8.Mreni sloj 8.0. Uvodna lekcija 1. Osnovna jedinica za prenos podataka na mrenom sloju je: 1. Paket 2. Okvir 3. Segment 4. Frejm 2. Mreni sloj je odgovoran za: 1. Prosleivanje paketa sa jednog do drugog kraja mree 2. Prosleivanje paketa od jednog do drugog kraja ice 3. Detekciju i korekciju greki na prenosnom putu 4. Obezbeivanje pouzdanog prenosa izmeu krajnjih raunara 3. Ureaj koji radi u mrenom sloju je: 1. Router 2. Switch 3. Hub 4. Repeater 4. Tabele rutiranja odreuju: 1. Najbolji sledei skok na osnovu IP adrese odredita u paketu 2. Broj skokova od izvorita do odredita da bi paketi bili isporueni 3. Pravila za potpuno sigurnu isporuku paketa odreditu 4. Postupke za konverziju formata podataka u raznorodnim okruenjima 5. Mreni sloj je odgovoran za: 1. Prosleivanje paketa sa jednog do drugog kraja mree 2. Prosleivanje paketa od jednog do drugog kraja ice 3. Detekciju i korekciju greki na prenosnom putu 4. Obezbeivanje pouzdanog prenosa izmeu krajnjih raunara 6. Karakteristike decentralizovanog rutiranja su: 1. Odluke o rutiranju se donose u svakom ruteru nezavisno od drugih 2. Ruteri razmenjuju informacije kako bi formirali tabele rutiranja 3. Koriste se u mainframe-based mreama 4. Odluke o rutiranju, kao i tabele rutiranja se donose autonomno, bez dogovaranja izmeu rutera. 7. Vrste decentralizovanog rutiranja su: 1. statiko rutiranje 2. dinamiko rutiranje 3. ekspres rutiranje 4. stohastiko rutiranje 5. pouzdano rutiranje 8. Kod statikog rutiranja karakteristino je sledee: 1. koriste se fiksne tabele rutiranja koje definie

administrator 2. svaki vor ima sopstvenu tabelu rutiranja 3. koristi se kod jednostavnih mrea 4. prate sve promene u topologiji mree i trenutnom saobraaju 9. Kod dinamikog rutiranja karakteristino je sledee: 1. zasniva se na automatskom kreiranju i auriranju ruting tabela 2. svaki vor ima sopstvenu tabelu rutiranja 3. prate sve promene u topologiji mree i trenutnom saobraaju 4. koriste se fiksne tabele rutiranja koje definie administrator 5. koristi se kod jednostavnih mrea Link state routing algoritam ima sledee karakteristike: 1. koristi razliite informacije (broj skokova, optereenost, brzina,...) 2. vri se periodina razmena stanja veze izmeu vorova kako bi informacije bile aktuelne 3. koristi se najsveija informacija o stanju veze 4. sporo se postie uravnoteenost mree 5. dobijena putanja nikada nije optimalna 6. mogu se rutirati samo kratki paketi 11.Zaguenje na ruterima moe da nastane iz sledeih razloga: 1. Pojava velikog broja paketa sa zahtevom za istom izlaznom linijom 2. Pojedine linije mogu biti sa malim propusnim opsegom 3. Spori mikroprocesori 4. Pristigli paket sadri broadcast MAC adresu odredita 12.Odbacivanje paketa na ruterima kao posledica velikog optereenja, radi se na sledei nain: 1. U prenosu datoteka vredniji su stariji paketi 2. Za multimedijalne aplikacije vredniji su noviji paketi 3. U prenosu datoteka vredniji su noviji paketi 4. Za multimedijalne aplikacije vredniji su stariji paketi 13.Prekomerni gubitak paketa (npr. 10 do 20%) na prenosnom putu za poiljaoca znai: 1. U inim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaju 2. U beinim sistemima, to je normalno i treba nastaviti sa predajom 3. U inim sistemima, nastupili su problemi i treba ubrzati predaju da bi paketi to pre stigli na odredite 4. U beinim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaj10.

8.1. Internet Protocol (IP) 14.IPv4 je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizikog sloja

2. sloja veze 3. mrenog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja 15.IP adresa u IPv4 ima duinu od: 1. 32 bita 2. 16 bita 3. 16 bajtova 4. 32 bajta 16.IPv4 adrese se najee predstavljaju: 1. binarno 2. decimalno 3. heksadecimalno 17.Maksimalna mogua duina IP paketa je: 1. 64 KB 2. 16 KB 3. 32 KB 4. 128 KB

18.Fragmentacija paketa oznaava: 1. Deljenje paketa na vei broj paketa sa manjom duinom 2. Dopunjavanje paketa do njegove maksimalne mogue duine 3. Prosleivanje paketa do sloja veze podataka i smetanje u koristan deo okvira 4. Izraunavanje kontrolne sume u cilju pouzdanog prenosa 19.Krakteristino za fragment nekog paketa je da: 1. Svaki fragment uvek sadri kompletno zaglavlje originalnog paketa 2. Samo prvi fragment sadri kompletno zaglavlje originalnog paketa 3. Svaki fragment ima svoje posebno zaglavlje (umesto IP adresa postavlja se obeleje fragmenta) 4. Samo prvi i zadnji fragment sadre kompletno zaglavlje originalnog paketa 20.IP adresa po standardu IPv4 sadri: 1. Identifikaciju raunara u datoj mrei 2. Identifikaciju proizvoaa Ethernet kartice i njen serijski broj 3. Identifikaciju korisnika i njegov password 4. Identifikaciju drave i identifikaciju mree u toj dravi 21.Osim IPv4 adrese za uspeno adresiranje je neophodno imati i: 1. Masku podmree (subnet mask)

2. Default gateway 3. IP adrese DNS servera 22.Ukoliko su prva dva bita mrene adrese fiksirana na 01 u pitanju je: 1. mrea klase A 2. mrea klase B 3. mrea klase C 23.Ukoliko su prva dva bita mrene adrese fiksirana na 10 u pitanju je: 1. mrea klase A 2. mrea klase B 3. mrea klase C 24. Ukoliko su prva tri bita mrene adrese fiksirana na 110 u pitanju je: 1. mrea klase A 2. mrea klase B 3. mrea klase C 25.Rezervacija 8 bitova za mreu i 14 bita za vor je karakteristika: 1. mree klase A 2. mree klase B 3. mree klase C 26.Rezervacija 16 bitova za mreu i 16 bitova za vor je karakteristika: 1. mree klase A 2. mree klase B 3. mree klase C 27.Rezervacija 24 bita za mreu i 8 bitova za vor je karakteristika: 1. mree klase A 2. mree klase B 3. mree klase C 28.Opseg IPv4 adresa 0.0.0.0-127.255.255.255 je karakteristika: 1. A klase mrea 2. B klase mrea 3. C klase mrea

Opseg IPv4 adresa 128.0.0.0-191.255.255.255 je karakteristika: 1. A klase mrea 2. B klase mrea 3. C klase mrea 30.Opseg IPv4 adresa 192.0.0.0-223.255.255.255 je karakteristika: 1. A klase mrea 2. B klase mrea29.

3. C klase mrea 31.Za adresiranje lanova privatne mree koja ima pristup Internetu mogu se koristiti sledei opsezi IPv4 adresa: 1. 0.0.0.0-0.255.255.255 2. 10.0.0.0-10.255.255.255 3. 127.0.0.0-127.255.255.255 4. 172.16.0.0-172.31.255.255 5. 192.0.2.0-192.0.2.255 6. 192.168.0.0-192.168.255.255 7. 198.18.0.0-198.19.255.255 32.Preciznost kod CIDR podele mrea je: 1. bit 2. bajt 3. 32 bita 4. 4 bajta 33.Regularne mrene maske su: 1. 128.0.0.0 2. 128.128.0.0 3. 255.128.0.0 4. 255.255.64.0 5. 255.255.128.0 6. 255.255.255.64 7. 255.255.255.248 34.CIDR zapis mrene maske 255.255.255.0 je: 1. /16 2. /24 3. /32 35. CIDR zapis mrene maske 255.255.255.224 je: 1. /18 2. /27 3. /31 36.CIDR zapis mrene maske 255.255.248.0 je: 1. /12 2. /21 3. /30 37.Radei sa mrenom maskom 255.255.255.240 sledei raunari mogu da komuniciraju bez posredstva gateway-a: 1. 192.168.1.97 i 192.168.1.110 2. 192.168.1.158 i 192.168.1.161 3. 192.168.1.162 i 192.168.1.173 4. 192.168.1.190 i 192.168.1.201 5. 192.168.1.225 i 192.168.1.235 6. 192.168.1.239 i 192.168.1.250

8.2. Internet Protocol verzije 6 (IPv6) 38.IPv6 je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizikog sloja 2. sloja veze 3. mrenog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja 39.Glavni problem koji reava IPv6 u odnosu na IPv4 je: 1. vei adresni prostor 2. vee performanse 3. vea pouzdanost prenosa 40.IPv6 adrese se najee predstavljaju: 1. binarno 2. decimalno 3. heksadecimalno 41. Parametar Hop Limit IPv6 paketa moe se porediti sa IPv4 parametrom: 1. Time to Live 2. Total length 3. Type Of Service - TOS 42.Adrese IPv6 protokola imaju bitsku duinu od: 1. 32 bita 2. 48 bitova 3. 128 bitova 43.Prenos IPv6 paketa putem IPv4 mree je mogu: 1. bez posebnih dodataka 2. putem tunelovanja 3. nije mogu 44.Aktivna mrena oprema sa podrkom za 3. sloj (Layer 3) projektovana za IPv4 moe se koristiti i za IPv6: 1. da 2. ne 8.3. Internet Control Message Protocol (ICMP) 45.ICMP je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizikog sloja 2. sloja veze 3. mrenog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja 46. ICMP je skraenica od: 1. Internet Control Message Protocol 2. Internet Central Monitoring Protocol 3. Internet Centralized Management Protocol 47.Uloga ICMP protokola je: 1. adresiranje na mrenom nivou

2. izvetavanje o stanju i grekama na mrei 3. konverzija izmeu protokola mrenog sloja i sloja veze 48.ICMP poruke: 1. imaju nezavisno zaglavlje 2. enkalsuliraju se u IP datagram 3. koriste sistem viestrukih zaglavlja 49.ICMP poruke se sastoje od: 1. izvorine adrese 2. odredine adrese 3. tipa poruke 4. koda 5. kontrolne sume 6. sadraja 7. TTL parametra 50. Primer alata koji koristi ICMP protokol je: 1. TCP 2. Telnet 3. Ping 51.TTL parametar IPv4 protokola moe prouzrokovati sledeu poruku u okviru ICMP protokola: 1. Destination Unreachable 2. Parameter Problem 3. Time Exceeded 52. ICMP protokol ima mogunost da utvrdi koliko je vremena utroeno za ostvarivanje komunikacije: 1. da 2. ne 3. samo u okviru TCP protokola 8.4. Internet Group Management Protocol (IGMP) 53.IGMP je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizikog sloja 2. sloja veze 3. mrenog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja 54.IGMP je skraenica od: 1. Internet Group Message Protocol 2. Internet Group Monitoring Protocol 3. Internet Group Management Protocol 55.Neodvojivo adresiranje vezano za IGMP protokol je: 1. unicast 2. anycast 3. multicast 56.Ukoliko ruter dobije multicast poruku, odreivanje lokalnih

primalaca se odreuje pomou: 1. ICMP protokola 2. IGMP protokola 3. TCP protokola 57.IGMP poruke: 1. imaju nezavisno zaglavlje 2. enkalsuliraju se u IP datagram 3. koriste sistem viestrukih zaglavlja 58.Naknadna sinhronizacija vezana za lanove multicast grupa putem IGMP protokola se vri na zahtev: 1. lanova lokalne mree 2. rutera 3. izvorita multicast saobraaja 8.5. Internetwork Packet Exchange (IPX) 59.IPX je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizikog sloja 2. sloja veze 3. mrenog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja 60.IPX je skraenica od: 1. Internet Protocol Extension 2. Internal Parameters Extrapolation 3. Internetwork Packet Exchange 61.IPX protokol se najee koristi kod: 1. MS Windows raunarskih mrea 2. Novel Netware raunarskih mrea 3. Unix raunarskih mrea 62.IPX protokol se uglavnom koristi u kombinaciji sa: 1. SPX protkolom 2. TCP protokolom 3. UDP protokolom 63.IPX protokol za adresiranje lanova mree koristi: 1. 16-bitne adrese 2. 32-bitne adrese 3. 48-bitne adrese 8.6. IPsec 64.IPsec je protokol (OSI i TCP/IP): 1. fizikog sloja 2. sloja veze 3. mrenog sloja 4. transportnog sloja 5. aplikativnog sloja 65. Osnovna uloga IPsec protokola je:

1. poveanje bezbednosti prenosa podataka 2. poveanje adresnog prostora 3. poveanje performansi mree 66.Osnovna prednost realizacije sistema za zatitu podataka na mrenom nivou (umesto na transportnom ili aplikativnom): 1. obuhvatanje svih protokola viih nivoa 2. hardverska realizacija 3. neuporedivo vee performanse 67.ESP skraenica kod IPsec protokola oznaava: 1. Encapsulating Security Payload 2. Ethernet Served Protocol 3. Extended System Protection 68.Osnovna uloga ESP-a kod IPsec-a je: 1. obezbeivanje poverljivosti 2. obezbeivanje upravljanja kljuevima 3. obezbeivanje autentinosti i integriteta 69.AH skraenica kod IPsec protokola oznaava: 1. Authentication Header 2. Aproximate Hash 3. Authenticated Host 70.Osnovna uloga AH-a kod IPsec-a je: 1. obezbeivanje poverljivosti 2. obezbeivanje upravljanja kljuevima 3. obezbeivanje autentinosti i integriteta 71.IKE skraenica kod IPsec protokola oznaava: 1. Internet Key Exchange 2. Integrated Key Encapsulation 3. Internal Key Exposition 72.Osnovna uloga IKE-a kod IPsec-a je: 1. obezbeivanje poverljivosti 2. obezbeivanje upravljanja kljuevima 3. obezbeivanje autentinosti i integriteta 73.Osnovni reimi rada IPsec protokola su: 1. transportni 2. tunelski 3. transformni 4. komutirani 74.U sluaju NAT-ovanja nije mogue koristiti sledei reim rada IPsec-a: 1. transportni 2. tunelski 3. transformni 4. komutirani

9.Transportni sloj 9.0. Uvodna lekcija Zadaci transportnog sloja su: 1. obezbeenje efikasnog, puzdanog i isplativog prenosa podataka od izvorita do odredita 2. postizanje nezavisnosti od fizike mree ili mree koja se trenutno nalazi izmeu izvorita i odredita 3. izbor najbolje (najoptimalnije) putanje od izvorita do odredita kroz mrene vorove 4. formiranje okvira podataka, izbor pogodnog sistema kodovanja i signalizacije za pouzdan prenos podataka 76. Protokoli transportnog sloja su karakteristini za: 1. krajnje raunare 2. rutere 3. swich-eve 4. mrene mostove 77. Osnovne funkcije transportnog sloja su: 1. upravljanje konekcijom (handshaking) 2. prevoenje podataka u format pogodan za prenos 3. segmentacija podataka 4. kontrola toka 5. QoS aplikacija 6. usmeravanje paketa 7. formiranje okvira75.

78. Osnovne komunikacione operacije mrenog sloja su: 1. LISTEN 2. CONNECT 3. SEND 4. RECEIVE 5. DISCONNECT 6. ROUTE 7. STOP&GO 79. Kompozitna adresna jedinica transportnog i mrenog sloja socket - sastavljen je od sledeih komponenti: 1. IP adresa izvorita 2. Port izvorita 3. Protokol transportnog sloja 4. Port odredita 5. IP adresa odredita 6. MAC adresa izvorita 7. MAC adresa odredita 8. Protokol mrenog sloja 9. Protokol na sloju veze podataka

80. od: 1. 2. 3. 4.81.

Adresna jedinica transportnog sloja port ima duinu 16 bita 8 bita 32 bita 64 bita Portovi se dele na: privilegovane registrovane dinamike poverljive pratee nedefinisane Opseg privilegovanih portova transportnog sloja je: 0-1023 1024-49151 49152-65535 Opseg registrovanih portova transportnog sloja je: 0-1023 1024-49151 49152-65535 Opseg dinamikih portova transportnog sloja je: 0-1023 1024-49151 49152-65535 Obeleiti servise i podrazumevane portove: 80 - HTTP 53 - DNS 25 - SMTP 110 POP3 83 - HTTP 80 DNS 21 SMTP 210 POP3

1. 2. 3. 4. 5. 6. 82. 1. 2. 3. 83. 1. 2. 3. 84. 1. 2. 3. 85. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

86. Bitska duina porta transportnog protokola je: 1. 16 2. 32 3. 128 87. Aplikacije koje komuniciraju putem transportnog protokola moraju na sopstvenim raunarima otvoriti iste portove. 1. Tano. 2. Netano. 88. Pokretanje Web klijenta (IE, Firefox...) i otvaranje sajta e na lokalnom raunaru otvoriti port iz opsega:

0-1023 1024-49151 3. 49152-65535 89. Organizacija zaduena za standardizaciju portova transportnog protokola je: 1. IANA 2. IETF 3. IEEE 90. U najpopularnije protokole transportnog sloja spadaju: 1. TCP 2. UDP 3. FTP 4. HTTP 5. SMTP 6. ARP 7. IP 9.1. Transmission Control Protocol (TCP) 91.1.

1. 2.

2. 3. 92. 1. 2. 3. 4. 5. 93. se: 1. 2. 3. 4. 94. 1. 2. 3. 4. 95. 1. 2. 3. 96. 1.

Skraenica TCP oznaava: Transmission Control Protocol Transport Class Protocol Transfer Cluster Protocol TCP protokol je protokol: fizikog sloja sloja veze mrenog sloja transportnog sloja aplikativnog sloja Dogovaranje veze (handshake) kod TCP prenosa realizuje trostepeno dvostepeno postepeno u jednom koraku Raskidanje veze kod TCP prenosa realizuje se: simetrino asimetrino dvostepeno u jednom koraku Prenos podataka kod TCP protokola je: full-duplex half-duplex simplex Osnovna jedinica za prenos podataka kod TCP-a je: datagram

segment 3. port 97. Dodavanje opcije TCP segmentu e poveati njegovu veliinu za: 1. 8 bitova 2. 16 bitova 3. 32 bita 98. Transmission Control Protocol (TCP) za uspostavljanje veze zahteva: 1. jedan segment 2. dva segmenta 3. tri segmenta 99. Aktivno uspostavljanje veze (eng. active open) kod TCP protokola predstavlja: 1. iniciranje uspostavljanja veze 2. prihvatanje veze 3. uspostavljanje veze sa protokolom nieg sloja 100. Pri uspostavljanju veze kod TCP protokola se koriste segmenti sa: 1. SYN i ACK indikatorima 2. SYN, ACK i RST indikatorima 3. SYN, ACK, RST i FIN indikatorima 101. Potpuni prekid veze kod TCP protokola zahteva prenos: 1. jednog segmenta 2. dva segmenta 3. etiri segmenta 102. Transmission Control Protocol (TCP) definie da prekid veze moe inicirati: 1. samo strana koja je inicirala uspostavljanje veze 2. samo strana koja je prihvatila uspostavljanje veze 3. bilo koja strana 103. Aktivan prekid veze (eng. active close) kod TCP protokola predstavlja: 1. iniciranje prekida veze 2. prijhvatanje prekida veze 3. prekid veze sa protokolom nieg sloja 104. Pri prekidu veze kod TCP protokola se koriste segmenti sa: 1. FIN i ACK indikatorima 2. SYN i ACK indikatorima 3. RST i ACK indikatorima 105. Skraenica ISN kod TCP protokola predstavlja: 1. Initial Sequence Number 2. Incremental Sequence Number 3. Inverse Sequence Number 106. Polu-zatvorena veza (eng. half-close) je veza na kojoj je izvren:2.

1. 2. 3. 107. 1. 2. 3.

samo aktivan prekid veze samo pasivan prekid veze i aktivan i pasivan prekid veze TCP protokol u poreenju sa UPD protokolom nudi: bolje preformanse iste performanse loije performanse 108. Multicasting i broadcasting su podrani u TCP protokolu. 1. Tano. 2. Netano. 109. Deljenje podataka u segmente kod TCP protokola u sluaju greke: 1. smanjuje trokove ponovnog slanja 2. poveava trokove ponovnog slanja 110. TCP protokol zahteva potvrdu o isporuci svakog poslatog segmenta. 1. Tano. 2. Netano. 111. TCP protokol poseduje mehanizam za eliminisanje istih segmenata koji su isporueni vie puta. 1. Tano. 2. Netano. 112. TCP protokol poseduje mehanizam za usklaivanje brzine slanja sa prihvatnom moi primaoca. 1. Tano. 2. Netano. 113. MSS skraenica kod TCP protokola oznaava: 1. Maximum Segment Size 2. Medium Sinhronyzed Speed 3. Mininum System Segmentation 114. MSS parametar TCP protokola kod veza sa velikom verovatnoom greke treba postaviti: 1. na to veu vrednost 2. na to niu vrednost 115. SACK opcija TCP protokola slui za poveanje performansi. 1. Tano. 2. Netano. 9.2. User Datagram Protocol (UDP) 116. 1. 2. 3. 117. 1. Skraenica UDP oznaava: User Datagram Protocol Uniform Data Protocol Ultimate Definition Protocol UDP protokol je protokol: fizikog sloja

2. 3. 4. 5. 118. 1. 2. 119. 1. 2. 3. 120. 1. 2. 3.121.

1. 2. 3. 122. 1. 2.

sloja veze mrenog sloja transportnog sloja aplikativnog sloja UDP protokol omoguava pouzdan prenos podataka. Tano. Netano. Prednost UDP protokola u odnosu na TCP je: podrka za broadcasting bolja kontrola greaka prilagoavanje brzine slanja odreditu UDP protokol se uglavnom koristi kod: FTP protokola video konferencija Web-a Jedinica za prenos podataka kod UDP protokola je: segment datagram port UDP datagram u odnosu na TCP segment ima: jednostavniju strukturu kompleksniju strukturu

9.3. Stream Control Transmission Protocol (SCTP) 123. 1.2.

3. 4. 5. 124. 1. 2. 3. 125. 1. 2. 3. 126. 1. 2. 3.

SCTP protokol je protokol: fizikog sloja sloja veze mrenog sloja transportnog sloja aplikativnog sloja Skraenica SCTP oznaava: Stream Control Transmission Protocol Secured Class Transport Protocol System Cluster Transfer Protocol Prednost SCTP protokola u odnosu na TCP je: podrka za broadcasting pouzdan prenos podataka bolje performanse Prednost SCTP protokola u odnosu na UDP je: podrka za broadcasting pouzdan prenos podataka bolje performanse

9.4. Sequenced Packet Exchange (SPX) protokol 127. 1. 2.3.

4. 5. 128. 1. 2. 3. 129. 1. 2. 3.130.

1. 2. 3.

SPX protokol je protokol: fizikog sloja sloja veze mrenog sloja transportnog sloja aplikativnog sloja Skraenica SPX oznaava: Sequenced Packed Exchange Secure Protocol Expansion System Path Extension SPX protokol se najee koristi u kombinaciji sa: IP protokolom IPX protokolom TCP protokolom SPX protokol se uglavnom koristi kod: UNIX operativnih sistema Novell operativnih sistema MS Windows operativnih sistema

9.5. Internet SCSI (iSCSI) 131. 1. 2. 3. 4. 5.132.

1. 2. 3. 133. 1. 2. 3.

iSCSI protokol je protokol: fizikog sloja sloja veze mrenog sloja transportnog sloja aplikativnog sloja iSCSI protokol se uglavnom koristi na: Gigabit mreama 100Mb mreama 10Mb mreama Osnovna karakteristika iSCSI protokola je: broadcasting brz prenos bez kontrole greke korienje eksternet memorije putem mree

10.Sloj aplikacije 10.0. Uvodna lekcija 134. Sloj aplikacije kod OSI i TCP/IP ref. modela je:

1. 2. 3. 135. 1. 2. 3. 136. 1. 2. 3.

najvii sloj sredinji sloj najnii sloj Sloj aplikacije kod OSI i TCP/IP ref. modela je: najblii korisniku posredno dostupan putem transportnog sloja najudaljeniji od korisnika Sloj aplikacije kod TCP/IP ref. modela komunicira: najee sa transportnim slojem iskljuivo sa transportnom slojem iskljuivo sa mrenim slojem

10.1. Telnet 137. Osnovna uloga telnet servisa je: 1. rad na udaljenom raunaru 2. pristup elektronskoj poti 3. provera dostupnosti ostalih raunara 138. Telnet servis se u osnovnoj primeni najee koristi kod: 1. UNIX operativnih sistema 2. MS Windows operativnih sistema 3. namenskih operativnih sistema 139. Telnet servis je baziran na: 1. Klijent-server arhitekturi 2. Peer-to-peer arhitekturi 3. SOA arhitekturi 140. Kod korienja Telnet servisa akcije korisnika se serveru prosleuju: 1. istovremeno 2. nakon popunjavanja bafera od 1KB 3. pritiskom na taster Enter 141. Telnet servis se bazira na GUI. 1. Netano 2. Tano 142. Telnet servis je mogue iskoristiti za pristup elektronskoj poti. 1. Netano 2. Tano 143. Podrazumevani port Telnet servisa je: 1. 23 2. 80 3. 110 144. Osnovni nedostatak Telnet servisa predstavlja: 1. bezbednost 2. nizak nivo performansi

3. 145. 1. 2. 3. 146. 1. 2. 3. 147. 1. 2. 3. 148. 1. 2. 3. 149. 1. 2. 3.

nedostatak offline reima rada Osnovna prednost SSH nad Telnet servisom je: podignut nivo bezbednosti podignut nivo performansi offline reim rada Bezbednost kod SSH servisa se ostvaruje putem: ifrovanja sigurne fizike veze provere identiteta korisnika Naziv SSH servisa predstavlja skraenicu od: Secure SHell Secret Shared Hash System Service: Host SSH servis se u osnovnoj primeni najee koristi kod: UNIX operativnih sistema MS Windows operativnih sistema namenskih operativnih sistema Pandam Telnet servisu na MS Windows platformi je: Remote Desktop Ping Windows Media Player

10.2. Domain Name System (DNS) 150. 1. 2. 3. 151. 1. 2. 3. 152. 1. 2. 3. Naziv DNS servisa predstavlja skraenicu od: Domain Name System Domain Name Sever Domain Name Service Osnovna funkcionalnost DNS servisa je: prevoenje naziva domena u IP adres i obrnuto prevoenje IP adresa u ARP adrese prevoenje ARP adresa u MAC adrese DNS servis se uglavnom koristi: kao podrka ostalim servisima samostalno u offline reimu rada

153. 1. 2. 3. 4. 5.

U pretee DNS servisa spadaju: hosts fajl deljeni hosts fajl Internet domain servis hosts finder ARP protokol

154. U mrei koja koristi hosts fajlove na 18 raunara, dodavanje novog raunara zahteva izmenu: 1. 19 fajlova (18+1) 2. 18 fajlova 3. 7 fajlova (18/2+1) 155. Validne zapise u hosts fajlovima predstavljaju: 1. 127.0.0.1 localhost 2. 192.168.1.1 adam.tool adam 3. 291.4.35.18 www.example.com 4. 192.168.10.1 5. 192.168.10.0 a b c d e f g h

156. Hosts fajlovi se mogu koristiti u kombinaciji sa DNS servisom. 1. Tano 2. Netano 157. Hosts fajlovi u odnosu na DNS podrazumevano imaju: 1. vii prioritet 2. nii prioritet 158. Ukoliko je sadraj fajla /etc/host.conf na UNIX raunaru order hosts, bind, za domen www.example.com podrazumevani DNS server vraa adresu X.X.X.X dok je sadraj hosts fajla www.example.com Y.Y.Y.Y, resolver e domenu www.example.com pridruiti adresu: 1. X.X.X.X 2. Y.Y.Y.Y 3. X.X.X.Y 159. Resolver komponenta operativnih sistem je zaduena za: 1. korienje DNS servisa i hosts fajla 2. uitavanje drajvera mrenih interfejsa 3. kontrolu sloja veze 160. Prostor domenskih imena je organizovan: 1. hijerarhijski, u vidu stabla 2. relaciono, u vidu relacija b.p. 3. kombinovano 161. Kod domena www.singidunum.ac.yu oznaka yu predstavlja: 1. zero-level domen 2. top-level domen 3. second-level domen 162. Kod domena www.singidunum.ac.yu poddomen domena ac je: 1. singidunum 2. ac.yu 3. yu

163. domena 1. 2. 3.

Maksimalan broj elemenata (odvojenih takom) u nazivu je: 15 63 127

164. Maksimalna duina elemenata (odvojenih takom) u nazivu domena je: 1. 15 karaktera 2. 63 karaktera 3. 127 karaktera 165. Maksimalna duina naziva domena ne sme prei: 1. 127 karaktera 2. 255 karaktera 3. 65536 karaktera 166. Root serveri DNS servisa su zadueni za: 1. davanje informacija o top-level domenima 2. kontrolu rada ostalih DNS servera 3. proveru integriteta DNS stabla Interneta 167. Za jedan domen moe biti zaduen: 1. 1 DNS server 2. 1 ili 2 DNS servera 3. 1 ili vie DNS servera 168. Top-level domeni mogu biti: 1. vezani za zemlju 2. generiki 3. infrastrukturni 4. vezani za kontinent 5. dinamiki 169. Primer generikog top-level domena je: 1. xyz.rs 2. www.serbia.com 3. 10.IN-ADDR.ARPA. 170. Primer top-level domena vezanog za zemlju je: 1. xyz.rs 2. www.serbia.com 3. 10.IN-ADDR.ARPA. 171. Primer infrastrukturnog top-level domena je: 1. xyz.rs 2. www.serbia.com 3. 10.IN-ADDR.ARPA. 172. U sluaju DNS servisa komponenta resolver se nalazi na strani: 1. klijenta 2. servera 3. prenosnog puta

173. Ukoliko klijentov DNS server ne zna IP adresu domena www.singidunum.ac.yu on e se za pomo obratiti prvo: 1. nekom od root DNS servera 2. DNS serveru nadlenom za .yu domen 3. lokalnom infrastrukturnom DNS serveru 174. Keiranje kod DNS servisa oznaava: 1. privremeno skladitenje ostvarenih informacija 2. visoku cenu korienja DNS servisa 3. mogunost DNS serverske aplikacije da pristupi ke memoriji CPU-a 175. Keiranje kod DNS servisa se pozitivno odraava na: 1. performanse 2. koliinu ostvarenog mrenog saobraaja 3. tanost

176. Korienjem keiranja kod DNS servisa broj upita: 1. smanjuje se 2. ostaje isti 3. poveava se 177. Parametar DNS zapisa koji se nalazi u direktnoj vezi sa keiranjem je: 1. TTL 2. Serial 3. Refresh 4. Retry 5. Expire 178. Postavljanje parametra TTL na vrednost 86400 kod DNS zapisa ograniava period u kome razreavanje moe biti netano na: 1. 1 dan 2. 10 dana 3. 31 dan 179. Parametar Serial kod DNS servisa se koristi za utvrivanje: 1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga e slave i sec. serveri osveiti podatke 3. perioda nakon koga e slave i sec. ponovo pokuati u sluaju neuspeha 4. perioda nakon koga e slave i sec. serveri odustati od neuspenih pokuaja 180. Parametar Refresh kod DNS servisa se koristi za utvrivanje: 1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga e slave i sec. serveri osveiti podatke

3. perioda nakon koga e slave i sec. ponovo pokuati u sluaju neuspeha 4. perioda nakon koga e slave i sec. serveri odustati od neuspenih pokuaja 181. Parametar Retry kod DNS servisa se koristi za utvrivanje: 1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga e slave i sec. serveri osveiti podatke 3. perioda nakon koga e slave i sec. ponovo pokuati u sluaju neuspeha 4. perioda nakon koga e slave i sec. serveri odustati od neuspenih pokuaja 182. Parametar Expire kod DNS servisa se koristi za utvrivanje: 1. da li je informacija izmenjena 2. perioda nakon koga e slave i sec. serveri osveiti podatke 3. perioda nakon koga e slave i sec. ponovo pokuati u sluaju neuspeha 4. perioda nakon koga e slave i sec. serveri odustati od neuspenih pokuaja 10.3. File Transfer Protocol (FTP) 183. Skraenica FTP oznaava: 1. File Transfer Protocol 2. Fast Transmission Protocol 3. Functional Transactions Protocol 184. Osnovna uloga FTP protokola je da: 1. omogui razmenu fajlova izmeu raunara u mrei 2. omogui rad na udaljenom raunaru 3. omogui sinhronizaciju sistemskih parametara lanova mree 185. SFTP i FTPS protokoli je varijante FTP protokola koje nude: 1. bezbednost 2. performanse 3. korekciju greke 186. 1. 2. 3. 187. 1. 2. 3. SFTP protokol bezbednost nudi putem: korienja SSH korienja SSL korienja internog algoritma FTPS protokol bezbednost nudi putem: korienja SSH korienja SSL korienja internog algoritma

10.4. Elektronska pota (E-mail) 188. E-mail adresa se sastoji od sledeih elemenata: 1. korisnikog imena primaoca 2. domena korisnika 3. protokola 4. porta 5. verzije 189. Skraenica MUA se odnosi na: 1. serverski deo e-mail servisa 2. klijentski deo e-mail servisa 3. protokol e-mail servisa 190. Skraenica MTA se odnosi na: 1. serverski deo e-mail servisa 2. klijentski deo e-mail servisa 3. protokol e-mail servisa 191. Pri slanju e-mail poruke korisnik koristi: 1. SMTP server 2. POP3 server 3. IMAP server 192. Pri pristupu e-mail porukama na serveru korisnik moe koristiti: 1. SMTP protokol 2. POP3 protokol 3. IMAP protokol 193. SMTP skraenica oznaava: 1. Simple Mail Transfer Protocol 2. SendMail Transport protocol 3. Standard Mail Transaction Protocol 194. Pri slanju e-mail poruka koristi se sledei tip zapisa u DNS-u: 1. MX 2. MTA 3. MUA 4. MS 10.5. SMB/CIFS 195. 1. 2. 3. 196. 1. 2. 3. SMB i CIFS protokoli se primarno koriste na: MS Windows operativnim sistemima UNIX operativnim sistemima namenskim operativnim sistemima SMB/CIFS protokoli se koriste za: razmenu fajlova, tampaa i portova razmenu elektronske pote razmenu sistemskih parametara

10.6. HTTP, WWW i Web 2.0 197. 1. 2. 3. 198. 1. 2. 3. 199. 1. 2. 3. 200. 1. 2. 3. 201. 1. 2. 3. 202. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 203. 1. 2. 3. 204. kojima 1. 2. 3. 4. 205. 1. 2. 3. 4. 206. 1. 2. HTTP oznaava: Hyper Text Transfer Procotol Hash Transaction Transport Protocol Half Text Transport Protocol Protokol je: HTTP WWW Web Web predstavlja: protokol Interneta servis Interneta aplikaciju Interneta HTML predstavlja: format podataka kojim se Web servis distribuira protokol kojim se Web servis distribuira adresu Web dokumenata HTML predstavlja: jezik za oznaavanje programski jezik binarni kod Osnovne komponente Web-a su: protokol (HTTP) format (HTML) server klijent sistem adresiranja sistem zatite podataka Podrazumevani port HTTP protokola je: 21 80 110 Organizacija nadlena za razvoj Web-a i tehnologija na on poiva je: W3C WWW Standards Organization IETF IEEE Klijentsku stranu Web servisa predstavljaju: Internet Explorer Mozila Firefox Apache MS IIS Skraenica URI oznaava: Uniform Resource Identifier Universal Resource Identifier

3. Unique Resource Identifier 207. ema URI/URL-a https://www.singidunum.ac.yu/index.php? s=1 je: 1. http 2. www.singidunum.ac.yu 3. index.php 4. s=1 208. U tehnologije koje omoguavaju dinamiko kreiranje HTML dokumenata spadaju: 1. ASP 2. JSP 3. PHP 4. CSS 5. HTML 209. Dinamiko kreiranje HTML dokumenata ima negativan uticaj na: 1. bezbednost servera 2. performanse servera 3. kvalitet usluge 4. brzinu prenosa 210. Skalabilnost predstavlja mogunost poveanja: 1. performansi putem dodavanja hardverskih resursa 2. dostupnosti kroz kvalitet opreme 3. kontrole optereenja u skladu sa resursima 211. Dodavanje veeg broja servera koji opsluuju isti Web sajt je: 1. horizontalna skalabilnost 2. vertikalna skalabilnost 3. dijagonalna skalabilnost 212. Dodavanje RAM memorije serveru koji opsluuje Web sajt je: 1. horizontalna skalabilnost 2. vertikalna skalabilnost 3. dijagonalna skalabilnost 213. U tehnologije Web-a na strani klijenta spadaju: 1. CSS 2. JavaScript 3. PHP 214. Osnovne komponenta Web-a 2. generacije su: 1. web services 2. AJAX 3. web syndication 4. HTTP2 5. web crawlers 6. web spiders

10.7. Network Time Protocol (NTP) 215. 1. 2. 3. 216. 1. 2. 3. NTP protokol je zaduen za: sinhronizacija asovnika raunara sinhronizaciju mrenih parametara raunara sinhronizaciju fajlova raunara NTP skraenica oznaava: Network Time Protocol Network Transfer Protocol Network Transaction Protocol

10.8. Simple Network Management Protocol (SNMP) 217. 1. 2. 3. Skraenica SNMP oznaava: Simple Network Management Protocol System Network Management Protocol Secure Network Management Protocol

218. 1. 2. 3.

Uloga SNMP protokola je: upravljanje i informisanje o ureajima na mrei sinhronizacija asovnika raunara prenos kratkih poruka

10.9. Voice over IP (Internet telefonija) 219. 1. 2. 3. VoIP sistem prenosa podataka ima tendenciju da zameni: PSTN Web IPv4

10.10. Instant Messaging 220. Instant Messaging servisi su uglavnom bazirani na arhitekturi: 1. peer-to-peer 2. host-based 3. SOA 10.11. Video-konferencija 221. 1. 2. 3. Webcasting je poseban vid: video konferencije Web servisa IM servisa

11. Bezbednost, dostupnost i performanse 11.0. Uvodna lekcija 11.1. Mogui napadi i zatite raunarskih mrea 222. Za otkrivanje napada mogu se koristiti sledei atributi raunarskih mrenih komunikacija: 1. izvori 2. nosioci 3. ciljevi 4. ponaanja 5. tragovi 6. uzroci 7. trajanje 8. koliina sadraja 223. Postavljanje sistema odbrane na nie umesto na vie slojeve TCP/IP modela: 1. smanjuje rizik 2. nema nikakav uticaj 3. poveava rizik 224. Na performanse sistema povoljno utie prepoznavanje napada na: 1. to niem sloju TCP/IP modela 2. to viem sloju TCP/IP modela 3. sloj nema nikakvog uticaja

225. Osnovni problemi pri zatiti mrenih komunikacija na fizikom sloju su: 1. korienje tuih komunikacionih kanala 2. nedovoljna preciznost 3. niske performanse 4. visoka cena zatite kod WiFi kanala 226. Na preciznost sistema zatite putem filtriranja saobraaja pozitivno utie mogunost pristupa: 1. to veem broju slojeva OSI i TCP/IP modela 2. to manjem broju slojeva OSI i TCP/IP modela 3. pristup slojevima nema uticaja na preciznost 227. Napad koji je orijentisan na komunikacioni kanal kojim se pristupa resursu je: 1. DoS 2. QoS 3. OoS 228. Log fajlovi mogu pozitivno uticati na bezbednost sistema time to omoguavaju:

1. 2. 3. 229. 1. 2. 3.

naknadu analizu napada preventivnu zabranu polisama korienje logaritamskih funkcija Log fajlove je najbolje uvati na: lokalnom raunaru udaljenom umreenom raunaru udaljenom izolovanom raunaru

11.2. Firewall 230. Firewall komponenta slui za: 1. filtriranje mrenih konekcija 2. poveavanje performansi sistema 3. odbranu od DoS napada usmerenih na komunikacioni kanal 231. Firewall sistemi mogu biti realizovati u vidu: 1. raunarskog softvera 2. namenskih ureaja 3. stand-alone radnih stanica 4. *TP kablova 232. Prednosti namenskih firewall ureaja su: 1. jednostavnost (nema dodatnog softvera) 2. performanse (namenski dizajn hardvera) 3. cena (jefitnije reenje od softverskog) 4. pristupanost (mogue ih je preuzeti putem Interneta) 233. Firewall sistemi svoj sistem odluivanja zasnivaju na osnovu: 1. polisa 2. random parametara 3. polovljenja intervala 234. Prednosti firewall sistema realizovanih u vidu raunarskog softvera su: 1. mogunost instalacije na korisnike raunare 2. pristupanost (mogue ih je preuzeti putem Interneta) 3. cena (jeftinije reenje od namenskog hardvera) 4. performanse

235. Softverski realizovani firewall sistemi mogu biti realizovani u vidu: 1. modula operativnog sistema 2. korisnikog softvera 3. hardverskih modula raunara 4. protokola 236. Preciznost firewall sistema u velikoj meri zavisi od: 1. broja i najvieg podranog sloja OSI i TCP/IP modela

2. tipa realizacije (softverska/hardverska) 3. naina kabliranja mree 237. Firewall sistemi 1. generacije kao parametar najvieg nivoa mogu koristiti: 1. port transportnog protokola 2. adresu mrenog protokola 3. parametre aplikativnog sloja 4. parametre vezane za kontekst poruke 238. Firewall sistemi 2. generacije kao parametar najvieg nivoa mogu koristiti: 1. port transportnog protokola 2. adresu mrenog protokola 3. parametre aplikativnog sloja 4. parametre vezane za kontekst poruke 239. Firewall sistemi 3. generacije kao parametar najvieg nivoa mogu koristiti: 1. port transportnog protokola 2. adresu mrenog protokola 3. parametre aplikativnog sloja 4. parametre vezane za kontekst poruke 240. Instalacija na spojnim takama razliitih mrea je odlika: 1. mrenih firewall sistema 2. linih firewall sistema 3. firewall 1. i 2. generacije 11.3. IDS i IPS sistemi 241. Skraenica IDS oznaava: 1. Intrusion Detection System 2. Integrated Defence System 3. Improved Devices System 242. Skraenica IPS oznaava: 1. Intrusion Prevention System 2. Integrated Protection System 3. Improved Protocol System 243. Sistemi zadueni za odbijanje napada na nivou mree su: 1. HIPS 2. NIPS 3. TIPS 244. Sistemi zadueni za odbijanje napada na nivou pojedinanih sistema su: 1. HIPS 2. NIPS 3. TIPS 245. Tzv. rootkit alati omoguavaju: 1. prikrivanje tragova napada 2. sistem zatite baziran na IPS sistemima

3.

sistem zatite visokih performansi

12.Operativni sistemi raunara i mrena podrka 12.0. Uvodna lekcija 246. Osnovne funkcije operativnih sistema raunara su: 1. upravljanje centralnim procesorom 2. upravljanje memorijom 3. upravljanje periferijskim ureajima 4. upravljanje mrenim komunikacijama 5. upravljanje ulaznim ureajima 247. Multitasking osobina operativnih sistema omoguava: 1. izvravanje vie korisnikih programa istovremeno 2. rad veeg broja korisnika na raunaru istovremeno 3. mogunost rada na razliitih hardverskim platformama 248. Na raunaru sa jednim procesorom na kome se izvrava operativni sistem sa podrkom za multitasking u jednom trenutku se moe izvravati: 1. samo jedan korisniki proces 2. do 65536 korisnikih procesa 3. neogranien broj korisnikih procesa 12.1. Realizacije mrene podrke u operativnim sistemima 249. 1. 2. 3. 250. 1. 2. 3. 251. 1. 2. 3. 252. 1. 2. 3. 253. 1. 2. 3. 254. 1. 2. Operativni sistemi uglavnom imaju podrku za: 1-2 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela 3-4 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela 2-5 slojeve OSI i TCP/IP ref. modela Podrka za TCP protokol se najee nalazi u: operativnom sistemu korisnikom softveru hardverskom interfejsu Podrka za IP protokol se najee nalazi u: operativnom sistemu korisnikom softveru hardverskom interfejsu Podrka za UDP protokol se najee nalazi u: operativnom sistemu korisnikom softveru hardverskom interfejsu Podrka za HTTP protokol se najee nalazi u: operativnom sistemu korisnikom softveru hardverskom interfejsu Podrka za SMTP protokol se najee nalazi u: operativnom sistemu korisnikom softveru

3.

hardverskom interfejsu

12.2. UNIX/Linux operativni sistemi 255. 1. 2. 3. Izvorni kod Linux operativnog sistema je: javno dostupan svim zainteresovanima dostupa proizvoaima hardvera/softvera zatien i nedostupan

256. Zapis nameserver 192.168.1.1 se moe nai u fajlu UNIX-a: 1. /etc/resolv.conf 2. /etc/host.conf 3. /etc/hosts 257. Zapis order hosts, bind se moe nai u fajlu UNIX-a: 1. /etc/resolv.conf 2. /etc/host.conf 3. /etc/hosts 258. Zapis 192.168.1.1 nameserver se moe nai u fajlu UNIX-a: 1. /etc/resolv.conf 2. /etc/host.conf 3. /etc/hosts 259. Za aktiviranje interfejsa na kompleksnim mrenim adapterima na UNIX operativnim sistemima se koristi alat: 1. ifport 2. ifconfig 3. usernetctl 260. Za izmenu IP adrese na UNIX operativnim sistemima se koristi alat: 1. ifport 2. ifconfig 3. usernetctl 261. Za aktiviranje/deaktiviranje mrenog interfejsa od strane korisnika na UNIX operativnim sistemima se koristi alat: 1. ifport 2. ifconfig 3. usernetctl 262. Za postavljanje default gateway parametra na UNIX operativnom sistemu koristi se alat: 1. ifconfig 2. route 3. usernetctl 263. Izbaciti uljeza u grupi UNIX alata: 1. host 2. nslookup

3. dig 4. nstat 264. Za povezvanje UNIX raunara putem DialUp-a neophodno je imati alat: 1. pppd 2. sliplogin 3. diald 265. Oslukivanje portova na UNIX raunaru i pokretanje programa za obradu u sluaju zahteva, karakteristika je alata: 1. inetd 2. ifport 3. host