NA STANAK I PROSTIRANJE ELEKTROMAGNETNIH TALASA:

NA STANAK I PROSTIRANJE ELEKTROMAGNETNIH TALASA:- Naizmenino elektromagnetno polje koje se iri u prostoru naziva se Elektromagnetni talas. Elektromagnetni talasi koji se koriste u radio i radarskoj tehnici nazivaju se radio-talasi. Primarni izvor elektromagnetnog polja predstavljaju elektrini nosioc koji se kreu tj. elektrina struja. Elektromagnetno polje koje stvori naizmenicna struja moze da se iri u prostoru u kojem nema ni struje ni elektricnih nosioca. Elektromagnetno polje se sastoji iz dva medjusobno vezana polja: elektricnog i magnetnog, koja istovremeno postoje i jedna drugo podravaju. Brzina prostiranja elektromignetnih talasa u vakumu je ravna brzini svetlosti, a brzina prostiranja kroz atmosferu zavisi od njenog pritiska. Talasna duina predstavlja osnovni parametar koji odredjuje svojstva elektromagnetnih talasa. Talasnom duinom se naziva duina do koje se rasprostire elektromagnetna energija za vreme jednog talasa. Talasna duzina se odredjuje izrazom:

(=V*T (m)Talasi koji se zrace izotropnim radijatorom (takasti izvor elektromagnetnih talasa koji zrai podjednako u svim pravcima) ne stizu do mesta prijema istim putevima.

Ovi se medjusobno bitno razlikuju, pa i od tuda i talasi koji stiu adekvatnim putanjama nose nazive koji direktno asociraju na oblik putanje.

- Talas (4) prostire se neposredno uz zemljinu povrinu, pa se naziva povrinski talas. Reflektovani talas(3) je radio-talas koji se na svom putu od predajnog do prijemnog mesta reflektuje od zemljine povrine. Direktni talas (2) prostire se pravoliniski u podruju optike vidljivosti ili tzv. radio-horizonta. Prostorni talas (1) usmeren je ka gornjem delu atmosfere odakle se pod odredjenim uslovima vraa na povrsinu zemlje.

-ANTENE-- Antene koristimo u svim elektronskim uredjajima koji kao prenosni put koriste slobodni prostor, a kao prenosni medijum elektromagnetne talase.Funkcija antene je dvojaka:Antena slui kao element za prilagodjenje radio-predajnika ili prijemnika, s jedne i slobodnog prostora s druge strane.

Ujedno antena zraenu energiju usmerava po celom prostoru na unapred utvrdjeni nain. Obe svoje funkcije antena moe efikasno da vri samo u odredjenom frekvenciskom podruju. Stoga se antene mogu grubo podeliti na rezonantne, ili uskopojasne i aperiodine, ili irokopojasne.U novije vreme pojavljuju se I antene koje u sebi sadre i aktivne elektronske komponente, npr: tranzistore.

Druga podela antena je prema talasnoj duini emitovanog taasa i dele se na antene zaduge I srednje talase i antene za mikrotalasno podruje i UKT antene.

- Parametri antena su karakteristine veliine koje ostaju nepromnjene bez obzira da li se antena upotrebljava kao predajnaili kao prijemna antena.Dijagram zraenja antene zove se ugaona zavisnost intenziteta elektromagnetnog polja izazvane antenom u jako udaljenim takama od same antene. Dobitak antene predstavlja meru izvesne antene u vezi sa sposobnou da usmeri energiju u strogo odredjenom pravcu, odnosno da primi energiju prteno iz smera otpremne antene.irina propusnog opsega antene definte se kao opseg frekvencijau kome neki od njenih karakteristika zadovoljavaju odredjene uslove.STRUKTURA RADIO-RELEJNE VEZEVe je napomenuto da se UKT talasi prostiru priblino praviliniski, kao svetlost pa zato predajna i prijemna antena moraju da se nalaze na liniji optike vidljivosti. S obzirom na konfiguraciju zemljine povrine, uzimajui u obzir mogue zapreke i zemljinu zakrivljenost, razdaljine koje mogu da se prenose direktnom vezom nisu velike i iznose 40-70 km. Stoga da bi se ostvarile veze veeg dometa grade se usputne stanice, koje se nazivaju:radio relejne stanice. Da bismo se blie upoznali sa nainom funkcionisanja jedne radio-relejne veze, posmatraemo uproenu blok emu). Veza se sastoji od dve krajnje stanice i vie relejskih stanica. Same stanice sastoje se iz predajnika i prijemnika, cirkulatora, antena i drugih pomonih uredjaja.

Signal koji se dovodi u predajnik modulie nosilac frekvencije 1, pa se zatim posredstvom cirkulatora dovodi na antenu(A) Sa antene signal se u vidu elektromagnetnih talasa prostire do antene radio-relejne stanice (RS1).

U relejnoj stanici sigal se pojaava, pa modulie nosilac frekvencije 2, koji u vidu elektromagnetnih talasa dospeva do krajnje stanice (KS2).- Predajnika u sistemu radio-relejne vezeNamena predajnih uredjaja je da preko radio talasa prenose razne vrste poruka u elektrine signale. Svaki predajnik se sastoji od predajnika u uem smislu te rei i predajne antene.U predajniku se vre osnovne radnje: stvaranje signala nosioca visoke frekvencije, pojaavanje nosioca do potrebne snage i njegova modulacija signalom koji sadri poruku. Svaki predajnik se karakterie odredjenim kvalitativnim pokazateljima kojima se odredjuje njegova namena.

U osnovne parametre jednogpredajnika spadaju:

Snaga, koeficient korisnog dejstva i stabilnost frekvencije nosioca.

Snaga predajnika je ona snaga koju predajnik alje u antenski spojni vod pomou kojeg je predajnik spojen sa antenom.Ova snaga moe da iznosi od nekoliko delova vata, do nekoliko stotina i hiljada kilovata.

Zahvaljujui antenskim sistemima se usmerenim zraenjem koji zrae energiju u vidu uskog snopa, mogue je u radio-relejnim vezama ostvariti veze pomou predajnika ija je izlazna snaga reda vati.

Koeficajent korisnog dejstva predajnika jeste odnos snage koja se predaje u antenski spojni vod, prema snazi koju predajnik troi iz izvora napajanja.

-Prijemnika u sistemu radio-relejne vezePrijemnik je namenjen da prima razne vrste signala koji do njega dolaze u vidu radio talasa. Svaki prijemni uredjaj sastoji se iz prijemne antene i samog prijemnika. U prijemniku se zatim vri izdvajanje korisnih signala, njihovo pojaavanje i pretvaranje u takav oblik koji je neophodan za rad pretvaraa signala poruka. Svaki prajemnik ima odredjeni parametre pomou kojih se moe odrediti njegova radna sposobnost i namena.Osnovni parametri prijemnika su: izlazna snaga ili izlazni napon, osetljivost, propusni opseg i talasno podruje.

Izlazna snaga ili izlazni napon prijemnika zavise od vrste pretvaraa signal-poruka. U prijemnicima predvidjenim za radio vezu obino se tei najveoj izlaznoj snazi koja treba da se ostvari na pretvarau, bez znaajnih izoblienja primarnih signala.Osetljivost prijemnika karakterie se njegovom sposobnou da prima slabe signale.

Postoje dva naina definisanja osetljivosti:

-naponska osetljivost i

- osetljivost po snazi.

Naponska osetljivost prijemnikaje najmanja vrednost napona signala koju on mora da ima na ulazu prijemnika da bi se obezbedio rad pretvaraa.

Osetljivost prijemnika po snazi je ona najmanja snaga signala koju on mora da ima na ulazu u prijemnik da bi se obezbedio normalan rad pretvarea signal-poruke.Osetljivost prijemnika se meri se mikrovoltima i mikrovatima. Ona zavisi od pojaanja prijemnika i veliine njegovoh unutranjih sumova.Ukoliko je pojaanje prijemnika vee i ukoliko su unutranji sumovi manji, utoliko je osetljivost prijemnika via.

Selekrivnost prijemnika je sposobnost prijemnika da izdvoji signale prijemne stanice od svih drugih signala i smetnja koje se javljaju u prijemnoj anteni.Prijemnici koji se koriste u radio-relejnim vezama imaju izraenu tzv. Prostornu selektivnost.

Pod tim pojmom podrazumeva se sposobnost prijemnika da prima signale koji dolaze samo iz odredjenog pravca.Propusni opseg prijemnika karakterie kvalitet njegoveg rada.

Ukoliko je propusni opseg prijemnika iri, utoliko pojaavani signal trpi manja izoblienja.Medjutim pri relativno irokom propusnom opsegu dolazi do veeg uticaja spoljnih smetnji i unutranjih umova prijemnika, te oni ograniavaju veliinu njegove osetljivosti.Talasno podruje podrazumeva sposobnost da u datom opsegu obezbedi prijem signala. Prijemnik mora da na bilo kom talasu unutar radnog talasnog podruja da ima normalnu osetljivost, selektivnost i propusni opseg.