Ra?unarska mre?a?je pojam koji se odnosi na?ra?unare?i  druge?ure?aje?koji su me?usobno povezani?kablovima?ili  na drugi na?in, a u svrhu me?usobne?komunikacije?i  deljenja?podataka.  Neoklopljen kabl sa upletenim paricama ( engl. Unshielded Twisted Pair)­ UTP cabal Kategorija 5 ­100m razdaljine  Kategorija 5e­Omogu?ava prenos podataka do 1Gb do 550m  razdaljine Oklopljeni kabl sa upletenim paricama (engl. Shielded Twisted Pair)­ STP cabal.STP kabl se sastoji od parica, od kojih je svaka obmotana metalnom folijom (tzv. ekran) da bi se spre?ili spolja?nji elektromagnetni uticaji (efekat preslu?avanja nastao elektromagnetnom indukcijom od signala iz susedne parice, spolja?nji elektromagnetni uticaji i dr.).  Oni su sa?injeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenimstaklenim omota?em. Vlakna su za?ti?ena sa nekoliko slojeva za?titne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i naj?e??e ?ineosnovu tzv. ki?mu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mre?e.  Komunikacioni ure?aji Dial­up, ISDN, ADSL modemi Mre?ni adapteri (kartice) Hub Switch Router Wireless router Wireless kartice?i adapteri  Uloga mre?nih adaptera Uloga mre?nih adaptera je da: priprema podatke iz ra?unara za slanje kroz po?alju podatke drugom ra?unaru, kontroli?u protok podataka iz ra?unara u sistem kablova,primaju podatke iz kablova i prevode ih u oblik koji procesor (CPU) mo?e da koristi.  Switch?je ure?aj koji upravlja protok podataka izme?u delova lokalne mre?e (LAN).Ruter ?ili?mre?ni usmeriva??(engl.?Router) je?ra?unarski?ure?aj koji slu?i za me?usobno povezivanje?ra?unarskih mre?a. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju ­?rutu?kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi slede?em ure?aju u nizu.  U nekim sredinama primena kablova nije mogu?a. U tom slu?aju ra?unari seme?usobno povezuju be?i?nim putem i tada se u ra?unarima instaliraju adapteri za be?i?ne mre?e. Oni svojim upravlja?kim programima podr?avaju glavne mre?ne operativne sisteme.  

Adapteri za be?i?ne mre?e imaju: sobnu difuznu antenu i antenski kabl mre?ni softver koji omogu?ava rad sa konkretnom mre?om dijagnosti?ki softver za otkrivanje i otklanjanje problema  Kompanijama mre?e omogu?uju: ­ deljenje resursa (programa, opreme, podataka),  ­ visoku pouzdanost sistema (pouzdaniji je sistem sa vi?e ra?unara nego sa  jednim),  ­ u?tedu novca (bolji je odnos cena/performanse sistema sa vi?e jeftinijih  ra?unara od sistema zasnovanog na superkompjuteru),  ­ skalabilnost (sistem se lak?e pro?iruje dodavanjem jednog novog  ra?unara, nego zamenom superkompjutera),  ­ mo?ni komunikacioni medijum (udaljeni saradnici mogu zajedno  obavljati neki posao) i  ­ elektronsko poslovanje.  Za pojedince ra?unarske mre?e tako?e imaju veliki zna?aj, i to  pre svega za:  ­ pristup udaljenim informacijama,  ­ komunikaciju, ­ interaktivnu zabavu i  ­ elektronsku kupovinu.  Prema veli?ini, ra?unarske mre?e mogu se podeliti na:  ­ personalne mre?e (eng. Personal Area Network ­ PAN),  ­ lokalne mre?e (eng. Local Area Network ­ LAN),  ­ be?i?ne lokalne mre?e (eng. Wireless Local Area Network ­  WLAN)  ­ mre?e ?irokog podru?ja (eng. Wide Area Network ­ WAN)  ­ globalne mre?e.  Prema topologiji, odnosno prostornom rasporedu i na?inu povezivanje ra?unara, mre?e se dele na:  mre?e sa topologijom magistrale, mre?e sa topologijom zvezde,  ­ mre?e sa topologijom pro?irene zvezde, ­ mre?e sa topologijom prstena, ­ potpuno povezane mre?e.  Danas najpopularniji protokol za LAN mre?e je Ethernet (koji ujedno defini?e i ostale stvari kao ?to su  signaliranje i formate paketa), i skoro da ima prevlast u  ra?unarstvu.  

Za globalnu WAN mre?u Internet se u najve?oj  mjeri koristi Internet protokol (TCP/IP).  Lokalna ra?unarska mre?a?ili?LAN?(engl.?Local Area Network ­  LAN) je skup?ra?unara i ure?aja?koji su povezani u jednu?ra?unarsku  mre?u, na relativno malom prostoru, kao ?to su kancelarija, vi?e  kancelarija ili zgrada.  Be?i?na mre?a?(engl.?wireless network)  predstavlja povezivanje?ra?unara, digitalnih  komunikacionih ure?aja, mre?ne opreme i raznih  drugih ure?aja putem?radio talasa.  Bluetooth je?be?i?na tehnologija (redio veza) koja  omogu?ava neposrednu komunikacijom na bliskim rastojanjima (oko 10 metara) izme?u elektronskih ure?aja.  Antene za be?i?ni internet omni yagi grid panel   1971. god. definisan e­mail ? Elektronska po?ta. 1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01. cern.ch ? kasnije preimenovan u info.cern.ch).  Servisi na Internetu Servisi su usluge. www (World Wide Web) ? multimedijalni dokumenti  na Internetu, Elektronska po?ta (email, e­mail, Email, ...), Prenos datoteka (FTP ? File Transfer Protocol), Telnet ? rad na udaljenom ra?unaru, Chat, voice chat, video telefonija, Diskusione grupe, Ra?unarstvo u oblaku, U?enje na daljinu, Radio / TV,  edu (akademske ustanove) com (komercijalna ustanova) 

org (nekomercijalne organizacije) mil (vojne organizacije) gov (vladine organizacije)  Dial­up Analogna telefonska linija  Potreban obi?an modem Brzina pristupa do 56 Kb/s  ADSL i DSL (kablovski) Potreban ADSL modem Brzina pristupa nekoliko Mb/s  Be?i?ni pristup (Wireless) Potrebna Wireless kartica Brzina pristupa nekoliko Mb/s  Satelitski pristup Potrebni satelitska antena i  receiver Max brzina pristupa 16 Mb/s  Mobilna telefonija Potrebna 3G mre?a ili 4G Max brzina pristupa 42 Mb/s ili 150 Mb/s  Web je najzna?ajniji internt servis i poslednjih desetak godina je postao sinonim za internet zato ?to u sebi  integri?e sve druge servise. Web omogu?ava razmenu multimedijalnih informacija  posredstvom web sajtova (prezentacija). Web omogu?ava pristup interaktivnom sadr?aju,  aplikacijama i drugim uslugama.  Veb sajt je skup ure?enih i povezanih fajlova sa podacima na odre?enu temu   i sadr?ajem koji mo?e biti interaktivan (korisnik mo?e uticati na redosled  pregledanja sadr?aja).  Web server   Ra?unar u mre?i sa stati?kom IP adresom  Ra?unar na kome su fizi?ki snimljeni web sajtovi  Ra?unar sa softverom koji ume da prihvata zahteve i ?alje  

odgovore (pru?a usluge)  Web hosting predstaljva iznajmljivanje prostora na hard disku web servera nekog provajdera. Web sajtovi se postavljaju i nalaze na  web serveru.  Informacioni sajtovi    su   web   sajtovi   koji   pru?aju   informacije o razlicitim temama. Najpoznatiji je svakako    ?www. wikipedia.org?koji   predstavlja    najve?u online enciklopediju.  Ovaj web sajt je interaktivan jer omogu?ava posetiocima da pi?u  svoja obja?njenja.  Web portal?je mesto na internetu koje ?ini vi?e razli?itih  informacionih celina ili aplikacija. Za razliku od specijalizovanih,  tematski jednostavnih sajtova, web portali pru?aju posetiocima  mno?tvo korisnih informacija iz razli?itih izvora. Veb portali  mogu sadr?ati delove kao ?to su: pretraga sajtova, servis e­ po?te, vesti, poslovne informacije (kursna lista, berza) i razne  druge mogu?nosti. Portali ?esto pru?aju mogu?nost da  registrovani korisnici uti?u na izgled i sadr?inu svog dela portala. Primeri web portala: www.rts.rs, www.b92.net, www.krstarica. net.  Stati?ki web sajtovi su najjednostavniji, najbr?e se rade, te su obi?no i najjeftiniji. Naj?e??e se rade u HTML­u, odnosno u  XHTML­u u kombinaciji sa CSS­om. Mogu imati animacije i java  skripte, ali nemaju interaktivnost sa posetiocima.  Dinami?ki web sajt omogu?ava manju ili ve?u interakciju sa  posetiocima, prikuplja podatke o posetiocima i njihovim  interesovanjima, omogu?ava ili onemogu?ava pristup delovima  sajta odre?enim kategorijama posetioca, automatski ?alje  obave?tenja ili vesti posetiocima koji to ?ele, te mo?e da  omogu?ava prona?a?enje i sortiranje podataka... Obi?no se rade  u nekom programskom jeziku (php, asp...)  i  k?d im se izvr?ava  na serveru, pa tek potom ?alje browser­u.