OPSTE RATARSTVO

8/11/2019 OPSTE RATARSTVO

1/113


2/113

2

UVOD

Kako u prirodi uopte, tako u poljoprivredi vlada odredeni okvir ivota koji se oblikuje poddjelovanjem niza ivotnih faktora. Ovi faktori su abiotiki: zemljite, k lima ( vazduh, svjetlost, toplota, voda), i biotiki (gajena biljka, domaa ivotin ja i ovek) a njima se pridruuju i drugi pratei biljni i ivotinjski organizmi,meu kojima posebna uloga pripada mikroorganizmima, korovima, insektima, zemljinoj makrofauni. Zemljite iklima ine nerazdvojnu celinu kao izvor energije, u koju se uklapaju i koriste gajene biljke.

Biljke cvetnice su pozitivno uticale na evoluciju oveka i drugih heterotrofnih organizama, to zna i da jenajprije do lo do evolucije biljaka, a onda ivotinja. ovek je za gajenje odabrao prve vi e biljke koje nose plodove(seme). S njima po inje agrikultura koja uslovljava sedela ki na in ivota. To je ujedno poetak civilizacije. Prviuzgaja i biljaka sluili su se opaanjima da bi izdvojili iz slobodne prirode lepo razvijene biljke s veim plodovima(semenkama), pretpo stavlja se da su to bile trave od kojih su nastale itarice. To izdvajanje je poetak selekcije,kada je otada do pro log stole a pre la veoma dug put empirije, a tek s pojavom nauke o nasle ivanju, postavljena

je na nau ne osnove.Prirodu izdvojenih odnosno domestifikovanih biljaka u pro losti nije menjala samo iskustvena selekcija

koju je obavljao ovek, nego i promena ekolo ke sredine. To su u prvom redu odnosi na antropogenizacijuzemlji ta. Vana uloga u tome pripada obrada i ubrenje zemlji ta.

ovek kao sv estan faktor povezuje vladajuefaktore u jedan usmereni proces, koj i treba da omoguioptimalne uslove za uspevanje poljoprivrednih biljaka. Pri tome, on treba da do maskimuma iskoritava povoljnostkoja mu obezbeduje taj okvir a da otklanja nepovoljnost koje mogu biti izazvane delovanjem pojedinih faktora(nepovoljni vremenski uslovi, pojava bolesti, tetnika i korova, debalansa mineralne ishrane itd).

Prirodni uslovi odre enog poljoprivrednog prostora, predstavljaju njegov prirodni potencijal. Onomoguuje ostvarenje odgovarajueg proizvodnog efekta gajenih bilja. Do koje e mere ove mogunosti bitiiskoriene, najvie zavisi od oveka, s jedne strane od izbora sorte ili hibrida, kao i njihove reakcije na postojeeuslove, a s druge strane od njegove sposobnosti da utie na uslove sredinekao i na osobine gajenih biljaka.

Polazei od zakona o jednakoj vrednosti svih proizvodnih faktora u poljoprivredi, maksimalni proizvodniuinak postie se uz optimalno prisustvo svih spomenutih faktora. Da bi se optimalno iskoristila prirodna energija,vano je da postoji sklad izmeu proizvodnog potencijala poljoprivrednog prostora i produktivne sposobnostigajenih biljaka.

Pod gajenim biljkama podrazumevaju se sve one vrste biljaka i njihove sorte koje po na inu svoga ivotai odravanja ive stalno u simbiozi sa ovekom. Procenjuje se da danas na zemljinoj kugli ima vie od 200.000 biljnih vrsta, broj gajenih vrsta je oko 1.000, dok ovek danas koristi oko 50.

Zbog injenice da biljke troe mali deo suneve energije, zadatak selekcije je u iznalaenju takvih formigajenih biljaka koje e biti sposobnije da koriste besplatnu i obilnu sunevu energiju. Takvim radom dobijene sudanas takve sorte / hibridi koje daju izuzetno visoke prinose. Sinteza ratarske i sto arske proizvodnje omoguuje pravilno ekonomisanje inilaca proizvodnje, ouvanje i poboljavanje bogatstva, plodnosti, strukture te poveanjaukupne poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivredna proizvodnja planska i organizovana ljudska delatnost usmerena na proizvodnju organskematerije koja ima upotrebnu vrednost za oveka (hrana, prediva vlakna i dr), odnosno koja je neophodna zaodravanje ivota ljudi i domaih ivotinja. Ona je apsolutno neophodna, jer se njeni produkti ne mogu zamenitivetakim proizvodima. Zbog toga od upravljanja poljoprivrednim resursima zavisi opstanak oveanstva, odnosnoekonomski, kulturni i socijalni razvoj drutva, ( Molnar i Lazi , 2001).

ovekova uloga je da intervenie kako bi se postojea energija to potpunije iskoristila, odnosno, da uokviru ratarske proizvodnje, otklone ono to biljkama smeta a nadopune ono to im nedostaje.


3/113

3

Osnovne karakteristike biljne proizvodnjeZelena biljka je prava biohemijska fabrika koja oveku obezbe uje oko 94 % hrane jer je sposobna,

koriste i sunevu energiju, da iz prostih neorganskih jedinjenja sinteti u slo ena organska jedinjenja koja suneophodna svim ivim bi ima.

Smatra se da zelene biljke u procesu fotosinteze godi nje obezbede oko 350 milijardi tona organskematerije koju koristi ovek, ivotinje ili su sirovina za prera ivaku industriju. Najzna ajniji zadatak biljne proizvodnje, je dakle pretvaranje prirodne plodnosti zemlji ta u ekonomsku, to omogu ava primena razli itihagrotehni kih, meliorativnih, organizacionih i ekonomskih mera uz maksimalno mogu e ostvarenje racionalnogsistema biljne proizvodnje.

Glavna karakteristika poljoprivredne biljne proizvodnje je u tome, to se temelji na zelenoj autotrofnoj biljci koja pomo u hlorofila mo e direktno iskori avati sun evu energiju i u procesu fotosintetske asimilacijeugljenika stvarati organsku materiju.

Poljoprivredna, kulturna biljka vezana je uz stani te, a svojim organima nalazi se u dva medijuma: koren uzemlji tu , a nadzemni deo u atmosferi . Iz zemlji ta biljka usvaja edafske inioce (vodu, kiseonik i hranjiva) a izatmosfere sun evu energiju i ugljen-dioksid.

Gajena biljka je zapravo "biohemijska tvornica" koja proizvodi organsku materiju potrebnu za opstanakheterotrofa ( ovjeka i doma ih ivotinja). Poljoprivreda, a s njom i biljna proizvodnja se razlikuje od drugih grana

ljudske delatnosti. Njezina su glavna obele ja:1. Poljoprivredna proizvodnja se odvija u slobodnom prostoru (fabrika bez krova) i ima sezonski karakter, ali i

u zatienom prostoru (plastenici, staklenici) kada nije sezonski ograniena.

2. U tehnolo kom procesu biljna masa se postepeno se pove ava rastenjem i razvojem uz sredstva za proizvodnju i ljudski rad, uz postojanje povoljnih klimatskih faktora.

3. U poljoprivredi proces rada je mnogo kra i od procesa proizvodnje jer radovi u poljoprivredi imaju sezonskikarakter (pica radova), dok rast i razvoj biljaka tee kontinuirano u toku vegetacijske sezone.

4. U biljnoj proizvodnji obrtni kapital se tro i neravnomerno, a vra a se odjednom u toku etve berbe.

5. Koeficijent obrta kapitala u poljoprivredi se kre e od 0,9 do 2,4 dok je u trgovini i industriji od 4 do 12 u

toku godine.

Poljoprivreda menja svoju fizionomiju zbog razli itih klimatskih prilika, stvara jui posebne regije u kojimasu zastupljene odre ene biljne vrste pa i vrste doma ih ivotinja. Dosljedno tome, i regionalnost je jedno odobele ja poljoprivrede. Jasno je, da na stvaranje regija odnosno rajona deluju i drugi faktori (ekonomsko-istorijski,npr.) ali su bio-ekolo ki primarni.

Klima i njeno znaenje za ivot biljaka Klima ima veliki uticaj n a poljoprivrednu proizvodnju. Najvanije je njezino delovanje na autotrofne

organizme (biljke) zbog bazinog procesa fotosinteze. Meutim, klima jednako tako ima vaan uticaj i na ostalelanove agrobiocenoze (oveka i domae ivotinje). Na klimu ne moemo znaajnije uticati, zato se ona javlja kao dominantan faktor proizvodnje. To znai dase agrobiocenoza odnosno poljoprivreda mora prilagoavati klimi.

Klima predstavlja prose no stanje meteorolokih pojava na odreenom prostoru u duemvremenskom periodu od najmanje 30 godina.

Klimu pored op teg pojma mo emo podeliti i na:

1. Mikroklima - klima usko ograni enog podru ja-prostora.2. Ekoklima -kompleks klimatskih uslova formiranih u okviru jedne zajednice.3. Fitoklima - klima stvorena dejstvom biocenoze koja u svome formiranju ( ivotu) i rasprostiranju

uslovljava specifi ne klimatske uslove (fitoklima ume, vo njaka, p enice, kukuruza i sl.)4. Nanoklima - klimatske specifi nosti koje se ispoljavaju na malim rastojanjima.


4/113

4

Klima je dominantan faktor kod gajenja biljaka (na koji ovek ima mali uticaj), a javlja se kao slo enivegetacioni inilac sa svojim elementima: svetlost, toplota, voda i vazduh .

Svetlost

Sunce je glavni izvor svetlosti. Sun eva svetlost deluje hemijski i fizi ko-toplinski. Sun eva svetlost ili sun evaradijacija sastavljena je od zraka razne valne du ine: od 280 do vi e od 800 nm.

ovek vidi valne du ine od 400 do 760 nm. Prema uticaju na lanove agrobiocenoze, dio spektra od 300 do 400nm deluje na smanjenje habitusa biljke i debljanje listova. Zona do 500 do 700 nm va na je za fotosintetskuasimilaciju ugljenika, ali najja a je apsorpcija sun evog svetla u hlorofilu u zoni od 600 do 700 nm (crvena zonaspektra). Zona od 700 do 800 uti e na produ enje rasta biljaka, a vi e od 800 nm ima toplinski efekat. To je glavniizvor toplotne energije za transpiraciju biljaka.

Pribli no polovicu ukupne sun eve radijacije otpada na toplisnki efekat, sledi fotositntetski u inak a tek natreem mestu ostali uticaji na lanove u agrobiocenozi.

Pri kaz sun evog spektr a po tal asni m du inama

U globalu bi se moglo re i, da sun eva svetlost ima ulogu u slede em:

1. Izvor je energije u ishrani (fotosintezi)2. Uti e u obrazovanju hlorofila (zelenog dela biljke)3. Oko 50 % svetlosne energije koja dospe na list transformi e se u toplotu, te biljka transpiracijom

vode odr ava temperaturni re im.4. Aktiviranju fermenata koji reguli u razne ivotne procese (klijanje semena, obrazovanje

hlorofila i sl.)

Priticanje sun eve energije na povr inu zemlje nije svugde jednaka, pa se prema geografskom polo aju,godi njem razdoblju i vremenu u danu odnosno vremenskim prilikama razlikuje intenzitet i du ina trajanja .suneve svetlosti:

Intenzitet sun eva svetlaKoli ina sun eve energije koja dolazi na gornju granicu atmosfere vrlo je velika i iznosi 1,36 x 10 26 kWm -

2. Ta vrednost se naziva solarna konstanta . Od navedene koli ine energije na povr inu zemlje stigne njezin manjideo (0.9 1.1 x 10 26 kWm -2). I tako mala koli ina energije je za agrobiocenozu vrlo velika.

Fenomen odbijanja sun eve svetlosti s povr ine naziva se albedo . To je procentualni odnos izme ureflektovane energije zra enja i celokupne svetlosne energije koja je pala na povr inu zemlje ili nekog drugog tela.

Na albedo uti e izme u ostalog vlaga i boja povr ine. to je povr ina tamnija, to je sposobnost upijanja svetlosnogzraenja ve a i tada je albedo manji. Najve i albedo pokazuje sne ni pokriva (85%), dok tlo ima mnogo manjialbedo (10-30%).

Intenzitet sun eve svetlosti ovisi dalje u geografskom poloaju, nadmorskoj visini, inklinaciji terena,naoblaci itd. Intenzitet sun eva svetla znatno se smanjuje naoblakom, a to uti e na fotosintezu i hemositezu.Meutim, i difuzna svetlost je va an ekolo ki faktor u biosferi i agrosferi. Smanjenje intenziteta sun eve radijacijezbog naoblake na biljke deluje tako da se vegetacija produ ava, ja e se razvija vegetativna masa na tetu

generativnih organa.


5/113

5

0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1

1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0

asova u danu

R e

l a t i v n a

j a k o s t s v e

t l a

Vedro

slabo oblano

Jako oblano

I ntenzitet svetla pr i razli itoj naoblaci (po Lundegrdhu)

U zemljama koje imaju vi e naoblaka, manje sun anih dana (sever i sevrozapad Evrope) manje senakuplja eer i ulje u semenu. To zna i da takva podru ja nisu prikladna za gajenje uljarica ili kultura za

proizvodnju eera. Nasuprot tome, so nije povr e se gaji upravo u tim podru jima gde ima vi e difuzne svetlosti.Isto tako, detelinsko travne smese, prirodne ili ve take livade i pa njaci su zastupljeniji na severu i sverozapaduEvrope gde je dosledno tome, razvijenije sto arstvo. Jug Evrope prikladniji je za gajenje vo aka i vinograda i povra.

Biljkama je za normalan rast i razvoj potrebna odre ena koli ina svetlosti, ali se u tome one razlikuju i to:

1. Heliofite - za svoj razvoj tra e mnogo svetla (krompir, duvan, soja, suncokret, kukuruz, paprika, lubenica,itd).

2. Semiskiofite - za svoj razvoj zahtevaju osrednji intenzitet svetlosti (tikve, deteline, neke sorte pasulja, paradajz)

3. Skiofite - biljke sene.

Za gajenje poljoprivrenih kultura, va na je minimalna koli ina svetla izra ena u luksima . Luks jeme unarodna jedinica osvetljenja, koju dobiva neka ploha na kojoj je svaki etvorni metar povr ine

jednoliko osvetljen svetlosnim tokom od jednog lumena . Po drugoj definiciji, luks je koli ina svetlosti kojaispu ta jedna sve a merena na udaljenosti od jednog metra. Gra ak treba 1100 luksa da bi u ao u fazu zriobe,kukuruz 1 400 1 800, je am i p enica 1 800 2 000, duvan 2 200 2 800, pasulj 2 400 luksa, paprika i do 400luksa.

Prinos krompira pri razliitom osvetljenju (po Klappu)


6/113

6

Ako je koli ina svetla ispod minimuma, nema uspe nog stvaranja hlorofila. U tom slu aju dolazi doizdu ivanja bledih stabljika (etioliranje), slabo se razvija li e i koren a cvetovi i plodovi se ne formiraju.

Meutim, ne prevelik intenzitet svetlosti nije dobar jer on pove ava uticaj tetnih ultraviolentnih zraka. Utom slu aju se smanjuje habitus biljke, li e postaje manje i tamnije (nagomilavanje hlorofila). Biljka se od

prevelikon intenziteta svetlosti brani dla icama, uvijanjem li a i sjajnim povr inama (odbijanje svetlosti).

Koliko e biljke na nekom stani tu stvarno primiti svetlosti, ovisi o vrednostisvetlosnog kori enja, a ono se izra unava na osnovu slede e formule:

svetlostidnevne puneenzitet int

itutan sna svetlostienzitet int L

Prera unato u procente, svetlosno kori enje mo e biti od 1 do vi e od 40% pune dnevne svetlosti(Jankovi , 1966).

Propustlj ivost svetlosti od strane bilj ke Proputanje svetlosti k roz list

U biljnoj proizvodnji se intenzitet sun eve svetlosti mo e regulisati: pravcem setve/sadnje, gustinom useva, pinciranjem, orezivanjem, zakidanjem zaperaka, uni tavanjem korova i drugim merama nege. Biljka iskoristi samo1- 7 % sun eve energije, a neke vrste (lucerka) imaju i preko 85 puta ve u lisnu povr inu u odnosu na povr inuzemlji ta koju pokriva.

Du inu sun ane svetlosti Na ekvatoru je du ina dana i no i uvek jednaka tj, no i dan traju po 12 asova. Idu i od ekvatora prema

polovima du ina dana i no i se menja. U ljetnim mesecima, du ina dana raste a zimi opada. Du ina dana i no ivaan je kozmi ki odnosno geofizi ki faktor za ivot na Zemlji. To se u prvom redu odnosi na biljke, jer su se onekao autotrofni organizmi tokom svoje evolucije prilagodile stani tima. Prema tome, ritam njihova ivota je

prilago en odre enoj du ini dana i no i.Blie ekvatoru, du ina dana u doba aktivne vegetacije je kra a, a prema polovima je du a. S obzirom na

duinu dana i no i u vreme aktivne vegetacije, biljke delimo na one iz podru ja kratkog i na one iz podru ja dugog dana . Ako se biljka iz podru ja kratkog dana prenese u podru je du eg dana, nastaje poreme aj kojinazivamo fotoperiodi ka reakcija , odnosno biljka reaguje na du inu dana. To je tzv. f otoperiodizam . Poreme ajse manifestuje tako da biljka ne mo e normalno cvasti i doneti plod. Iz ovoga se mo e zaklju iti, da jefotoperiodi ka reakcija jako bitna za prelaz iz vegetativnog u generativni period ivota biljke.

Danas se fotoperiodizam iskori uje prilikom selekcije biljaka (stvaranje novih sorata ili hibrida), tako dase u kontrolisanim uslovima prema potrebi skra uje ili produ uje trajanje dana i tako omogu i istodobna cvatnjaradi ukr tanja biljaka koje ina e ne cvetaju u isto vreme. U direktnoj proizvodnji, fotoperiodizam se iskori avatako da se neka kultura kra eg dana prenese u podru je du eg dana kako bi se produ io vegetativni period i takodobila ve a biljna masa.

Meu kulturnim biljkama postoje razlike u pogledu zahteva biljaka prema du ini dana, pa tako imamo:


7/113

7

1. Biljke kratkog dana (konoplja, pamuk, proso, pasulj, soja, duvan, kukuruz i paprika).2. Biljke dugog dana (ovas, argarepa, repa, lan, gra ak, ra , penica, crvena detelina i pana ).3. Neutralne biljke (heljda, suncokret, je am ozimi, ri a, evropske sorte ioke, paradajz i repica).

Toplota

Glavni izvor toplote je sunce. Atmosfera se zagrejava toplinskom radijacijom kopna i mora jer sun evozraenje prolazi kroz atmosferu, a da je prakti ki ne zagrejava. Zato je toplota vazduha pri povr ini zemlji tanajve a, a opada pri porastu nadmorske visine. Postoji ritam dnevnog zagrevanja i hla enja izmenama dana i no i .

Promene toplote danju i no u (po Geigeru i Kessleru )

Isto tako, postoji horizontalni raspored toplote (ovisno o geografskoj irini) i vertikalni rapored (ovisnoo nadmorskoj visini). Horizontalni raspored toplote na Zemlji pokazuje sve osobine zonalnosti, a najpovoljniji sagledi ta poljoprivredne proizvodnje je umereni pojas u kome se odvija najintenzivnija biljna proizvodnja.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55

Temperatura (0C)

A s i m

i l a c i

j a C O 2

1,22% CO2Krompir

paradajz

krastavac

Zavisnost fotosinteze lia krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviu)


8/113

8

U vertikalnom rasporedu toplote prisutno je pravilo po kojem na svakih 100 m nadmorske visine temperatura opadaza 0.6 0C (vertikalni termi ki gradijent ).

Za agrikulturu su va ne kardinalne temperaturne ta ke , a to su temepraturni minimum , optimum imaksimum . Ispod temperaturnog minimuma i iznad maksimuma fiziolo ki procesi prestaju, a najpovoljniji su pritemperaturnom optimumu. Pri tome je najva niji raspon temperatura od 0 do 45 oC.

S obzirom na fiziolo ke procese u biljci, sve temperature ispod O oC smatramo negativnim, a iznad O oC pozitivnim. Kako dioba elija u biljci prestaje kod 5

o

C, ovu temperaturu smatramo biolo kim temepraturnimminimumom . Sve aktivne temperature umanjene za vrednost biolo kog temperaturnog minimuma su efektivnetemperature .

Sabiranjem dnevnih efektivnih temperatura u toku meseca ili u toku vegetacije, dobije se suma efektivnihtemperatura vazduha ili suma toplotnih jedinica . Za izra unavanje sume efektivnih temperatura za jare vrste(kukuruz), postoje jo dve metode ( Komljenovi i Todorovi Vida , 1988):

1. GDU jedinice (growing degree units) a formula glasi:C 10

2C minC max

GDU ooo

2. CHU jedinice (corn heats units): C 44.4T 8.110T 084.010T 33.321

CHU 0mm2

maxmax

Temperature manje od 10 oC uzimaju se kao 10 0C, a temperature ve e od 30 oC kao 30 oC. Za svaki danvegetacije jarina se ra unaju toplotne jedinice, i na taj na in se dobije suma toplotnih jedinica za celi vegetacioni

period ili za odre enu fenofazu razvoja biljke.Suma efektivnih temperatura koje su potrebne od po etka do kraja vegetacije iznose za: krompir od 1500

do 3000 oC, p enicu od 1200 do 23000 oC, kukuruz od 2400 do 3000 oC, suncokret od 2600 do 2800 oC, eernurepu od 2400 do 2700 oC, paradajz od 1800 do 2000 oC, krastavce od 1900 do 21000 oC itd.

Temperature izme u 25 i 30 oC je prose an optimum za glavne fiziolo ke procese u biljkama pre svegagenerativne kao i za fotosintetsku asimilaciju biljaka. Biljke maksimalno primaju vodu kod temperatura izme u 35i 40 oC. Optimum disanja je izme u 36 i 40 oC. Pri 45 oC hlorofil se inaktivira i fotosinteza prestaje, a iznadtemperaturne granice nastaju negativni biohemijski procesi u hlorofilu koji uzrokuje njegovo raspadanje. Pri 50 oCdisanje prestaje.

Za aktivni ivot biljaka su vrlo va ni temperaturni pragovi : 0 oC, 5 oC, 10 oC i 20 oC. Na 0 oC prestaje ili po inje aktivni ivot biljaka, iznad 5 oC po inje aktivna vegetacija trava i strnih itarica umerenog pojasa, iznad10 oC aktivna vegetacija biljaka iz subtropskih a iznad 20 oC tropskih predela.Temperature oko 25 0C predstavljaju optimum za cvetanje i oplodnju, dok temperature vi e od 25 0C pogodujudozrevanju useva.

Vi e temperature potrebne su za maksimalno nagomilavanje suhe materije u biljci i za gubljenje vlage, a jedno i drugo zna i proces dozrevanja biljaka.

U agroekosistemu sve biljke nemaju jednake zahteve prema toploti, pa se one u tom pogledu dele na:

1. Termofilne - (prilago ene su vi im temperaturama). To su biljke ju nih podru ja i ne podnose mrazeve(kukuruz, pamuk, sirak, proso, kikiriki, paradajz, paprika, pasulj, dinja, lubenica, smokva i sl.).

2. Kriofilne - (prilago ene su ni im temperaturama). Poti u iz umerenog klimatskog podru ja (strna ita,graak, crvena detelina, repa, luk, salata, mnoge trave, kupus, spana , kru ka, jabuka i dr.)

3. Mezotermne biljke koje imaju osrednje zahteve za toplotom.

S obzirom na ekolo ku valencu biljke delimo jo na:

a) Euritermne biljke - one podnose velika termi ka kolebanja i imaju veliki areal rasprostranjenosti. b) Stenotermne - njihov areal rasprostranjenosti je mnogo u i, s obzirom da ne podnose ve a termi ka

kolebanja.

I drugi izvori svetlosti mogu imati pribli an efekat kao i sun eva svetlost koja se primenjuje ukontrolisanim uslovima (za tien prostor u fitotronima, hidroponima, staklenicima, plastenicima i sl).

Uticaj visokih temperatura

Naj tetniji uticaj visokih temperatura je zbog velikog pove anja evapotranspiracije pri emu se u biljcideavaju nepovratne pojave u strukturi i metabolizmu biljke (koagulacija protoplazme i dehidracija), dolazi dodestrukcije hlorofila, pove ava se transpiracija i disanje i sve to dovodi do ubrzanog zrenja - prisilnog zrenja .

Takva pojava naro ito je poznata kod strnih ita kao toplotni udar kada temperatura vazduha dostignevrednost od 33 0C , uz nisku relativnu vla nost vazduha mo e se u roku od nekoliko sati prekinuti vegetacija p eniceu fazi vo tanog zrenja i uzrokovati turost zrna uz opadanje kvaliteta i visine prinosa. Me utim, visoke temperature


9/113

9

mogu biti ograni eno korisne u poljoprivredi zbog su enja mokrog zemlji ta i osposobljavanje za poljske radove,kao i korisnog dozrevanja i su enja plodina.

Poljoprivreda se nalazi u ve ini slu ajeva u povljnim termi kim uslovima kao to se mo e videti usledeoj tabeli.

M aksimal na i min imaln a srednja godi nj a temperatur a vazduha ovisno o geograf skoj irini (Mihali , 1985)

Temperature(u 0C)

Geografska irina (u 0)80 60 40 20 0 -20 -40 -60 -80

Max.srednja godi nja -10 8 17 29 28 15 14 1 -12Min. srednja godi nja -19 -8 10 23 25 18 9 -6 -20

Za agrikulturu nisu bitne izoterme, nego termi ka kolebanja tokom godine, naro ito u doba najaktivnijevegetacije gajenih biljaka.

Zbog toplinskih uslova najve a prostranstva poljoprivrednih povr ina nalaze se u umerenom pojasu. Idu i prema polovima, agrosferu ograni avaju niske a prema ekvatoru visoke temperature. U tropima se poljoprivredna proizvodnja organizuje i do 3000 m nadmorske visine, a iznad 72 0 severne irine postoje samo tundre koje seiskori uju na nomadski na in (sobovi).

Kako je ranije bilo nagla eno, penjanjem u visinu za svakih 100 m temperatura pada za 0.6 0C, a sa svakim

10

C smanjenja srednje godi nje temperature, vegetacija kasni 5 dana.Za evropske prilike je 600 m nadmorske visine granica gajenja termofilnih biljaka (kukuruz, vinova loza ivoke), 800 m je granica ozimih usjeva, a 1000 m jarih kultura. To je ujedno granica gajenja orani nih biljnih vrsta.Do 1000 do 2000 m zona je visinskih uma i travnjaka, a iznad 2000 m je pojas kamena, ve nog snega i leda.

Na toplinske prilike osim geografske irine i nadmorske visine uti e i ekspozicija terena. Ju ne suekspozicije toplije, (primer u Centralnoj Evropi 400 m severne ekspozicije odgovara 550 m nadmorske visine ju neekspozicije u termi kom pogledu).

tetno dejstvo visokih temperatura mo e se ubla iti dobrom obezbe enou vodom, oro avanjem iuravnote enom mineralnom ishranom, odnosno kvalitetnom agrotehnikom.

Uticaj niskih temperatura

Niske temperature su nepovoljne za biljke, u prvom redu zbog toga to aktivna vegatacije prestaje. Na temperaturama ispod 0 oC, prestaje aktivna vegetacija, termofilne biljke ugibaju, a kriofilne prelaze u

stadijum mirovanja (kriptovegetacija). Ozime vrste zahvaljuju i postepenom prilago avanju na niske temperature(kaljenju ) mogu da podnesu veoma niske temperature. Smenjivanjem hladnih i toplih dana tokom zime, nagativnose odra ava na useve. Ako su dani topli biljka po inje intenzivno da di e, utro ak eera se pove ava, biljka se budiiz zimskog sna - mirovanja, aktivira se njen metabolizam, a ako nastupe niske temperature ona obi no ugine.

Kasni prole ni mrazevi (april - maj) su izuzetno opasni, kao i mrazevi koji se javljaju u ranu jesen (tre adekada septembra i prva dekada oktobra) kada je vegetacija jo u toku.

U toku zime niske temperature uzrokuju izmrzavanje povr inskog sloja zemlji ta, te se on izdi e kao korakoja izdizanjem mladih bilj ica kida korenov sistem. Ova se pojava naziva podlubljivanje ili srije i veoma jetetna za ozima strna ita.

Meutim, niske temperature pogoduju nekim lukovi astim i krtolastim vrstama, jer bez niskihtemperatura one ne klijaju - period stratifikacije . Otpornost na niske temperature zavisi od naslednih osobina,

kaljenja, uravnote ene ishrane, gajenja otpornih hibrida i sorata, kvalitetne obrade zemlji ta, dreniranosti parcele,mal ovanja folijom ili organskim materijalima, zagrtanja i gajenja u za tienom prostoru.


10/113

10

Voda

Voda je najnestabilnijiklimatski element zbog toga to sevlaga skuplja u atmosferiisparavanjem vodenih povr ina ikopna pa se kao oborina vra a nazemlju. Voda se u vazduhu nalaziu obliku vodene pare ilikodenzovana. Ki a i sneg suglavni izvori vode za

poljoprivredne biljke. Rasporedoborina na Zemlji vrlo je

promenljiv - prostorno, koliinskii vremenski, a uzrok su munepravilan raspored kopna ivodenih povr ina te razlike ureljefu.

Voda je potrebna svimivim bi ima. U biljkama vodaobavlja mnogostruku funkciju.Protoplazma je igra ena odsloenih kompleksa hidrofilnihkoloida koji primaju vodu i bubrei u tom stanju omogu uju osnovnefiziolo ke procese u eliji. Stoga,voda za biljku ima slede u ulogu:

Kruenje vode u prirodi 1. Uestvovuje u gra i elije i biljnog tkiva.2. Vr i transport mineralnih materija rastvorenih u vodi u druge organe (ove funkcije obavlja koren).3. Vr i transport biljnih asimilativa stvorenih u zelenim organima (provodnim sudovima) u druge elije i organe.4. Uestvuje u izgradnj organske materije, aktivira fermente, reguli e metabolizam.5. Stvara odre enu napetost ( turgor , u slu aju nedovoljne obezbe enosti

biljka gubi turgor i vene).6. Uestvuje u transpiraciji, izabacivanje vode u obliku vodene pare iz biljke. Postoji stomaterna i kutikularna

transpiracija, prvu biljka reguli e otvaranjem i zatvaranjem pu i, a druga je pasivni oblik transpiracije.7. Obavlja regulisanje temperature (termoregulator).8. Poma e pri razlaganju rezervnih materija u semenu delovanjem enzima.

Najve i deo vode koju biljka koristi je tranzitna , a samo 1% vode se ugra uje u elije biljke. U vezi s tim, potrebno je poznavati i pojam transpiracionog koeficijenta , a to je koli ina vode koja pro e kroz biljku da bistvorila 1 kg suhe tvari.

Transpir acioni koefi cij ent za neke gajene bilj ke

Kultura TranspiracionikoeficijentPenica 450-600Kukuruz 250-300Ria 500-800Soja 520-1000Pamuk 300-600Konoplja 600-800Trave 500-700Povr e 500-800


11/113

11

Voda koju biljka primi korisna je ili fiziolo ki aktivna voda. U ivotu biljke u svakom asu je va nanjezina vodna bilanca . Posoji pozitivna i negativna vodna bilanca . Pozitivna je vodna bilanca stanje pri kojem jeravnote a izme u utro ene vode i nove koli ine koja priti e u biljku, a negativna je vodna bilanca stanje pri kojem

biljka ima ve e potrebe za vodom nego to iz sredine mo e primiti. Negativna vodna bilanca vodi uginu u biljke(fiziolo ka smrt od uvenu a).

Biljke se u odnosu na potrebe za vodom znatno razlikuju. Ta se potreba ispoljava u osiguranju vode zaizgra ivanje biljnog tkiva i za transpiraciju. Pa se one s toga dele na:

1. Kserofite - lako se prilago avaju uslovima su e (sirak, proso, mrkva, kukuruz, suncokret, sudanska trava,eerna repa, tikve).

2. Higrofite - zahtevaju velike koli ine vode (soja, paprika, konoplja, pirina , ovas , lupina, crvena detelina).3. Mezofite - troe umerenu koli inu vode (p enica, ra , krompir, je am, crni luk).

Za svaku biljnu vrstu postoji kriti ni period rasta, a on nastupa kad biljka ima najve u potrebu za primanjem vegetacijskog faktora a najosetljivija je na poreme aje, na prvom mestu na nedostatak vode.Poznavanjem kriti nog perioda od velike je va nosti u gajenju poljoprivrednih biljaka. U globalu, kriti ni periodi nanedostatak vlage kod biljke su porast u stablo, cvetanje i oplodnja i nalivanje zrna.

Kod nas se najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja organizuje u zonama subhumidne klime, jer

aridnost i humidnost klime od najve e je va nosti za agrikulturu bilo kojeg podru ja. Aridnost i humidnost klimeutie na stvaranje zemljita (tipovi), vodni re im, sposobnost zemlji ta za obradu, sistem ubrenja, izbor vrstagajenih biljaka itd.

Op ta podela kl ime prema ari dnosti-h umi dnosti (geografska)

Ukupna koli inagodi njih padavina

(mm)

Ocena aridnosti-humidnosti klime

4000 perhumidna

Najrazvijenija je poljoprivreda u poluvla nom do vla nom klimatu uz povoljnu evapotranspiraciju. Primanjoj evapotranspiraciji intenzivna se poljoprivreda mo e organizovati na donjoj granici subhumidne klime, ali uhumidnoj zoni do 1500 mm, ako je evapotranspiracija pove ana.

Glavna poljoprivredna podru ja na prostorima biv e Jugoslavije je u zoni subhumidne klime (500-1 000mm).

U aridnoj zoni potrebno je navodnjavanje, na prelazu u semiaridnu klimu povremeno gajenje biljakamanjeg utro ka vode (strne itarice). Tek u subhumidnoj klima uspe no je kontinuirano gajenje poljoprivrednihkultura, a iznad 600 mm mogu se u proizvodnju uklju iti i higrofite. Vla no-toplija klima povoljna je za drvenaste i

jednogodi nje zeljaste vrste, a vla no-hladnija za travnjake.U vru im predelima perhumidne klime, s jakom evapotranspiracijom, gaje se pamuk, ri a, eerna trska.

Ako je vlaga visoka (1500-3000 mm godi njih oborina), a evapotranspiracija slaba, preovladavaju planta eviegodi njih poludrvenastih i drvenastih vrsta (kakaovac, banane, sisal-palma, kokosova palma, papaja, mango idr). Kod velikih koli ina oborina (> 3000 mm) nema vi e povoljnih uslova za gajenje poljoprivrednih biljaka,zemlji te je pod bujnom prirodnom vegetacijom (ki ne ume).

Oborine

Vrlo su va an faktor u poljoprivredi ne samo po obliku (ki a, sneg, grad i rosa) i po koli ini ve i udistribuciji u odnosu prema vegetacijskom i izvanvegetacijskom periodu, padanju oborina, s vetrom ili bez njega.

Jedan milimetar oborina odgovara koli ini od 1 litre na povr inu od 1 m 2 ili 10 tona na jedan hektar. Na primer, koli ina od 720 mm godi njih oborina odgovara 7 200 000 litara po hektaru, a to ini pritisak

od 720 kg/m 2.


12/113

12

Pritisak oborina deluje negativno na golo zemlji te kao mehani ka snaga zbijanjem zemlji ta, razaranjemstrukturnih agregata, zamuljivanjem, stvaranjem pokorice, a posljedica je slabija aeracija zemlji ta.

Ki a

Koli ina ki e od ekvatora prema polovima se smanjuje, jednako se smanjuje vlaga u vazduhu. Koli inakie koja padne godi nje, zavisno od geografskog pola aja, iznosi od nekoliko milimetara do 11 000 mm (podru jeHimalaja). U tropskom pojasu padne u proseku 1 030 mm, u umerenom 610 a u polarnom samo 250 mm oborinagodi nje.

Nadmorska visina i ororeljef uti e na koli inu ki e, pa se ra una, da se na svakih 100 m nadmorske visine(n/v) koli ina padavina pove ava prose no za 80 mm. Ju ne strane brda bogatije su oborinama, od severnih, jer sena ju nim stranama se penju vla ne mase, a oslobo ene vlage zagrijavaju se spu tanjem niz severnu stranu.Meutim, ju ne ekspozicije su ja e izlo ene hidroeroziji.

Va no je poznavati intenzitet ki e, a on se meri koli inom ki e koja padne u jedinici vremena. to jeintenzitet ki e ve i, to je zemljite manje koristi, a opasnost je od erozije ve a. Za poljoprivredu su najpovoljnijetihe ki e slaba intenziteta, kada se ak 95 % vode upije u zemlji te u toku 6 sati. Ki a je tetna ako je zemlji te ve zasi eno vodom jer tad ga ini blatnjavim i onemogu eni su radni zadaci. Jake (obilne) ki e, pogotovo ako ih nosivetar, uzrokuju poleganje zeljastih i lom drvenastih kultura. Tople ki e pospe uju vegetaciju i ivot u zemlji tu, ahladne i dugotrajne ko e vegetaciju i biolo ke procese u zemlji tu.

Kie jakog intenziteta ( torencijalne ki e ili pljuskovi ), izazivaju sna ne erozione procese na nagnutimterenima, a na ravnim terenima izazivaju zabarivanje u mikrodepresijama. Pored toga, ve i procenat vode bivaneiskori en usled brzog povr inskog oticanja.

Sneg

Za biljnu proizvodnju sne ni pokriva ima pozitivnu i negativnu ulogu. Korisno delovanje snega je utome to se on javlja u mikrotermijskom periodu godine kao termi ki izolator koji uva ozime useve odizmrzavanja. Pored toga, on je izvor vlage za zemlji te u prvim proletnim mesecima i u predelima sa manjeoborina, gde ve a koli ina oborina u toku godine padne u obliku snega.

tetni uticaj sne nog pokriva a ogleda se u nekoliko vidova. Rani sne ni pokriva mo e da pospe i irenje bolesti kod nekih ozimih useva (sne na plesan na strnim itaricama), slabljenje useva usled spre avanja fotosinteze,

stvaranje ledene kore koje uzrokuje spre avanje dotoka kiseonika. Mokar i te ak sneg mo e izazvati gu enje useva,a dugo zadr avanje sne nog pokriva a odga a pravovremenu pripremu zemlji ta za setvu kao i ostale agrotehni kezahvate.

Grad (tu a)Kao meteorolo ka pojava, za poljoprivredu je apsolutno tetna. Ona dolazi u vreme intenzivne vegetacije,

u toplom delu godine. Grad ili tu a izaziva o teenje lisne povr ine, lomi stabljike, uni tava cvetove, plodove tesmanjuje njihov kvalitet.

Danas se grad vi e-manje efikasno suzbija protivgradnim raketama razbijanjem gradonosnih oblaka.

Rosa

Rosa je kodenzovana vodena para pri povr ini zemlji ta, a u odre enim uslovima mo e se iskoristiti kaoizvor vode u biljkama prirodne vegetacije i poljoprivrednim biljkama.

h ematski prikaz opskrbe biljke vodom A) normalno korienje vode iz zemljita, B) korienje rose putem lia u aridnimuslovima.


13/113

13

Rosa je obilata u aridnim predelima zbog velikih temperaturnih razlika izme u dana i no i. Danju setemperature visoke, a no u padnu i do ispod 0 0C. To je posljedica jake termi ke radijacije no u zbog vedrine.

U umerenom klimatskom pojasu, rosa ne igra zna ajniju ulogu u snabdevanju biljaka vlagom, premda usunom razdoblju mo e pomo i biljkama u svladavanju kriti nog perioda nedostatka vlage. Prema istra ivanjima u

Nema koj, u toplom delu godine bez mraza, mese na koli ina rose prera unata na oborine iznosi 1,21 2.46 mm.

Vazduh

Atmosfera je sredina u kojoj ive biljke sa svojim nadzemnim delovima i glavni heterotrofni lanoviagrobiocenoze ( ovek i doma e ivotinje). Vazduh je jedan od elemenata klime, a za ive organizme predstavljasvojim sastavom i kretanjem vrlo zna ajan ekolo ki faktor. Vazduh je me avina razli itih gasova, ija jekoncentracija na zemljinoj povr ini manje-vi e postojana.

Sastav vazduha

Elementi vazduha Vrednosti izraene u zapreminskim

%Azot (N 2) 78.08 x 10

-2 Kiseonik (O 2) 20.95x10 - Argon (Ar) 0.93x10 - Ugljen dioksid (CO 2) 3.3x10

-4 Neon (Ne) 1.8x10 -5 Helijum (He) 5.2x10 -6 Metan (CH 4) 2.2x10

-6 Kripton (Kr) 1.1x10 - Vodonik (H) 0.5x10 -6 Azotsuboksid (N 2O) 0.5x10

-6 Ksenon (Xe) 0.1x10 -6

Iz tabele se vidi da u vazduhu ima najvi e azota. Me utim, plinoviti azot je za biljke neiskoristiv. Za poljoprivredu azot iz atmosfere je va an jer ga ve u mikroorganizmi zemlji ta (fiksatori azota). Simbionti u proseku uvek ve u vi e azota od nesimbionata. Simbiontski fiksatori azota ( Bacterium radicicola ) mogu vezati ivie od 200 kg azota, a nesimbiontski (npr. Azotobacter sp.), do 50 kg azota po hektaru.

Obrazovanje nitrata u atmosferi iz elementarnog stanja N, de ava se i pri elektri nom pra njenju (munje),koji kasnije putem ki e dolazi u zemlji te. Na ovakav na in se biljke mogu opskrbiti nitratima ali znatno manje nego

putem simbiotskih bakterija. U proseku je ta koli ina oko 30 kg/ha nitrata. Ovaj fenomen je iskori en utehnolo kom procesu proizvodnje azotnih ubriva ( H aber-B osh -ov postupak).

U savremenoj poljoprivredi atmosferski azot glavni je izvor za dobivanje tvorni kih azotnih ubriva. Beztoga izvora poljoprivreda se ne bi mogla razvijati.

Poslije azota, vazduh sadr i najvi e kiseonika . Ima ga u izobilju za sve oksidacijske procese. Kiseonik seobnavlja osloba anjem iz zelenih biljaka kopna i voda, ali najvi e iz fito-planktona u oceanima.Ugljen dioksida u vazduhu ima oko 2 1000 bilijona kg. Kopnene biljke potro e 50-60 bilijona kg CO 2 i kad se akoli ina ne bi obnavljala, potpuno bi se iscrpla za 35-40 godina. Ali ta opasnost ne postoji, jer se on obnavlja putemglobalnog disanja biosfere i izgaranjem fosilnih i raznih drugih goriva. Mo e se ak govoriti o jakoj tendenciji porasta CO 2 u atmosferi i sve prisutnijeg problema efekta " staklene ba te " odnosno pregrejavanja atmosfereZemlje.

Koli ina ugljen-dioksida od 0.03% nije optimalna za fotosintezu, ona bi to bila pri koli ini 20 30 putaveoj. Koli ina CO 2 u vazduhu neprestano se menja. Zimi ga ima vi e, a leti manje, ujutro sadr aj CO 2 je ve i anave er manji. Ugljen-dioksida ima vi e u umi nego na travnjaku, vi e u gu em usevu nego u re em.

U biljnoj proizvodnji te ko je pove ati koli inu CO 2, iako se stimulisanjem aeracije zemlji ta mo e posti i pove anje koli ine CO 2 u prizemnim slojevima atmosfere.


14/113

14

7

6

5

4

3

2

1

0

1/40 1/20 1/10 1/4

svetlo

A s i m

i l a c

i j a

C O

2

0.12 %

0.09%

0.06%

0.03%

Kr ivulj a asimil acije biljk e Oxalis acetosell a pri koncentr aciji CO 2 od 0.03 do 0.12% (po Lundegrdu)

U vazduhu se pored navedenih elemenata, nalaze sumpor, kalijum, atmosferska pra ina, polen biljaka,korisni i tetni mikroorganizmi te vodena para ili vla nost vazduha. Vla nost vazduha je manja ili ve a zavisno odtoplote, blizine vodene povr ine. Zbog toga je vla nost vazduha u primorskim podru jima redovno ve a nego ukontinentalnim delovima. Vla nost vazduha delimo u tri kategorije ( Stojanovi , 1985 ):

1. Apsolutna vla nost (e) - ozna ava koli inu vodene pare koju vazduh sadr i u odre enom momentu, priodre enoj temperaturi, a izra ava se gramima ili milimetrima napona pare.

2. Relativna vla nost (e 1) - predstavlja odnos izme u apsolutne vla nosti i maksimalno mogu e vla nosti priistoj temperaturi i izra ava se u % :

100 E e

e1

3. Deficit vlage (D) - predstavlja razliku izme u maksimalno mogu e vodene pare (E) i apsolutnevazdu ne vla nosti (e) pri istoj temperaturi (u milimetrima ivinog supa). Od njezavisi veli ina isparavanja:

e E D

Poljoprivredne klimatske sezone

Koriste i klimatske podatke kod fiziolo kih studija za mnoge kulture moraju se uzeti u obzir, letalne kao ioptimalne temperaturne granice. Na osnovu tih grani nih temperatura na koje usev reaguje svojim porastom, mo ese izvr iti deoba kalendarske godine i sezone. Takve klimatske podele nazvane su poljoprivredne sezone . Onemogu imati prose ne datume, kada po inje sezona, du ina sezone, a esktremi ili optimumi mogu se izrazitiverovatno u pojavljivanja. Kriterijumi za karakterisanje poljoprivrednih sezona su (Backer i Strub ,1963):

1. Rano prole e po inje kada je 20% ili manje minimalnih temperatura oko -8.8 0C. U rano prole eviegodi nji usevi kao to je Poa pratensis , po inju rasti, a jednogodi nje biljke hladne sezone (ovas)seju se.

2. Kasno prole e po inje kada je manje od 20% minimalnih temperatura od 0 0C ili ni e. U kasnom prole u usevi tople sezone (kukuruz i soja), seju se ili sade (paprika, paradajz i sline vrste), a usevihladne sezone brzo rastu.

3. Leto po inje kada je manje od 10% minimalnih temperatura od 5 0C ili ni e. U leto usevi tople sezone(soja) rastu brzo, a jednogodi nje biljke ka itarice, anju se.

4. Rana jesen po inje kada je u drugom delu godine, vi e od 20% minimalnih temperatura od 5 0C ili ni e.


15/113

15

Voda(te na faza )

Vazduh(gasovita faza)

Organski deo 5-10%

Mineralni deo 90-95%

5. Kasna jesen po inje kada je vi e od 10% minimuma od 0 0C ili vi e.6. Zima, kada je mogua proizvodnja ozimih useva ali i proizvodnja u zatienom prostoru.

Datumi nastupanja godi nji h doba

Godi nja doba Datum po etka godi njihdoba

Prole e 21. martLeto 21. juniJesen 22. septembarZima 21. decembar

Uticaj agrotehnikih mera na mikroklimu parcele

Agrotehnikom se u izvesnoj meri uti e na regulisanje temperature, vazdu nog i hrandidbenog re imazemlji ta, a ugleda se u slede em:

Ljutenjem strni ta nakon etve u zemlji tu se sa uva 20 - 30 mm vode. Pove anjem dubine obradezemlji ta za 1 cm smanjuju se gubici vode za 2- 4 mm jer se oranjem razbija kapilaritet zemlji ta i na izvesno vremespre ava ascedentni tok vlage.

Po obavljanju oranja u hladnim podru jima temperatura zemlji ta se pove ava 3-5 0C. Time se pove avazapremina zemlji ta, a s tim u vezi i kapacitet zemlji ta za vazduh koji deluje kao toplinski izolator.

Nasuprot tome, u toplijim podru jima, oranje, ubrenje uz navodnjavanje (fertirigacija) pove ava bujnost usevausled zasenjivanja zemlji ta, to uslovljava sni avanje temperature za 2 - 3 0C

Navodnjavanje useva pove ava odavanje toplote zemlji ta, ime se u zna ajnom stepenu sni avatemperatura. Na parcelama bez navodnjavanja na isparavanje vlage tro i se 30 - 40 % primljene sun eve energije, ana navodnjavanim 80 - 90 %.

Drenirana zemlji ta su toplija, bezmrazni period je na dreniranim povr inama du i za 5 - 10 dana, a obradau prole e po inje 10 - 15 dana ranije.

Primena mal a smanjuje eroziju, spre ava stvaranje pokorice, smanjuje veli inu evapotranspiracije,smanjuje pojavu korova, pove ava ili smanjuje temperaturu zemlji ta.

Vetroza titni pojasevi pove avaju relativnu vla nost vazduha - pove ava se produktivno isparavanje.Hemijska defolijacija uti e na pove anje temperature, smanjivanje vla nosti vazduha, pove ava se

zagrevanje zemlji ta.

Edafon (zemljini uslovi) U agr osferi biljke ive na kopnu i u vodi. biljke su gotovo sve

kopnene, prilagoene umerenoj vlazi zemlji ta, premda ima izuzetaka(ria). biljke mogu uspevati u vodi opskrbljenoj biljnim hranivima ikiseonikom (krastavac, paradajz npr,). Gajenje useva uvodi poznat je pod nazivom hidroponi no gajenje iligajenje u hidroponima . Pored hidropona, biljke se

mogu gajiti na podlogama od sterilnog peska, ljunka,ljake, usitnjenog stakla ( drip kultura ) i gajenje bezzemlje (supstrat napravljen od polistirena ilipoliuretana ).

Svi navedeni na ini gajenja biljnih vrsta bez prirodnog zemlji ta su po opsegu proizvodnje vrloograni eni, iziskuju specijalisti ko znanje, a poinvesticijama su vrlo skupi. Iz toga razloga emo pa nju

posvetiti zemlji tu kao prirodnom kategorijom po kojojsu zemlji ta rastresita prrrodno-istorijska tela nastalaod listosfere delovanjem pedogenetskih faktora odkojih faktor vreme ima vrlo va nu ulogu.

Tako se zemlji te smatra etverofaznim disperznim

sistemom, sastavljenim od krutih estica (organskih i mineralnih),vode odnosno vodene otopine krutih tvari i apsorbovanih plinova,vazduha i organizama (mikroba i makroba).


16/113

16

Da bi neko zemlji te bilo supstrat za gajenje biljaka, mora biti plodno. A ono je plodno ako biljkama pru adovoljno hraniva, vode, kiseonika i toplote.

Kulturno zemlji te mora u potrebnoj meri sadr avati biljna hraniva i u oliku pristupa nom za biljke. Nepovoljno je kako ve e ispiranje, tako i prela enje hraniva u nekativan oblik. Jednako je nepovoljno prevelikonakupljanje aktivnih hraniva. Poljoprivredno zemlji te mora imatidovoljno fiziolo ki aktivne vode i kiseonika.

Obnavljanje koli ine kiseonika posti e se aeracijom zemlji ta.

Mehani ki sastav zemljita (tekstura ) Mehani ki sastav zemlji ta (tekstura) je u velikoj meri konstantna veli ina o kojoj ovisi vrednost zemlji ta

kao supstrata za gajenje poljoprivrednih biljaka, odnosno njihov bonitet. Bonitetna vrednost kulturnog zemlji taraste od skeleta prema ilova i i pada prema glini.

Tekstura zemlji ta predstavlja odnos pojedinih frakcija u njemu.

Podela zeml ji ta prema tekstur i (mehani kom sastavu)

Grupa zemlji ta Veli inaagregata

Tipovi zemlji ta

Peskovitazemlji ta(pesku e)

KrupniPesku aIlovasta pesku a

Ilovasta zemlji ta

Umereni krupniPeskovita ilova aSitna (fina) peskovita ilova aVrlo sitna (fina) peskovita ilova a.

SrednjiIlova aPra kasta ilova aPrah (prahulja)

Umereno sitniGlinasta ilova aPra kasto glinasta ilova a

Glinasta zemlji ta Sitni

Peskovita glina

Pra kasta glinaGlina

Dimenzije mehanikih frakcija u zemljitu

Naziv frakcije Promer (u mm)Kamen >20ljunak 20-2Krupni pesak 2.0-0.2Sitni pesak 0.2-0.05Krupni prah 0.05-0.02Sitni prah 0.02-0.002Glina


17/113

17

Oblici mehanikih frakcija zemljita: A- prizmatian, B-stubast, C-uglast, D-amorfan, E- horizontalno ploast, D- mrviast (granulast)

Dubina zemlji taKod dubine zemlji ta podrazumevamo dvije kategorije: apsolutna dubina i dubina fiziolo ki aktivnog

profila. Apsolutna dubina zemlji ta je zapravo dubina pedosfere a uslovljena je pedogenezom, u prvom redu polo ajem zemlji ta u reljefu. Zato su najdubljazemlji ta u ravnicama gde je materijal nanesen vodom, vetrom u velikimkoli inama. Duboka zemlji ta ili debeli sedimenti nastaju i talo enjem finih esticau mirnoj vodi staja ica (jezera i mora), pa se takva subakvalna zemlji taiskori tavaju kao obradiva tek nakon odvodnjavanja. Na strminama i na visokim

polo ajima, zemlji ta su plitka zbog po etnih procesa stvaranja zemlji ta ili zbogerozije vodom. Tu se na povr ini javlja geolo ka podloga.

Za iskori tavanje zemlji ta gajenjem biljaka merodavna je dubina fiziolo kiaktivnog profila, a to je ujedno i efektivna dubina zemlji ta. Fiziolo ki aktivnadubina zemlji ta obuhva a onaj deo pedosfere (dentrita, tro ine) koja slu i kaosupstrat za ukorenjavanje odnosno ishranu gajenih biljaka. U fiziolo ki aktivnom profilu se nalazi ivotni prostor gajenih biljaka, aktivna hraniva, korisna voda,kiseonik i korisni mikrorganizmi.

Slojevi antropogenog zemljita

Klasifikacija efektivne dubine zemljita (Kovaevi i Jaki Vojna, 1964)

Potencijalna vrednost zemlji ta raste s dubinom fiziolo ki aktivnog profila, jer se samo na zemlji timavee dubine, mogu gajiti biljke dubokog ukorenjavanja. Za savremeno gajenje poljoprivrednih biljaka, potrebno jeda efektivna dubina zemlji ta bude 90-100 cm.

Dreniranost ocednost zemlji ta Ova osobina je od va nosti u iskori avanju nekog zemlji ta jer su u njima odre eni vodovazdu ni odnosi,

a oni su klju ni za biokomponentu zemlji ta.

Tip zemlji ta Dubina u cmVrlo plitka < 25Plitka < 50Srednje duboka


18/113

18

Ocednost uti e na oksidacijekse procese zemlji ta u kulturnom zemlji tu u globalu moraju preovladavatioksidacijski nad redukcionim procesima.

U odnosu na prirodnu dreniranost Mihali , (1985) je podelio zemlji te na;

Podela zemljita prema prirodnoj dreniranosti (Mihali , 1985)

Razred Dreniranost OsobineI Ekstremno ocedna Brzo gube vodu-nepovoljna za gajenje biljakaII Ja e ocedna Pogodna za vinovu lozu

III Ocedna Imaju povoljne vodno-fizike osobine za gajenje

poljoprivrednih kultura

IV Umereno ocedna Srednje tekog su mehani kog sastava. Povoljna su

za gajenje leguminoza.

V Nepotpuno ocednaPrisustvo visokih podzemnih voda, na njima suzastupljene kulture sa ve im zahtevom u vodi.Popravka se vr i hidro i agotehni kim zahvatima.

VI Slabo ocedna Teeg su teksturnog sastava, pogodna za travnjake.

VII Vrlo slabo ocedna Nalaze se u depresijama, teeg su mehani kog

sastava, permanentni travnjaci, pirina i sl.

Zemlji ta sa vi e peska i ljunka, sa ve im sadr ajem gline, manje su ocedita, podlo na su zabarivanju i biljke trpe zbog suvi ka vlage.

Brzina proceivanje vode ovisno o teksturi zemljita

Za savremenu biljnu proizvodnju najbolja su zemlji ta umerene ocednosti jer imaju optimalan odnos gline i peska, kao i povoljan vazdu ni re im.

Struktura zemlji taStruktura zemlji ta predstavlja osnov njegove plodnosti, a od nje zavisi vodni, vazdu ni i toplotni re im

zemlji ta, pristupa nost vode i hraniva, aktivnost mikroorganizama i mogu nost korenovog sistema.Sposobnost zemlji ta da obrazuje agregate razli ite veli ine i forme nazivamo strukturnost zemlji ta , a

celina koja se dobija pri obradi zemlji ta naziva se struktura .Zemlji te mo e biti u u strukturnom i bestrukturnom stanju. Ako estice nisu povezane (pesak) ili suvi e

povezane ili slepljene (te ka glina), onda takvo zemlji te nazivamo bezstrukturna nestrukturna zemlji ta.Prema veli ini, neovisno od oblika svi agregati se dele na:

1. Mikroagregate ..< 0.25 mm 2. Makroagregate ..>0.25 mm


19/113

19

Zna aj strukture u poljoprivrednoj proizvodnji, naro ito uratarsko-povrtarskoj, isto tako je velika kao zna aj mehani kogsastava zemlji ta. Struktura koriguje mehani ki sastav kaointegralni indikator produktivnosti zemlji ta. Ilova e samo ondavae kao najpro-

duktivnije zemlji te, kada su strukturne. Nestrukturne ilova e sunepro-duktivne od strukturnih glinu a, pa ak i od nekih pesku a, jer se poduticajem strukture menja niz drugih va nih osobina zemlji ta,fizikih i biolo kih.

Za razliku od pedologije, u ratarstvu se smatraju kaostrukturna zemlji ta samo ona koja se odlikuju mrvi astom isitnogrudvi astom strukturom. Zrnasta struktura, koja je jo bolja iotpornija od mrvi aste, prakti no se ne mo e na i u dana njimoranicama. Ona se pod uticajem dugogodi nje obrade modifikuje u Strukturni agregat zemljita mrvi astu, vrlo dobru, ali manje otpornu prema vodi i oru ima.

Oranica mrvi aste strukture pru a najbolje uslove za setvu, nicanje i razvoj ila gajenih biljaka, a i zaintenzivan razvoj mikroorganizama. Mrvi asta struktura ima vrlo povoljnu poroznost agregata, koja omogu avaoticanje suvi ka vode, istovremeno zadr ava kapilarnim snagama i porama unutar agregata veliku koli inu vode

pristupa ne biljnim ilama. Krupnije pore izme u agregata obezbe uju odvo enje suvi ne vode i dobar vazdu nireim sredine.U ratarstvu se mrvi asta struktura u orani nom sloju posti e pravilnom obradom. Dakle, ovek svojom

delatno u menja prirodnu strukturu zemlji ta. To menjanje varira, ve prema sistemu ratarenja, obradi, ubrenju i prema samom tipu zemlji ta. Ako je prirodna struktura toliko promenjena da se vi e ne raspoznaje, govori se uvetakoj strukturi. Prirodna struktura zemlji ta se menja i pod uticajem razli itih meliorativnih zahvata. Trajanje

procesa u kome se stvara zemlji te i koje uti e na njegov razvojni stadijum, a time i na tip, uti e tako e na strukturu.i na kraju, reljef uti e na strukturu time to uti e na tip zemlji ta, ili na nie sistematske jedinice.

Postoje i poku aji stvaranja strukture ve takim putem i sintetskim organskim preparatima (200-1000kg/ha) koji dugo deluju i otporni su na mikrobiolo ko razlaganje. Veoma su skupi. Kod nas su poznati podtrgova kim nazivom, terasan, higromul, strimul .

Danas se u globalu struktura zemlji ta popravlja na jeftiniji i jednostavniji na in i to putem:

1. Nakupljanja organskih materija podzemnih i nadzemnih ostataka gajenih biljaka.2. Regulisanja razlaganja organske materije.3. Uno enja odgovaraju ih organskih i mineralnih ubriva.4. Odgovaraju eg u ea siderata u plodoredu namenjenih zeleni nom ubrenju.5. Stvaranja dubokog orni nog sloja zemlji ta.

Pojednostavljena klasifi kacija struk ture zemljita

Osnovne grupestrukture

Struktura Izgled strukturnih agregata

Kubomorfni agregati(agragati razvijeni u

pravcu tri osi)

Oraasta(uglovi i ivice

slabo izraeni,ravni sahrapavom povrinom)

Zrnasta (uglovi i ivice jako izraeni)


20/113

20

Blokoidna (ravni i ivicenejasne, povrina

neravna

Prizmomorfna(agregati jae razvijeni

po vertikalnoj osi)

Stubasta(agregati imajuzaobljenevrhove i ravandonji kraj)

Prizmatina(ivice agregataotre, ploheravne i ponekadsjajne )

Laminomorfni(agregati jae razvijeniu pravcu dvehorizontalne osi)

Ploasta(agregati u vidu ploa i ploicarazliitedebljine)

Vodne osobine zemlji taBiolo ki zna aj vode poti e iz injenice da je ivot nastao u vodi i da bez vode nema ivota. Voda je

odlu ujui faktor u biljnoj proizvodnji. Redovni je sastojak zemlji ta i ini njegovu te nu fazu. Ima zna ajnu uloguu rastvaranju organskih i neorganskih i materija u zemlji tu, omogu uje usvajanje i transport tih materija kroz

biljku, kao i njihovo u ee u metabolizmu biljaka.Spolja ni inioci koji uti u na usvajanje vode su: koliina pristupane vode u zemljitu, njena

temperatura i aeracija, koncentracija i sastav zemljinog rastvora. U zavisnosti od na ina vezivanja molekule vode u zemlji tu razlikuju se: opnena, kapilarna igravitaciona voda a za biljke su samo pristupane kapilarna, gravitaciona i jednim delom opnena.

Oblici vode u zemljitu


21/113

21

Usvajanje vode zavisi od osmotskog potencijala zemlji nog rastvora, a do smanjenja usvajanja mo e do i uletnim mesecima i to na zaslanjenim zemlji tima. Pri niskim temperaturama smanjuje se usvajanje vode i tada kod

biljaka dolazi do fiziolo ke su e. Do ove pojave esto u na im uslovima ratarenja dolazi u prole e kad usledrelativno visoke temperature vazduha i niske temperature zemlji ta nastaje debalans u vodnom re imu biljaka, i

pored toga to zemlji te sadr i dovoljne koli ine vode. U daljnjem tesktu naovodimo detaljniju podelu oblika vode uzemlji tu:

1. Hemijski vezana voda - nema zna aja za biljku2. Voda u gasovitom stanju (vodena para) - fiziolo ki je korisna ako kondenzacijom pre e u te no stanje, a i

stalni je sastojak zemlji nog vazduha3. Adsorpciona- higroskopna voda - fiziolo ki nepristupa na biljkama4. Opnena voda - nalazi se oko zemlji nih estica, a biljkama koristi samo kada se zemlji te isu i do opnene

vlage5. Kapilarna voda - veoma je pokretna i ima veliki zna aj pri obezbe enju biljaka vodom, kao i za fizi ke i

hemijske procese u zemlji tu. U suvljim klimatskim zonama ona je jedina rezerva za billjku, a mere kojeomogu uju zadr avanje kapilarne vode su: duboka obrada, primena mal a, pra enje strni ta, kultivacija.

6. Gravitaciono-filtraciona - to je ona voda koja se nesmetano proce uje do podzemene vode, a veoma jeznaajna ako se nalazi u zoni korena. Malo se zadr ava i za biljku je od malog zna aja.7. Podzemna voda - obrazuje se iznad ili ispod nepropusnog sloja

8. Voda se u zemlji tu javlja i u obliku leda .

Za ve inu gajenih biljaka najpovoljnije je ako zasi enost zemlji ta vodom iznosi oko 70 % od poljskogvodnog kapaciteta (PVK) ili ne to iznad njega.

Zemlji te na kome se uzgajaju biljke mora biti vododr ivo i drenirano, odnosno takvih osobina da zadr avakoli inu vode koja je biljci potrebna, a da vi ak vode koji bi bio tetan propu ta nani e. Kapacitet zemlji ta za vodu

je sposobnost zemlji ta da u sebe mo e primiti manju ili ve u koli inu vode to zavisi od:

1. Stanja zemlji ne povr ine (obradivo-golo ili pod biljnim pokriva em).2. Oblika reljefa (blago-nagnuto).3. Vrste i karaktera padavina.4. Mehani kog sastava i strukture zemlji ta.

Zemlji ta sa izrazitim nedostatcima u pogledu vododr nosti se popravljaju uno enjem organskih materije.Osim toga, tekstura se mo e popraviti me anjem horizonata u profilu, a ako ima takvih mogu nosti, pa ak idovo enjem peska za te ka zemlji ta a ilova a za laka zemlji ta. Ova dva posljednja na ina popravljanja dolaze uobzir samo na malim povr inama (zbog prevelikih tro kova). Pored toga, mogu se primenjivti i sintetska sredstva za

pobolj anje vodnog re ima zemlji ta.Moramo imati na umu da biljka vodu ne prima direktno iz atmosfere, ve preko zemlji ta kao posrednika,

pa je i snabdevanje biljke vodom zavisno od vodnog re ima zemlji ta.

Vazdu ne osobine zemlji taU svakom zemlji tu, pored vrste mase i vode, ima i vazduha. Koli ina vode i vazduha menja se svakog

momenta. Izme u vode i vazduha u zemlji tu postoji antagonizam. Na mesto vode u zemljine pore ulazi vazduh iobratno. Zbir koliine vode i vazduha u zemljitu je stalan i uvek ravan ukupnoj zapremini pora.

Za gajene biljke optimalan odnos vode i v azduha, pri poljskom vodnom kapacitetu, treba da je priblinovoda:vazduh = 60:40 % od ukupne zapremine pora. Povoljan odnos vode i vazduha u zemljitu postie se na dvanaina: stvaranjem strukture i razrahljivanjem , odnosno obradom zemljita. Prva mera je trajnija a druga

privremena.Vazduh u zemljitu sadri uvek izvestan procenat vodene pare, utoliko vie, ukoliko je zemljite vlanije. Za vazduni reim zemljita kljuni znaaj imaju pore iz kojih voda gravitaciono otie i koje su uvek

ispunjene vazduhom. Sadr aj tih pora uzima se kao mera kapaciteta zemlji ta za vazduh . Normalan vazdu nireim obezbe en je ako zemlji te ima vazdu ni kapacitet ve i od 10 %, a onaj ispod 5 % je vrlo nepovoljan, 5 - 10% slab, 10 - 15 % srednji, a preko 15 % smatra se da nema ekolo ki zna aj.

Smanjenjem vazdu nog kapaciteta smanjuje se aktivnost bakterija u zemlji tu, a isto tako i infiltracionikapacitet.


22/113

22

Razmena gasova izme u zemlji nog vazduha i atmosfere naziva se aeracija zemlji ta . Taj proces je vrloznaajan za korenov sistem biljaka, mikrofloru, faunu i oksidaciju organske materije u zemlji tu. Vr i se poduticajem difuzije i meteorolo kih faktora (temperaturne promene, razlike u barometarskom pritisku, dejstvo vetrovai promene procenta vlage u zemlji nim porama od padavina ili navodnjavanje).

Difuzija gasova je osnovni faktor aeracije zemlji ta. Pod tim pojmom podrazumeva se kretanje gasova i pare pod uticajem razli ite koncentracije i parcijalnih pritisaka gasova i pare. Po to zemlji ni vazduh sadr i vieCO 2 a manje O 2 od vazduha u atmosferi, proces difuzije u zemlji tu sastoji se od kretanja CO 2 iz zemlji ta uatmosferu i kretanja O 2 iz atmosfere u zemlji te. Po to difuzija ide u pravcu ni e koncentracije ili u pravcu ni eg

parcijalnog pritiska, to se pod njenim uticajem O 2 suprotno od CO 2, spu ta iz atmosfere u zemlji te, CO 2 se,naprotiv, di e iz zemlji ta u atmosferu.

Ukoliko aeracija nije dovoljna, stvara se vi ak CO 2 i manjak O 2 (naro ito u zabarenim zemlji tima ili bezstrukturnim glinovitim zemlji tima). U tom slu aju, pove ana koncentracija CO 2 u zemlji tu preko 1% delujetoksi no na gajenu biljku (onemogu ava klijanje i blokira rad mikroorganizama).

Vazdu ni re im zemlji ta se pobolj ava gajenjem okopavina, uno enjem organske materije, dubokomobradom, gajenjem leguminoza.

Toplotne osobine zemljita zemlji taToplota je zna ajna za klijanje i nicanje biljaka, rad mikroorganizama, biohemisjke i oksido-redukcione

procese. Sve razvojne faze biljaka vezane su za odre enu temperaturu zemlji ta i prizemne atmosfere. Temperaturazemlji ta uti e na uzimanje hranljivih materija, njihov transport do lisne povr ine i na samu sintezu. Podzemnidelovi biljaka di u na 0 0-35 0C, izvan tih granica disanje naglo opada.

Sposobnost zemlji ta da u svakog momenta reguli e svoje toplotno stanje naziva se toplotnim re imom zemlji ta . Intenzitet primanja toplote zavisi od k oliine toplote koja doe na povrinu zemljita, toplotnogkapaciteta zemljita i b iljnog pokrivaa.

Zemlji ta se prema toplotnim osobinama dele na hladna, umereno topla i topla.

Hladna zemlji ta su ve inom te ka i vla na, te ko se zagrevaju a brzo se hlade. Slabo drenirana zemlji tane sadr e vazduh, a on se javlja kao uvar toplote, jer u ve im porama spre ava njegovo sprovo enje. Sprovo enjetoplote u zemlji tu zavisi od: stadr aja vode, vazduha u zemlji tu, mineralo kog sastava zemlji ta.

Umereno topla su ve ina na ih zemlji ta. U topla zemlji ta se ubrajaju drenirana zemlji ta na toplimekspozicijama, koja se relativno brzo zagrevaju a sporo hlade zbog mrvi aste strukture i ve eg sadr aja humusa.

Plodnost zemlji taPlodnost zemlji ta ima nekoliko definicija. Prema Gr a aninu (1947), to je kompleksno svojstvo, koje ga

ini manje ili vi e sposobnim supstratom za gajenje biljaka. On razlikuje potencijalnu i efektivnu plodnost zemlji ta. Prva je definisana konstalacijom svih faktora zemlji ta, a druga intenzitetom svih vrednosti edafskih ivegetacijskih faktora.

Za stvaranje prinosa najva nija je efektivna plodnost zemlji ta, pa nju treba pove ati ako se eliposti i glavni cilj-pove anje prinosa gajenih biljaka.

Drugi autor Edelman (1965) je plodnos zemlji ta podelio na slede e kategorije:

1. Primarna plodnost .2. Prirodna plodnost.3. Tradicionalna plodnost .4. Tehnolo ka plodnost.

Primarna plodnost je akumulisana u zemlji tima slobodne prirode koja se razvijala pod prirodnomvegetacijom. Kod ovih zemlji ta u prvom momentu su va ni sadr aj humusa i hranjiva. Ako se ova zemlji ta

privode kori enju za gajenje poljoprivrednih biljaka, nazivaju se devi anska zemlji ta .Prirodna plodnost nastaje nakon iscrpljivanja primarne plodnosti. Ona je rezultat pedolo kih svojstava

nekog zemlji ta. Ovde dolazi do izra aja apsolutna dubina, teksturni sastav, gra a profila, prirodna dreniranost. Nazemlji tima koja su du e u eksploataciji, prirodna plodnost je glavni pokazatelj sposobnosti zemlji ta kaosupstrata za gajenje biljaka.


23/113

23

Tradicionalna plodnost odra ava uticaj antropogenizacije zemlji ta kroz du e vreme. Ona je zapravoklimaks plodnosti zemlji ta nastala primenom raznih agrotehni kih zahvata u prvom redu ubrenje stajnjakom,

plitka obrada i gajenje leguminoza.Tehnolo ka plodnost "poreme enih zemlji ta" oslanja se na prirodnu plodnost ili se od neplodnih

supstrata stvaraju antropogena zemlji ta sposobna za gajenje biljaka. Tehnolo ka plodnost rezultat je radikalnih isloenih mehani kih zahvata uklju ujui u to i hidrotehni ke melioracije, a dopunjena efikasnim ve takim

ubrivima i drugim uzgojnim merama. Tehnolo ka plodnost zemlji ta je jedno od obele ja savremene biljneproizvodnje. Na kraju, mo e se re i da tehnolo ka plodnost zemlji ta u osnovi ovisi o:

1. Dubine zemljita.2. Tekstrure.3. Strukture.4. Dreniranosti.5. Vrednosti pH.6. Sadraja i oblika humusa. 7. Vodno- vazdunog i toplotnog reima i drugih faktora.

Za planiranje odre enih mera u intenzivnoj biljnoj proizvodnji potrebno je, da se pored trenutnog stanjazna, koliko je efektivna produktivnost ispod maksimalnog proizvodnog potencijala. Ona se mo e definisati kaoveli ina o ekovanog prinosa u uslovima kada je posejana/posa ena vrsta, sa najve im biolo kim potencijalom ikada je primenjen sistem gazdovanja s najracionalnijim iskori avanjem resursa i ulaganjima u agro ihidromelioracione zahvate.

Reakcija zemlji ta (pH vrednost)Reakcija zemlji ta ili njegova pH vrednost, javlja se kao edafski faktor, a upozorava na stepen zasi enosti

bazama adsorptivnog kompleksa i otopine zemlji ta. Ukoliko u otopini zemlji ta preovladavaju H iona, onda jezemlji te kiselo, a ako preovladavaju OH ioni onda je ono alkalno a ukoliko je podjednako H i OH iona, onda jezemlji te neutralne rakcije. Pri tome razlikujemo:

1. Aktivna kiselost je kiselost zemlji nog rastvora, odnosno , to je ukupna koli ina H iona u tom rastvoru.

2.

Supstitucijska kiselost ili izmenjiva kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona i Al iona poduticajem rastvora neutralnih soli (1 n KCl). Time se ne istiskuje celokupna koliina adsorbovanih H i Aliona, nego samo oni koji su slabije vezani. Tako odreena supstitucijska kiselost u sebi sadri i aktivnukiselost.

3. Hidroliti ka kiselost se dobije istiskivanjem adsorbovanih H iona pod uticajem bazi nih soli (1 nCH 2COONa ili sa 1 n (CH 3COOH) 2Ca). Zbog bazi ne reakcije ovih soli, mogu se istisnuti svi adsorbovaniH i Al ioni, odnosno oni slabije i oni ja e vezani. Hidroliti ka kiselost uklju uje u sebi aktivnu i skorocelokupnu supstitucijsku kiselost. Zato se ponekad naziva i ukupna kiselost zemlji ta .

Oblici kisel osti zemljita

Za pedodimatske procese zemlji ta i uspevanje gajenih biljaka, optimalna zona reakcije zemlji tanalazi se oko neutralne ta ke s laganim pomakom u kiseli medijum.

U kiseloj sredini preovladavaju procesi ispiranja, a to zna i da adsorptivni kompleks nema dovoljnohraniva. Kiselost ne pogoduje radu bakterija, pa preovladavaju gljivice i u zemlji tu se nagomilavajufulvokiseline .Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces razaranja kompleksa adsorpcije, to je vrlo tetnoza plodnost zemlji ta. Ni ja a alkali nost nije pozitivna. Ona blokira ve i broj mikroelemata, ubrzava


24/113

24

mineralizaciju organske materije, favorizuje pojavunekih biljnih bolesti. Osobito su tetne lako topivealkalijske soli jer pove avaju koncentraciju otopinezemlji ta do stepena toksi nosti. Osim toga, pHzemlji ta uveliko odre uje stepen primanja hranivihelemenata od strane gajenih biljaka kao i njihov

stepen toksi nosti.Gajene biljke mogu rasti u rasponu pH 4-8,ali to su ekstremne vrednosti.

Odre ivanje pH zemlji ta vr i se u poljoprivrednim ustanovama opremljenim posebnimaparatima (pH-metrima), a pH vrednost se odre ujeu suspenziji zemlji ta sa H 2O i u nKCl. Za na azemlji ta pouzdanija je ocena reakcije zemlji nograstvora u nKCl.

Uticaj pH na aktivnost biljn ih hraniva

Tipovi zemljita prema pH vrednosti ( efer- ahtabel)

Oznakareakcije

pH Oznaka rekacije pH

Vrlo jako kisela 10.0

Neutrlana 7.0 - -

Najbolji uslovi za normalan porast i razvi e gajenih biljaka je u intervalu pH 6 - 7,5 .

Bioloke osobine zemljita Od obilja organizama izdvajaju se one koji su za ivot zemlji ta s obzirom na plodnost najva niji. Prvo

je korenje gajenih biljaka, a drugo saprofagna mezofauna antropogenog zemlji ta.

Koren gajenih biljaka

Korenje vi ih biljaka (gajene vrste i korovi) deluje u zemlji tu dvostruko. S jedne strane prima edafskevegetacione faktore (vodu, hranjiva i kiseonik), a s druge strane izlu uje ugljen dioksid, organske kiseline, eere,alkaloide, vrlo komplikovana organska jedinjena (aminokiseline i dr), pa i sama hraniva koje je biljka ranije primila.Posebno su va ne izlu ene tvari nazvane alelopatici (kolini ) koje na druge vi e biljke deluju negativno ili

pozitivno i fitocide koje su nepovoljni za mikroorganizme zemlji ta.Korenje prima hraniva neposredno s adsorpcijskog kompleksa, iz teku e faze zemlji ta, a posredno preko

bakterija zemlji ta. U zoni sisaju eg korenja (rizosfera), stvara se aktivni sloj bogat mikroorganizmima. U toj zoni javlja se mutualizam . Korenje od bakterija prima antibiotike i druga jedinjenja, a bakterije od biljaka eer,organske kiseline i druge materije. Me utim, mikroorganizmi se mogu prema biljkama pona ati kao konkurenti zaneke materije ili delovati tetno putem svojih izlu evina koje se nazivaju marizmini . Tako se nesimbiotksi fiksator

Azotobacter sp . javlja kao konkurent za fosfor.Korenje vi ih biljaka rahli zemlji te prilikom prodiranja u njega, to se naziva biolo ka drena a .

Osim toga, korenje oblepljuje grudice zemlji ta ime pobolj ava njegovu strukturu., uvaju i ga istodobno ododno enja putem eolske i hidroerozije.

Ostaci podzemnih organa vi ih biljaka izvor su humusa i energije za poljoprivrendna zemlji ta.Detelinsko travne sme e, npr., ostavljaju u zemlji tu najvi e svojih podzemnih organa. Pri tome treba imati na umu,


25/113

25

da je odnos nazemnog i podzemnog dela biljke u vrlo irokom proseku 1:1, to zna i da je masa korenjapoljoprivrednih biljaka jedan od faktora stvaranje antropogenog zemlji ta.

Saprofagna mezofauna zemljita Zemlji te je supstrat u kojem ive mnogobrnojni mikroorganizmi ija je aktivnost tesno vezana za njegov

postanak i plodnost. ivotna zajednica raznih vrsta flore i faune u zemljitu zove se edafon .

Pored mikroorganizama, u zemlji tu ivi itav svet vi ih ivotinja pa se zemlji na fauna deli na:

1. Mikrofaunu - sitni beski menjaci veli ine 0,02 - 0,2 mm (protozoe i metazoe - hrane se rastvorenomorganskom materijom i mikroorganizmima).

2. Mezofaunu - krupniji beski menjaci (0,2 - 2 mm) - nematode, pregljevi, Collembolae .3. Malerofaunu - ine je beski menjaci (2 - 20 mm) i ki ne gliste, stonoge, mravi, pu evi, insekti.4. Megafaunu - to su najkrupniji predstavnici zemlji ne faune (razni glodari).

Njegova je bitna karakteristika da neki lanovi ive u zemlji tu, jer su ishranom vezani za njegovehranljive sastojke.

Sutina aktivnosti zemlji nih organizama sastoji se u posrednoj ili neposrednoj transformaciji organskematerije. Intenzitet aktivnosti ovisi o broju organizama i prisustvu organske materije, a ona je razli ita zavisno odgodi njeg doba unutar odre enog geografskog prostora. Pedofauna posredno razla e mrtvu i ivu organskumateriju, i to uglavnom prethodnim mehani kim sitnjenjem i me anjem. Me utim, delovanje mikroorganizama udaljem procesu transformacije je neposredno i vodi potpunoj mineralizaciji organske materije. Kao rezultat ovogoksidativnog procesa osloba aju se CO 2, H 2O i NH 3 i mineralni sastojci (mineralna hranjiva izme u ostalog), te se

ponovo uklju uju u kru no kretanje materije. Proces mineralizacije organske materije je najva niji izvor CO 2 uzemlji tu. Stepen otpu tanja CO 2 iz zemlji ta ukazuje na njegovu mikrobiolo ku aktivnost. Bez ovog procesa -disanja si unih ali brojnih zemlji nih organizama, ivot biljaka bio bi onemogu en, a na povr ini zemlji ta do lo

bi do nepo eljne akumulacije nerazlo enih organskih ostataka.U normalnim okolnostima, sva organska meterija se ne razlo i odjednom potpuno, ve se se jedan

njegov deo transformi e u relativno stabilnu formu humus . U humus, kao visokomolekularnom organskom jedinjenju, ugra ena je znatna energija. U ovim slo enim procesima naro ito je va na aktivnost bakterija, unitrifikaciji, oksidaciji sumpora i fiksaciji azota.

Prema na inu disanja, bakterije se dele:

1. Aerobne, za svoj ivot zahtevaju slobodan kiseonik.Od velikog su zna aja za poljoprivrenda zemlji ta.2. Anaerobne , koriste vezani kiseonik, odnosno razvijaju se bez molekularnog kiseonika. Utiu negativno

fiziko-hemijska svojstva ze mljita.

Na fizi ke osobine zemlji ta prvenstveno uti e aktivnost pedofaune, naro ito ki nih glista, koje rove, prevr u i temeljitomeaju organsku materiju sa mineralnim esticama, te formirajustrukturne agregate koje su uzgred re eno, vrlo stabilne na razornodejstvo vode. Ova se stabilnost obja njava vezivanjem agregata nesamo pomo u sluzi, ve i otpornijom materijom, humusom, toznai da je organska materija u digestivnom traktu izvrgnutadejstvu fermenata i crevne flore. Pored toga, svojim hodnicima,kine gliste vr e prirodnu drena u to se itekako odra ava naukupni kvalitet zemlji ta. Najpovoljniji ishod transformacijeorganske materije (sinteza humus), javlja se onda kada u timsloenim biohemijskim procesima, pored mikroflore, sudeluje izemlji na fauna. Sadesjtvo svih lanova biocenoze kroz du i nizgodina, zadovoljava princip kontinuiteta , koji ima veliko zna enje Kina glista Lumbricus sp.)

za itavu ivu prirodu. Postoje me utim, i antagonisti ki odnosi prema vi im biljkama ili ak izme u pojedinih mikroorganizama (privremena prevaga heterotrofnih organizama nad malobrojnim autotrofnim, kad sezemlji tu dodaje sve a organska materija).

Sve agrotehni ke mere zahvataju pli e ili dublje u ivotni prostor zemlji nih organizama. Obrada (ugar, plodored),

ubrenje organskim i ve

ta

kim

ubrivima, borba protiv korova i

teto

ina, kalcizacija, odvodnjavanje i

navodnjavanje uti u na sastav i ravnote u u zemlji tu. Intenzivna agrotehnika, primena jednobraznih ubriva,nedostatak mikroelemenata, te ka mehanizacija i monoprodukcija (monokultura) dovela je do naru ene ravnote e


26/113

26

ivotne zajednice u ve ini poljoprivrednih zemlji ta. Iz toga razloga, danas se name e potreba iskori avanjazemlji ta na na in koji mo e obezbediti kontinuirani razvoj ivota u njemu.

Slojevi kulturnog zemlji taPod pojmom kulturnog zemlji ta podrazumeva se ono zemlji te koje se nalazi pod trajnim i dominantnim

uticajem oveka, to dalje podrazumeva pobolj anje fizi kih, hemijskih i biolo kih osobina, dakle stvaranje novogsloja koga nema u zemlji tima slobodne prirode. Taj sloj se naziva ornica ili mekota - povr inski sloj u kome seobavlja setva/sadnja, klijanje, po etni rast i glavno ukorenjavanje kulturnih biljaka. Nastala je obradom i ukupnimsistemom biljne proizvodnje. Oboga ena je humusom, ima dobru strukturu, povoljan vodno-vazdu ni re im,intenzivniju mikrobiolo ku aktivnost, vi e hraniva i bolju pristupa nost istih korenovom sistemu biljaka. Zastvaranje mekote ili ornice, potrebno je odre eno vreme, pa je vreme va an faktor u njezinom stvaranju. Sigurno jeda taj proce te e osetno br e nego prilikom stvaranja tipova zemlji ta i prirodnih horizonata. Jednom stvorenamekota se razlikuje od drugih slojeva zemlji ta. Budu i da je mekota glavni ivotni prostor podzemnih organagajenih biljaka, nastoji se da ona bude to dublja.

Po dana njoj klasifikaciji mo nosti orni nog sloja razlikujemo:1. Vrlo plitku ornicu ...do 10 cm2. Plitku ornicu ...do 20 cm 3. Srednje duboku ornicu ..do 30 cm4. Suboku ornicu ..preko 30 cm

Dubina ornice (mekote) je kompleksan pokazatelj apsolutne dubinezemlji ta, reljefa, glavnih osobina zemlji ta, sistema biljne proizvodnje,vune sile i instumenata za obradu zemlji ta.

Vrlo plitka mekota upozorava ili na nepovoljne prirodne inioce zastvaranje antropogenog zemlji ta ili na ekstenzivnu poljoprivrednu

proizvodnju. Duboka mekota, naprotiv, je znak povoljnih prirodnih faktora iintenzivne poljoprivrede.

Ispod mekote nalazi se sloje zemlji ta nazvan zdravica. Zdravica jezapravo deo pedosfere koji nije obuhva en antropogenizacijom zemlji ta.Kadkad se zdravica ozna uje kao mrtvica ili sirovo zemlji te to upozoravana slabu biogenost i humoznost. Na apsolutno dubokim zemlji tima sdubokim fiziolo ki aktivnim profilom, dele se i zdravice u dve kategorije:zdravicu I i zdravicu II .

Zdravica I je dio fiziolo ki aktivnog profila, pa se Slojevi anropogenog zemljita u njemu nalazi jo korenja i drugi organizmi zemlji ta.Zdravica II ili donja zdravica nalazi se izvan fiziolo ki aktivnog profila i bez uticaja korenja vi ih biljaka.

Slabih je fizi kih, hemijskih i biolo kih osobina.Ispod zdravice nalazi se mati ni supstrat odnosno litosfera. Ako je rastresit onda se ozna uje sa C a ako je

stenovit onda se ozna uje sa R .Ako se zemlji te obra uje dubinskim rahljenjem, ispod mekote se formira dopunski podorani ni sloj -

podmekota . Ona se obi no ne ubri, iako takva mogu nost posoji. Prisutnost podorani nog sloja, pove ava ukupnudubinu antropogenog sloja i mo e biti uvodni stadijum za njezino kasnije uklju ivanje u mekotu, a time i za

produbljivanje aktivnog sloja zemlji ta.

Pored odnosa mehani kih frakcija unutar zemlji ta, bitna je njihova veli ina odnosno, promer pojedinihfrakcija jer ona odre uje pripadnost teksturnoj klasi pojedinih zemlji ta.

uvanje plodnosti zemljita Intenzivno iskori tavanje zemlji ta sa sobom nosi i negativne uticaje na njegovu plodnost. To zna i, da se

sa gajenjem biljaka javlja opadanje po etne plodnosti i da se u iskori tavanje antropogenog zemlji ta, mora juuklju iti zahvati koj uvaju, obnavljaju, pa i pove avaju plodnost iznad po etne razine.

Faktori koji negativno uti u na plodnost zemlji ta jesu klima, gajena biljka i ovjek ., odnosno radovikoji se obavljaju u gajenju biljaka.

a) Klima deluje na plodnost zemlji ta insolacijom, oborinama i vetrom. Naime, antropogena zemlji ta su u jednom delu godine " gola ", a nakon setve/sadnje su i dalje neza tiena do porasta gajenih biljaka.


27/113

27

Zemlji ta slobodne prirode su naprotiv, stalno pokrivena biljnim pokriva em, te sama sebe tite od tetnog uticajaatmosferilija.

a) Padavine svojom mehani kom snagom razaraju strukturneagregate, zamuljuju ih, a posledica je stvaranje tanje ili deblje

pokorice koja spre ava aeraciju i ula enje vode u zemlji te.To se neposredno odra ava na klijanje i nicanje gajenih biljaka jer onemogu ava njihov izlazak na povr inu i biljkaugiba. Ki a u obliku pljuskova jakog intenziteta uzrokujeeroziju na golom zemlji tu pogotovu na nagnutim terenima.

Razorno delovanje kine kapi na zemljite

Obli k hi droerozije uz morske i Posledice hi droerozije Delovanje vodene erozij e usljed jakih pl juskovarene obale

Delovanje vetra na estice zemljita Z abarivanje proizvodnih povrina usled jakih pljuskovith ki a

b) Insolacija ultraviolentnim zrakama ubija mikroorganizme zemlji ta na povr ini i time ga biolo kiumrtvljuje. Toplotni efekat insolacije izaziva pove anju evapotranspiraciju ime naglo isu uje zemlji te.c) Biljke prinosom iz zemlji ta iznose ogromne koli ine hraniva i time smanjuju plodnost. Neke biljke

ubrzavaju razgradnju humusa ili destimuli u ugorenje zemlji te.d) Vetar na golim povr inama bez biljaka, pogotovo na obra enim i usitnjenim zemlji tima mo e u

odre enim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Hidro i eolska erozija smanjuju plodnost jer odnosenajplodniji dio zemlji ta (mekotu).

e) ovek najvi e deluje na smanjenje plodnosti plodnosti na inom iskori tavanja zemlji ta. Tu su uklju eniagrotehni ki zahvati i skidanje plodina. Od agrotehni kih zahvata u prvom redu je to obrada zemlji ta.Obradom zemlji ta se poti e aeracija i tako stimuli e proces razgradne organske materije (mineralizacija).Ve om frekvencijom obrade kvari se struktura, jedan od vrlo va nih faktora plodnosti zemlji ta ime seotvara put mikroeroziji na obra enim zemlji tima. Najnepovoljniji uticaj na plodnost zemlji ta u vezi je sgaenjem proizvodne povr ine.

c


28/113

28

Uticaj sabijanja zemlj i ta na razvoj korenovog sistema kukur uza (M ici , 1985)

Pri obavljanju agrotehni kih zahvata, zahvata etve, berbe i ko nje, po proizvodnim povr inama se kre urazni poljoprivredne ma ine. One gaze zemlji te, to se negativno odra ava na njegovu plodnost. Ga enje zemlji ta

je zajedni ki pojam za negativan uticaj radnih zahvata na proizvodnoj povr ini. Postoji nekoliko oblika ga enjazemlji ta ( Rid , 1956):1. Stvarno zbijanje je mehani ki u inak ga enja zemlji ta.2. Rupa i razmazivanje su zemlji ta je fenomeni koji se javljaju ako je zemlji te mokro. Rupe su bile redovito

dok su se u obradi zemlji ta koristile zaprege, a razmazivanje je sada u epohi traktora i to prilikom njegovognaglog menjanja pravca kretanja na mokrom zemlji tu. To je takozvani "efekat kara". Do razmazivanje mo edoi i kretanjem transportnih sredstava preko mokrog zemlji ta.

Sva zemlji ta nisu jednako osetljiva na zbijanje, pa s pove anjem mineralnih koloida izra ene lepljivosti u zemlji tu rasteosetljivost, dok su lagana, a pogotova skeletoidna zemlji ta neosetljivana zbijanje.

Rupa i razmazivanje su ne te kim mineralnim zemlji timaapsolutno tetni, zato se ne sme prelaziti preko takvih zemlji ta kada suvlana. Plodno zemlji te podrazumeva zemlji te koje je strukturno,humusno, bogato pristupa nim hranivima i korisnim

mikroorganizmima. Takvo zemlji te je stabilnije premanepovoljnim uticajima i br e obnavlja naru enu plodnost.

Da se odr i ravnote a prirodnih sila, ovek mora uklju itizahvate koji obnavljaju, uvaju, pa i pove avaju plodnost zemlji ta.Zato ovek mora biti usmeren na zahvate koji stabilizuju strukturu, Tragovi guma i povrinskog zbijanj e pri odr avajuoptimalan sadr aj humusa, vra aju oduzeta hranjiva i aktiviraju predsetvenoj pr ipr emi mikrobiolo ke procese u zemlji tu. U tim korisnim zahvatima va nu uloguima ubrenje kalcijumom, fosforom i azotom, te oboga ivanje zemlji ta organskom materijom . Korisno je iobradu zemlji ta svesti na odgovaraju u meru, a zemlji te ostaviti to manje vremena "golo". Podrivanje jedelotvorna mera uvanja plodnosti zemlji ta .

Da bi se sa uvala stabilna mrvi asta struktura, treba ako je to mogu e, uklju iti u plodored detelinskotravne sme e.

U uvanje plodnosti zemlji ta, uklju uju se danas razni tehni ki zahvati. Osnovno je smanjiti broj prohoda a time i ga enje. To se posti e primenom irokozahvatnih oru a (metoda stalnih tragova), kori tenjepneumatika irokog profila na pogonskim i transportnim ma inama, uduplavanje to kova ili ugradnjametalnih ili gumenih gusenica.

Primena avijacije je tako er jedna od mera smanjenja ga enja zemlji ta. Me utim, ona je mogu a samo uradnim zahvatima ubrenja i za tite useva.

Klasifikacija zemlji ta Zemlji ta se stvaraju i razvijaju pod uticajem pedogeneti kih faktora ( organizmi, mati ni supstrat,

klima i reljef ), a u toku vremena se menjaju na na in koji ima karakter evolucije. Budu i da oblik i intenzitet

delovanja faktora varira u irokom intervalu, mogu da se jave bezbrojne kominacije dejstva faktora i kao posledicatoga, veoma raznovrsne forme zemlji ta. Ako se tome doda, da razvoj zemlji ta ne po inje istovremeno na svimdelovima kopna, i da se stalnim spiranjem razvijenih zemlji ta njihov ciklus ponavlja iz po etka, onda je


29/113

29

razumljivo to se i u rejonima gde vladaju jednaki pedogeneti ki faktori javljaju raznovrsni razvojni stadijumizemlji ta. Time se obja njava ogromna raznovrsnost zemlji nog pokriva a, a zadatak je klasifikacije da, primenomadekvatnog logi kog sistema, to mno tvo raznovrsnih formi zemlji ta uini preglednim. Kada se, primenomtakvog sistema, srodne forme grupi u, broj jedinica kojima se operi e, svodi se na razumnu meru. Ako se takve

jedinice, s obzirom na srodnost, razlike i geneti ku vezu me u njima, razvrstaju po hijerarhijskom principu, dobijase pregled koji omogu uje lako snala enje u mozaiku zemlji nog pokriva a i brzo informisanje o bitnim osobinamazemlji ta. Proces grupisanja i razvrstavanja zemlji nih individua, prema nekim zajedni kim obele jima naziva seklasifikacija zemlji ta, pa razlikujemo:

1. Nau nu, (geolo ko-petrografske, hemijske, fizi ke, me ovite i geneti ke).2. Prakti nu, (agronomske - bonitetne, meliorativne i sanitarne).3. Ekonomsku, (prema ukupnoj ceni zemlji ta, prema dohotku i prema istom prihodu).

Danas se mahom koristi geneti ka klasifikacija (zasnovana na genezi), a u naj iroj primeni je sistem koji suizradili kori , Fil ipovski i iri (1973), a prihvatilo ga je Jugoslovensko dru tvo za prou avanje zemlji ta.

Automor fn a zemlj i taKlasa zemlji ta Profil Tip zemlji ta

I) Nerazvijna zemlji ta (A)-C

1. Kamenjar (litosol)2. Sirozem (rigosol)3. Eolski pesak (aerosol)4. Koluvijalni nanos (koluvijum)

II) Humusno akumulativnazemlji ta A-C

1. Kre njako dolomitne crnice (kalkomelanosol)2. Rendzine3. Humusno-silikatno zemlji te (ranker)4. ernozem5. Smonice (vertisol)6. Ranker

III) Kambi na zemlji ta A-(B)-C

1. Eutri no sme e zemlji te (eutri ni kambisol)2. Kiselo-sme e zemlji te (distri ni kambisol)3. Sme e zemlji te na kre njaku i dolomitu

(kalkokambisol)

4. Crvenica (terra rosa)IV) Eluvijalno-iluvijalna

zemlji ta A-E-B-C1. Ilimerizovana zemlji ta (luvisol)2. Podzol3. Sme e podzolasto zemlji te (brunipodzol)

V) Antropogena zemlji ta P-C1. Rigolovano zemlji te (regosol)2. Vrtna zemlji ta (hortisol)3. Zemlji ta deponije (deposol)

VI) Tehnogena zemlji ta1. Zemlji ta deponija2. Flotacijski materijal3. Nanosi iz vazduha

b . Hidromorfna zemlji ta

Klasa zemlji ta Profil Tip zemlji taI) Epigeljna zemlji ta A-Eg-Bg-C 1. Pseudoglej

2. Stagnoglej

II) Hipoglejna zemlji ta A-G1. Mo varno glejno zemlji te (euglej)2. Kiselo-sme e zemlji te (semiglej)3. Amfiglejno zemlji te

III) Fluvijalna i fluviglejnazemlji ta

(A)- I:A-I,II..A-Gpo

1. Recentni re ni nanosi (fluvisol)2. Fluvijalno livadsko zemlji te (A-C-G)3. Ritska crnica (moli ni fluviglej)

IV) Tresetna zemlji ta T-G1. Visoki treset (acro-histosol)2. Prelazni treset (p.o. histosol)3. Niski treset (plano histosol)

V) Antropogena zemlji ta P-C1. Rigolovani treset2. Zemlji ta pirin anih polja (rizosol)3. Hidromeliorisana zemlji ta


30/113

30

C. H alomorf na zemlj i ta Klasa zemlji ta Profil Tip zemlji ta

I) Akutno zasoljenaZemlji ta Asa-C-Gp 1. Solon ak

II) Eluvijalno-iluvijalnaalkalna zemlji ta A-E-Bt, Na-C 2. Solon ec

Postoji i FAO/UNESCO klasifikacija zemlji ta. Ovde ne emo dati detalje ove klasifikacije, ve samonazive grupa zemlji ta i njihove oznake: Fluvisols (FL), Gleysols (GL), Regosols (RG), Cambisols (CM), Calcisols(CL), Gypsisols (GY), Solonetz (SN), Solonchaks (SC), Kastanozems (KS), Chernozems (CH), Phaeozems(PH),Gryzems (GR), Luvisols (LV), Planosols (PL), Podzoluvisols (PD), Podzols (PZ), Lixisols (LX), Acrisols(AC), Alisols (AL), Nitisols (NT), Ferralsols (FR), Plinthosols (PT), Histosols (HS) i Anthrosols (AT)

Prinos

Rast organizama je glavno obele je ivota. U e, biolo ki shva eno, rast omogu uje da asimilacija budevea od disimilacije. S biohemijskog stajali ta, rast zna i da je prirast ve i od utro enih a ekonomski, da je efekt u

produktu ve i od ulo enih tro kova.

Fenomen ivota, pa prema tome i rast javlja se u takvom ekolo kom ambijentu koji osigurava opstanakivih bi a. Zakoni ivota vrede za sve organizme, autotrofne, heterotrofne, za one u slobodnoj prirodi i gajene biljke.

Ukupnu biljnu masu (nadzemnu i podzemnu) stvorenu gajenjem neke kulture na jedinici povr inesmatramo biolo kim prinosom , a deo biolo kog prinosa koji predstavlja glavni cilj gajenja i ima odre enuupotrebnu poljoprivrednu vrednost, odnosno ekonomsku, tr inu vrednost prinosom .

Prema tome, prinos je odre en u biolo kom prirodu i ini njegov najva niji deo. Svaki prinos ima dvijekomponente: kvantitetu i kvalitetu . Obe komponente su vrlo va ne, a za podmirenje osnovnih potreba oveka idoma ih ivotinja primarna je koli ina. Nakon toga, dobija na zna aju kvaliteta, iako je kod nekih kultura onauvek dominantna (npr. duvan). Prirod i prinos su rezultanta pozitivno i negativno deluju ih ambijentalnih faktora,kapaciteta rodnosti i otpornosti biljke prema negativnim faktorima. Svaki od tih faktora ima svoj raspon odnosnogradaciju delovanja, zato se ni prirod ne mo e smatrati apsolutnom ili stati kom, nego promenljivom, dinami komveli inom i za istu biljnu vrstu.

Samo u potpuno kontrolisanim uslovima i postizavanjem optimalne konstelacije svih vegetacijskihfaktora, mogla bi se realizovati maksimalna rodnost neke biljke odnosno kulture.

Faktori stvaranja prinosa

Gajena b

Documents

OPSTE RATARSTVO