Ratarstvo skripta

P O S E B N O R A T A R S T V O 1

POSEBNO RATARSTVO - 1

Broj biljaka koje proučava predmet posebno ratarstvo u poređenju sa ukupnim brojem biljaka relativno je mali (150).

Radi lakšeg proučavanja sve biljke su svrstane u grupe i podgrupe. Glavni kriterijumi za podelu su:

1. Način upotrebe (uslovljen hemijskim sastavom) - najvažniji

2. Botanička pripadnost

3. Način gajenja

Prema Đorđeviću sve ratarske biljke podeljene su u četiri grupe:

1. Žita

2. Zrnene mahunjače

a. Variva i lupine (pasulj, grašak, naut, sočivo, bob, sastrica)b. Zrnene mahunjače za kombinovano iskorišćavanje (soja, kikiriki)

3. Industrijske biljke

a. Uljane biljke (suncokret, mak, uljana repica, susam, mak)b. Tekstilne biljke (lan, pamuk, konoplja, juta, kenafa...)c. Biljke za proizvodnju šećera, skroba i alkohola (šećerna repa, krompir, cikorija)d. Eterične i lekovite biljke (kamilica, kim, korijander, anis...)e. Ostale industrijske biljke (duvan, hmelj)

4. Krmne biljke

Klasa - najviša sistematska jedinicaKlasa - monokotile

- dikotiledoneRedFamilijaRodVrsta PodvrstaVarijetetSorta (hibrid)

ŽITA - Cerealiae

Žita su zrnenoskrobne biljke. Na osnovu morfoloških i bioloških osobina kao i načina gajenja žita se dele u dve grupe:

a) Prava žita (strna žita) - žita prve grupe

b) Prosolika žita - žita druge grupe

Prava žitaa) Pšenica - Triticum speciesb) Raž - Secale cerealec) Ječam - Hordeum sativum Podfamilija Pooideaed) Ovas - Avena sativa

Prosolika žita i heljdae) Kukuruz - Zea maysf) Sirak - Sorghum vulgare

1


g) Proso - Panicum sp. Podfamilija Panicoidaeh) Pirinač - Oryza sativa

i) Heljda - Fagopyrum esculentum

Razlike između pravih i prosolikih žita

Osobine Prava žita Prosolika žita

Morfološke

ZrnoSa trbušne strane brazdica, na vrhu bradica

Nema ni brazdicu ni bradicu

Broj klicinih korenčića Klijaju sa više klicinih korenčićaKlijaju sa jednim klicinim korenčićem

Razvijenost cvetova u klasku

U klasku su bolje razvijeni donji cvetovi

U klasku je donji cvet nerazvijen, a vršni plodan

StabloNa poprečnom preseku okruglo i šuplje i ima jače izražena kolenca

Okruglo i ispunjeno parenhimom i ima slabije izražena kolenca

Ekološke razlike

TemperaturaManji zahtevi. Minimalna temperatura za klijanje 1-2OC

Veći zahtevi. Minimalna temperatura za klijanje 8-10OC.

Voda TK 400-600 TK 200-300

Svetlost Biljke dugog dana Biljke kratkog dana

Biološke razlike

Vreme setve Ozime i jare Jare

Tepmo početnog razvića: klijanje - bokorenje

Ubrzan Usporen

ZAJEDNIČKA MORFOLOGIJA ŽITA

Prvo od čega krećemo u morfologiji je ZRNO.

Kod svih žita zrno istovremeno predstavlja i jednosemeni plod čiji je botanički naziv krupa ili caryopsis.

Dimenzije zrna

Dužina - razmak između osnove i vrha zrna.

Širina - razmak između dve bočne strane zrna.

Debljina - razmak između trbušne i leđne strane zrna.

Razlikujemo plevičasta i gola zrna.

Plevičasta su ona zrna na kojima nakon normalne vršidbe ostaju plevice.

Specifičnosti zrna pojedinih vrsta pravih žita.

Porodica Poaceae Red Poales Klasa Monocotylae

Osobina Pšenica Raž Ječam Ovas

Plevičavost Golo GoloPlevice su slepljene uz zrno

Plevice samo obavijaju zrno

Oblik zrna Izduženo ovalno Izduženo ovalno, ali suženo u

Vretenasto i zašiljeno na oba

Izduženo i ovalno, suženo na

2


osnovi krajavrhu, najuže i najduže

Površina plevica / /Naborana, rebrasta. Jasno je izražena

Glatka

Boja zrna Ćilibarna Sivkastoplava SlamnožutaZlatnožuta (najčešće)

Površina zrna GlatkaSmežurana, naborana

Glatka ili slabo naborana

Maljavo

Izraženost bradice Izražena Slabo izražena Ne postoji Jako izraženaSpecifičnosti morfologije pojedinih vrsta prosolikih žita

Osobina Kukuruz Sirak Proso Pirinač

PlevičavostSamo kod kukuruza plevičara

Zrnaš (golo),

metlaš (plevičavost)

Plevičasto (zrno nije sraslo sa

plevicom)

Plevičasto (sraslo sa plevicom)

Oblik zrna Zavisi od podvrste (zuban, tvrdunac, kokičar, šećerac)

Loptasto, ali blago spljošteno

Sitno i zašiljeno u

osnovi

Izduženo, blago spljošteno

Površina plevica

/ Mat Glatke i sjajne Uzdužno rebraste

Veličina zrna 6-20 mm 4-6 mm 2-3 mm 6-10 mm

Boja zrnaŽuta, bela, crvena,

crnaOranžcrvena (od

bele do crne)Svetložuta

Slamnožuta sa plevicama

ANATOMSKA GRAĐA ZRNA

1) Omotač: - plevičasti omotač (neobavezno),- omotač ploda (pericarp), nastaje iz zidova plodnika i sastoji se od 1-2 sloja ćelija,

- omotač semena (semenjača, perisperm) nastaje iz omotača semenog zametka.

2) Endosperm (85% mase zrna) - hranjivo tkivo (hrani klicu dok biljka ne razvije prve listove i ne pređe na autotrofan način ishrane). Ekonomski je najvažniji deo zrna, jer se od njega dobija brašno. Sastoji se od:

- aleuronskog sloja koga čini jedan red ćelija sa veoma zadebljalim zidovima, i on je tamnomrke boje jer se u njemu nalaze minerali, vitamini i proteini i

- skrobnog ili brašnjavog endosperma. NJega čine skrobna zrna koja su veoma krupna, a zidovi tih ćelija su tanki.

U zavisnosti od građe skrobnog endosperma razlikujemo meku pšenicu (između skrobnih zrna se nalaze šupljine, pa je zrno pod pritiskom mekano i na poprečnom preseku bele boje i brašnjave strukture) i tvrdu pšenicu (šupljine između skrobnih zrna su ispunjene proteinima, a zrno je pod pritiskom tvrdo, staklave strukture i sivkastobele boje).

3) Klica je postavljena koso u donjem delu zrna i izdiferencirana je na određene delove koji predstavljaju začetke buduće biljke.

Delovi klice:- korenak (radicula)- stabaoce (plumula)- štitić (scutelum)

3


- listić (coleoptila)Klica čini 1 - 4% mase zrna pravih žita i 10 - 14% mase zrna kukuruza.

KORENOV SISTEM ŽITA

Imaju žiličast korenov sistem koji se sastoji od žila i žilica koje prožimaju veliku zapreminu zemljišta.

Razlikujemo dva tipa korena:

Primarni (klicin) koren je začet još u klici. Primarni koren je aktivan tokom cele vegetacije i zadužen je za snabdevanje biljke vodom, pogotovo iz dubljih slojeva zemlje.

Sekundarni (korenovi čvora bokorenja) korenovi nastaju kasnije u životu biljke (u fazi bokorenja). Čine glavnu masu korenovog sistema i uglavnom se nalaze u oraničnom sloju zemljišta.

Oni prvo rastu horizontalno, a onda se spuštaju u dublje slojeve. Dubina prodiranja je različita i zavisi od vrste: kod pšenice i ječma 2 m, kod ovsa 1 m, kod kukuruza, sirka i raži 2,5-3 m, prosa 1,2-1,5 m, pirinča 0,8 m.

Kod kukuruza i sirka mogu se javiti vazdušni korenovi ili panxe koji prvenstveno imaju potpornu ulogu, a ako se ogrnu sa zemljom imaju ulogu pravog korena.

STABLO KOD ŽITA

Člankovito (segmentirano), sastoji se od većeg broja kolenaca (nodija) i članaka (internodija).

Kod pravih žita stablo je na poprečnom preseku okruglo i šuplje i ima jače izražena kolenca.Kod prosolikih žita stablo je okruglo, ispunjeno parenhimom i ima slabije izražena kolenca.Broj kolenaca kod pravih žita, pirinča i prosa je 5 - 6, a kod kukuruza i sirka 8 - 12, najviše

25.Zelene je boje, cilindrično. Poželjno je da donja kolenca budu što kraća i deblja jer je onda

stablo otpornije prema poleganju. Veličina bilo koje središnje internodije jednaka je prosečnoj sredini dve susedne internodije

Ispunjenost. Kod meke pšenice, raži, ječma i ovsa stablo je celom dužinom šuplje. Kod tvrde pšenice, engleske pšenice i kod pirinča većim delom je šuplje, a manjim delom ispunjeno. Kukuruz, sirak i proso imaju ispunjeno stablo.

Porast stabla je teleskopski (interkalarni).Dikotile rastu pomoću vršne vegetacione kupe, a stablo žita interkalarno tj. svaki članak imaj

svoj tvorni meristem koji se nalazi u njegovoj osnovi.

Pre početka porasta, stablo se nalazi u obliku međusobno zbliženih meristemskih prstenova koji se nalaze bliže površini zemlje (važno zbog izmrzavanja).

Porast stabla je ustvari fenološka faza vlatanja. Prvo se aktivira tvorni meristem donje internodije i ona raste iznoseći na sebi meristemske prstenove ostalih internodija. Kada donja internodija dostigne maksimalnu veličinu, onda se aktivira tvorni meristem sledeće internodije i ona raste.

Grananje stabla je specifično, zato što se vrši iz jedne tačke koja se naziva čvor bokorenja i on predstavlja skup zbliženih kolenaca klicinih listova koji ne učestvuju u interkalarnom porastu. U pazuhu najstarijeg klicinog lista nalazi se najrazvijeniji pupoljak i on će dati najjaču bočnu granu (sekundarno stablo). Bočne grane se nazivaju i sekundarno stablo, jer izbijaju iz zemlje i imaju svoj sekundarni korenov sistem. I na sekundarnim stablima se mogu formirati čvorovi bokorenja, pa tako nastaju tercijarna stabla.

4


Može se još reći da je to prvo kolence stabla ispod površine zemlje. Nalazi se na dubini 2 - 3 cm. Grananje stabla je u stvari fenološka faza bokorenja i u toj fenološkoj fazi pojavljuju se sekundarni korenovi i sekundarna stabla. Grananje žita je podzemno.

LIST KOD ŽITA1) Lisni rukavac (usmina)2) Liska (lamina)3) Lisno kolence4) Kragnica (jezičak, ligula)5) Roščići, ušice i uške (aurikule)

Lisni rukavac je preobražena lisna drška i u obliku cevi obuhvata internodiju (nije srastao) dajući joj dodatnu čvrstoću i štiteći je od nepovoljnih vremenskih uslova. Pre vlatanja prazni lisni rukavci, jedan u drugom formiraju lažno stablo. U osnovi lisnog rukavca, iznad kolenceta stabla, nalazi se lisno kolence preko kojeg su svi delovi lista povezani kao celina provodnim snopićima sa kompletnom biljkom. Lisno kolence pomaže pri podizanju poleglih žita. Štete od poleganja zavise u kojoj je fazi došlo do poleganja.

Na vrhu lisnog rukavca, odnosno na prelasku rukavca u lisku nalazi se ligula. To je beličasta, nežna opna koja nastaje od unutrašnjeg epidermisa rukavca, koji raste vertikalno uz internodiju, poprečno na pravac liske. Ona ima ulogu da zatvara prostor između rukavca i liske i da spreči ulazak vode i fitopatogenih mikroorganizama u prostor između rukavca i liske.

Na vrhu lisnog rukavca, ali nasuprot liske i ligule nalaze se aurikule koje imaju funkciju da još bolje zatvore rukavac oko liske. Građa ligule i aurikule je specifična za vrstu i na osnovu njih razlikujemo žita u fazi vlatanja.

Liska je dugačka, uska, linearna i ima izražen centralni nerv. Oblik i veličina liske zavise od vrste. Idući od osnove prema sredini, liske su duže i šire izuzev dva vršna lista koji su kraći. Primarna uloga liske je da vrši fotosintezu. Najvažniji listovi za formiranje prinosa su list zastavičar (vršni list) i list ispod njega. Listova ima koliko i članaka. Kod kukuruza za formiranje prinosa najvažniji su srednji listovi i listovi klipa.

CVAST KOD ŽITA

Cvast je skup cvetova i kod žita razlikujemo sledeće tipove složenih cvasti:1) Klas - pšenica, raž, ječam,2) Metlica - ovas, sirak, proso, pirinač, muška cvast kod kukuruza,3) Klip - ženska cvast kod kukuruza,4) Klasolika metlica - italijansko proso.

Građa

Klas se sastoji iz vretena klasa i predstavlja završetak vršne internodije stabla. Na usecima vretena klasa nalaze se sedeći klasci, dok se kod metlice klasci nalaze na krajevima bočnih grana.

Klasak se sastoji iz dve pleve (glumae) koje predstavljaju omotač klaska i one odvajaju cvetove tog klaska od cvetova drugih klasaka. Klasak ima i vretence koje je kolenčasto, a na usecima vretenceta se nalaze cvetovi. Preko vretenceta klaska svi delovi klaska su spojeni sa vretenom klasa, odnosno bočnom granom kod metlice

Metlica se sastoji iz centralne ose i bočnih grana, a na krajevima bočnih grana se nalaze klasci.

Cvet se sastoji iz dve plevice koje imaju funkciju čašićnih listića. Jedna plevica je krupnija i kod osjatih formi na njoj se nalazi osje. Ona se još naziva donja ili spoljašnja plevica ili lema (palea inferior). Druga plevica je unutrašnja ili gornja (palea superior). Kod plevičastih formi plevice ostaju na zrnu posle normalne vršidbe. Cvet ima tri prašnika, a svaki prašnik ima dve antere. Izuzetak je pirinač koji ima šest prašnika sa po jednom anterom.

5


Tučak ima dvoperi žig, koji je maljav što pomaže anemofiliju. U osnovi tučka nalaze se dve plevičice (lodiculae) koje su sitne i neugledne i imaju ulogu kruničnih listića. One u fazi cvetanja upijaju vodu, bubre i vrše pritisak na plevice koje se otvaraju, tako počinje cvetanje.

FENOLOŠKE FAZE KOD ŽITA

Fenološke faze su određeni periodi, etape, ili faze u životu biljke, koje se određuju na osnovu pojave nekog novog organa. U stvari predstavljaju kvantitativan pokazatelj rasta biljke, i treba ih razlikovati od etapa organogeneze, kod koji je akcenat dat na razviće generativnih organa

Fenološke faze određuju se uvek na parceli, i to na masi biljaka, golim okom. To su, dakle, vidljive morfološke promene na biljci, dok se etape organogeneze određuju optičkim pomagalima. Svakoj fenološkoj fazi prethodi određena etapa organogeneze. Kod svake fenofaze razlikujemo početak i punu fazu:

- Početak fenofaze je kada 10 % biljaka stupi u tu fazu, - Puna faza je kada 75 % biljaka stupi u fenofazu.

Fenološke faze (fenofaze) žita su:

1.a) Bubrenje (predfaza) (nije fenofaza jer ne nastaje novi organ),

1) Klijanje,

2) Nicanje,

3.a) Ukorenjavanje (međufaza),

3) Bokorenje,

4) Vlatanje (porast stabla),

5.a) Vretenanje (međufaza),

5) Klasanje (metličenje),

6) Cvetanje, oplodnja i formiranje zrna,

7) Sazrevanje - pošto ima veliki proizvodni značaj (za određivanje momenta žetve), podeljeno je na 3 podfaze, koje se određuju po različitom stanju zrelosti zrna: mlečna, voštana i puna zrelost.

1.a) BUBRENJE (predfaza). Da bi seme prešlo iz latentnog oblika života (stanja mirovanja) u aktivno stanje, mora biti dovoljno snabdeveno: vodom, toplotom i kiseonikom.

Voda je potrebna da bi seme nabubrilo i da bi nastupili biohemijski procesi u zrnu (aktiviranje enzima koji razlažu rezervne hranjive materije endosperma, i predaja hrane klici preko skuteluma). Minimalna količina vode potrebna za bubrenje i klijanje semena izražava se u procentima u odnosu na apsolutno suvu masu semena. Prava žita zahtevaju 50-65% vlage od mase apsolutno suvog zrna (200 kg semena pšenice upija 100-120 l vode), dok prosolika zahtevaju 25-45%. Pojedinačno po kulturama: ovas 65%, pšenica i raž 55%, ječam 50%, proso i sirak 25%, kukuruz 40%.

Već iz ove predfaze vidi se da prava žita lošije ekonomišu vodom od prosolikih još u startu. Zrnene mahunjače, zahtevaju još više vlage; 100-125%, a šećerna repa 140-160 % od mase apsolutno suvog semena.

Toplota je neophodna za normalan tok životnih procesa. Ukoliko je temperatura optimalna, klijanje se odvija brže i ujednačenije.

Kardinalne tačke za klijanje žita (u OC): prava prosolikaminimum 1-2 8-10optimum 20-25 30-35

6


maksimum 30 40

Pored kardinalnih tačaka, moramo poznavati i:Biološki minimum je temperatura ispod koje ni jedna jedinka dotične vrste neće proklijati

(prava žita <1OC, prosolika <8OC)Proizvodni minimum je temperatura pri kojoj se dobija proizvodno zadovoljavajući broj

isklijalih zrna (da se pokriju troškovi proizvodnje).Efektivne temperature se dobijaju ako od srednjih dnevnih temperatura odbijemo biološki

minimum.Kiseonik. Nedostatak kiseonika negativno utiče na klijanje i nicanje, naročito na

ujednačenost. Problemi se javljaju na prevlaženim, teškim i jako zbijenim zemljištima.

1) KLIJANJE - Fenološka faza koja se manifestuje pojavom klicinih korenčića iz klice. Mlada biljka u fazi klijanja naziva se klijanac. Po završetku bubrenja klica semena počinje da raste. Prvi po pravilu rastu klicini korenčići, a zatim klicino stabaoce. Izuzetak je pirinač (kod njega je suprotno). Kod pravih žita klicinih (primarnih) korenčića ima 3-8. Ozima pšenica klija sa 3 korenčića, jara sa 5, raž 4, ječam 5-8, ovas sa 3-4. Prosolika žita klijaju sa samo jednim klicinim korenčićem.

Kod golozrnih žita (pšenica, raž) korenčići i stabaoce izbijaju sa iste strane zrna, sa osnove, a kod plevičastih (ječam, ovas) stabaoce prolazi ispod plevica i izlazi na suprotnom, vršnom kraju zrna.Klijanje se završava pojavom ponika nad površinom zemljišta. Pri optimalnim uslovima, strna žita klijaju za 2-3 dana.

Potreban broj dana za klijanje žita:Utvrđeno je da suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih za klijanje žita iznosi 50-60°C,

pa se na osnovu srednje dnevne temperature sredine može izračunati broj dana za klijanje, po formuli:

XK= Σ (50-60OC) : SDT

Σ (50-60)OC = suma temperatura potrebnih za klijanje,SDT= srednja dnevna temperatura.

Primer: Pri srednjoj dnevnoj temperaturi zemljišta od 10OC, broj dana za klijanje će biti: X= 55 / 10 = 5,5 dana, a pri optimalnoj temperaturi (20-25 °C) X=55 : 22 = 2.5 dana.

2) NICANJE. Nicanje je fenološka faza koja se manifestuje pojavom prvog zelenog lista iz koleoptila. Žita u fazi nicanja nazivaju se ponici, pa se može reći i da je nicanje fenofaza koja se manifestuje pojavom ponika nad površinom zemljišta. Praktično, nicanje nastupa kada se vide redovi.

Odmah nakon klicinih korenčića počinje da raste klicino stabaoce, koje probija omotač zrna, i rastući nagore izlazi na površinu zemljišta. Stabaoce je prekriveno beličastom zaštitnom opnom - koleoptilom. Koleoptila je prvi preobraženi klicin list, a uloga joj je da zaštiti stabaoce od mehaničkih povreda prilikom probijanja ka površini zemljišta. Pri izbijanju na površinu, pod pritiskom stabaoceta koje raste i dejstva sunčeve svetlosti, koleoptila puca i pojavljuje se prvi zeleni list (koleoptila se suši i propada).

Koleoptila je najčešće bezbojna, beličasta ili obojena antocijanom (raž), a prvi zeleni list je različitih nijansi zelene boje, što nam služi za razlikovanje žita u fazi nicanja.

Biološki minimum za nicanje: za strna žita 4–5OC, a za prosolika žita 8 -10OC.Vreme pojave ponika tj. broj dana od setve do nicanja, kod žita u optimalnim uslovima

iznosi 6-10 dana, i poželjno je da je što kraće. Vreme pojave ponika zavisi od krupnoće, ujednačenosti, i energije klijanja semena, dubine i vremena setve, temperature, vlažnosti....

Broj dana od setve do nicanja:

7


Zapaženo je da je za probijanje 1 cm zemljišta (a ponik žita se izdužuje 1 cm za 24 časa) potrebna srednja dnevna temperatura od 10-12OC. Ako znamo da je za klijanje potrebna suma temperatura od 50-60OC, a za svaki cm sloja zemljišta suma od 10-12OC, broj dana od setve do nicanja se može izračunati po formuli:

X = Š(50-60°C) +(10-12°C) x n + 20°CĆ : SDT

gde je: 50-60°C - Σ temperatura potrebnih za klijanje 10-12°C - suma temperatura za probijanje 1 cm sloja zemljišta n - dubina setve (cm) 20°C - temperatura potrebna da prvi zeleni list izađe iz koleoptila SDT- srednja dnevna temperatura.primer: SDT= 15°C n = 4 cm Izračunati broj dana od setve do nicanja:

X= (55+11 x 4+20) / 15 = 8 dana.

Razlike žita u fazi nicanja:Prava žita imaju uske, vertikalne listove, na poprečnom preseku ravne.Prosolika žita imaju šire, položenije listove (slabo povijene na dole), na poprečnom preseku

levkaste (osim pirinča).Pšenica - uski, vertikalni listovi, normalno zelene boje, koleoptila bela.Raž - koleoptil obojen antocijanom, list uzak, ravan, tamnozelen.Ječam - nešto širi, položeniji list, po obodu blago valovit, sivkastozelene boje (pepeljasta

prevlaka), ima najširu lisku od strnih žita, koleoptila bela.Ovas - list veoma sličan listu pšenice, ali se uvrće u smeru suprotno od kretanja kazaljke na

satu.Kukuruz - širok, položen list, levkast na preseku.Sirak - list sitniji od kukuruza, svetlije boje, može biti sa više primesa antocijana.Proso - list maljav, jako obrastao dlačicama.Pirinač - list sličniji listu pravih žita - uzan, vertikalan.

3.a) UKORENJAVANJE (međufaza) je faza brzog umnožavanja primarnog i sekundarnog korenovog sistema. U fazi 3-4 lista postojeći korenov sistem se još više razvija i prodire u dubinu do 60 cm.

3. BOKORENJE je fenofaza koja se manifestuje pojavom sekundarnih korenova ili sekundarnih stabala (bočni izdanci ili bočne grane) iz čvora bokorenja. Kažemo 'ili' zato što se sekundarni koreni i sekundarna stabla ne pojavljuju istovremeno:

Pojava sekundarnih korenovau fazi:

Pojava sekundarnih stabalau fazi:

Pšenica i ječamRaž i ovas

4-5 lista3-4 lista

3 lista3-4 lista

Proso KukuruzSirak

3-4 lista5-6 lista 6-7 lista7-8 lista

Bokorenje u stvari predstavlja specifičan način grananja stabla kod žita (podzemno grananje) iz podzemnih kolenaca stabla najbližih do površine zemljišta. To grananje odvija se u jednoj tački, koja se zove čvor bokorenja. Iz čvora bokorenja obrazuju se sekundarna stabla (bočni izdanci ili bočne grane) i sekundarni korenov sistem.

8


Čvor bokorenja predstavlja životni centar biljke. Ako listovi preko zime izmrznu, ili iz bilo kojih razloga propadne nadzemna masa, a čvor bokorenja ostane živ, biljka će se ponovo regenerisati. Uginuće čvora bokorenja povlači za sobom uginuće cele biljke. Čvor bokorenja se nalazi na dubini 2-3 cm ispod površine zemljišta, a na njegovu dubinu utiču obrada i tip zemljišta, vlažnost, krupnoća zrna, temperatura, a naročito svetlost (u gustom sklopu zbog zasenjivanja i nedostatka svetla čvor bokorenja se formira pliće, pa zimi može doći do ogoljavanja čvora bokorenja i uginuća biljke).

Pri optimalnim uslovima, bokorenje počinje oko 2-3 nedelje posle nicanja, i to u fazi formiranja 3-4 lista. Sva stabla po jednoj biljci čine bokor. U normalnim poljskim uslovima iz jednog zrna ozime pšenice može se dobiti 5-7 izdanaka po jednom bokoru (pri čemu je samo 1-3 produktivno), a kod jare 1-2. Istovremeno sa razvojem novih bočnih izdanaka, formira se i sekundarni korenov sistem - svaki novi dobro razvijen bočni izdanak može da formira sopstveni korenov sistem.

Bokorenje se odvija u temperaturnom intervalu od 5-20OC (optimalna temperatura je 15-17OC).Sva sekundarna stabla u jednom bokoru ne donose cvast i plod, pa se razlikuje ukupno i

produktivno bokorenje. Ukupno bokorenje predstavlja prosečan ukupan broj svih stabala (izdanaka) po jednoj biljci

(bokoru). Produktivno bokorenje je prosečan broj onih stabala po biljci koja daju cvast i plod.U jesen se izbroji broj biljaka / m2 = 500.Na proleće brojimo prezimele biljke = 400.U fazi vlatanja brojimo sva stabla = 580.U fazi sazrevanja brojimo klasove = 480.Koeficijent ukupnog bokorenja = sva stabla / broj prezimelih biljaka = 580 / 400 = 1,40.Koeficijent produktivnog bokorenja = broj klasova / broj prezimelih biljaka = 480 / 400 =

1,20.Prema obliku bokori mogu biti uspravni ili ležeći, zbijeni ili rastresiti.Ozima žita bolje bokore od jarih. Najjače bokore ozima raž i ječam. Bokorenje žita odvija se

u jesen, ali se može, pri povoljnim uslovima, produžiti i u proleće. Izdanci koji u momentu vlatanja glavne vlati nemaju bar 2-3 lista i sopstveni koren, propadaju ili ne donose klas i plod. Broj produktivnih klasova kod pšenice treba da iznosi 500-700 / m2.

4. VLATANJE (porast u stablo, kolenčenje) je pojava izduživanja članaka glavnog izdanka, kada se unutar njegovog lisnog rukavca, na 2-5 cm iznad površine zemlje, može napipati prvo kolence stabla. U stvari to je fenofaza u kojoj počinje interkalarni porast stabla. Mora se razlikovati od lažnog stabla koga čine prazni lisni rukavci jedan u drugom.

Još u periodu bokorenja počinje se razvijati stablo sa vrlo kratkim člancima i začetak klasa. Tada dužina članaka nije veća od prečnika stabla. Kolenca su jako zbližena i izgledaju kao koncentrični prstenovi. Po završetku bokorenja, članci počinju da se izdužuju interkalarno pa se stablo pojavljuje na površini zemljišta. Biljka tada ulazi u fenofazu vlatanja.

Početkom vlatanja se smatra momenat kada je unutar lisnog rukavca glavnog stabla moguće napipati prvo kolence stabla, na visini 2-5 cm iznad zemlje.

Sve prethodne faze spadaju u vegetativnu fazu razvića. Sa početkom vlatanja počinje generativna faza.

Period od početka vlatanja do klasanja je faza najintenzivnijeg porasta, stvaranja velike vegetativne mase i formiranja generativnih organa - kritična faza (biljka mora biti optimalno snabdevena vodom i mineralnim materijama).

Obzirom da u ovoj fazi dolazi i do začinjanja generativnih organa, tj. do diferenciranja cvasti, već u vlatanju možemo prognozirati potencijalni nivo prinosa (međutim, stvarna visina prinosa dalje će zavisiti od vremenskih uslova u kasnijim fazama, naročito u nalivanju zrna). U fazi

9


vlatanja se formiraju faktori prinosa: broj biljaka / m2, broj klasaka u klasu, broj cvetova (zrna) u klasku, masa 1000 zrna.

Razlike pravih žita u fazi vlatanja: žita se u periodu vlatanja najlakše i najsigurnije razlikuju po građi ligule i aurikula:

Pšenica Raž Ječam Ovas

LigulaSrednje

razvijenaSrednje

razvijenaSlabo razvijena

Jako razvijena, izdužena,

na ivicama nazubljena

AurikuleSrednje

razvijene, maljave

Srednje razvijene, ali

bez malja, brzo se suše i otpadaju

Jako razvijene, krupne, bez malja, srpaste i

međusobno se preklapaju (ukrštaju)

Nema aurikula

5. a) (međufaza) VRETENANJE je međufaza između vlatanja i klasanja, kada se zapaža znatan porast klasa (metlice) u rukavcu vršnog lista, pa taj deo biljke dobija vretenast izgled (vršni lisni rukavac ima oblik vretena jer se u njemu nalazi potpuno formirana cvast).

5. KLASANJE (METLIČENJE). Klas i klasići začinju se još u fazi bokorenja. Nakon toga sledi intenzivan porast stabla (vlatanje), brzo izduživanje pojedinih internodija. i pojava klasa (metlice) iz lisnog rukavca vršnog lista. Klasanje je fenofaza u kojoj se klas (metlica) sa 1/3 dužine pojavi iz rukavca vršnog lista.

Razlike pravih žita u fazi klasanja:

Osobina Pšenica Raž Ječam OvasTip cvasti Klas Klas Klas MetlicaBroj klasaka na useku vretena klasa

1 1 3 1

Broj cvetova u klasku 3-5 (2-7) 2 (3) 1 2-4 (1)

6. CVETANJE, OPLODNJA I FORMIRANJE ZRNA. CVETANJE je fenofaza koja se manifestuje pojavom prašnika. Kod većine žita cvetanje nastupa odmah nakon klasanja. Izuzeci su raž (cvetanje nastupa 8-10 dana nakon klasanja) i ječam (cvetanje nastupa pre punog klasanja, dok je klas još u rukavcu lista).

Žita se dele na samooplodna (pšenica, ječam, ovas, pirinač, proso, sirak) i stranooplodna (raž, kukuruz, i delimično sirak). Isključivi autogam je samo ječam, dok ostala žita mogu delimično biti i stranooplodna.

Kod pšenice cvetanje nastupa odmah nakon klasanja, a oprašivanje se vrši u momentu otvaranja cvetova (bubrenjem lodikula otvara se cvet, ali su prašnici već zreli, i u momentu otvaranja cveta pucaju prašne kesice i vrši se oplodnja, uglavnom u istom cvetu).

Kod raži cvet se otvara pod uticajem bubrenja lodikula i prašnici izlaze izvan cveta. Kada prašne kesice sazru, (posle 8-10 dana), iz njih izlazi polen i raznosi se vetrom na tučkove drugih cvetova.

Kukuruz je jednodoma biljka, sa razdvojenom muškom i ženskom cvasti na istoj biljci. Muška cvast je metlica, nalazi se na vrhu stabla i cveta 2-4 dana ranije u odnosu na žensku cvast - klip.

Klas cveta od sredine ka osnovi i vrhu. Metlica cveta od vrha prema osnovi, a klip od osnove ka vrhu (zrna u osnovi klipa su obično krupnija, jer se prva formiraju).

Nakon cvetanja nastupa OPLODNJA, polenova zrna padaju na žigove tučka, klijaju i oplođuju jajnu ćeliju.

10


Nakon toga žigovi se suše i odumiru, a zametak počinje da se razvija i postepeno dostiže veličinu normalno razvijenog zrna. Obrazuje se klica sa svim svojim delovima. Ćelije endosperma pune se rezervnim hranjivim materijama koje intenzivno prelaze iz stabla i listova u zrno. Ovaj period se naziva FORMIRANJE ZRNA. U ovoj fazi zrno intenzivno raste u dužinu, boja zrna na početku faze je beličasta, a na kraju zelena. Formiranje zrna traje od oplodnje, a završava se pred nastupanje mlečne zrelosti, tj. do nalivanja zrna. Faza formiranja zrna traje 10-15 dana, i za to vreme se nakupi 15-20% ukupnog prinosa suve materije zrna. Sadržaj vode pada sa 80-95% na 65% na kraju faze.

7. SAZREVANJE. Kada je zrno formirano po veličini i obliku, u njemu nastupa intenzivno nakupljanje rezervnih hranljivih materija, počinje nalivanje zrnaa) Nalivanje zrna (mlečna zrelost) . U ovoj fazi je najintenzivnije nakupljanje hranjivih materija u zrnu, dakle i najveće povećanje suve mase zrna. Nalivanje ukupno traje oko 20 dana, a za to vreme nakupi se 60-70% ukupnog prinosa suve materije zrna. Nalivanje počinje od početka mlečnog stanja, preko testastog, a traje do početka voštane zrelosti. Sadržaj vode u zrnu opada sa 65% na 40% (kod pravih) tj. do 35% (kod prosolikih žita). Nalivanje zrna deli se na 2 podperioda:

- Početak - sadržaj vode opada sa 65-50%. Biljke su još uvek zelene, ali se u donjem delu zapaža žućenje stabla i donjih listova. Lisna kolenca su zelena i sočna. Zrna su zelena, a konzistencija im je žitko-mlečna. Pri pritisku na zrno istiskuje se mlečno bela tečnost (rastvorena skrobna zrna, jer u endospermu još nisu formirani ćelijski zidovi). Ova faza traje 10-12 dana.

- Drugi period (period testastog stanja) - sadržaj vode opada sa 50-40%. Traje 6-10 dana. Konzistencija endosperma je testasta ili sirasta. Pri pritisku na zrno sadržaj se istiskuje. Biljke su žute, mada u povoljnim godinama zelenu boju još imaju vršni listovi, članci stabla i pleve.

b) Voštana zrelost (žuta zrelost) - biljka je skoro potpuno žuta, listovi odumiru. Zelena su još samo vršna kolenca i delovi klasa. Zrno dobija karakterističnu boju za sortu. Konzistencija zrna je voskasta, lako se gnječi i reže noktom. Sadržaj vode u zrnu opada sa 40 na 20% (kod pravih) tj. sa 35 na 25% (kod prosolikih žita). Nakupljanje organske materije se završava. Faza traje 6-12 dana. Voštana zrelost ima najveći proizvodni značaj - u ovoj fazi nastupa optimalno vreme žetve većine žita. Radi preciznijeg određivanja momenta žetve, voštana zrelost se deli na 3 podperioda: početak, sredinu i kraj voštane zrelosti.

- Početak - sadržaj vode opada sa 40 na 36%,- Sredina - sadržaj vode opada sa 35 na 25%- Kraj - sadržaj vode opada sa 24 na 20%,

Optimalno vreme za žetvu većine žita je kraj voštane i početak pune zrelosti.v) Puna zrelost - biljka je žuta i suva, listovi odumrli (suvi). Klas i zrno imaju tipičnu boju za sortu. Zrno otvrdnjava, puca pod zubima, na njemu ne ostaje trag nokta. Povećanja prinosa više nema, u zrnu se smanjuje sadržaj vode sa 20-14%. Puna zrelost obuhvata 2 podperioda:

- Početak pune zrelosti - sadržaj vode opada sa 20 na 18%,

- Kraj pune zrelosti - sadržaj vode opada sa 17 na 14%.

Sa manje od 13% vlage nastupa prezrelost useva i jako osipanje zrna. Pri vlažnim uslovima, sazrevanje se produžava i žetva kasni. Pri suvim uslovima i povećanoj temperaturi sazrevanje se ubrzava.

PŠENICA - Triticum sp.

Red PoalesPorodica PoaceaePodporodica Pooideae

11


Rod Triticum (22 vrste)Postoji više klasifikacija pšenice, a ona koju mi koristimo je najrasprostranjenija (po

Flaksbergeru, a dopunio je Žukovski). Osnova za ovu klasifikaciju je broj hromozoma u polnim odnosno u telesnim ćelijama n ili 2n.

Unutar ove klasifikacije postoje 4 grupe.

1. Diploidna (2n=14 - ima tri vrste):

- T. monococcoides (divlji jednozrnac)- T. monococcum (kulturni jednozrnac)- T. urartu (divlja pšenica urartu)

2. Tetraploidna (2n=28 - ima 11 vrsta):

- T. dicoccoides (divlji dvozrnac)- T. dicoccum (kulturni dvozrnac)- T. timophevi- T. paleocolchicum (kolhitski dvozrnac)- T. aetiopicum (abisinska pšenica)- T. turgidum (engleska pšenica)- T. persicum- T. chaldicum (haldska pšenica)- T. orientale (orijentalna)- T. polonicum- T. durum (tvrda)

3. Heksaploidna (2n = 42 ima sedam vrsta)

- T. vulgare (obična, meka)- T. spelta (krupnik)- T. compactum (patuljasta)- T. sphaerococum (okruglozrna)- T. macha- T. vavilovi- T. amplissifolium (širokolisna pšenica)

4. Oktoploidna (2n = 56 - ima 1 vrstu):

- T. fungicidum (pšenica otporna prema gljivičnim bolestima)

Navedena klasifikacija je genetičko grupisanje vrsta pšenice. Sa praktičnog stanovištva, pogodnija je podela na vrste sa lomljivim i nelomljivim vretenom klasa. Na Zapadu se koristi klasifikacija po Mek Keju (Mac Key), a glavni kriterijumi su:

1) Broj hromozoma u polnim ćelijama (n = genom), pa je n = 7 = genom A, n = 14 = AB, n = 21 = ABD.

2) Podela na divlje i kulturne vrste u okviru kojih se razlikuju:

- vrste sa lomljivim vretenom klasa (plevičaste vrste),

- vrste sa nelomljivim vretenom klasa (zrno se lako vrši, to su gole pšenice).

Za ovu podelu je karakteristično da se sve vrste heksaploidne grupe smatraju podvrstama T. aestivum.

Analiza vrsta

Za određivanje vrsta potrebno je imati potpuno zrele i što tipičnije klasove. Moramo znati bočnu i ličnu stranu klasa.

12


Kod bočne strane vide se naizmenično poredani klasci sa jedne i druge strane klasa. Ako gledamo pojedinačno jedan klasak onda vidimo jednu plevu i u dubinu naizmenične cvetove, ali ne znamo koliko ih ima.

Kod lične strane klasa vide se klasci sa samo jedne strane vretena klasa, a ako posmatramo jedan klasak, onda vidimo obe pleve i sve cvetove sa njihovim delovima.

1. Vršna internodija (može biti šuplja, ispunjena ili delimično ispunjena),

2. Odnos lične i bočne strane klasa,

3. Položaj i dužina osja (dugačko i paralelno ili kratko i razilazeće),

4. Lomljivost vretena klasa,

5. Odnos dužine pleva i plevica,

6. Pleve,

- čvrstoća (čvrste, kožaste, opnaste)- izraženost grebena- izraženost zupca (dugačak, kratak, povijen),- izraženost ramena (bez ramena, koso, uglasto, zašiljeno),

7. Oblik zrna:

- Oblik: izduženo, jajasto, ovalno, bokasto. - Struktura. - Izraženost bradice i brazdice.

1) Triticum spelta (krupnik). Vršna internodija šuplja. Bočna strana šira od lične, sa osjem. Lomljiva vretena klasa. Pleve i plevice približno iste veličine. Zrno je krupno i zove se još i krupnik. Pleva krupna i čvrsta.

2) Triticum monococcum (kulturni jednozrnac). Vršna internodija delimično ispunjena. Bočna strana klasa je šira od lične. Osje dugačko i paralelno. Klas je pljosnat. Vreteno klasa lomljivo.

3) Triticum turgidum. Vreteno klasa nelomljivo i grana se, osje dugo i paralelno.

4) Triticum persicum. Klas je crn, osje i na plevama i spoljnim plevicama.

5) Triticum compactum. Jako zbijen klas sa najvećim brojem cvetova u klasku.

Razlike tvrde i meke pšenice

U svetskim razmerama najviše se gaji meka, a posle nje tvrda pšenica.

Osobine Obična pšenica Tvrda pšenica

Vršna internodija Šuplja Ispunjena

OsjeBez osja (a ako ima ono je kratko i lepezasto)

Sa osjem koje je dugačko i paralelno

Zbijenost klasa Rastresit Zbijen

Odnos lične i bočne strane klasa

Lična šira od bočne Bočna šira od lične

Oblik plevaUzdužno naborane, a greben se u osnovi gubi

Glatke pleve, greben jako izražen i ukošen

Veličina zrnaSitnije zrno, okruglasto, brazdica jako izražena i duboka čija dubina prelazi ½ debljine zrna

Krupnije, izduženije zrno, na poprečnom preseku trouglasto, brazdica plitka i uska

Struktura zrna Brašnasta Staklasta

Oblik klice Okrugla i udubljena Izdužena i ispupčena

13


Vreme setve Ozima Jara

Niža sistematska jedinica od vrste je podvrsta. Pšenica nema podvrste, nego još niže sistematske jedinice, a to su varijeteti. Varijeteti T. vulgare se razlikuju na osnovu:

- boje klasa- boje zrna- osjatosti- maljavosti pleva

14

Posebno ratarstvo 2

Najrašireniji varijetet je lutescens.

VARIJETETI Boja zrna Boja klasa Osje Maljavost plevalutescens Crvena Bela / /erythrospermum Crvena Bela Belo /albidum Bela Bela / /graecum Bela Bela Belo /milturum Crvena Crvena / /ferrigeneum Crvena Crvena Crveno /velutinum Bela Crvena / Maljavo

Zbijenost klasa je prosečan broj klasića na 1 cm dužine vretena klasa.

Zbijenost = ukupan broj klasića - 1 dužina vretena klasa (cm)

Meka pšenica Tvrda pšenica

Rastresit klas < 1,6 < 2,4Srednje zbijen klas 1,7 – 2,2 2,5 – 2,9Zbijeni klas 2,3 – 2,8 > 2,9Vrlo zbijen klas > 2,8 /

SPECIFIČNOSTI MORFOLOGIJE PŠENICE

KOREN je žiličast, prodire u dubinu 1,5 – 2 m, klija 3 - 5 korenčića (ozime sa 3, a jare sa 5).

STABLO je uspravno, cilindrično, člankovito, normalno zelene boje (ima 5 - 6 članaka).

LIST. Liska dugačka, uska, centralni nerv izražen, normalno zelene boje.

Ligula srednje razvijena, aurikule srednje razvijene, maljave. List je uzan i linearan.

CVAST je klas, na useku vretena klasa nalazi se klasak, a u njemu najčešće 3 - 5 cvetova (a može ih biti i 2 – 7). Zrno golo, retko plevičasto.

Masa 1000 zrna kreće se od 30 - 50 grama.

Sorte (najniža sistematska jedinica je sorta) :

Pobeda, Renesansa, Pesma, Zlatka, Mina, LJiljana, Sofija, Vila, Balkan, Danica, Proteinka, Milica, Evropa 90, Kremna, Nevesinjka.

JEČAM - Hordeum sativum

Red: PoalesPorodica: PoaceaePodporodica: PooideaeRod: Hordeum

SPECIFIČNOSTI MORFOLOGIJE JEČMA

KOREN je žiličast, prodire u dubinu 1,2 do 1,5 m, relativno slabo razvijen, najslabije od pravih žita. Klija sa 5 - 8 klicinih korenčića.

STABLO je uspravno, člankovito, visine do 1,5 m. Najmanje otporno prema poleganju među pravim žitima. Dobro se bokori, naročito je izraženo produktivno bokorenje. Jari ječam bolje bokori od ozimog.

LIST je iste građe kao i kod ostalih pravih žita, osim što je kod prvih listova posle nicanja liska nešto šira, kraća i po obodu valovita, sivkasto zelene boje. Ligula je slabo razvijena, a aurikule su jako razvijene, srpaste i jako se međusobno preklapaju.

15

Posebno ratarstvo 2

CVAST je klas, a na svakom useku vretena klasa nalaze se po tri klaska, a u svakom klasku po jedan cvet.

Pleve su male, kraće od plevica, slabo razvijene, veoma uske, pločaste, na vrhu prelaze u duže ili kraće maljaste izraštaje.

Plevice su dobro razvijene, obuhvataju zrno i slepljene su uz njega (zrno je plevičasto). Kod golozrnih ječmova plevice samo obuhvataju zrno i u vršidbi spadaju sa njega.

PLOD. Zrno je široko zaobljeno sa leđne strane, ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je romboidan ili eliptičan. U osnovi zrna, u njegovoj brazdici, nalazi se tzv. bazalna četkica koja predstavlja rudiment drugog, neplodnog cveta. Pokrivena je gustim ili retkim, dužim ili kraćim dlačicama, a služi za raspoznavanje dvoredih od višeredih ječmova. Dvoredi ječmovi imaju dugodlaku bazalnu četkicu, a višeredi kratkodlaku.

Dvoredi i višeredi ječmovi mogu se razlikovati i po veličini, obliku i ujednačenosti zrna:

Zrna dvoredog ječma su sitnija, ali su po veličini ujednačena i simetrična, jer se slobodno razvijaju na useku vretena klasa.

Zrna višeredog ječma su krupnija, ali neujednačena po veličini: srednje zrno je krupnije i simetrično, a dva bočna su sitnija i asimetrična, sa karakterističnim udubljenjem u osnovi, jer naležu na središnje zrno.

SISTEMATIKA JEČMA:

U zavisnosti od broja plodnih klasaka na useku vretena klasa, izvršena je podela na sledeće 3 podvrste:

1. Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum) – višeredi (šestoredi) ječam,

Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska i sva tri su razvijena i plodna.

2. Hordeum sativum ssp. distichum - dvoredi ječam,

Na jednom useku vretena klasa nalaze se tri klaska, ali je plodan samo središnji. Ostali (bočni) klasci su neplodni, i u većoj ili manjoj meri reducirani. Sa svake strane vretena obrazuje se po jedan vertikalni red klasaka.

3. Hordeum sativum ssp. intermedium - prelazni ječam (nema privredni značaj).

Mogu da budu plodna od 1 - 3 klaska, bez pravila.

Višeredi ječmovi - (polystichum) se na osnovu zbijenosti klasa dele u dve grupe:

a) Aeljuale (hexastichum) - pravilni šestoredac. Klas je zbijen, i od osnove do vrha klasa formira se šest pravilnih redova zrna (2 puta po 3 simetrična reda). Na poprečnom preseku klas ima oblik pravilne šestokrake zvezde - to je pravilni šestoredac.

b) Inaeljuale - nepravilni šestoredac ili četveroredac. Klas je rastresit, naročito pri vrhu. Središnji klasak je priljubljen uz vreteno, pa bočni klasci imaju dosta prostora da mogu da se preklapaju. U osnovi, gde je klas nešto zbijeniji, klas deluje kao pravi šestoredac, a pri vrhu dolazi do preklapanja bočnih redova, pa klas izgleda kao da ima četiri reda. Ako klas posmatramo od gore, na preseku on ima oblik pravougaonika.

Dvoredi ječmovi se takođe dele na dve grupe i to na osnovu stepena redukcije neplodnih bočnih klasaka:

- Grupa Nutantia - kod nje neplodni bočni klasci imaju razvijene pleve i plevice, ponekad i prašnike.

- Grupa Deficientia - reducirani bočni klasci imaju razvijene samo pleve.

U proizvodnji su zastupljeni višeredi ječmovi najčešće kao stočni, a od dvoredih (pivski) ječmovi iz grupe Nutantia i to tipovi: Nutans, Erectum i Zeachriton.

16

Posebno ratarstvo 2

Varijeteti ječmova određuju se na osnovu zbijenosti klasa, plevičavosti zrna, nazubljenosti osja i boje klasa.

Varijetet Plevičavost zrna Osobina osja Zbijenost klasa Boja klasa

Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum), grupa Aeljuale

Parallelum Plevičasto Nazubljeno Zbijen Žut

Pyramidatum

Plevičasto Nazubljeno Zbijen, koničan Žut

Hordeum sativum ssp. vulgare (polystichum), grupa Inaeljuale

Pallidum Plevičasto Nazubljeno Rastresit Žut

Nigrum Plevičasto Nazubljeno Rastresit Crn

Trifurcatum Golo Trorogi izraštaj Rastresit Žut

Hordeum sativum ssp. distichum, grupa Nutantia

Erectum Plevičasto Glatko Zbijen Žut

Nigricans Plevičasto Nazubljeno Rastresit Crn

Nudum Golo Nazubljeno Rastresit Crn

Grupa Deficientia u našim agroekološkim uslovima nije zastupljena ni sa jednim varijetetom i sortom.

Zbijenost klasa se kod ječma određuje na osnovu prosečnog broja useka vretena klasa na 1 cm dužine vretena.

- Kod višeredih ječmova klas je rastresit, ako ima < 3,5, a zbijen ako ima 3,5 – 7,50.

- Kod dvoredih ječmova klas je rastresit ako ima < 2,65, a zbijen ako ima 2,66 – 3,25 useka.

Kod dvoredih ječmova postoje 3 tipa klasa:

1) Nutans. U punoj zrelosti klas je povijen naniže, rastresit je i u okviru njega postoje 2 podtipa:

- «A» ili Hana podtip . Bazalna četkica je jednoćelijska, a dlačice na bazalnoj četkici su duge. Biljka je otpornija na nepovoljne klimatske uslove.

- «C» ili Ševalije podtip . Bazalna četkica ima kratke višećelijske dlačice, a biljke su manje otporne na nepovoljne klimatske uslove.

2) Erectum. U punoj zrelosti je uspravan i sužava se od osnove prema vrhu.

3) Zeocrithon. Klas je zbijen i ima lepezasto prošireno osje.

PROSOLIKA ŽITA

KUKURUZ - Zea mays

Familija: Poaceae

Podfamilija: Panicoideae

Tribus (grupa): Maydeae – ima 8 rodova od kojih su najznačajnija tri roda koja su najbliži srodnici kukuruza. Ovi rodovi se razlikuju od mnogih rodova iz porodice trava po tome što imaju ispunjeno stablo i razdvojene muške i ženske cvetove.

- Euchlaena (Teozinta) ima razgranato stablo i klip u vidu metlice. Zrno je relativno sitno i javlja se kao korov u Centralnoj Americi. Može da ima i jednogodišnje i višegodišnje forme. Lako se ukršta sa kukuruzom.

17

Posebno ratarstvo 2

- Tripsacum (Gamma grass). To su uglavnom višegodišnje forme sa visokim stablom, uskim listovima i jednopolnim cvetovima koji se nalaze u jednoj cvasti. Ukrštanjem Tripsacuma sa kukuruzom dobijaju se forme slične Teozinti.

- Zea ima samo jednu vrstu i to kulturnu - Zea Mays sa 2n = 20 hromozoma. Nema divljih praroditelja u slobodnoj formi i za nju je karakteristično da je najpolimorfnija od svih žita (ima dosta oblika i karakteristika).

U okviru vrste Zea mays, razlikuje se devet podvrsta kukuruza. Osnovni kriterijumi za klasifikaciju je spoljni oblik zrna i unutrašnja građa zrna (odnos rožnatog i brašnastog endosperma):

1) Zea mays ssp. indentata (dentiformis) – zuban. Zrno je prizmatično, klinastog oblika, sa udubljenjem na vrhu. Rožnati endosperm se nalazi na bokovima zrna, dok se brašnasti endosperm nalazi u središtu i vrhu zrna. Krupnijeg je habitusa, najčešće formira samo jedan krupan, cilindričan klip, sa 14-18 redova zrna. Daje veće prinose, ali slabijeg kvaliteta, zbog malog udela rožnatog endosperma (belančevina), jer ovde preovladava skrob.

Udubljenje na vrhu zrna se formira u fazi sazrevanja. Nastaje zbog različite brzine sušenja rožnatog i brašnastog endosperma. Brašnjavi endosperm brže gubi vodu, smanjuje se zapremina i to se odražava formiranjem ulegnuća.

VARIJETET BOJA ZRNA BOJA KOČANKELeucodon bela belaAlborubra bela crvenaXanthodon žuta belaFlavorubra žuta crvena

2) Zea mays ssp. indurata – tvrdunac. Zrno je ovalnog oblika, pljosnato, oblih ivica sa zaobljenim ispupčenim vrhom i sjajne površine. Kvalitetnije je od zrna zubana jer ima više rožnatog endosperma. Formira 1-2 klipa, koji su sitniji, tanji i imaju 8-12 redova. Ranije gajene sorte su se zvale osmaci (8 redova). Stablo je niže, sklonije formiranju zaperaka, kraće vegetacije i manjeg prinosa. Preovladavaju rani i srednjerani hibridi. Varijeteti:

VARIJETET BOJA ZRNA BOJA KOČANKEAlba bela bela

Erythrolepis bela crvenaVulgata žuta bela

Rubropaleata žuta crvena

3) Zea mays ssp. sacharata – šećerac. Ima povećan sadržaj šećera u zrnu i obično se koristi u povrtarstvu. U punoj fiziološkoj zrelosti zrno je po celoj površini smežurano (naborano), izduženog, klinastog oblika. Šećerac ima isključivo rožnati endosperm (nema brašnastog), bogat je prostim šećerima. Zrno je belo ili žuto. Klipovi su srednje veličine. Stablo je niže sa više zaperaka i klipova. Kratke je vegetacije.

4) Zea mays ssp. everta – kokičar ili kokavac. Zrno je slično tvrduncu, ali sitnije. Preovladava rožnati endosperm, a brašnavi samo oko klice. Boja zrna je od bele do crne. Stablo formira više zaperaka, više sitnijih klipova, ranostasan je je, pa je prinos mali, ali kvalitetan. Rožnati endosperm je nepropusan za vodu i usled oslobađanja vodene pare iz brašnavog dela dolazi do raspadanja zrna. Zapremina kokice treba da je 20-30 puta veća od zapremine zrna. Prema obliku zrna postoje dva varijeteta:

- oryzoides - pirinčar (zrno izduženo, liči na pirinač),- gracillina - biserac (ima pravilan loptast oblik).

18

Posebno ratarstvo 2

5) Zea mays ssp. amylacea - mekunac. Zrno je okruglasto ali bez sjaja i ima isključivo brašnasti endosperm, tako da je meko. Uglavnom se koristi u industriji skroba.

6) Zea mays ssp. ceratina – voštani kukuruz ili kineski kukuruz je sličan tvrduncu s tim da ima mat boju i zrno je ispunjeno voskastim endospermom. Ovaj kukuruz potiče iz Kine i koristi se za proizvodnju lepka.

7) Zea mays ssp. tunicata – kukuruz plevičar. Svako zrno je potpuno obuveno sa plevama i plevicama. Nema neku privrednu važnost.

8) Zea mays ssp. amylosacharata – meki šećerac je kombinacija između mekunca i šećerca. Donji deo zrna je brašnast, a gornji deo je u tipu šećerca.

9) Zea mays ssp. semiindentata – poluzuban. Razlikuje se od pravog zubana po tome što ima slabije izraženo ulegnuće zrna. Zrno je zaobljenije, uže i deblje i nije tako spljošteno. Ne gaji se na većim površinama.

MORFOLOŠKE OSOBINE KUKURUZA

KOREN je žiličast, ide u dubinu od 2,5 - 3 m. Kod kukuruza imamo pet vrsta korenova:

1.) Klicin koren - kukuruz klija sa jednim klicinim korenom, koji se razvija iz korenka klice, dobro je razvijen, dobre usisne moći. Značajan je u prvim fazama razvoja biljke dok se ne pojave korenovi čvora bokorenja. Aktivan je tokom čitave vegetacije i snabdeva biljke vodom i mineralnim materijama (posebno iz dubljih slojeva zemljišta).

2.) Hipokotilni korenovi nazivaju se još i bočni klicini korenovi. Izbijaju na mestu gde stabaoce probija semenjaču, a to je negde na oko 2/3 dužine semena. Obično se formira 3 - 5 hipokotilnih korenova koji imaju veliki značaj u ishrani biljke do pojave korenova čvora bokorenja. Zajedno sa klicinim korenom čine primarni korenov sistem koji je do faze bokorenja jedini korenov sistem. Pojavom korenova čvora bokorenja, smanjuje se značaj hipokotilnih korenova, ali funkcija ostaje do kraja vegetacije. Ako se ošteti klicin koren, nešto jače se razvijaju hipokotilni korenovi, a u slučaju njihovog oštećenja neznatno se povećava masa klicinog korena. Ako se ošteti klicin i hipokotilni koren, biljka zaostaje u porastu. Ovaj koren je vrlo značajan pri oštećenju sekundarnog korena, prodire dublje u zemljište i snabdeva biljku sa vodom.

3.) Epikotilni korenovi se javljaju na epikotilu, odnosno delu stabaoceta između hipokotilnih korenova i čvora bokorenja. Slabo su razvijeni i nemaju veći značaj za ishranu kukuruza. Sastoje se iz nekoliko korenovih dlačica.

4.) Sekundarni korenovi ili korenovi čvora bokorenja - čvor bokorenja se formira od 5 - 7 kolenaca klicinih listova koji se mogu videti u čvoru bokorenja. To je period kada biljka ima 3 - 4 lista (faza bokorenja). U početku rastu približno paralelno sa površinom zemlje, a kasnije se geotropno orijentišu u dublje slojeve zemljišta. Dinamika razvoja sekundarnog korena uslovljava dubinu međurednog kultiviranja i širinu zaštitne zone. Čine glavnu masu korenovog sistema kukuruza i najvećim delom se nalaze u površinskom sloju zemljišta. Kod odrasle biljke imaju najveći značaj u njenoj ishrani.

5.) Vazdušni korenovi ili panxe nastaju od prvih kolenaca stabla iznad površine zemlje. Oni su zadebljali, obično zelene boje i vrše asimilaciju, a ako se pokriju vrše funkciju pravog korena (dobijaju korenske dlačice i usvajaju hranljive materije i vodu iz gornjeg dela oraničnog sloja). Ovi korenovi imaju potpornu ulogu.

STABLO kukuruza može da bude visine od 1 - 5 m (u našim agroekološkim uslovima od 1,5 - 3,25 m), debljine je najčešće 2 - 3 cm, mada može da bude i do 5 - 6 cm. Stablo je ispunjeno parenhimom u kom do faze cvetanja može da bude i do 5 % šećera i zbog toga je bitno da ukoliko

19

Posebno ratarstvo 2

se koristi za silažu, silira pre metličenja (koristi se kao ugljeno-hidratna komponenta). Broj nadzemnih internodija je od 8 - 12, a može biti i do 25. Broj internodija zavisi od podvrste i hibrida.

Središnja internodija ima uzdužno udubljenje koje nastaje zbog toga što se deo meristema te internodije preobražava u pupoljak iz koga u kasnijim periodima nastaje bočna grana na čijem vrhu se nalazi ženska cvast ili klip. Internodija iznad klipa nema to uzdužno udubljenje, bočnih grana i ne može da formira klip. Na vrhu stabla formira se metlica - muška cvast.

Iz pazuha donjih, klicinih listova nastaju bočne grane ili zaperci. Iz čvora bokorenja se ne formiraju istovremeno sekundarni korenovi i sekundarna stabla. Sekundarna stabla se formiraju kada biljka ima 6 - 7 listova, a sekundarni korenovi kada biljka ima 3 - 4 lista. Iz pazuha najjačeg lista, formira se i najjače sekundarno stablo. Poželjno je da donje internodije stabla budu što kraće i deblje, odnosno da kolenca budu što bliža jedno drugom, jer je stablo otpornije prema poleganju i takvi hibridi se mogu sejati u gušćem sklopu.

LIST se sastoji iz lisnog rukavca, ligule, aurikule i liske. Liska je relativno široka i dugog levkastog preseka sa jako izraženim centralnim nervom. Sa lica list je maljav, a sa naličja glatke površine. Ivice lista su talasaste jer deo lista koji je bliži središnjem nervu sporije raste nego onaj koji je udaljeniji. Noviji hibridi nemaju ligulu. Broj listova zavisi od broja internodija. Ranostasniji hibridi imaju 8 - 10 listova, a kasnostasniji od 18 - 22 lista. Noviji hibridi imaju uspravne listove - erektofilni tip lista. Takvi hibridi se mogu sejati u gušćem sklopu. List zbog svoje veličine i građe može da nakuplja rosu i manje količine padavina. Prema ulozi koju imaju u formiranju prinosa, sve listove kukuruza delimo u dve kategorije:

1.) listovi ponika - klicini listovi - njihova kolenca formiraju čvor bokorenja i ti listovi praktično izbijaju iz zemlje. Klicini listovi su začeti još u samoj klici. Kod ranostasnijih hibrida imamo pet, a kod kasnostasnijih sedam ovih listova.

2.) listovi stabla (pravi listovi) se nalaze iznad zemlje. U okviru ove grupe razlikujemo, donje, srednje i gornje lišće. Za formiranje prinosa najvažniji su središnji listovi ili listovi klipa (list u čijem se rukavcu formira klip, list iznad i ispod klipa). Biljka ima mogućnost formiranja 10 klipova. Ako suša ošteti list u čijem pazuhu nastaje klip, dolazi do drastičnog opadanja prinosa. Vršni listovi su listovi iznad klipa. U pazuhu ovih listova ne može da se formira klip i ovi listovi su odgovorni za formiranje metlice.

CVAST - Kukuruz je jednodoma biljka. Polovi su razdvojeni i nalaze se u dve cvasti. Muška cvast je metlica, a ženska cvast je klip.

METLICA ili muška cvast se sastoji iz centralne ose i bočnih grana prvog reda na kojima se nalaze u parovima dvocvetni klasci. Na centralnoj osi klasci obrazuju četiri reda, a na bočnim granama dva reda. Klasak se sastoji iz dve široko maljave pleve (koje po površini imaju 3-8 uzdužnih nerava), vretenceta klaska i dva cveta. Oba cveta su plodna. Cvet se sastoji iz dve veoma tanke opnaste plevice i tri prašnika. Tučka nema. Na jednoj biljci može biti i do 7000 prašnika (u dve antere ima oko 2000 polenovih zrna), što znači da na jednoj biljci može biti i do 14 miliona polenovih zrna. Oprašivanje je anemofilno.

KLIP se sastoji iz:- Drške klipa koja predstavlja bočnu granu i ima jako skraćene internodije iz čijih kolenaca nastaju preobraženi listovi.

- Komušina ili ovojni omotač klipa. Komušinu obrazuju lisni rukavci listova koji polaze sa kolenaca drške klipa. Liske su jako reducirane i postoje samo kod vanjskih ovojnih listova. Ima zaštitnu ulogu i od broja i debljine listova komušine, zavisi kojom brzinom će zrno gubiti vodu (sazrevati).

- Kočanka (oklasak, šapurika, vreteno klipa). Na vretenu u parnom broju redova se nalaze klasci. Sastoje se iz dva cveta, s tim što je plodan samo gornji cvet (osim kod šećerca gde su plodna oba). Klasak ima dve veoma čvrste, zadebljale bele pleve koje grade grubu strukturu saća kočanke u kojoj

20

Posebno ratarstvo 2

je smešteno seme. Plodni cvet se sastoji iz dve plevice (koje su tanke, opnaste i daju boju kočanki), dve plevičice i tučka koji ima jako izduženi stubić koji se u vreme cvetanja klipa pojavljuje na vrhu klipa kao svila. Na svilu gde god padne polenovo zrno ono proklija. Na jednom klipu može biti 500-1000 cvetova. Broj redova zrna u klipu je uvek paran i iznosi 8-20 (najmanje 4, najviše 32). Masa 1000 zrna je prosečno 350-450 grama.

SIRAK - Sorghum vulgare

Poznat je još pod nazivima Andropogon sorghum i Sorghum bicolor.Unutar roda Sorghum postoji više vrsta (32), a od interesa su:

Sorghum halepense - divlji (korovski) sirak, višegodišnja vrsta i razmnožava se rizomima.

Sorghum vulgare - obični jednogodišnji sirak.

Sorghum sudanense - sudanska trava, koristi se zbog nadzemne mase (kao zelena masa, silaža ili seno).

Obični sirak se deli na dve podvrste i to prema građi i zbijenosti metlice na:

1) ssp. effusum - metlica je rastresita, bočne grane su veoma duge. Unutar ove podvrste razlikuju se dve forme:

- pravi tehnički sirak (sirak metlaš) koji ima kratku centalnu osu i veoma duge bočne grane.

- tehnički sirak van klase . Centralna osa je dugačka, bočne grane su kratke i koristi se za proizvodnju čačkalica.

Niže sistematske jedinice su varijeteti i kod podvrste effusum razlikujemo sledeća dva varijeteta:

a) cafer - bočne grane su dužine 15 cm, a pleve su žute boje,

b) tehnicus - bočne grane su dužine 70 - 90 cm, a pleve su crvene boje.

2) ssp. contractum - sirak za zrno ili zrnaš. Ima zbijenu metlicu sa kratkim bočnim granama koje mogu biti različito obojene. Unutar ove podvrste razlikuju se dve podforme i to po izgledu metlice:

- zrnaš koji ima zbijenu, uspravnu metlicu,

- šećerac koji ima zbijenu, povijenu metlicu i gaji se u tropskim predelima.

Kod podvrste contractum takođe razlikujemo dva varijeteta:

a) usorum - metlica zbijena i uspravna, zrno je crveno, a pleve su bele,

b) cernuus - metlica zbijena i povijena, zrno i pleva su beli.

AGRONOMSKA PODELA SIRKA

Agronomska podela sirka je podela prema načinu upotrebe, i tu razlikujemo pet varijeteta:

1.) var. eusorghum (sirak zrnaš) ima relativno nisko stablo, slabo se bokori s obzirom da metlica daje samo primarno stablo. Metlica je zbijena, bogata zrnom, a zrno je samo delimično obavijeno plevama. Zove se još golozrni sirak.

2.) var. tehnicum (tehnički sirak ili sirak metlaš) ima rastresitu metlicu sa dugim bočnim granama. Ovde je zrno sporedni proizvod i ono se tek u metlarama odvaja od metlica. Poželjno je

21

Posebno ratarstvo 2

da bočne grane budu iste boje, svetložute, a ako nisu onda se vrši sumporisanje. Kod ovih metlica mogu se javiti sledeća deformisanja:

a. kudraši - bočne grane su skroz ufrćkane,

b. lulaši - bočne grane savijene,

c. tehnički sirak van klase koji se koristi za čačkalice.

3.) var. sacharatum (šećerni sirak) ima 8-15% šećera. Biljka je bujnijeg habitusa, dobro se bokori, parenhim u stablu je sočan (što je važno za ishranu stoke). Od njega se ne može dobiti kristalni šećer, nego samo šećerni sirup.

4.) var. silosorghum ili sirak za silažu,

5.) var. sudanense je sličan sudanskoj travi.

SORTNE OSOBINE SIRKA

1) visina stabla - postoje sledeća stabla:- patuljaste sorte - stablo niže od 1 m,- niske sorte - visoke od 1 - 1,5 m,- srednje sorte - visoke od 1,5 do 2 m,- visoke sorte - visoke od 2 - 2,5 m,- vrlo visoke sorte - visoke preko 2,5 m,

2) položaj metlice - može biti:

- uspravan,- povijen,

3) zbijenost metlice - zavisi od podvrste i može biti:

- zbijena,- rastresita,

4) boja zrna i boja pleva - ova osobina je vrlo varijabilna, tako da boja može biti:

- bela,- bledožuta,- crvenkasta,- braon,- crna,

5) plevičavost - ovde se podrazumeva stepen pokrivenosti zrna plevama.

- zrno može biti pokriveno plevama (kod tehničkog sirka),- srednje otkriveno,- jako otkriveno (odnosno 2/3 zrna je otkriveno),- otkriveno (kod sirka zrnaša).

SPECIFIČNOSTI MORFOLOGIJE SIRKA

22

Posebno ratarstvo 2

Sirak je vrlo sličan kukuruzu, s tim što se oba pola formiraju u metlici, koja se nalazi na vrhu stabla.

KOREN je sličan kukuruzu i ide u dubinu od 2,5 - 3 m, dobre je usisne moći i zbog takvog korena i postojanja voštane prevlake na listu, sirak je veoma otporan na sušu.

STABLO je visine oko 2 m kod sirka metlaša, odnosno 1,5 m kod sirka zrnaša. Donje internodije su znatno kraće u odnosu na kukuruz i u vezi s tim listovi su prizemniji. Sirak se bokori, što je poželjno kod sirka za krmu, a nepoželjno kod sirka zrnaša. Stablo je ispunjeno parenhimom, koji može biti suv i sočan (podobniji za ishranu).

LIST je sličan listu kukuruza, a ukoliko je centralni nerv bele boje, parenhim je suv. Na listu postoji voštana prevlaka.

CVAST je metlica, različite zbijenosti. Na krajevima bočnih grana najvećeg reda, nalaze se dva klaska. Jedan od ta dva klaska ima relativno dugu dršku i u njemu se nalaze dva cveta. Donji cvet je u potpunosti reduciran, a gornji cvet ima samo prašnike tako da je u celini taj gornji klasak neplodan. Drugi klasak je sedeći i on je plodan. Obavijaju ga dve čvrste, kožaste i čunaste pleve, koje mogu biti glatke ili maljave, različito obojene. Unutar klaska se nalaze dva cveta: donji cvet je reduciran, a gornji cvet je plodan, tako da je u celini taj klasak plodan. Plevice tog cveta su tanke i opnaste i zbog toga se kod plevičastih formi zrno praktično nalazi u plevama.

ZRNO je okruglasto, blago spljošteno, mat površine, a boja zrna zavisi od boje pleva i plevica. U zrnu može biti tanina, što je nepoželjno u ishrani stoke.

ZRNENE MAHUNJAČE

Fabaceae (leptirnjače, leguminoze). Seme ovih biljaka ima povećan sadržaj belančevina, a neke i ulja pa se prema tome dele u dve podgrupe:

1. Variva i lupine (pasulj, sočivo, lupina, grašak, bob, naut, sastrica),

2. Za kombinovano iskorištavanje - imaju povećan sadržaj ulja (soja, kikiriki).

ZAJEDNIČKA MORFOLOGIJA

SEME. Zrno je ovde seme i u botaničkom i u poljoprivrednom smislu. Seme nastaje od semenog zametka i nalazi se u višesemenom plodu koji se zove mahuna.

- Građa: semenjača, klica i dva kotiledona.

SEMENJAČA ili testa obuhvata klicu i kotiledone. Najčešće je tvrda kožasta opna, izuzev kod kikirikija. Može biti glatka i sjajna (pasulj), glatka i mat (soja, sočivo, lupina), naborana (grašak, naut, sastrica). Na semenjači postoje tvorevine koje su bitne u sistematici vrsta, podvrsta, varijeteta i formi.

HILUM (pupak) je mesto preko kojeg je seme kratkom drškom bilo vezano za majčinsku biljku. Na hilumu nema kutikule, lako propušta vodu, seme lakše upija vodu po klijanju.

MIKROPILA je otvor na semenjači koji nastaje u toku oplodnje, na mestu gde polenova cevčica probija integument. Okrenuta je prema klici. Pri klijanju kroz mikropilu izlazi korenak.

HALAZA se nalazi nasuprot mikropile u obliku nabora (kod pasulja u obliku dvojnog nabora ili pege). Kroz halazu u fazi klijanja izlaze kotiledoni.

Vrste se mogu razlikovati na osnovu boje, oblika, veličine i položaja hiluma:

Pasulj i soja - hilum sa bočne strane,Grašak - hilum iste boje kao semenjača,

23

Posebno ratarstvo 2

Sočivo - hilum je linearan, na oštroj ivici se nalazi crvenkasta tačka (halaza),Bob - hilum je na gornjem proširenom delu u udubljenju, ovalan je,Naut - hilum se nalazi u osnovi nosića.

KOTILEDONI su dve polovine semena koje su ravnim stranama priljubljene jedna uz drugu, a spojene na mestu gde se nalazi klica. Uloga kotiledona je ista kao uloga endosperma kod žita, a to je da hrani mladu biljku do prelaska na autotrofan način ishrane. Oblik, veličina i boja kotiledona zavise od vrste.

KLICA se sastoji iz:

- hipokotila,- epikotila,- korenka,- prviog para pravih listova.

NICANJE ZRNENIH MAHUNJAČA

Sve dikotiledone biljke mogu da niču na dva načina:

1. Iznošenjem kotiledona (na slici «a»),

2. Neiznošenjem kotiledona (na slici «b»).

1. Iznošenje kotiledona (pasulj, soja)

Kod ovog načina rasta prvo se aktivira hipokotil, a tek posle epikotil. Biljka iznosi kotiledone zahvaljujući rastu lučno savijenog hipokotila koji se pod uticajem svetla ispravlja, kotiledoni zauzimaju vertikalan položaj, a momenat kada se razdvoje i zauzmu horizontalan položaj je faza nicanja. Dalji porast stabla se vrši iz epikotila.

2. Bez iznošenja kotiledona (sočivo, grašak, naut).

Za razliku od prethodnog, epikotil se odmah aktivira i razvija se stabaoce sa složenim listovima koji imaju manji broj liski u listu. U fazi nicanja (ako iznose kotiledone, mahunjače se razlikuju po obliku, veličini, debljini i boji kotiledona). Mogu se razlikovati i po prvim pravim listovima (prosti, složeni, oblik, krupnoća, maljavost lista). Kod nekih vrsta prvi par listova je drugačiji od listova koji se pojavljuju kasnije.

KOREN zrnenih mahunjača je osovinski, vretenast i prodire u dubinu do 2 m i više. Od glavnog korena polaze bočni korenovi koji prožimaju veliku zapreminu zemljišta. Prema tipu razgranavanja korena zrnene mahunjače se mogu svrstati u tri grupe.1. Tip lupine - jako izražen glavni koren, a slabo razvijeni bočni korenovi,

2. Tip graška - dobro razvijen i glavni i bočni koren (grašak, kikiriki),

3. Tip pasulja - izuzetno dobro razvijeni bočni korenovi, teško se razlikuju od glavnog korena, koji je izražen samo u gornjem delu (pasulj, soja).

Bočni korenovi izbijaju po celoj dužini glavog korena, ali najviše iz onog dela koji se nalazi u oraničnom sloju. Svaka vrsta zrnenih mahunjača živi u simbiozi sa određenom vrstom kvržičnih bakterija roda Rhizobium. Mahunjače od bakterija dobijaju azot, a bakterije od mahunjača energetsko gorivo, tj. ugljene hidrate.

STABLO zrnenih mahunjača raste pomoću vršne vegetacione kupe. Grana se pomoću pupoljaka koji se nalaze u pazuhu listova. Zeljasto je, ali sa sazrevanjem manje ili više odrveni. Može biti uspravno ili polegljivo. Kod nauta, boba, lupine, soje i čučavih oblika pasulja stablo do kraja vegetacije zadrži uspravan položaj. Stablo graška, sastrice, sočiva i povijušavih sorti pasulja je polegljivo i traži oslonac. Raste od 0,3-5 m, šuplje je. Stablo može imati ograničen ili determinantni porast (ako završava cvašću, porast stabla prestaje u momentu cvetanja) i neograničen ili

24

Posebno ratarstvo 2

indeterminantni porast (cvetovi se javljaju u pazuhu listova, a vegetaciona kupa je aktivna do kraja vegetacije).

LIST je složene građe tj. na jednoj lisnoj dršci nalazi se više listova. Tipovi:1.) Perasti listovi

- neparno perasti - na vrhu lista postoji vršna neparna liska (naut),- parno perasti - vršna liska je preobražena u rašljiku (grašak, sočivo, bob, sastrica, kikiriki),- troper list - ima tri velike, krupne liske (pasulj, soja).

2.) Prstasti listovi - sve liske polaze sa jednog mesta i radijalnog su položaja. Uvek ima neparan broj liski (lupina).

Veličina i oblik liske je različit - može biti maljava (samo sa donje ili obe strane lista), gola, obodom cela ili nazubljena, presvučena voštanom prevlakom. Pored liske, zrnene mahunjače imaju i zaliske. Zalisci se mogu nalaziti u osnovi pojedinih liski ili u osnovi složenog lista.

CVETOVI (Č5 K5 A9+1 G1) su leptiraste građe i sastoje se iz pet čašićnih, pet kruničnih listića, deset prašnika (devet srasli, a jedan je slobodan, izuzetak je lupina kod koje su svih deset srasli) i tučka sa dugim, blago povijenim stubićem i kuglastim žigom. Svaki krunični listić ima specifičnu građu i poseban naziv (zastavica - vexillum, dva krila - alae, lađica ili dva srasla listića - carina ili navicula). Stvaranje cvetnih pupoljaka i cvetanje teku postepeno od osnove prema vrhu glavnog stabla i bočnih grana. Oprašivanje je ređe autogamno, a češće ksenogamno - entomofilno. U plodniku se nalazi jedan ili više semenih zametaka.

PLOD je mahuna (legumen) sastavljena iz jednog oplodnog listića. Prilikom sazrevanja mahuna puca po leđnom i trbušnom šavu ovog listića. Samo mahune nauta i nekih sorti lupina ne pucaju prilikom sazrevanja. O ovoj osobini mahune se mora voditi računa prilikom određivanja momenta žetve jer može da prouzrokuje velike gubitke zrna. Sazrevanje plodova je postepeno kao i cvetanje. U mahuni se nalazi seme pričvršćeno kratkom drškom za njenu leđnu stranu.

FENOLOŠKE FAZE ZRNENIH MAHUNJAČA

KLIJANJE počinje kad seme zrnenih mahunjača upije određenu količinu vode što u procentima od mase semena iznosi: pasulj 75-110%, soja 110-150%, grašak oko 115%, sočivo 100-110%, naut 90-100%, kikiriki 45-51%.

Upijanje vode je energičnije ukoliko je viša temperatura na kojoj seme bubri. Ova faza se završava pojavom ponika. Potrebe u toploti za izbijanje semena zavise od vrste. Najmanje vrednosti su od 1-3OC do 12-15OC. Za vreme klijanja vegetaciona kupa je u I etapi organogeneze.

NICANJE počinje pojavom kotiledona ili prvog lista na površini, a završava se pojavom prvog para pravih listova ili formiranjem drugog pravog lista. Trajanje ove faze zavisi od temperature, vlage i dubine setve. Za postizanje što većeg prinosa potrebno je da ova faza traje što kraće i da je sve biljke prođu istovremeno. U ovoj fazi koren raste brzo. Vegetaciona kupa je u II etapi organogeneze. Period diferenciranja generativnih organa traje dugo i uključuje fenološke faze grananja i formiranja cvetnih pupoljaka.

UKORENJAVANJE (GRANANJE) traje od pojave začetaka cvetnog lista ili potpunog razvitka prvog lista, pa do pojave prvog cveta ili pupoljka. Začeci grana se pojavljuju u pazuhu listova. Grane mogu biti prvog, drugog ili trećeg reda u zavisnosti da li se odvajaju od glavnog stabla, bočnih grana prvog ili drugog reda. Do pojave 2-3 stalna lista stablo raste vrlo sporo, zatim se ubrzava i neposredno pred cvetanje dostiže najveći porast. Ova faza se odlikuje intenzivnim stvaranjem organske materije korena i nadzemnog dela. Za vreme ove faze mahunjače prolaze III-VII etapu organogeneze.

FORMIRANJE CVETNIH PUPOLJAKA počinje pojavom prvog cvetnog pupoljka, a završava se otvaranjem prvog cveta. Traje kratko (3-7 dana). Za vreme ove faze vegetaciona kupa je u VII etapi organogeneze.

CVETANJE kao faza se teško može razgraničiti sa fazom zametanja plodova, jer traje veoma dugo, a formiranje mahuna počinje znatno pre završetka cvetanja. Masovno cvetanje počinje

25

Posebno ratarstvo 2

4-6 dana od pojave prvog cveta i traje desetak dana. Za to vreme vegetaciona kupa je u IX etapi organogeneze. U ovoj fazi biljke zahtevaju izdašno snabdevanje vodom i mineralnim elementima.

ZAMETANJE PLODOVA nastupa odmah po oplodnji. Kao početak ove faze uzima se momenat formiranja začetaka mahuna u donjem delu stabla, odnosno najniže mahune na stablu (može i od pojave prvog uvelog cveta). Plodovi se zameću i rastu postepeno, pa ova faza traje dugo (oko mesec dana). Postepeno se povećava broj požutelih i uvelih cvetova. Intenzivno rastu plodovi i seme. Na kraju ove faze seme je u mlečnoj zrelosti. Za vreme ove faze prolaze X i XI etapu organogeneze. Za ovu fazu je karakterističan prelazak mineralnih materija iz vegetativnih organa u plod i seme.

SAZREVANJE počinje sa intenzivnim nalivanjem semena u donjim mahunama i traje sve do pune zrelosti gornjih mahuna. Za to vreme seme prolazi voštanu zrelost. Za početak ove faze se uzima pojava mrke boje na donjim mahunama. Fiziološka zrelost se poznaje po otvrdlosti i boji semena, karakterističnoj za vrstu i sortu. Lišće koje je do tada bilo zeleno naglo požuti i opadne. U ovoj fazi seme pređe u XII etapu organogeneze.

PASULj - Phaseolus sp.

Rod Phaseolus ima 230 vrsta, od toga 17 kulturnih, a za proizvodnju je značajno pet:

1. Ph. vulgaris - običan pasulj2. Ph. lunatus – lima pasulj3. Ph. multiflorus – mnogocvetni pasulj4. Ph. acutifolius – oštrolisni pasulj5. Ph. aureus – trnaš pasulj 6. Ph. angularis – uglasti pasulj7. Ph. mungo – uva pasulj8. Ph. calcaratus – šareni pasulj

Zajedničke karakteristike ovog roda su tročlani složeni listovi, spiralno uvijene kljove lađice, zadebljanje sa gornje strane pupka na semenu, sposobnost puzanja stabla i uvijanja njegovog vrha sa leva na desno.

MORFOLOŠKE RAZLIKE IZMEĐU VAŽNIJIH VRSTA PASULJA

Ph. vulgaris – iznosi kotiledone, prvi pravi listovi krupni, srcasti, naspramni. Troperi listovi krupni, jajasti ili trouglasti sa oštrim vrhom. Cvet je krupan, beo, ređe ružičast. Mahune duge sa oštrim, povijenim vrhom, cilindrične, spljoštene. Seme je srednje krupno do krupno različitih boja i oblika (4 - 10).

Ph. multiflorus – ne iznosi kotiledone, prvi pravi listovi krupni, srcasti, izduženi, troperi listovi sa tupim vrhom i kratkim drškama. Cvet krupan u grozdovima, beo, ružičast ili crven. Mahune kratke, krupne, široke. Seme krupno, pljosnato, eliptično, belo ili šareno (2 - 6).

Ph. lunatus – iznosi kotiledone, prvi pravi listovi srednje do krupni sa pepeljkom. Troperi listovi glatki, lancetasti, izduženi. Cvet sitan, beo ili ljubičast. Mahune kratke, široke, srpaste, sa nosićem (2 - 3). Seme srednje do krupno, pljosnato eliptično, sa radijalnim brazdama od hiluma ka leđima.

Ph. acutifolius – iznosi kotiledone, prvi pravi listovi jajasto lancetasti. Troperi listovi 1,5 puta manji od običnog, sa kratkim svetlim maljama. Cvet beo, mahune kratke, uske, uspravne, seme sitno.

Ph. aureus – iznosi kotiledone, prvi pravi listovi kopljasti, troperi listovi krupni, maljavi. Cvet zeleno žut, krupan. Mahune duge, cilindrične, bez nosića (7 - 10). Seme sitno, okruglo ili valjkasto, žuto ili zeleno.

Varijeteti običnog pasulja

Prema obliku semena razlikujemo sledeće varijetete:

26

Posebno ratarstvo 2

Varijetet Dužina Širina Debljinasphaericus (loptasto seme) 1 1 1elipticus (eliptično) 1,5 1 1oblongus (valjkasto) 2 1 1subcompressus (bubrežasto) 2,5 1,5 1compressus (spljošteno) 6,25 2,5 1

Određivanje varijeteta je dosta teško jer zbog stranooplodnje dolazi do ukrštanja varijeteta. U tom slučaju oblik zrna se označava kao sredina između dva varijeteta (elipticus x sphaericus). Unutar svakog varijeteta može biti veći broj tipova, određenih na osnovu neke osobine. Tako imamo:

1. pasulj jednobojnog zrna,

2. pasulj šarenog zrna sa sledećim podtipovima:

- punctatus – ravnomerno raspoređene tačke,- maculatus – sa jednom krupnijom tamnijom pegom,- variegatus – sa tamnim pegama različite veličine,- zebrinus – sa tamnim, uglavnom paralelnim linijama.

MORFOLOGIJA PASULJA

KOREN je vretenast, sa bočnim korenovima, tzv. tip pasulja. Grananje glavnog korena počinje odmah po nicanju i traje do kraja vegetacije. Prodire u dubinu do 1 m, ali glavna masa korena je u oraničnom sloju. Dobre je usisne moći.

STABLO je u početku zeljasto, kasnije odrveni, na preseku je rebrasto i šuplje. Po načinu porasta stabla razlikuju se:

- čučavci do 60 cm- polupritkaši do 130 cm- pritkaši 130 - 150 cm

LIST je složen, troper sa krupnim, sraslim liskama. Prva dva lista su proste građe, jajasto ovalnog oblika i pojavljuju se naspramno. Ostali troperi listovi su spiralnog rasporeda i ima ih od 8 - 18 po biljci. Liske su obično gole. Zalisci postoje, ali su sitni i neugledni. Pojavljuju se po dva ispod površine liske i po jedan ispod bočnih liski. Kotiledoni se iznose i bubrežastog su oblika kao seme, zeleni su i smežurani.

CVET je leptiraste građe, beo, ljubičast ili zlatnožut, zavisno od boje semenjače. Cvetovi se javljaju iz pazuha listova u grupi 5 - 6, dok se kod čučavih formi cvasti javljaju na vrhu stabla. Cvetanje je postepeno i traje 20 - 25 dana.

PLOD je mahuna, koja može biti različitog oblika (prava, slabo povijena, sabljasta, cilindrična ili pljosnata). Dužine 5 - 25 cm, najčešće 10 -13 cm, sa 2 - 7 semenki. Boja je zelena ili žuta sa različitim nijansama do maslinaste ili je šarena. Mahuna za boraniju mora biti krta, sastavljena od parenhimskog tkiva (bez konaca, mehaničkog tkiva u šavovima) i pergamentnog sloja.

SEME je različitog oblika (podela na varijetete),- različite krupnoće: sitno do 350 g, srednje krupno do 500 g, krupno do 800 g,- različite boje (bela, žuta, mrka ili crvenkasta).

SOJA - Glycine hispida

Soja je jednogodišnja biljka iz familije Fabaceae, rod Glycine. Ova vrsta se deli na šest podvrsta. U kulturi su najrasprostranjenije dve podvrste:

- Mandxurijska

27

Posebno ratarstvo 2

- Slovenska

Kulturna vrsta podeljena je na varijetete prema visini stabla, polegljivosti, olistalosti, krupnoći listova, dužini internodija, maljavosti, boji dlačica, cveta, semena, hiluma i drugim osobinama.

KOREN je vretenast, dosta razgranat, sa dobro razvijenim bočnim korenovima (tip pasulja). Prodire u dubinu do 150 cm, a većina bočnih korenova je do 70 cm. Na korenu, posebno u oraničnom sloju, nalazi se dosta kvržica. Koren je jake usisne moći.

STABLO je žbunasto, razgranato, sa 2 - 5 bočnih grana koje izbijaju iz donjeg dela stabla i postavljene su u ravni normalnoj na pravac setve. Stablo je kolenčasto, ima 14 - 25 članaka, a visina je od 40 - 150 cm. Može biti uspravno ili polegljivo - ako je tanje. Obraslo je maljama koje mogu biti svetlije ili tamne. Mlado stablo je zelene ili ljubičastozelene boje, a zrelo sivožuto ili mrko, vrlo grubo i drvenasto, na poprečnom preseku je okruglo i šuplje.

LIST je složen, troper, sa ovalnim ili srcastim liskama koje su maljave sa obe strane. Prvi par listova je prost, ovalnog oblika i maljav. U sazrevanju listovi se odbacuju ili ostaju. Uže liske označavaju otpornost na sušu, a šire plodnije tipove koji se gaje u vlažnijim rejonima. Sorte za ishranu stoke u zelenom stanju imaju finije i krupnije lišće. Zalisci se kao kod pasulja, nalaze u osnovama liski. Sitni su i neugledni, po dva ispod vršne i po jedan ispod bočnih liski. Kotiledoni se iznose na površinu, po obliku su ovalni, a boja im je intenzivno zelena.

CVET je leptiraste građe, boja bela, ljubičasta ili plavičasta, dosta sitni, neugledni, bez mirisa. Izbijaju iz pazuha listova u grupicama 3 - 5. Prvi cvetovi se javljaju u pazuhu 5. ili 6. lista (nekad i 3.), na visini 5 - 30 cm iznad zemlje, što zavisi od sorte i gustine. Poželjno je da se javljaju na visini 10 - 15 cm zbog mehanizovane berbe. Na biljci se pojavljuje veliki broj cvetova, ali dosta ih opadne (30 - 80 %) zbog zemljišne ili vazdušne suše ili zbog same sorte.

Period cvetanja različito traje:

б rane sorte 15 - 40 dana,

в srednje kasne 40 - 60 dana,

г kasne 60 - 80 dana.

Cvetanje je postepeno.

PLOD je mahuna, bledo žute do crne boje, jako maljava po površini. Po obliku je prava ili srpasta, dužine 2 - 5 cm, sa 2 - 4 semenke. Mahune su uglavnom ravnomerno raspoređene na stablu, a kod nekih sorti pretežno na donjem delu stabla.

SEME je po obliku okruglo, ovalno, izduženo, poluspljošteno. Boja bledožuta, žuta, mrka, sivožuta do crna. Površina može biti glatka, sjajna ili naborana bez sjaja. Hilum je iste boje kao semenjača ili crn. MHZ = 80 - 280 g.

GRAŠAK - Pisum sativum

Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz roda Pisum, porodica Fabaceae. U ovom rodu postoje 4 divlje i 2 kulturne vrste.

1. P. abyssinicum – prelazna vrsta između divlje i kulturne.

2. P. sativum – koji se deli na 4 podvrste od kojih su za nas značajne dve:

- P. s. ssp. sativum – ljudski grašak,

- P. s. ssp. arvense – stočni grašak.

Ssp. sativum se deli na veći broj varijeteta prema osobinama stabla, cvasti, mahune i semena. Stočni grašak ima sitnije seme, mrke boje, naborano. U osnovi zalisaka ima crvenu pegu, a boja cveta je crvena.

28

Posebno ratarstvo 2

KOREN je osovinski, glavni koren prodire u dubinu do 120 cm, jako je razgranat. Bočni korenovi se šire u u prečniku 50 - 80 cm. Najveća masa je u oraničnom sloju. Velike je usisne moći. Na korenu se nalazi veliki broj kvržica.

STABLO je zeljasto, svetlozelene boje, tanko, šuplje, na preseku četvrtasto, glatko, pokriveno pepeljkom. Stablo je razgranato (2 - 3 ili više grana). Uvek se ističe glavno stablo. U nekih sorti je na vrhu zadebljalo (štambovi grašak). Visina se kreće od 15 - 250 cm.

LIST je složen, parno perast sa 1 - 3 para listića i završava se rašljikom (viticom). Liske su ovalne, sitnije ili krupnije. Zalisci se nalaze u osnovi lisne drške. To su dva krupna zaliska, srcastog oblika, krupnija od listića u listu. Osnovom obuhvataju stablo. Kotiledoni se ne iznose.

CVET je leptiraste građe, srednje krupan, bele boje. Cvetovi se javljaju u pazuhu listova po jedan, dva ili više njih u grupi. Cvetanje jednog cveta traje tri dana, a cvetanje cele biljke završi se za 10 - 20 dana. Oplodnja je autogamna.

PLOD je mahuna različitog oblika, dužine i širine. Mogu biti glatke i mrežasto naborane površine. U njima se nalazi 1 - 10 semenki. Mogu biti bez pergamentnog sloja, te su dok su mlade pogodne da se kuvaju kao boranija (šećerci) ili su sa pergamentnim slojem pa se za kuvanje koriste mlada, okrunjena zrna (krunci).

SEME je različitog oblika, krupnoće, boje i izgleda semenjače. Može biti glatko, loptasto ili naborano. Naboranost je posledica specifičnog toka sazrevanja i naglog gubitka vode. MHZ = 100 - 500 g.

POSEBNO RATARSTVO 2

INDUSTRIJSKE BILJKE

I ULJANE KULTURE

SUNCOKRET - Helianthus annuus

Porodica Asteraceae. Rod Helianthus ima 108 vrsta, a za kulturu su značajne:

1. H. cucumerifolius – kalifornijski (ima pancirni sloj),

2. H. agrophyllus – srebrnasti (otporan na rđu),

3. H. tuberosus – čičoka,

4. H. annuus – vrlo polimorfna vrsta, smatra se zbirnom vrstom i u okviru nje imamo dve vrste:

4.1. H. a. ruderalis – divlji suncokret (granat, sitno seme i glavice),

4.2. H. a. cultus – kulturni (ima jednu glavu i krupno seme).

Dalja podela prema načinu upotrebe:

4.2.1. H. a. c. ssp. sativus – obični suncokret, ima dosta varijeteta koji su svrstani u 4 prolesa (grupe varijeteta):

4.2.1.1. proles Medioruthenici – srednjeruski,

- subproles Microcarpus – sitnosemeni,

- subproles Macrocarpus – krupnosemeni,

29

Posebno ratarstvo 2

4.2.1.2. proles Austroruthenici – južnoruski,

4.2.1.3. proles Armeniaci – jermenski.

4.2.1.4. proles Borealiruthenici – severnoruski,

4.2.2. H. a. c. ssp. ornamentalis – ukrasni.

Određivanje varijeteta u prolesu vrši se po pancirnosti i boji perikarpa.

Uljani suncokret je jednobojan - crn, postoji i bela boja zrna, srebrnasta, ljubičasto crna. Boja perikarpa može biti i siva, smeđa, crnosiva, ugljeno crna. Druga podela je prema načinu upotrebe i prema krupnođi semena:

1. Sitnozrni - uljani, tanko stablo, visine do 2,5 m, procenat ljuske 22-35%.2. Krupnozrni - za grickanje (biljka krupnijeg habitusa - do 4 m), ljuska je jako debela i

uzdužno naborana. Na ljusku otpada oko 40% od ukupne mase zrna, jezgro ne ispunjava u potpunosti prostor u ljusci (ima vazdušni xep), ima više belančevina, a manje ulja. Vazdušni xep omogućava lakše ljuštenje.

3. Prelazni - biljka kao kod uljanih, a seme kao kod krupnozrnih.

MORFOLOGIJA SUNCOKRETAKOREN je vretenast, dobro razvijen, razgranat. Formira dobro razvijene bočne korenove sa

spletom korenskih dlačica. Koren je dobre usisne moći i u zavisnosti od zemljišta i vremenskih uslova prodire u dubinu (černozem) 2-2,5 m, a u pojedinim slučajevima, pojedine korenske dlačice i do 3,25 m. U početku vegetacije koren intenzivnije raste od stabla (stablo 70 cm, koren > 1 m), sve do momenta butonizacije. Glavna masa korena je u sloju do 40 cm.

U doba cvetanja i nalivanja zrna u površinskom delu oraničnog sloja, a nekad čak i na površini zemljišta pojavljuju se sitni mladi korenovi nazvani kišni korenovi. Koren vrlo dobro koristi hraniva iz dubljih slojeva zemljišta te je zato otporan na sušu. Na teškim zemljištima sa obiljem vlage koren prodire pliće u dubinu. Sa druge strane suncokret jako isušuje zemljište, pa je loš predusev, pogotovo za strna žita.

STABLO je visine od 70 do 400 cm. Uspravno, robusno, nerazgranato (najviše 1% razgranatih biljaka) i to ako se povredi temeni pupoljak. Seme hibrida suncokreta dobija se kao i seme hibrida kukuruza - ukrštanjem linija. Očinska linija se grana pri proizvodnji semena jer se tako produžava period polinacije (cvetanja). Na poprečnom preseku je blago rebrasto ili okruglo, ispunjeno parenhimom, po površini prekriveno grubim i oštrim maljama. U početku vegetacije stablo je nežno, krto, lomljivo, a kasnije ogrubi, očvrsne i odrveni. U početku stablo sporo raste (ukorenjavanje) i do faze butona dostiže svega 40% od svoje prave visine. Kasnije od butona do cvetanja stablo vrlo intenzivno raste, dnevno 7-12 cm, i u tom periodu postiže punu visinu (19-20 dana). U pazuhu lista nalaze se mirujući pupoljci koji u slučaju oštećenja glavnog pupoljka formiranju bočne grane.

LIST. Prilikom nicanja iznosi na površinu dva mesnata, obrnuto jajasta kotiledona koji učestvuju u procesu fotosinteze, sve do pojave petog - šestog para listova. List je prost, sa relativno dugom lisnom drškom i srcastom liskom. Liska je po obodu nazubljena, grube nervature i prekrivena grubim maljama. Prva 1-3 para listova su naspramni, a ostali spiralni. Gornje i donje liske su duže nego šire, a srednje su iste dimenzije. Najkrupnije lišće je odgovorno za formiranje prinosa, dok je vršno lišće odgovorno za procenat ulja u semenu.

CVETOVI su skupljeni u cvast glavicu koja se nalazi na vrhu stabla. Glavica se sastoji od:- listova glave - sitni su i nalaze se na obodu glavice,- lože cvasti,- cvetova.

Razlikujemo dve vrste cvetova:

30

Posebno ratarstvo 2

- Neplodni - jezičasti,

- Plodni - cevasti (trubasti).

Jezičasti su smešteni po obodu glavice sa izraženom sraslom krunicom u obliku jezička i oni privlače insekte oprašivače.

Cevasti (trubasti) su raspoređeni po celoj unutrašnjoj površini glavice. Sastoje se iz sledećih delova:- Pricvetnika sa 1-3 zubasta izraštaja koji posle oplodnje očvrsnu i štite od ptica. Pricvetnici čine

saće u kome se nalazi zrno. Sa unutrašnje strane su maljavi čime sprečavaju osipanje zrna.- Dva čašićna listića koji su jako reducirani i liče na roščiće.- Pet kruničnih listića žutonaranxaste boje, koji su međusobno srasli kao truba, a vrh im je

slobodan. U donjem delu krunice nalazi se nektarski prsten.- Pet prašnika koji su srasli anterama i nalaze se ispod krunice.- Jedan tučak sa dvoperim žigom. Pre sazrevanja polena, žig sa neotvorenim perima se nalazi

između prašničkih konaca, što omogućuje kastraciju. Tokom sazrevanja i pucanja antera, stubić svojim rastom iznosi žig kroz anterski prsten iznad njih, i tek tada se pera žiga otvaraju, što omogućuje stranooplodnju pomoću insekata.

Cvetovi u glavici cvetaju postepeno po koncentričnim krugovima (prstenovima) od periferije ka centru. Prvog dana se otvaraju jezičasti, a narednih 8-10 dana cevasti cvetovi po prstenovima. Jedan prsten čini 2-3 reda cvetova i on procveta za jedan dan. Ovim se tumači različita krupnoća semena (zrna koja se nalaze na obodu glavice su krupnija od onih koja se nalaze u sredini).

PLOD je jednosemena orašica - ahenija - koja u poljoprivrednom smislu predstavlja seme. Sastoji se iz:- Perikarpa (omotača ploda)- Teste (semenjače) i klice sa dva kotiledona

U uljarstvu se seme deli na ljusku (perikarp) i jezgro (testa, klica i kotiledoni). Na poprečnom preseku ljuske (perikarp) kod većine hibrida nalazi se crni sloj, koji sadrži 75% C, a naziva se pancirni sloj i svojom mehaničkom tvrdoćom štiti seme od suncokretovog moljca.

ULJANE REPICE - Brassica sp.

Porodica Brassicaceae (krstašice). Najvažnije vrste su:

1. Brassica napus oleifera – kupusna uljana repica. Deli na dve forme:

- Biennis – ozima, uspeva u dve kalendarske godine. Uzgaja se kod nas.

- Annua – jara, uspeva u jednoj kalendarskoj godini.

2. Brassica rapa oleifera – ogrštica. Kod nas se retko gaji, a ima 2 forme:

- Automnalis - ozima,

- Praecox - jara.

MORFOLOGIJA ULjANIH REPICA

KOREN je vretenast, dobro razvijen i dobre usisne moći. Kod ogrštice je nešto jače razvijen. Izmeću korena i stabla nalazi se zadebljanje - vrat korena, koji deblja u toku jeseni pošto se gomilaju rezervne hranljive materije potrebne za prezimljavanje. Ide u dubinu 80 - 125 cm, što zavisi od tipa zemljišta.

Uljana repica niče sa 2 kotiledona srcastog oblika, sa karakterističnim udubljenjem na vrhu (karakteristično za većinu biljaka iz familije Brassicaceae).

STABLO je zeljasto, uspravno, razgranato, na poprečnom preseku okruglo, a po dužini izbrazdano. Kupusna uljana repica ima stablo visine 50 - 150 cm, a ogrštica 20 -100 cm. Stablo ogrštice je bujno, slabije se grana, manje visine, maljavo i u vezi sa tim svetlozelene boje. Kod

31

Posebno ratarstvo 2

kupusne uljane repice je bujnije, jače se grana, više pokriveno voštanom prevlakom i plavičastozelene boje.

LIST je karakteristične građe. Osobine lista zavise od položaja na stablu.

1. Donji listovi (listovi rozete),

2. Vršni listovi (listovi cvetonosnog stabla).

Listovi rozete su krupniji, nalaze se na dugoj lisnoj dršci. U osnovi su režnjevito usečeni i najčešće sa zaobljenim vrhom. Po površini mogu biti ravni ili blago valoviti (nazubljeni).

Vršni listovi se nalaze u vršnom delu cvetonosnog stabla, sedeći su, sitniji i izduženo srcastog oblika, po obodu celi, nisu zaobljeni (kopljastog oblika).

Središnji listovi se nalaze na prelazu ove dve vrste. Imaju skraćene lisne drške, smanjen broj režnjeva na liski, sa sitnijom liskom čiji je vrh sve manji zaobljen.

Ozima uljana repica prezimljava u obliku lisne rozete.Ogrštica - listovi su maljavi samo sa donje strane, svetlozeleni. Vršni listovi osnovom

potpuno obuhvataju stablo. Kupusna uljana repica - listovi su plavozeleni, glatki, sa voštanom prevlakom. Vršni

listovi ne obuhvataju stablo u potpunosti, već samo naležu na stablo.

CVETOVI se nalaze na vrhu glavnog stabla i na vrhovima bočnih grana. Skupljeni su u grozdaste cvasti. Č4K4A4+2G(2). 4 prašnika su na dugim, a 2 na kratkim nitima, tučak je sa kuglastim žigom.

Kod kupusne uljane repice čašićni i krunični listići se preklapaju, a krunica je bledožute boje.

Kod ogrštice, čašićni i krunični listići se ne poklapaju, a krunica je zlatnožute boje.Kod kupusne uljane repice na vrhu prašnika nalazi se mrlja crvenkaste boje.Repice su stranooplodne biljke i uglavnom ih oprašuju pčele. Cvetanje je sukcesivno i traje

25-30 dana.PLOD je ljuska (komuška), koja je uzdužnom pregradom (tinom) podeljena na dva dela, a

za tin je pričvršćeno seme. Vršni deo ljuske je prazan i naziva se nosić. Kod kupusne uljane repice ljuska ima horizontalan položaj na stablu, dužine je 5-10 cm, i u

njoj se nalazi 25-30 semenki, a nosić je kraći.Kod ogrštice ljuska je uspravna, dužine 3-8 cm, u njoj se nalazi 20-25 semenki, a nosić je

duži.

SEME repica je sitno, okruglo.Kod kupusne uljane repice, seme je krupnije, pravilno okruglog oblika, tamnije boje (crno,

plavo, tamnosivo), apsolutne mase 3-5 g.Kod ogrštice seme je sitnije, nepravilno okruglog oblika, mrkocrvene boje.Kupusna uljana repica je plemenitija i rodnija od ogrštice, ali je osetljivija i ima veće

zahteve prema agrotehnici.

II BILJKE ZA PROIZVODNJU ŠEĆERA, SKROBA I ALKOHOLA

Ovu grupu biljaka obuhvata veći broj vrsta koje imaju zajedničku osobinu da se preradom njihovih zadebljalih podzemnih organa dobijaju šećer, skrob i alkohol. Dele se u dve grupe:

a) Krtolaste biljke (krompir, slatki krompir, egipatski krompir i japanski krompir),b) Korenaste biljke (šećerna repa i cikorija).

32

Posebno ratarstvo 2

ŠEĆERNA REPA - Beta vulgaris

Beta vulgaris, konvarijetet altissima, varijetet sacharifera - pun naziv. Porodica Chaenopodiaceae, rod Beta (15 vrsta).

Najstarija vrsta je Beta perennis, a jedina koja se gaji je Beta vulgaris. Ovih 15 vrsta repe svrstano je u 4 sekcije:

1. Sekcija Vulgares (6 vrsta), gde spada Beta vulgaris. Vrsta Beta vulgaris deli se na dve podvrste:

1.1. Beta vulgaris ssp. cicla (lisnata repa). Zbog velikog broja varijeteta i formi, lisnata repa se deli na 3 grupe varijeteta ili konvarijeteta:

1.1.1. lisnata (salatna) repa,

1.1.2. lisnata repa sa zadebljalom lisnom drškom,

1.1.3. dekorativna lisnata repa.

1.2. Beta vulgaris ssp. crassa (korenasta repa). Korenasta repa se takođe deli na 3 konvarijeteta među kojima je najznačajniji konvarijetet altissima sa varijetetom sacharifera:

1.2.1. cruenta (ima 10 varijeteta - stona repa),

1.2.2. crassa (6 varijeteta - stočna repa),

1.2.3. altissima. Ima 2 varijeteta - šećernata repa:

1.2.3.1. var. altissima. Ima sledeće forme:

1.2.3.1.1. rosea,1.2.3.1.2. grisea,1.2.3.1.3. nigra,1.2.3.1.4. alba.

1.2.3.2. var. sacharifera sa samo jednom formom:

1.2.3.2.1. monospermae.

2. Sekcija Patellares (3),

3. Sekcija Carollinae (5),

4. Sekcija Nanae (1).

Najvažniji je konvarijetet altissima sa varijetetom sacharifera. Šećerna repa je dvogodišnja biljka. U prvoj godini formira zadebljao koren i listove lisne

rozete prve godine vegetacije. U drugoj godini razvija listove lisne rozete druge godine vegetacije i cvetonosno stablo sa cvetovima, plodovima i semenom. Ponekad se dešava da pojedini korenovi već u prvoj godini vegetacije daju cvetonosno stablo i oni se se nazivaju proraslice.

Pri dvogodišnjem načinu proizvodnje semena, neki korenovi ne formiraju cvetonosno stablo ni u drugoj godini vegetacije, pa se takvi korenovi nazivaju tvrdoglavci.

MORFOLOGIJA ŠEĆERNE REPE U PRVOJ GODINI VEGETACIJE

KOREN je vretenast, zadebljao, prljavo bele boje. Prodire u dubinu do 2,5 m s tim što se glavna masa korena nalazi u oraničnom sloju. Na korenu se razlikuju sledeći delovi:

- GLAVA se nalazi iznad površine zemljišta. Ona je vršni deo zadebljalog korena koji nosi rozetu lišća. Glava predstavlja skraćeno stablo prve godine vegetacije. Nastaje razrastavanjem epikotila.

- Ispod glave se nalazi VRAT. To je deo korena na kome nema ožiljaka niti od listova, niti od bočnih korenova. Vrat nastaje razvrstavanjem hipokotila. On predstavlja deo do pojave prvih bočnih korenova. Postepeno prelazi u telo korena.

33

Posebno ratarstvo 2

- TELO korena je najvažniji deo repe. Predstavlja deo od prvih bočnih korenova do prečnika korena 1 cm. Telo korena šećerne repe je vretenasto, jače ili slabije suženo u osnovi. Nastaje od dela hipokotila i dela pravog korena. Telo korena postepeno prelazi u rep.

- REP prodire duboko u zemlju (2,5 m), ali se najveći deo korenovog sistema razvija u oraničnom sloju. Bočni korenovi na telu se pojavljuju u dve uzdužne blago spiralno savijene brazde.

LIST. Šećerna repa je dikotiledona biljka koja prilikom nicanja iznosi 2 kotiledona koji vrše fotosintezu dok se ne pojavi drugi par pravih listova. List je prost, lisna drška je relativno dugačka, debela, rebrasta i sočna. Liska je krupna, izduženo ovalna ili srcasta, po obodu je ravna, po površini glatka, više ili manje talasasta, ima izražene lisne nerve. U toku vegetacije šećerna repa formira 50 - 90 listova. Listovi se uvek nalaze na glavi korena u rozeti lišća. Mladi novi listovi uvek izbijaju u centru rozete i potiskuju starije listove prema periferiji. Svaki sledeći list u odnosu na prethodni izbija pod uglom od 135O. Iz pazuha listova druge godine vegetacije izbijaju cvetonosna stabla. NJih teoretski može biti koliko i listova, ali obično ih je manje.

Cvetonosno stablo je visine 1 - 1,5 m. Na poprečnom preseku je rebrasto i ispunjeno parenhimom. Iz pazuha listova cvetonosnog stabla izbijaju bočne grane, a u vršnom delu stabla u pazuhu listova se nalaze cvetovi. U osnovi cvetnog stabla listovi se nalaze na kratkim lisnim drškama. Liske su sitnije, ovalne, sa postepeno naglašenim vrhom. Na vrhu cvetonosnog stabla liske su sitne, sedeće, kopljaste.

ANATOMSKA GRAĐA KORENA

Razlikujemo primarnu, sekundarnu i tercijalnu građu korena repe. Kod mladih tek poniklih biljaka na poprečnom preseku korena razlikujemo primarnu građu sa sledećim delovima:

1) Rizodermis,

2) Primarna kora,

3) Centralni cilindar. U okviru njega razlikujemo:

- pericikl (iz njega izbijaju bočni korenovi),- primarni ksilem,- primarni floem.

U parenhimu primarnog floema formira se radijalni kambijum, koji daje radijalno raspoređene snopiće sekundarne građe. Ovaj kambijum prodire do pericikla i ispod pericikla se formira prvi kambijalni prsten tercijarne građe.

Sekundarna građa nastupa od prvog para listova pa do linjanja korena. Linjanje je pucanje, i zbacivanje primarne kore usled naglog rasta sekundarne kore, traje od 4 - 6 para listova.

Tercijarna građa nastaje nakon linjanja, stvara se najveći deo korena repe i to preko koncentričnih krugova, prstenova. Ona je uslovljena aktivnošću meristema. Nakon formiranja prvog kambijalnog prstena u cilindru nastaju novi dopunski kambijumi koji prema unutrašnjosti stvaraju ksilem, a prema periferiji floem.

MORFOLOGIJA ŠEĆERNE REPE U DRUGOJ GODINI VEGETACIJE

Iz latentnih (mirujućih) pupoljaka koji se nalaze u pazuhu listova prve godine vegetacije nastaju listovi lisne rozete druge godine vegetacije. Oni su slični listovima prve godine vegetacije, samo što je lisna drška nešto kraća, a liska sitnija.

Iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu listova druge godine vegetacije izbijaju cvetonosna stabla. NJih teoretski može biti koliko i listova, ali obično ih je manje. Cvetonosno stablo je visine 1 - 1,5 m. Na poprečnom preseku je rebrasto i ispunjeno parenhimom. U osnovi cvetonosnog stabla nalaze se listovi na kraćim lisnim drškama, a liske su sitnije i na vrhu zašiljene.

Iz pazuha listova izbijaju bočne grane. Na bočnim granama i na vrhu cvetonosnog stabla nalaze se sitni sedeći listovi koji zajedno sa cvetovima čine klasoliku cvast.

34

Posebno ratarstvo 2

CVETOVI se pojavljuju pojedinačno ili u grupicama u pazuhu listova vršnog dela stabla. Bočna grana sa jako sitnim listovima i cvetovima liči na klasoliku cvast. Jedan cvet se sastoji od 5 listića omotača, 5 prašnika i 1 tučka.

PLOD šećerne repe može da formira jednosemene i višesemene plodove. Višesemeni plod nastaje srastanjem više jednosemenih plodova (pošto se cvetovi nalaze blizu jedan drugog nakon oplodnje dolazi do razrastanja i srastanja cvetnih loža i tako nastaje višesemeni plod). Plod kod repe se naziva klube. Plod se sastoji iz tkiva ploda u kome se nalazi gnezdo, u kojem je smešteno seme.

Seme je sitno, bubrežasto, bordo boje, po površini je sjajno i glatko. Ispod semenjače nalazi se klica sa dva kotiledona i hranljivim tkivom (perispermom).

SORTIMENT ŠEĆERNE REPE

Postoji veliki broj sorti koje možemo podeliti:

1. Prema broju hromozomskih garnitura:

- diploidne (2n=18), danas se slabo gaje,

- poliploidne (nastaju ukrštanjem diploidnih i tetraploidnih. Nosilac plodnosti su triploidne biljke. Poliploidijom je povećan procenat šećera za 12-15%.

2. Prema broju semena u klubetu:

- multigermne (višeklične) - setvom jednog semena dobije se više biljaka,

- monogermne (jednoklične) - setvom jednog semena dobije se jedna biljka (konačan sklop).

3. Prema tipu:

- E – prinosni - visok prinos korena, mali prinos šećera, vegetacija 180 dana: Dada.

- Z – šećerni - visok prinos šećera, mali prinos korena i lišća: Crvenka Mz.

- N – normalni - u sredini: Neta, Nada, Nera, Dana, Delta.

- ZZ – vrlo šećernate - za selekciju, za proizvodnju nemaju većeg značaja: Vojvođanka.

- Prelazni tipovi - NZ - NS Hy 11 , Anastasija, NS Al 926, Nomega, Norma. NE - Neda, Novita.

- Sorte tolerantne prema rizomaniji: Lara, Sara.

ODREĐIVANjE KVALITETA ŠEĆERNE REPE

1. PROCENAT SUVE MATERIJE U REPI: 25% suve materije, 75% vode. Od 25% suve materije, 17,5 su šećeri, a 7,5 nešećeri. Od 7,5% nešećera, 5% je rastvorljivo u vodi, a 2,5% nije. Određuju se klasičnom metodom sušenja (na 105OC).

2. PROCENAT SUVE MATERIJE U SOKU - čini samo deo suve materije koji je rastvorljiv u vodi, a određuje se refraktrometrom:- na poljskom - direktno suva materija soka,- na laboratorijskom - koeficijent prelamanja (1,33-1,53), pa se na osnovu tabele očita procenat

suve materije.

3. PROCENAT ŠEĆERA se utvrđuje polarimetrom na osnovu skretanja ravni polarizovanog svetla, pod uticajem šećera iz uzorka.

4. KOEFICIJENT ČISTOĆE SOKA je procentualni udeo šećera u suvoj materiji soka (17,5 h 100 : 20 = 87,5%),

5. TEHNOLOŠKI KVALITET SOKA (koliko iz 100 g repe približno dobijemo kristala šećera),

- Štamerov broj,- randman šećera,

- bela roba,- rafinisani šećer,

35

Posebno ratarstvo 2

- procenat šećera u vreći, - iskorištavanje šećera

U toku rasta korena ponekad se javljaju sledeće deformacije:

- račvanje donjeg dela repe - prepreke, insekti, oruđa, pH < 7,- razgranjavanje glave - pojedini pupoljci pretvore se u posebne glave,- kaverne u glavi (šupljine) se javljaju kao posledica naglog i neravnomernog rasta. Mogu biti

suve (malo štetne) i vlažne (izvor razvoja raznih mikroorganizama).

KROMPIR - Solanum tuberosum

Porodica Solanaceae, rod Solanum (150 - 170 divljih, 26 kulturnih).

Od kulturnih vrsta najvažnije su: Solanum tuberosum, slatki krompir, egipatski krompir, japanski krompir.

Vrsta Solanum tuberosum je tetraploidna (2n = 48).

Krompir se kod nas gaji kao jednogodišnja njivska biljka. Vegetacija počinje sa pojavom izdanaka iz okaca majčinske krtole, a završava se formiranjem novih krtola. U svojoj domovini krompir se gaji kao višegodišnja biljka. Može da se razmnožava:

- generativno ili semenom (samo u selekciji) i u ovom slučaju razvija vretenast korenov sistem,

- vegetativno ili krtolama (krtola je zadebljanje vršnog članka stolona).

Ako se krompir razmnožava semenom tada biljka niče sa 2 kotiledona, a u zemlji se razvija klicin koren. Osim toga, na podzemnom delu stabla formiraju se bočne žile i žilice - adventivni korenovi, na ovaj način obrazuje se vretenast korenov sistem. Ako se krompir razmnožava vegetativnim putem tada nema klicinog korena već se samo javljaju žile i žilice i to iz kolenaca koje se nalaze na podzemnom delu stabla i stolonima. Ovakav koren je žiličast.

U celini gledano koren je slabo razvijen, plitkohodan i razvijenost korenovog sistema zavisi od osobina zemljišta.

STABLO je zeljasto, člankovito, visine 40 - 80 cm, osnovna boja stabla je zelena, ali je moguće prisustvo antocijana. Na poprečnom preseku je uglasto, ređe okruglo. Ako se razmnožava semenom, tada će se iz jednog semena razviti jedno stablo, a ako se razmnožava krtolama tada će se iz okaca krtole razviti više stabala, odnosno formiraće se žbun (od 4 - 8 stabala u njemu). Nadzemno stablo se naziva cima. Razvijenost i osobine stabla su sortne osobine.

STOLONE. Na podzemnom delu stabla krompir stvara bočne izdanke (stolone). Oni izbijaju iz pazuha nerazvijenih listova koji se nalaze na krtoli. Rast manje-više horizontalno. Člankoviti su, različite dužine, a iz njihovih članaka mogu da izbiju korenovi. Poželjno je da stoloni budu približno iste dužine kako bi se oko majčinske biljke formiralo gnezdo krtola. Ne treba da su duži od 30 cm.

KRTOLA. Kada stolon dostigne odgovarajuću veličinu, na njegovom vrhu se počne formirati krtola. Drugim rečima krtola je zadebljanje vršnog članka stolona. Na krtoli se razlikuje pupčani, vršni, leđni i trbušni deo.

Pupčanim delom krtola je vezana za stolon. To je najstariji deo krtole i na njemu se nalazi najmanji broj okaca.

Vršnim delom krtola raste. To je najmlađi deo krtole i na njemu se nalazi najveći broj okaca.

Trbušnim delom krtola leži na zemlji i taj deo je blago ulegnut.

Leđnim delom krtola je okrenuta prema površini zemljišta i taj deo je blago ispupčen. Na krtoli se nalaze spiralno raspoređena okca, a jedno okce predstavlja metamorfozirane

delove novog izdanka. Okce se sastoji iz obrve i tri pupoljka. Obrva je metamorfozirani list, a

36

Posebno ratarstvo 2

pupoljci metamorfozirane bočne grane. Najrazvijeniji je središnji pupoljak, a bočni pupoljci se aktiviraju samo u slučaju oštećenja glavnog.

Broj okaca na krtoli zavisi od sorte, mogu biti pliće ili dublje i ta osobina se koristi kod opisa osobine sorte.

Oblik krtole zavisi od sorte, klime i zemljišta. Po obliku krtole mogu biti različite: okrugle, ovalne, eliptične, jajaste, bubrežaste, manje ili više izdužene. Boje krtole zavise od boje primarne kore i pigmenta koji se nalazi u ćelijskom soku. Boja može biti: bela, žuta, ružičasta, plavičasta, crvena, ljubičasta, smeđa. Boja može biti ravnomerno raspoređena ili skoncentrisana oko okaca ili između njih.

Boja mesa krtole može biti bela, beložuta, ružičasta, plavičasta. Sorte sa žutim mesom sadrže više azotnih materija.

Pokožica krtole može biti glatka, hrapava ili mrežasta. Na njoj se mogu videti sitne tačke svetlije boje. To su lenticele kroz koje krtola diše i transpiriše.

Klice koje su izrasle pri dovoljno svetlosti su kratke, debele i obojene zeleno, crveno ili ljubičasto. Boja klice je sortna osobina, postojana je i koristi se u sistematici. Skrobna zrna mogu biti različite građe i krupnoće, što je isto sortna osobina.

LIST je složen, neparno perast list (3 - 17 liski). Vršna liska je najkrupnija, a pored liski prvog reda, postoje i sitnije liske ili liske drugog reda. Ponekad se na pojedinim lisnim drškama mogu javiti sitni listići ili palistići. Oblik lista zavisi od sorte i ove razlike su sortna osobina. List može biti slabo, srednje ili jače usečen. Liske mogu biti više ili manje maljave. Boja lista varira od žutozelene do tamnozelene.

CVET (C5 K(5) A5G1). Cvetovi su skupljeni u manje grozdaste cvasti račvastog izgleda, koje su sastavljene od 2 - 4 cveta. Jedan cvet se sastoji iz 5 čašićnih listića, 5 kruničnih listića, 5 prašnika i tučka. Krunični listići mogu biti: bele, ružičaste, plavičaste i druge boje. Prašnici se nalaze na kratkim drškama, u svom gornjem delu su međusobno priljubljeni. Cvast krompira se zove kovrčica.

PLOD je dvodelna sočna bobica u kojoj se nalazi 200 i više semenki. Seme je sitno, spljošteno, žućkaste boje, a masa 1000 semenki se kreće oko 0,5 g.

Najvažnije sorte krompira: Dezire, Kenebek, Ostara, Adora, Sirtema, Kleopatra, Frizija, Kondor, Bintje, Saskja, Igor, Jelica, Dragačevka.

Izračunavanje količine krtola potrebnih za sadnju

LJ = P x T x Bm x r

LJ – količina krtola potrebnih za sadnju,P – površina zemljišta u m2,T – prosečna težina krtole u g,B – broj krtola po kućici,m – razmak između redova u cm,r – razmak kuđica u redu u cm,

VAŽNE OSOBINE SORTI KROMPIRA

Najčešća podela je prema dužini vegetacije, načinu upotrebe i morfološkim osobinama.

1) Prema dužini vegetacije dele se na:

- rane (70-90 dana),- srednje rane (90-100 dana),- srednje kasne (100-120 dana),- kasne (120-140 dana).

2) Prema načinu upotrebe dele se na:

- stone: sorte za kuvanje i sorte za salatu,- stočne,

37

Posebno ratarstvo 2

- industrijske: sorte za proizvodnju skroba i sorte za proizvodnju alkohola,- univerzalne.

Salatne sorte treba da se teže raskuvavaju.Stočne sorte treba da su što ranije i da sadrže što više belančevina.Industrijske sorte treba da sadrže što više skroba. Za proizvodnju skroba koriste se sorte sa

krupnijim skrobnim zrnima, a za proizvodnju alkohola sorte sa sitnijim skrobnim zrnima. Kasnostasne sorte imaju više skroba.

Stone sorte treba da imaju tanku pokožicu, plitka i retka okca i da se lako kuvaju. Krompir ne sme lako da se raskuvava, da je težak za kuvanje, niti da je suviše tvrd kada je kuvan. Ako sadrži mnogo skroba skuvani krompir je suv. Lakše se raskuvava ako je odnos azotnih i bezazotnih materija više u korist skroba (bezazotnih). Ponekad kada je ovaj odnos uži od 1:12, skuvani krompir je vodenast i sladunjavog ukusa.

Univerzalne sorte treba da se odlikuju osobinama dve grupe sorti i da se mogu upotrebiti na dva načina.

Za razlikovanje sorti krompira koriste se sledeće morfološke osobine:- oblik, veličina i boja krtola,- broj i raspored okaca,- boja i osobina mesa krompira,- boja klice,- habitus i boja nadzemnog dela,- građa i boja lišća,- boja cvetova.

FENOLOŠKE FAZE KROMPIRA

U toku vegetacije krompir prolazi sledeće fenološke faze:NICANJE označava pojavu ponika u 50% kućica. Porast krtole zavisi od majčinske krtole i

temperature zemljišta. Posle 30 i više dana od nicanja (što zavisi od ranostasnosti sorte), krompir na vrhu stabla stvara cvast koja nosi pupoljke. To se označava kao momenat STVARANJA PUPOLJAKA (BUTONIZACIJA).

Ubrzo posle pojave pupoljaka dolazi do otvaranja prvih cvetova čime biljka prelazi u fazu CVETANJA. Istovremeno počinje stvaranje krtola. Najbrže rastu krtole ranostasnih sorti, a najsporije kasnostasnih. U to doba porast lišća i stabla doživljava maksimum.

POČETAK STVARANJA KRTOLA je dosta teško odrediti iako je taj momenat od velikog praktičnog značaja. Pošto se krtole formiraju u zemlji moramo vršiti specijalna osmatranja. Osmatranje treba početi u momentu punog cvetanja i dalje svakih 15 dana do vađenja.

Na kraju vegetacije nastupa faza VENJENJA I SUŠENJA NADZEMNOG DELA. Ova faza zapaža se samo kod ranostasnih sorti, jer kasnostasne sorte vegetiraju do prvih jesenjih mrazeva.

ODREĐIVANJE KVALITETA KROMPIRA

- određivanje čistoće krompira,- određivanje procenta skroba u krtolama,- određivanje kvaliteta krompira u prometu (prema kvalitetu u prometu, zreo krompir može biti 1.

kvaliteta, 2. kvaliteta i sitan krompir,- određivanje semenskih kvaliteta.

38

Posebno ratarstvo 2

III PREDIVE ILI TEKSTILNE BILJKE

Obuhvataju veliki broj vrsta od kojih se dobija vlakno nekim tehničkim postupkom. Vlakno može da se nalazi u stablu (konoplja, lan, kenafa, abutilon), u listu (sisal, rafija), u semenu (pamuk) i plodu (kokosov orah).

KONOPLJA - Cannabis sativa

Porodica Cannabinacae. Postoji nesuglasnost u pogledu broja vrsta konoplje. Mnogi smatraju da rod konoplja ima dve vrste, međutim po najnovijoj klasifikaciji utvrđeno je da je rod Cannabis monotipan (ima samo jednu vrstu). Ova vrsta se različito ponaša u zavisnosti od agroekoloških uslova, pa može da ima veći broj ekotipova. Cannabis sativa se deli na dve podvrste:

1. ssp. spontana – divlja konoplja,

2. ssp. culta – kulturna konoplja koja ima dve geografske grupe:

1. Evropska (u okviru ove geografske grupe imamo 3 podtipa):

- Severno ruski,- Srednjeruski,- Južnoitalijanski. Ima razgranato stablo, visine 2,5-4 m, dužina vegetacije 140-150 dana,

boja ploda je sivozelena sa mozaičnim prugama, masa 1000 zrna je 18-26 grama, u listu ima 7-13 liski.

2. Istočnoazijska grupa nema za nas veći značaj, a takođe se deli na 3 geografska ekotipa:- Primorski,

- Japanski,

- Kineski.MORFOLOGIJA KONOPLJE

Konoplja je dvodoma biljka (diecijska). Postoje muške i ženske biljke.

KOREN je vretenast sa glavnom masom aktivnih korenova na dubini od 40 cm. U poređenju sa nadzemnim delom biljke, slabo je razvijen i u muških biljaka (belojki), je slabije usisne moći nego u ženskih (crnojki). Koren ide u dubinu 160-200 cm, čini 8 - 10% od ukupne mase biljke. Konoplja je veoma probirljiva prema zemljištu, traži dosta hraniva i vode.

STABLO je u početku nežno, ali zbog postojanja vlakana brzo ogrubi i odrveni i zadržava zelenu boju. Poželjno je da je stablo što svetlije zelene boje, jer je onda i vlakno svetlije. Visine je 0,5-5 m. Stablo je člankovito i ima 5-20 internodija, a najduže su srednje internodije. Zadebljanja na kolencima su okrenuta prema unutrašnjosti. Grananje, visina i debljina stabla zavisi od gustine sklopa. U gustom sklopu stablo se slabo grana, tanje je i izduženo, pa se dobija duže i kvalitetnije vlakno (veći mu je randman). Stablo je obraslo žljezdanim dlačicama. U osnovi je okruglo, u sredini višeugaono, a na vrhu četvrtasto.

Stablo muških biljaka je više i sa dužim člancima (kvalitetnije je).

Kod vlakna razlikujemo dva pojma:

1) ELEMENTARNO VLAKNO je jedna mehanička ćelija, dužine od 25 - 40 mm, a debljine od 18 - 25 mikrona (2000 : 1 - dužina veća od debljine),

2) TEHNIČKO VLAKNO je ono što koristimo. Nastaje uzdužnim i bočnim slepljivanjem elementarnih vlakana pomoću pektina. Snopići u tehničkom vlaknu su bočno povezani pomoću pojedinih elementarnih vlakana i daju čvrstoću biljci. Ove veze su slabije od onih u snopiću i pri močenju se kidaju. Postoji primarno tehničko vlakno (začeto je u klici i nalazi se u periciklu iznad floema). Sekundarno (kratko) vlakno nastaje sekundarnim debljanjem stabla i stvara ga kambijum ispod sekundarnog floema. Randman vlakna konoplje je 15-30%.

39

Posebno ratarstvo 2

LIST je proste građe. Lisna drška je dugačka, a liska prstasto deljena na uvek neparan broj (3-13) režnjeva. Liske su nazubljene, boje svetlo do tamno zelene, a glavni lisni nervi mogu imati i primese antocijana. Najkrupniji su listovi u sredini stabla.

MUŠKI CVET se sastoji iz žutozelenog petodelnog omotača i pet prašnika, a cvetovi su skupljeni u metličastu cvast.

ŽENSKI CVET se sastoji iz tučka sa dvoperim žigom i pricvetnika, a cvetovi su skupljeni u klasoliku cvast. Odnos ženskih i muških biljaka je 53:47.

Plod konoplje je i seme (orašica), okruglog ili jajastog oblika, sivozelene boje, prošaran mozaičnim prugama.

Seme je obavijeno semenjačom unutar koje se nalaze klica i kotiledoni koje biljka iznosi prilikom nicanja.

Hektolitarska masa semena je 51,5-55 kg.

ODREĐIVANJE KVALITETA KONOPLJE

Osnovni pokazatelji kvaliteta stabla su dužina stabla, debljina stabla, randman vlakna i jačina vlakna.

1. Dužina vlakna je u korelaciji sa dužinom stabla, a to je značajno zato što se iz dužeg vlakna dobija kvalitetnije predivo. Koeficijent dužine stabla je veći ukoliko je stablo duže.

2. Debljina stabla je u obrnutoj srazmeri sa kvalitetom stabla vlakna, što znači da ukoliko je stablo manjeg prečnika i vlakno je u njemu tanje (kvalitetnije). Za određivanje srednjeg prečnika stabla koristi se stablomer.

3. Procenat (randman) vlakna možemo da odredimo biološkim ili hemijskim putem. Za analizu koristimo odrezak stabla dužine 30 cm koji odgovara prosečnom procentu vlakna u stablu.

Biološkom metodom randman vlakna određujemo posle maceracije, kada se posle kvašenja uzorka u vodi, pri temperaturi od 32OC, pod uticajem mikroorganizama odvaja vlakno od drvenastog dela. U laboratorijskom uslovima izmereni odrezak kvasimo 78 časova u 20 - 25 puta većoj količini H2O pri temperaturi od 32OC. Posle maceracije uzorak se ispere osuši i izlomi u lomilici da bi se odvojilo vlakno.

Hemijskom metodom randman vlakna određujemo za kraće vreme. Osušeni i izmereni uzorak kvasi se 70 minuta u autoklavu u 1% rastvoru Na2CO3. Potom se uzorak prelije sa hladnom vodom i pristupi preciznom odvajanju vlakna od pozdera.

Ocena kvaliteta semena zavisi od klijavosti energije klijanja, krupnoće, boje, čistoće, oblika, mirisa, apsolutne i hektolitarske mase.

IV OSTALE TEHNIČKE BILJKE

HMELJ - Humulus lupulus

Porodica Cannabinaceae. Hmelj je višegodišnja biljna vrsta (12-15 godina), po morfologiji je sličan vinovoj lozi. Gaji se zbog šišarica (neoplođene ženske cvasti) koje se koriste kao začin u industriji piva (na 100 l piva ide 100-200 grama hmelja).

Po botaničkim osobinama, hmelj se deli na:- zelenjake,- crvenjake.

Prema privrednoj vrednosti:- plemenite sorte,

40

Posebno ratarstvo 2

- grube sorte.Prema dužini vegetacije:

- rane sorte (vegetacija do 130 dana),- polurane (130-150 dana),- kasne sorte (preko 150 dana).

MORFOLOGIJA HMELJA

Hmelj je dvodoma biljka. Razmnožava se reznicama i gaje se samo ženske biljke.

PODZEMNI ORGANI

Razlikujemo pravi višegodišnji koren (od 6 - 12) koji prodire u dubinu do 4 m i jako je osetljiv na visok nivo podzemne vode. Drugi deo je čokot ili zadebljalo višegodišnje stablo. Glava čokota se nalazi na dubini od 10 - 15 cm i iz nje svake godine izbijaju jednogodišnji izbojci ili lastari. Prema smeru rasta razlikujemo:

a) Vukove - lutajuća horizontalna stabla koja od matične biljke mogu da izbiju i par metara dalje. Mogu se koristiti za pravljenje reznica, inače su nepoželjna (iscrpljuju čokot) i odsecaju se.

b) Loze rastu vertikalno na gore i od njih nastaje nadzemni deo biljke. Podzemni deo loze deblja i on se može koristiti za dobijanje reznica. Svake godine u proleće se orezuju.

c) Adventivni jednogodišnji korenovi - izbijaju na dubini od 10 - 15 cm, rastu horizontalno i odsecaju se svake godine zajedno sa lozom.

NADZEMNI ORGANI

STABLO je nadzemni deo loze, ono je povijušavo, šestougaonog preseka, sa maljama po ivicama pomoću kojih se hvata za individualni oslonac ili hmeljovod. Na početku se stablo mora usmeriti oko hmeljovoda i to u smeru kretanja kazaljke na satu, a kasnije se uvija samo. Može biti visine od 5 - 9 m. Stablo se uvek nalazi uz individualni oslonac. Jedan kraj oslonca se zabode kraj biljke, drugi kraj je vezan za žičanu konstrukciju. Površina jednog hmeljarnika ne bi smela biti veća od 1 ha. Stablo se grana formirajući zaperke, a na zapercima se nalaze vodne grančice. Loza se svake godine u proleće orezuje i to do glave čokota. Na glavi čokota se nalazi veliki broj pupoljaka.

LIST je sličan listu vinove loze. Prost je, režnjevito deljen (3-5 režnjeva koji su obodom nazubljeni). Listovi zaperaka su sitniji. Sa lica list je hrapav, a sa naličja maljav. Listovi se uvek javljaju u parovima.

CVAST. Botanički naziv je resa, a domaći šišarica. Sastoji se iz:- Peteljka,- Kolenčastog vretena.Na svakom kolencetu se nalazi 6 brakteja (oplodnih listića), od kojih su dve krupne i

nazivaju se pokrovne brakteje. Ispod njih se nalaze 4 fine tanke opnaste brakteje u čijoj osnovi se nalaze žljezde koje luče prah lupulin.

U osnovi ovih brakteja nalazi se 3-5 tučkova koji se ne oplode, već se sasuše i otpadnu. U šišarici može da bude i do 60 brakteja, a na jednoj biljci 3000-5000 šišarica. Šišarice su dužine 2-4 cm, valjkaste ili ovalne. U tehnološkoj zrelosti su svetlo žutozelene boje.

Kod muških biljaka cvast je metličasta.

PLOD je orašac. Hmelj se razmnožava pomoću reznica dužine 8-14 cm, a razmak od reza do prvog pupoljka treba da je 0,5-1 cm.

Određivanje tehnološkog kvaliteta hmelja vrši sa na osnovu:

1. ukupnog sadržaja smola koje mogu biti:

- mekane smole - α-kiseline (humulon) i β-kiseline (lupulon),

41

Posebno ratarstvo 2

- tvrde smole - γ-kiseline.2. sadržaja aromatičnih materija (mircen i geraniol),

3. sadržaja tanina i pektina.4.

DUVAN - Nicotiana tabacum

Rod Nicotiana ima 60 vrsta, a za nas su značajne dve:- Nicotiana tabacum – duvan,- Nicotiana rustica – krxa ili mahorka.

Sve današnje sorte duvana nastale su međusobnim ukrštanjem šest prvobitnih varijeteta duvana:

- fructicosa,- brasiliensis,- lancifolia,

- virginica,- havanensis,- macrophyla.

42

Prema geografskoj rasprostranjenosti razlikuje se 9 grupa (ekotipova) duvana:

1) Orijentalni aromatični sitnolisni cigaretni ekotipovi.2) Američki cigaretni ekotipovi.3) Orijentalni cigarni ekotipovi.4) Kubanski cigarni ekotipovi.5) Brazilski cigarni ekotipovi.6) Argentinski cigarni ekotipovi.7) Srednjeevropski cigaretno-cigarni ekotipovi.8) Indijsko-kineski ekotipovi.9) Japanski ekotipovi.

Prema načinu upotrebe:

1) Za žvakanje.2) Za ušmrkivanje.3) Za pušenje, koji se deli u 3 grupe:

a. cigaretni:

- orijentalni sitnolisni- poluorijentalni ili hercegovački,- crni cigaretni duvani,- američki tip za sušenje veštačkim putem,

b. cigarni:

- za uložak,- za povoj,- za omot.

c. za lulu.

MORFOLOGIJA DUVANA

Zbog veoma sitnog semena duvan se proizvodi iz rasada, a prilikom rasađivanja glavni koren se prekida da bi se inicirao razvoj bočnih korenova. Koren ide do 2 m dubine i izuzetno je jake usisne moći. Može da koristi vodu i hraniva iz teže pristupačnih oblika. Sinteza nikotina je u korenu. U zavisnosti od razvijenosti korena postoje sorte manje i više tolerantne prema suši.

STABLO je uspravno, visina je vrlo varijabilna (70 - 180 cm) i zavisi od tipa. Kod sitnolisnih je niže, kod krupnolisnih je više. Ne grana se (ako se grana zaperci se javljaju pri vrhu stabla). U početku je zeljasto, a kasnije ogrubi. Cilindrično je, maljave površine, člankovito. Na jednoj biljci se formira 20 - 30 članaka - listova, zeljasto, a kasnije odrveni. Važna sortna karakteristika je habitus stabla, opšti izgled biljke, koji zavisi od krupnoće i položaja lista na stablu.

Osnovni tipovi habitusa:

1) Obrnuto konusan (košast) - najkrupniji listovi nalaze se na vrhu stabla,2) Konusan - najkrupniji listovi nalaze se u donjem delu stabla,3) Jajast - najkrupniji listovi nalaze se na oko 1/3 visine stabla,4) Eliptičan - najkrupniji listovi nalaze se oko polovine stabla,5) Cilindričan (valjkast) - listovi su istih dimenzija celom visinom stabla.

LIST je prost. Prema postojanju lisne drške se dele na:

a. Gušane (ušane) - sedeći listovi, osnovom obuhvataju stablo,b. Golodrškane - sa peteljkom.

Najkrupniji listovi se nalaze na sredini stabla, a svi listovi nisu istog kvaliteta. Kod krupnolisnih duvana su najlošiji središnji listovi, a kod sitnolisnih vršni listovi.

Oblik: široko srcast do izduženo lancetast (sortna karakteristika).Površina: ravna, glatka, po obodu list je ceo ili nazubljen.Krupnoća: najkrupniji središnji listovi su kod krupnolisnog duvana. Dužina lista kod

krupnolisnog duvana varira od 40 - 60 cm, a kod sitnolisnog od 10 - 15 cm. Širina lista varira od 2 - 50 cm.

Na površini se nalaze žlezdaste dlačice koje luče etarska ulja i smole što je važno za aromatičnost, specifičan miris, ukus. Najviše malja nalazi se vršnim listovima. One su i drugačijeg hemijskog sastava. Svi listovi na istoj biljci nisu istog kvaliteta. Vršni listovi imaju više nikotina. U sušnim godinama takođe ima više nikotina. U žilama ima manje nikotina. Bitan je odnos ugljenih hidrata i belančevina (Šmukov broj). Na plodnijim zemljištima ima više nikotina. Zakidanjem zaperaka i zalamanjem cvasti duvana povećava se sadržaj nikotina.

Listovi sazrevaju od osnove ka vrhu po takozvanim inseracijama ili branjima (grupa listova koji se beru u jednom momentu).

Postoje sledeće inseracije:

1) Podbir,2) Nadbir,3) Srednje lišće:

- donje srednje,- srednje,- gornje srednje,

4) Podvršak,5) Ovršak.

CVETOVI se nalaze na vrhu stabla u štitastoj cvasti. Petodelne su građe, krunica je bela, bledoružičasta ili ružičasta. Tučak ima kuglasti žig.

PLOD je čaura, okruglastog oblika, prečnika 1 cm, smeđe boje, obavijena sasušenim čašićnim listićima, a u njoj se nalazi veliki broj semenki.

SEME je najsitnije među ratarskim kulturama, po površini naborano, smeđe boje. U 1 g ima 10000-13000 semenki.

Za povećanje kvaliteta listova vrši se zalamanje cvasti i zakidanje zaperaka čiji listovi se nazivaju otava ili filiz i nepoželjni su.

Documents

Ratarstvo skripta