržišta na osnovu analize dobijenih podataka;

o Procena konkurencije na relevantnim tržištima (da li je tržište konkurentno na efikasan

način ili ne);

o Identifikacija operatera sa značajnom snagom na relevantnim tržištima;

o Priprema izveštaja o analizi tržišta i relevantne odluke, kao i javne konsultacije sa

zainteresovanim stranama;


57


u -

20

15

. go

din

e

o Uvođenje (određivanje) regulatornih obaveza prema OFNT ili povlačenje regulatornih

obaveza, ako su prethodno takve mere određene regulatornim aktima.

Autoritet, od 2010. godine, redovno prikuplja i analizira detaljne podatke indikatora povećanja i

razvoja tržišta elektronskih komunikacija i poštanskih usluga u Republici Kosovo i priprema

periodične i godišnje izveštaje (4 tromesečna izveštaja) tržišta elektronskih i poštanskih

komunikacija.

Izveštaji Autoriteta su glavni i najpouzdaniji izvor upućivanja od strane zainteresovanih strana, kao

što su ovlašćeni operateri, perspektivni investitori, političke i akademske institucije. Autoritet, u

cilju ostvarivanja mandata za pružanje transparentne i nediskriminatorne informacije, je

strukturisao neophodne profesionalne resurse u Kancelariji za ekonomske analize pri Odeljenju za

elektronske komunikacije (OEK) i podigao je softversku i hardversku platformu podataka tržišta

(softver - BSAT).

Do sada, Autoritet je uskladio Pravilnik za analizu tržišta i uspešno je završio prvi ciklus

analize tržišta fiksne telefonije i iznajmljenih linija. Izazov tokom naredne tri godine je

uspešan završetak analize svih tržišta definisanih u Pravilniku za analizu tržišta kao i

nametanje/sprovođenje obaveza za/od SMP. Drugo važno pitanje je uzimanje u

obzir/praćenje aktuelnih trendova i problema sa kojima se trenutno suočavaju evropski

regulatori.

Fokus i angažovanja Autoriteta

U periodu od 2015 – 2017. godine, Autoritet će se posebno fokusirati na sledeća pitanja;

o Nadzor sprovođenja obaveza propisanih u SMP za analizirana (regulisana) tržišta;

o Usvajanje referentnih ponuda i drugih relevantnih dokumenata za analizirana tržišta;

o Obezbeđivanje efikasne saradnje između operatera, kojima su nametnute regulatorne

obaveze;

o Provera tačnosti podataka prijavljenih od strane operatera i provajdera usluga;

o Završetak analize tržišta u skladu sa zahtevima Zakona o elektronskim komunikacijama i

Uredbom o analizi tržišta;

o Stvaranje olakšica u periodičnim izveštavanjima operatora u odnosu na pokazatelje tržišta;

o Izrada i usvajanje zakonskog okvira u odnosu na neutralnost mreže i druga pitanja, o kojima

se trenutno raspravlja na nivou Evropske komisije i evropskih regulatora.


58


u -

20

15

. go

din

e

TABELA 18) CILJ 1 –UNAPREĐENJE EFIKASNE KONKURENCIJE NA TRŽIŠTU ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Br. Cilj Aktivnosti Vremenski period

1

Analiza tržišta

elektronskih

komunikacija

Pristup i nastanak poziva na javnim

mobilnim telefonskim mrežama K IV -2016

Terminacija glasovnih poziva u pojedinim

mobilnim mrežama K II -2015

Pristup na veliko u širokopojasnim

uslugama (‘Broadband’) K IV -2015

Analiza tržišta fiksne telefonije K II-2017

Zajedničko korišćenje aktivne (lokalna

petlja) i pasivne infrastrukture 2016-2017

2 Regulisanje SMP usluga

Uspostavljanje i nadzor sprovođenja

implementacije regulatornih obaveza ex-

ante za SMP iz relevantnih analiziranih

tržišta

K I-2015/K IV-2017

3

Prilagođavanje modela za

izračunavanje troškova u

skladu sa preporukama

Evropske komisije

BU-LRIC model za analizirana tržišta K IV – 2016

4 Net neutralnost

Priprema i usvajanje Uredbe o Net

neutralnosti

K II – 2016

Priprema studijskog izveštaja u vezi sa

OTT K IV – 2015

5

On-line izveštavanje

podataka

Sprovođenje projekta za on-line

periodično izveštavanje statističkih

podataka od strane operatera K IV - 2016

5.2 Mreže i usluge elektronskih komunikacija

Jedan od zadataka i glavnih ciljeva utvrđenih Zakonom o elektronskim komunikacijama je razvoj

mreža i pružanje kvalitetnih usluga za krajnje korisnike u celoj teritoriji Republike Kosova.

Takođe, dokument “Politike sektora elektronskih komunikacija – digitalna agenda za Kosovo 2013-

2020”, definiše kao prvi prioritet “Razvoj IKT infrastrukture”, odnosno jedan od glavnih ciljeva je da


59


u -

20

15

. go

din

e

se “obezbedi dosledan razvoj u geografskom smislu mreža širokopojasnih elektronskih komunikacija

(broadband) širom nacionalne teritorije i promovisanje korišćenja usluga elektronskih komunikacija”.

Na osnovu stope i trendova koji se primenjuju u zemljama Evropske unije, u odnosu na većinu

operatera, primećuje se trend nižih investicija u povećanju (izgradnji) nove komunikacione

infrastrukture i povećanju tendencije zajedničkog korišćenja postojeće infrastrukture, potrebe za

boljom zaštitom sredine i prostora i brzi razvoj tržišta infrastrukture, potrebe za razvoj i

penetraciju (prodiranje) širokopojasnih usluga u fiksnim mrežama i uklanjanje (izbegavanje)

barijera za dublje penetracije.

Izgradnja pristupa na komunikacionoj (mrežama) infrastrukturi je jedan od najvažnijih faktora u

liberalizaciji i razvoju tržišta elektronskih komunikacija. Glavna uloga Autoriteta u ovom smislu je

sledeća;

o Definisanje usluga i pružaoca univerzalnih usluga

o Omogućavanje efikasnog korišćenja postojeće telekomunikacione infrastrukture i pratećih

objekata;

o Usvajanje sekundarnog zakonodavstva koje će omogućiti i podstaknuti zajedničko

korišćenje infrastrukture i komunikacionih olakšica (objekata); i

o Izvršavanje mandata intervencije prema nadležnosti ‘Ex-officio’ i/ili prema zahtevu stranke

za izbegavanje, odnosno regulisanje spornih situacija između strana i u slučaju kvalifikacije

ojačanje ekonomske sankcije u slučaju nepridržavanja naloga Autoriteta.

Definisanje uslova za zajedničko korišćenje postojeće infrastrukture, uključujući čvorove (‘ducts’),

će doprineti konsolidaciji ove prakse i trenda u/sa poverenjem, omogućavajući na ovaj način novim

operaterima da imaju olakšani pristup prema novim korisnicima.

U postupcima koji se odnose na zajedničko korišćenje komunikacione infrastrukture i pratećih

objekata, Autoritet će preduzeti sledeće aktivnosti;

o Analizira zahteve za razmeštaj (‘co-location’) i zajedničko korišćenje komunikacione

infrastrukture i određuje postojanje i mogućnosti za zajedničko korišćenje;

o Posreduje u/i analizira tehničke varijante pripremljene od strane stranaka i podnesene za

posredovanje;

o Određuje tehničke uslove za razvezivanje lokalne petlje (‘unbundling of the local loop’);

o Blisko sarađuje sa organima centralne i lokalne vlasti za stvaranje zajedničke platforme i

koordinaciju radova u proširenju/zajedničkom korišćenju infrastrukture elektronskih

komunikacija;

o Izrađuje predloge za nacrte zakona, druge normativne akte i oblike neophodne za

zajedničko korišćenje komunikacione infrastrukture.

Do sada, Autoritet je uspešno završio Uredbu za zajedničko korišćenje infrastrukture i

pravo na putanju i pokrenuo je procedure u izradi drugih pravilnika koji su bitni u

pružanju usluga i elektronskih komunikacionih mreža. U tom smislu, izazov tokom

narednih 3 godina biće zaokurživanje pravnog okvira za proširenje i zaštitu infrastrukture,

odnosno usluga i stvaranje daljih olakšica u pristupu podacima za proširenje


60


u -

20

15

. go

din

e

infrastrukture, u cilju podsticanja i ubrzanja napora operatera za njeno proširivanje na

mestima u kojima nedostaje.

Fokus i zalaganje Autoriteta U periodu 2015 - 2017, RAEPK će se posebno fokusirati na sledeća pitanja;

o Stvaranje olakšica za nove članove i postojeće članove, kao i omogućavanje vršenja on-line

usluga/ izveštavanja, kroz sprovođenje raznih softverskih platforma;

o Lakši pristup informacijama o situaciji na tržištu elektronskih komunikacija, odnosno

pokazatelja tržišta, koristeći razne softverske platforme;

o Stvaranje zakonodavnog okvira za proširenje infrastrukture elektronskih komunikacija i

standarde pružanja usluga

o Podsticanje zajedničkog korišćenja infrastrukture elektronskih komunikacija;

o Definisanje tehničkih uslova, uzimanja na korišćenje i drugih uslova za određene kategorije

komunikacionih mreža i komunikacione infrastrukture i pratećih olakšica (objekata);

o Dalje olakšavanje pristupa podacima za proširenje elektronskih komunikacionih mreža i

objavljivanje ovih informacija za strane investitore i ostale zainteresovane strane. TABELA 19) CILJ 2 – UNAPREĐENJE ŠIROKOPOJASNIH MREŽA I USLUGA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Br. Cilj Aktivnost Vremenski period

1

Stvaranje regulatornog

okvira za univerzalne

usluge (USO)

Priprema i usvajanje Uredbe o

pružanju univerzalnih usluga K II -2015

Određivanje operatera za pružanje univerzalnih usluga (USO)

K IV -2015

Postavljanje parametara kvaliteta

usluga za USO operatora K IV -2015

2


okvira za prostiranje i

zaštitu infrastrukture

elektronskih

komunikacija

Priprema Uredbe za instalaciju i

korišćenje elektronskih

komunikacionih mreže

K III -2015

Priprema i usvajanje Uredbe za zaštitu

javnih elektronskih komunikacionih

mreža

K IV-2015

3 Unapređenje urgentnih

usluga

Uspostavljanje obaveze za operatere da identifikuju lokaciju pozivaoca

broja 112 K IV -2 015

Zalaganje u promociji hitnih brojeva

K III - 2015


61


u -

20

15

. go

din

e


4 Izveštavanje podataka

Razvoj softverskog modula za on-line

pristup od strane operatera na osnovu

statističkih podataka RAEPK-a

K III -2015

Periodično izveštavanje operatera

elektronskih komunikacija

2015-2017

5 Unapređenje zajedničkog

korišćenja infrastrukture

Određivanje cene za zajedničko

korišćenje javne infrastrukture za

postavljanje javnih elektronskih

komunikacionih mreža (lokalni putevi,

kanalizacija, vodovod, grejanje, struja,

stubovi i cevi, itd.)

K IV-2015

Koordinacija aktivnosti sa opštinskim

institucijama KIV-2015

6

Podsticanje

konkurentnosti na tržištu

širokopojasnih

elektronskih

komunikacija

Stvaranje mogućnosti za građane

zemlje da koriste internet sa brzinom

od 30 Mbps i više (70% građana)

KIV-2016

7

Povećanje

transparentnosti vezano

za korišćenje i proširenje

infrastrukture

Postavljanje on-line informacija o

prostiranju infrastrukture

elektronskih komunikacija

K III-2016

Kupovina Ortofotoa za WebGIS

platformu K II-2015

Izrada periodičnih izveštaja vezano sa

prostiranje infrastrukture 2015 - 2017

8

Stvaranje platforme za on-

line apliciranje

Stvaranje modula za on-line

obaveštenja tržišnih učesnika EK K III – 2015

Stvaranje modula za žalbe korisnika

K III – 2015

Stvaranje modula za on-line aplikacije

za digitalne resurse K III – 2015

Stvaranje modula za on-line aplikacije

za frekvencijske resurse K III – 2015

9


okvira za ekonomske

sankcije

Priprema i usvajanje uredbe za

ekonomske sankcije K III - 2015


62


u -

20

15

. go

din

e

Godišnji izveštaj o rad

u ‐ 2014. godine


5.3 Bezbednost elektronskih komunikacionih mreža i unapređenje KOS-IX

Dok je Zakonom o telekomunikacijama br. 2002/7 (sada ukinutim), jedan od glavnih prioriteta bila

liberalizacija tržišta i širenje mreže i usluga, sada se Zakonom o elektronskim komunikacijama

poseban značaj pridaje bezbednosti elektronskih komunikacionih mreža. Prema tome,

ocenjujući da imamo tržište koje je uglavnom konkurentno kako na nivou usluga tako i na nivou

mreža, Autoritet u skladu sa zakonskim obavezama, pored podsticanja širenja širokopojasnih

usluga, će preduzeti mere potrebne za stvaranje odgovarajućih uslova za bezbednost i integritet

elektronskih komunikacionih mreža.

Zakon o elektronskim komunikacijama, član 10 (Ovlašćenja Autoriteta), stav 21) propisuje da

Autoritet ‘Obavlja funkcije računarskog centra za odgovor u vanrednim situacijama u cilju

suočavanja sa rizicima u javnim elektronskim komunikacionim sistemima’.

Dokument ‘Politike za sektor elektronskih komunikacija - Digitalna agenda za Kosovo 2013-2020’

utvrđuje kao prioritet; ‘Razvoj IKT infrastrukture’, odnosno jedan od glavnih ciljeva je; ‘bezbednost i

integritet mreža i elektronskih komunikacionih usluga, da se postigne poverenje javnosti i privrede u

kibernetičkom prostoru’.

Pored toga, ovaj dokument obavezuje Autoritet da najkasnije do 2016. godine uspostavi Centar za

reagovanje na računarske incidente (CERT), koji će se baviti prevencijom i upravljanjem različitim

incidentima koji se odnose na bezbednost elektronskih komunikacionih mreža.

Izazov u naredne 3 godine je stvaranje pravnog okvira za bezbednost mreža i potpuno

funkcionisanje KOS -CERT. Takođe, još jedan izazov je međunarodna saradnja, kao i dalje

unapređenje KOS - IX.

Fokus i zalaganje Autoriteta

U periodu 2015 - 2017, RAEPK će se posebno fokusirati na sledeća pitanja;

o Osnivanje KOS-CERT i sprovođenje projekta (hardvera i softvera) kako bi se omogućilo obavljanje funkcija u skladu sa preporukama ENISA i drugih međunarodnih institucija koje se bave bezbednošću mreža i usluga elektronskih komunikacija;

o Izrada akcionog plana za funkcionisanje KOS-CERT; o Usvajanje podzakonskih akata koji se odnose na bezbednost, integritet i pouzdanost javnih

elektronskih komunikacionih mreža; o Uspostavljanje kontakata sa različitim regionalnim i evropskim institucijama; o Akreditacija/certifikacija KOS - CERT od strane relevantnih međunarodnih institucija;


63


u -

20

15

. go

din

e

o Uspostavljanje kontakata i dobijanje potvrde od nadležnih međunarodnih institucija u vezi sa upotrebom termina "CERT "

o Dalje unapređenje KOS - IX usluga.

TABELA 20) CILJ 3 – BEZBEDNOST I INTEGRITET USLUGA I ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIONIH MREŽA I

UNAPREĐENJE KOS-IX

Br

. Cilj Aktivnosti Vremenski period

1

Stvaranje i funkcionisanje

KOS-CERT

Izrada i usvajanje Uredbe o stvaranju i radu KOS

- CERT K II -2015

Utvrđivanje osnovnih usluga, koje KOS - CERT

planira da pruži K II -2015

Izrada akcionog plana 2015-2016 za potpunu

funkcionalizaciju KOS - CERT K II -2015

Definisanje unapređenih usluga koje KOS - CERT planira da pruži

K II-2016

Potpuna funkcionalizacija KOS - CERT, spreman da obavlja unapređene

funkcije

KIV-2016

Priprema dokumentacije za dobijanje potvrde za

korišćenje naziva "CERT " od strane relevantnog

međunarodnog instituta

KIV - 2015

2


okvira za zaštitu

elektronskih

komunikacionih mreža

Priprema i usvajanje pravilnika o tehničkim

zahtevima koji osiguravaju bezbednost,

integritet i pouzdanost K IV-2015

3

Saradnja sa domaćim i

međunarodnim

institucijama i akreditacija

KOS - CERT

Uspostavljanje kontakata i ostvarivanje ugovora

sa autoritetima za reagovanje na računarske

incidente regionalnih zemalja i šire

K II - 2015

Članstvo KOS-CERT u međunarodne mehanizme;

Akreditacija i sertifikacija 2015-2016

Koordinacija aktivnosti sa lokalnim agencijama

za bezbednost za sprovođenje zakona K III -2015

4

Izgradnja platforme za

praćenje bezbednosti

mreža i usluga

elektronskih

komunikacija

Stvaranje hardverske i softverske infrastrukture

KOS‐CERT 2015-2017

Stvaranje veb stranice za KOS - CERT i

objavljivanje informacija KIV - 2015


64


u -

20

15

. go

din

e

Br

. Cilj Aktivnosti Vremenski period

5 Objavljivanje periodičnih

izveštaja

Izrada i objavljivanje periodičnih izveštaja

vezanih za bezbednost mreže u skladu sa

preporukama ENISA

2016 – 2017

6

Dalje unapređenje

razvojnih projekata KOS -

IX

Sprovođenje akcionog plana u vezi sa

adresiranjem ciljeva za KOS - IX K II – 2015

Izrada izveštaja o statusu KOS-IX i preporuka o

daljim koracima K II – 2015

7

Ispunjavanje obaveza koje

proističu iz članstva KOS -

IX u Euro - IX

Redovno učešće na forumima asocijacije Euro -

IX 2015 - 2017

Izveštavanje ili dostava pokazatelja KOSIX u bazi podataka Euro - IX za komparativne

svrhe IXP zajednica u Euro - IX

2016 -

2

0

1

7

5.4 Nadzor tržišta i opreme

Autoritet će obavljati aktivni nadzor vezano za primenljivost odredbi Zakona, kao i odredbi

regulatornog okvira (pravilnika) donesenih u skladu sa primarnim zakonima.

Nadzor će se efektivno vršiti od strane načelnika i rukovodilaca organizacionih jedinica Autoriteta,

kao i od nadzornika (stručnjaka) koje imenuje predsednik Upravnog odbora u svim identifikovanim

slučajevima mogućih kršenja odredaba zakona i/ili podzakonskih akata.

Aktivni nadzor se takođe može vršiti u slučaju zaštite interesa i prava korisnika iz usluga primljenih

i obezbeđenih od strane operatera i/ili provajdera ovlašćenih usluga ili čak i u slučajevima

prijavljenih ometanja.

Postupci za ostvarivanje nadzornih aktivnosti definisani su u Poglavlju XVI Zakona i, u skladu sa

Uredbom o principima i postupcima za praćenje i inspekcije kao takvi upravljani od strane

Autoriteta, pokreću se na osnovu nalaza i činjenica prikupljenih od strane Autoriteta na osnovu

žalbi podnetih/primljenih od strane korisnika ili operatera. Nakon završetka postupka, nadzornici

predlažu mere i Odbor može pokrenuti izricanje odgovarajućih mera, uključujući nametanje

ekonomskih sankcija na osnovu utvrđenih kršenja.


65


u -

20

15

. go

din

e

Tržište elektronskih komunikacija u Republici Kosovo, kao i tržišta zemalja u regionu i EU

karakterišu se stalnim trendom liberalizacije koja omogućava lakši ulazak i učešće preduzetnika na

tržištu i povećano pružanje različitih usluga. Pojednostavljene procedure za olakšanje pristupa

tržištu kao i različiti aspekti poremećaja pozivaju na napredniji nadzor i kontrolu.

Do sada Autoritet je izradio sekundarno zakonodavstvo o kvalitetu i priznavanju

usaglašenosti opreme, međutim, kao izazov ostaje povećanje nadzora tržišta i opreme i

stvaranje mehanizama za pružanje kvalitetnih usluga.


U periodu 2015 - 2017, Autoritet će se posebno fokusirati na sledeća pitanja;

Primena Pravilnika za praćenje kvaliteta i za usluge interneta i TV;

o Praćenje kvaliteta usluga elektronskih komunikacija (fiksna i mobilna telefonija);

o Realizacija projekata za uspostavljanje odgovarajućih platformi za merenje parametara

kvaliteta za internet usluge.

o Redovno zalaganje u izdavanju odobrenja za uvoz i tržišno ponašanje, ocenjivanje

usaglašenosti, prihvatanje i preradu obaveštenja da bi se na tržište donela R & TT oprema i

njeno funkcionisanje u skladu sa kanalima frekvencija koje nisu usklađene;

o Poštovanje obaveza i postupaka od strane uvoznika pri uvozu i plasiranju na tržište R & TT

opreme.

o Nadzor nad ispunjenjem finansijskih obaveza operatera.

TABELA 21) CILJ 4 – UNAPREĐENJE NADZORA I INSPEKCIJE USLUGA I OPREME


1

Nadzor kvaliteta usluga

elektronskih

komunikacija

Praćenje parametara kvaliteta (QoS)

usluga mobilne i fiksne telefonije 2015-2017

Uspostavljanje infrastrukture (hardver i

softver platforme) za praćenje kvaliteta

internet usluga

2015-2016

Izrada planova za merenje kvaliteta

usluga 2015-2017

Izrada izveštaja o merenju QoS

parametara 2015-2017


66


u -

20

15

. go

din

e


Izrada i objavljivanje godišnjeg izveštaja

o QoS KI-2015

Utvrđivanje minimalnih zahteva za

kvalitet usluga K IV-2016

2

Usaglašenost opreme i

elektromagnetska

kompatibilnost

Priznavanje usklađenosti za opremu uvezenu u skladu sa Uredbom br. 19 2015-2017

Inspekcija radio opreme i

telekomunikacione terminalne opreme 2015-2017

Koordinacija sa nadležnim organima u

vezi sa primenom Pravilnika za RTTE K III - 2015

3

Nadzor ispunjavanja

finansijskih obaveza

operatora

Primena Pravilnika o naknadama

nadzora tržišta i preduzimanje mera za

operatere koji ne izvršavaju zakonske

obaveze

2015 - 2017

4

Unapređenje nadzora

telekomunikacione

terminalne opreme

Objavljivanje smernica za RTTE u skladu

sa međunarodnim preporukama K II-2016

5.5 Upravljanje konačnim resursima; radio-frekventnim spektrom i

numeracijom

Radio-frekventni spektar

U odnosu na upravljanje radio-frekventnom spektrom, između ostalog Autoritet je odgovoran za

sledeća pitanja i procese:

o Plan korišćenja i tabelu distribucije radiofrekvencija u skladu sa tabelom distribucije i

korišćenja frekventnih resursa (Nacionalnog plana);

o Harmonizaciju frekventnog spektra u skladu sa relevantnim procedurama i zaključcima

međunarodnih sporazuma koji se odnose na korišćenje radio-frekventnog spektra;

Planiranje i priprema tehničkih parametara za izdavanje licence/dozvole za korišćenje radio-

frekventnog spektra, koja se može izdati na osnovu pojedinačnih prijava, javnih tendera ili javnih

aukcija.

Autoritet je do sada izradio i usvojio podzakonske akte za upravljanje frekventnim

resursima, uspešno izvršavajući zakonsku obavezu utvrđene Zakonom o elektronskim

komunikacijama. Ipak, izazov koji preostaje je otvaranje frekvencijskih opsega, realizacija


67


u -

20

15

. go

din

e

projekata usmerenih na povećanje efikasnosti upravljanja frekvencijama i inženjerske

analize i praćenje trendova evropskih regulatora.


U periodu 2015 – 2017, Autoritet će se posebno fokusirati na sledeća pitanja:

o Nastavak primene najboljih praksi u upravljanju i regulisanju korišćenja radio-frekventnog

spektra i stalnog usklađivanja sa važećim okvirom EU za upravljanje frekventnim resursima;

o Nadgledanje sprovođenja Plana korišćenja radiofrekvencija;

o Unapređenje softverske platforme za efikasno upravljanje frekventnim resursima,

o Nadgledanje sprovođenja tehničkih sporazuma za usklađivanje korišćenja radiofrekvencija u

među-graničnim zonama, područjima sa susednim zemljama kao i postizanje novih

sporazuma o opsezima koji se uglavnom koriste za usluge novih generacija;

o Regulatorni pristup zajedničkom korišćenju tornjeva za instalaciju radio-difuznih antena.

TABELA 22) CILJ 5 – UPRAVLJANJE KRAJNIM FREKVENTNIM RESURSIMA

BR. CILJ AKTIVNOSTI PERIOD


68


u -

20

15

. go

din

e


1

Unapređenje i efikasnije

upravljanje frekventnog

spektra

Ažuriranje nacionalnog plana radio-

frekvencija i interne tabele raspodele i

korišćenje radio-frekvencija- koji će biti

realizovan između RAEPK-a i KFOR-a.

Redefinisanje nekoliko frekventnih

opsega određenih za civilne, vojne,

civilno-vojne i vojno - civilne svrhe.

K IV -2016- IV 2018

Ažuriranje nacionalnog plana i tabele

raspodele i korišćenja radiofrekvencija

za usvajanje od strane Skupštine

Kosova

KIV-2016/KIV-2018

Ažuriranje Plana korišćenja

radiofrekvencija KIV-2016/KIV-2017

2

Planiranje frekventnih opsega za

širokopojasne tehnologije i usluge, gde

je broj ovlašćenja ograničen: 800 MHz,

900 MHz, 1800 MHz, 2100 MHz.

KIV-2016/KIV-2017

Planiranje i regulisanje opsega (406 –

410) MHz i (410 – 430) MHz u skladu

sa Nacionalnim planom

radiofrekvencija i evropskim

preporukama. Koordinacija sa BSK za

ponovno definisanje frekventnih

kanala KSB-a na 406-430 MHz

KIII – 2016/KIV 2017

Pregled i analiza TETRA usluge s

obzirom na efikasnu upotrebu

frekventnih opsega namenjenih ovoj

službi u skladu sa evropskim

preporukama;

Analiza relevantnih preporuka (CEPT,

ITU, ECC). Koordinacija sa KFOR-om u

određivanju frekventnih blokova

(kanala) za civilne svrhe u opsegu 380

– 400 MHz)

KIV2016 -KIV 2017


69


u -

20

15

. go

din

e


Planiranje određenih

frekventnih opsega u trendu

tehnološkog razvoja radio

komunikacija

Angažman međunarodnog konsultanta

(prioritet; TAIEX ili CI) u vezi sa

metodologijom i izradom dokumenata o

procedurama raspodele frekventnih

opsega mreža i naprednih tehnologija

široko-pojasnih usluga 3G, 4G (LTE) za

postojeće operatere i nove operatore u

pružanju mobilnih široko-pojasnih

usluga (IMT).

KIV 2016 - KIV 2017

Priprema konačnih dokumenata u

skladu sa propisima na snazi u pogledu

postupka za dodelu/odobravanje prava

na korišćenje frekventnih resursa u

frekventnim opsezima namenjenih

mobilnim široko-pojasnim uslugama

koje se koriste za napredne tehnologije

3G, 4G (LTE)

KIV 2016 - KIV 2017

Priprema forme i sadržaja

individualnog ovlašćenja za

radiofrekvencije za mobilne

širokopojasne usluge i definisanje

tehničkih uslova za njihovo korišćenje

KIV 2016 - KIV 2017

Sprovođenje Plana korišćenja KII 2016 – KIV 2017

Analiza frekventnog opsega fiksnih

usluga za operatere radio-difuznih

usluga u procesu digitalizacije radio-

difuznih usluga

KIV 2015 - KIII 2017

Saradnja i koordinacija sa NKM-om za

korišćenje radiofrekvencija na

zajedničkim mrežama fiksnih usluga od

nacionalnih operatera (RTK, KTV,

RTV21)

KIII 2015 - KIII 2017

Obrada prijava, utvrđivanje tarifa i

priprema pojedinačnih ovlašćenja za

dodelu i korišćenje frekvencijskih

resursa sa posebnom ekonomskom

vrednošću realizovanu putem aukcije ili

tendera.

KI 2016-KIV 2017


70


u -

20

15

. go

din

e


3

Funkcionalnost i

operacionalizacija

upravljanja frekventnog

spektra

Nadogradnja i održavanje baze

podataka sa naprednim verzijama

softvera; SPEKTRA u efikasnom

upravljanju frekventnim spektrom

(uključujući i obuku osoblja OUF-a za

napredne verzije softverskih modula).

KIII 2016-KI 2017

Analiza zauzetosti frekventnih opsega

sa ciljem povećanja efikasnosti,

planiranja i optimalnog korišćenja

ograničenih frekventnih resursa

posebno opsega VHF i UHF

KI 2016-KIV 2017

Koordinacija sa KFOR-om za korišćenje

frekventnog spektra namenjenog u

vojne i civilne svrhe prema internoj

tabeli raspodele frekvencija

KI 2016 - KIV 2017

Numeracija

U vezi sa upravljanjem numeracije, između ostalog Autoritet je odgovoran za sledeća pitanja i

procese:

o Pripremanje, usvajanje i primenu Uredbe o nacionalnom planu numeracije za elektronske

komunikacione mreže u Republici Kosovo;

o Davanjem na korišćenje numeričkih resursa za operatere, provajdere elektronskih

komunikacionih usluga, kao i drugim korisnicima na ne-diskriminatorskim i

transparentnim osnovama;

o Pripremanje različitih periodičnih izveštaja u vezi sa administracijom i upravljanjem

numeričkim resursima;

o Utvrđivanje nivoa redovnih godišnjih rata za korišćenje numeričkih resursa;

o Objavljivanje i ažuriranje liste dodeljenih/rezervisanih brojeva i niza brojeva;

Autoritet je do sada izradio i usvojio sekundarno zakonodavstvo za upravljanje

numeričkim resursima, uspešno izvršavajući zakonsku obavezu utvrđenu Zakonom o

elektronskim komunikacijama. Međutim, ostaje kao izazov stvaranje nekoliko mehanizama

koji garantuju zaštitu konkurencije, kao što je prenosivost brojeva (Number Portability),

kao i usvajanje relevantne Uredbe. A sve to kao posledica nedostatka državnog telefonskog

koda.



71


u -

20

15

. go

din

e

U periodu 2015 - 2017, Autoritet će se posebno fokusirati na sledeća pitanja:

o Usvajanje vodiča za korišćenje numeričkih izvora u skladu sa najboljim praksama u

regulisanju korišćenja numeracije;

o Usvajanje Uredbe o prenosivosti brojeva (NP);

o Objavljivanje i ažuriranje liste numeričkih resursa koji su izdvojeni/dodeljeni i rezervisani od

strane Autoriteta;

o Nadzor prihoda od dodeljenih/rezervisanih numeričkih resursa od strane Autoriteta;

o Provera korišćenja numeričkih resursa u skladu sa planom numeracije i pojedinačnim

odlukama/ovlašćenjima izdatih od strane Autoriteta.

Tabela 23) CILJ 6 – UPRAVLJANJE KONAČNIM NUMERIČKIM RESURSIMA

BR. CILJ AKTIVNOST PERIOD

1

Usvajanje

sekundarnog

zakonodavstva i

povećanje efikasnosti

upravljanja i

korišćenja numeracije

Promena Uredbe o planu numeracije nakon

prijema državnog telefonskog koda 2015-2016

Vodič o numeričkim resursima K III-2015

Priprema i usvajanje uredbe o prenosivosti brojeva 2015-2016

Dodela/rezervacija numeričkih izvora za korisnike 2015-2017

Nadzor prihoda od raspodele i rezervacije

numeričkih izvora 2015-2017

2 Izrada i objavljivanje

periodičnih izvještaja

Objavljivanje periodičnih izveštaja o korišćenju

numeričkih resursa 2015-2017

Objavljivanje periodičnih izvještaja o prenosivosti

brojeva 2016-2017

3 Sprovođenje

projekata

Priprema tehničkih specifikacija i sprovođenje

projekta za uspostavljanje softverske i hardverske

platforme za prenosivost brojeva

2015-2017

Sprovođenje prenosivosti brojeva za fiksnu

telefoniju K IV-2016

Sprovođenje prenosivosti brojeva za mobilnu

telefoniju 2016-2017

5.6 Aktivnosti radio praćenja i inspekcije

Autoritet će izvršiti merenja (kontrole) u cilju:

o Praćenja upotrebe određenim (datim) frekvencijama i korišćenja (upotrebe) po Individualnim

ovlašćenjima u skladu sa odredbama i uslovima definisanim Ovlašćenjem;

o Obezbeđenja uslova i sredine gde se resursi radio frekvencija (kanali frekvencijskih opsega)

koriste samo od ovlašćenih korisnika;


72


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 2016. godine

o Stvaranja odgovarajuće sredine i bez interferencija, što će omogućiti funkcionisanje radio

sistema i stanica za emitovanje, koji se koriste za javne ili privatne svrhe.

Autoritet će podržavati vršenje inspekcijske aktivnosti i tokom godina 2015 – 2017, prethodnim

iskustvom stvorenim naročito od 2012. do 2014., i procedurama definisanim u Poglavlju XV Zakona

o elektronskim komunikacijama, koje će se zasnivati na metodologiji:

- Inspekcija opšte prirode i

- Inspekcija sa specifičnim temama.

Inspekcije opšteg karaktera, biće inspekcije koje će se voditi u okviru redovnog nadzora vršenja

ovlašćene aktivnosti od strane operatera i provajdera elektronskih komunikacija i operatera

poštanskih usluga u skladu sa uslovima opštih ovlašćenja, licenca i ovlašćenja izdatih od strane

Autoriteta.

Što se tiče radio praćenja, Autoritet je uspešno eliminisao neovlašćena korišćenja mobilnih

operatera u Republici Kosovo, i preduzeo je brojne aktivnosti za praćenje ispunjenja uslova

individualnih autorizacija od strane operatera. Takođe su potpisani tehnički sporazumi sa

susednim zemljama za koordinaciju među-graničnih frekvencija. U skladu sa planovima

inspekcije, sprovedene su brojne inspekcije specifične ili opšte prirode. Izazov ostaje

stvaranje nacionalnog sistema praćenja radio – frekvencija, poboljšanje opreme u skladu

sa tehnologijom i dodatno povećanje efikasnosti radio praćenja i inspekcije.


Prioriteti i aktivnosti Autoriteta tokom perioda 2015-2017 biće fokusirani na:

o Praćenju operatera, korisnika frekvencijskih opsega koji apliciraju za obnovu ovlašćenja; o Kontinuirano praćenje operatera, korisnika frekvencijskih opsega koji izjavljuju ne nastavak

ovlašćenja, odnosno korišćenje resursa radio – frekvencija.; o Praćenje graničnih zona sa susednim zemljama, Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom, u

cilju kontrole poštovanja uslova tehničkih među-institucionalnih sporazuma postignutih između vlasti zemalja potpisnica, za upotrebu frekvencijskih resursa od strane operatera mobilne telefonije za usluge GSM/DCS u opsezima 900 MHz i 1800 MHz;

o Sprovođenje merenja nejonizujućeg zračenja kako bi se utvrdio nivo zračenja uzrokovanog

emitovanjem različitih fiksnih i mobilnih radio stanica koje generišu jaka elektromagnetska

polja na nivou zemlje;

o Razmatranje i analizu svih notifikacija (obaveštenja) primljenih od strane Autoriteta za

izveštavanje interferencija od strane operatera/korisnika ovlašćenih za korišćenje

frekvencijskih resursa;

o Razmatranje svih podnesenih žalbi od strane potrošača (krajnjih korisnika) u vezi sa

pokrivenošću;

o Praćenje prostora teritorije Republike Kosovo, u pogledu korišćenja frekvencijskih resursa od

strane neovlašćenih operatera mobilne telefonije – u severnom delu zemlje;

o Specifična praćenja po zahtevima i specifičnim ovlašćenjima;


73


u -

20

15

. go

din

e

o Povećanje inspekcije preduzeća, koja pružaju usluge elektronskih komunikacija u skladu sa

izrađenim planovima i specifičnim zahtevima.

TABELA 24) CILJ 7 – STVARANJE POGODNIH USLOVA ZA KORISNIKE RADIO FREKVENCIJA I POVEĆANJE EFIKASNOSTI INSPEKCIJE PREDUZEĆA


1

Nadgledanje uslova

individualnih

ovlašćenja

Praćenje operatera ovlašćenih od strane RAEPK za

upotrebu frekvencijskih resursa, kao i za

poređenje ispunjenosti uslova ovlašćenja (PTP,

PMR, GSM, UMTS, LTE)

2015-2017

Merenje nivoa zračenja elektromagnetskog/

nejonizujućeg polja (po zahtevu) 2015-2017

2

Identifikacija i

eliminisanje

neovlašćenih korisnika

Reakcija u slučaju podnošenja žalbi za

interferenciju 2015-2017

Praćenje tehnologija 2G/3G i LTE od neovlašćenih

operatera i među-granični prenos 2015-2017

Uvođenje u upotrebu i testiranje savremene

opreme za merenje novih usluga 3G i LTE 2015-2017

3 Povećanje efikasnosti

radio praćenja

Nastavak projekta za uspostavljanje fiksnih

stanica za praćenje na nacionalnom nivou i

aplikacija za finansijsku podršku u međunarodnim

institucijama

2015-2016

Izrada plana radio praćenja 2015-2017

Priprema tehničkih specifikacija i sprovođenje

projekata za kupovinu savremene opreme za

radio praćenje

2015-2017

Praćenje sprovođenja tehničkog sporazuma za

koordinaciju preko-graničnih frekvencija 2015-2017

4

Merenje i verifikacija

usklađenosti tehničkih

parametara radio

stanica

Merenje nivoa elektromagnetskog polja

(električnog polja V/m), na javnim mestima, kao

što su: škole bolnice, obdaništa, itd.

2015-2017

5 Povećanje efikasnosti

inspekcije

Tehnička inspekcija radio stanica i tehničkih

uslova utvrđenih individualnim ovlašćenjima 2015-2017

Inspekcija preduzetnika mreža i javnih usluga

elektronskih komunikacija 2015-2017

Inspekcija preduzetnika poštanskih usluga 2015-2017

Izrada plana inspekcije: uređaja, aktivnosti, itd. 2015-2017

Usvajanje Uredbe za inspekcije KIV-2015

5.7 Poštanske usluge


74


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 2016. godine

Na tržištu poštanskih usluga, Autoritet je odgovoran za sledeća pitanja i procese:

o Usvajanje i sprovođenje uredaba izdatih u skladu sa Zakonom o poštanskim uslugama;

o Prihvata aplikacije za razmatranje/tretiranje pružanja poštanskih usluga;

o Izdavanje licenci za pružanje univerzalnih poštanskih usluga i drugih poštanskih usluga;

o Usvaja odluke o dopuni, oduzimanju ili prestanku važenja licenci za pružanje poštanskih

usluga;

o Odobrava tarife/cene za univerzalne i rezervisane poštanske usluge;

o Određuje tarife za izdavanje licenci i iznosa godišnjeg poreza (‘On‐off fee’) za pružanje

usluga;

o Utvrđuje stepen/granicu težine za rezervisane usluge;

o Nadzire primenu tarifa/cena poštanskih usluga i preduzima neophodne mere u slučaju

kršenja od strane poštanskih operatera;

o Rešava sporove između poštanskih operatera i korisnika/klijenata i poštanskih operatera;

o Prikuplja podatke/informacije, obaveštenja i dokumente (izveštaje) u/o oblasti poštanskih

usluga i objavljuje ih po potrebi;

o Pruža (daje) usluge stručnih mišljenja i objašnjenja o primeni Zakona o poštanskim

uslugama;

Autoritet sprovodi mandat regulisanja i nadzora tržišta poštanskih usluga na dva osnovna načina;

1) Pro-aktivni – kroz preduzimanje inicijative za kontinuiran razvoj tržišta poštanskih usluga;

2) Korektivni – kroz reakciju prema posmatranim ili primljenim izveštajima o trendovima

razvoja na tržištu poštanskih usluga

Kao deo pro-aktivne komponente, Autoritet prikuplja i objavljuje podatke, notifikacije

(obaveštenja) i izveštaje o situaciji (pregledu) tržišta poštanskih usluga. Autoritet takođe planira

jačanje i konsolidaciju svoje pozicije kao regulator tržišta putem čestih kontakata i saradnje sa

provajderima/ operaterima poštanskih usluga na tržištu, i pružanja uputstava operaterima

poštanskih usluga u cilju razvoja tržišta poštanskih usluga u pravcu postizanja potpune

liberalizacije tržišta.

Korektivna komponenta se vrši preduzimanjem aktivnosti praćenja (kontrole) i inspekcije tržišta

po planu odobrenom od strane rukovodstva, kao i preduzimanjem mera prema razvoju tržišta

poštanskih usluga u skladu za Zakonom o poštanskim uslugama, razvojnim strategijama i

redovnom godišnjem radnom programu Autoriteta.

Godišnji plan kontrole i inspekcije poštanskih operatera za 2016. ima za cilj kontrolu/inspekciju

svakog poštanskog operatera koji pruža poštanske usluge, odnosno svake tačke/kancelarije koja

pruža poštanske usluge za klijente/korisnike poštanskih usluga na celoj teritoriji Republike Kosova.

Fokus kontrole i inspekcije će se oslanjati na:


75


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 201

6. g

od

ine

o Nadgledanju sprovođenja poštanskih usluga u skladu sa zakonskim odredbama i drugim

podzakonskim aktima;

o Verifikaciju izveštavanja poštanskih operatera za tromesečne periode i druge obaveze

prema Autoritetu;

o Kontroli knjiga i raznih dokumenata, (knjiga za evidentiranje isporuka, knjiga za prijeme,

žalbe, itd.);

o Verifikaciju ugovora/sporazuma sklopljenih između poštanskih operatera i

biznisa/ekonomskih operatera (E. O.) za pružanje poštanskih usluga;

o Verifikaciju primene tarifa poštanskih usluga i transparentnost prema

korisnicima/potrošačima;

o Verifikaciju informacije korisnika/potrošača o poštanskim uslugama, tarifama usluga, i

radnom vremenu; i

o Verifikaciju kvaliteta realizacije poštanskih usluga.

Godišnji programi sektora poštanskih usluga uključuje kontrole i/ili inspekcije u svim regionalnim

centrima (ukupno 7 sedam) i naseljima Republike Kosova.

Autoritet je do sada uspešno zaključio izradu podzakonskih akata u skladu sa zahtevima

Zakona o poštanskim uslugama. Izazov ostaje dalje unapređenje poštanskih usluga i

njihova liberalizacija kao i eliminisanje neovlašćenih operatera u pograničnim regionima

sa Republikom Srbijom i enklavama, odnosno područjima naseljenim srpskom zajednicom.


Tokom perioda 2015‐2017, RAEPK će se posebno fokusirati na sledećim pitanjima:

o Obezbeđenje sprovođenja uslova poslovanja od strane operatera u uslovima licence, odnosno

odredaba zakona;

o Prikupljanje i analiziranje podataka i stanja/pregleda tržišta poštanskih usluga;

o Dodatno angažovanje u praćenju sprovođenja obaveza od strane javnog operatera;

o Dalja liberalizacija poštanskih usluga i eliminisanje neovlašćenih operatera

o Sprovođenje plana praćenja (kontrole) i inspekcije, zaključaka i preporuka iz izveštaja iz

prethodne godine kao iz pojedinačnih izveštaja

TABELA 25) CILJ 8 – UNAPREĐENJE POŠTANSKIH USLUGA


1

Stvaranje odgovarajućeg

zakonskog i regulatornog

okvira za pružanje

poštanskih usluga u

Republici Kosovo

Usklađivanje zakonskih i podzakonskih

akata sa regulatornim okvirom EU-a K IV – 2017

Izmena Zakona br. 03/L-173 o

poštanskim uslugama K III – 2016

Dopuna zakona sa drugim podzakonskim

dodatnim aktima K IV – 2017


76


u -

20

15

. go

din

e


2

Pružanje univerzalne

poštanske usluge i širenje

mreže na celoj teritoriji

Republike Kosova

Pristup postojećim poštanskim

kancelarijama / tačkama na celoj teritoriji

zemlje,

K IV – 2016

Dalja liberalizacija poštanskih usluga kroz

smanjenje nivoa težine za rezervisane

usluge,

K IV – 2016

Akcioni plan za eliminisanje neovlašćenih

ne-licenciranih operatera u Republici

Kosovo

K IV – 2017

5.8 Zaštita potrošača i rešavanje nesporazuma

Regulatorni i osnovni principi i ciljevi Autoriteta, između ostalog, pozivaju na promociju i zaštitu

interesa i prava potrošača od upotrebe javnih komunikacijskih usluga i poštanskih usluga.

Promovisanje interesa potrošača sprovodi se od strane Autoriteta:

o Informisanjem i obrazovanjem korisnika o njihovim pravima i obavezama;

o Imajući u obzir i rešavajući zahteve posebnih grupa (osobe sa posebnim potrebama, deca,

itd);

o Procesiranjem, kontrolom i usklađivanjem internih akata operatera sa odredbama zakona i

uredbama Autoriteta;

o Učestvovanjem u raznim aktivnostima institucija i raznih organizacija koje se bave zaštitom

interesa potrošača;

o Obezbeđujući pristup univerzalnim javnim uslugama komunikacije i poštanskim uslugama

za sve korisnike na celoj teritoriji Republike Kosova;

o Promovisanjem jasnih informacija o cenama, tarifama i uslovima za korišćenje usluga;

o Sarađujući na međunarodnom nivou sa međunarodnim organizacijama i institucijama koje

se bave interesima potrošača i učešćem u radu tehničkih i stručnih grupa;

o Objavljivanjem podatka i informacija nadležnih državnih organa.

Zaštita prava potrošača se obezbeđuje kroz primenu pojednostavljenih procedura i olakšanim

pristupom u proceduri rešavanja sporova između potrošača i operatera javnih usluga komunikacije

i poštanskih usluga. Autoritet rešava sporove na osnovu podnetog i kvalifikovanog zahteva od

strane zainteresovane stranke ili stranaka.

Gore navedene aktivnosti za promovisanje i zaštitu interesa potrošača se obavljaju od odgovornih

zvaničnika za pitanja potrošača u prethodnom postupku i/ili od funkcionalnih komisija određenih

po odluci autoriteta, koje imaju odgovornosti i ovlašćenja definisane važećim uredbama i

relevantnim odlukama.


77


u -

20

15

. go

din

e

Rad komisija se uglavnom karakteriše ostvarivanjem dveju uloga i mandata:

Rešavanje sporova

o Prijem, registracija (arhiviranje) i obrada zahteva za rešavanje nesporazuma (sporova)

između korisnika (potrošača) i operatera javnih usluga komunikacije i poštanskih usluga i

priprema i/ili davanje preporuka za rešavanje nesporazuma/sporova;

o Obrazovanje i pružanje pomoći korisnicima u/tokom procedure rešavanja sporova;

o Omogućavanje da korisnici dobiju ažurirane podatke o statusu njihovih zahteva kroz

obaveštenja telefonom ili na veb sajtu Autoriteta;

o Vođenje evidencije (baza podataka) o žalbama potrošača;

o Saradnja sa operaterima javnih usluga komunikacije i poštanskim uslugama u rešavanju

žalbi i nesporazuma potrošača.

Prevencija u funkciji zaštite prava potrošača

o Informisanje i edukacija potrošača o njihovim pravima i obavezama:

o Objavljivanje neophodnih informacija i uputstava za korisnike javnih usluga komunikacija i

poštanskih usluga na sajtu Autoriteta, u dnevnim novinama, ili na drugi prikladan način;

o Obrada, kontrola i predlaganje dopuna u internim aktima operatera izdatim u skladu sa

zakonom i uredbama Autoriteta;

o Istraživanje, analiza i kontrola usluga koje se nude na tržištu, predlaganje mera za

prevenciju u cilju zaštite prava potrošača i pokretanje kontrola na osnovu žalbi ili na

vršenju nadležnosti ‘Ex-Officio’;

o Učestvovanje u radu stručnih organizacija i javnim konsultacijama o pravima i zaštiti prava

potrošača;

o Priprema raznih izveštaja sa unutrašnjom i spoljašnjom upotrebom;

Autoritet je do sada uspešno obradio sve žalbe koje su podnesene od strane krajnjeg-ih

korisnika, kroz izradu jasnih i transparentnih procedura, kao i objavljivanjem vodiča.

Izazov za Autoritet ostaje stvaranje i zaokruživanje zakonskog okvira u skladu sa

najboljom praksom i daljim unapređenjem zaštite prava potrošača.


U periodu 2015-2017, RAEPK će se posebno fokusirati na sledećim pitanjima:

o Nastavljanju i pokretanju novih aktivnosti koje se odnose na promovisanje interesa potrošača;

o Osnaživanju mera i dodatnih postupaka prevencije, uzimajući naročito u obzir edukaciju

potrošača u formama i modelima sa olakšanim pristupom od strane potrošača;

o Saradnji i davanju doprinosa u radionicama (workshop) sa zainteresovanim stranama,

uključujući operatere, o temama od interesa za prava i obaveze potrošača;

o Analizu usluga na tržištu u vezi sa ponudama koje se pružaju klijentima, metodologijom cena,

itd.;

o Usklađivanju podzakonskih akata koji se tiču prava krajnjih korisnika u skladu za Zakonom i

preporukama Evropske komisije.


78


u -

20

15

. go

din

e

o Uspostavljanju mehanizama za osiguravanje mogućnosti krajnjim korisnicima da imaju

pristup i koriste aplikacije i usluge po svom izboru.

TABELA 26) CILJ 9 – USPOSTAVLJANJE MEHANIZAMA ZA ZAŠTITU PRAVA POTROŠAČA


1 Unapređenje zaštite prava

krajnjih korisnika

Usvajanje Uredbe o sadržaju ugovora,

objavljivanju informacija i zaštiti drugih

interesa potrošača

K I -2015

Nadzor ugovora operatera za pružanje

usluga KII - 2015

Priprema smernica i brošure o pravima

potrošača K III-2015

Aktivno učešće u izradi strategije za

zaštitu dece od opasnosti interneta KIV-2015

Priprema brošure o bezbednom

korišćenju interneta K II –2015

Razmatranje žalbi potrošača i stvaranje

olakšica za podnošenje žalbi 2015.-2017.

2

Omogućavanje poređenja

troškova alternativnih

paketa usluga

Pokretanje postupka za uspostavljanje

platforme da se omogući krajnjim

korisnicima da izvrše nezavisnu

procenu paketa alternativnih troškova

usluga

KIV-2015

On-line pristup bazi podataka za

poređenje tarifa između provajdera

usluga

KIII-2016

3


okvira za rešavanje

sporova

Usvajanje uredbe za rešavanje sporova KIII-2015

5.9 Unapređenje kapaciteta Autoriteta i odgovornost

Autoritet se stalno zalaže u smeru konsolidacije i podizanja regulatornog kapaciteta u skladu sa

zahtevima razvoja tržišta i zahtevima koji proističu iz izvornih zakona i dokumenta politike sektora

elektronskih komunikacija, u povećanju efikasnosti i transparentnosti svog rada, u okviru

ograničenja, izazova i specifičnosti koje karakterišu trenutnu sredinu, kroz bolje i unapređene

organizacije, definisanja i kompjuterizacije poslovnog procesa, unapređenja mehanizama interne

kontrole, stvarajući održivi i integrisani sistem informacionih sistema, orijentisanih od platforme

koja se zasniva na naprednim programima, uspostavljajući aktivne mehanizme međunarodne

saradnje i posebno unapređujući znanja i veštine svog osoblja.


79


u -

20

15

. go

din

e

Autoritet je do sada usvojio značajan broj podzakonskih akata za regulisanje tržišta i

znatno je napredovao u stručnom osposobljavanju osoblja, stvarajući organizacionu

strukturu koja najbolje odgovara trenutnim potrebama. Međutim, ostaje izazov izrada

internih dokumenata od ključnog značaja za pravilno funkcionisanje institucije i dalji rast

osoblja kako bi se ispunili regulatorni ciljevi, koji su definisani Zakonom i politikom

sektora.


U periodu 2015‐2017, Autoritet će se posebno fokusirati na sledeća pitanja:

o Izrada i usvajanje internih dokumenata Autoriteta;

o Uspostavljanje Pravnog okvira za javne rasprave;

o Dalji razvoj ljudskih resursa i IT infrastrukture;

o Aplikacija za podršku sa novim programima od strane mehanizama kao: TAIEX, IPA, itd.

TABELA 27) CILJ 10 – DALJE UNAPREĐENJE KAPACITETA RAEPK


1 Izrada internih

dokumenata RAEPK

Izrada Statuta K II-2015

Izrada unutrašnje/radne uredbe K III-2015

Izrada Uredbe o organizacionoj strukturi

i sistematizaciji radnih mesta K III-2015

2 Stvaranje regulatornog

okvira za javne rasprave

Izrada i usvajanje pravilnika za javne

rasprave K III-2015

3

Dalje unapređenje

odgovornosti i

transparentnosti RAEPK

Izrada i objavljivanje godišnjeg

finansijskog izveštaja 2015.-2017.

Izrada i objavljivanje godišnjeg radnog

izveštaja 2015.-2017.

Izrada i objavljivanje periodičnog

časopisa RAEPK 2016.-2017.

Izrada izveštaja za Evropsku Komisiju,

Vladu Republike Kosovo 2015.-2017.

Izrada godišnjeg izveštaja za USO 2016.-2017.

4 Razvoj ljudskih resursa

Izrada planova za obuku i

konferencije/studijske posete 2015.-2017.

Aplikacija za nove projekte i

implementacija donatorskih projekata

(TAIEX, Svetska banka, IPA, itd.)

2015.-2017.

Organizacija konferencija/radionica sa

međunarodnim karakterom 2015.-2017.

Povećanje broja zaposlenih u skladu sa

potrebama RAEPK 2015.-2017.

5

Razvoj IT infrastrukture i

održavanje primenjenih

platformi

Povećanje kapaciteta interneta

(obezbeđivanje alternativnih kapaciteta) 2015.-2017.

Održavanje softvera i hardvera RAEKP 2015.-2017.


80


u -

20

15

. go

din

e


(BSAT, WebGIS, LStelcom, itd.)

Dalja modernizacija IT sistema 2015.-2017.

Redovno snabdevanje licenca

softverskih proizvoda 2015.-2017.

Primenjivanje softverske platforme za

on-line pristup bazi podataka

Administracije od strane osoblja REAKP

(izveštaji o odmorima, odlazak /dolazak

na posao i drugi podaci o osoblju

REAKP)

KIV - 2016

5.10 Saradnja i članstvo u međunarodnim institucijama i obezbeđenje državnih

kodova

Autoritet će nastaviti svoje aktivnosti u razmeni (iskustava) sa svojim kolegama iz regulatornih

organa tržišta država s kojima je Autoritet dostigao sporazum o saradnji, kao i drugim autoritetima

iz država članica Evropske Unije kroz razne programe, posebno kroz mehanizam tehničke pomoći,

koji su poznati kao programi/misije TAIEX, ‘twinning programme’, itd. za svrhe i zalaganje u

implementaciji najboljih praksi u stvarnosti u odnosu na specifičnosti kosovskog tržišta.

Autoritet, u saradnji i koordinaciji sa Ministarstvom ekonomskog razvoja i Ministarstvom spoljnih

poslova, će se angažovati u daljoj internacionalizaciji Autoriteta, odnosno nacionalne regulatorne

institucije Republike Kosovo pri organizacijama i institucijama tehničke regulatorne prirode, gde

članstvo nije uslovljeno aktualnim političkim statusom Republike Kosovo.

Autoritet, u saradnji i koordinaciji sa državnim institucijama Republike Kosovo, će se angažovati u

unapređenju statusa priprema i ispunjavanja administrativnih obaveza koje proizlaze iz

ispunjavanja cilja za obezbeđenje državnog koda za internet poznatog kao Glavni Domen Interneta

(ccTLD i gTLD) odnosno članstvo u ICANN i IANA.

Autoritet, takođe unutar institucionalnih zalaganja, uključujući i proces tehničkog dijaloga, će

unaprediti status priprema za približavanje procedura i uslova za podnošenje potrebne

dokumentacije za državni telefonski kod i pozivne znakove od strane institucija kao što je ITU,

CEPT, itd.

Autoritet, u funkciji sprovođenja zakonske obaveze, do sada je sproveo značajan niz ciljeva,

kao što su regionalna saradnja i šire, kroz postizanja memoranduma i tehničkih

sporazuma, zatim članstvo u EURO‐IX, kao što je učinio stalne napore za uspostavljanje

kontakata i saradnje sa važnim međunarodnim institucijama kao što su ITU, CEPT, itd.

Izazov u tom smislu ostaje članstvo u međunarodnim institucijama i dobijanje državnih

kodova.


81


u -

20

15

. go

din

e


U periodu 2015-2017, Autoritet će se posebno fokusirati na sledećim pitanjima:

o Konsolidacija, usklađivanje i efikasna primena regulatornog okvira;

o Članstvo u međunarodnim institucijama;

o Nastavak aktivnosti koordinacije za obezbeđivanje/dobijanje državnih kodova;

o Postizanje novih tehničkih sporazuma sa državama regiona za usklađivanje korišćenja radio

frekvencijskih opsega u među-graničnim oblastima i nadgledanje sprovođenja uslova

postignutih tehničkih sporazuma;

o Sprovođenje postignutih međunarodnih sporazuma;

TABELA 48) CILJ 11 – INTENZIVIRANJE MEƉUNARODNE SARADNJE, ČLANSTVO U INSTITUCIJAMA I OBEZBEƉENJE DRŽAVNIH

KODOVA


1 Primena telefonskog koda

Izrada/kompletiranje potrebne dokumentacije za

članstvo i utvrđivanje nosioca 2015.-2016.

Koordinacija rada sa zainteresovanim stranama i

institucijama u zemlji 2015.-2016.

Izrada regulatornog okvira za prelaz na novi kod i

puna implementacija telefonskog koda 2015.-2017.

2 Primena koda interneta

(ccTLD i Gtld)

Izrada i usvajanje Uredbe o ccTLD 2015.-2016.

Izrada potrebnih dokumenata i procedura za

aplikaciju Kosova u IANA/ICANN za dobijanje

ccTLD/gTLD

2015.-2016.

Priprema osoblja / specijalizacija u skladu sa

potrebama za upravljanje registra ccTLD i gTLD 2015.-2017.

Stvaranje registra 2015.-2017.

Ispunjenje finansijskih obaveza prema ICANN 2015.-2017.

3

Članstvo u relevantnim

međunarodnim

institucijama

Priprema planova i izrada potrebnih dokumenata

za članstvo u ITU 2015.-2016.


za članstvo u CEPT 2015.-2016.


za članstvo u UPU, PostEurope 2015.-2016.

Članstvo u RIPE i ccNSO 2015-2016

4

Postizanje i sprovođenje

međunarodnih

sporazuma

Postizanje regionalnog sporazuma o smanjenju

roming tarifa u sladu sa propisima EU-a 2015-2016

Sprovođenje akcionog plana za međunarodni

sporazum telekomunikacije 2015-2016

Postizanje sporazuma sa regulatorima zemalja

regiona u cilju saradnje na tržištu poštanskih

usluga

2015-2016

Sprovođenje postignutih sporazuma i aktivno

učešće u okviru radnih grupa 2015-2017


82


u -

20

15

. go

din

e

5.11 Među-institucionalna saradnja

Zakon o elektronskim komunikacijama obavezuje Autoritet da postigne sporazum sa relevantnim

institucijama za sprovođenje zakona u cilju postizanja regulatornih ciljeva za razvoj i regulisanje

tržišta elektronskih komunikacija.

RAEPK je do sada potpisao nekoliko memoranduma o razumevanju sa nezavisnim i

centralnim lokalnim agencijama/autoritetima. Izazov ostaje postizanje novih sporazuma i

pojašnjene nadležnosti u određenim oblastima.

TABELA 59) CILJ 12 – POVEĆANJE SARADNJE SA LOKALNIM INSTITUCIJAMA U CILJU IMPLEMENTACIJE REGULATORNIH CILJEVA


1

Postizanje sporazuma

(MoR) sa lokalnim

institucijama

Postizanje/obnova sporazuma sa Kosovskom

agencijom konkurencije (KAK) KIV-2015

Postizanje sporazuma sa Nezavisnom komisijom

za medije (NKM) KIV-2015

Postizanje sporazuma sa Agencijom za urgentne

reakcije KIV-2015

Postizanje sporazuma sa Agencijom za zaštitu

ličnih podataka KIV-2015

Postizanje sporazuma sa Carinom Republike

Kosova KIV-2015

Postizanje sporazuma sa kancelarijom pri MTI KIV-2015

Postizanje sporazuma sa Agencijom za zračenje 2015-2016

2 Povećanje saradnje sa

lokalnim institucijama

Aktivno učešće u izradi strategije za kibernetičku

bezbednost KIV-2015

Aktivno učešće u izradi strategije za zaštitu dece

od opasnosti interneta KIV-2015

Aktivno učešće u izradi strategije za digitalizaciju KIII-2015

Aktivno učešće u izradi plana za prikupljanje

statističkih podataka za informaciono društvo KIV-2015

Aktivno učešće u izradi strategije za informacionu

tehnologiju KIV-2015


83


u -

20

15

. go

din

e

6. IZAZOVI RAEPK-a

Izazovi sa kojima se suočava Autoritet prikazani su u nastavku:

- Nezavisnost i kapacitet RAEPK-a, u smislu nedostatka finansijske nezavisnosti pod uticajem

ograničene interpretacije LMF-a, odnosno procedura i odobravanje budžeta. Takođe,

RAEPK se zadnje godine suočava sa budžetskim smanjenjima;

- Povećanje i održavanje profesionalnih resursa/radnika RAEKP-a je jedan od izazova sa

kojima smo se suočavali od osnivanja institucije.

- Članstvo u relevantnim međunarodnim organizacijama i obezbeđenje/dobijanje državnih

kodova (ccTLD, ISO 3166);

- Dalji razvoj širokopojasnih mreža i usluga elektronskih komunikacija i postizanje ciljeva

Digitalne agende;

- Povećanje sigurnosti mreža i javnih usluga elektronskih komunikacija;

- Dalje unapređenje zaštite prava krajnjih korisnika;

- Implementacija mehanizama koji obezbeđuju zaštitu konkurencije,

1. Implementacija sektorskih politika u oblasti poštanskih usluga i to:

o Nemogućnosti pružanja univerzalnih poštanskih usluga na teritoriji cele zemlje; o Ilegalni i neovlašćen rad nezakonitog poštanskog operatera "Pošta Srbije" u pojedinim

delovima zemlje; o Nedostatak investicija u sektoru, kao rezultat niskih prihoda sektora, a što je u vezi sa

zastarelom poštanskom infrastrukturom, kompjuterizacijom, uspostavljanjem i obukom ljudskih kapaciteta i poboljšanjem poštanskih usluga;

o Nedostatak članstva u međunarodnim organizacijama (UPU, CEPT, EPRG, POSTEUROPE) i regionalna saradnja u poštanskom sektoru;

o Završetak i usklađivanje zakonskog okvira sa zakonskim okvirom EU, za stvaranje odgovarajuće zakonske i regulatorne sredine za pružanje poštanskih usluga;

o Spora liberalizacije tržišta poštanskih usluga kao rezultat specifičnosti u zemlji; o Nedostatak efikasnog nadzora tržišta poštanskih usluga, kao posledica nedostatka

osoblja; o Efikasnija zaštita potrošača, i efikasno postupanje po njihovim žalbama;

2. Nedostatak institucionalne podrške;

3. Nedostatak ljudskih resursa u sektoru poštanskih usluga, itd.


84


u -

20

15

. go

din

e

7. OPŠTI PREGLED TRŽIŠTA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Tržište elektronskih komunikacija na Kosovu tokom 2016. godine je doživelo kontradiktorni razvoj,

s jedne strane zabeleženi su pozitivni trendovi u njegovim pojedinim segmentima, kao što je

povećanje broja korisnika mobilnih usluga i interneta, a s druge strane je zabeležen pad ukupnih

prihoda u mobilnoj telefoniji, koja predstavlja glavni segment ovog tržišta. Na tržištu se događa

konkurentni razvoj na strani ponude smanjenja cena nekih osnovnih usluga, sve je ovo omogućeno

liberalizacijom tržišta u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i politikama sektora


Broj operatera i provajdera usluga koji su ovlašćeni i registrovani od strane Autoriteta za pružanje

elektronskih komunikacionih usluga do kraja 2016. godine bio je 191 i predstavlja rast u odnosu

na kraj 2015. godine, kada ih je bilo 166.

Broj zaposlenih sa redovnim radnim ugovorom (sa punim radnim vremenom) od operatera i

provajdera usluga elektronskih komunikacija, licenciranih do 2016. godine, iznosi oko 3,760, od

kojih je 27% ženskog pola, a 73% muškog pola. Operater sa najvećim brojem zaposlenih je i dalje

javni operater, Telekom Kosova AD sa oko 60% sveukupno zaposlenog osoblja u sektoru EK.

I tokom 2016. godine, korišćenje elektronskih komunikacija je nastavilo sa pozitivnim trendovima

razvoja u smislu rasta obima saobraćaja i značajnih investicija u razvoju i izgradnji kapaciteta

mreža (telekomunikacione infrastrukture) i pružanju usluga nove generacije preko mobilne

širokopojasne tehnologije poznate kao 3G i 4G usluge, ali što se karakteriše padom finansijskih

prihoda na tržištu mobilne i fiksne telefonije i rastom prihoda od internet usluga i kablovskih

usluga.

U segmentu mobilne telefonije, dva operatera mobilne mreže poseduju oko 94,91% prihoda celog

segmenta mobilne telefonije, dok dva virtuelna operatera poseduju oko 5,10% prihoda segmenta

mobilne telefonije. Prihodi mobilnih operatera (uključujući ovde mrežne i virtuelne operatere)

predstavljaju oko 70% prihoda celog tržišta elektronskih komunikacija.

Tokom 2016. godine, broj korisnika mobilne telefonije dostigao je šifru od 2,009,848 (TM4 2016),

što upoređivanjem sa krajem 2015 . godine broj korisnika mobilne telefonije je povećan za 235,993

korisnika ili izraženo u procentima predstavlja povećanje od 13,30%. Pored toga, ovo kretanje

broja korisnika nije bilo praćeno saobraćajem koji potiče iz mobilnih mreža, što ukupno beleži pad

od 15%. Dok je ukupan saobraćaj u dolasku u mobilnim mrežama zabeležio značajni rast od oko

27,16%, odnosno još izraženiji rast od 87,19% primećen je u segmentu međunarodnih poziva u


85


u -

20

15

. go

din

e

dolasku. Međunarodni saobraćaj u dolasku je nastavio da pokazuje opadajući trend, koji je tokom

2016. godine zabeležio pad od oko 38,88 miliona minuta, odnosno pad od 14% u odnosu na 2015.

godinu. Smanjenje međunarodnog saobraćaja u dolasku i dalje nastavlja da ima direktan uticaj na

pad prihoda u ovom segmentu sektora.

Ovaj pad je rezultat razvoja tehnologije i povećanja upotrebe pametnih telefona7, tačnije aplikacija

pruženih od strane provajdera sadržaja i aplikacija, od korisnika mobilne telefonije koje

omogućavaju upotrebu aplikacija koje su zasnivane na platformi interneta u cilju komunikacije.

Što se tiče fiksne telefonije, i tokom 2016. godine, trend broja korisnika je nastavio da opada, broj

korisnika fiksne telefonije na kraju 2016. godine pao je na 53,011 odnosno oko 7,797 korisnika

manje ili pad od oko - 12,82% u poređenju sa 2015. godinom. Deo od 42187 korisnika usluga fiksne

telefonije pripada operateru Telekom Kosova, a drugi deo od 9,682 alternativnom operateru IPKO,

dok preostali deo od 1,142 korisnika pripada operateru Kujtesa.Net, koji je počeo sa pružanjem

usluga fiksne telefonije u 2014. godini.

U 2016. godini se primećuje naglašeniji pad u ukupnom nastalom saobraćaju, segment u kojem je

zabeležen pad od 26,59% u odnosu na 2016. godinu. Slično sa nastankom poziva, ulazni saobraćaj

(prekinut) je takođe zabeležio pad, ali prekinut saobraćaj ima izraženiji pad od 52,65% u odnosu na

2015. godinu.

Što se tiče segmenta pružanja usluga interneta, krajem 2016. godine, broj korisnika koji koriste

usluge interneta putem fiksnog pristupa je dostigao broj od 239,120 korisnika što obeležava

značajan porast korisnika od 23,332 ili izraženo u procentima rast iznosi 10,8% u odnosu na prošlu

godinu (2015.). Što se tiče pristupa Internetu preko mobilne mreže (Mobile Broadband) 3G i 4G za

korisnike mobilne telefonije na Kosovu je omogućen od decembra 2013. godine odnosno decembra

2014. godine. Broj aktivnih korisnika koji pristupaju internetu putem ove dve tehnologije je u

stalnom porastu, taj broj je u periodu TM4 2016. dostigao 1,012,769 korisnika, što obeležava porast

od 54,95 % u odnosu na 2015. godinu.

Ukupni saobraćaj interneta na Kosovu pružaju 4 operatera povezanih u čvor razmene interneta

Kosova (KOS-IX) osnovanom kao tehnička jedinica pri Autoritetu, sa pristupom međunarodnoj

mreži; Telekom Kosova AD, IPKO Telecommunications LLC, KujtesaNET LLC i N.Sh. Artmotion.

Ukupan saobraćaj interneta koji pružaju ovi operateri iznosi oko 111 Gbps. Dok prema podacima iz

KOS-IX, maksimalna brzina ili ‘peak’ ukupnog saobraćaja interneta je dostigao oko 1,5 Gbps.

Investicije izvršene od strane operatera usluga elektronskih komunikacija za 2016. godinu dostižu

iznos od oko 29,75 miliona evra, što predstavlja pad u odnosu na prošlu godinu (2015), gde su

investicije dostigle šifru od preko 40.7 miliona evra, ili izraženo u procentima ima pad od 26,88%

investicija u odnosu na 2015. godinu. Investicije u segmentu mobilne telefonije predstavljaju 50%

ukupnih investicija tržišta elektronskih komunikacija, drugi deo čine investicije u fiksnoj

infrastrukturi od 45%, koje se koriste za pružanje usluga, pristup internetu i kablovske TV i 5%

investicije na fiksnu telefoniju.

7 Prema podacima operatera mobilne telefonije na Kosovu, procenjuje se da preko 30% korisnika mobilne telefonije koristi pametne mobilne telefone koji omogućavaju i podržavaju korišćenje internet aplikacija.


86


u -

20

15

. go

din

e

Na sledećoj slici je prikazan tok potpune liberalizacije telekomunikacionih usluga u budućim

državama proširenja Evropske unije (EU). Kao što se vidi na slici, potpuna liberalizacija

telekomunikacionih usluga je završena gotovo u svim državama regiona.

SLIKA 9) POTPUNA LIBERALIZACIJA TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA

(IZVOR: CULLEN INTERNATIONAL)

U dole navedenoj tabeli su predstavljeni na sažet način neki od ključnih pokazatelja elektronsko

komunikacionih usluga za 2016. godinu kao i poređenja ovih pokazatelja sa prethodnim periodom,

odnosno 2015. godinom.

TABELA 30) GLAVNI POKAZATELJI TRŽIŠTA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA 2015-2016.

Br. Opis 2016. 2015. Promena u odnosu

na 2015. godinu (%)

1. Broj fiksnih telefonskih linija

krajem godina 334,452 334,452 -

1.1. Broj korisnika fiksne telefonije 53,011 60,808 ▼12,8

1.2. Prodor fiksne telefonije (%) 2.92% 3.35% ▼12,8

2. Broj korisnika mobilne telefonije

krajem godina 2,009,848 1,773,855 ▲13,3

2.1. Penetracija mobilne telefonije (%) 110.7% 97.7% ▲13,3

3. Broj korisnika interneta krajem

godina ‐ Fiksni pristup 239,392 215,788 ▲10,9

3.1. Prodor internet usluga (%) 13.2% 11.90% ▲10,9

IS – januar 1998. HR – januar 2003.

AL – april 2007.

ME – januar 2004.

MK – mart 2005.

TR – maj 2009.

BA – januar 2006.

RKS–januar 2008.

RS – januar 2012.


87


u -

20

15

. go

din

e

Br. Opis 2016. 2015. Promena u odnosu

na 2015. godinu (%)

4. Broj korisnika interneta krajem

godina – Mobilni pristup 1,012,769 711,648 ▲54,9

5. Prihodi (€)8 168,347,895 173,788,107 ▼3,1

5.1. Fiksna telefonija 9,307,906 € 10,271,089 € ▼9,4

5.2. Mobilna telefonija 112,257,818 € 122,197,198 € ▼8,1

5.3. Iznajmljene linije 523,171 € 594,206 € ▼12,0

5.4. Pristup internetu 22,489,433 € 20,520,487 € ▲9,6

5.5. Kablovska televizija9 23,769,620 20,205,127 € ▲17,6

6. Investicije (€) 29,759,194 40,700,309 € ▼26,8

7.1 Pregled prihoda od usluga elektronskih komunikacija

Prihodi od usluga elektronskih komunikacija za 2016. godinu iznose 168,347,895 evra, što u

poređenju sa 2015. godinom proizilazi da su prihodi iz sektora zabeležili pad od 3,1%. Operateri

mobilne telefonije i provajderi internet usluga i dalje poseduju najveći deo tržišta elektronskih

komunikacija sa oko 80% prihoda. Samo prihodi mobilnih operatera čine oko 66,7% prihoda na

celokupnom tržištu, praćenih od provajdera internet usluga sa 13,36%, kablovska televizija

14,12%, dok fiksni operateri poseduju oko 5,53%.

SLIKA 10) RASPODELA PRIHODA PREMA DELATNOSTI

8 Napomena: Svi prihodi su uzeti iz revizije finansijskih izveštaja, osim prihoda segmenta ‘Pristup internetu’, za lokalne operatere interneta koji su uzeti iz tromesečnih izveštaja dostavljenih od strane operatera.


88


u -

20

15

. go

din

e

Na slici 10 prikazana je podela prihoda od delatnosti za 2016. i 2015. godinu. Kao što se vidi na

gornjoj slici, trend dominacije prihoda dolazi sa tržišta mobilne telefonije, koji dominira i u 2016.

godini. Takav slični trend postoji i u zemljama proširenja Istočne Evrope, gde prihodi od mobilne

telefonije predstavljaju oko 60% od ukupnog prihoda iz sektora elektronskih komunikacija.

Kao ilustracija, na slici 11 prikazani su prihodi iz sektora elektronskih komunikacija za 2012.

godinu, zemalja budućeg proširenja Evropske unije (EU), koji se prate od strane konsultantskog

preduzeća Cullen International10.

SLIKA 11) TRŽIŠTE ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA U DRŽAVAMA REGIONA ZA 2012. GODINU (IZVOR: CULLEN INTERNATIONAL, IV IZVEŠTAJ: FEBRUAR 2014. GOD.)

Kao što se vidi i na slici, većim delom tržišta dominira mobilna telefonija sa oko 60,5%, nakon koje

sledi fiksna, internet, prenos podataka i kablovska televizija.

Ukupni prihodi od tržišta elektronskih komunikacija za ove zemlje tokom 2012. godine su dostigli

šifru od 17,07 milijardi evra, sa porastom od 4,2% u odnosu na revidirane prihode za 2011. godinu

(iz prethodnog izveštaja, koji su bili 16,39 milijardi evra).

10 Cullen International je kompanija koju je angažovala Evropska unija za praćenje tržišta elektronskih komunikacija, ili kako je poznata po imenu elektronske komunikacije, u državama koje imaju za cilj članstvo u EU. Ove države su: Albanija, Kosovo, Crna Gora, Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Turska, Island i Hrvatska. Detaljnije informacije mogu se naći na sajtu: http://www.cullen-international.com.

Fiksna telefonija 19,8%

Internet usluge 14,7%

Mobilne telekomunikacije

60,5%

Prenos podataka 3,1%

Kablovska TV

1,9%

http://www.cullen-international.com/


89


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 12) PORAST SEKTORA PO PRIHODIMA ZA SVAKU DRŽAVU

(IZVOR: CULLEN INTERNATIONAL, IIV IZVEŠTAJ: FEBRUAR 2014.)

Na slici u nastavku su prikazani ukupni prihodi telekomunikacija u Evropi, koji su smanjeni za 16%

u nominalnom iznosu od 2008. godine.

Na slici 13 su data predviđanja i poređenja trenda rasta prihoda između operatera telekoma i OTT.

Iz podataka na slici se primećuje da operateri telekoma, kao što je planirano za 2016. godinu,

njihovi prihodi su se vratili pozitivnim trendovima. Takođe, prihodi od aktivnosti OTT nastavljaju

sa značajnim i održivim rastom.

SLIKA 33) POVEĆANJE PRIHODA OTT naspram OPERATERA TELEKOMA ZA ZEMLJE EU 28, % (IZVOR: ETNO EKONOMSKI GODIŠNJI IZVEŠTAJ 2016.)

OTT usluge se odlikuju sve većim brojem novih proizvoda i usluga korišćenih od strane potrošača,

upotrebljavajući infrastrukturu operatera elektronskih komunikacija i provajdera internet usluga,

imajući direktan uticaj na ukupan lanac vrednosti TIK sektora. U svetlu ovih dešavanja, posebno

HR IS MK ME RS TR AL BA XK

Mobilna -1.7% 0.0% -2.3% -3.8% 11.1% 7.2% 7.2% 8.6% -4.2%

Fiksna telefonija 15.8% 0.0% -19.3% -11.5% -6.6% -22.5% 51.6% 31.8% -14.4%

Internet usluge -23.4% 0.0% -3.8% -0.9% 20.9% 31.2% 2.9% 23.9%

Prenos podataka 0.0% -5.6% 8.8% 66.3% -10.5% 0.0% -50.5%

Kablovska TV 15.3% -27.3% 19.5% 27.1% 5.3% 19.5%

-60%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80% G

od

išn

ja s

top

a r

as

ta


90


u -

20

15

. go

din

e

operateri ali i nadležni organi treba da procenjuju moguće promene u lancu TIK vrednosti, da

analiziraju i oblikuju modele biznisa, oslanjajući se na moguće trendove i evolucije digitalnih tržišta

u internet ekosistemu, kao u smislu konkurencije tako i po pitanju potrošača.

SLIKA 14) UKUPNI PRIHODI OD USLUGA TELEKOMA U EVROPI (MILIJARDI EVRA) (IZVOR: IDATE - PODACI ZA EKONOMSKI IZVEŠTAJ ETNO 2016.)

SLIKA 15) UČEŠĆE PRIHODA IZ PODATAKA O OPŠTIM PRIHODIMA MOBILNE TELEFONIJE U EVROPI (IZVOR: IDATE - PODACI ZA EKONOMSKI IZVEŠTAJ ETNO 2016.)

Na slikama 14 i 15 prikazani su prihodi od usluga elektronskih komunikacija (govorne usluge i

usluge interneta u fiksnoj i mobilnoj telefoniji) za period od 2008. do 2016. godine, u Evropi. Podaci

sa Slike 11 pokazuju da trend prihoda od govornih usluga u fiksnoj i mobilnoj telefoniji nastavlja da

bude negativan, dok trend prihoda od fiksnih i mobilnih internet usluga nastavlja pozitivan tempo.


91


u -

20

15

. go

din

e

7.2 Investicije u mrežama i telekomunikacionim uslugama

Investicije izvršene od strane operatera telekomunikacionih usluga za 2016. godinu dostižu iznos

od 29,759,194 što predstavlja očigledan pad u odnosu na prošlu godinu (2015.), kada su investicije

dostigle šifru od 40,700,309.84 evra.

Na slici 16 prikazane su odvojene investicije po segmentima tržišta elektronskih komunikacija. Kao

što je prikazano i na slici, tokom 2016. godine, najveći deo investicija čini mobilna telefonija sa oko

49.71%.

SLIKA 6) INVESTICIJE U TELEKOMUNIKACIONIM MREŽAMA I USLUGAMA

(POREÐENJE INVESTICIJA PO USLUGAMA 2015-2016)

I tokom 2016 . godine, operateri su preusmerili značajne investicije u izgradnji i modernizaciji

fiksne i mobilne mreže, odnosno rastu širenja mreže pristupa na širokopojasne usluge preko mreža

sledeće generacije (engl. Next Generatina Access- NGA), prelazak na nove tehnologije DOCSIS 3.0,

postavljanje optičkih vlakana na mreži pristupa (FTTH, FTTB) sa različitim tipologijama, u

zavisnosti od potencijalnih zahteva P2P i GPON, kao i rast pokrivenosti širokopojasnih mobilnih

usluga 3G i 4G koje omogućava pružanje novih i kvalitetnijih usluga za krajnje korisnike.

Kosovo predstavlja posebnu situaciju, gde su kablovski operateri tradicionalno bili poželjno

sredstvo povezivanja na Internet, svi operateri nude usluge na osnovu njihove infrastrukture.

U sledećoj tabeli je predstavljeno prostiranje optičkog kabla izraženo u km.

Tabela 31) INVESTICIJE U FIKSNOJ INFRASTRUKTURI PO KATEGORIJAMA (2015 – 2016)

Internet 46.6%Mobile

49.0%

Fikse4.4%

2016

Internet 45.1%

Mobile49.9%

Fikse5.0%

2015


92


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 2014. godine

Opis Jedinica 2016. 2015. Promena u

2016.-2015.

Ukupna dužina prostiranja optičkog kabla u

mreži pristupa (‘access’) km 2905 2136 36%

Ukupna dužina prostiranja optičkog kabla u

mreži jezgra (‘backbone’) km 2433 2325 4%

7.3 Fiksna telefonija

Tržište fiksne telefonije u Republici Kosovo nastavlja da se razvija izuzetno sporo. Ali isti fenomen

se pojavljuje i u regionalnim i evropskim zemljama u toku poslednjih godina, gde je primećeno

usporavanje, naročito u povećanju penetracija i ukupnih prihoda.

Postoje četiri operatera za pružanje fiksnih telekomunikacijskih usluga. Operatori u pitanju su;

Telekom Kosova AD (bivši PTK), licenciran datuma; 30/07/2004,

IPKO Telecommunications LLC, licenciran datuma; 08/09/2006, i

Kujtesa.Net, licenciran datuma 07/01/2014

Fiberlink (još uvek nije počeo sa uslugama)

Ulazak novog operatera na tržištu fiksne telefonije daje nam do znanja da se radi o potpunoj

liberalizaciji tržišta elektronskih komunikacija.

U poređenju sa tempom razvoja tržišta mobilnih telefonija i usluga interneta u Republici Kosovo,

fiksna telefonija, uprkos ulaganjima u ovom sektoru, nivoa pokrivenosti teritorije i stanovništva,

ostaje veoma mali, a kao glavni faktori za nisko prostiranje fiksne telefonije na celoj teritoriji

Kosova može biti; niska potražnja za ovim uslugama, kompleksnost radova, potreba za velikim

investicijama, itd.

7.3.1 Broj korisnika fiksne telefonije

Ako uporedimo tok razvoja ovog tržišta tokom perioda januar 2012. pa sve do decembra 2016.,

rezultira da fiksna telefonija nema stabilan razvoj, što se primećuje kontinuiranim padom broja

korisnika.

Za ilustraciju fenomena kontinuiranog pada, na tabeli 32 je prikazan tok broja korisnika fiksne

telefonije za period 2012-2016. Tabela 32) BROJ KORISNIKA FIKSNE TELEFONIJE (2012 – 2016)

GODINA 2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Individualni 64,632 62,877 47,683 42,731 34,082


93


u -

20

15

. go

din

e

Poslovni 16,971 15,762 16,614 18,077 18,929

Ukupno 81,603 78,639 64,297 60,808 53,011

Prosečna stopa penetracije fiksne telefonije za 100 stanovnika tokom 2016. godine bila je oko 2.92

%, nivo koji je znatno niži u odnosu na zemlje u regionu i u odnosu na stopu penetracije u zemljama

EU-a, uprkos činjenice da i u ovim zemljama trend penetracije fiksne telefonije nastavlja da pada

(Slika 16).

SLIKA 46) PENETRACIJA FIKSNE TELEFONIJE TOKOM PERIODA 2010 –2016

Na tabeli 33 su prikazani procenti korisnika fiksne telefonije prema vrsti korisnika. Na osnovu

prikazanih podataka, primećuje se da je procenat individualnih korisnika u padu u poređenju sa

procentom poslovnih korisnika.

Tabela 33) KORISNICI FIKSNE TELEFONIJE PO KATEGORIJI (2011 dO 2016)

Godina 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Individualni [%] 79 79 80 74 70 64

Poslovni [%] 21 21 20 26 30 36

7.3.2 Tržišni udeo

Tržišni udeo se može meriti na različite načine, u zavisnosti od broja linija, korisnika, minuta

saobraćaja i prihoda. Na slici 17 je prikazan udeo na tržištu između dva mrežna operatera i

provajdera fiksnih telekomunikacionih usluga, na osnovu korisnika i prihoda.

Telekom Kosova kao operater 'incumbent', nastavlja da kontroliše preko 80% tržišta prema broju

korisnika, odnosno 90% na osnovu ostvarenih prihoda kroz pružanje ovih usluga, dok je

alternativni operater usluga fiksne telefonije IPKO obeležio blagi porast u odnosu na 2015. godinu

što se tiče broja korisnika odnosno prihoda koji trenutno rezultiraju sa učešćem na tržištu od 18 %

4.3%

5.0% 4.7%

4.3%

3.5% 3.3%

2.9%

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Penetracija


94


u -

20

15

. go

din

e

broja korisnika, odnosno 8% u pogledu prihoda. Dok KujtesaNet je malo prisutna na ovom tržištu,

ali se u 2016. godini primećuje blagi rast.

Dominacija operatera ‘incumbent’ se takođe primećuje u drugim zemljama regiona i Evrope i

postiže kvotu iznad 80%.

SLIKA 57) TRŽIŠNI UDEO PO KORISNICIMA I PRIHODIMA 2010-2016

7.3.3 Saobraćaj fiksne telefonije

Na slici 18 se prikazuje tok saobraćaja fiksne telefonije od tri operatera koji su aktivni na tržištu,

Telekoma Kosova, IPKO i KujtesaNet. Iz iznetih podataka može se primetiti da je saobraćaj fiksne

telefonije i tokom 2016. godine obeležio kontinuirani pad.

Ova pojava može biti rezultat zamene i trenda u porastu korišćenja mobilne telefonije a posebno

korišćenje "pametnih" mobilnih telefona u odnosu na korišćenje usluga fiksne telefonije. Takođe,

ponude sa veoma povoljnim tarifama za pristup internetu od strane operatera i provajdera usluga

mobilne telefonije, uticali su na to da potrošači zamene usluge fiksne telefonije sa uslugama

mobilne telefonije a posebno onih koje se pružaju besplatno preko korišćenja usluga takozvanih

‘over the top services OTT’.

Ukupni telefonski saobraćaj (u milionima)

275.1

6 239.9

7 218.8

8 176.2

5 136.8

2 99.6

2 67.4

3 -

50.00

100.00

150.00

200.00

250.00

300.00

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Ukupni telefonski saobradaj (u milionima)

93.8% 94.4% 92.7% 89%

83% 80.91% 79.58%

6.2% 5.6% 7.3% 12% 16% 17.45% 18.26%

1.3% 1.64% 2.15% 0%

10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Tržišni udeo prema pretplatnicima

97.10% 95.12% 95.72% 95.44% 94.90% 91.22% 89.90%

2.90% 4.88% 4.28% 4.56% 5.04% 8.22% 8.61% 0.06% 0.56% 1.49%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 TM1 2016

Tržišni udeo prema prihodima


95


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 68) UKUPNI NASTALI SAOBRAĆAJ I PRESTANAK FIKSNE TELEFONIJE

7.3.4 Prosečno mesečno korišćenje usluga fiksne telefonije

Kao što se može primetiti na gornjoj slici, korišćenja fiksnih telefonskih usluga, odnosno saobraćaj

ulaznih i izlaznih poziva fiksne telefonije, je u stalnom padu. Ova pojava se primećuje kako na

ulaznim pozivima, tako i na izlaznim pozivima, odnosno u prosečnoj mesečnoj upotrebi po

korisniku.

Tabela 34) prosečno korišćenje usluga fiksne telefonije za jednog korisnika (2014 - 2016)

2016 2015 2014

Razlika

2016–2015

(%)

Razlika

2016 –2014

(%)

Izlazni pozivi (realizovani) mesečno

90 106 128 ▼15.1% ▼29.6%

Ulazni pozivi (primljeni) mesečno 72 91 128 ▼20.1% ▼43.7%

MoU(Minuti korišćenja) 162 197 256 ▼17.7% ▼36.7%

7.3.5 Struktura poziva na fiksnoj telefoniji

Na slici 19, detaljno je prikazan telefonski saobraćaj po destinaciji poziva, koji proizlaze od dva

operatera mreža i fiksnih usluga, i to;

- saobraćaj unutar mreže; - saobraćaj prema drugim fiksnim mrežama; - saobraćaj prema mobilnim mrežama; i - međunarodni saobraćaj.

U 2016. godini, od fiksnih mreža je nastalo oko 57 miliona minuta, što predstavlja opadanje od

26.6% u odnosu na 2015. godinu.

Najveći deo ukupnog saobraćaja u mreži fiksne telefonije predstavlja saobraćaj koji nastao i koji je

prekinut unutar mreže sa oko 48.77% saobraćaja, 1.74% saobraćaja prema drugim fiksnim

mrežama, dok drugi deo saobraćaja predstavlja saobraćaj prema mobilnoj mreži sa oko 46.04% kao

i preostali deo, međunarodni sa oko 3.45%.

Ako uporedimo saobraćaj nastao tokom perioda 2010 - 2016 godine, primećujemo postepeni blagi

rast saobraćaja prema mobilnim mrežama, dok su pozivi prema međunarodnoj mreži i unutar

mreže (‘on‐net’) obeležili su blagi pad.


96


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 19) FIKSNI NASTALI SAOBRAĆAJ PO DESTINACIJAMA 2010 – 2016

Dok na slici 20 detaljno je prikazan telefonski ulazni saobraćaj na mrežama dva fiksna operatera po

poreklu poziva;

- od drugih fiksnih mreža,

- mobilnih mreža, i

- međunarodni ulazni saobraćaj.

-

U 2016. godini na fiksnoj mreži je završeno 10 miliona minuta, u ovim podacima nije uključen

saobraćaj koji proizlazi i koji se završava u okviru mreže.

Iz podataka prikazanih na slici, primećuje se da međunarodni ulazni saobraćaj poseduje većinu

prekinutih poziva sa prosečno 62%, čime se ove godine primećuje neznatno smanjenje ovih poziva.

Dok je za pozivima mobilnih mreža nastavljen sličan trend sa trendom iz prošle godine.

69% 70% 69% 66% 62% 57% 51%

1% 1% 1% 1% 1%

1% 2%

22% 21% 22% 26% 32% 37% 43%

8

%

7

%

7

%

7

%

5

%

4

%

4

%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

201

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6

Promet nastale fiksne telefonije

unutar mreže ostale fiksne mreže

Mobilne mreže Međunarodne mreže


97


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 20) ULAZNI SAOBRAĆAJ FIKSNE TELEFONIJE 2010 – 2016

7.3.6 Tehnologija korišćena od strane ovlašćenih operatera

Telekom Kosova je primenio tehnologiju mreže NGN (Next Generation Network), koja omogućava

integraciju govornih usluga, internet i TV i uglavnom pružanje usluga fiksne telefonije se vrši preko

tradicionalne – parne bakarne mreže.

IPKO je alternativni operater za pružanje usluga fiksne telefonije putem VOIP tehnologije, koja vrši

pružanje fiksnih usluga kroz kablovsku mrežu (HFC) prostranom svojim investicijama i za potrebe

širokopojasnih usluga. Usluge fiksne telefonije IPKO se uglavnom pružaju u urbanim sredinama

(velikim gradovima) i u njima se pružaju usluge interneta i kablovske TV.

KUJTESA je još jedan alternativni operater na tržištu fiksne telefonije što od kraja 2014. godine

putem VOIP tehnologije, koja čini pružanje fiksnih usluga kroz kablovsku mrežu prostranom svojim

investicijama za potrebe širokopojasnih usluga. Usluge fiksne telefonije ovog operatera mogu se

uglavnom pružiti u urbanim sredinama.

FIBERLINK je obavestio u poslednjem tromesečju 2014. godine u vezi pružanja telefonskih usluga.

Međutim ovaj operater još nije počeo sa pružanjem usluga fiksne telefonije.

7.3.7 Lokalne i nacionalne tarife

Na sledećoj slici su predstavljene tarife operatera fiksne telefonije za ‘peak’ i ‘off‐ peak’ u okviru

mreže i izvan mreže. Kao što se vidi na slici, postoji jedna jedina tarifa za lokalne i nacionalne

pozive, za razliku od drugih zemalja u kojima ove tarife variraju.

90% 88% 86% 82% 72%

63% 45%

9% 10% 12% 15% 25%

32%

46%

2% 2% 2% 3% 3% 5% 8%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

201

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6

Ulazni saobradaj fiksne telefonije

Međunarodne mreže Mobilne mreže Mreža fiksne telefonije


98


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 21) LOKALNE I NACIONALNE TARIFE FIKSNE TELEFONIJE

7.3.8 Pokazatelji saobraćaja fiksne telefonije

Sledeća tabela sadrži pokazatelje tržišta fiksne telefonije.

TABELA 35) POREĐENJE POKAZATELJA NASTANKA SAOBRAĆAJA FIKSNE TELEFONIJE (2014-2016)

Br. OPIS 2016. 2015. 2014.

RAZLIKA

2016 –

2015

(%)

RAZLIKA

2016 –

2014

(%)

1 Ukupan saobraćaj nastao od fiksne telefonije 57 088 550 77 768 929 98 941 853 ▼26.59% ▼42.30%

1.1 Nastanak i prekid poziva na svojoj mreži (On net Calls) 29 383 985 44 546 296 61 164 607 ▼34.03% ▼51.95%

1.2 Nastanak poziva prema drugim fiksnim mrežama 952 359 1 136 560 1 352 873 ▼16.20% ▼29.60%

1.3 Nastanak poziva prema

mobilnim mrežama (Fixed to

Mobile) 24 696 070 28 902 051 31 724 935 ▼14.55% ▼22.15%

1.4 Nastanak poziva prema međunarodnim mrežama (International outgoing calls)

2 056 135 3 184 021 4 699 438 ▼35.42% ▼56.24%

0.01 0.01

0 0

0.05

0.0255

0.01 0.01 0.01 0.01

0.09

0.04

0.05 0.05 0.05 0.05

0.07 0.07

0

0.01

0.02

0.03

0.04

0.05

0.06

0.07

0.08

0.09

0.1

Peack off-Peack Peack Off-Peack Peack Off-Peack

Telekomi IPKO Kujtesa

Tarife poziva fiksne telefonije

Unutar mrežet

Prema drugim fiksnim mrežama

Prema mobilnoj mrežil

Prema ostalim mobilnim mrežama


99


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 2016. godine

TABELA 36) POREĐENJE POKAZATELJA PRESTANKA SAOBRAĆAJA FIKSNE TELEFONIJE (2013-2016)

Br. OPIS 2016. 2015. 2014.

RAZLIKA

2016 –

2015

(%)

RAZLIKA

2016 –

2014

(%)

1 Ukupan saobraćaj prekinut u mrežama fiksne telefonije 10 347 127 21 852 547 37 880 875 ▼52.65% ▼72.68%

1.1 Prestanak poziva od drugih fiksnih mreža (incoming off net calls)

841 987 1 059 169 1 313 463 ▼20.50% ▼35.89%

1.2

Prestanak poziva od mobilnih mreža (Mobile to Fixed incoming)

4 810 920 6 929 624 9 387 139 ▼30.57% ▼48.74%

1.3 Prestanak poziva od međunarodne mreže (International incoming calls)

4 694 219 13 863 754 27 180 273 ▼66.14% ▼82.72%

7.4 Mobilna telefonija

Trenutno na Kosovu deluju dva ovlašćena operatera mobilne telefonije u frekventnom opsegu

900/1800 MHz;

- Telekom Kosova AD/Vala licenciran datuma; 30/07/2004 (RAT Br. Prot. 111/04) sa rokom

važenja od 15 godina, i

- IPKO Telecommunications LLC, licenciran datuma; 06/03/2007 (RAT Br. Prot. 77/07) sa

rokom važenja od 15 godina.

Pored dva ovlašćena operatera mreža MNO (Mobile Network Operator) gore navedenih, licencirana

su i druga dva mobilna virtuelna operatera (MVNO)11:

- Dardafon.net LLC (Z Mobile) licenciran datuma; 12/06/2008 (RAT Br. Prot. 112/08) sa

rokom važenja od 15 godina, i

- Dukagjini Telecommunications (D3mobile) licenciran datuma; 24/06/2008 (RAT Br.

- Prot. 124/08) sa rokom važenja od 15 godina.

7.4.1 Korisnici mobilne telefonije

Korišćenje mobilne telefonije tokom 2016. godine nastavlja sa povećanjem broja korisnika,

međutim na kraju godine, broj korisnika mobilne telefonije je dostigao 2,009,848 korisnika, šifra

koja označava porast od oko 13.3 % u poređenju sa krajem 2015. godine, kada je bilo 1,773,855

korisnika. Ako, uporedimo 2016. godinu sa 2014, broj korisnika se povećao za 16.09 %.

Na slici 22 predstavljen ukupan broj korisnika mobilne telefonije tokom perioda 2011. do 2016.

11

Operater VALA ima komercijalni sporazum sa Z Mobile, dok IPKO Telecommunications LLC sa d3 Mobile.


100


u -

20

15

. go

din

e

Slika 22) broj korisnika mobilne telefonije 2010. do 2016.

Stopa penetracije mobilne telefonije u 2016. godini je pokazala tendenciju rasta postigavši kvotu od

preko 110.70 %, (vidi sliku 22)12.

SLIKA 7) INDEKS KORISNIKA I PENETRACIJE MOBILNE TELEFONIJE 2010. DO 2016.

Uprkos trendu rasta korisnika mobilne telefonije, penetracija ove usluge je manja u poređenju sa

zemljama regiona i EU (slika 24).

12

Imajući u obzir činjenicu da iz godišnjeg izveštaja 2011, obračun penetracije je izvršen na osnovu preliminarnih, odnosno

konačnih rezultata za 2012. godinu, dok je za 2013. godinu penetracija izračunata na osnovu procene Kosovske agencije za statistiku (broj stanovnika 1.8 miliona), dok za prethodna tromesečja pretpostavljeno da je broj stanovnika oko 2.07 miliona, onda u ovom slučaju poređenje ne važi.

1.00 1.02 1.15 1.13 1.19 1.22

1.38 1.00

1.22 1.36

1.29 1.36 1.39

1.58

-0.10

0.20

0.50

0.80

1.10

1.40

1.70

2.00

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Korisnici Penetracija

1,451,7 47 1,478,9 44 1,663,8 44 1,643,4 29 1,731,2 91 1,773,8 55

2,009,8 48

70%

85%

96% 91%

95% 98%

111%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

0

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

1,800,000

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Korisnici Penetracija


101


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 24) PENETRACIJA MOBILNE TELEFONIJE DECEMBAR 2005 – DECEMBAR 2012 (IZVOR: CULLEN INTERNACIONAL, IZVEŠTAJ IV, NOVEMBAR 2013).

7.4.2 Tržišni udeo po korisnicima

U slici prikazanoj u nastavku nalaze se detalji udela četiri operatera mobilne telefonije po

korisnicima za period 2010- 2016.

SLIKA 25). TRŽIŠNI UDEO MOBILNE TELEFONIJE PREMA KORISNICIMA I PRIHODIMA 2010‐2016

7.4.3 Prihodi od mobilne telefonije

Ukupni prihodi od pružanja usluga mobilne telefonije od četiri mobilnih operatera u toku 2016.

godine bili su 112.3 miliona evra, što predstavlja značajno smanjenje u odnosu na prethodnu

godinu (2015), kada su prihodi bili oko 122.19 milion evra, (slika 26).

U donjoj slici je prikazan trend prihoda mobilne telefonije u periodu 2007‐2016, gde se može

primetiti rastući trend prihoda do 2011. godine, dok od 2012. godine, u odnosu na prethodnu

godinu, prihodi u ovom segmentu su obeležili pad.

HR IS MK ME RS TR AL BA XK EU-27

Dec-2009 136.0 103.4 95.0 209.0 132.0 86.0 136.0 85.0 73.0 121.9

Dec-2010 143.5 107.6 106.1 173.9 135.7 85.1 140.0 80.9 85.5 124.2

Dec-2011 115.9 108.2 107.6 187.6 139.9 88.6 184.9 82.5 82.4 127.0

Dec-2012 113.0 108.5 159.5 126.2 90.6 124.9 87.5 92.4 130.4

0

50

100

150

200

250

per

10

0 p

op

ula

tio

n

69.2% 70.4% 68.1% 65.8%

58.6% 58.5% 57.3%

28.5% 26.7% 27.1% 28.7% 34.8% 35.4% 37.7%

0.2% 0.0% 0.0% 0.0% 0.2% 0.8% 4.3% 2.1% 2.8% 4.7% 5.5% 6.4% 5.4%

0.9% 0.0%

10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0% 70.0% 80.0%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Tržišni udeo prema prihodima

Vala Ipko D3 Mobile Z Mobile

70.1% 67.1%

64.0% 54.5% 53.4% 55.6% 59.8%

27.4% 25.3% 26.1% 33.7% 36.2% 34.9% 32.6%

0.8% 0.6% 0.9% 1.4% 0.1% 0.0% 0.0% 1.8%

7.0% 9.0% 10.5% 10.4% 9.5% 7.6%

0.0% 10.0% 20.0% 30.0% 40.0% 50.0% 60.0% 70.0% 80.0%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Tržišni udeo prema korisnicima


102


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 26) PRIHODI OD MOBILNE TELEFONIJE 20010-2016

7.4.4 Struktura korisnika mobilne telefonije

Struktura korisnika mobilne telefonije u odnosu između korisnika sa pretplatom i korisnika sa

ugovorom u 2016. godini, nastavlja da bude stabilna.

Broj korisnika sa ugovorom ‘post‐paid’ u odnosu na ukupan broj korisnika je/ostaje vrlo nizak

sa oko 5.11% ukupnog broja, dok 94.9% čine korisnici sa pretplatom.

SLIKA 27) STRUKTURA MOBILNIH KORISNIKA 2010 - 2016

Na slici 28, prikazana je struktura korisnika mobilne telefonije u državama regiona, uključujući i

Kosovo.

96% 96% 95% 96% 96%

95% 95%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

201

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6 Korisnici sa pretplatom Korisnici sa ugovorom

181.24 199.24

188.21 172.44

141.93 122.2

112.3

0

50

100

150

200

250

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Të hyrat ne milion EUR

Prihodi od mobilne telefonije


103


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 88) STRUKTURA MOBILNIH KORISNIKA

(IZVOR: CULLEN INTERNACIONAL, IZVEŠTAJ IV, NOVEMBAR 2013)

7.4.5 Saobraćaj mobilne telefonije

U 2016. godini, od mobilnih mreža je nastalo 970.3 miliona minuta, što predstavlja pad od 15.06% u

odnosu na 2015. godinu.

Primećeno je da saobraćaj unutar mreže je nastavio da prevlada u strukture poziva u 2016. godini,

sa oko 88% od ukupno nastalih poziva, uprkos činjenici da u apsolutnom smislu ima pada. Preostali

deo saobraćaja nastalog čine pozivi prema ostalim mobilnim mrežama sa 11% i poziva prema

fiksnim mrežama odnosno međunarodnim pozivima sa 1%. Treba napomenuti da nastali nacionalni

saobraćaj prema fiksnim i mobilnim mrežama (“off- net”) ima trend rasta, koji dolazi kao rezultat

ponuda i brojnih tarifnih programa koji pružaju pozive ne samo unutar mreže već i prema ostalim

nacionalnim operaterima.

7.4.6 Prosečno mesečno korišćenje mobilnih usluga

Kao što se može videti u donjoj tabeli iako tokom 2016. godine broj korisnika je povećan, ovo

povećanje nije bilo praćeno potrošnjom usluga mobilne telefonije, odnosno saobraćaja ulaznih i

izlaznih poziva mobilne telefonije po korisniku, koji je zabeležio pad.

Prosečno korišćenje ulaznih i izlaznih poziva su zabeležili pad od 22%, dok slanje SMS poruka 39%.

Tokom 2016. godine, jedan korisnik mobilne telefonije je ostvario prosečno 53 minuta izlaznih

poziva i primio 58 minuta ulaznih poziva tokom jednog meseca, ostvarujući 111 minuta

komunikacije mesečno sa oko 18 poslatih SMS poruka.

70%

46% 61%

68% 59% 62%

84% 83% 95%

30%

55% 39%

32% 41% 38%

16% 17% 5%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

HR IS MK ME RS TR AL BA XK

Prepaid Postpaid


104


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 2016. godine

TABELA 37) PROSEČNO KORIŠĆENJE USLUGA MOBILNE TELEFONIJE PO KORISNIKU (2013 - 2016)

2014 2015 2016 Razlika 2016-

2015(%)

Razlika 2016-

2014(%)

Izlazni (ostvareni) pozivi mesečno 67 53 40 25.5%▼ 40.3%▼

Ulazni (ostvareni) pozivi mesečno 70 58 46 21.7%▼ 34.3%▼

MoU 138 111 86 22.5%▼ 37.7%▼

SMS poruka (izlazne) mesečno 51 18 11 38.9%▼ 78.4%▼

7.4.7 Struktura poziva mobilne telefonije

U donjim slikama (29 do 37) prikazana je raspodela izlaznog saobraćaja u mrežama četiri mobilnih operatera po nastanku poziva, i to;

generisanih i terminiranih u svojoj mreži,

u pravcu drugih mreža mobilne telefonije,

u pravcu fiksnih mreža, i

međunarodni.

SLIKA 99) RASPODELA GENERISANIH TELEFONSKIH MOBILNIH POZIVA KOJI SU TERMINIRANI UNUTAR

MREŽE (MOBILE ON-NET) 2010. DO 2016.

33% 34% 37%43%

49% 52% 49%

67% 66% 63%57%

51% 48% 51%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

On net

Vala

Ipko


105


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 30) RASPODELA GENERISANIH TELEFONSKIH MOBILNIH POZIVA KOJI SU TERMINIRANI U DRUGOJ

MOBILNOJ MREŽI (MOBIL OFF –NET) 2010 – 2016

SLIKA31) RASPODELA GENERISANIH TELEFONSKIH MOBILNIH POZIVA KOJI SU TERMINIRANI U FIKSNU

MREŽU (MOBILE TO FIXED CALLS) 2010 - 2016

61%68% 67% 67% 69% 68%

60%

39%32% 33% 33% 31% 32%

40%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Mobile Off net

Vala

Ipko

20% 25% 26% 29% 29% 26% 24%

80% 75% 74% 71% 71% 74% 76%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Mobile -> Fiks

Vala

Ipko


106


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 32) RASPODELA GENERISANIH TELEFONSKIH MOBILNIH POZIVA KOJI SU TERMINIRANI U

MEĐUNARODNU MREŽU (MOBILE INTERNATIONAL CALLS) 2010 - 2016

SLIKA 33) RASPODELA GENERISANOG SAOBRAĆAJA OD VIRTUELNIH OPERATERA (MVNO) PREMA

DESTINACIJI – NUMERACIJA MVNO (2010 - 2016)

40% 37%32% 36% 40% 44%

35%

60% 63%68% 64% 60% 56%

65%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Mobile -> ndërkombëtar

Vala

Ipko

97.34% 99.52% 99.82% 99.90% 99.92% 99.86% 99.93%

2.66% 0.48% 0.18% 0.10%0.08% 0.14% 0.07%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Në numeracion të MVNO

D3 Mobile

Z Mobile


107


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA34) RASPODELA GENERISANOG SAOBRAĆAJA OD VIRTUALNIH OPERATERA (MVNO) PO DESTINACIJI– NUMERACIJA MVNO- U

PRAVCU MREŽE MATIČNOG OPERATERA (2010 - 2016)

SLIKA35) RASPODELA GENERISANOG SAOBRAĆAJA OD VIRTUALNIH OPERATERA (MVNO) PO DESTINACIJI– NUMERACIJA MVNO- U

PRAVCU DRUGIH MOBILNIH MREŽA (2010 - 2016)

SLIKA 106) RASPODELA GENERISANOG SAOBRAĆAJA OD VIRTUALNIH OPERATERA (MVNO) PO DESTINACIJI– NUMERACIJA MVNO- U

PRAVCU FIKSNIH MREŽA (2010 - 2016)

97.98% 99.39% 99.72% 99.80% 99.86% 99.70% 99.74%

2.02% 0.61% 0.28% 0.20%0.14% 0.30% 0.26%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

MVNO -> MNO

D3 Mobile

Z Mobile

90.54% 94.11% 94.65% 97.24% 99.08% 99.40% 99.42%

9.46% 5.89% 5.35% 2.76% 0.92% 0.60% 0.58%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

MVNO ->Off net

D3 Mobile

Z Mobile

86.77% 93.26% 96.36% 98.64% 99.16% 98.94% 99.47%

13.23% 6.74% 3.64% 1.36% 0.84% 1.06% 0.53%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

MVNO ->Fiks

D3 Mobile

Z Mobile


108


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 37) RASPODELA GENERISANOG SAOBRAĆAJA OD VIRTUALNIH OPERATERA (MVNO) PO DESTINACIJI– NUMERACIJA MVNO- U

PRAVCU MEĐUNARODNIH MREŽA (2010 - 2016)

Tokom 2016. godine u mobilnim mrežama je terminirano oko 212.9 mln minuta isključujući generisane i terminirane pozive u okviru mreže (on net calls).

Od terminiranog saobraćaja poziva od ostalih mobilnih mreža, ulazni međunarodni saobraćaj ima većinu terminiranih poziva u preko 44%, ulazni međunarodni saobraćaj od 44.2 %, a ostali deo čini ulazni saobraćaj od fiksnih mreža sa 13%.

U slikama 38, 39 i 40 prikazana je raspodela terminiranih poziva operatera prema poreklu

podeljeni prema operaterima mreže.

SLIKA 118) ULAZNI MOBILNI SAOBRAĆAJ 2010 – 2016

90.23% 93.51% 97.13% 95.32% 92.88% 98.81% 98.13%

9.77% 6.49% 2.87% 4.68%7.12%

1.19% 1.87%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

MVNO -> Ndërkombëtar

D3 Mobile

Z Mobile

40% 38% 36% 37% 36% 40% 42%

60% 62% 64% 63% 64% 60% 58%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Ulazni mobilni saobradaj

-

Vala

Ipko


109


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 129) ULAZNI SAOBRAĆAJ IZ FIKSNE MREŽE 2010 - 2016

SLIKA 40) ULAZNI SAOBRAĆAJ IZ MEĐUNARODNIH MREŽA OD 2010 – 2016

7.4.8 Tarife

Operateri mobilne telefonije (MNO i MVNO) imaju različite tarifne programe za određene grupe

korisnika, zato i njihovo poređenje je veoma komplikovano.

Za poređenje trebali bismo da uzmemo u obzir veliki broj parametara, uključujući tarife za pozive

'peak' i 'off-peak', besplatne pozive i SMS poruke koje se nude u raznim paketima, zavisno od obima

saobraćaja, tarife za SMS poruke, tarife za pozive unutar mreže 'on net', tarife za poziv u ostalim

mobilnim mrežama 'off-net', tarife za pozive u fiksnim mrežama, tarife aktiviranja, itd.

U cilju poređenja ovih tarifa u praksi se koriste korpe korišćenja prema OECD modelu koje u sebi

sadrže:

32% 28% 28% 31% 40%

48% 58%

68% 72% 72% 69% 60%

52% 42%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Ulazni međunarodni saobradaj -

Vala

Ipko

12% 16% 11% 11% 11% 12% 13%

88% 84% 89% 89% 89% 88% 87%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Ulazni fiksni saobradaj

Vala

Ipko


110


u -

20

15

. go

din

e

1) ‘niske korisnike' – definicija koja sadrži 30 poziva mesečno plus 33 SMS poruke, 1

MMS i glasna poruka

2) ‘srednje korisnike' - 65 izlaznih poziva, 50 SMS, MMS i glasna poruka

3) ‘visoke korisnike' - 140 poziva i 55 SMS, MMS i glasna poruka

U slikama 41, 42, i 43 su prikazane korpe korišćenja mobilne telefonije u zemljama Jugoistočne

Evrope.Listen

Tarifa korpe 'niskih korisnika' na Kosovu tokom 2016. godine bila je 4.12 € i to je ispod proseka

zemalja Jugoistočne Evrope koja je oko 7.32 €

Korpa 'srednjih korisnika' na Kosovu je 10.11 € prosek zemalja Jugoistočne Evrope je 10.74 €

evra i prosečna korpa 'visokih korisnika' je oko 18.10 € na Kosovu i 18.41 € prosek drugih

zemalja Jugoistočne Evrope.

SLIKA 41) KORPA TARIFA ZA NISKE KORISNIKE (LOW USAGE BASKET)

IZVOR: CULLEN INTERNACIONAL, IV IZVEŠTAJ, NOVEMBAR 2013.

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

Jun-11 Mar-12 Oct-12 Sep-13

Average: 7. 32


111


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 42) KORPA TARIFE ZA SREDNJE KORISNIKE (MEDIUM USAGE BASKET)

(IZVOR: CULLEN INTERNATIONAL, IV IZVEŠTAJ: NOVEMBAR 2013)

SLIKA 43) KORPA TARIFA ZA VISOKE KORISNIKE (HIGH USAGE BASKET)

(IZVOR: CULLEN INTERNATIONAL, IV IZVEŠTAJ: NOVEMBAR 2013)

7.4.9 Tarife nacionalnih poziva

0

5

10

15

20

25

30

35 Jun-11 Mar-12 Oct-12 Sep-13

Average: 11.44

0

10

20

30

40

50

60

70 Jun-11 Mar-12 Oct-12 Sep-13

Average: 18.41


112


u -

20

15

. go

din

e

Na slici 44 prikazane su osnovne tarife poziva na malo mobilnih operatera za nacionalne pozive iz

mobilne mreže.

SLIKA 134) TARIFE NACIONALNIH POZIVA SA MOBILNE MREŽE

7.4.10 Tarife međunarodnih poziva

Na slici 45 prikazane su tarife za međunarodne pozive, odnosno u pravcu zemalja regiona i nekoliko

drugih evropskih zemalja.

SLIKA 145) TARIFE MEĐUNARODNIH POZIVA

7.4.11 Tarife za SMS (poruke)

Na slici 46 prikazane su tarife za slanje nacionalnih i međunarodnih SMS-a za sva 4 mobilna

operatera.


113


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 156) TARIFE SLANJA SMS-A

7.4.12 Tarife Roaming-a

Slike 47 i 48 prikazuju tarife generisanja poziva kada korisnici su u 'roaming' i generišu roaming

poziv, odnosno tarife prijema poziva kada korisnici su u opisanim zemljama regiona a i šire.

SLIKA 167) TARIFE GENERISANJA POZIVA KADA KORISNICI SU U ROAMING I GENERIŠU POZIVE U PRAVCU

MATIČNE MREŽE


114


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 178) TARIFE PRIJEMA POZIVA U ROAMING

7.4.13 Tarife terminacije

U slici 49 date su tarife terminacije mobilnih i fiksnih poziva operatera zemalja Jugoistočne Evrope.

Od prikazanih podataka na slici primećuje se da tarife terminacije poziva na Kosovu su na pragu

proseka zemalja EU (27 zemlje članica) i ispod proseka zemalja Jugoistočne Evrope.

Na osnovu izveštaja za analizu terminacije glasovnih poziva na individualnim mobilnim mrežama,

Upravni Odbor RAEPK-a, dana 22/11/2016, doneo je odluke br. 897 i 899, putem kojih je odredio

da preduzeća IPKO Telecomunications LLC odnosno Telekom Kosova AD kao ponuđač sa

značajnom tržišnom snagom terminacije glasovnih poziva na individualnim mobilnim mrežama i

postavio im je obaveze za kontrolu cena i obračuna troškova. U tom smislu, Odbor je odlučio da se

trenutne tarife za MTR smanjuju na postepen način, kao što je prikazano na slici 47, i da budu na

prema nivoima i vremenskim rokovima, odnosno:

- MTR tarife smanjiti postepeno u 4 osrednjim fazama i to 1/01/2017 do 01/07/2018,

odnosno tarife 1. januara 2017. godine biće smanjene na 1,74 centi ili popusta od

24,3%, dok u julu 2018. godine na 1.146;

- Smanjenje MTR tarifa od 1. jula 2017 biće u rasponu od 13%.


115


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 189) MTR U ZEMLJAMA JUGOISTOČNE EVROPE I EU -27

(IZVOR: CULLEN INTERNACIONAL, IV IZVEŠTAJ, NOVEMBAR 2013)

SLIKA 50) POREĐENJE MTR TARIFA SA MESTIMA BEREC-A I KOSOVA

Iz podataka na slici se vidi da sve zemlje Jugoistočne Evrope, imaju iste tarife terminacije, dok

asimetrija tarifa terminacije između mobilnih i fiksnih operatera je prisutna na Kosovu i ista pojava

se vidi i u Srbiji ali sa manjom razlikom.

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

7.00

8.00

eu

roc

en

ts

From a fixed network From a mobile network

EU-27:

1.90

€cents


116


u -

20

15

. go

din

e

Na slici 51, prikazan je stepen smanjenja tarifa terminacije u evropskim zemljama13 , od 1. januara

2006. do 1. jula 2014 14.

SLIKA 51) STEPEN SMANJENJA TARIFA TERMINACIJE MOBILNIH POZIVA U EVROPSKIM ZEMLJAMA

(IZVOR: BEREC; MTR BENCHMARK SNAPSHOT 2010 - 2016)

Jednostavni prosek mobilnih terminacija na Kosovu od 12. decembra 2007. do danas je smanjen

zadovoljavajućim tempom, što u 2007. godini (početka 2008. godine) bio je ispod proseka zemalja

EU.

Na slici 52, prikazan je stepen smanjenja MTR-a na Kosovu od 2008. godine do jula 2018;

13

Izvor: <http://www. http://berec.europa.eu/> 14 Prosti prosek (ang. „Simple average‟)

01 janar 2007

01 korrik 2007

01 janar 2008

01 korrik 2008

01 janar 2009

01 korrik 2009

01 janar 2010

01 korrik 2010

01 janar 2011

01 korrik 2011

01 janar 2012

01 korrik 2012

01 janar 2013

01 korrik 2013

01 janar 2014

01 korrik 2014

01 janar 2015

01 korrik 2015

01 janar 2016

01 korrik 2016

Peak 0.1081 0.1034 0.0872 0.09 0.0812 0.0734 0.0669 0.0619 0.0503 0.046 0.0413 0.0364 0.0271 0.022 0.019 0.017 0.0155 0.0152 0.0141 0.0127

Off-peak 0.1001 0.0963 0.0814 0.0841 0.0755 0.0678 0.0629 0.0588 0.0477 0.0435 0.039 0.0343 0.0258 0.021 0.019

Total 0.1044 0.1001 0.0902 0.087 0.0783 0.07 0.065 0.0607 0.0491 0.045 0.0403 0.0357 0.0258 0.022 0.019 0.017 0.0155 0.0152 0.0141 0.0127

0

0.01

0.02

0.03

0.04

0.05

0.06

0.07

0.08

0.09

0.1

0.11

0.12

€/m

in


117


u -

20

15

. go

din

e

slika 52) STEPEN SMANJENJA TARIFA TERMINACIJE MOBILNIH POZIVA NA KOSOVU 2008-2014

Od gornje slike se vidi da trend smanjenja MTR-a je 8.3% u period 12/12/2007 - 01/10/2008 i

nastavljen je trend smanjenja do 20,6% u periodu 01/10/2008- 01.04.2009, odnosno pad od 23,3%

od jula meseca 2013-2014.

Ovo smanjenje MTR-a na Kosovu daje nam do znanja da se radi o tržištu koje iz dana u dan je sve

zrelije i ide u pravcu zdrave konkurencije otvarajući put ka predstavljanju novih ponuda/

proizvoda od kojih dobijaju ne samo operatori nego i potrošači.

7.4.14 Pokrivenost i elementi mreže

Trenutno, prema izjavama operatera, pokrivenost što se tiče usluga GSM tehnologije je dostigao na

nivou do 100% stanovništva na nivou zemlje i 94% što se tiče teritorije. Broj predajničkih stanica

za sada je preko 720 (BTS).

Pored GSM tehnologije, liberalizacijom pojasa od 2013. godine, operateri stalno su investirali u rast

pokrivenosti za pružanje mobilnog širokopojasnog opsega na pojase 900 MHz i 1800MHz drugačije

poznate kao 3G i 4G.

SLIKA 193) POKRIVENOST MOBILNIH OPERATERA

01 Korrik 2008

01 janar 2009

01 korrik 2009

01 janar 2010

01 Prill 2010

01 Nentor 2012

01 korrik 2013

01 janar 2014

01 janar 2015

01 janar 2017

01 korrik 2017

01 janar 2018

01 korrik 2018

Peak 0.0831 0.0802 0.069 0.0689 0.063 0.044 0.0360 0.0300 0.023 0.0174 0.01515 0.01318 0.01146

Off-peak 0.0734 0.0717 0.0608 0.0607 0.063 0.044 0.0360 0.0300

Total 0.0782 0.0759 0.0649 0.0648 0.063 0.044 0.0360 0.0300 0.023 0.0174 0.01515 0.01318 0.01146

0

0.01

0.02

0.03

0.04

0.05

0.06

0.07

0.08

0.09

100%

89%

64%

99% 91%

84%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

GSM UMTS LTE

Pokrivenost stanovništva

94%

75%

39%

91%

72%

61%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

GSM UMTS LTE

Pokrivenost teritorije

Vala

Ipko


118


u -

20

15

. go

din

e

7.4.15 Pokazatelji saobraćaja mobilne telefonije

Na sledećim tabelama su prikazani pokazatelji saobraćaja.

TABELA 38) POREĐENJE POKAZATELJA GENERISANJA SAOBRAĆAJA MOBILNE TELEFONIJE (2014-2016)

Br. Opis 2016. 2015. 2014. Razlika

2016 –

2015 (%)

Razlika

2016–

2014 (%)

1 Ukupno generisani

saobraćaj MNO i MVNO 970,324,840 1,142,493,997 1,406,404,747.21 15.06▼ 31▼

1.1 unutar mreže 852,826,000 1,035,515,283 1,264,687,655 17.64▼ 32.56▼

1.2 u pravcu druge mobilne

mreže (mobil off-net) 99,630,220 87,578,716 73,390,313 13.76▲ 35.75▲

1.3 u pravcu fiksne mreže 7,234,620 6,561,615 5,705,053 10.25▲ 26.81▲

1.4 u pravcu međunarodne

mreže 10,634,000 12,738,383 16,912,186 16.52▼ 37.12▼

TABELA 69) POREĐENJE POKAZATELJA TERMINACIJE SAOBRAĆAJA MOBILNE TELEFONIJE (2014-2016)

Br. Opis 2016. 2015. 2014. Razlika

2016 –2015

(%)

Razlika

2016–2014

(%)

1 Ukupni terminirani saobraćaj 270,709,000 212,891,000 244,562,627 27.16▲ 10.69▼

1.1 iz druge mobilne mreže (mobil

off-net) 177,803,000 94,987,000 76,088,603 87.19▲ 133.68▲

1.2 iz fiksne mreže 24,082,000 27,970,000 30,163,963 13.90▼ 20.16▼

1.3 Iz međunarodne mreže 68,824,000 89,934,000 138,310,061 23.47▼ 50.24▼

7.5 Internet

7.5.1 Fiksni pristup

Pristup internetu za građane Republike Kosova, do kraja 2016. godine, pruža se od 52 ovlašćenih

kompanija, 4 od njih imaju direktni pristup na međunarodnim izlazima 'International Gateway',

koje pružaju pristup internetu manjim ISP-provajderima internet usluga, koje posluju u raznim

regionima Kosova.

Kao i prošlih godina, a posebno tokom 2016. godine, širokopojasne 'broadband' internet usluge su

nastavile sa rastom broja korisnika (vidi sliku 54).


119


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 54) UKUPAN BROJ KORISNIKA INTERNETA 2011 – 2016

Prema poslednjim zvaničnim podacima za 2016. godinu, prijavljenih od strane operatera, broj

domaćinstava koja imaju pristup široko-pojasnom internetu je otprilike 80.5%. Na osnovu ovih

podataka, penetracija interneta u 2016. godini po glavi stanovnika je oko 13.1%.

SLIKA 205) PENETRACIJA INTERNET USLUGA 2010 – 2016

U poređenju sa zemljama u regionu, Kosovo ima zadovoljavajući rast penetracije širokopojasnih

usluga. Na slici 56 prikazana je penetracija fiksnih širokopojasnih usluga interneta po glavi

stanovnika u zemljama regiona, i prosek zemalja EU-a.


120


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 216) PENETRACIJA FIKSNIH ŠIROKOPOJASNIH USLUGA INTERNETA U ZEMLJAMA JUGOISTOČNE

EVROPE I PROSEK ZEMALJA EU-27 (IZVOR: CULLEN INTERNATIONAL, IZVEŠTAJ 4 - NOVEMBAR 2013)

7.5.2 Mobilni pristup

Od decembra 2013. godine, odlukom br. 400, RAEPK je otvorio put za operatere mobilnih mreža na

Kosovu za korišćenje novih tehnologija koje omogućavaju napredne mobilne usluge na postojećem

frekvencijskom opsegu. U okviru odobrenja iz odluke br. 400, alternativni operater mobilne

telefonije – IPKO, od 1. decembra 2013, počeo je da ponudi 3G usluge (Internet Broadband) za svoje

korisnike, dok za korisnike mobilne telefonije Vala, ova usluga je omogućena decembra 2014.

godine.

Treba navesti da od decembra 2013. do TM4 2016. broj aktivnih korisnika koji su pristupili

internetu preko pametnih telefona i koji su tokom tog vremena bili povezani sa 3G/4G mrežom u

ovom periodu dostiže na 998,363, odnosno oko 55% ukupnog broja korisnika mobilne telefonije.

U nastavku je slika sa brojem korisnika i penetracije mobilnim pristupom na internet:

104,769 283,989

711,648

998,363

5.77%

15.64%

39.20%

54.99%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

-

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

2013 2014 2015 2016

Korisnici i penetracija internet usluga-Mobilni pristup -

Mobile 3G&4G penetrimi


121


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 227) KORISNICI USLUGA MOBILNOG INTERNETA 2013 – 2016

7.5.3 Podela tržišta

Za razliku od drugih zemalja u regionu i EU, većinu tržišta interneta na Kosovu imaju alternativni

operateri. U donjim slikama prikazana je podela tržišta za period 2011-2016.

U 2016. godini, IPKO poseduje oko 48 %, Telekom Kosova poseduje oko 14%, dok Kujtesa.Net ima

25% tržišta na osnovu pružanja pristupa na ovu uslugu za krajnjeg korisnika (vidi sliku 58).

SLIKA 58) PODELA TRŽIŠTA USLUGA 2011-2016

7.5.4 Korišćene tehnologije

Internet veza preko kablovskog modema za krajnjeg korisnika je najdominantnija tehnologija sa

oko 184,240, korisnika do kraja 2016. godine

Na osnovu dobijenih podataka od strane provajdera usluga interneta, pristup internetu preko ADSL

tehnologije do kraja 2016. je bilo oko 33,214 korisnika, dok pristup preko optičkih vlakana dostigao

je na 8,674 korisnika.

Bežična tehnologija 'wireless' uglavnom dominira na ruralnim zonama, gde se koriste ne-licencirani

frekvencijski opsezi od 2.5 GHz i 5 GHz.

2011 2012 2013 2014 2015 2016 Telekomi Kosova 26% 25% 21% 18% 16% 14% Ipko 51% 48% 49% 47% 47% 48% Kujtesa Net 19% 19% 21% 25% 25% 25% Ostali 4% 8% 9% 10% 12% 13%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Podela tržišta usluga interneta


122


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 59) PRUŽANJE USLUGA INTERNETA PREMA TEHNOLOGIJI PRISTUPA MREŽE

Od prijavljenih podataka primećuje se da značajan broj širokopojasnih veza se pruža korisnicima

od strane operatera preko kombinovanja koaksijalnog kabla ili linije bakra. Glavna tehnologija

nastavlja da bude i dalje kablovski modem, dok značajan deo linija nastavlja se da se ponudi preko

ADSL tehnologije.

Kao glavni provajderi interneta putem koaksijalnog kabla su: IPKO i Kujtesa.NET, dok jedini

operater koji nudi pristup interneta za krajnje korisnike putem ADSL tehnologije je PTK-TiK.

Tokom 2016. godine, uočene su kvalitativne promene u pružanju širokopojasnog pristupa

internetu, gde veći deo operatera su značajno povećali kapacitet pristupa internetu.

7.5.5 Tarife

Tarife pristupa internetu menjaju se zavisno od odabranog paketa. U nastavku smo dali tarife

pristupa od 2 Mbps do 50 Mbps, kao i korelaciju tarife pristupa za megabit sa paketom.

Slika 60 prikazuje mesečne tarife četiri najvećih operatera

25.7%

69.6%

4.2%

0.4%

2011

xDSL Cable DOCSIS 3.0 FWA FTTX

13.9%

78.2%

4.0%

3.6%

2016

8 . 9 9 9 . 9 9 1 5 . 9 9

1 9 . 9 9 2 2 . 9 9

1 5 . 3 2 0 . 3 0 3 0 . 5 0

1 0 . 2 0 1 3 1 9

2 9

8 1 1 1 5

3 0 2.25

2.00

1.07 1.00 0.77

1.53 1.35

1.02

5.10

1.30 0.95

0.73

4.00

2.20

0.75 0.60

0.00

1.00

2.00

3.00

4.00

5.00

6.00

0

5

10

15

20

25

30

35

4 M b p s

5 M b p s

1 5 M b p s

2 0 M b p s

3 0 M b p s

1 0 M b p s

1 5 M b p s

3 0 M b p s

2 M b p s

1 0 M b p s

2 0 M b p s

4 0 M b p s

2 M b p s

5 M b p s

2 0 M b p s

5 0 M b p s

Telekom Kosova Ipko Kujtesa Artmotion

Tarife usluga za pružanje pristupa internetu

Cena za paket Cena za Mbps


123


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 60) BRZINE I TARIFE ZA PRUŽANE USLUGE INTERNETA 2016

7.5.6 Međunarodni pristup operatera interneta i saobraćaj

Na osnovu dobijenih podataka od strane provajdera usluga interneta, kapacitet pristupa na

međunarodnu mreže interneta je 111 Gbps.

SLIKA 61) MEĐUNARODNI MREŽNI PROLAZI ZA PRISTUP U GLOBALNU MREŽU INTERNETA

U cilju razmene saobraćaja interneta između provajdera usluga interneta (ISP) na Kosovu, Autoritet

tokom 2011. godine, zahvaljujući podršci od norveške vlade, CISCO, USAID i u saradnji sa

Univerzitetom u Prištini je osnovao i stavio u funkciju funkcionalnu jedinicu tehničkog karaktera;

Čvora za razmenu interneta poznatog kao KOS-IX. U ovom čvoru povezani su svi ISP sa

međunarodnim pristupom: IPKO, PTK, Kujtesa i Artmotion.

U nastavku vam prikazujemo grafikon sa ukupnom razmenom saobraćaja od 4 članova povezanih

za čvor razmene interneta na Kosovu (KOS-IX) tokom 2016. godine po mesecima;

0.00

50.00

100.00

150.00

200.00

250.00

300.00

350.00

Januar Februa

r Mar

t April Ma

j Jun Jul Avgust Septembar Oktobar N Dhjetor

Ukupni Inbound i Outbound

saobradaj

Inbound (TB)

Outbound (TB)


124


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 62) SAOBRAĆAJ INTERNETA PREMA MERENJIMA NA ČVORU ZA RAZMENU INTERNETA (KOS‐IX)‐2016

Prema merenjima na čvoru za razmenu interneta (Kos-IX), 'peak' saobraćaja je dostigao na otprilike

450.25 Mbps tokom aprila 2016. godine.

SLIKA 63) PEAK SAOBRAĆAJ PO MESECIMA ‐ 2016.

7.6 Iznajmljene linije

7.6.1 Tržište iznajmljenih linija na Kosovu i zemalja proširenja Jugoistočne Evrope

Trenutno, operateri koji iznajmljuju linije, sa pristupom na međunarodnoj infrastrukturi

telekomunikacija, su: Telekom Kosova AD, IPKO, KujtesaNet i Artmotion. Generalno, tržište

iznajmljenih linija u Republici Kosovo nije zabeležilo neki značajan razvoj. U zavisnosti od

geografske lokacije, analiziranjem usluga iz ponuda, postoje najmanje još dve ili tri konkurentne

infrastrukture koje su potencijalno na raspolaganju za pružanje ovih usluga. Međutim, takva pojava

nije prisutna i u zemljama u regionu, a pogotovo u smislu korišćenja/iznajmljivanja linija od

službenog operatera ‘incumbent’.

7.6.2 Broj iznajmljenih linija

U odnosu na tempo razvoja tržišta mobilne i fiksne telefonije kao i usluga Broadband (Interneta) u

Republici Kosovo, tržište iznajmljenih linija je ostalo gotovo nerazvijeno.

Glavni pokazatelji su: slaba potražnja ovih proizvoda/usluga linija, bilo na veliko ili iznajmljivanje na

malo, odnosno zamena ovih proizvoda sa ostalim proizvodima, koji gotovo nude ekvivalentu

funkcionalnost ali sa znatno nižim cenama, kao npr. VPN.

Janar Shkurt Mars Prill Maj Qershor Korrik Gusht Shtator Tetor Nentor Dhjetor

IN (Mbps) 0.41 0.38 0.42 0.43 0.40 0.40 0.40 0.37 1.36 1.18 1.56 1.52

OUT (Mbps) 0.44 0.42 0.44 0.45 0.44 0.43 0.45 0.44 1.31 1.18 1.51 1.49

Gbps 0.43 0.40 0.43 0.44 0.42 0.42 0.42 0.40 1.33 1.18 1.54 1.50

0.00

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

1.80

KOSIX PEAK TRAFFIC 2015


125


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 64) KRETANJE BROJA IZNAJMLJENIH LINIJA NA MALO I NA VELIKO U REPUBLICI KOSOVO

2010 - 2016

Iz gornje slike se primećuje blagi rast iznajmljenih linija na malo od 2010. do 2014. godine, da bi se

javio porast u 2016. godini, dok je broj iznajmljenih linija na malo imao male promene tokom 2010.

Do 2015. godine, dok u 2016. godini primećuje se pad iznajmljenih linija na malo.

7.6.3 Prihodi od iznajmljenih linija

Prihodi iznajmljenih linija tokom 2016. godine su zabeležili pad od 12%, u odnosu na 2015. godinu.

U nastavku, slika 65, prikazuje prihode od iznajmljenih linija na Kosovu od strane provajdera ovih

usluga:

0

1

0

2

0

3

0

4

0

5

0

201

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6

Broj iznajmljenih linija

Na malo Na veliko


126


u -

20

15

. go

din

e

Slika 65) PRIHODI OD IZNAJMLJENIH LINIJA NA VELIKO OD 2010 - 2016

7.6.4 Poređenje tarifa/cena iznajmljenih linija u zemljama Jugoistočne Evrope

Prema izveštaju OECD Communications Outlook 2011, cene iznajmljenih linija na malo za udaljenost od 2 km, linije kapaciteta 2 Mbps su zabeležila pad od samo 55% u period 1992. do 2010. godine. Isti trend se dogodio i u zemljama Jugoistočne Evrope, gde su cene iznajmljenih linija za razdaljinu od 2 km sa kapacitetom od 2 Mbps ostale gotovo nepromenjene tokom nekoliko uzastopnih godina, gde su se najveće promene dogodile kao rezultat deviznog kursa.

U sledećim slikama su tarife na nacionalnom nivou iznajmljenih linija za kapacitet od 2 Mbps i 34 Mbps, za zemlje u regionu i šire.

0

200000

400000

600000

800000

1000000

1200000

1400000

1600000

1800000

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Prihodi od iznajmljenih linija

Prihodi od IL


127


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 66) GODIŠNJE TARIFE ZA KAPACITET OD 2 MBPS ZA IZNAJMLJENE LINIJE OD 2 KM U ZEMLJAMA U REGIONU (IZVOR: CULLEN

INTERNATIONAL, IV IZVEŠTAJ, NOVEMBAR 2013)

SLIKA 67) GODIŠNJE TARIFE ZA KAPACITET OD 34 MBPS ZA IZNAJMLJENE LINIJE NA MALO OD 2 KM U ZEMLJAMA U REGIONU

(IZVOR: CULLEN INTERNATIONAL, IV IZVEŠTAJ, NOVEMBAR 2013

HR IS MK ME RS TR AL BA-bh BA-ts BA-ht XK

Oct-09 7,443 12,194 3,300 7,445 2,360 2,497 7,363 6,749 6,749 3,204

Aug-10 7,462 12,122 3,300 6,538 2,619 2,980 7,363 6,749 6,749 3,204

Jun-11 7,249 519 12,099 3,300 7,161 2,248 1,571 4,786 6,749 6,749 3,204

Mar-12 7,129 513 12,129 3,300 6,267 2,204 1,596 4,786 6,749 6,749 3,204

Oct-12 7,258 537 4,753 2,472 6,037 2,222 1,599 4,776 4,898 6,735 3,110

Sep-13 7,140 539 2,023 2,472 6,060 1,907 1,597 4,786 4,908 6,749 3,110

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

14,000 E

uro

Average: 3,754

HR IS MK ME RS TR AL BA-bh BA-ts BA-ht XK

Oct-09 37,216 39,600 65,662 12,976 38,654 36,813 38,654 15,048

Aug-10 37,310 39,600 57,663 14,399 38,654 36,813 38,654 15,048

Jun-11 36,247 2,175 39,600 63,160 12,358 26835 27,610 19,327 38,654 15,048

Mar-12 35,644 2,151 39,600 55,273 12,114 27,253 27,610 19,327 38,654 15,048

Oct-12 36,290 2,249 13,680 53,247 12,218 27,320 27,551 19,286 38,571 15,048

Sep-13 35,698 2,258 7,462 13,680 53,452 10,484 27,279 27,610 19,327 38,654 10,005

0

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

70,000

Eu

ro

Average: 22,355


128


u -

20

15

. go

din

e

8. OPŠTI PREGLED TRŽIŠTA POŠTANSKIH USLUGA

Glavni podaci i informacije koje predstavljaju glavne pokazatelje i stanje poštanskog sektora u

Republici Kosovo, su prikazani u dole navedenim podacima odnosno preko pokazatelja; obim – broj

primljenih poštanskih pošiljki, prerađenih, prenesenih – transportovanih kao i predanih –

isporučenih od poštanskih operatera tokom 2016. godine, upoređenje i kretanje tržišta u odnosu na

2015. i 2014. godinu, podele tržišta između poštanskih operatera i privatnih poštanskih operatera,

kao i upoređenje po procentu (%) obima – broju poštanskih pošiljki, podeljenih po vrsti pošiljki itd.

Kao što se predviđa ’Uredbom o periodičnim statističkim podacima operatera koji pružaju

telekomunikacione i poštanske usluge’ (Ref. Uredba br. 11, Br. Prot. 048/B/11, od 13/09/2011),

Autoritet je primio redovno tromesečne izveštaje (TM) od strane poštanskih operatera, tokom

perioda januar – decembar 2016. godine, i na osnovu ovih izveštaja postigla se jasna slika tržišta sa

poštanskim uslugama u Republici Kosova.

Glavni merni pokazatelji tržišta poštanskih usluga koje su uzete u obzir su:

o Podaci aktivnosti – poštanske usluge tokom kalendarske godine;

o Podaci prihoda – finansijski prihodi privatnog sektora;

o Podaci o kvalitetu - Kvalitet ostvarivanja poštanskih usluga;

o Podaci o zaposlenim u poštanskom sektoru;

o Podaci o žalbama korisnika – korisnici poštanskih usluga; i

o Podaci o infrastrukturi i poštanskoj mreži, itd.

Na osnovu obrađenih podataka od strane Autoriteta, proizlazi da u poređenju sa 2015. godinom,

2016. godina ima naglašeni porast opšteg broja artikala – uopštenih poštanskih pošiljki, i to u

vrednosti od: 3.38 %, dok CJP ‘Pošta Kosova AD’ ima naglašeni porast ukupnog obima poštanskih

pošiljki u vrednosti od; 4.20 %, dok privatni operatori imaju pad u vrednosti od 13.50 %.

Na osnovu poštanskih pošiljki, kretanja i poređenja od 2012. godine do 2016., vidi se neprekidni

porast u opštem obimu poštanskih pošiljki i to u vrednosti od 37.74 %. Iz opšteg broja poštanskih

pošiljki najveći broj njih oko 50.90 %, poštanska pisma, dok 44.94 % pošiljki su direktna pošta, i

oko 4.16 %, su pošiljke paketi – kontejneri/koli. Od opšteg broja pošiljki oko 89.33 % pošiljki su

unutrašnje – domaće, dok oko 10.67 %, je međunarodna pošta.

Isto tako, ako se uporedi sa 2015. godinom, u 2016. godini sektor poštanskih usluga uopšteno

prihoda iz sektora, pokazuje porast opštih prihoda u vrednosti od 13.90 %, dok CJP ‘Pošta Kosova

AD’, ostvarila je porast u vrednosti od 23.81 %, dok privatni operatori imali su blagi pad u vrednosti

od 0.59 %.

Ukoliko uzmemo u obzir kretanje prihoda ‘Sektora Poštanskih Usluga’, od 2012. do 2016. godine,

onda možemo reći da je sektor poštanskih usluga u Republici Kosovo neprekidno imao porast

prihoda, u poređenju sa 2012. godinom, ima porasta u vrednosti od 30.37 %, dok upoređenje


129


u -

20

15

. go

din

e

između 2015. i 2014. godine, pokazuje porast u vrednosti od 12.07 %, gde CJP ‘Pošta Kosova AD’

ima porast u vrednosti od 10.39 %, i privatni operateri takođe imaju porast u vrednosti od 13.35 %.

8.1 Regulisanje trţišta i trendovi razvoja poštanskih usluga u Republici Kosova

Poštanske usluge imaju posebnu stratešku bitnost za ekonomski razvoj zemlje, i neophodna je

potreba međusobne komunikacije korisnika – potrošača poštanskih usluga, poslovanja sa

poslovanjima (B2B), poslovanja sa korisnicima – potrošačima (B2C)usluga i obrnuto.

Isto tako i liberalizacija tržišta poštanskih usluga koja do sada je završena u svim zemljama EU-a,

bitna je u razvoju sektora poštanske usluge. Ovo bi uticalo na orijentaciju u smeru otvaranja tržišta

za slobodnu konkurenciju za pružioce poštanskih usluga i orijentacije ka zahtevima korisnika –

potrošača, uz stvaranje pravedne konkurencije, koja direktno bi uticala na povećanje kvaliteta

pružanja usluga, konkurentnosti sa cenama pružanja poštanskih usluga, itd.

Na Slikama u nastavu predstavljeni su trendovi kretanja obima, broja poštanskih pošiljki –pisma i

obimu poštanskih paketa – kolija, za 2012 – 2016. Statistički podaci primljeni i obrađeni od strane

RAEPK-a, koji su namenjeni poštanskim operaterima, različitim institucijama i akterima.

SLIKA 68) RAZVOJNI TRENDOVI POŠTANSKOG SEKTORA U REPUBLICI KOSOVO, 2012 - 2016

Dok sledeća Slika predstavlja indeks kretanja obima pisma i paketa – poštanskih kolija, trendova

kretanja od 2012. godine do 2016.

SLIKA 69) INDEKS KRETANJA OBIMA POŠILJKI I PAKETA-KOLIJA, 2012 - 2016

3,410,569

4,241,599

4,704,646

3,921,264

3,844,267

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

3,500,000

4,000,000

4,500,000

5,000,000

2012 2013 2014 2015 2016

Trendovi kretanja obima pisma, 2012 - 2016

92,441

111,841

173,051 213,257

313,557

-

50,000

100,000

150,000

200,000

250,000

300,000

350,000

2012 2013 2014 2015 2016

Trendiovi kretanja obima paketa - kolija , 2012 - 2016

1.22 1.19

1.58 1.61 1.00

1.21 1.87

2.31 3.39

-

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima pošiljki i paketa-kolija , 2012 - 2016

Letër-dërgesa postare Pako -Koli


130


u -

20

15

. go

din

e

Iz gornjih slika se potvrđuje da su trendovi obima za pošiljke pisama i uprkos blagom rastu za 2016.

godinu, zabeležila pad na međunarodnom tržištu, dok ima većeg porasta na tržištu usluga kolija,

obima usluga za poštanske pakete- kolija, kao na međunarodnoj tako i na tržištu Republike Kosova.

I uprkos trendova u padu poštanskih pošiljki pisma, imamo porast trendova pošte paketa –

kolipošte, kao posledica porasta prodaje proizvoda robe ‘Online’ putem interneta od strane

poslovanja, i povećanje obima direktne pošte (reklama).

U državama EU-a, regulisanje tržišta poštanskih usluga ima bitnu ulogu u razvoju poštanskih

usluga. Glavni ciljevi su zaštita potrošača (putem definisanja jedne univerzalne poštanske usluge) i

tržišnom liberalizacijom. Tržište poštanskih usluga u zemljama EU-a, ima naglašeni porast kao

posledica prodaje proizvoda ’online’ putem interneta od strane različitih poslovanja (B2C ili B2B).

Evropska Komisija (EC) ovu oblast je regulisala putem svojih Direktiva: ‘E-commerce Directive’, i

‘Consumer Rights Directive’ (CRD), koje definišu postupke vezano za prodaju i dostavljanje robe

naručene putem interneta (online) i transakcija – kupovine između poslovanja i potrošača (B2C).

Pravila obuhvataju i sprovode se od strane poslovanja – prodavaca proizvoda putem interneta

’online’, potrošača i poštanskih operatora.

Sledeća Slika daje primer, vezano za oblik odnosno ciklus prodaje – naručivanja robe ’online’ putem

interneta, način ostvarivanja usluga u kontekstu ostvarivanja usluge, ugovora između poslovanja i

potrošača (B2C).

SLIKA 70) CIKLUS KUPOVINE PROIZVODA ONLINE I DOSTAVLJANJE U DRŽAVAMA EU-A (IZVOR:CULLEN INTERNATIONAL)

I uprkos činjenici da kod nas, u Republici Kosovo, pitanja prodaje i kupovine proizvoda putem

interneta, nalog za kupovinu ’online’ nije dovoljno regulisano, znači nedostaju posebna detaljna

pravila o ovom pitanju, gde u zemljama EU-a, ovo je regulisano dosta dobro i pre nego što se izvrši

nalog za ’online’ kupovinu, putem interneta, poslovanja – prodavači proizvoda ’online’ trebaju jasno

informisati potrošače o:


131


u -

20

15

. go

din

e

o Ukupnoj ceni robe, porezi i trošak pošiljke (ukoliko tržišta ne pružaju informacije o nekoj

pošiljci ili dodatnoj ceni, prodavac online treba sa snosi sam dodatne troškove);

o Sporazum o naplati, dostavljanje i vreme u kojem će trgovac da dostavi robu;

o Evidencija ili nedostatak uslova prava povlačenja proizvoda - robe u roku od 14 dana,

(ukoliko trgovac ne pruži informacije o pravu povlačenja, period može da traje do dvanaest

meseci); i

o Trošak vraćanja robe u slučaju povlačenja, gde je primenjivo – trgovac treba da obezbedi

jednu vrstu procene koliko može biti maksimalni iznos povratka grupirane robe (ukoliko

trgovci žele da informišu potrošača, oni moraju da priušte trošak povratka robe).

8.2 Registar licenciranih poštanskih operatera

U skladu sa zakonom, Autoritet, je jedina institucija ovlašćena za izdavanje i povlačenje licenci i

ovlašćenja, svim onima koji žele da pružaju poštanske usluge.

Uslovi i kriterijumi za dobijanje licence – ovlašćenja, su određeni odredbama člana 5,

Administrativnog Uputstva br. 05/2012 o licenciranju poštanskih operatera’ (u nastavku; AU), dok

je važeći rok licence – ovlašćenja određen na deset (10) godina uz mogućnost obnove.

Proces licenciranja od dana prijema aplikacije od strane Autoriteta, razmatranja, procesiranja od

‘Komisije za Procenu’, do odluke o izdavanju ili odbijanju licence, traje do šezdeset (60) dana i

tokom čitavog procesa se primenjuju odgovarajuće procedure, zasnovane na načelima:

transparentnosti; pojednostavljenoj proceduri licenciranja; ne diskriminisanju tražioca koji traži

licenciranje; i razumne i objektivne kriterijume za izdavanje licenci, itd.

Autoritet, po službenoj dužnosti vodi i ažurira registar licenciranih – ovlašćenih poštanskih

operatera za pružanje usluga, dok je do kraja 2016. godine u knjizi – registru licenci – ovlašćenja

registrovano ukupno jedanaest (13) poštanskih operatera koji su aktivni i pružaju poštanske

usluge:

TABELA 40) LISTA POŠTANSKIH OPERATORA DO 31. DECEMBRA 2016.

Br. Naziv operatera - Kompanije Vrsta usluga i licence

1 CJP ‘POŠTA KOSOVA AD‘ - Druge poštanske usluge15, V/N 16

2 ‘3 P DOO‘, - DHL - Kurirske usluge, - ekspres usluge V/N

3 ‘AL DUSHI SHPK’ – UPS - Kurirske usluge, - ekspres usluge V/N

4 ‘K C C SHPK’ – TNT - Kurirske usluge, - ekspres usluge V/N

5 ‘NTP ‘VLORA KOMERC’ – FedEx, - Kurirske usluge, - ekspres usluge, V/N

6 ‘KOEX DOO’ - Kurirske usluge, - ekspres usluge, V

7 ‘PTU EXPRESS DELIVERY SERVICES’ - Kurirske usluge, - ekspres usluge, V

8 ‘PTP BURIMI’ - Kurirske usluge V

9 ‘ALBANIAN COUR. KOSOVA LLC’ - Ekspres pošta - Kurirske usluge , V/N

10 ‘PTP CALI’ – SKYNET - Ekspres pošta - Kurirske usluge , V/N

15 - Sherbimi postare Jo - Universale; 16 - V – Vendore; N - Ndërkombëtare


132


u -

20

15

. go

din

e

Br. Naziv operatera - Kompanije Vrsta usluga i licence

11 ‘PRIMAIL DOO’ - Ekspres pošta - Kurirske usluge , V

12 ‘SELAM DOO’ - Ekspres pošta - Kurirske usluge , V

13 ‘GEP DOO’ - Ekspres pošta - Kurirske usluge , V

CJP ‘Pošta Kosova AD’ Javni Poštanski Operater je, i obavezan je da obezbedi – pruži sve univerzalne

usluge (osnovne) poštarske, na osnovu Sporazuma – ovlašćenja od strane MER-a, u kome se CJP

‘Pošta Kosova AD’ , ovlašćuje za obavljanje univerzalnih usluga i rezervisanih poštanskih, uz uslove i

kriterijume određene u skladu sa zakonskim i podzakonskim važećim odredbama (Ref. br 14, stav 1),

ZPU-a Br. 03/L-173, Sporazumu između MER-a i ‘‘Pošta Kosova AD’ , Br. Prot. 263/01, datum;

06/02/2014), i u cilju ispunjenja ovih usluga, uživa ekskluzivno pravo za pružanje rezervisanih

poštanskih usluga i za određeni vremenski period. Autoritet u cilju daljeg otvaranja tržišta,

liberalizacije poštanskih usluga, nakon analiza i upoređenja sa relevantnim tržištima, 2013. godine

uslovilo je ’Odluku br. 432, o određivanju stepena težine – ograničenju za rezervisane poštanske

usluge’, gde preporučuje početni nivo promene težine od (1) kg na petsto (500) gr od 1. januara

2014. godine, odnosno sto (100) grama od 1. januara 2016. godine, (Ref. Odluka br. 432, Br. Prot.

046/B/13, od 13/12/2013).

Osim ovih usluga CJP ‘‘Pošta Kosova AD’’, može da pruži i druge poštanske usluge (biznis usluge)

koje su van zone rezervisanih i univerzalnih usluga.

Dok privatni operateri uglavnom pružaju ekspresne i kurirske poštanske usluge, od kojih su šest

(6) poštanska operatera licencirana za pružanje poštanskih usluga – domaće pošte, samo unutar

teritorije Republike Kosovo, dok sedam (7) ostalih, uključujući i CJP ‘Pošta Kosova AD) pružaju

poštanske usluge i u međunarodnom saobraćaju.

Privatni operateri koji pružaju usluge u međunarodnom saobraćaju, rade kao predstavnici

kompanija – operatera poznatih na globalnom nivou (svetskom) kao što su; DHL, UPS, FedEx, TNT,

SKYNET itd.

8.3 Obim poštanskih pošiljki i podela tržišta u Republici Kosovo, 2016.

Ukupni broj poštanskih pošiljki za 2016. godinu je bio; 7,551,484 pošiljki – poštanskih artikala, od

kojih je CJP ‘Pošta Kosova AD’ , imala ukupno; 7,259.159 pošiljki – poštanskih artikala, primljenih i

isporučenih u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, dok su privatni operateri ukupno imali

oko; 292,698 pošiljki – poštanskih artikala, primljenih i isporučenih u unutrašnjem i

međunarodnom saobraćaju.

TABELA 41) OBIM POŠTANSKIH POŠILJKI PO OPERATERIMA I SAOBRAČAJU ODREDIŠTA - 2016

Operateri Domaća Pošta Međunarodna pošta Domaća + međunarodna

1 Pošta Kosova AD 6,514,643 744,516 7,259,159

2 Privatni Operateri 231,780 60,909 292,689

Ukupno 2016. 6,746,423 805,425 7,551,848


133


u -

20

15

. go

din

e

Broj pošiljki koje su imale odredište odnosno su primljene i isporučene u unutrašnjem saobraćaju –

domaća pošta, ukupno su; 6.746.423 pošiljki –poštanskih artikala, dok je broj primljenih pošiljki

i/ili poslatih u međunarodnom saobraćaju bilo oko; 805,425 pošiljki –poštanskih artikala.

U slikama u nastavku su predstavljeni i prikazani sledeći podaci: obim – broj poštanskih pošiljki,

podeljenih i specifikovanih po broju pošiljaka – artikala, podeljeni i specifikovani prema

poštanskim operaterima i učesnicima u tržištu poštanskih usluga tokom 2016. godine.

SLIKA 71) PREGLED OBIMA –BROJ POŠILJKI, PODELJENIH PO OPERATERIMA ZA 2016. GODINU

SLIKA 72) PODELA TRŽIŠTA PREMA % OBIMA – BROJ POŠILJKI - 2016

CJP ‘Pošta Kosova AD’ u odnosu na privatne operatere i tokom 2016. godine, imaju obim – veći broj

poštanskih pošiljki pisama, sa oko; 7,259,159 artikala – poštanskih pošiljki, imajući u obzir

činjenicu da pruža jedan širok niz poštanskih usluga, uključujući i obim pošiljki u unutrašnjem

7,259,159

42,703 2,931 8,117 11,463 59,498 4,903 27,560 16,821 247 99,974 5,925 12,547 -

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

Posta e Kosovës

ShA

3 P SHPK - DHL

NTP Vlora Kom. - FedEx

AL Dushi Shpk -

UPS

KCC Shpk - TNT

KOEX Sh.p.k

NTSH EDS

NTP Burimi

ACK LLC Cali SHPK Primail Shpk

Selam SHPK

GEP SHPK

Pošiljka/Artikal Ukupno pošiljki podeljenih prema poštanskim operaterima 2016. godine

96.12%

0.57%

0.04%

0.11%

0.15%

0.79%

0.06%

0.36%

0.22%

0.00%

1.32%

0.08%

0.17%

Ndarja e tregut sipas % volumit të dërgesave, 2016

Posta e Kosovës ShA

3 P SHPK - DHL


AL Dushi Shpk - UPS

KCC Shpk - TNT

KOEX Sh.p.k

NTSH EDS

NTP Burimi

ACK LLC

Cali SHPK

Primail Shpk

Selam SHPK

GEP SHPK


134


u -

20

15

. go

din

e

saobraćaju – domaća pošta i međunarodni saobraćaj, dok su privatni operatori imali ukupno;

292,689, artikala – poštanskih pošiljki –, u međunarodnom i domaćem saobraćaju

SLIKA 73) GRAFIKA PODELA TRŽIŠTA PREMA % OBIMA POŠILJKI - 2016

Iz gore prikazane slike primećujemo da je tokom 2016. godine, upoređujući sa 2015. godinom CJP

’‘Pošta Kosova AD’ zabeležila naglašeni rast i da je postigla jednu pokrivenost tržišta u vrednosti od;

96.12 %, dok privatni operateri imali su pad pokrivajući sa oko; 3.88 %, opšteg tržišta.

Pošto tokom 2016. godine, privatni operateri su primali i isporučivali veoma mali broj ‘Direktne

Pošte’ (Ref. ‘PriMail Doo’. ukupno; 96,600 Reklama) onda je broj pošiljki primetno snizio kod

privatnih operatera u odnosu na prethodne godine, gde su oni bili aktivniji u podeli ‘Direktne

Pošte’. Dok CJP ‘‘Pošta Kosova AD’, je imala rast opšteg broja artikala – poštanskih pošiljki, kao

posledica jako velikog obima pošiljki ‘Direktne Pošte’ (Reklama), sa ukupno oko; 3,297,424 artikala

– reklamnih pošiljki, ili oko 44,49% ukupnog broja poštanskih pošiljka.

SLIKA 74) GRAFIKON PODELE TRŽIŠTA PREMA VRSTI POŠILJKA - 2016

96.12%

3.88%

Podela tržišta prema % obima pošiljki za 2016. godinu


Operatorët Privat

50.90%

4.15%

44.94%

Podela tržišta prema vrsti pošiljka, 2016

Letër-dërgesa postare

Pako -Koli

Postë Direkte


135


u -

20

15

. go

din

e

Od ukupnog broja poštanskih pošiljki oko; 50.90 % pošiljka bile su pisma poštanskih pošiljki (pisma

obične pošiljke i sa posebnim uslugama), odnosno oko 4.16 %, paketa – poštanski paketi i oko: 44,94

%, ‘Direktne pošte’ (Reklame).

Slike u nastavku odražavaju podatke; obim – broj poštanskih pošiljki izraženih u broju artikala –

poštanskih pošiljki, podeljene i specificirane po poštanskim operaterima, odnosno, podelu tržišta

po % obima poštanskih pošiljki i kretanja tokom 2012 – 2016 godine.

SLIKA 75) PODELA TRŽIŠTA PO OBIMU POŠILJKI, TOKOM 2012. – 2016. GODINE

Broj pošiljki pisama koje su primljene, prerađene, prenesene – transportovane i predate odnosno

isporučene u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju za 2016. godinu, ukupno hvataju šifru od

oko; 7,551,848 pošiljki – poštanskih artikala, što u odnosu na 2015. godinu, kada je bilo oko;

7,305,030 pošiljki - artikala, imamo naglašen porast obima poštanskih pošiljki uopšte i to u

vrednosti od; 3.38 %, dok u odnosu sa 2014. godinom kada je bilo oko; 5,508,050 pošiljki, onda

evidentiramo da imamo blagi rast od 37.11 %, u ukupnom obimu poštanskih pošiljki.

FIGURA 76) PODELA TRŽIŠTA PREMA % OBIMA POŠILJKI TOKOM 2012 – 2016. GODINE

Iz gore prikazanih slika, na osnovu obima – opšteg broj poštanskih pošiljki, primećuje se stalni

snažni porast snage i dominacije na tržištu JPO-a, odnosno CJP ‘Pošta Kosova AD’ Dok je tokom

2016. godine JCP ‘Pošta Kosova AD’, imala pokrivenost tržišta poštanskim uslugama sa oko;96.12

4,073,430 4,350,280

4,661,877

6,966,644 7,259,159

1,409,160 1,215,600 846,173

338,386 292,689

-

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

2012 2013 2014 2015 2016

Pošiljka/Artikala

Podela tržišta prema obimu pošiljki tokom 2012 - 2016. godine

Posta e Kosovës ShA Operatorët Privat

25

.70

%

21

.84

%

15

.36

%

4.6

3%

3.8

8%

74

.30

%

78

.16

%

84

.64

%

95

.37

%

96

.12

%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

100.00%

2012 2013 2014 2015 2016

Podela tržišta prema % obima pošiljki tokom 2012 - 2016. godine



136


u -

20

15

. go

din

e

%, u odnosu na privatne operatere koji su imali pokrivenost od; 3.88 %. Dok u 2015. godini CJP

‘Pošta Kosova AD’ je imala pokrivenost tržišta sa oko; 95.37 %, dok privatni operateri su imali

pokrivenost tržišta u vrednosti; 4.63 %.

SLIKA 77) INDEKS KRETANJA OBIMA POŠILJKI, PO OPERATORIMA, UKUPNO ZA 2012. – 2016. GODINU

Indeks kretanja obima pošiljki od 2012. do 2016. godine pokazuje stalni porast obima pošiljki kod

CJP ‘Pošta Kosova AD’ dok kod poštanskih privatnih operatera pokazuje stalni pad.

SLIKA 78) GRAFIKON KRETANJA OBIMA POŠILJKI PREMA % UPOPOREĐENJA ZA 2012. – 2016. GODINU

Iz gornje slike se primećuje da je CJP ‘‘Pošta Kosova AD’ , tokom 2016. godine u odnosu na 2015.

godinu, imala porast od; 4.20 %, opšteg obima poštanskih pošiljki dok su privatni operateri imali

naglašeni pad u vrednosti od; 13.50 %, opšteg obima poštanskih pošiljki. Ukoliko uporedimo 2015.

godinu sa 2014. godinom, CJP‘‘Pošta Kosova AD’ , je zabeležila porast od; 49.44 %, dok su privatni

operateri imali pad u vrednosti od; 60.01 %

Uprkos porastu opšteg broja obima poštanskih pošiljki tokom 2016. godine, u odnosu na 2015.

godinu proizlazi da je po glavi stanovnika prosečno primljeno, prerađeno, preneseno i predato

odnosno isporučeno oko; 4.18 artikala – pošiljki, (Ref. Izvor; https://ask.rks-gov.net/ballina, datum;

22/04/2016, ukupno Stanovnika Kosova: 1.804.944 stanovnika)što podrazumeva da je tokom 2016.

1.00

1.07 1.14 1.71

1.78

0.86

0.60 0.24

0.21 0

0.5

1

1.5

2

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja broja pošiljki prema operaterima 2012 - 2016. godine


6.80% 7.16%

49.44%

4.20%

-13.74%

-30.39% -60.01%

-13.50%

-70.00%

-50.00%

-30.00%

-10.00%

10.00%

30.00%

50.00%

70.00%

2013 - 2012 2014 - 2013 2015 - 2014 2016 - 2015

Kretanje obima pošiljki prema % tokom 2012 - 2016. godine


https://ask.rks-gov.net/ballina


137


u -

20

15

. go

din

e

godine u odnosu sa 2015. godinom, imamo manji rast, u vrednosti od; 0.14 %, i da je ova vrednost

još jako daleko od proseka i nivoa koji je u razvijenim zemljama i onih u Evropskoj Uniji.

8.4 Podela tržišta po obimu, vrsti pošiljki i poštanskih operatera za 2016. godinu

U slikama u nastavku su prikazani i prikazani podaci: obim – broj poštanskih pošiljki prikazanih i

izraženih u broju pošiljki – artikala, podeljenih i specifikovanih po domaćem i međunarodnom

saobraćaju, realizovanog od CJP ‘Pošta Kosova AD’ i privatnih poštanskih operatera tokom 2016.

godine.

SLIKA 79) PODELA TRŽIŠTA PREMA BROJU POŠILJKI, OPERATERA I SAOBRAĆAJA, 2016. GODINE

SLIKA 80) PODELA TRŽIŠTA PREMA SAOBRAĆAJA I OPERATERA - 2016

U gornjim slikama primećuje se na osnovu ukupnog broja poštanski pošiljki oko; 96.12 % pošiljka

su prihvaćene i podeljene od JCP ‘Pošta e Kosova AD’, dok oko: 3.88 %, su prihvaćene i raspodeljene

od privatnih operatera. Dok od ukupnog broja poštanskih pošiljka oko; 89.33 %, broja poštanski

pošiljka, male za odredište domaći saobraćaj – domaću poštu, dok samo; 10.67 %, od ukupnog broja

poštanski pošiljka, malo za odredište međunarodni saobraćaj.

6,5

14

,64

3

744,516 231,780 60,909

-

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

Postë Vendore Postë Ndërkombëtare

Podela tržšta prema nameni dostavnica 2016. godine


Operatorët Privat

89.33%

10.67%

Podela tržišta prema saobračaju, 2016

Postë Vendore

Postë Ndërkombëtare

96.12%

3.88%

Podela tržišta prema % obima pošiljka , 2016


Operatorët Privat


138


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 81) PODELA TRŽIŠTA PREMA OBIMU POŠTANSKIH POŠILJKI, MEĐUNARODNI SAOBRAČAJ, 2016. GODINE

SLIKA 82) PODELA TRŽIŠTA PREMA % OBIMU POŠTANSKIH POŠILJKI, MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ - 2016

Iz gornje slike se primećuje da od opšteg broja pošiljki za i iz međunarodnog saobraćaja, CJP ‘Pošta

Kosova AD’ dominira tržište sa; 92.44 %, obima – broja pošiljki, sledi ‘3 P DOO’, sa; 4.46 %, kao

predstavnik DHL – International, i ‘KCC DOO’ sa: 1.42 % kao predstavnik UPS-a, dok su svi ostali

operateri u vrednosti od; 0.64 %.

Dok, podela tržišta – međunarodnog saobraćaja za privatne operatere prikazana u slikama u

nastavku.

744,516

35,960 2,931 8,117 11,458 2,196 247

-

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

700,000

800,000


3 P SHPK - DHL NTP Vlora Kom. - FedEx

AL Dushi Shpk - UPS

KCC Shpk - TNT

ACK LLC Cali SHPK

Dergesa/Artikuj Obim pošiljki u međunarodnom saobraćaju 2016 . godine

92.44%

4.46%

0.36%

1.01% `

0.27%

0.03%

Podela prema %, međunarodno trđište 2016,. godine


3 P SHPK - DHL


AL Dushi Shpk - UPS

KCC Shpk - TNT

ACK LLC

Cali SHPK


139


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 83) PODELA TRŽIŠTA PREMA OBIMU POŠTANSKIH POŠILJKI ,’PRIVATNI OPERATERI’,

MEĐUNARODNI SAOBRAČAJ, 2015. GODINE

SLIKA 84) PODELA TRŽIŠTA, PREMA % OBIMU POŠTANSKIH POŠILJKI , MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ ‘PRIVATNI OPERATERI’, 2016. GODINE

Iz gornje slike se primećuje da predstavlja obim poštanski pošiljki za međunarodni saobraćaj,

ostvarenih od privatnih operatera, operater; ‘3 P DOO, kao predstavnik DHL – International, od

opšteg broja pošiljki koje su predodređene za slanje u međunarodnom saobraćaju dominira tržište

sa; 59.04 %, obima – opšteg broja međunarodnih poštanskih pošiljki, sledi sa; 18.81 %, ‘KCC DOO’,

kao predstavnik TNT, odnosno sa; 13.33 %, od ‘Al Dushi DOO’ kao predstavnika UPS, dok su svi

ostali operateri u vrednosti od; 12.06 %.

8.5 Obim poštanskih pošiljki JCP ‘Pošta kosova AD’ 2016.

Na osnovu gore prikazanih upoređenja, CJP ‘Pošta Kosova AD’ se i dalje smatra i ostaje lider na

tržištu poštanskih usluga, odnosno na pružanju univerzalnih usluga i rezervisanih poštanskih kao i

na ostalim poštanskim uslugama u Republici Kosovo sa obimom – najvećim brojem pošiljki –

poštanskih artikala sa oko; 7.259.159 artikala – poštanskih artikala, od kojih oko; 6.514.643 pošiljki

35,960

2,931

8,117 11,458

2,196 247

-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000


AL Dushi Shpk - UPS

KCC Shpk - TNT ACK LLC Cali SHPK

pošiljki /Artikli Međunarodni saobraćaj prema privatnim operaterima u 2016 . godine

59.04%

4.81%

13.33%

18.81%

3.61%

0.41%

Međunarodni saobračaj 'Privatni operateri', 2016

3 P SHPK - DHL


AL Dushi Shpk - UPS

KCC Shpk - TNT

ACK LLC

Cali SHPK


140


u -

20

15

. go

din

e

– poštanskih artikala su imale za odredište domaći saobraćaj, domaću poštu, dok su; 744.516

artikala – poštanskih pošiljki, predodređena za međunarodni saobraćaj u odlasku i dolasku.

U nastavku izveštaja su prikazani podaci; obim – količina običnih pošiljki pisama; registrovanih

pošiljki pisama; i paketa – poštanskih paketa, prikazanih ili izraženih u broju pošiljki – artikala

(komad) i podeljenih po % i vrsti pošiljke u unutrašnjem – domaća i međunarodna pošta, primljena

i isporučena od javnog poštanskog operatera CJP ‘Pošta Kosova AD’ za vremenski period TM1 -

TM4, 2016. godina, kao i upoređenja sa istim periodom 2015 i 2014. godine.

TABELA 42) BROJ POŠTANSKIH POŠILJKI PO VRSTI I SAOBRAČAJU ODREDIŠTA, ’PK AD’ – 2016.

Po vrsti pošiljke

2016

Poštanska pismena pošiljka Paketi-Kolije Direktna Pošta + i ostalo

4,043,186 114,638 3,394,024

Po saobraćaju odredišta

2016.

Domaća Pošta Međunarodna Pošta Domaća + Međunarodna

6,514,643 744,516 7,259,159

SLIKA 85) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA PRIMLJENIH - ISPORUČENIH POŠILJKI PO VRSTI, ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2016. GODINA

SLIKA 86) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA POŠILJKI PODELJENIH PO VRSTI, ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2016.

3,7

49

,51

9

21

2,2

16

3,2

97

,42

4

-

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

3,500,000

4,000,000

Letër-dërgesa postare Pako -Koli Postë Direkte + Të tjera

Pošiljka/Artikal Broj pošiljki prema vrsti PK AD ', 2016.

51.65%

2.92%

45.42%

Podela tržišta prema vrsti pošiljki PK AD 2016. godine


Pako -Koli

Postë Direkte


141


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 87) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA POŠILJKI PO SAOBRAČAJU ODREDIŠTA, OD ‘POŠTA KOSOVA A. D.’, 2016.

Iz gornjih slika se primećuje da je u 2016. godini, CJP ‘Pošta Kosova AD’, od sveukupnog broja

pošiljki po vrsti imala oko; 51.65 %, poštanskih pošiljki pisama, dok oko 45,42% su bile pošiljki

Direktne Pošte (Reklame) i oko 2,92% poštanski paketi. Dok od ukupnog broja poštanskih pošiljki

oko 89.82%, bile pošiljke predodređene za domaći saobraćaj – domaću poštu, dok oko; 10.26 %, su

pošiljki za i iz međunarodnog saobraćaja.

SLIKA 88) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA PRIMLJENIH – ISPORUČENIH POŠILJKI OD ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2012 –

2016

SLIKA 89) GRAFIČKI PRIKAZ POKRETA OBIMA POŠTANSKI POŠILJKI, PRIMLJENIH I ISPORUČENIH OD ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2012 - 2016

89.74%

10.26%

Podela tržišta prema saobraćaju 'Pošta Kosova AD’

Postë Vendore


4,0

73

,43

0

4,3

50

,28

0

4,6

61

,87

7

6,9

66

,64

4

7,2

59

,15

9

-

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

2012 2013 2014 2015 2016

Pošiljka/Artikli Obim poštanskih pošiljki, primljenih isporučenih od strane 'PK AD', 2012 - 2016

4,073,430

4,350,280

4,661,877

6,966,644 7,259,159

-

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

2012 2013 2014 2015 2016

Pošiljka/Artikli Kretanje obima pošiljki prema primljenih isporučenih od 'PK AD', 2012 - 2016


142


u -

20

15

. go

din

e

U 2016. godinu u odnosu na 2015, godinu CJP ‘Pošta Kosova AD’ ima rast od; 4.20 %, opšteg obima

poštanskih pošiljki, dok u odnosu na 2012. godinu, ima rast od; 78.21 %. Tako da, i pored blagog

pada zadnjih godina, u nastavku imamo rast obima poštanski pošiljki pisma u Republici Kosovo.

SLIKA 90) : INDEKS KRETANJA OBIMA POŠTANSKIH POŠILJKI, PRIMLJENO – ISPORUČENO OD ‘POŠTA

KOSOVA AD’, 2012 – 2016

Indeks kretanja obima primljenih i isporučenih poštanskih pošiljki od CJP ‘Pošta Kosova AD’ od

2012. do 2016. godine, gore predstavljeno pokazuje neprekidni porast obima poštanskih pošiljki

uopšte.

8.5.1 Obim običnih pošiljki 2016. godine, poređenje sa 2015. i 2014. godinom

Slike u nastavku prikazuju podatke; obim – količinu običnih pošiljki pisama prikazanih ili izraženih

u broju pošiljki – komad i podeljenih po % i vrsti pošiljke u unutrašnjem saobraćaju – domaća i

međunarodna pošta odnosno primljenih i isporučenih od CJP ‘Pošta Kosova AD’, za period TM1 -

TM4 2016. godine, i upoređenje sa 2015. i 2014. godinom.

SLIKA 91) OBIM OBIČNIH POŠILJKI, PRIMLJENIH – ISPORUČENIH, PO VRSTI I SAOBRAČAJU ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2016.

1.00 1.07 1.14

1.71

1.78

0

0.5

1

1.5

2

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja broja pošiljki 'Pošta Kosova AD' 2012 - 2016.

995,988

- - 12,045

3,297,424

228,808 -

196,153 - - 65,003 - 2,766 94 -

-

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

3,500,000

4,000,000

Letra të thjeshta Kartëpostale Pako të vogla Shtypshkrime Postë Direkte

PošiljkaArtikal

Obične pošiljke, primljene - distribuirane od strane PK AD 2016. godine

Pranuar-Shpërndarë Vendore Pranuar Nderkombetare Dërguar Nderkombetare


143


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 92) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA OBIČNIH POŠILJKA I DIREKTNE POŠTE, PODELJENE PREMA % I

SAOBRAĆAJA, PRIMLJENE I ISPORUČENE OD ‘POŠTA KOSOVA AD’, - 2016.

Iz gornjih slika se primećuje da je tokom 2016. godine, CJP ‘Pošta Kosova AD’, na osnovu opšteg

broja običnih pošiljki uključujući i “Direktnu Poštu’ oko; 89.73%, imala pošiljke predodređene za

domaći saobraćaj odnosno primljenih i isporučenih u unutrašnjem saobraćaju – domaća pošta, dok

oko; 10.27% pošiljki pripadaju međunarodnom saobraćaju, odnosno oko; 8.86 %, su poštanske

pošiljke koje su stigle iz međunarodnog saobraćaja, kao i; 1,41% poslatih pošiljki u međunarodni

saobraćaj.

SLIKA 42) OBIM OBIČNIH POŠILJKI PO BROJU I SAOBRAĆAJU ODREDIŠTA, ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2013 – 2016

Godina Domaće primljeno-

isporučeno

Međunarodno

primljeno Međunarodno isporučeno UKUPNO

2013 1,541,723 274,215 103,688 1,919,626

2014 1,746,396 277,842 98,854 2,123,092

2015 4,172,822 373,672 82,049 4,628,543

2016 4,305,457 424,961 67,863 4,798,281

Od ukupnog obima primljenih i isporučenih običnih pošiljki od CJP ‘Pošta Kosova AD’, u 2016.

godini, ukupno je; 4.798.281 pošiljki – običnih poštanskih pošiljki, od kojih 4.305.457, pošiljki –

poštanskih artikala, koja su bila sa odredištem u domaćem saobraćaju dok je oko; 492.824, pošiljki

– poštanskih artikala imalo za odredište međunarodni saobraćaj.

89.73%

8.86% 1.41%

Obične pošiljke, primljene podelene prema destinaciji od 'PK AD', 2016

Pranuar-Shpërndarë Vendore

Pranuar Nderkombetare

Dërguar Nderkombetare


144


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 93) OBIM OBIČNIH POŠILJKI, PRIMLJENIH – ISPORUČENIH OD ’POŠTA KOSOVA AD’, 2012 – 2016

SLIKA 94) INDEKS KRETANJA OBIMA OBIČNIH POŠILJKI ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2012 – 2016

U poređenju sa 2015. godinom, u 2016. postoji blagi rast pošte običnim pismima u vrednosti; 3.67

%. Vredi naglasiti da je u kategoriji domaćih pošiljki primljeno i isporučeno oko 3,297.424, pošiljki

–artikala ‘Direktne Pošte’ koji sadrže oko; 44.94 % opšteg broja poštanskih pošiljki, koje su

značajno povećale broj običnih pošiljki za domaće tržište, i ukupnog broja primljenih i isporučenih

od CJP ‘Pošta Kosova AD’, u periodu TM1 - TM4, 2016. godine.

1,3

40

,36

2

1,9

19

,62

6

2,1

23

,09

2

4,6

28

,54

3

4,7

98

,28

1

-

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

2012 2013 2014 2015 2016

Obične pošiljke primljene isporučene od 'PK AD', 2012 - 2016,

1.00 1.43 1.58

3.45 3.58

-

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

4.00

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima običnih pošiljki `PK AD` 2012 - 2016

50.90%

4.15%

44.94%

Podela tržista prema vrsti pošiljki , 'PK ADA', 2016


Pako -Koli

Postë Direkte + Të tjera


145


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 95) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA POŠILJKI PODELJENA PREMA VRSTI, PRIMLJENI I ISPORUČENI OD ‘POŠTA KOSOVA AD’, - 2016

SLIKA 96) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA OBIČNIH POŠILJKI (BEZ DIREKTNE POŠTE) PODELJENE PREMA

SAOBRAĆAJU PRIMLJENE I ISPORUČENE OD ‘POŠTA KOSOVO AD’, - 2016

CJP ‘Pošta Kosova AD’, na osnovu opšteg broja običnih pošiljki bez računanja na ‘Direktnu Poštu’

(Reklame) što je bilo oko; 67.16 %, su pošiljke koje sadrže domaći saobraćaj, odnosno primljenih i

isporučenih u unutrašnjem saobraćaju – domaća pošta, dok su oko; 31.03 %, su pošiljki koje

pripadaju međunarodnom saobraćaju, odnosno oko; 28.31 %, su poštanske pošiljke pristigle iz

međunarodnog saobraćaja, kao i; 4.52 %, pošiljki poslatih u međunarodnom saobraćaju.

SLIKA 97) INDEKS KRETANJA OBIMA OBIČNIH POŠILJKI, PRIMLJENIH – ISPORUČENIH OD ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2012 – 2016

Iz gornjih slika, u 2016. godini, indeks kretanja obima običnih pošiljki prikazuje jedan dovoljno

veliki pad u poređenju sa 2015. godinom (Ref; vrednost: 4.36) dok po saobraćaju odredišta u 2016.

godini , u odnosu na 2015. godinu, CJP ‘Pošta Kosova AD’ ima jedan pad obima običnih pošiljki u

unutrašnjem saobraćaju – domaća pošta, u vrednosti 1,81% i rast obima običnih pošiljki primljenih

iz međunarodnog saobraćaja, u vrednosti od 2,82%, odnosno ima jedan blagi pad u običnim

pošiljkama poslatih u međunarodni saobraćaj, i to u vrednosti od 1,07%

67.16%

28.31%

4.52%

Obične pošiljke, podela prema nameni (bez direktne pošte)'PK AD', 2016




1.61 1.82

4.36 4.50

0.99 1.00 1.34 1.53

1.00

0.99 0.94 0.78

0.65

- 0.50 1.00 1.50 2.00 2.50 3.00 3.50 4.00 4.50 5.00

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima običnih pošiljki PK AD 2012 - 2016.



146


u -

20

15

. go

din

e

8.5.2 Obim registrovanih pošiljki za 2016. godinu, poređenje sa 2015. i 2014. godinom

Sledeće slike odražavaju ove podatke: obim registrovanih poštanskih pošiljki predstavljenim i

izraženim u brojevima pošiljki – (komadima) i odvojenim prema vrsti pošiljke i %, o unutrašnjem

saobraćaju – domaćoj pošti i međunarodnom saobraćaju, primljenim i distribuiranim od strane CJP

‘Pošta Kosova AD’, tokom perioda TM1 - TM4 2015. godine, odnosno,upoređenje sa istim periodom

2015. i 2014. godine.

SLIKA 98) OBIM REGISTROVANIH PRIMLJENIH- DISTRIBUIRANIH POŠILJKI OD ‘POŠTE KOSOVA AD’, 2016.

SLIKA 99) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA REGISTROVANIH PRIMLJENIH-DISTRIBUIRANIH POŠILJKI PREMA SAOBRAĆAJU OD ‘POŠTE KOSOVA A. D’, 2016.

Iz gore prikazanih slika može se primetiti da u CJP ‘Pošta Kosova AD’ tokom 2016. godine, od

ukupnog broja registrovanih pošiljki, oko; 90.24 %, su pošiljke koje su namenjene, odnosno,

primljene i distribuirane u unutrašnjem saobraćaju – domaćoj pošti, dok oko; 9.76 %, registrovanih

1,770,785

674,973

- 24 - 372 - - - 174 93 -

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

1,800,000

2,000,000

Pošiljke/Artikli Registrovane pošiljke prema vrstu, primljene - distribuirane od PK A.D. 2015

90.24%

6.77% 2.99%

Registrovane pošiljke, primljene- distribuirane prema destinaciji od 'PK AD', 2016.





147


u -

20

15

. go

din

e

pošiljka odnosno , oko 6.77 %, pošiljki koje su primljene od međunarodnog saobraćaja, i oko 2.99

%, pošiljki koje su poslate u međunarodnom saobraćaju.

TABELA 43) OBIM REGISTROVANIH POŠILJKI PREMA BROJU I SAOBRAĆAJU DESTINACIJA, ‘POŠTA KOSOVA A. D’, ZA PERIOD 2013 – 2016. GODINE

Godina Domaće primljeno-

isporučeno

Međunarodno

primljeno Međunarodno poslato UKUPNO

2013 2,240,861 69,662 102,965 2,413,488

2014 2,306,912 118,210 96,240 2,521,362

2015 2,074,009 152,705 84,799 2,311,513

2015 2,208,775 165,715 73,091 2,447,581

SLIKA 100) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA REGISTROVANIH PRIMLJENIH – DISTRIBUIRANIH POŠILJKI

OD ’POŠTA KOSOVA A .D’, TOKOM 2012 – 2016. GODINE

SLIKA 101) INDEKS KRETANJA OBIMA REGISTROVANIH POŠILJKI ‘POŠTE KOSOVA AD’, ZA 2012 – 2016.

U gore navedenim slikama može se videti da indeks obima registrovanih primljenih i isporučenih

pošiljki od CJP ‘Pošta Kosova AD‘, od 2012. do 2016. godine, pokazuje stalni rast, dok, u 2016.

Godini u poređenju sa 2015. godinom, zabeležen je blagi rast u vrednosti od; 6.35.

1,6

53

,51

7

2,4

13

,48

8

2,5

21

,36

2

2,3

11

,51

3

2,4

47

,58

1

-

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

2012 2013 2014 2015 2016

Pošiljke/Artikli Registrovane pošiljke, primljene isporučene od 'PK AD', 2012 - 2016,

1.00

1.46 1.52 1.39

1.48

-

0.50

1.00

1.50

2.00

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima registrovanih pošiljki 'PK AD', 2012 - 2016


148


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 102: INDEKS KRETANJA OBIMA REGISTROVANIH POŠILJKI ‘POŠTA KOSOVA A. D’, 2012 – 2016.

U gornjoj slici je prikazan indeks kretanja – promene obima registrovanih, pošiljki prema

saobraćaju odredišta, primljene i isporučene od CJP ‘Pošta Kosova AD’ tokom 2012-2016.

8.5.3 Obim paketa-kolija za 2016. godinu, i poređenje sa 2015. i 2014. godinom

U nastavku su predstavljeni sledeći podaci; obim – količina paketa poštanskih kolija predstavljenih i

izraženih u brojevima pošiljki – komada podeljenih prema %, za unutrašnji saobraćaj – domaću i

međunarodnu poštu, primljeno i isporučeno od strane CJP ‘Pošta Kosova AD’, za period TM1 - TM4

2016, i poređenje sa istim periodom 2015. i 2014. godine.

SLIKA 103) OBIM PAKETA-KOLIJA, PODELJEN PREMA SAOBRAĆAJU PRIMLJENIH-ISPORUČENIH, OD ‘POŠTE

KOSOVA AD’, 2016.

1.00

1.48 1.53 1.37 1.46

1.26

2.14 2.77

3.01

1.19 1.12 0.98

0.85

-

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima registrovanih pošiljki'PK AD', 2012 - 2016


411

11,543

1,343

-

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

14,000


Pranuar Nderkombetare Dërguar Nderkombetare

Pako - Kolija primljena distribuirana od PK AD 2016.


149


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 104) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA PRIMLJENIH DISTRIBUIRANIH PAKETA – KOLIJA PREMA SAOBRAĆAJU

OD STRANE ‘POŠTE KOSOVA AD‘ - 2016.

Slike u nastavku pokazuju da tokom 2016. godine, CJP ‘Pošta Kosova AD’, od najvećeg obima

poštanskih paketa – kolija u domaćem saobraćaju primljene i isporučene oko; 3,09% paketa-kolija

dok najveći obim poštanskih paketa-kolija je primljeno od međunarodnog saobraćaja, u dolasku, i

to u vrednosti od; 86.81 %, dok oko 10,10% poštanskih paketa – kolija je poslato u međunarodni

saobraćaj.

TABELA 44) OBIM PAKETA –KOLIJA PREMA SAOBRAĆAJU DESTINACIJA ‘POŠTA KOSOVA AD’;

2013 – 2016.

Godine Domaće primljeno-

isporučeno

Međunarodno

primljeno Međunarodno poslato UKUPNO

2013 2,946 11,979 1,287 16,212

2014 1,729 12,916 1,287 15,932

2015 760 12,016 1,353 14,129

2016 411 11,543 1,343 13,297

SLIKA 105) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA PRIMLJENIH DISTRIBUIRANIH PAKETA – KOLIJA, OD ‘POŠTE KOSOVA

AD’ 2012 - 2016

3.09%

86.81%

10.10%

Pako - Kolija primljena - distribuirana prema destinaciji od PK A.D. 2016.




14

,68

7

16

,21

2

15

,93

2

14

,12

9

13

,29

7

-

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

14,000

16,000

18,000

2012 2013 2014 2015 2016

Pako - kolije, promena tokom godina 2012 - 2016 PK AD


150


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 106) INDEKS OBIMA PAKETA – KOLIJA, PRIMLJENIH – DISTRIBUIRANIH OD ‘POŠTE KOSOVA AD’, 2012 - 2016

Iz gornjih slika se može videti da indeks kretanja obima pošiljki paketa – kolija, primljenih i

distribuiranih od CJP ‘Pošta Kosova AD’, pokazuje stalno padanje, dok, u odnosu na prethodnu

godinu imamo pad u vrednosti od; 5.89%..

SLIKA 107) : INDEKS KRETANJA OBIMA PAKETA – KOLIJA, PODELJENO PREMA SAOBRAĆAJU, PRIMLJENO I

ISPORUČENO OD ‘POŠTA KOSOVA AD’, 2012 – 2016

Ako uporedimo 2016. sa 2015. godinom, možemo videti da postoji značajan pad obima paketa –

kolija, čija destinacija je bilo unutrašnji saobraćaj – domaću poštu, dok sa druge strane imamo blagi

rast obima paketa koji su poslati u međunarodnom saobraćaju, odnosno odlazećem saobraćaju.

8.6 Obim poštanskih pošiljki 2016. godine, privatni operateri

Slike u nastavku prikazuju sledeće podatke; obim – količinu poštanskih pošiljki, predstavljenih i

izraženih u brojevima - komadima, i podeljenim prema % i vrsti pošiljke za unutrašnji saobraćaj –

domaća pošta i međunarodni saobraćaj, primljenih i distribuiranih od poštanskih ‘privatnih

operatera’, za period TM1 - TM4 2016, i upoređenje sa istim periodom 2015. i 2014. godine.

1.00

1.10 1.08

0.96 0.91

-

0.50

1.00

1.50

2.00

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima Paketa - Kolija PK AD ' 2012 - 2016

1.00

2.93

1.72

0.76 0.41

0.97 1.05

0.98 0.94 0.94 0.94

0.99 0.98

-

0.50

1.00

1.50

2.00

2.50

3.00

3.50

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima Paketa - Kolija PK A.D ' 2012 - 2016



151


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 108) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA POŠTANSKIH POŠILJKI, PRIMLJENIH I DISTRIBUIRANIH OD

‘PRIVATNIH OPERATERA’ - 2016

SLIKA 109) GRAFIČKI PRIKAZ PODELE TRŽIŠTA PREMA %, OBIMU POŠILJKI ‘PRIVATNIH OPERATORA’- 2016

Iz gore prikazanih figura u izveštajima poštanskog privatnog operatera koji su pružili kurirske i

ekspres domaće i međunarodne usluge, u 2016. godini, poštanski operater „GOEX DOO” je imao

oko; 30.34 %, ukupnog obima pošiljki, praćen od operatera ”3P DOO” (DHL) sa oko 21,78% koji je

operisao samo na međunarodnom tržištu, ”DTP Burimi” sa 14,05% onda ”ACK” sa 8,58%, ‘GEP DOO’

sa oko; 6.40 %, KCC DOO (TNT) sa; 5.85 %, ‘AL Dushi DOO (UPS)’, sa; 4,14 %, itd, dok su svi ostali

operateri su u vrednosti; 22.91 %. Poštanski operater ‘Primail DOO’ od ukupnog broja poštanskih

pošiljka objavljenih oko; 99,974, imao je oko; 96,600 pošiljke ‘Direktne pošte’, koja nisu uzeta u

obzir, kao posledica nemoguće verifikacije, dok su u zete u obzir i izračunate samo; 3374, poštanske

pošiljke koji u opštem obimu tržišta učestvuje sa; 1.72 %.

42,703

2,931

8,117 11,463

59,498

4,903

27,560

16,821

247 3,374

5,925

12,547

-

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

70,000

3 P SHPK - DHL


AL Dushi Shpk -

UPS

KCC Shpk - TNT

KOEX Sh.p.k

NTSH EDS NTP Burimi

ACK LLC Cali SHPK Primail Shpk

Selam SHPK

GEP SHPK

Pošiljka/Artikli Ukupan broj pošiljki podeljen prema privatnim operatorim, 2016

21.78%

1.49%

4.14%

5.85%

30.34%

2.50%

14.05%

8.58% 0.13%

1.72% 3.02%

6.40%

Podela tržišta prema obimu pošiljki privatnih operatora' 2016

3 P SHPK - DHL


AL Dushi Shpk - UPS

KCC Shpk - TNT

KOEX Sh.p.k

NTSH EDS

NTP Burimi

ACK LLC

Cali SHPK

Primail Shpk

Selam SHPK

GEP SHPK


152


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 110) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA POŠTANSKIH POŠILJKI, PODELJENO PREMA SAOBRAĆAJU PRIMLJENO I IZRUČENE , OD ‘PRIVATNI OPERATERA’, 2012 – 2016

SLIKA 111) PRIKAZ OBIMA POŠTANSKIH POŠILJKI, PODELJENO PREMA SAOBRAĆAJU, ‘PRIVATNIH OPERATERA- 2016.

Iz gore prikazanih slika se može videti da tokom 2016. godine, najveći broj pošiljki, oko; 79.19 % je

primljeno i distribuirano u unutrašnjem saobraćaju – domaćoj pošti, dok, oko; 20.81 %, ukupnog

broja pošiljki je bilo namenjeno za međunarodni saobraćaj, odnosno su primljena za i od

međunarodnog saobraćaja. U odnosu na 2015. godinu, kada je broj pošiljki u domaćem saobraćaju –

domaćoj pošti, bio oko 80.13 %, dok međunarodna bila oko 19,87%, primećuje se slab pad na

domaćem saobraćaju – domaćoj pošti, odnosno blagi rast pošiljki za i od međunarodnog saobraćaja.

Takođe veliki broj poštanskih pošiljki tokom prethodnih godina kod privatnih operatera bio je kao

posledica ‘Direktne pošte’.

2,067,542

1,157,139 796,238

271,140 231,780

533,601

58,461 49,935 67,246 60,909 -

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

2012 2013 2014 2015 2016

pošiljke /Artikli

Kretanje obima pošiljka 'Privatni operateri' 2012 - 2016

Pranuar- dërguar Vendore Pranuar-dërguar Ndërkombëtare

79.19%

20.81%

Podela tržišta prema saobraćaju privatnih operatora 2016. godine

Postë Vendore



153


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 112) INDEKS KRETANJA OBIMA POŠTANSKIH POŠILJKI, PREMA SAOBRAĆAJU, PRIMLJENO I

ISPORUČENO OD ‘PRIVATNIH OPERATERA’, 2012 – 2016

SLIKA 113) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA POŠTANSKIH POŠILJKI, PODELJENO PREMA VRSTI POŠILJKE ‘PRIVATNI OPERATERI – 2016.

Iz gore prikazanih slika može se videti da tokom 2016. godine, najveći broj pošiljki, oko; 32.37 %, su

bila pisma – poštanske pošiljke, dok, oko; 34.62 %, bili su paketi – kolije, a, oko 33.00 %, bile su

ostale pošiljke ili ’Direktna pošta’.

SLIKA 114) GRAFIČKI PRIKAZ OBIMA POŠTANSKIH POŠILJKI, PRIMLJENIH - DISTRIBUIRANIH U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU ‘PRIVATNI OPERATERI, 2016.

1 0.56

0.39

0.13 0.11

0.11 0.09 0.13

0.11

0

0.2

0.4

0.6

0.8

1

1.2

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja obima pošiljka prema saobračaju 'privatnih operatera', 2012 - 2016

Pranuar- dërguar Vendore Pranuar-dërguar Ndërkombëtare

32.37%

34.62%

33.00%

Podela tržišta prema vrsti pošiljka 'Privatni operateri ' 2016.


Pako -Koli

Postë Direkte

35,960

2,931

8,117

11,458

2,196 247

-

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

30,000

35,000

40,000


AL Dushi Shpk - UPS KCC Shpk - TNT ACK LLC Cali SHPK

Pošiljke /Artikli Međunarodni saobraćaj ̀ Privatni operatori', 2016


154


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 115) GRAFIČKI PRIKAZ PODELE TRŽIŠTA POŠTANSKIH POŠILJKI, PRIMLJENIH - DISTRIBUIRANIH U

MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU ‘PRIVATNI OPERATERI’, 2016.

Iz gore prikazane slike možemo videti da povezano sa međunarodnim saobraćajem, realizovanim

od privatnih poštanskih operatera, može se primetiti da privatni poštanski operater ‘3 P DOO’, kao

predstavnik DHL – International, poseduje tržište sa oko 59.04 %, ukupnog tržišta u

međunarodnom saobraćaju, koji je lider u međunarodnom saobraćaju, praćen od ‘KCC DOO’ koji je

predstavnik TNT, sa 18.81 %, i ‘Al Dushi DOO’ kao predstavnik UPS sa oko; 13.83 %, kao i ‘PTP

Vlora Komerc’ kao predstavnik FedEx, sa 4.81 %. Dok, dva ostala operatora ‘ACK LLC’ i ‘CALI DOO’

koji su predstavnici SKYNET, čine oko; 4.02 %, ukupnog tržišta.

8.7 Podaci o prihodima u Poštanskom sektoru za 2016. godinu

U skladu sa odredbama ‘Zakona br. 03/L-173, o Poštanskim uslugama, ‘Administrativnog uputstva

br. 05/2012, za licenciranje poštanskih operatera, i ‘Odluke br. 697 o ‘Odobrenju tarifa za

licenciranje poštanskih operatera i utvrđenje redovne godišnje tarife (One-Off-Fee) za operatere

poštanskih usluga (Ref. Odluka 697, br. Prot. 042/B/15, od ; 15/10/2015), poštanski operateri su

dostavili - izveštavali pred autoritetom ‘Finansijske izveštaje za 2016. godinu’, u skladu sa pravilima

i zahtevima koji su predviđeni zakonom.

Prema službenim podacima prijavljenim od poštanskih operatera, Autoritet je uspeo da izda i

računa prihode u sektoru poštanskih usluga za 2016. godinu, sektora koji je registrovao promet i

bilans prihoda u ukupnoj vrednosti – iznosu od; 5.857.040,61 Evra.

U poređenju sa službenim podacima, prijavljenim za 2015. godinu (Ref. ‘Izveštaj RAEPKA-a, za 2015.

godinu, dostavljen Skupštini Republike Kosovo), gde je suma ukupnih prihoda poštanskog sektora

bila – u iznosu od; 5.42.181,46 Evra, od ovoga se može videti da je sektor poštanskih usluga za

2016. godinu, zabeležio značajan rast ukupnih prihoda od pružanja poštanskih usluga, i to u iznosu

od oko; 13.90 %, dok, u odnosu na 2012. godinu bilo je povećanja za; 30.37 %..

U nastavku su prikazani komparativni podaci ukupnih prihoda poštanskog sektora tokom 2011 –

2015. godine, podela tržišta prema pojedinačnim prihodima poštanskih operatera, podela tržišta

59.04%

4.81%

13.33%

18.81%

3.61% 0.41%

Međunarodni saobraćaj `Privatni operatori', 2016

3 P SHPK - DHL


AL Dushi Shpk - UPS

KCC Shpk - TNT

ACK LLC

Cali SHPK


155


u -

20

15

. go

din

e

prema % učešća na tržištu, kao i upoređivanje prihoda OPP, CJP ‘Pošta Kosova AD’ i privatnih

poštanskih operatora.

SLIKA 116) KRETANJE PRIHODA U POŠTANSKOM SEKTORU, TOKOM 2011 – 2016.

SLIKA 117) : INDEKS KRETANJA PRIHODA POŠTANSKOG SEKTORA TOKOM 2011 – 2016.

SLIKA 118) KRETANJE I UPOREĐENJE PRIHODA POŠTANSKOG SEKTORA, 2012 – 2016.

Iz gore prikazane slike može se videti da je sektor poštanskih usluga za 2016. godinu zabeležio

porast od; 13.90 %, u odnosu na 2015, dok, u isti period 2015. godine upoređene sa 2014. godinom,

3,3

75

,77

0.6

0

4,4

81

,03

8.4

8

4,1

03

,98

8.1

2

4,5

88

,52

7.0

6

5,1

42

,18

1.4

6

5,8

57

,04

0.6

1

-

1,000,000.00

2,000,000.00

3,000,000.00

4,000,000.00

5,000,000.00

6,000,000.00

7,000,000.00

2011 2012 2013 2014 2015 2016

EURO Kretanje - upoređenje prihoda poštanskog sektora 2011 - 2016

1.00

1.33

1.24

1.36

1.52 1.74

0.00

0.50

1.00

1.50

2.00

2011 2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja prihoda SPU 2011 - 2016

-7.09%

2.13%

14.46%

12.07% 13.90%

-10.00%

-5.00%

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

2013 - 2012 2014 - 2012 2015 - 2012 2015 - 2014 2016 - 2015

Kretanje - upoređenje prihoda poštanskog sektora za godine 2012-2016


156


u -

20

15

. go

din

e

zabeležio je porast od; 12.07 %. Dok upoređujući sa 2012. godinom imamo neprekidan rast i to u

vrednosti od 30,37% što ukazuje na to da je zabeležen rast i stabilan i održiv razvoj tržišta

poštanskih usluga u Republici Kosovo.

SLIKA 119) PODELA TRŽIŠTA PREMA PROCENTIMA PRIHODA ‘POŠTE KOSOVA AD’ I ‘PRIVATNIH

OPERATERA, 2011 – 2015. Na osnovu prihoda poštanskog sektora, proizilazi da CJP ‘Pošta Kosova AD’ poseduje tržište sa oko;

67.10 %, prihoda u poštanskom sektoru, dok, privatni operatori, uprkos povećanju prihoda

operatora sa oko; 32.90 %, ukupnih prihoda.

SLIKA 120) PODELA TRŽIŠTA PREMA % PRIHODA POŠTANSKIH OPERATORA ZA 2016.

U 2015. godini, CJP ‘Pošta Kosova AD’ u odnosu na privatne operatere, zabeležila je blago povećanje

prihoda, u odnosu na prethodnu godinu, to jest 2015. godinu, pokrivajući tržište sa oko; 67.10 %, od

30

.74

%

37

.93

%

37

.33

%

38

.27

%

32

.90

%

69

.26

%

62

.07

%

62

.67

%

61

.73

%

67

.10

%

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

100.00%

2012 2013 2014 2015 2016

Poodela tržišta prema % prihoda 2012 - 2016


67.10%

17.17%

0.71%

1.86% 8.11%

3.18%

0.15% 0.23%

0.56% 0.02% 0.11% 0.24%

0.54%

Podela tržišta prema prihodima 'poštanskih operatora' 2016.


3 P SHPK - DHL

NTP Vlora Komerc - FedEx

AL Dushi Sh.p.k - UPS

NTSH KCC - TNT

KORRIER EXPRESS-KOEX SHPK

EXPRESS DELIVERY SERVICES NTSH

NPT Burimi

Albanian Courier Kosova LLC

NPT CALI

PRIMAIL SHPK

Selam SHPK

GEP SHPK


157


u -

20

15

. go

din

e

celokupnog tržišta u sektoru poštanskih usluga. Dok, u toku 2015. godine, CJP ‘Pošta Kosova AD’ u

odnosu na privatne operatore je realizovala ili imala pokrivenost u iznosu od; 61.73 %, celokupnog

tržišta prihoda sektora poštanskih usluga.

SLIKA 121) POREĐENJE I KRETANJE PRIHODA CJP ‘POŠTA KOSOVA AD’ I ‘PRIVATNIH OPERATERA’, 2011 – 2016.

Dok u poređenju sa 2012. godinom CJP ‘Pošta Kosova AD’, je zabeležila blagi rast u vrednosti od;

26.30 %, ukupnih prihoda, u odnosu na prihode privatnih poštanskih operatora koji takođe imaju

rast u vrednosti od; 39.52 %.

SIKA 122) INDEKS KRETANJA PRIHODA POŠTANSKIH OPERATORA, 2012 – 2016

8.8 Podaci o kvalitetu, standardima kvaliteta sprovođenja univerzalnih poštanskim usluga

Kvalitet i standardi realizacije usluga predstavljaju ključne elemente za merenje kvaliteta realizacije

poštanskih usluga. Kriterijumi među zajednicama u EU, su određeni prema Direktivi 97/67 EC,

(Član 16).

Dok, kriterijumi o kvalitetu standarda kvaliteta realizacije univerzalnih poštanskih usluga između

država – domaćih pošta, postavljaju od samih država članica, tj. od strane relevantnih organa koji

52.54%

-16.75%

11.00%

10.39%

23.81%

26.30%

3.38%

14.66%

7.88%

13.35%

-0.59%

39.52%

-30.00%

-10.00%

10.00%

30.00%

50.00%

70.00%

2012 - 2011 2013 - 2012 2014 - 2013 2015-2014 2016 - 2015 2016 - 2012

Kretanje-upoređenje prihoda 'PK AD' i Privatnih operatora prema % 2011-2016

Posta e Kosovës Sh.A Operatorët Privat

0.83 0.92 1.02

1.52

1.00

1.15 1.24 1.40

1.22

-

0.20

0.40

0.60

0.80

1.00

1.20

1.40

1.60

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja prihoda 'Pošte Kosova A.D' - i 'Privatni operateri' 2012-2016

Posta e Kosovës Sh.A Operatorët Privat


158


u -

20

15

. go

din

e

regulišu sektor poštanskih usluga. U tom cilju, u okviru svojih odgovornosti i nadležnosti koje ima

Autoritet je tokom 2016. godine , izdao; ‘Uredbu o standardima kvaliteta realizacije univerzalnih

poštanskih usluga, (Ref. Uredba br. 23, Br. Prot. 004/B/14, od 24/02/2014) koja ima utvrđene

standarde o realizaciji univerzalnih poštanskih usluga unutar teritorije Republike Kosovo.

U ovom izveštaju smo predstavili podatke o univerzalnim uslugama, prijavljenim na osnovu TM, od

strane CJP ‘Pošta Kosova AD’ kao i rokove, i vreme distribucije poštanskih pošiljki.

Slike u nastavku odražavaju podatke o; kvalitetu i kvalitetu distribucije – dostavljanja poštanskih

pošiljki, to jest, broj distribuiranih poštanskih pošiljki – dostavljenih prema danima (D – dan

prijema, n – dani u čijem okviru je isporučena pošiljka), unutar jednog regiona i u drugim regionima,

prijavljenim od strane CJP ‘Pošta Kosova AD’, za period TM1 - TM4 2016. godine.

TABELA 45) TABELA DISTRIBUCIJE POŠILJKI PREMA % I DANA DOSTAVLJANJA OD STRANE ’POŠTE KOSOVA AD’ – 2016

SLIKA 123) KVALITET OSTVARIVANJA UNIVERZALNIH POŠTANSKIH USLUGA, PREMA BROJU DANA OD

STRANE ‘POŠTA KOSOVA AD’ -2016

U sledećem grafikonu su prikazani podaci o; distribuciji - dostavljanu poštanskih pošiljki prema %, i danima distribucije – dostavljanja u okviru regiona, odnosno gradova i u drugim regionima od strane CJP ‘Pošta Kosova A.D.’, za period januar - decembar 2016. godine

D+1 D + 2 D + 3 D + 4 D < 4

Brenda Regjioni, Qytet - Qytet 1,716,737 899,096 511,788 176,902 84,329

Regjione tjera, Qytete -Regjione 899,153 558,170 301,698 120,802 86,017

-

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

1,800,000

2,000,000

Pošiljka/Artikal

Kvallitet realizacije univerzalne poštanske usluge KP DD 2016

‘Pošta Kosova AD’ D + 1 D + 2 D + 3 D + 4 D < 4

Unutar regiona, od grada – do grada 1,716,737 899,096 511,788 176,902 84,329

% dostavljeno od ukupnog broja 50.66% 26.53% 15.10% 5.22% 2.49%

% dostavljeno od ukupnog broja 50.66% 77.19% 92.29% 97.51% 100%

Drugi regioni, gradovi -regioni 899,153 558,170 301,698 120,802 86,017

% dostavljeno od ukupnog broja 45.74% 45.7% 15.35% 6.15% 4.38%

dostavljeno od ukupnog broja 45.74% 74.13% 89.48% 95.62% 100%


159


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 124) KVALITET OSTVARIVANJA UNIVERZALNIH POŠTANSKIH USLUGA, PREMA % OD STRANE ’POŠTE KOSOVA AD’ – 2016

U međuvremenu, CJP ‘Pošta Kosova AD’, u skladu sa Uredbom br. 23, je obavila interno ispitivanje u

određenom vremenskom periodu, primenom sledećih kriterijuma, metodologija i uzoraka:

1. Veličina uzorka koji je uključen u testiranju iznosi: 8.634 poštanskih pošiljki, prema sledećim

kategorijama:

o 9.217, obične poštanske pošiljke, domaći saobraćaj;

o 2.330, brzih prioritetnih pošiljki, domaći saobraćaj;

o 28, domaćih kolija;

o 127 pošiljki od međunarodnog poštanskog saobraćaja;

2. Vremenski period realizacije merenja je izvršen tokom decembra meseca 2016. godine, prema

sledećem redosledu:

o Obične pošiljke, ne prioritetne: 15 -20/12/2016;

o Pošiljke sa brzim prioritetnim uslugama: 10-12/12/2016;

o domaćih kolija;: 02-06/12/2016;

o pošiljki od međunarodnog poštanskog saobraćaja (cross border mail): 12-16/12/2016;

3. Pokrivena teritorija tokom testiranja je uključila sve regionalne pošte Pošte Kosova: Priština,

Prizren, Peć, Uroševac, Đakovica, Gnjilane, Mitrovica, i opštinske poštanske kancelarije u okviru

ovih regionalnih pošti.

Jedan od najvažnijih faza u procesu poštanske usluge je transport poštanskih pošiljka što direktno

utiče na postizanje univerzalnog poštanskog standarda kvaliteta usluga. Prijem, prerada, sortiranje

i priprema za isporuku svih poštanskih pošiljka, koji dostigne od 153 poštanskih kancelarija Pošte

Kosova, koje su sadržane u sedam regiona (Priština, Prizren, Peć, Mitrovica, Uroševcu, Gnjilanu i

50.66%

26.53%

15.10%

5.22% 2.49%

45.74%

28.39%

15.35%

6.15%

4.38%

Kvalitet prema % ostrvarivanja usluga od strane CJP 'Pošta Kosova' D.D,' 2016

D+1

D + 2

D + 3

D + 4

D < 4

Regjionet tjera

Brenda Regjionit


160


u -

20

15

. go

din

e

Đakovici). Nakon obrade tih pošiljki, vrši se priprema za distribuciju ukoliko njihova dalja

destinacija ostaje na teritoriji republike Kosova.

Rezultati testiranja za unutrašnje tržište – domaće, kao i među-granično (cross-border)

predstavljeni su na sledećim tabelama i grafikama:

TABELA 46) REZULTATI TESTIRANJA PREMA POSTAVLJENIM STANDARDIMA KVALITETA ZA OBIČNE, NE-

PRIORITETNE POŠILJKE;

Rezultat testiranja za obične, ne prioritetne pošiljke

Vremenska ograničenja

Količina testiranih pošiljki Rezultati testiranja

D + 2 7.895 85.65 % pošiljki

D + 3 623 92.41 % pošiljki

D + 5 699 100,00 % pošiljki

Ukupno: 9.217 komada/pošiljki

TABELA 47) UPOREĐENJE STANDARDA POSTAVLJENIH OD STRANE RAEKP SA REZULTATIMA TESTIRANJA

Standardi kvaliteta za obične, ne-prioritetne pošiljke

Vremenska ograničenja Standard Rezultati testiranja

D + 2 80.00 % 85.65 %

D + 3 85.00 % 92.41 %

D + 5 97.00 % 100.00 %

SLIKA 125) GRAFIKON SA REZULTATIMA TESTIRANJA, UPOREĐENJE SA STANDARDIMA KOJI SU ODOBRENI OD STRANE RAEKP, O OBIČNIM NE-PRIORITETNIM POŠILJKAMA

TABELA 48) REZULTATI TESTIRANJA PREMA DEFINISANIM STANDARDIMA KVALITETA ZA POŠILJKE SA BRZIM USLUGAMA, PRIORITETNE POŠILJKE

Rezultati testiranja za pošiljke sa brzim uslugama -prioritetne pošiljke

Vremenska ograničenja Količina testiranih pošiljki Rezultati testiranja

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

100.00%

D + 2 D + 3 D + 5

85

.65

%

92

.41

%

10

0.0

0%

80

.00

%

85

.00

%

97

.00

%

Rezultatet e testimit

Standardi


161


u -

20

15

. go

din

e

D + 1 1.989 85.36 % pošiljki

D + 2 256 93.77 % pošiljki

D + 3 85 100.00 % pošiljki

Ukupno 2.330 komada

TABELA 49) UPOREĐENJE POSTAVLJENIH STANDARDA OD STRANE RAEKP SA REZULTATIMA TESTIRANJA

Standardi kvaliteta za pošiljke sa brzim uslugama - prioritetne pošiljke


D + 1 80.00 % 85.36 %

D + 2 90.00 % 93.77 %

D + 3 98.00 % 100.00 %

SLIKA 126) GRAFIKON SA REZULTATIMA TESTIRANJA, UPOREĐENJEM SA ODOBRENIM STANDARDIMA OD STRANE RAEKP O POŠILJKAMA SA BRZIM USLUGAMA, PRIORITETNE POŠILJKE

TABELA 50) REZULTATI TESTIRANJA ZA DOMAĆE PAKETE - KOLIJE;

Rezultati testiranja za pakete – kolije

Vremenska ograničenja Količina testiranih kolija Rezultati testiranja

D + 2 23 82.14 % kolija

D + 3 3 92.86 % kolija

D + 5 2 100 00 % kolija

Ukupno 28 komada

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

100.00%

D + 2 D + 3 D + 5

85

.36

%

93

.77

%

10

0.0

0%

80

.00

%

90

.00

%

98

.00

%


Standardi


162


u -

20

15

. go

din

e


Standardi kvaliteta za domaće pakete – kolije


D + 2 73.00 % 82.14 %

D + 3 83.00 % 92.86 %

D + 5 97.00 % 100.00 %

SLIKA 127) GRAFIKON SA REZULTATIMA TESTIRANJA, POREĐENJE SA ODOBRENIM STANDARDIMA OD STRANE RAEKP ZA DOMAĆE PAKETE - KOLIJE

TABELA 52) REZULTATI TESTIRANJA ZA PREKOGRANIČNU POŠTU (CROSS –BORDER MAIL)

Rezultati testiranja za međunarodnu prekograničnu poštu (cross-border mail)

Vremenska ograničenja Količina testiranih pošiljki Rezultati testiranja

D + 3 115 90.55 % pošiljki

D + 5 12 100.00 % pošiljki

Ukupno 127


Standardi kvaliteta o prekograničnoj (cross-border mail), međunarodnoj pošti


D + 3 85.00 % 95.43 %

D +5 97.00 % 100.00 %

0.00%

10.00%

20.00%

30.00%

40.00%

50.00%

60.00%

70.00%

80.00%

90.00%

100.00%

D + 2 D + 3 D + 5

82

.14

%

92

.86

%

10

0.0

0%

73

.00

%

83

.00

%

97

.00

%


Standardi


163


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 128) GRAFIKON SA REZULTATIMA TESTIRANJA, POREĐENJE SA ODOBRENIM STANDARDIMA OD

STRANE RAEKP ZA PREKOGRANIČNU POŠTU (CROSS- BORDER MAIL)

Rezultati unutrašnjeg testiranja merenja kvaliteta prikazanih u gornjim tabelama, i objašnjenja

putem grafikona, zaključuju da je proces merenja izvršen na korektan i profesionalan način od

strane CJP ‘Pošta Kosova A. D.’, dok, kvalitet distribucije rezultira uspešnim, oslanjajući se uvek na

standardima i vremenskim rokovima postavljenim od strane Regulativnog autoriteta za

elektronske i poštanske komunikacije, o nošenju i distribuciji poštanskih pošiljki u celini.

8.9 Podaci o zaposlenom osoblju u poštanskom sektoru

Sledeći grafikoni odražavaju podatke o; broju zaposlenih u poštanskom sektoru, broju zaposlenih

koji su direktno ili indirektno uključeni u pružanju i realizovanju poštanskih usluga, odraženo

prema broju i %, podeljen po poštanskim operatorima tokom 2016. godine, i poređenje kretanja

tokom 2015. i 2014 godine.

SLIKA 129) GRAFIČKI PRIKAZ BROJA ZAPOSLENIH U ‘POŠTANSKOM SEKTORU‘, 2012 - 2016

75.00%

80.00%

85.00%

90.00%

95.00%

100.00%

D + 3 D +5 9

5.4

3%

10

0.0

0%

85

.00

%

97

.00

%


Standardi

1,007 1,047

1,107

1,085

1,105

940

960

980

1,000

1,020

1,040

1,060

1,080

1,100

1,120

Viti 2012 Viti 2013 Viti 2014 Viti 2015 Viti 2016

Zaposleni Zaposleno kretanja-promena tokom 2012 - 2016


164


u -

20

15

. go

din

e

SLIKA 130) INDEKS KRETANJA BROJA ZAPOSLENIH U ‘POŠTANSKOM SEKTORU, 2012-2016

Iz gore prikazanih slika može se videti da indeks kretanja broja zaposlenih pokazuje kontinuirani

rast od 2012. godine, dok u 2015. u odnosu na 2016. godinu je zabeležen pad za oko; 0.02.

SLIKA 131) GRAFIČKI PRIKAZ BROJA ZAPOSLENIH U ‘POŠTANSKOM SEKTORU‘ PODELJENO PREMA %, -

2016

SLIKA 132) GRAFIČKI PRIKAZ BROJA ZAPOSLENIH U ‘POŠTANSKOM SEKTORU’, 2012 - 2016

Od gore prikazanih slika se može videti, da je tokom 2016. godine bilo angažovano oko 1105

radnika, dok tokom 2015. godine bili su angažovani oko 1085 radnika. Ako se uporedi 2015. godina

sa 2016. godine imamo porast od 1.94 %, CJP ‘Pošta Kosova AD’, ima najveći broj zaposlenih, sa oko

1.00

1.04

1.10 1.08

1.10

0.92

0.96

1.00

1.04

1.08

1.12

2012 2013 2014 2015 2016

Indeks kretanja broja zaposlenih u Sektoru 2012 - 2016

90.69%

10.27%

Podela poštanskog sektora prema % zaposlenih u 2016. godini


Operatoret privat

3.97%

5.73%

-1.99%

1.94%

9.83%

-4.00%

-2.00%

0.00%

2.00%

4.00%

6.00%

8.00%

10.00%

12.00%

2013 - 2012 2014 - 2013 2015 - 2014 2016 - 2015 2016 - 2012

Zaposleni, kretanja promena tokom 2012 - 2016


165


u -

20

15

. go

din

e

1003 radnika – službenika, i pokriva poštansku službu 90.69 %, dok u privatnom sektoru, privatni

operatori su imali zaposlene oko 103 radnika, odnosno oko 10.27 %,.

Poštarski sektor u toku godine imao je porast broja zaposlenih u privatnom sektoru, dok ako se

uporedi sa 2016. godine sa brojem zaposlenih u 2012. godini, onda se primećuje porast u vrednosti

od 9.83 %.

8.10 Žalbe korisnika – potrošača u 2016. godini

Operateri poštanskih usluga, su dužni da razmatraju – tretiraju svaku žalbu korisnika – potrošača u

vezi sa sprovođenjem poštanskih usluga u roku propisanim zakonskim odredbama. Prema

podacima dobijenim od strane poštanskih operatera pri Autoritetu, o žalbama korisnika –

potrošača, koje su prikazane u sledećim slikama.

SLIKA 133) BROJ ŽALBI KORISNIKA - POTROŠAČA, PRIJAVLJENIH OD STRANE CJP ‘POŠTA KOSOVA AD’ –

2016.

SLIKA 134) UPOREĐENJE BROJA ŽALBI KORISNIKA – POTROŠAČA, PRIJAVLJENIH OD STRANE CJP ‘POŠTA

KOSOVA AD’, 2013 – 2016

CJP ‘Pošta Kosova AD’ je izvestila da je tokom 2016. godine primila oko; 1.523 žalbi, od kojih su

razmatrane 1.184, i rešene od strane operatera, dok su nerešena još 678 žalbi korisnika – potrošača

u čijem okviru se nalaze i žalbe koje su preostale iz prošle godine. Dok, tokom 2015. godine, CJP

489 469

267 298

240

471

329 144

249

177

92

160

-

200

400

600

800

1,000

1,200

TM1 TM2 TM3 TM4

Žalbe korisnika - potrošača prema TM 2016

Numri i ankesave të pa zgjidhura

Numri i ankesave të zgjidhura

Numri i ankesave të pranuara

690 651 282

974

620 428

2387

2216

1085

1523

1184

678

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Numri i ankesave të pranuara Numri i ankesave të zgjidhura Numri i ankesave të pa zgjidhura

Broj žalbi tokom godina 2013 - 2016

Viti 2013 Viti 2014 Viti 2015 Viti 2016


166


u -

20

15

. go

din

e

‘Pošta Kosova AD’, primila je oko 2387 žalbi, od kojih su rešena 2216 dok, broj žalbi koje se još uvek

nalaze u proceduri razmatranja i koje su prenesene za narednu godinu je 1085 žalbi. Od rešenih

žalbi je ukupno; 1.523, do kraja 2016. godine, korisnici – potrošači poštanskih usluga su dobili

naknadu u iznosu od; 6.080 €, e u poređenju sa 2015, iznos naknade je bio oko 4,012.69 €.

Sa druge strane, privatni operateri nisu prijavili neku žalbu korisnika –potrošača poštanskih usluga

za 2016. godinu, što je dokazano i njihovim izveštajima dostavljenim Autoritetu.

8.11 Podaci o infrastrukturi – poštanska mreža

Infrastruktura i poštanska mreža je od posebnog značaja u funkcionisanju sektora poštanskih

usluga i pružanja što kvalitetnijih poštanskih usluga, prema tome potreba za stvaranje što bolje i

modernije infrastrukture je više nego neophodna za stvaranje efikasnijeg sistema funkcionisanja

poštanskog sektora.

Ukupan broj poštanskih tačaka/kancelarija na celoj teritoriji Kosova u 2015. godini je: 195

poštanskih kancelarija/tačaka za prikupljanje pošiljki. Kada se uporedi sa brojem stanovnika (ref –

str. 18, izvor; https://ask.rks-gov.net/ballina, dana 22.04.2016. godine, ukupno stanovnika Kosova:

1.804.944 stanovnika- broj stanovnika u RKS), pokazuje da poštanska kancelarija služi 9.256,

stanovnicima, što je dosta daleko od međunarodnih standarda. U ovim tačkama – poštanskim

kancelarijama aktivno je svega 363 šaltera koja vrše različite poštarske usluge. Dok za prenos i

prevoz ovih poštarskih pošiljki angažovana su 381 različita vozila za prevoz.

SLIKA 135) GRAFIČKI PRIKAZ INFRASTRUKTURE I POŠTANSKE MREŽE PODELJENE PREMA POŠTANSKIM

OPERATERIMA, - 2016

CJP ‘Pošta Kosova AD’ svoju poštansku aktivnost razvija oslanjajući se na svoju poštansku

infrastrukturu i mrežu u 155 kancelarija ‐ poštanskih tačaka, organizovanih u 7 regiona; od kojih

101 kancelarija- tačaka, nalaze se u urbanim mestima –gradovima, dok 51 su u ruralnim mestima –

selima, sa svega; 330 šaltera, i 540 poštanskih sandučića postavljena na ulazu kancelarija – tačaka i

različitim javnim mestima (Ref: Izveštaj PK a.d.- TM4 2015). Takođe, CJP ‘Pošta Kosova A.D’, u okviru

svojih kancelarija – tačaka ima i oko 3355 poštanskih sandučića (Poštanskih fahova ‐ Poštansku

43 33 88

152

330 293

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

Numri i zyrave Numri i sporteleve Numri i automjeteve

Infrastruktura i poštanska mreža, poštanski operateri, 2016

Posta e Kosovës ShA Operatorët privat

https://ask.rks-gov.net/ballina


167


u -

20

15

. go

din

e

kutiju) u svojoj celoj mreži. U okviru njene mreže, funkcioniše i ‘Poštanski tranzitni centar (PTC)

koja vrši preradu, sortiranje i prenos ‐ transport (razmenu) poštanskih pošiljki za unutrašnji

saobraćaj- domaće pošte i međunarodni saobraćaj.

Privatni poštanski operateri svoje poštanske aktivnosti i delatnosti uglavnom obavljaju u glavnom

gradu u Prištini, i imaju manji broj kancelarija ‐ tačaka, oko 43 takvih, sa po jednim šalterom

prijema poštanskih pošiljki, dok nekoliko od njih svoju aktivnost razvijaju i u nekim od glavnih

gradova putem svojih poštarskih agenata koji su poznati za Autoritet.

U nastavku su predstavljeni podaci: infrastruktura i mreža poštarskih operatora, broj službenika –

poštanskih tačaka, broj šaltera i broj vozila koji su na raspolaganju.

SLIKA 136) GRAFIČKI PRIKAZ INFRASTRUKTURE I POŠTANSKE MREŽE PODELJENE PREMA POŠTANSKIM

OPERATERIMA, 2013 - 2016

175 188

195 195

360

378

365

363

427

360 348

381

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2013 2014 2015 2016

Poštanska infrastruktura tokom 2013 - 2016

Numri i zyrave Numri i sporteleve Numri i automjeteve


168


u -

20

15

. go

din

e

9. FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

Autoritet se finansira od sopstvenih prihoda, u skladu sa zakonom o elektronskim komunikacijama, XII poglavlje, član 83, od isplata vezanih sa delatnošću autoriteta kao:

plaćanje za nadgledanje tržišta elektronskih i poštanskih komunikacija,

plaćanje za dodelu i korišćenje frekvencija,

plaćanje za određivanje brojeva i numeričkih serija,

plaćanje od ekonomskih sankcija i

svaka druga naplata predviđena važećim aktima (regulatorne tarife) koje se

prikupljaju od licenciranih operatora koji posluju u sektoru elektronskih i poštanskih

komunikacija.

9.1 Prihodi

Svi prikupljeni prihodi autoriteta, deponuju se u skladu sa odredbama zakona o upravljanju javnim

finansijama i odgovornostima, na poslovni račun autoriteta, uspostavljen od strane generalnog

direktora Trezora u CBK.

Tokom 2016. godine, Autoritet je ostvario prihode u iznosu od 4,787,451.58 € ili izraženo u

procentu, oko 102.62 % u odnosu sa planiranjem koje je prikazano prema tabelama:

Izveštaj prihoda - 2016

Prihodi RAEPK za 2016 Plan 2016 Ostvarivanje 2016

Razlika %

1) Godišnja naplata nadzora tržišta 840,000.00 753,643.58 (86,356.42) 89.72%

2) Godišnja naplata za određivanje/korišćenje radio frekvencija

3,450,000.00 3,635,438.00 185,438.00 105.4%

3) Godišnja naplata za određivanje/korišćenje Numeracije

375,000.00 384,300.00 9,300.00 102.5%

4) Sve ostale naplate (administrativni porezi, kazne u centru KOSIX, amaterski radija itd)

- 14,070,00 14,070.00

Ukupno 4,665,000.00 4,787,451.58 122,451.58 102.62%

9.2 Realizacija budžeta

Skupština Kosova, zakonom br. 05/L-001 o budžetskim podelama za 2016. godinu, je usvojila

budžet Autoriteta u visini od 834,368 € podeljen u glavne ekonomske kategorije kao u dole

prikazanoj tabeli:;


169


u -

20

15

. go

din

e

TABELA 54) BUDŽET AUTORITETA USVOJEN OD STRANE SKUPŠTINE

Opis Budžet

Plate i dnevnice 424,436

Robe i usluge 287,232

Komunalni troškovi 12,700

Kapitalni troškvi 110,000

Budžet RAEPK pretrpeo je izmene u skladu sa redovnim procesom revidiranja budžeta Zakona Br.

05/L-109 i Odlikama Vlade Republike Kosova, kao što su:

- Odluka Br. 09/118, dt;30.11.2016

- Odluka Br.. 11/120, dt;14.12.2016

- Odluka Br. . 01/123, dt;28.12.2016

Kojima je i dodeljen finalni budžet za RAEPK unutar sistema KFISU bio je u iznosu od 777,884.77 i

podeljen prema kategorijama predstavljenim:

TABELA 55) BUDŽET AUTORITETA SA REVIZIJOM USVOJEN OD STRANE SKUPŠTINE

Opis Budžet

Plate i dnevnice 409,236.00

Robe i usluge 291,440.22

Komunalni troškovi 10,701.55

Kapitalni troškovi 66,507.00

Izmene budžeta u okviru fiskalne godine i ostvarivanje konačnog budžeta u meri od 757,974.50 €

ili izraženo u procentima od oko 97.5% je najbolji pokazatelj i indikator za potrebu konsolidacije

postupaka za sprovođenje finansijske i operativne nezavisnosti Autoriteta, pošto Autoritet tokom

procesa planiranja je obavezan da obuhvata potrebe i projekte koje određuju Autoritet kao nosioca

prioriteta u vremenskim rokovima utvrđenim od strane nadležnih organa za izradu politika i

sektorskih strategija (Ministarstvo za ekonomski razvoj i Vlada Kosova), ali njihovo ostvarivanje je

nadovezano sa usklađivanjem aktivnosti i doprinosa od svih aktera.

TABELA 56) REALIZACINA BUDŽETA PREMA EKONOMSKIM KATEGORIJAMA

Opis realizacija €

Plate i dnevnice 390,654.78

Robe i usluge 290,714.99

Komunalni troškovi 10,097.73

Kapitalni troškovi 66,507

Konačni i službeni izveštaj revizije objavljen od strane Kancelarije Generalnog Revizora (KGR) sa br.

dokumenta 24.30.1-2013-08 o finansijskim izveštajima Regulatornog autoriteta za elektronske i

poštanske komunikacije za 2016. godinu (inače poznat kao Revizija regularnosti), izveštaj koji

posebno istakne način korišćenja javnog novca, odnosno upravljanje finansijama od strane


170


u -

20

15

. go

din

e

budžetskih organizacija, rezultiralo je sa davanjem nemodificiranog mišljenja sa naglašavanjem

pitanja17 SNISA 200/1700 što prema međunarodnim standardima revizije javnog sektora i dobrih

evropskih praksi, predstavlja, je mišljenje putem kojeg se pokazuju da financijski izveštaji

predstavljaju pravilno i pravo stanje u svim materijalnim pogledima i u skladu sa međunarodnim

standardima računovodstva u javnom sektoru..

Autoritet, prema svom zahtevu tokom 2015. godine, je revidiran od strane Odeljenja za unutrašnju

reviziju (OUR) ispred Ministarstva finansija za internu reviziju (Revizija regularnosti) vršenoj

ispred Autoriteta za period 2015. I 2016., i zvanični izveštaj OUR-a je utvrdio da Autoritet ima

postavljene efikasne postupke, mehanizme i sisteme unutrašnje kontrole.

17 Predstavljanje potraživanja manja je za 512,428 zasniva se na rok plaćanja računa koji imaju naloge za plaćanje do 15. januara 2017. godine i koji se sada prikupljaju. Precjenjivanje ne kapitalne imovine od 18,483 € predstavljeni su kao rezultat devalvacije imovine od strane sistem e-impvina kojim upravlja MJU-a, koji se sredio samo u mesecu martu 2017. godine.


171


u -

20

15

. go

din

e

10. ADRESIRANJE NALAZA REVIZORA U PRETHODNIM GODINAMA

Komponenta

revizije

Pružene preporuke Sprovedeno U toku Ne

sprovedeno

2.

Upravljanje

Da bi se obezbedilo da se sprovodi pregled

kontrolne liste samo ocenjivanja i da se izvršilo

i rešavanje važnih pitanja, usvajanje statuta i

novog Pravilnika o radu, i treba da se ogleda u

organizacionoj šemi

U toku

2.5.1

Procena

rizika

Da se delegira odgovornost za upravljanje

rizikom i osigurati mesečno izvještavanje za

sprovođenje zahteva u ovoj oblasti i za rizike

koji se upravljaju

da

3.3

Planiranje i

realizacija

budžeta

Budžetski sistem da se prati sistematski na

mesečnoj osnovi i ovog pregled da identifikuje i

da se reše preprekama za realizaciju budžeta

na nivou planiranja

da

3.5

Kompenzacij

e

Zahtevi za kompenzaciju osoblja u organizaciji

da se ispune u skladu sa zakonskim pravilima

U toku

3.6 Prihodi Softver sa kojim postaju automatska

uračunavanja u pogledu frekvencija i davanje

operativne nadležnosti, kao i program za

prihode treba biti funkcionalan s ciljem

očuvanja informacija i preciznog informisanja.

U toku

10.1 NALAZI REVIZORA ZA 2016. GODINU

Nalaz 1; o pitanjima naglašenim u mišljenju, dajemo sledeće preporuke:

PREPORUKA

Predsednik treba da obezbedi da su uspostavljeni efikasni procesi utvrđivanja da je plan izrade GFI

2016 odnosi se na sva pitanja koja se odnose na usklađenost, međutim, to također treba uključiti

pregled nacrt GFI od strane uprave, s posebnim naglaskom na oblasti sa visokim rizikom i / ili

oblasti gde su greške identifikovane u prethodnim godinama . Izjava od strane GAS i GFS ne bi

trebalo da se podnosi, osim ako nacrt GFI se primenjuju na sve potrebne provere


172


u -

20

15

. go

din

e

Nalaz 2; Nedostatak Statusa i Pravilnika o radu – visoki prioritet

PREPORUKA

Predsednik upravnog odbora treba da analizuje razloge za kašnjenje u ispunjavanju zakonskih

uslove za odobravanje nacrt internih dokumenata i da obezbedi da 1. oktobra nacrt statuta i

internog pravilnika o radu bude dostavljen Odboru za odobrenje

Nalaz 3; Registracija prihoda – srednji prioritet

PREPORUKA

Predsednik Odbora treba da obezbedi da se registracija prihoda u KFISU vrši na dnevnoj bazi nakon

dobijanja izjave banke u skladu sa finansijskim pravilom 03/2010 o prihodima. Pošto prikupljeni

prihodi se posvećuju budžetu Kosova, onda registracija prihoda u KFISU treba se vršiti na izvorom

fondu 10 - Budžet Kosova.

Nalaz 4; regrutovanje osoblja – srednji prioritet

PREPORUKA

Predsednik upravnog odbora treba da pregleda kontrola u vezi regrutiranja osoblja i, gde je to

neophodno, ojačati ih kako bi se osiguralo da se regrutovanje vrši preko zasluga i transparentnog

procesa u skladu sa zakonskim odredbama. Kriterijumi za zapošljavanje treba da budu jasni i

merljivi kako bi se osigurao jednak tretman za sve kandidate.

Nalaz 5; Slabosti u upravljanju osoblja – srednji prioritet

PREPORUKA

Predsednik upravnog odbora treba da obezbedi da je upravljanje osobljem i plaćanja u skladu sa

relevantnim procedurama i propisima. Za poziciju održanu sa V.D. da se nađi trajno rešenje u

skladu sa zakonskim okvirom.

Nalaz 6; troškovi mobilne telefonije bez ugovora – srednji prioritet

PREPORUKA

Predsednik upravnog odbora treba da obezbedi da mobilne usluge se koriste u skladu sa zakonskim

zahtevima o javnim nabavkama za dobijanje kvalitativnih i ekonomskih usluga. Svi službenici

moraju primati vaučere u granicama koje su određene važećim odlukama / propisima.

Nalaz 7; Ne obavezivanje budžetskih sredstava blagovremeno – srednji prioritet

PREPORUKA

Predsednik upravnog odbora treba da ojača kontrole nabavke i potrošnje kako bi se osiguralo da su

ugovori potpisani samo na posvećenost sredstava i, u skladu sa zakonskim i drugim zahtevima

relevantnih smernica.


173


u -

20

15

. go

din

e

Nalaz 8; Upravljanje službenog vozila – srednji prioritet

PREPORUKA

Predsednik Odbora da obezbedi da se korišćenje službenih vozila vrši u skladu sa zahtevima

internih propisa o korišćenju službenih vozila. Za svaku službeno vozilo moraju se voditi potpune i

tačne evidencije.


174


u -

20

15

. go

din

e

11. ODGOVORNOST RAEPK-A

11.1 Obezbeđivanje integriteta

Odbor Regulativnog Autoriteta za elektronske i poštanske komunikacije, preko ove izjave

obezbeđuje Skupštinu Republike Kosova, kod koje Regulatorni autoritet za elektronske i poštanske

komunikacije izveštava, da su informacije koje su prikazane u godišnjem izveštaju o radu za 2016.

godinu, uključujući i finansijske izveštaje, tačne, pouzdane i objektivne kao i da se mogu lako

verifikovati.

11.2 Izjava o transparentnosti

Ovim vas osiguramo da delatnost Autoriteta tokom 2015. godine razvijena je u potpunom skladu sa

odredbama matičnih zakona, politika sektora koje reguliše i nadzire Autoritet, regulatornog okvira

(sekundarnog zakonodavstva) i unutrašnje uredbe Autoriteta


175


u -

20

15

. go

din

e

PRILOG I

Zakonski i podzakonski akti RAEPK-a

Br. Naziv dokumenta Ref. Br. Datum

Primarno zakonodavstvo/Zakoni

1 Zakon o Digitalizaciji zemljanih radio-difuznih emitovanja 05/L-027 30. jul 2015

2 Zakon o presretanju elektronskih komunikacija 05/L-030 28. maj 2015

3 Zakon o elektronskoj komunikaciji18 04/L-109 04. oktobar 2012

4 Zakon o uslugama Informacionog društva 04/L-094 15. mart 2012

5 Zakon o poštanskim uslugama 03/L-173 15. april 2010

Politike/Strategije

1 Politike sektora elektronskih komunikacija– Digitalna agenda za Kosovo

2013 ‐ 202019 // decembar 2012

2 Strateške politike poštanske službe u Republici Kosovo 2013‐2017 // decembar 2012

Uredbe/regulatorni okviri

1 Pravilnik o tehničkim i organizacionim standardima za bezbednost i

integritet mreža i / ili usluga elektronskih komunikacionih 046/B/16

22. novembar

2016

2

Uredbe za ugovore, transparentnost i objavljivanje informacija i drugih

zaštitnih mera za krajnje korisnike za pružanje mreža i javnih usluga

elektronske komunikacije 20

009/B/16 10. februar 2016

3 Uredba o analizi tržišta21 041/B/14 23. decembar

2014

4 Uredba o nacionalnom planu numeracije za mreže elektronskih

komunikacija u Republici Kosovo 22 023/B/14 11. avgust 2014

5 Uredba o opštim ovlašćenjima 23 (ispunjena i izmenjena odlukom br. 581) 015/B/14 17. april 2014

6 Uredba o podeli računa 012/B/14 01. april 2014

18 Ovaj zakon stavlja van snage Zakon o telekomunikacijama, br. 2002/7 19 Dokument stavlja van snage Dokument “Politike sektora telekomunikacija”, odobren u junu 2007. god 20 Ova Uredba stavlja van snage Uredbu br.222 / 08 dt. 3. nov 2008 o zaštiti potrošača i privatnosti telekomunikacijskih usluga; i uputstva br. 018 / B / 14 dt. 23 maj 2014 operatora koji pružaju mreže i / ili usluge javne mobilne telefonije za mere koje treba preduzeti kako bi se sprečili dosadni i maliciozni pozivi od strane krajnjih korisnika (potrošača) 21

Ova uredba stavlja van snage "Uredbu o analizi tržišta i određivanje kompanija/ provajdera sa značajnom tržišnom snagom"

br.prot 115/1/10, dt. 20 decembar 2010 22

Ova uredba stavlja van snage dokumente: Uredbu br. 153/07, Prilog 2 plana numeracije br. 99/1/10, Odluku br. 36 br. prot.

92/1/10, tačku 4.2 okvira za MVNO br. 110/08 i Odluku br. 244 o usvajanju smernice br. 050/B/12 23 Ova uredba stavlja van snage dokumente: Uredbe br. 01/2005, br. 082/07-B i br. 017/B/11; Administrativno uputstvo o naknadama za obradu zahteva br. 180/07, i oduke: odluku br. 162 (br. 004/B/12) i odluku br. 141/09


176


u -

20

15

. go

din

e


7 Uredba o standardima kvaliteta univerzalnih poštanskih usluga 004/B/14 24. februar 2014

8 Uredba o davanju i korišćenju radio frekvencija 24 054/B/13 31. decembar

2013

9 Uredba o kvalitetu usluga elektronskih komunikacija 25 043/B/13 09. decembar

2013

10 Tehnička uredba o radio opremi i telekomunikacione terminalne opreme elektromagnetske kompatibilnosti (poznavanje usklađenosti)

025/B/13 17. jul 2013

11 Uredba za uplatu nadzora tržišta elektronskih komunikacija 26 021/B/13 16. jul 2013

12 Uredba za radio amaterske usluge u Republici Kosovo 27 007/B/13 12. mart 2013

13 Uredba o visini naknada za korišćenje radio-frekvencija 28 082/B/12 20. decembar

2012

14 Uredba o obračunu troškova prema metodi pune raspodele troškova (FDC) 043/B/12 22. jun 2012

15 Uredba o pravu puta i zajedničko korišćenje infrastrukture

030/B/12 19. mart 2012

16 Uredba o davanju licence za vazduhoplovne radio stanice

007/B/12 30. januar 2012

17 Uredba o inspekcijskim postupcima i načelima 064/B/11 21. novembar

2011

18 Uredba o statističkim podacima operatera koji pružaju telekomunikacione i poštanske usluge

048/B/11 13. septembar

2011

19 Uredba za rad čvora razmene interneta (KOS‐IX) 046/B/11 13. septembar

2011

20 Uredba za inter-konekciju

033/B/11 3. jun 2011

21 Uredba za obezbeđenje pristupa

012/B/11 11. februar 2011

22 Uredba za registraciju korisnika mobilne telefonije

81/1/10 30. septembar

24 Ova uredba stavlja van snage sledeće dokumente: “Uredbu za izdavanje dozvole za dodelu prava na korišćenje radio frekvencija” br. 008/08, “Vodič za postupke kojima upravlja Odeljenje za upravljanje frekvencijama”, br. 044/B/11 kao i Uredba br .60/1/10 dt.26 avgust 2010 25

Ova Uredba je dopunjena i izmenjena Odlukom br. 589 (Ref. br. Prot. 006 / B / 15, dt. 06/02/2015) i Odluke br. 656 (Br. Prot.

026 / B / 15, 25. / 06/2015) 26 Ovo delimično stavlja van snage Uredbu za dozvole i odobrenja br. 182/07 i Br. 016 / B / 11 27 Izmenjuje i dopunjuje“Uredbu o radio amaterske usluge ” br. 056/B/11 28 Ova uredba stavlja van snage Uredbu o naknadu frekventnog spektra br. 95/1/10 od 22. oktobra 2010, koja prethodno stavila van snage Uredbu br. 182/07 dana 11 jun 2007


177


u -

20

15

. go

din

e


2010

23 Uredba za radio-stanice za koje nije potrebna licenca za korišćenje radio frekvencija

48/1/10 15. jun 2010

24 Uredba za izbor i pred-izbor operatora

47/1/10 15. jun 2010

25 Izmenjeni okvir za MVNO 29 110/08 29. maj 2008

Administrativna uputstva /Smernice i drugi dokumenti

1 Plan korišćenja radio frekvencija u Republici Kosovo

006/B/12 februar 2013

2 Administrativno uputstvo za licenciranje operatera poštanskih usluga

2947 13. decembar

2012

3 Uputstva za postupke javnih konsultacija

064/B/11 21. novembar

2011

4 Nacionalni plan raspodele radio-frekventnog spektra 30 04-V-93 23. jun 2011

5 Okvirni dokument: Stvaranje čvora razmene interneta na Kosovu

65/1/10 27. avgust 2010

6 Naredba za nametanje dodatnih uslova za licenciranje i ovlašćenja za davaoce internet usluga

64/1/10 26. avgust 2010

7 Administrativno uputstvo o postavljanju novčanih kazni za prekršaje u telekomunikacijama

2004/3 26. maj 2004

Odluke31

1 Odluka br. 905 za individualno ovlašćenje za korišćenje frekvencinog

spektra mts d.o.o. 056/B/16

2. decembar

2016

2 Odluka Br. 904 o dodeli mobilnih ne geografskih brojeva za mts DOO. 055/B/16 2. decembar

2016

3 Odluka Br. 903 o dodeli mobilnih geografskih brojeva za mts DOO. 054/B/16 2. decembar

2016

4 Odluka Br. 899 o određivanju Kosovskog Kosova AD kao OFNT na tržištu

terminacije mobilnih poziva 050/B/16

22. novembar

2016

5 Odluka br. 898 o određivanju Kosovskog Kosova AD kao OFNT na tržištu

terminacije mobilnih poziva 049/B/16

22. novembar

2016

29 Ovaj dokument je izmenio ‘Okvir za MVNO” od 5. februara 2008. god 30 Pripremljeno od RAEKP i usvojeno od Skupštine Republike Kosovo 31 Ovde su predstavljene samo neke odluke sa širim regulativnog karakterom. Odluke kao; usvajanje dokumenata za konsultacije i uredbe, raspodela numeracije serije 5x , 8x i 9x, administrativne odluke, ekonomske sankcije, razmatranje žalbi, itd Oni nisu prikazani na ovoj listi.


178


u -

20

15

. go

din

e


6

Odluka Br. 846 o odobrenju izvještaja za obračun naknade u skladu sa

modelom potpune raspodele troškova FDC i nastavak primene trenutnih

tarifa za regulisane usluge

023/B/16 28. jul 2016

7 Odluka Br. 799 o određivanju i rezervisanju numeričnik blokova za IPKO

Telecommunications LLC 013/B/16 13. april 2016

8 Odluka br. 726 za davanje prava na korišćenje radio spektra 2x10MHz u

okviru opsega 1800MHz za operatera IPKO Telecommunications LLC 054/B/15

03. decembar

2015

9 Odluka br. 725 za davanje prava na korišćenje radio spektra 2x15 u

okviru 1800MHz opsega za operatera Telekom Kosova a.d. 05B/B/15

25. novembar

2015

10

Odluka br. 722 za određivanje naknade za korišćenje elektroničke

komunikacijske infrastrukture (tornjeva) operatera: Telekom Kosova AD

IPKO Telecommunications LLC i Kujtesa Net DOO


2015

11 Odluka br. 702 za reorganizaciju frekventnog opsega operatera Telekom

Kosova (1800MHz band) 043/B/15 21. oktobar 2015

12

Odluka br. 697 za usvajanje naknada za izdavanje dozvola za vršenje

delatnosti pružanja poštanskih usluga (jednokratna naknada) i redovne

godišnje naknade za licence operatera poštanskih usluga 32

042/B/15 15. oktobar 2015

13 Odluka br. 696 za oduzimanje individualne licence za pružioce mreže i /

ili usluga elektronske komunikacije navedene u dodatku A) ove odluke 041/1/15 14. oktobar 2015

14 Odluka br. 695 za odobrenje tarifa (cenovnik) za univerzalne poštanske

usluge 33 040/B/15 14. oktobar 2015

15

Odluka br. 689 za postavljanje numeričkih blokova iz serije geografske

numeracije za operatera Telekom Kosova AD u svrhu pružanja usluga

fiksne telefonije

037/B/15 14. septembar

2015

16 Odluka br. 637 za određivanje ne-geografske numeracija (0) 451 xx xxx

za operatora Telekom a.d. u svrhu pružanja mobilnih usluga. 019/B/15 22. maj 2015

17 Odluka br. 595 o određivanju naknada za (nacionalni i međunarodni)

pristup i poziv u javnoj mreži fiksne telefonije operatora PTK AD. 010/B/15 13. februar 2015

18 Odluka br. 594 o određivanju naknade za pružanje pristupa na veliko

(WLR) u javnoj mreži fiksne telefonije operatora PTK AD. 009/B/15 13. februar 2015

19 Odluka br. 593 o usvajanju referentne ponude za pružanje pristupa na

veliko u infrastrukture fizičkih mreže (uključujući podeljen, delimičan i 008/B/15 13. februar 2015

32

Ova odluka postavlja van snage odluku br. 80 (Ref. br.Prot.21 / B / dt.18 11/04/2011) za odobrenje naknade za izdavanje

dozvola za poštanske operatere i uspostavljanje redovne godišnje naknade za operatere poštanskih usluga 33

Ova odluka postavlja van snage Odluku br. 351 (Ref. br.Prot. 012/B/13; dt .28/05/2013)


179


u -

20

15

. go

din

e


pun pristup) za pružanje elektronskih komunikacija (RUO) operatora

PTK DD.

20 Odluka br. 656 o izmeni i dopuni Uredbe br. 20 o kvalitetu usluga

elektronskih komunikacija 006/B/15 06. februar 2015

21 Odluka br. 589 o odobravanju Opštih uslova standardnog ugovora za

priključenje na usluge Telekom Kosova (PTK AD/TiK) 005/B/15 06. februar 2015

22

Odluka br. 548 za sprovođenje obaveza operatera IPKO

Telecommunications LLC za objavljivanje zahteva za pristup i inter-

konekciju za terminaciju poziva na fiksnoj telefonskoj mreži


2014

23 Odluka br. 547 o usvajanju referentne ponude inter-konekcije (RIO)

operatora PTK AD.34 035/B/14

17. novembar

2014

24 Odluka br. 452 o ograničenju broja ovlašćenja za korišćenje resursa

elektronskih komunikacija– Radio frekvencije 002/B/14 13. februar 2014

25 Odluka br. 378 o ukidanju obaveza za preduzeće PTK AD kao operator sa značajnom snagom na tržištu iznajmljenih linija

022/B/13 16. jul 2013

26 Odluka br. 293 o odobrenju opštih uslova standardnog ugovora za priključenje na usluge PTK AD./ IKT

079/B/12 18. decembar

2012

27 Odluka br. 277 o usvajanju uputstva i određivanje uslova i odredbe za korišćenje platforme WebGIS


2012

28 Odluka br. 271 za zatvaranje administrativnog postupka i postavljanje cena interkonekcije između PTK a.d. i IPKO

086/A/12 30. oktobar 2012

29 Odluka o izmeni i dopuni Uredbe o pristupu 049/B/12 10. avgust 2012

30 Odluka br. 222 za usvajanje cena iznajmljenih linija PTK-a za kapacitet ispod 155 Mbps

044/B/12 22. jun 2012

31 Odluka br. 191 za usvajanje tarifa za usluge čvora razmene interneta (KOS-IX)

027/B/12 05. mart 2012

32

Odluka br. 187 za određivanje PTK kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na tržištu pristupa internetu na veliko u infrastrukturi fizičkih mreža

025/B/12 29. februar 2012

33 Odluka br. 186 za određivanje PTK- a kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na domaćem tržištu tranzitnih usluga

024/B/12 29. februar 2012

34 Odluka br. 185 za određivanje IPKO DOO kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na tržištu terminacija fiksnih poziva

023/B/12 29. februar 2012

35 Odluka br. 184 za određivanje PTK kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na tržištu terminacije fiksnih poziva

022/B/12 29. februar 2012

34 Ova odluka postavlja van snage Odluku br. 09/07 datuma 12 januar 2007


180


u -

20

15

. go

din

e


36 Odluka br. 183 za određivanje PTK kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na tržištu generisanja fiksnih poziva

021/B/12 29. februar 2012

37 Odluka br. 182 za određivanje PTK kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na tržištu međunarodnih poziva iz fiksne lokacije

020/B/12 29. februar 2012

38 Odluka br. 181 za određivanje PTK kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na tržištu lokalnih/ nacionalnih poziva iz fiksne lokacije

019/B/12 29. februar 2012

39 Odluka br. 180 za određivanje PTK kao operatora sa značajnom tržišnom snagom na tržištu pristupa u javnoj fiksnoj mreži

018/B/12 29. februar 2012

40

Odluka br. 80 za usvajanje tarifa/cena za licenciranje poštanskih operatora i uspostavljanje redovne godišnje naknade za operatore poštanskih usluga

21/B/11 18. april 2011

41 Odluka br. 23 za dodelu brojeva Premium i brojeva za posebne usluge

046/1/10 15. jun 2010

42 Odluka Br. 11 o određivanju karakteristike SIM-to-SIM 17/1/10 9. mars 2010


181


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 2016. godine

PRILOG II

Pregled pokazatelja tržišta elektronskih komunikacija

OPIS 2016 2015

RAZLIKA U ODNOSU

2016 sa 2015

(%)

usluge fiksne telefonije

Broj korisnika fiksne telefonije

53,011 60,808 ▼12.8%

Poslovnih 18,929 18,077 ▲4.7%

Porodičnih 34,082 42,731 ▼20.2%

Penetracija fiksne telefonije 2.92% 3.35% ▼12.83%

Broj telefonskih kabina 323 363 ▼11.0%

Usluge mobilne telefonije

Broj korisnika mobilne telefonije 2,009,848 1,773,855 ▲13.3%

Pripejd 1,907,872 1,687,721 ▲13.0

Postpejd (Ugovorom) 101,976 86,134 ▲18.4%

Penetracija mobilne telefonije (%)

111% 97.7% ▲7.45%

ARPU (€) 4.65 5.31 ▼12.4%

Usluge interneta

Broj korisnika interneta fiksni pristup

239,392 215,788 ▲11.0%

Penetracija usluga interneta (%)

13.2% 11.9% ▲10.7%

Broj korisnika interneta mobilni pristup

1,102,769 711,648 ▲54.95%

prihodi

Prihodi (€) 168,347,895 173,788,107€ ▼3.1%

Fiksna telefonija 9,307,906 € 10,271,089 € ▼9.4%

Mobilna telefonija 112,257,818 € 122,197,198 € ▼8.1%

Iznajmljene linije 523,171 € 594,206 € ▼12.0%

Pristup internetu 22,489,433 € 20,520,487 € ▲9.6%

Kablovska televizija 23,769,620 20,205,127 € ▲17.6%

Investicije

Investicije (€) 29,759,194 40,700,309 € ▼26.9%


182


u -

20

15

. go

din

e


u ‐ 2016. godine

PRILOG III

Tabela broja linija fiksne telefonije prema domaćinstvima i stanovnicima po opštinama do 2016.

godine

OPŠTINA BROJ

LINIJA

Stanovništv

o

Stanovi DOMAĆINSTVA

PENETRACIJA

/ TELEGUSTINA po % stanovnika

PENETRACIJA

PO KUĆI

Dečane 660 40 549 7,230 5,735 1.6% 11.5%

Dragaš 403 34 364 9,773 6,094 1.2% 6.6%

Uroševac 511 111 842 25,275 18,318 0.5% 2.8%

Kosovo Polje 2,532 37 843 9,495 6,553 6.7% 38.6%

Đakovica 1,735 96 162 21,633 16,181 1.8% 10.7%

Gnjilane 3,981 91 489 23,186 17,048 4.4% 23.4%

Glogovac 2,824 59 990 11,803 8,801 4.7% 32.1%

Gračanica 514 11 359 3,250 2,458 4.5% 20.9%

Elez Han 87 9 613 1,717 1,449 0.9% 6.0%

Istok 626 40 126 9,320 6,742 1.6% 9.3%

Junik 5 6 226 910 768 0.1% 0.7%

Kačanik 283 33 875 7,209 5,544 0.8% 5.1%

Kamenica 711 35 261 8,161 6,184 2.0% 11.5%

Klina 548 39 555 7,481 5,651 1.4% 9.7%

Klokot - 2 651 726 509 0.0% 0.0%

Leposavid - 13 485 - - 0.0%

Lipljane 855 59 196 13,705 9,470 1.4% 9.0%

Mališevo 185 56 482 8,844 6,887 0.3% 2.7%

Mamuša 100 5 688 628 564 1.8% 17.7%

Mitrovica 2,758 12 139 17,156 13,087 22.7% 21.1%

S Mitrovica* 73 362

Novo Brdo 49 6 923 2,495 1,445 0.7% 3.4%

Obilid 669 22 105 5,363 3,848 3.0% 17.4%

Parteš 102 1 731 629 418 5.9% 24.4%

Peć 3,177 97 706 24,081 17,492 3.3% 18.2%

Podujevo 833 89 051 17,578 13,316 0.9% 6.3%

Priština 21,024 207 477 58,849 40,292 10.1% 52.2%

Prizren 4,692 182 449 37,557 29,458 2.6% 15.9%

Orahovac 642 57 645 10,769 8,028 1.1% 8.0%

Ranilug - 3 791 1,312 932 0.0% 0.0%

Štrpce 34 6 873 2,183 1,473 0.5% 2.3%

Štimlje 263 28 096 6,074 4,150 0.9% 6.3%

Srbica 329 51 361 10,311 7,743 0.6% 4.2%

Suve Reka 392 61 352 12,679 9,132 0.6% 4.3%

Vitina 452 47 775 11,218 7,513 0.9% 6.0%

Vučitrn 1,035 71 212 14,859 11,787 1.5% 8.8%

Zubin Potok - 6 508 - - 0.0%

Zvečan - 7 319 - - 0.0% 11.5%

UKUPNO 1 820 631 403 459 295 070 2.91 18%


183


u -

20

15

. go

din

e

PRILOG IV

Tabela broja korisnika interneta prema domaćinstvima i stanovništva po opštinama do 2016.

godine.

OPŠTINA BROJ

KORISNIKA STANOVNIŠTVO STANOVI DOMAĆINSTVA

PENETRACIJA

/ TELEGUSTINA

PENETRACIJA

PO KUĆI

Dečane 3365 40 549 7,230 5,735 8.30% 58.67% Dragaš 2636 34 364 9,773 6,094 7.67% 43.26%

Uroševac 5085 111 842 25,275 18,318 4.55% 27.76%

Kosovo Polje 16600 37 843 9,495 6,553 43.87% 253.32%

Đakovica 9607 96 162 21,633 16,181 9.99% 59.37%

Gnjilane 14085 91 489 23,186 17,048 15.40% 82.62%

Glogovac 16857 59 990 11,803 8,801 28.10% 191.54%

Gračanica 487 11 359 3,250 2,458 4.29% 19.81%

Elez Han 1127 9 613 1,717 1,449 11.72% 77.78%

Istok 3076 40 126 9,320 6,742 7.67% 45.62%

Junik 991 6 226 910 768 15.92% 129.04%

Kačanik 2242 33 875 7,209 5,544 6.62% 40.44%

Kamenica 2868 35 261 8,161 6,184 8.13% 46.38%

Klina 3348 39 555 7,481 5,651 8.46% 59.25%

Klokot 152 2 651 726 509 5.73% 29.86%

Leposavić 5 13 485 - - 0.04% -

Lipljane 4020 59 196 13,705 9,470 6.79% 42.45%

Mališevo 1057 56 482 8,844 6,887 1.87% 15.35%

Mamuša 245 5 688 628 564 4.31% 43.44%

Mitrovica 12423 12 139 17,156 13,087 102.34% 94.93%

S. Mitrovica 0 73 362 0.00%

Novo Brdo 105 6 923 2,495 1,445 1.52% 7.27%

Obilić 2637 22 105 5,363 3,848 11.93% 68.53%

Parteš 0 1 731 629 418

Peć 16778 97 706 24,081 17,492 17.17% 95.92%

Podujevo 7105 89 051 17,578 13,316 7.98% 53.36%

Priština 65587 207 477 58,849 40,292 31.61% 162.78%

Prizren 21911 182 449 37,557 29,458 12.01% 74.38%

Orahovac 4468 57 645 10,769 8,028 7.75% 55.66%

Ranilug 48 3 791 1,312 932 1.27% 5.15%

Štrpce 80 6 873 2,183 1,473 1.16% 5.43%

Štimlje 2454 28 096 6,074 4,150 8.73% 59.13%

Štrpce 2475 51 361 10,311 7,743 4.82% 31.96%

Suva Reka 5408 61 352 12,679 9,132 8.81% 59.22%

Vitina 3025 47 775 11,218 7,513 6.33% 40.26%

Vučitrn 7025 71 212 14,859 11,787 9.86% 59.60%

Zubin Potok 4 6 508 - - 0.06% -

Zvečan 6 7 319 - - 0.08% -

UKUPNO 239,392 1,820,631

403,459 295,070 13.15% 81.13%


184


u -

20

15

. go

din

e

LISTA SKRAĆENICA

ADSL Tehnologija asimetričnih digitalnih linija (‘Asymmetric digital subscriber

line’) RAEKP Regulatorni autoritet za elektronske komunikacije i poštanske usluge

ARPU Prosečni prihodi po korisniku (‘Average Revenue per User’)

BWA Bežični široko-pojasni pristup putem interneta (‘Broadband Wireless Access’)

Opseg GSM/DCS Frekventni opsezi za rad GSM mobilne telefonije u opsezima 900 MHz i 1800

MHz

BTS Osnovna stanica emitovanja (‘Base Transceiver Station’)

ccTLD Državni kod interneta – domen najvišeg nivoa (‘Country code top-level

domain’) DKE Odeljenje elektronskih komunikacija, , RAEKP

DMF Odeljenje za upravljanje frekvencijama, RAEKP

EDGE Tehnologija mobilne telefonije koja omogućava poboljšani prenos GPRS

podataka (‘Enhanced Data rates for GSM Evolution (EDGE)’)

FTR Tarife prekida fiksne telefonije (‘Fixed Termination Rates)

FWA Tehnologija koja nadovezuje dve lokacije putem opreme ili bežičnih sistema

(‘Fixed Wireless Access’) GPRS Tehnologija paketa i usluga generacija 2G i 3G (‘General Packet Radio

Service’)

gTLD Generični kod najvišeg nivoa interneta (‘Generic top-level domain’)

IANA Autoritet unutar ICANN za raspodelu brojeva za internet (‘Internet Assigned

Numbers Authority’)

ICANN Međunarodna korporacija za raspodelu imena i brojeva (‘Internet

Corporation for Assigned Names and Numbers’)

ISP Pružilac internet usluga (Internet Service Provider’)

ITU Međunarodna unija telekomunikacija (‘International Telecommunication

Union’)

KE Elektronske komunikacije

KOS-IX Kosovski čvor razmene interneta (‘Kosovo Internet Exchange Point’)

LKE Zakon o elektronskim komunikacijama br. 04/L/109

LSHP Zakon o poštanskim uslugama br. 03/L-173

LTE / 4G Tehnologija četvrte generacije mobilne telefonije za brze bežične

komunikacije 4G (‘Long-Term Evolution’) LLU potpuno i zajedničko korišćenje lolane petlje (‘Local Loop Unbundling’)

MMS Multimedijalna usluga porukama ‘Multimedia Messaging Service’

MNO Mobilni operator mreže (‘Mobile Network Operator’)

MTR Tarife prekidanja mobilne telefonije (‘Mobile Termination Rates’)

MVNO Virtualni operator mobilne mreže (‘Mobile Virtual Network Operator’)

NGN Nove generacije mreže (‘Next Generation Network’)

NP Prenosivost brojeva (‘Number Portability’)

Mik,


185


u -

20

15

. go

din

e

OECD Organizacija za saradnju i ekonomski razvoj (‘Organisation for

Economic Co-operation and Development’)

SMP Operator sa značajnom tržišnom snagom – OZTS (ang. ‘Significant Market

Power’) PMR Profesionalne mobilne radio usluge (‘Professional Mobile Radio’)

‘Post-paid’ Korisnik sa ugovorom

‘Pre-paid’ Korisnik sa pretplatom

PTP Mikrotalasne fiksne usluge tačka-po-tačka (‘Point-to-Point’)

PVPE Akcioni plan evropskog partnerstva

QoS Kvalitet usluge (‘Quality of Service’)

R&TTE Terminalne opreme za radio i telekomunikacije (‘Radio and

Telecommunications Terminal Equipment’)

SMS Usluga kratkih poruka (‘Short Message Service’)

TAIEX Instrument za tehničku pomoć i razmenu informacija Evropske komisije

(‘Technical Assistance and Information Exchange instrument’)

Tarife ‘off-net’ Tarife prema drugim fiksnim ili mobilnim mrežama

Tarife ‘on-net’ Tarife unutar mreže

TETRA Kontrola i praćenje frekvencijskih opsega za aeronautičke usluge i službe

(‘Terrestrial Trunked Radio’) TSMQ Uređaj za merenje kvaliteta usluga mobilne telefonije (‘Drive test Tool’)

UMTS / 3G Tehnologija treće generacije mobilne telefonije 3G (‘Universal Mobile

Telecommunications System’)

USO Obaveze univerzalnih usluga (‘Universal Service Obligation’)

VAS usluge Pružioci usluga sa dodatnom (‘Value Added Service’)

VOIP Tehnologija za emitovanje glasovne komunikacije putem Internet protokola

‘Voice over IP” Web GIS Informativni geografski sistem putem veb-a

Operator Preduzeće koje ima ovlašćenje za pružanje usluga u javnoj

telekomunikacijskoj mreži

Poziv postavljena linija kako bi se postigla dvosmerna komunikacija pomoću javne

telefonske mreže u realnom vremenu

Iznajmljene linije Telekomunikacijske olakšice koje omogućavaju transparentan prenos

kapaciteta između prekidnih tačaka mreža i koje ne obuhvataju prebacivanje

prema zahtevu (funkcije prelaska koje korisnici mogu kontrolisati u okviru

pružanja iznajmljenih linija).


186


u -

20

15

. go

din

e

ADRESE

raepk REGULATORNI AUTORITET ELEKTRONSKE I POŠTANSKE KOMUNIKACIJE

Ulica; Bedri Pejani br. 23 Priština 10000, Kosovo

Tel: + 381 (0) 38 212 345

Fax: + 381 (0) 38 212 399

E-mail: [email protected]

Veb stranica: www.arkep-rks.org

Gđa. Rrezarta Ajeti PRAVNO ODELJENJE I PITANJE POTROŠAČA

Tel. + 381 (0) 212 345 ext. 28 071


Služba za korisnike - direktna besplatna linija: 0800 10 100

Gdin. Ilir Imeri ODELJENJE ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

Tel. + 381 (0) 212 345 ext. 28 058


Gdin. Visar Halimi ODELJENJE UPRAVLJANJA FREKVENCIJA

Tel. + 381 (0) 212 345 ext. 28 055


Gdin. Astrit Ajvazi ODELJENJE RADIO-NADGLEDANJA I INSPEKCIJE

Tel. + 381 (0) 212 345 ext. 28 054


Gdin. Nazim Rahimi SEKTOR POŠTANSKIH USLUGA

Tel. + 381 (0) 212 345 ext. 28 063


gdin. Shpend Lutfiu KOS-IX I KOS-CERT

Tel. + 381 (0) 212 345 ext. 28 563


gđa. Irena Bryma KANCELARIJA PREDSEDNIKA ODBORA

Tel. + 381 (0) 212 345 ext. 28 555


mailto:[email protected]

http://www.arkep-rks.org/








Documents

REGULATORNI AUTORITET ZA ELEKTRONSKE I POŠTANSKE ... Vjetor 2016 - serbisht .pdfREGULATORNI AUTORITET ZA ELEKTRONSKE I POŠTANSKE KOMUNIKACIJE – GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2016. GODINU