Razvoj poštanske službe s osvrtom na poštu u Rijeci

ANTUN HERLJEVIĆ

RAZVOJ POŠTANSKE SLUŽBE S OSVRTOM NA POŠTU

U RIJECI

http://library.foi.hr


G eografsk i položaj R ijeke s Is tro m u odnosu n a S loveniju , H rv a tsk u i D alm aciju je takav , da je p reko tih k ra jev a i m jesta bio pre laz s istoka na zapad te s ju g a na s jev e r i obratno. Razvoj trgov ine kao i razne osvajačke ekspanzije, (R im ljani, B izan t i Venecija) u v je to v a le su po trebu , da zbog lakšeg tra n sp o rta trgov ine kao i zbog povezanosti is tu ren ih v o jn ih jed in ica i n jihove povezanosti s m aticom — bu d u izgrađen i p u tev i i ceste. Po tim cestam a odvijao se trgovački, vo jn i i p riv a tn i prom et. T ako su F en ičan i trg o v a li s lovačkim narodim a, ko ji su s tanovali u sojenicam a s one s tra n e Ju lijsk ih A lpi, a koje su naslijed ili V eneti. P ro dorom feničko ilirskog p lem ena Jap ad a m iješao se panonski o rijen ta ln i u tjeca j s onim na Jad ra n u , gd je su b ile k u ltu rn e naseobine, ko je su obilazili fen ičk i trgovačk i b rodov i1.

P oslije F en ičana obilaze J a d ra n grčk i trgovačk i brodovi, te trg o v inom sp a ja ju S redozem lje sa S jeverom .

Za v rijem e rim ske v ladav ine u našim k ra jev im a, a naročto onim a uz m ore (u Istri, P an o n iji i L ibu rn iji) u re đ u ju se vo jne ceste uz ko je postoje i poštanske ceste. R im ske su leg ije bile s R im om vezane cesta m a na ko jim a se odvija p rv a pošta, tzv. cu rsus publicus, a uz n ju se odvijao i p riv a tn i saobraćaj. Uz ceste dizali su R im ljan i i p renoć išta za pu tn ike ,gd je je većinom b ila i vo jna posada, ko ja je o siguravala p u tn ic im a put. P osto ja le su p rem a L. F ried lan d e ru 2 i p u tn e geografske m ape s oznakom p osta ja za prenoćište. U poštanskom m uzeju u B eču nalazi se poštanska geografska k a rta , p rem a kojoj je A quile ja b ila čvorište cesta za Norik, P anon iju , I s tru i D alm aciju .

1 D eschm an u n d H o c h s tä tte r : P rä c h is to r isc h e A n s ie d lu n g en u n d B e g rä b n is s tä tte n in K rain .

2 L. F r ie d lä n d e r : D a rs te llu n g e n d e r S itte n g e sc h ic h te Rom s, L eipzig 1864. II p. 3. f.f.

203


Slovenski pisac Iv an R a jn h a rd V alvasor navodi p rem a P au lu su Y enetusu3 da su k inesk i carev i d ržali p oštanske stan ice s 300— 400 konja. U K in i je bilo 10.000 poštansk ih stan ica i oko 200.000 k o n ja za prenos carsk ih n a red ab a s jednog k ra ja zem lje na drugi. Teklič bi nosio o po jasu praporce i zvončiće, od n jega bi n ak o n izvjesnog v rem ena p re uzeo po ru k u d rug i tek lič i š to je b rže m ogao — pren io ju dalje.

Is ti je slučaj s p renošenjem pošte u Ind iji, gd je su nakon svake 2 m ilje postav ljene stan ice s poštansk im teklićim a, ko ji brzo prenose sve poruke i naloge.

U P erz iji k ra ljev k u rir dobiva kon ja od k ra ljevskog kon jušara , ali ta j k u r ir im a p rav o uzeti svakog k on ja koga sre tn e na p u tu i pu to v a ti dalje. V lasnik tako oduzetog kon ja m orao je trč a ti za kurirom , da si v ra ti konja. U spro tiv iti se k u r iru značilo je izgub iti g lavu. S ličan p o stu pak bio je i kod tu rsk ih čauša, ko ji su b ili s tra h i tre p e t za ž ite lje i p red kojim a su se lju d i i blago sakrivali.

K senofon piše da je već p erzijsk i kraj K ir (500. god. pr. n. e.) uveo brzu kon jičku poštu i tako om ogućio brzo p rog lašen je sv ih svojih od luka po čitavoj zem lji4.

Od rim skog cara A ugusta (27. — 14. g. pr. n. e.), ko ji je uveo brzu poštu za prenos carsk ih p isam a, b io je D un av g ran ica carstva , gdje su b ile vojne u tv rd e koje su se lančano povezivale uz r ije k u 5. Ceste su vezale. s tv rđ av e s A quilejom , a druge ceste sp a ja le su L auricum , V in- dobonu i C arnun tum . Od A quile je vodile su ceste preko Em one, Celeja, V irunum i Petov io p rem a sjeveru . C este uz S avu i D rav u vezale su se s cestom na D unavu i preko M ursae (Osijeka) i C ibalae (Vinkovaca) spa

ja le B alkan s C arigradom . Te su ceste b ile obilježene kam enim stupovim a i tab lam a s oznakom daljine . N a jvažn iji sm jerov i cesta b ili su ovi: A quileja-E m ona (L jubljana), Em ona-C eleia (L jubljana-C elje), Em ona- -Siscia, te p rem a tabe li P en tin g er: A q u ile ja -T erg este -T arsa ttica - A d T ur- re s (C rikvenica)-Senia-Siscia, A q u ile ja-T ergeste-P o la-T arsa ttica- G lavni sm jerovi cesta im ali su svoje »Itinerarie« u ko jim a su b ile označene obične stan ice (mansiones) i s tan ice u ko jim a su se m ogli m ijen ja ti konji (m utationes). U spom enutim I tin e ra riim a kao m ansiones i m u ta tio - nes označena su i naša m jesta u la tinskom prevodu kao npr. m ansio civitas Em ona (konak L jub ljana), m u ta tio A d q u a tu o r decim o (Trnovo), ad P y ru m sum m as A lpes (Hrušćica), ad Pub licanos (Gradišće), A d M a- lum (M aterija), ad T arsa tticam (Trsat) ad T u rres (C rikvenica).

P od im enom m ansio razu m jev ao se b o rav ak pošte i p u tn ik a preko noći — konak — , a pod im enom m u ta tio izm jena k o n ja ili b ilo koje druge zaprežne stoke. D uljim b i se, naim e, p u tem kon ji izm orili, pa je za brže napredovan je bilo po trebno izm jen jiv a ti konje, volove ili m azge s d ru gim odm orenim životin jam a. N a svakoj p o sta ji za izm jenu stoke, m utatio , bilo je poprečno oko 40 konja, a n a većim p u tn im čvorištim a i više. Na m alim i neznatn im posta jam a dovoljno je bilo i 20 konja.

3 I. R. V alvasor: D ie E h re des H erzo g th u m s C rain , N u re n b e rg 1689. c.IX. p. 128—134.

4 V. Sokol: Iv an R. V alvaso r p rv i k ro n ič a r i h is to r ič a r p o šta k o d nas. A rh iv P. T. T. B eograd 1958.

5 Gaj S v e to n ije T ra n k v il: D v an ae st r im sk ih ca rev a , Z ag reb 1956. p. 88. s. 49.50.

204


Izm eđu svake posta je za izm jenu kon ja b ilo je 6— 8 m an jih s ta ja koje su sam i okolišni ž ite lji m orali u zd ržav a ti i sag rad iti. K ao odštetu za to, dobili bi izv jestan m ali h o n o ra r po k o n ju i sav sta jsk i gnoj za gnojen je svojih zem ljišta .

Na stan icam a za izm jenu zaprežne stoke (m utationes) bilo je i m noštvo kola za p revoz p u tn ik a i robe. K ola je bilo raz lič itih pa im je i cijena bila različ ita . R azliku ju se, naim e, kola zatvorena, poluzatvorena, otvorena, kola sa 4 točka i kola s 2 točka. T akva su se kola zvala rheda, je r su b ila na točkovim a (Das Rad). Na kola se m oglo to v a riti po 1.000 fu n ti (oko 500 kg). Osim rhede poznata su kola carpe ta na 2 točka, a im ala su p la tn e n krov. Vozile su ih obično 2 mazge. T akva su kola vozila dva p u tn ik a s p rtljag o m od oko 100 kg ili sam o pake te do 500 kg. Osim tih često se za b rzu poštu i prevoz paketa , trgovačke robe i novca upotreb ljav a ju kola — carrus. To su za tvorena kola, obita daskam a, a vuku ih i volovi.

Z a lična p u to v an ja uzim ala se b iro ta. N jihov početak seže čak u rim sko doba. Ta kola vu k u 2 k on ja ili 3 m azge; od n jih se nešto raz lik u je carucca (karuca) na 4 točka, ko ju posjedu ju sam o r ije tk e stanice. Ta kola im aju p rv e točkove m an je od zadnjih , to je ug lavnom četvero - preg, u k rašen zlatn im , s reb rn im ili m jedenim ukrasim a. T akva su ko la služila za carska pu tovan ja . C ar N eron im ao ih je 500, ali su se i najv iši činovnici ca rs tv a m ogli s n jim a poslužiti. Za prevoz ran jen ih vo jn ika u p o treb ljav a la su se lagana ko la-c labu lle , ko ja su obično v u k li volovi i n jihovo o p terećen je bilo je oko 100 kg.

N adzor n a cestam a, postajom i konjim a v ršili su »mancipes« koji u 30 dana n isu sm jeli n i jedan d an izb ivati sa svog područja. Uz n jih je bio i s ta tio n arij — poštansk i m ajsto r, ko ji je up rav ljao sam om stanicom .

P oštansk i saobraćaj, cursus publicus, služio je samo za državne činovnike, k u rire i vojsku, a r ije tk i p riv a tn ic i sm jeli su se sam o uz dozvolu poslužiti poštansk im saobraćajem . Poštom su se služili i c rkveni dosto janstven ici za v rijem e c rkven ih sinoda i koncila.

U rim sko doba troškove oko održavan ja pošte snašali su g rađ an i a ne car, i ona je služila samo za carsku vo jsku i carske naloge. N arod se n ije sm io služ iti poštom , pa m u je b ila sam o te re t. Isto tako — u to doba pošta n ije p rom icala trg o v in u n iti b ilo kak o v u izm jenu ekonom skih dobara.

D ržavnom se poštom na d u ljim p u tovan jim a m oglo n a sa t p rev a liti oko 5 m ilja . K od p u to v an ja s n a jam n im kon jim a ta je b rz ina velika s obzirom na duga zad ržav an ja na posta jam a prigodom izm jene k o n ja ili konaka.

Od R im ljana su u sredn jem v ijeku poštu p rv i p rih v a tili G erm ani. B ili su to F ranci, ko ji su se sm jestili u sjevernom d ije lu rim ske države. Od n jih se u stro js tv o pošte brzo p roširilo na čitavu N jem ačku. F ran c i su se u današn jo j F rancusko j stopili s rom an iz iran im G alim a, pa je od n jih rim sk i način uzd ržav an ja pošte, ko ju su podanici m orali v rš iti i uzdržavati, p rešao u N jem ačku.

K ra lj K arlo V eliki uvodi godine 807. redovan poštansk i k u rs prem a I ta li j i i N jem ačkoj, a svom sinu P ip in u osigurava vezu preko A lpi s

205


Italijom . On je podijelio svoju državu u m anje u p rav n e jedinice. K ra jev i oko gorn je D rave, Save, K upe, Soče (Isonzo) i s jevernog Ja d ra n a (Rijeka) podije ljen i su u župe (Gauen) i okruge (M arke). T im župam a i okruzim a n a čelu su fran ačk i činovnici, ko ji im aju vezu s dvorom . T im se p u tem uvodi »cursus« i u naše kra jeve . G lasnici ca rev i »m issi dom inici«, p rv i u p o treb ljav a ju cursus publicus. Takvo se u stro js tv o pošte kod nas od ržalo sve do L ju d ev ita Pobožnog (814—840)6. K asn ije n a s ta je š ta je rsk a M arka, k a ran tan sk a i g o rn jo au strijsk a M arka. Ti okruži podižu hospi- ta le ili sp ita le (spitalič), koji uz ceste služe pu tn ic im a kao prenoćišta. Osobito je poznat hospicij u š ta je rsk im A lpam a, te hospicij Sv. A n tuna u K ozjem b rd u u gorn jo j K ran jsko j. Taj hospicij uzdržavao je 1228. H enrik m arkg ro f istarsk i, poslije je ta dužnost p rešla na p a tr i ja rh u A quileje B ertolda, a od n jega na cistericite. Tako je ta j hospicij, kao i svi ostali, često m ijen jao svoje gospodare.

U tvrđeno je, da su na početku 14. sto ljeća p a tr i ja rs i od A quileje im ali poštansku službu, ko ju su osnutkom lju b ljan sk e b iskup ije v ršili p reko K ran ja (1462). Tako se spom inje nek i M alaz iz R akeka, ko ji je im ao 2 lanca zem lje kao leno za v ršen je p ošt. službe: »m inisterium ad p o rtan - dum litte ra s dom ini p a tria rch e« 7.

U X IV sto ljeću bilo je osnovano više m jesta u S loveniji, Is tr i i sjev. Jad ran u , je r se počela ra z v ija ti trgov ina. T ada je počela cvasti R ijeka kao trgovačko naselje, gd je su se uz trgovce n ase ljav a li i m nogi red o v n ički redovi. Ti su sam ostan i im ali često lis tovnu poštu izm eđu jedne redovničke kuće i druge.

U Rijeci, p rem a p isan ju riječkog n o ta ra A n tu n a de Reno (1436- 1460), bila je m unicipalna obaveza i dužnost svakog g rađ an in a da nosi poštu i da bude teklič. Od te poštanske dužnosti izuzim ali su se sam o nanovo p rim ljen i g rađ an i u razdob lju od 10 godina, a to je bilo pism eno u tv rđeno u kancelarov im spisim a8. Tako npr. za m a js to ra Blaža, o b rtn ik a veli se »quod m agister B lasius cerdo quondam A ntonij est u tilis persona diete te rre F lum in is e t am antes quod h a b ite t e t s te t illic eundem M a- g istrum B lasium recep eru n t in ciuem et ipsum fece ru n t im m unem et exem ptum a qualibe t colta d iete te r re F lum in is usque ad decem annos proxim e fu tu ros solum m odo e t quod nullo modo te n e a tu r esse p o rta to r lite ra ru m seu nuncius prò p a r te com unis d iete te r re F lum in is usque ad sup rascrip tum term inum .«

Isti postupak nalazim o u spisim a de R ena kod sv ih nov ih g rađana.

Dužnost p renošen ja pošte, kao rabo ta , vezala je gotovo sve ž ite lje Istre . P azinsk i u rb a r (1498) spom inje za Brseč, da su »pismo«, ko je se tiče gospoštije, dužni p ren ije ti do Pazina«; ta j is ti u rb a r spom inje za podanike L ovrana: »jednako, kad dolazi pism o u stv a rim a k ra lj, ve li- članstva iz Pazina u Lovran, dužni su da ga p ren esu daleko do 5 ili 6

6 B e e r: G esch ich te des W elth an d e ls II. p. 51.7 S chum i: A rh iv II. p. 249.8 S. G igan te : M o num en ti d i s to r ia F iu m a n a : II. L ib r i de l can c e llie re Vol. I. p. I.

1437—1444. pag. 88, 112, 137, R ijek a , 1912.

206


dana putovan ja« . To što v rijed i za B rseč i L ovran im ale su i ostale k o m une, kao npr. Pazin , što is ti u rb a r izričito spom inje. »Pazinci su dužni nositi p ism a ko ja se odnose n a poslove k ra lja ili grofovije«9.

P rem a spom enutom u rb a ru i spisim a riječkog k an ce la ra A n tu n a de Reno može se općenito zak lju č iti da je dužnost p renošen ja pošte u to v rijem e vezala sve podan ike u k ra jev im a oko R ijeke.

U 16. sto ljeću već posto je u R ijeci i u čitavoj Is tr i poštansk i tek liči — glasnici ko ji im adu i svoj p rop isan i »S tunden pass«.

P ra v a i tačna o rganizacija pošt. službe počinje s L ujom X IV godine 1464. On je osnovao poštu, ko ja se prenosila jahačem i to sam o za d ržav ne i političke potrebe. K ra lj M aksim ilijan I, tzv. posljedn ji v itez Sv. R im skog C arstva n jem ačke narodnosti, osnovao je 1496. poštu tek ličem u N jem ačkoj i A u striji za prenos službene korespondencije. P rv a je poštanska službena lin ija b ila B eč-B risel, a osnovao ju je s dozvolom cara M aksa I 1516. godine F ran z von Taxis. K asn ije postaje obitelj von Taxis sve više zaslužna za pošt. službu, od k o je crp i m nogo prihoda, tako da već 1595. posta je L eonhard von T axis genera ln i postm ajsto r N jem ačke. U tom se, naim e, s to ljeću (XVI) kod po jed in ih okruga i g radova osigura v a ju novčana s red stv a za poštu, pošt. kon ji i tekliči. Tako npr. L ju b lja na p redv iđa 1.600 fo rin ti godine 1569. za pošt. službu p rem a h rva tsko j granici — »C roatischen G renzen«10.

N advojvoda K arlo o d ređu je 17. III 1573. redovnu poštu p u tem p je- šak a-tek liča (Fusspost). Is ti nadvo jvoda K arlo na poticaj dvorskog post- m ajsto ra Jo h an n a B ap tis te von P a a ra uvodi » ex trao rd in ari post« izm eđu L jub ljane i G raca. Za tu sv rh u osigu ravaju se i novčana sred stv a n p r. u okrugu K ran j (1588). N asto jan jem von P a a ra p o p rav lja ju se po nalogu nadvojvode K arla i ceste izm eđu L ju b ljan e i T rsta , a godine 1570. izm eđu L ju b ljan e i R ijeke (St. V eit am Pflaum b). Osim za g rad n ju cesta i za n jihove popravke, odobrava ju se izv jesne sum e i za poštu, tak o da venecijansk i postm ajsto r Ju liu s von P a a r oko 1596, dobiva 2.512 guldena za poštanske usluge, što je za ta d a n je p rilik e velika svota. U to je v r i jem e pošta iz R ijeke redovno išla p rem a T rstu , P osto jn i i L jub ljan i, odakle se pro tezao pošt. k u rs p rem a K arlovcu, a iz T rsta p rem a Beču.

Već u drugoj polovici X V stoljeća, a osobito u X V I sto ljeću zap rije tila je sredn jo j E v rop i na jezda T uraka , te se novčana sredstva za poštansk i p rom et povećavaju , a km etovi im adu po jačanu dužnost p o š tan skih tekliča. T ako je silom p rilik a n a s ta la v o jna pošta (Feld-post). Ona je osobito cvala uz g ran icu , a p ro teza la se p rek o K arlovca i M etlike do Vinice, te uz g ran icu Bosne. Uz p ješačku vo jn u poštu n a is tak n u tim v rhovim a ured io se tzv. vo jn i te leg raf. Tu se skupilo više to v a ra suhog g ran ja na velike hrpe, ko je bi se upalile , k ad je straža na is tu ren im vrhuncim a opalila top. B io je to signal: n ep rija te lj se prib ližu je . To se većinom održavalo uz g ran icu S ave i K upe. — Na ta j n ačin ž ite lji su bili upozoreni na opasnost, te su d jecu i žene povuk li u u tv rđ en e zidine ili kule, a sam i se okup lja li n a dav an je otpora. T akv i vrhunci, na ko jim a

9 H. A. R. H is to r ijsk i a rh iv R ije k a P az in sk i u rb a r : f 28 t, 16 f. t, 1. f. t.10 D im itz: G esch ich te K ra in s I I I p. 223.

207'


su se palili kresovi, zvali su se grm ade. Bilo ih je u Is tr i na H um u, na Učki, na Škrapnom v rh u p rem a Ju rd an im a , n a G robn iku i drugdje.

K roz čitavo X V II stoljeće povećava se b ro j cesta i pu tova. Uzrok je tom e nagli razvoj trgov ine i p rom eta, ko ji je počeo cvasti porastom kućne in d u strije drva, lan a i srebra . Sve ćešći je prevoz pošte i p u tn ik a kolim a, kojim se služe i velike ličnosti- L istovni poštansk i p ro m et odvija se redovno i brzo, a isto tako i p rom et novca i paketa . Već oko 1650. godine im ademo pošt. spisa u ko jim a se nalaze popisi č itav ih pošt. pošiljak a uz im ena i adrese p rim aoca i pošiljaoca. Iz tih p o d a tak a jasno proizlazi, da su se tek oko 1650. godine p riv a tn ic i počeli služ iti poštom. U isto v rijem e veći pošt. u red i im adu i svoje činovnike. T u je obično zakupnik pošte — p o stm a jsto r i o tp rem nik pošte, a ponegdje i listonoša. G rad R ijeka im a već 1686. svog sta lnog p ostm ajsto ra dom aćeg sina E u- s tah ija Babi(ć), ko ji tu službu 1710. p rep u šta v je ro ja tn o svom sinu Srećku B abiću (Felice Babi). G rad im je p laćao godišnje za tu službu 40 šk u d a11. Poštanska se služba cijen ila i b ila je čast p u to v a ti pošt. kon jem ili kolim a. Leopold I p u tu ju ć i u p o sje t nek im gradovim a, silazio je p red g ra dom iz carske kočije i svečano ulazio u g rad na poštanskom konju.

Sprovodnici pošte tzv. postiljon i b ili su u n ifo rm iran i. N osili su c rveni suknen i k apu tić sa crn im i b ije lim obrubom , c rn i šešir s b ije lim crvenim i crn im perim a, a p rek o ram en a sreb rn i pošt. rog, na b ije lo -c rveno-crno j traci.

U pošt. m uzeju u B erlin u na laz ila se slika k ra lja Leopolda I pred u lazak u g rad P assau 1666. Uz n jega je g en era ln i posm ajsto r grof von P aar, te 4 postm ajsto ra , 4 tek lića i 6 postiljona.

V alvasor donosi č itav rasp o red k re ta n ja pošte kroz S loveniju , Is tru i sjev. Jad ran , te tv rd i da u drugoj polovici X V II sto ljeća iz R ijeke polaze teklići, kao i iz o stalih većih m jesta . P rem a tom e pošta si je već u tr la p u t i n jom e se svi služe12. P o stm ajs to ri su uz svoje p rihode izdavali i novine »Neuen Zeitungen« ko je im d a ju lijep dobitak.

S in i nasljed n ik k ra lja Leopolda, Josip I, nasto jao je da u n ap rijed i pošt. službu, te je već 12. IV 1706. n a red io da p o stm ajsto ri ne sm iju n ap u šta ti svoja m jesta , te da m o ra ju d rža ti po 6 k o n ja i dvoja kola (kaleschen). Z ab ran jeno je zad ržav ati poštu i p ak e te na stan icam a, i loše p ostupa ti s pu tn icim a. U slu ča ju da je sva posto jeća zap režna stoka zauzeta, općine su dužne ići na ru k u i u slučaju po trebe u n a jm iti im dovolja n broj konja. Za jed n u običnu pošt. stanicu, vožnja s dva kon ja p laćala se 2 P2 ta lira .

Z abran jeno je općinam a sk u p lja ti poštu i d u v a ti u rog — je r su to p ravo im ali samo pošt. sluge.

K ralj K arlo VI, b ra t Josipa I, nadopunio je poštanske odredbe Jo s ipa i odobrio neke nove pošt. lin ije . U jedno je dao p o p rav iti cestu od Beča p reko Sem m eringa do T rs ta i odatle uz obalu i p reko Is tre do R ijeke. Godine 1718. p ristup ilo se generalnom poprav k u ceste, da b u d e p rije s to ln ica vezana s m orem . T ada se povisu je i p ris to jb a za lis tovnu poštu i pu tn ike. P aten to m od 12. VI 1722. uvodi se b esp la tn a p o šta rin a za slu-

11 K ob ler: M em orie p e r la s to r ia de lla l ib u rn ic a c ittà di F iu m e II p. 86.12 V alvasor: D ie E h re dess H erzo g th u m s C rain . N u rn b e rg 1689. p. 178.

203


žbene (ex offo) listove. O slobođeni su pošta rine m in is tri i n jihove obitelji, u p ravn i d ržav n i kancelari, dvorsk i sav je tn ic i i k ler, a godine 1740. ta je

p o v la s tic a p ro širen a i na sam ostalne pok ra jin ske u p rav e13.O bitelj grofova von P a a r im ala je od 16. sto ljeća pa sve do godine

1852. poštansko k ra ljev sk o nasljedno pravo u svim našim k ra jev im a, osim T irola i a u s tr ijsk ih n as ljed n ih zem alja, gd je je to p ravo v ršila obitelj von Taxis. O b ite lji von P a a r osigurao je car K arlo VI osim p rav a i p rihoda od pošta i titu la , te razn ih beneficija , još godišn je 27.720 au s trijsk ih forin ti.

K arlo VI je uv id jevši sve veću p o treb u pošt. p rom eta, osim po p rav ak a i sk rać iv an ja cesta, još udvostručio ili čak u tro stru č io pošt. sao b ra ćaj. Tako iz T rs ta p rem a R ijeci i n a tra g ide pošta tr i p u ta tjedno , a isto i od T rsta p rem a L ju b ljan i, G orici i G racu.

P o stm a js to ru u P osto jn i odobrava 1736. godine 17 k ra jc e ra za p re - nos pošte s dva k on ja ili vola p rek o M ačkovog B rda. P ošti u K arlovcu K arlo VI n a ređ u je da ne ide v iše p rek o K rapine, nego p reko L ju b ljan e za G rac dva p u ta tjedno- D vorskim resk rip tom od 15. VI 1752. n a re đ u je * da se listov i općina, g radova i sam ostana ša lju poštom , a veći p ak e ti kolim a. U jedno z a b ran ju je na jam n im kočijašim a nositi postiljonsko o d ijelo.

Veći p o štansk i u red i im adu već i po 4 osobe personala . Taj je p e rsonal, izuzev listonoša i postiljona, većinom plem ićkog roda.

U g ra d u R ijeci osniva K a rlo VI laza re t 1722, o čem u je sačuvan u k lesan i napis do danas.14a Taj je la za re t kasn ije 1818 p rem ješten u M ar- tinšćicu. Sva pošta, kao i trgovačka roba, ko ja je dolazila iz sum njiv ih m jesta, ili iz m jesta zaražen ih kugom ili kolerom , m orala se u lazare tu raskužiti i p rod im iti. U R iječkom D ržavnom arh iv u im ade m noštvo spisa iz tog v rem ena, ko ji nose žig laza re ta s natpisom : »netto di fuori, ne tto di dentro« (čisto izvana i iznutra), što je značilo, da je lis t prošao proces raskuživanja .

N a riječkoj pošti, k o ja se nalaz ila u n u ta r bedem a m ije n ja ju se postm ajsto ri. S rećka B abića n as ljeđ u je Antoni S tem berg, Iv a n Rodi, J o sip C epper, Jak o v Le P re t, M ihael Belluzzi, od koga je 10. V II 1766. kupio pravo na poštu P e ta r H enry za 10.000 forin ti. H enry prenosi poštu izvan zidina g rad a u v la s titu kuću sag rađenu k ra j sam ostana, na zapadnoj tv r đi, dok napokon godine 1799. i on p ro d a je poštu A n tu n u Dani, a ta j je u stu p a svom sinu Vicencu, ko ji čast riječkog postm ajsto ra v rš i nekoliko decen ija14.

P očetkom kolovoza 1794. počinje redovan pošt. p ro m et kolim a (diližansom ) je d a n p u t tjed n o s Trstom , preko L ipe i M aterije , m ada već ra n ije posto ji tak v a veza izm eđu R ijeke i Z agorja.

13 K o b le r: M em orie p e r la s to ria de lla lib u rn ic a c itta di F ium e I. c. p. 58.14 K o b le r: M em orie p e r la s to r ia lib u rn ic a c ittà F ium e II. p. 87.14a N atp is n a b iv šem la z a re tu (bolnici) u R ijec i iz 1722 god ine. Im p e(e ra to r) C aes(ar)

C aro lus VI. A .(rch id u x ) A .(u striae ) P .(ius) F .(elix) A vg.(ustus) N e com ercio m arit(im o ) sa lus pub l(ica) la e d e re tu r lu s tra n d is ad v en is m erc ib u sq v e has aed es p u b licas a e re p r iv a to condid it.

Im p e ra to r , cezar, K arlo VI. a u s tr i jsk i n ad v o jv o d a , pobožan s re ta n A ugust, pod igao je o svom tro šk u o v u ja v n u zg rad u za ra sk u ž iv a n je d o š lja k a i p o m o rsk e ro b e da ne b i p o m o rsk a trg o v in a ug ro z ila jav n o zd rav lje .

209


M arija T erezija (1740-1780) izdaje više odredaba koje se odnose na poštu, koliko u pogledu adm inistracije , toliko u vezi pošt. p rom eta i o tvoren ja novih po šta13.

Josip II mnogo je putovao, sam je vidio sve po trebe i nedosta tke poštanske službe, pa je za v rijem e njegovog v lad an ja pošta doživjela vidan napredak . G odine 1795. već je u sta ljen poštansk i ku rs L ju b ljan a -P o s- to jna, Z agorje -L ipa-R ijeka , zatim R ijek a -L ip a -M a te rija -T rs t16.

U XIX sto ljeću pošt. je saobraćaj već to liko razv ijen , tako da već godine 1802. im ade R ijeka svaki dan poštansku vezu s T rstom i L u b lja - nom i svaki dan dobiva poštu. B ečkim m irom od 14. lis topada 1809. svi su k ra jev i s desne obale Save pa sve do g ran ice Bosne, p rep u šten i f ra n cuskoj uprav i. Pod ta j te rito rij p ripa lo je 5 vo jn ih okruga; Is tra , K astav , R ijeka (sjeverna obala Jad ran a) i K v a rn e rsk i otoci. Sve to područje zajedno s D alm acijom i m letačkom Istrom ujed in io je N apoleon I u jed n u političku jed in icu pod im enom »Ilirske pokrajine« (Province Illyrienes). Zbog tih političk ih p rom jena s trad a le su m noge do tadašn je ustanove, a m eđu ostalim a i pošta, je r je većina p ostm ajsto ra n ap u stila svoja m jesta , b ili su m aknu ti ili zatvoreni, tako da je bilo pravo čudo dobiti neko p ism o,koje su donijele p r iv a tn e osobe. No takvo s tan je n ije dugo ostalo, je r su i F rancuzi uv id je li p o treb u ponovnog o rg an iz iran ja pošt. saob raća ja u tim k ra jev im a, te već 1809. uvode neke redovne pošt- lin ije k roz ilirsk e p ok ra jine i p rem a B eču17.

15 T ako 21. I 1762. p re d v iđ a M a rija T e re z ija k azn e zbog z lo u p o tre b e p o šta n sk o g roga, 20. V III 1763. o slobađa s lu ž b en a p ism a pošt. p r is to jb e , a za z lo u p o rab u p r iv a tn e sv rh e p re d v iđ a k azn e ; 24. I 1771. o p ra š ta od p o š ta rin e li je č n ik e i k iru rg e , 24, I 1772. o d re đ u je da se pošt. ko lim a m ogu p re n o s iti s lu ž b en i p a k e ti; 8. II 1772. n a laže opć in am a da u svem u id u n a ru k u p o s t-m a js to r im a p r i p re n o su ili o sn u tk u n o v ih pošta , te da im o sig u ra ju zem lju , s ta n i s ta je za p o tre b n u zap re ž n u s to k u . Z a b ra n ju je p re n o s p o šte po p r iv a tn ic im a i za p re k rš i te l je o d re đ u je n o v čan e k a z n e uz r e k v ir i r a n je ko la i k o n ja . Za p ren o s jed n o g lis ta po p r iv a tn ik u k azn a je o d re đ e n a 1 fo rin tu , za p re n o s p a k e ta 4 fo rin te . O tom p re d m e tu izd an e su o d lu k e već g o d ine 1672, 1695. i 1748.

N ad a lje M a rija T e rez ija d e k re to m od 17. VI 1773. o slobađa p o s tm a js to re od v o jn o g u k o n a č iv a n ja i sv ih o sta lih v o jn ih dužnosti. G odine 1784. iz d a je Jo s ip II nalog , da se listov i voze u za tv o ren im k o lim a zam o tan i u n ep ro m o čiv o p la tn o , j e r je p o šta često p u tem s tra d a la od k iše . Iz te g od ine sa ču v an a je p rv a p o šta n sk a k n již ica , osm inskog fo rm ata , 6 listova , s re b ro tisa k i o rn a m e n t u o b lik u cv ijeća (N aučna b ib l. L ju b ljan a ) . Jo s ip II u pog ledu s la n ja nov ca p oštom d a je p re d n o s t b a n k o v n im ček o v im a a n e s la n ju novca u za tv o ren im lis tov im a, kao što je ta d a b io ob iča ji

16 V rhovec: Zvon I. c. p. 723.17 N apoleonov zak o n od 17. V II 1805. č lan 9. savezno s čl. 1. D e k re ta od 9. V 1806.

d a je opće u p u te o d ržav n o j pošti. P re m a to m zak o n u p o šta je d ržav n a . P o š ta n sk a k o la n e sm iju se bez g u v e rn e ro v e dozvole u s tu p iti p r iv a tn im lic im a. K o n jsk a sp re g a je d ržavna. Z akon p re d v iđ a k azn e za p r iv a tn ik e , ako voze p o štu bez dozvole. P r is to jb e za pošt. p o šiljk e o d re đ u ju se p re m a d a ljin i i tež in i. D e k re t od 21. IX 1805. n a b ra ja u s ta nove k o je su o p ro šten e od p o šta rin e . D rug i dio D e k re ta n a b ra ja pošt. p r is to jb e za tu zem stv o i inozem stvo . T reć i dio govori o p r is to jb i za p a k e te i ru k o v a n je p a k e tim a zbog carine.

Z akon od 25. X II 1802. donosi opće p ro p ise o p o štam a , ov isn o st p o šta od g u v e rn e ra , p ra v ila pošt. službe, dužn o sti p o s tm a js to ra i p o stiljo n a . U d a lje n o s t je d n e p o šte r a č u n a se za 8 geogr. m ilja . P o š ta r i i pošt. k o n ji su izu ze ti od n o v a č e n ja . P o šte m o ra ju im a ti n a tp is s g rbom rep u b lik e . P o stiljo n i nose oko ru k e n a tp is : »R epublica cisalpina«.N em arn o v rše n je p ro p isa p re d v iđ a k azn e z a tv o ra do m jesec dana .

P o štan sk a ko la nose n a tp is u fran e , d ržav n im b o ja m a n a slo v en sk o m ili h rv a tskom jeziku« P o štan sk a služba za I lirs k e P ro v in c ije« . F ra n c u sk i g e n e ra ln i g u v e rn e r M arm on t, vo jvoda od D u b ro v n ik a 24. IX 1810. z a b ra n ju je o d u z im an je pošt. k o n ja i u ko - n a č iv a n je v o jsk e kod p o s tm a js to ra u sv im I lirsk im P ro v in c ija m a . Iz d a je se s lu ž b en i l is t »T elegraf I l irs k ih P ro v in c ija« k o ji izlazi d n ev n o i donosi v ije s ti iz č itav o g c a rs tv a i sve o sta le s lužbene od redbe. Iz n je g a se ra z a b ire , da je 1. I I 1811. u v e d e n a re d o v n a p o šta n sk a l in ija T rs t—Beč, tim e da izm jen a b ečk e i tr šć a n sk e pošte b u d e u C e lju . T aj sa o b rać a j je u v ed en svak i p e ti dan . N apoleon izd a je 17. IX 1811. p re k o g en e ra ln o g g u v e rn e ra od red b u u pog ledu pošt. sa o b rać a ja . O d red b a im a 8 č lan k a a odnosi se:

1 N ijed an p o stm a js to r n e m ože v rš iti s lužbu bez dozvole i o d o b re n ja g en e ra ln o g post. d irek to ra .

210


1. X II 1811. uvodi se pošt. k u rs L ju b ljan a -S am o b o r-H rv . K ostajn ica, a 1. I 1812. izdaje se novi ta rifn i p rav iln ik za prenos pošte. U obzir dolazi uda ljenost u k ilom etrim a, težina listova u gram im a, a tak sa u francim a. P oštansk im ku rsom od 1. I 1812. polazi pošta preko R ijeke za L ju b ljan u i T rst dva p u ta tjedno. Ta pošta dolazi iz D alm acije, D ubrovn ika i A lbanije. Iz L ju b ljan e za R ijek u polazi pošta u torkom , če tv rtkom i ned jeljom , izm eđu 10 h i podne. Iz K arlovca, K osta jn ice i T u rsk e dolazi pošta 3 p u ta tjedno . Iz T rs ta za R ijek u i obratno ide pošta svak i dan- 1814.god ine za v rijem e au s tr ijsk e v ladav ine p re s ta le su da važe f ra n c u ske odredbe i s tu p ile su n a snagu s ta re au s tr ijsk e n adopun jene m nogim novim a. U vedena je dnevna pošta p rem a G orici i T rstu . R ijeka je dnevno vezana i s L jub ljanom .

U Ilirsko j B is tric i osnovana je pošta 1796. gd je je ispočetka p r iv a tno skup ljao poštu Josip V alenčić, te je poštu slao u v reć i u L ip u i n a trag . Isto tak o slao je listove u Z ag o rje i odnosio za B istricu . God. 1838. p rim a poštu n jegov sin Josip, ko ji p rim a novac, im a pošt. ko la i vozi p u tn ike . P o stm ajsto r V alenčić držao je 15-20 kon ja i po tro ja kola, je r se razv ijao jak i p ro m et izm eđu R ijeke i Sv. P e tra dokle je V alenčić p revažao p o štu 18- Z a v rijem e fran cu sk e u p rav e u R ijeci, pošta je b ila oduzeta riječkom p o stm ajsto ru V. D ani, ko ji dolaskom A u strije opet dobiva svoje m jesto .

II

F eu d a ln i podan ic i b ili su u X V i X V I sto ljeću općenito obavezni da prenose poštu . T ako je b ilo i u R ijeci i u Istri. U to vrije|m e pošta je s lu žila većinom u državnoj ad m in is trac iji i nešto u trgovin i. N arod, zbog

2 Sve ž e lje u p o g led u pošt. k o n ja i k o la tr e b a d o sta v iti g e n e ra ln o j po št. d ire k c ij iu L ju b lja n i. M olbe n a k o n v id ira n ja d v o rsk e k a n c e la r i je b iti će v ra ć e n e i p a te n tim a ćese izd a ti dozvole za v r š e n je po št. službe , u k o jo j n e sm ije b iti zas to ja .

3 K o n ji k o ji služe p o s tm a js to ru za pošt. sa o b rać a j b i t i će p o s tm a js to ru isp lać en ip rem a ta r ifn o m p ra v iln ik u .

4 S va k o la m o ra ju b it i u p o ra b ljiv a . K od sv a k e izm jen e k o n ja p la ć a se p o s tm a js to ru 25 cen tez im a.

5 A ko u s lije d n e p re d v iđ e n e n ezgode p o s tm a js to r izgub i k o n ja , b i t i će m u p laćen o 100 f ra n a k a , ako to u v je re n je m lo k a ln ih v la s ti dokaže.

6 D e k re tira n i p o s tm a js to ri o slobođen i su od u k o n a č iv a n ja v o jsk e .7 Z a b ra n ju je se s la ti p o štu , lis to v e i p a k e te po p r iv a tn im lic im a, osim za m je sn e

vlasti.3 Z ad u žu je se g e n e ra ln i f in a n c ijsk i in te n d a n t da izv rši g o rn ju o d red b u .

O d red b a je izd an a u L ju b lja n i a p o tp isa n je B e r tra n d . Iz d a je ta r i fn i p ra v iln ik uz f in an c . d e k re t o p ro d a ji d o b a ra k o ji se o d nose n a am o rtiz ac io n u b la g a jn u od 12. I 1807. u V aršav i. T im se p ra v iln ik o m d ije li n a 32 d e p a r tm a n a č itav o ca rs tv o , i n a 8 u d a lje n o s ti , tak o da p rv a u d a lje n o s t im ad e n a jm a n ju p o š ta rin u , a 8. n a jv e ć u . U jed n o p r is to jb a ra s te p rem a tež in i lis ta ili p a k e ta .

D ru g im d e k re to m iz d a n a j e ta r i f a za p o s tm a js to re , k o jim se p o s tm a js to rim a dozvoljav a , da zad rže za seb e po k o ilju i po št. s ta n ic i 1,30 F rc s, za p o stiljo n a 0,27 frcs , od sv ak o g p u tn ik a k o jeg voze 1 frc s . P u tn ic i su d u žn i sve z lo u p o rab e pošt. s lu ž b e n ik a p r i ja v it i g en e ra ln o j d ire k c iji, a li za slučaj v e lik o g b rd a ili p re la z a p re k o r i je k e — p u tn ic i m o ra ju v a n re d n u k o n jsk u sp re g u sa m i p laća ti. U pošt. s ta ja m a m o ra c ije lu n o ć g o r je t i sv ije tlo i b i t i d e ž u rs tv o zbog s lu č a jn e h itn e p o šte ili tek lića . P o s til jo n i g u b e s lu ž b u ak o g rd e p u tn ik e i sv a đ e se sa n jim a .

P o s til jo n i se d e k re to m p o s ta v lja ju u s lu žb u i n e sm iju b i t i m lađ i od 16. god ine . S lužbu n a p u š ta ju te k iza k a k o d a d u 6 m je se č n i o tkaz . U služb i i za f r a n c. u p ra v e n o se u n ifo rm u : k a p u t od ta m n o zelenog su k n a sa c rv e n im o v ra tn ik o m i k r i la k a p u ta no se c rveno o b ru b lje n a . N a k a p u tu su m e ta ln a d u g m eta , n a n o g am a čizm e, oko ru k a v a t r a k a s im en o m sta n ic e k o jo j služe. T ra k a m o ra im a ti f ra n c u sk i g rb . U n ifo rm u p la ć a p o s tm a js to r a p o stiljo n m u p o d m iru je ra d o m u m jese čn im ob ro c im a. P o s til jo n i se n e sm iju za d ržav a ti n a s ta n ic a m a a p r i p o v ra tk u ku ć i, k o n je n e sm iju t j e r a t i u ga lopu .

18 R ad ic s: D ie k. k . P o s t in K ra in p. 105.

211


velikog b ro ja nepism enih, slabo se služio poštom . U X V II sto ljeću im ade R ijeka sam ostalnog postm ajsto ra , dak le posto ji već i poštansk i u red koji p rim a i o tprem a poštu. Dopisom iz G raca od 30. IV 1728. obavještena je pošta u Rijeci, da su u S loveniji izm eđu L ju b ljan e i P lan ine , te Sv. K riža i V ipave p rem ještene neke poštanske stan ice10.

Iz poštanskog u reda u R ijeci pošta se o tp rem ala ug lavnom iz R ijeke za P osto jnu i L ju b ljan u ; za tim iz R ijeke za Zagorje, a odatle za u n u tra š n jost Istre , te k asn ije iz R ijeke za Lipu, M ateriju i T rst. P re m a K arlovcu odvijao se poštanski saobraćaj ug lavnom K aro linškom cestom. P oštan ske stanice bile su R ijeka, Je len je (K am enjak), M rzla V odica (ili Lokve), M rkopalj, R avna Gora, Vučinić selo, Bosiljevo, N ovigrad, K arlovac20

Izgradnjom L ujzinske ceste p renaša se 1816. godine i poštansk i saobraćaj s K aro line na L ujz ijanu . Zbog m ijen jan ja poštanskog p ravca m ora le su se p ren ije ti i n ek e poštanske stanice. Tako je pošta iz M rkoplja p reselila u Delnice, pošta iz R avne G ore u Skrad , iz V učinić sela u V rbovsko. O tvorena je pošta u S everinu na K upi, a pošta iz N ovigrada p re seljena je u N etretić

No osim na tim lin ijam a odvija se poštansk i p rom et iz R ijeke i za D alm aciju21 i K v arn ersk e otoke. Iz R ijeke ide cesta uz m ore do B akra K raljevice, C rikvenice, Novog, S en ja pa preko V ra tn ik a u Ž u tu Lokvu, Gospić i Zadar. Osim te veze s D alm acijom razv ijao se poštansk i p rom eti iz K arlovca na Josipdol pa preko K apele u Gospić i Z adar. P ošta za K varnerske otoke p re laz ila je iz K raljev ice, a k asn ije iz C rikvenice na K rk 22. Tako su otoci b ili vezani poštansk im saobraćajem uz kopno.

U prvom d ije lu ovog p rikaza spom inju se n ek i v lad a ri ko ji su zaslužni za u n ap ređen je poštanskog saobraćaja. Z ap ravo sam o u početku tj-, dok je pošta služila izričito za k ra ljev sk e naloge, sam i su v lad a ri p rem a potrebi, m otu proprio , usav ršava li i m ijen ja li poštansk i saobraćaj. U ono v rijem e pošta je služila samo njim a, a n a ro d u b ila sam o na tere t. No kasn ije u XVI, X V II i X V III sto ljeću narod sam traž i uspostav ljan je pošte i poštansko-trgovačkog saobraćaja. Posto je m nogi slučajevi, gdje je trgovačka kom ora u R ijeci u svoje im e i u im e g rađ an stv a traž ila n eku po-

19 H. A. R. G ub. 1-30.20 H. A. R. G ub. b r . 682/1780 M. 6. G odine 1780 o tv a ra se p o šta u R avno j G ori i u

B osiljevu . P om oć za g ra d n ju d a la je se v e rin sk a ž u p a n ija . P o s tm a js to r T om esan i u Bo- s iljev u zahvalio se n a služb i zbog toga, što m u n ije u sp je lo , da n a svoj tro ša k izg rad i p ošt. zgradu .

21 Taj p o šta n sk i p ra v a c o tv o ren je 1804. god ine , a 1814. o tv o re n a je , pono v n im do laskom tih k ra je v a pod A u s tr iju , k o ln a veza R ijek e s T rs to m i K arlo v cem , te p rek o S en ja ponovno s D alm acijom . U jedno su te g od ine oživ lje le sve p o šta n sk e lin ije , k o je su b ile uv ed en e p r i je d o laska N apo leonove u p rav e . V alu ta je b ečk a osim u on im k ra je v im a g d je su b ili F ran cu z i, g d je se u p o č e tk u z ad rža la f ra n c u sk a v a lu ta u r a z m je ru2 fon 19 novčića = 6 f ran a k a .

22 H. A. R. 2830/1815 M. 6. 1815. g o d ine po laz i p o šta iz C rik v en ice za K rk , C res i L o šin j. Tom poštom u p ra v lja p o s tm a js to r iz S en ja — C rn k o v ić , j e r p o šta u C rik v en ic i n e m a sta lnog p o stm a js to ra . E ra r p laća C rn k o v iću za p o štu u C rik v en ic i 250 fo rin ti , a za p revoz n a K rk 960 fo rin ti go d išn je . Zbog p o jav e k u g e u D a lm aciji, p o d ig n u ta je u C rik v en ic i sa n ita rn a s ta n ic a za ra sk u ž iv a n je pošte . Uz to su se d ig le m noge p r itu ž b e n a C rnkovića , ko ji n ije d ržao p o tre b a n b ro j k o n ja , n iti j e isp lać iv ao svoj perso n a l, p a m u je oduzeta u p ra v a po šte u C rik v en ic i, a tu je p o štu dobio p o s tm a js to r F ra n jo R a tk o iz B a k ra . (P rem a m atic i u m rlih b r. 28 od 21. II 1859. u m ro je F ra n jo R a tk o od as tm e u 73 god in i ž ivo ta u B a k ru i p o k o p an je u k r ip ti c rk v e Sv. A n d r ije 23. II 1859. B io je rodom iz Z agreba .)

212


Isto su se tako narod i g rađ an i borili za svakog poštanskog konja, za svaku štansku vezu neprestano po nekoliko godina, dok je konačno n ije dobila23, diližansu, za svaki pop ravak ceste, za svaku poštu. M olbe tak v e v rs ti bile su u nov ijim sto ljećim a sve češće i sve b ro jn ije i nuk a le su v lastodršce da konačno dadu svoje odobrenje. Isto su tako g rađ an i traž ili da se veza na po jed in im poštansk im re lac ijam a um noži24. Dok u početku o tv a ran ja neke poštanske lin ije pošta ide tim sm jerom je d a n p u t tjedno, obično p renošena pješke, k asn ije nakon m nogih m olbi i nakon zaista v e lik ih po treba, pošta polazi dva, tri, četiri, pe t i šest pu ta , odnosno svaki dan. Dok se isp rva dozvoljava samo jednom tjedno kola, nakon sve većeg p rom eta polaze isti dan kola s prikolicom , pa dvoja kola s p rik o licom dok se kolni p rom et ne poveća23. D akako d a se i c ijena prevoza odnosno poštanska ta r ifa često m ijen ja . To ovisi o skupoći krm e, o c ijenam a obrtn ičk ih usluga i o te ren u . N a većim b rd im a m orali su p u tn ic i nešto p laćati za p redspregu , je r obična zaprega konjska, uz slabe ceste, često ne bi m ogla izvući poštanska kola n av rh b rd a23- Uz redovnu ta rifu , p laćala se posebno vozarina za kola i napojn ica za postiljona. Ta je napo jn ica27 i m azarina, sred inom X I X sto ljeća uk inu ta .

Svaka poštanska s tan ica im ala je uz im enovanog postm ajsto ra i p o stiljona, ko ji je p revažao poštu, ili tekliča. Veće pošte im ale su uz p o s tm ajsto ra i o tp rav n ik a pošte i još jednog činovnika Svaka je pošta im ala i s ta ju za poštanske konje, gd je se držalo od 2 do 8 ili 10 konja. Za v r i- jelme ra to v a m oralo se d rža ti više kon ja u p rip rem i i za n jih je država plaćala 1. fo rin tu po paru , tzv. »W artgeld«, tj. odšte tu zbog čekanja.

P o stm ajsto ri i postiljon i im ali su u svojoj službi i izvjesne p riv ile gije. Bili su oprošten i od vojne službe, te od te re ta ukonačivan ja vojske. Dok je pošta im ala svoje konje, n itko d rug i n ije s un a jm ljen im kon jim a smio da v rši prevoz robe ni p u tn ik a 28- D apače bilo je zab ran jeno i kažnjivo p ren aša ti listove ili ih s la ti po p rivatn ic im a.20

N a cestam a b ili su postiljon i pošta povlašten i. N jim a su se m orala uk lon iti svaka d ru g a kola. P oštansk im rogom sm io se služiti samo posti-

23 H. A. R. G ub. 1784. M. 6. U d ru ž e n je r i je č k ih trg o v aca tra ž ilo je o tv a ra n je p o š ta n sk e l in ije R ije k a —T rs t—B eč. U tu sv rh u isp la tilo je 2.376 fo rin ti . Is te g o d in e je o b javom p o štan so g p re fe k ta u O s ije k u A le k sa n d ra M u n d e ra o tv o re n a l in i ja R ije k a — K arlo v ac—O sijek .

24 H. A. R. G ub. 1786. M. 6. N a n jih o v o tra ž e n je u sp o s ta v lje n a je veza R ije k a — P o s to jn a —T rs t. Izm eđ u R ije k e i P o s to jn e uz d o sa d a n ja 2 p ren o sa p o šte u sp o s ta v lja ju se jo š dva.

G od ine 1816. tra ž ila je T rg . d e p u ta c ija k o ln u vezu R ije k a —K arlo v ac . T ro ša k p u ta ko lim a R ije k a —K arlo v a c iznosi je g o d išn je 4.934 fo rin ta i 4 novčića , a tro ša k p u ta K a rlovac—L ju b lja n a g o d išn je 5.162 fo rin te i 48 n ovčića . M olba je uvažen a . (HAR. G ub. K re isa m t 1816. A b t. 7).

25 H. A. R. G ub. 1875. M. 6. G odine 1785. dne 1. v e lja č e u v e d e n je red o v n i ko ln i p ro m e t izm eđ u R ije k e i T rs ta . P r i to m je o d re đ e n a u d a lje n o s t kao i c ije n e k o š ta n ja p rev o za p u tn ik a .

26 H. A. R. G ub. b r . 4287 od 24. VI 1732. Za 1 k o n ja ili 2 vo la od v rh a P e h do B e rd ai o b ra tn o , te od B o s iljev a do V rbo v sk o g u b iru 34 novčića , a od m o sta n a S ušic i do b rd an ad R avnom G orom (B ajti) u b iru 12 n ovčića po osobi.

27 H. A. R. G ub. 1785. M. 6. N a p o jn ica za p o s tiljo n a iznosila je 15 nočića , m a z a r in a 8 novčića , za p o k r iv e n a k o la (kalesu) 28 novčića , za o tk r ita k o la 14 n ovčića , za k o n ja i je d n u s ta n ic u 56 novčića .

28 H. A. R. G ub. 1789. M. 6. U n e d o s ta tk u pošt. k o n ja sm je li su se u p o tre b lja v a ti n a ja m n i k o n ji. T i su se p laća li po k o n ju i po št. s ta n ic i 58 novčaća , a p o s tm a js to r je zaseb e sm io u b ra ti 39 novčića.

29 P re k rš i te l j i su k a ž n ja v a n i za p ren o s lis ta s je d n o m fo rin to m , a p a k e ta sa 4 fo rin te g lobe p re m a p a te n tu od 14. II 1748.

213


ljon. Pa ipak je siužba p stiljona bila teška, je r su pošte često napadali razbojnici i sk itn ice30. U daljenost izm eđu R ijeke i K arlovca p rev a ljiv a la je pošta za oko 25 sati, a izm eđu R ijeke i T rs ta za 17 sa ti. Zbog toga, da te pošte ne budu opljačkane — osobito ona u Is tr i kod M aterije , gd je su napad i na poštu b ili češći — učestale su m olbe, da se pošta p revozi po d anu i da se noćni prevozi ili p renosi pošte što v iše izb jegavaju . R ad i s ig urnosti p u tn ik a i pošte — poštu je p ra tilo oružano vojno lice, koje je p laćao erar.

1787. godine o tvorena je pošta u M rkop lju izm eđu F užina i R avne Gore, i nova pošta u P ik e tu izm eđu F už ina i R ijeke, tako da uda ljenost za prenos pošte ne bude prevelika . Zbog is tih razloga p ren esen a je pošta u V rbovsko, i osnovana pošta za izm ijenu k on ja u G rižan im a 1788.

O sim poštansk ih stanica, ko je su im ale svoje p o stm ajsto re31 i poštan ske konje, bilo je m eđustan ica ili sab ira liš ta pošte. S ak u p ljač listova npr. u B ak ru ili K ra ljev ic i skupio b i lis tove iz m jes ta i p redao ih najbližoj pošti. Taj posao sm jela su v rš iti sam o za to određena lica.

Već od 1804. godine im ala je R ijeka vezu jahačem ili ko lim a s T rs tom . P o stm ajsto ri ko ji su sla li p ješak e b ili su k ažn jav an i sa 12 forin ti globe. S lužba p o stm ajsto ra je odgovorna i teška, pa se p o v je rav a samo dobro sto jećim licim a i in te lig en tn ijim osobam a T ako npr. postm ajsto r u N etre tiću M. H aram inčić govori p e t jez ik a i to: h rv a tsk i, n jem ački, francuski, ta lijan sk i i la tin sk i. G otovo n ije b ilo u to v rijem e p o stm a jstora, ko ji uz svoj m a te r in ji jez ik n ije govorio još n a jm an je dva s tran a jezika.

Osim kopnene veze s D alm acijom bilo je 1820. godine pokrenu to p ita n je i prevoza robe i pošte za Z ad ar m orsk im pu tem . Taj p rijed log najv iše je pok re tao zadarsk i g u v e rn e r iako m u se R ijeka p ro tiv ila . F rancuz i s u p rev aža li p o štu m orem , a rije čk e m ale lađ e od zgode do zgode p rev aža le su i po štu za D alm aciju . T rgovci A dam ić i B ra tić iz R ijeke, a zatim M organ iz T rs ta n u d ili su svo je lađ e za p revoz pošte iz R ijeke, T rs ta i R aba za D alm aciju , a ta b i veza s ta ja la svak i p u t za od lazak i p o v ra ta k lađ e 200 fo rin ti31a. No t i p rijed loz i n isu usvojeni. G odine 1825. riječk i ih gubern ij odbija s m otivacijom , da je kopnena veza je ftin ija i d a b i uvođen jem 1 tak v e lađe, riječk e m ale lađe izgubile i ono m alo zarade što je im adu. K ako Z ad a r n ije bio trž iš te za R ijeku, to s trgovačkog g led išta ta k a v saobraćaj n ije bio po treban . Ip ak je za

30 T ako je p o zn a t s lu č a j s ta ro g p o šta n sk o g te k lić a , k o ji je p re n a ša o p o štu iz K rk a u P u n a t, N iko le F ran o lića . O n je b io o ru žan i sv je s ta n sv o jeg p r iv ile g ija , a li o b jesn a m ladež se n aša lila sa s ta rim p o šta ro m , te m u n a p u t p o sta v ila m režu za rib e , v ršu , p le te n u od šiba . K ad je p o š ta r iz P u n ta u g ledao p re d sobom m re ž u stao je p re d n jo m i pov ikao : »O vdje k ra lje v sk o -c e sa rsk a pošta , m a k n i se s puta« . K ak o se m reža n ije pom ak la , ispa lio je u n ju sv o ju k u b u ru i u v id je v š i p r e v a ru n a s ta v io p u t. Po usm enoj p re d a ji Ž ic K lačić Ivo.

31 R. K re isa m t 1819. A bth . Već 1819. g o d ine im ad em o po p is im e n a p o s tm a js to ra k o ji su b ili pozvan i da polože p riseg u v je rn o s ti. Iz tog se v id i, da je u R ijec i b io p o s tm a js to r V incenc D ani i o tp ra v n ik pošte Jo s ip B relić , u L ip i b io je p o s tm a js to r Jo s ip T eras . u K a m e n ja k u Jos ip G lavan , u M rzlo j V odici Jo s ip A dam ić, u C rik v en ic i F ra n jo R a tko , u V učinić se lu Jos ip F ra n k u S k ra d u F ra n jo H akel, u D e ln icam a F ra n jo T ilk e , k asn ije Jo s ip H efele , b iv ši u p ra v ite lj s ta k la n e u M rzlo j V odici, u V rb o v sk o m F ra n jo S ch m id t, u S ev e rin u g ro f O ršić de S lavetić , u N e tre tić u M irko H aram in č ić , v la sn ik gosp o štije u N ovigradu , u B osiljev u T om esan i, u S en ju C rnkov ić . N ek o lik o g o d in a k a sn ije , o snovana je p o šta u B a k ru . P o štu vod i M a rtin K o le tzk y ro đ en u B is tric i.

31a G ub. M at. 6. 1824/25 H . A. R.

214


darsk i g u v ern e r sklopio 1830. godine ugovor sa S tjepanom Fijam engo, da svojim brodom prevaža poštu iz R ijeke za D alm aciju . Tako je on u riječkoj luci p rim ao popis sv ih p ak e ta od r iječk e pošte i p revažao svu po štu za D akniaciju k o ja n ije išla kopnenim pu tem . K opnenim je p u tem pošta za D alm aciju i K v a rn e rsk e otoke išla 2 p u ta tjedno , dok je s K arlovcem a odavle s Pečom , R ijeka b ila povezana sa če tiri polaska i dolaska pošte u tjed n u .31b

Zbog razn ih okolnosti, a većinom zbog ned o sta tk a kon jske sprege m ijen jan a su sjed iš ta poštansk ih u reda. Tako pošta u V učinić selu seli u V rbosko, iz K am en jak a u Je len je , iz F užina u M rzlu Vodicu, iz D elnica u L okve i obratno . Č este su b ile m olbe da se u k ine pošta u B ak ru i p renese u K raljev icu , a ona iz C rikvenice u Novi.

G odine 1835. poslao je L ovrenc K osir31c D vorskoj k an ce la riji u Beč p rijedlog, da se za poštansku p ris to jb u n ap rav e m arke, ko je bi se lijep ile n a listove. T im e bi se olakšao posao sam e pošte prigodom p laćan ja . Beč je n jegov p rijed lo g odbio, a usvojio ga tek nakon što su E nglezi uveli poštanske m arke . T akse i p ris to jb e za poštanske usluge često se m ije n ja ju iako je n apo jn ica i m azarin a ko la već godine 1836- sasvim u k inu ta .

R iječku po štu vodio je kroz pedesetak godina V incenc D ani uz o tp rav n ik a poslova B relića. K roz to v rijem e im ao je D ani više p rigovora u službi i m olbi za povećan je personala . P e rso n a l pošte u R ijeci n ije povećan, je r b i tim e D ani sm anjio svoje p rihode ko ji su b ili f ik s iran i s 3.000 fo rin ti godišn je zakupnine. Uz to je b rao k ir i ju n a svoju kuću u kojoj je držao poštu. Radno v rijem e pošta se često m ijen ja lo p rem a željam a m ješ tan a i od lasku i do lasku poštansk ih kola. Već 1840. godine išla su kola 2 p u ta tjed n o u K arlovac, a 1842. godine uvedena je b rza i te re tn a ko lna veza s K arlovcem i Bečom. Iste godine u R ijeci je u vedena po p rv i p u t u p o treb a poštanskog p re tinca . Za svaki lis t ko ji se čuvao u pošt. p re tin cu p laćao se 1 novčić.

Uz vezu s K arlovcem već od 1. X I 1843. dobiva R ijeka redovnu ko lnu vezu s T rstom . Po p rv i p u t su uvedena M alle-kola , ko ja prevoze pu tn ike, p r tlja g i listove. Već za v rijem e p rvog uvođen ja kola u p o štan ski p ro m et bilo je dozvoljeno p u tn ic im a da nose i p r tlja g od 40 fu n ti težine i v rijed n o sti od 80 fo rin ti. Za teži p rtlja g na v išak težina p laćala se dop la ta po ta rifn o m p rav iln ik u . Za sjedala je važila raz lič ita p risto jba . N a jskup lja m jesta su u zatvoren im kolim a, dok je ta r ifa za m jesto o traga ili uz kočijaša b ila sm anjena. M alle-kola b ila su uvedena na sve p o štan ske lin ije , pa tako i na lin iju R ijek a-K arlo v ac-Z ag reb , gd je su već godine 1844. išla dva p u ta tjedno , a te re tn a jed an p u t tjedno . B rza M alle- kola p rev a lila su ta j p u t iz R ijeke do Z agreba za 27 sa ti a te re tn a M alle- kola za 44 1;2 sati (32). Uz ko lnu vezu R ijeka-Z agreb , p renosila se još tr i p u ta tjedno pošta jahačem , tako da se na toj lin iji obavljao poštansk i saobraćaj šest p u ta tjedno . S uvođenjem to likog kolnog prom eta , pala

31b Ia e m 1830.31c L o v ren c K oši r b io je n a d s to jn ik c. k r. h rv a tsk o slav o n sk o g d ržav n o g ra č u n o

v o d stv a u Z ag reb u . P . T. T. a rh iv B eo g rad 1960. pag . 97. K o k o to v ić : V ijes ti o p o šti u »N arodnim N ovinam a«.

32 B rza M alle -k o la p rev aža la su listove , n o vac i p a k e te do 3 fu n te i po 3 p u tn ik a , dok su te r e tn a M alle -k o la p re v a ž a la te šk e p a k e te . M alle -k o la su p osebno g ra đ e n a za tv o re n a p o š ta n sk a kola.

215


je dužnost n a postm ajsto re da osigura ju dovoljan broj kon ja za prevoz. Tako je i V incent Dani, p ostm ajsto r iz R ijeke, m orao povisiti broj konja od 6 na 10.

K ako je bilo određeno koliko se sati gubi na vožnji, to su se zakašn jen ja kažn java la i to za svak ih 1/4 sa ta 15 novčića. Ova od luka t r a žila je tem eljiti pop ravak cesta, pa je traženo da se p o p rav i cesta od B akra do Šm rike ko ja je b ila tak o loša, da su poštanska kola u v ijek kasnila.

N ajviše p u tn ik a im ala je lin ija R ijek a -T rs t, gd je se je svaki dan dodavala p riko lica ili su išla po dvo ja ili tro ja kola.

P o red re lac ija R ijeka-T rs t i R ijeka-Z agreb , te R ijek a-S en j-Ž u ta L okva-Z adar, uvedena je i dnevna veza R ijeke s L jub ljanom . V eliki broj poštanskih kola ko ji je bio p o treb an za održavan je uveden ih veza m orao u je R ijeci s ta ja ti n a ulici, i to u U lici sv. Jeronim a-32 a T im e je bio zakrčen sav p rom et kroz tu ulicu. Zbog toga je D ani bio prisiljen , da nađe način da se ta kola sm jeste negd je d ru g d je pa je za tu sv rh u k asn ije odabrana dan ašn ja Supilova ulica.

K ako se saobraćaj sve više razv ijao to je i saobraćaj p rem a D alm aciji povećavan, te su već 1846. godine po lazila če tiri p u ta na tje d a n M alie kola za Z ad a r33.

K ako su riječk i trgovci već pu n ih dese t godina traž ili vezu s Po- stojnom , odakle im je bilo b liže za Beč, nego p reko T rsta , te je i ta veza 1850. godine odobrena. O dobren je je došlo od Banskog n am jesn ištva u Z agrebu, ko je je još 1848. godine p rek in u lo poštansk i savez s U g arskom. U to je v rijem e našim poštam a u p ra v lja la D irekcija pošta u Z agrebu. B ansko vijeće je već 1849- godine o tvorilo davno tra ž e n u poštu u K ra ljev ic i i Novom, dok je u B ak ru ostalo i n a d a lje sab ira liš te l i stova34. Te je godine o tvorena i poštanska lin ija p rek o C rikvenice za M ali Lošinj, a d ru g i odvojak lin ije ide iz R ijeke za K rk -D obrin j-O m iša lj-V o z . Iste 1849. godine o tvorene su lin ije R ijeka-R ovin j sa če tiri i R ijeka-V o- losko s 3 p renosa pošte tjed n o 35. Svi su sm jerov i pošta obav ješten i da ša lju svoje pošiljke na željezn icu C e lje -L ju b l jan a ko ja se o tvo rila 1849. godine. No uza sve to saobraćaj p u tn ik a i robe to liko se um nožio, da n ije bilo dovoljno p o štansk ih kola i prevoza, p a je d a ta dozvola M ihajlu E li- zeju iz T rsta, da s više svojih kola prevozi p u tn ik e n a lin iji R ijek a -T rs t i obratno. Za ta j p u t plaćao je svaki p u tn ik po 4 fo rin te . Iz m nožine poštanskog p rom eta i p ren a trp an o sti saob raćaja u p ravo se osjeća koliko je ogrom na postala po treba za željeznicom . P o štan sk i saobraćaj je bio v rlo o lakšan uvođenjem željeznice R ijeka-Sv . P e ta r i R ijeka-K arlovac. Ta se željeznička p ru g a o tvorila 23. listopada 1873.

P rv e poštanske m ark e ušle su u p rom et 1850.36 godine, a p ravo p ro da je m arak a dobio je 1853. R iječanin A n d rija Scalam eri. Te je godine na sam u N ovu godinu postav ljena p rv a k u tija za p ism a u Rijeci.

32a D anas T rg R. R ezolucije .33 H. A. R. G ub. 3186/1846.35 H. A. R. Mag. 2135/49.34 H. A. R. Mag. 2451/49.36 S rb ija je im ala m a rk e 1866. a C rna G ora 1874. godine.

216


K ra jem 1849. godine ne nalazim o više V. D ani na riječkoj pošti, nego poštu vodi M rkoz, a u p rav u poštanske s ta je Lokančić, koga 1855. zam jen ju je Ivan Garz. N a sam oj pošti već rad e 4 činovnika, je r se p o većanjem p ro m eta m orao povećati i personal. Taj velik i saobraćaj p r in u - kao je D irek c iju pošte da poštansk im ugovorom sk lop ljen im 9. V II 1851. izm eđu D ržavne u p rav e i parob rodarskog d ru š tv a L loyd iz T rsta obaveže parobrodarsko d ruštvo čl. X III da ono besp latno o tp av lja sve službene i poštanske listove i p ak e te kao i svaka d ru g a p ošta. L loyd neće p revaža ti pošiljke, ko je po obu jm u i težin i p relaze norm e određene u poštanskom rukovan ju . Isto tako neće p rim a ti s lužbene pošiljke teže od 80 fu n ti ni novčane teže od 125 fun ti. Za svaki se v išak težine tra ž i n adoknada p risto jbe. D ruštvo prevozi samo one pošiljke ko je dobiva preko pošte. Za novčane i v rednosne pošiljke m ora se p la titi osiguranje.

U isto su v rijem e određene nove p risto jbe, koje su povećane za H rva tsku i S lavoniju , G orski ko tar, ogulinsku, ličku i o točko-sen jsku re gim entu. R azlika u cijeni k re ta la se po kon ju i s tan ici za oko 2 novčića.

U to se doba, oko godine 1895, o tvara ponovo pošta u V rbovskom i O gulinu s vezom za Josipdol, te u Č ab ru s vezom s Dugima. U k in u ta je poštanska lin ija p reko C rikvenice za K rk , a u sp o stav ljen a je ona preko K raljev ice i M alinske do K rka . Ta je pošta saobraćala 6 p u ta tjedno. 1880- godine o tvara se i poštansko o tp rem ništvo u Lokvam a, je r tom m jestu g rav itira žitelj stvo Fužina, M rkoplja i C rnog Luga.

9. X 1874. godine opunom oćenici 22 zem alja, 19 evropskih te Egipat, T urska i SAD održali su poštansk i kongres u B ern u i s tvo rili G en era ln i savez pošta, ko ji je kasn ije 1878. p rom ijen io im e u S v je tsk i poštansk i savez. Tu je izm eđu nav ed en ih zem alja članica p o stignu t sporazum o tranzitu , pakovan ju , f ra n k ira n ju i ru k o v an ju poštanskom robom . Zem lje članice čine ned je ljivo područje poštansk ih pošiljaka, te je za is tu v rs tu određena ista taksa, ko ja osta je onoj zem lji, koja je odnosnu poštansku pošiljku prim ila.

U p o štansku službu se uvodi novi način b rž ih obav ijesti — a to je te leg raf. U Z agrebu je uveden 1855, a R ijeka ga dobiva nekoliko godina k asn ije tj. od 18. IX 1857. im ade te leg ra fsk u vezu p reko S en ja s K arlovcem , a od 1859. godine s T rstom 37- V eza s Bečom p reko1 T rs ta n ije zbog čestih zak ašn jen ja zadovo ljavala ž ite ljs tv o R ijeke, pa je već 1873. zah tjev an a iz ravna veza preko Z agreba i odvojenje od tršćanske te leg rafsk e lin ije . Od 1. IX 1873. sve željeznice na p ru z i Sv. P e ta r-R ije k a p rim ale su i p riv a tn e te leg ram e n a redovno odašiljanje.

Svi su poštansk i fo rm u la ri do te godine nosili h rv a tsk i i n jem ačk i tekst, iako je ta lijan sk a m an jin a ovim dvojezičnim fo rm ularim a, ko ji su b ili bez ta lijan sk o g teksta , b ila nezadovoljna. P ovećanim željezničkim i pom orsk im saobraćajem poštansk i se p ro m et ug lavnom odvijao p rem a dolasku i po lasku željeznice ili broda, m ada je još gotovo do k ra ja X IX stoljeća u u p o treb i p revoz pošte poštansk im diližansam a.

37 L uig i M aria T o rc o le tti: F iu m e ed i paes i lim itro fi, R ap a llo 1954. pag. 50.

217


G odine 1883. dozvolilo je ugarsko m in is ta rs tv o trgov ine i industrije , da se u R ijeci podigne p rv a te lefonska m reža, k o ja se sve više razv ija la i g ranala , tako da je posta la važno sredstvo u trgovačkom i ad m in is tra tivnom poslovanju.

P rvoga lis topada 1891. uvedeno je u svim poštam a u čitavoj A u stro u g a rsk o j sredn je evropsko vrijem e, a od 1. s rp n ja 1892. to se raču n an je v rem ena uvelo u sve urede, u stanove i zavode, tako da se poštan sk a služba koncem X IX sto ljeća obav lja la sv im m odern im sredstv im a.

218


R É S U M É

Dans le travail «Développement du service postal avec un aperçu particulier de la poste à Rijeka» est exposé le précis de l’extention postale des origines jusqu’au début du XXe siècle. On y énonce les commencements du service postal danst l’Asie mineure, en Turquie, dans l’ancienne Rome, puis le transport postal de Rome et ses légions éloignées, ainsi que le commencement de poste en France et en Autriche. A ce propos on présente le service postal des provinces dites Ilyriennes pendant l’occupation française et quelques uns des décrets de Napoléon 1er.Le précis d’histoire de la poste à Rijeka commence par un exposé de 1’ obligation municipale sur la distribution du courier aux habitants de Rijeka dont parle A. de Ranno de Mutina, notaire de Rijeka (1436—1461), comme le terrier de Pazin également. Dans cet exposé on traite les relations postales entre Rijeka et l’Istrie, surtout avec Postojna et Trieste d’une part, entre Karlovac et Zadar de l’autre. On y représente les directions postales (routes), les relais, certains maitres de poste à Rijeka ét dehors. On y trouve l'histoire détaillée du développement des diligences, la description de ces dernières et l ’établissement des lazarets pour désinfection des envois postaux.Pour finir on cite les premiers usages du chemin de fer, du télégraphe, du téléphone à Rijeka et ses alentours.La matière pour la partie générale est empruntée à la littérature, dont l’auteur parle dans son travail, la base de la partie spéciale sur Rijeka sont pour la plupart les écrits gardés dans les Archives historiques à Rijeka.

219


Documents

Razvoj poštanske službe s osvrtom na poštu u Rijeci