Racunarske Mreze - I Kolokvijum

RAČUNARSKE MREŽE

PITANJA I ODGOVORI

ZA PRVI KOLOKVIJUM

1.0. Uvodna lekcija 1.1. Razlozi za umrežavanje

1. Osnovni razlozi za umrežavanje su:

1. zajedničko korišćenje informacija

2. zajedničko korišćenje hardvera i softvera

3. podizanje nivoa bezbednosti informacionog sistema

4. podizanje nivoa stabilnosti računarskog sistema

2. Jedan od najpopularnijih servisa za razmenu podataka jeste:

1. E-mail servis (elektronska pošta)

2. Zajedničko korišćenje štampača

3. IRC servis (Internet Relay Chat)

3. Najveću javno dostupnu bazu podataka predstavlja:

1. Web servis Interneta

2. MySql DMBS

3. Wikipedia

4. Putem računarskih mreža može se omogućiti zajedničko korišćenje:

1. podataka

2. uređaja

3. softvera

4. ulaznih uređaja računara

5. Podaci se putem računarskih mreža korisnicima mogu omogućiti:

1. samo direktnim pristupom

2. samo posredstvom trećeg računara

3. direktno ili posredstvom, u zavisnosti od konfiguracije

6. Osnovna prednost pri zajedničkom korišćenju uređaja jeste:

1. smanjenje troškova

2. smanjenje fizičke udaljenosti korisnika i uređaja

3. efikasnije održavanje uređaja

7. Putem računarskih mreža nije moguće zajedničko korišćenje:

1. softvera za obradu teksta

2. operativnih sistema

3. softvera za tabelarne proračune

4. alata za upravljanje bazama podataka

8. Računarske mreže omogućavaju:

1. direktan pristup članova svim resursima

2. indirektan pristup članova svim resursima

3. pristup resursima sa kojima su članovi fizički/logički povezani

9. Pristup umreženim resursima:

1. nije moguće kontrolisati

2. moguće je kontrolisati

3. moguće je kontrolisati samo na nivou fizičkih segmenata

10. Čvor (eng. Node) predstavlja:

1. pasivni mrežni element

2. hardverski element

3. deljeni resurs

2.Prenos podataka i osnove komunikacija

2.0. Uvodna lekcija

11. Osnovni učesnici u računarskoj komunikaciji su:

1. izvor i odredište

2. izvor, odredište i pasivna mrežna oprema

3. izvor, predajnik i sistem prenosa

12. Osnovni elementi komunikacionog sistema su:

1. izvor

2. predajnik

3. sistem prenosa

4. prijemnik

5. odredište

6. aktivna mrežna oprema

7. računar

13. Izraz “interfacing” označava:

1. pouzdan prenos podataka

2. slojevitu strukturu komunikacije

3. povezivanje uređaja sa komunikacionim sistemom

14. Neki od ključni poslova u komunikacionom sistemu su:

1. generisanje signala (signal generation)

2. sinhronizacija prijemnika i predajnika

3. otkrivanje i ispravljanje grešaka

4. održavanje aktivne mrežne opreme

5. instalacija operativnog sistema


1. upravljanje razmenom podataka (exchange management)

2. povezivanje na komunikacioni sistem (interfacing)

3. kontrola toka (flow control)

4. upravljanje pasivnom mrežnom opremom (p.e. management)

5. instalacija mrežnih servisa (service management)


1. adresiranje i usmeravanje podataka

2. operavak veze (recovery)

3. formatiranje podataka (message formatting)

4. korišćenje AI protokola

5. enkapsulacija


1. zaštita podataka na prenosnom putu (security)

2. upravljanje mrežom (network management)

3. upravljanje pasivnom mrežnom opremom (p.e. management)

4. održavanje aktivne mrežne opreme

18. Obeležiti tipove prenosa podataka u računarskim mrežama:

1. broadcast

2. unicast

3. multicast

4. untilcast

5. freecast

6. bandcast

2.1. Vrste prenosa podataka

19. Osnovni načini prenosa podataka u računarskim mrežama su:

1. prenos podataka sa komutacijom veza (circuit switched)

2. prenos podataka sa komutacijom paketa (packet switched)

3. prenos podataka sa komutacijom hardvera (hardware switched)

20. Kod prenosa podataka sa komutacijom veza:

1. podaci se prenose inicijalno utvrđenom putanjom

2. podaci se prenose inicijalno utvrđenom bezbednošću

3. podaci se prenose inicijalno utvrđenom pouzdanošću

21. Kod prenosa podataka sa komutacijom veza:

1. nije moguća paralelna komunikacija na istom interfejsu

2. moguća je paralelna komunikacija na istom interfejsu

22. Kod prenosa podataka sa komutacijom veza brzina prenosa zavisi od:

1. propusne moći inicijalno utvrđene putanje

2. propusne moći svih inicijalno utvrđenih putanje

3. propusne moći putanja koje neće biti korišćene

23. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa:

1. podaci se prenose u više prenosnih jedinica

2. podaci se prenose u okviru jedne prenosne jedinice

24. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa njihova veličina i struktura se određuju:

1. protokolom

2. inicijalno utvrđenom putanjom

3. hardverom interfejsa

25. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa:

1. moguća je različita putanja paketa istog prenosa

2. nije moguća različita putanja paketa istog prenosa

26. Kod prenosa podataka sa komutacijom paketa pakete usmerava:

1. ruter

2. svič

3. pasivna mrežna oprema

27. Pri otkazivanju jednog dela mreže veću verovatnoću nastavljanja komunikacije nudi:

1. prenos sa komutacijom paketa

2. prenos sa komutacijom veza

28. Prenos podataka vrituelnom vezom je:

1. paketski prenos istim spojnim putem

2. paketski prenos različitim spojnim putevima

3. kompletan prenos podataka istim spojnim putem

4. kompletan prenos podataka različitim spojnim putevima

29. Prenos podataka virtuelnom vezom nudi:

1. brzinu prenosa sa najmanjom verovatnoćom izmene

2. ubedljivo najbrži način prenosa

3. ubedljivo najotporniji način prenosa

30. Obeležiti osnovne elemente komunikacionog sistema:

1. source

2. transmitter

3. transmission system

4. receiver

5. destination

6. modem

7. router

8. multyplexer

31. Obeležiti ključne poslove u komunikacionom sistemu:

1. interfacing

2. synchronization

3. error detection and correction

4. flow control

5. addressing

6. network management

7. security

8. stochastic control

9. manipulation

10. estimation

32. Mreže sa komutacijom veza mogu biti:

1. TDM

2. FDM

3. mreže sa datagramima

4. mreže sa virtuelnim kolima

5. QDM

6. mreže sa monogramima

33. Mreže sa komutacijom paketa mogu biti:

1. mreže sa datagramima

2. mreže sa virtuelnim kolima

3. TDM

4. FDM

5. QDM

6. mreže sa monogramima

34. Karakteristika periodičnog signala je:

1. s(t+T)=s(t)

2. s(t+T)=s(nt)

3. s(t)=s(T)

4. s(nt)=s(nT)

5. s(n)=s(t+T)

35. Spektar signala je:

1. skup učestanosti koje sadrži signal

2. skup amplitudskih varijacija signala

3. skup faznih pomeraja signala

4. skup vremenskih promena signala

36. Signal koji ima jednosmernu komponentu u vremenu ima i:

1. spektralnu komponentu nulte učestanosti

2. vremenski pomeren spektar

3. invertovan spektar

4. visokofrekvencijsku vremensku komponentu

37. Prenosni sitem (transmission system) se može posmatrati kao:

1. filtar propusnik opsega

2. niskofrekvencijski filtar

3. visokofrekvencijski filtar

4. filtar nepropusnik opsega

38. Ako je signal digitalni, a prenosni sistem je analogan, neophodan je:

1. modem

2. codec

3. transceiver

4. receiver

5. multiplexer

39. Ako je signal analogni, a prenosni sistem je digitalan, neophodan je:

1. codec

2. modem

3. transceiver

4. receiver

5. multiplexer

40. Brža promena signala prouzrokuje:

1. širenje spektra

2. sužavanje spektra

3. zašumljivanje spektra

4. pojačanje spektra

5. slabljenje spektra

41. Informaciona brzina prenetih podataka izražava se u:

1. bit/sec

2. boud

3. boud/sec

4. nsec

5. bit/bit

42. Signalna brzina prenetih podataka izražava se u:

1. boud

2. bit/sec

3. boud/sec

4. nsec

5. bit/bit

43. Obeležiti tehnike signalizacije:

1. Osetljive na nivo

2. Diferencijalne tehnike

3. Stohastičke tehnike

4. Regularne tehnike

5. Broadband tehnike

44. NRZ tehnika signalizacije znači:

1. nema promene signala na nulti nivo

2. promena signala na nulti nivo je obavezna

3. to je diferencijalna tehnika signalizacije

4. tehnika je neosetljiva na šum na liniji

45. Karakteristika diferencijalne tehnike kodovanja je:

1. podaci se predstavljaju promenama signala

2. podaci se predstavljaju nivoom signala

3. podaci se predstavljaju tehnikom bez povratka na nulu

4. podaci se predstavljaju tehnikom sa povratkom na nulu

46. Mančester kodiranje je:

1. diferencijalna tehnika kodiranja

2. tehnika kodiranja na nivo signala

3. RTZ tehnika

4. NRTZ tehnikau

47. Tipovi modulacije kod A/D konverzije su:

1. amplitudna

2. frekvencijska

3. fazna

4. diferencijalna

5. digitalna

6. sinusoidalna

3.Osnove umrežavanja, hardver i softver

3.0. Uvodna lekcija

48. Osnovni elementi (nosioci) računarske mrežne komunikacije su:

1. komunikacioni kanal (vod)

2. hardver računara

3. operativni sistem

4. korisnički procesi (aplikacije)

5. drajveri

6. aktivna mrežna oprema

7. pasivna mrežna oprema

49. Komunikacija dva računara putem računarske mreže može biti:

1. posredna i neposredna

2. samo posredna

3. samo neposredna

50. Komunikacija između dva računara putem mreže ne mora koristiti:

1. komunikacioni kanal

2. hardver računara

3. operativni sistem

4. korisničke aplikacije

51. Mrežni uređaji se najčešće sastoje od:

1. hardvera

2. firmvera

3. softvera

4. interfejsa

5. korisničkih aplikacija

52. Pravila po kojima se vrši komunikacija u računarskim mrežama se nazivaju:

1. protokoli

2. interfejsi

3. čvorovi

3.1. Pasivna mrežna oprema

53. Pasivna mrežna oprema najčešće predstavlja:

1. najjednostavniji element računarskih mreža

2. najkompleksniji element računarskih mreža

54. Pod pasivnu mrežnu opremu možemo svrstati:

1. utičnice

2. kablove

3. ormane

4. habove

5. ripitere

55. Osnovne vrste kablova koji se koriste kod računarskih mreža su:

1. koaksijalni kablovi

2. kablovi sa uvrnutim paricama

3. optički kablovi

4. vakumski kablovi

5. ripiterski kablovi

56. Električni signali su impuls koji se koristi kod:

1. koaksijalnih kablova

2. kablova sa uvrnutim paricama

3. optičkih kablova

57. Svetlosni signali su impuls koji se koristi kod:

1. optičkih kablova

2. koaksijalnih kablova

3. kablova sa uvrnutim paricama

58. Osnovni elementi koaksijalnih kablova su:

1. spoljašnji omotač

2. širm od upletenog bakra ili aluminijuma

3. PVC ili teflonska izolacija

4. bakarni provodnik

5. sloj za povećanje savitljivosti

6. TP folija

7. TP omotač

59. Upredanje žica kod twisted pair kablova se vrši u cilju:

1. povećanja otpornosti na elektromagnetne smetnje

2. smanjenja dužine kabla bez skraćivanja

3. povećanje čvrstine kabla

60. Veći broj uvrtanja po jedinici dužine kod twisted pair kablova predstavlja:

1. veću otpornost na elektromagnetne smetnje

2. manju otpornost na elektromagnetne smetnje

61. Twisted pair kabl koji nema dodatni zaštitni omotač se označava sa:

1. UTP

2. STP

3. FTP

4. S-FTP

62. Twisted pair kabl koji ima zaštitni omotač samo vidu folije se označava sa:

1. UTP

2. STP

3. FTP

4. S-FTP

63. Twisted pair kabl koji ima dupli zaštitni omotač se označava sa:

1. UTP

2. STP

3. FTP

4. S-FTP

64. Za povezivanje UTP kablova sa Ethernet interfejsima računara koriste se:

1. RJ11 konektori

2. RJ14 konektori

3. RJ12 i RJ25 konektori

4. RJ45 konektori

65. 568A i 568B su oznake za:

1. završni raspored žica kod TP kablova

2. otpornost kablova na elektromagnetno zračenje

3. tip oklopa TP kablova

66. 568A i 568B kombinacija se koristi za:

1. direktno povezivanje dva računara

2. posredno povezivanje računara

3. bežično umrežavanje računara

67. Karakteristika optičkih kablova je:

1. manja otpornost na elektromagnetno zračenje od TP kablova

2. neznatno veća otpornost na elektromagnetno zračenje od TP kablova

3. potpuna otpornost na elektromagnetno zračenje

68. Glavne mane optičkih kablova su:

1. manja fleksibilnost u radu

2. visoka cena kablova i opreme

3. mala brzina prenosa

4. osetljivost na elektromagnetno zračenje

69. Osnovni elementi optičkog prenosa podataka su:

1. predajnik (LED ili laserska dioda)

2. optičko vlakno

3. prijemnik (foto senzor)

4. električni signal

5. ripiter

70. Totalna refleksija kod optičkih kablova refleksija je:

1. princip iskorišćenja omotača od stakla

2. ponašanje koje se rezultuje greškom

3. mogućnost uspostavljanja maksimalne brzine prenosa

71. Optička vlakna mogu biti:

1. monomodna (singlemode)

2. multimodna (multimode)

3. semimodna (semimode)

72. Za uspešnu komunikaciju putem optičkog kabla potrebno je:

1. 1 optičko vlakno

2. 2 optička vlakna

3. 3 optička vlakna

3.2. Aktivna mrežna oprema

73. Pod aktivnu mrežnu opremu možemo svrstati:

1. utičnice

2. kablove

3. ormane

4. habove

5. ripitere

6. svičeve

74. Ripiter predstavlja:

1. jednostavan aktivan mrežni uređaj

2. srednje kompleksan aktivan mrežni uređaj

3. visoko-kompleksan aktivan mrežni uređaj

75. Uloga ripitera je:

1. pojačavanje signala

2. pronalaženje sledećeg čvora kome treba proslediti saobraćaj

3. povezivanje većeg broja računara

76. 3R funkcionalnost ripitera označava:

1. Reamply, Reshape, Retime

2. Repeat, Repeat and Repeat

3. Read, Repair, Repeat

77. Ripiter najčešće poseduje:

1. 1 interfejs (port)

2. 2 interfejsa (porta)

3. 3 interfejsa (porta)

78. Uloga hab uređaja je:



3. premošćavanje udaljenih segmenata mreže

79. Hab uređaj funkcioniše na:

1. 1. sloju OSI modela



80. Dobra strana hab uređaja je to što:

1. ima nisku cenu

2. smanjuje Broadcast i Collision domene

3. nudi bolje performanse od svič uređaja

81. U današnjim računarskim mrežama se češće koriste:

1. hab uređaji

2. svič uređaji

3. hab i svič uređaji, podjednako

82. Dobra strana svič uređaja je to što:

1. omogućava premošćavanje velikih razdaljina

2. smanjuje Broadcast i Collision domene

3. pronalazi sledeći čvor kome treba proslediti saobraćaj

83. Hab i svič uređaje:

1. moguće je kombinovati

2. moguće je kombinovati samo u segmentima koji su razdvojeni

3. nije moguće kombinovati

84. Svič uređaj funkcioniše na:




85. Uloga bridž (bridge) uređaja je:




86. Bridž uređaj funkcioniše na:




87. Uloga ruter uređaja je:




88. Ruter uređaj funkcioniše na:




89. Način rutiranja kod koga administrator ručno određuje pravila je:

1. rutiranje pomoću statičkih putanja

2. rutiranje pomoću dinamičkih putanja

3. bezbednosno rutiranje

90. Dinamičke putanje kod rutera se određuju:

1. ručno od strane administratora

2. automatski od strane rutera

3. u skladu sa OSI slojem na kome ruter radi

91. Gateway uređaj služi za:


2. povezivanje različitih mreža


92. Uloga firewall uređaja je:


2. kontrola pristupa računarima/resursima


93. U okviru informacije koju koristi firewall najčešće se nalazi:

1. IP adresa izvorišta

2. IP adresa odredišta

3. port izvorišta

4. port odredišta

5. najviši sloj OSI modela izvorišta

6. najviši sloj OSI modela odredišta

94. Posedovanje firewall-a direktno podrazumeva:

1. mogućnost podizanja nivoa bezbednosti sistema

2. apsolutnu bezbednost sistema

3. povećanje performansi

95. Uloga proxy uređaja je:


2. omogućavanje indirektnog pristupa resursu


96. “Keširanje” kod proxy uređaja označava:

1. kreiranje lokalne kopije traženog sadržaja

2. naplatu pristupa klijentima

3. visoku cenu uređaja

3.3. Interfejsi računara

97. NIC skrađenica predstavlja:

1. network interface card

2. network included cable

3. network implied connector

98. Mrežne kartice računara mogu raditi sa brzinama:

1. 10 Mb/s

2. 10 MB/s

3. 256 Mb/s

4. 256 Mb/s

5. 100 Mb/s

6. 100 MB/s

99. MAC adresa je karakteristična za:

1. mrežne kartice (NIC)

2. modema

3. ISDN terminal adapter-a

100.MAC adresa se sastoji od:

1. 32 bita

2. 48 bitova

3. 128 bitova

101.Osnovna uloga modem uređaja je:

1. prevođenje digitalnih signala u analogne i obrnuto

2. povezivanje računara sa Ethernet mrežom

3. omogućavanje faks funkcionalnosti na PC uređajima

102.Povezivanje modem uređaja sa računarom je moguće putem:

1. ISA slota

2. PCI slota

3. serijskog porta

4. PS/2 porta

5. RJ45 porta

6. RJ11 porta

103.Soft-modemi (Win-modemi) se od standardnih modema razlikuju po:

1. osiromašenom hardveru i zavisnosti od CPU

2. maksimalnoj brzini prenosa

3. načinu povezivanja sa računarom

104.Najčešća maksimalna brzina prenosa podataka kod modema je:

1. 7KB/s

2. 56KB/s

3. 128KB/s

105.ISDN Terminal Adapter je:

1. interfejs za POTS mreže

2. vrsta modema

3. interfejs ka Token Ring mrežama

106.ISDN Terminal Adapter se koristi kod:

1. POTS mreža

2. Ethernet mreža

3. Token Rink mreža

107.ADSL tehnologija omogućava:

1. asimetrične brzine prenosa podataka

2. asihnrone brzine prenosa podataka

3. analogno-digitalne brzine prenosa podataka

3.4. Protokoli

108.Protokoli predstavljaju:

1. pravila za prenos podataka putem mreže

2. pravila za dizajniranje računarskih mreža

3. pravila za korišćenje interfejsa

109.Protokol kod prenosa podataka može biti zadužen za:

1. podelu podataka u manje celine

2. pridruživanje adresnih informacija podacima

3. izmenu podataka u skladu sa pravilima prenosa

4. kontrolu RJ konektora

110.Protokoli mogi biti:

1. protokoli bez uspostavljanja veze

2. protokoli sa uspostavljanjem veze

3. protokoli 6. sloja TCP/IP modela

111.Protokoli sa uspostavljanjem veze nude:

1. pouzdaniji prenos podataka

2. pouzdan prenos podataka

3. nepouzdan prenos podataka

112.Primer protokola sa uspostavljanjem veze je:

1. TCP

2. UDP

3. UTP

3.5. Standardizacija i organizacije

113.Standardi vezani za računarske mreže mogu biti:

1. formalni

2. de facto

3. opšti

114.Značaj standardizacije je u tome što:

1. obezbeđuje kompatibilnost rešenja različitih proizvođača

2. nudi slobodu izbora

3. obezbeđuje daleko veće performanse uređaja

115.De facto standardi su:

1. nezvanični, podržani od strane proizvođača

2. propisane od strane nadležnih organizacije

3. standardi koji ne podležu izmenama

116.U vodeće organizacije za standardizaciju spadaju:

1. ISO

2. ITU

3. IEEE

4. IETF

5. ANSI

6. Microsoft

7. Net/BSD

4.Tipovi mreža (kategorizacija)

4.0 Uvodna lekcija

117.U skladu sa medijima za prenos podataka mreže mogu biti:

1. kablirane

2. bežične

3. fiksne

4. privremene

118.U topologije računarskih mreža spadaju:

1. Bus

2. Star

3. Ring

4. UTP

5. BNC

6. IEEE

119.Na najmanjem prostoru se prostire:

1. Personal Area Network

2. Local Area Network

3. Metropolitan Area Network

4. Wide Area Network

5. Global Network (Internet)

120.U arhitekture kod računarskih mreža spadaju:

1. Host-based

2. Klijent-server

3. Peer-to-peer

4. Host-server

5. Client-based

6. Peer-server

4.1. Mediji i načini prenosa podataka

121.Primer kablirane mreže je:

1. PSTN

2. IEEE 802.1

3. GSM

122.PSTN mreža se često koristi za:

1. spajanje članova WAN mreže

2. spajanje članova LAN mreže

3. spajanje članova PAN mreže

123.Iznajmljenje linije se mogu realizovati:

1. direktnim povezivanjem korisnika

2. posrednim povezivanjem korisnika putem mreže operatera

3. direktnim satelitskim linkovima

124.Najkraći domet omogućava:

1. Bluetooth

2. IEEE 802.1

3. GSM

4.2. Topologije

125.Glavni nedostatak Bus topologije je:

1. prekid na jednoj tački onesposobljava celu mrežu

2. hardverska specifičnost noseće opreme

3. niska maksimalna brzina prenosa

126.Token Ring je tehnologija za povezivanje koju je razvio:

1. IBM

2. IEEE

3. IETF

4.3. Veličina

127.LAN je skraćenica od:

1. Local Area Network

2. Latent Access Network

3. Limited Account Network

128.Članove LAN mreže sa Internetom:

1. moguće je povezati

2. nije moguće povezati

3. nije potrebno dodatno povezivati jer su već povezani

4.4. Funkcionalni odnos članova (arhitektura aplikacija)

129.Najstariju mrežna arhitektura je:

1. Host-based

2. Klijent-server

3. Peer-to-Peer

130.Najmanje razlike izmeću članova mreže postoje kod:

1. Host-based mreža

2. Klijent-server mreža

3. Peer-to-Peer mreža

131.Termini “mainframe” i “terminal” se odnose na:

1. Host-based arhitekturu

2. Klijent-server arhitekturu

3. Peer-to-Peer arhitekturu

132. Uloga terminala je:

1. kreiranje interfejsa ka korisnicima

2. lokalno procesiranje

3. obrada zahteva mainframe klijenata

133.Glavna prednost host-based arhitekture je:

1. centralizovana administracija

2. autonomnost članova mreže

3. mogućnost obrade podataka na svim članovima mreže

134.Mrežni štampač kod klijent-server mreža predstavlja:

1. server

2. klijent

3. terminal

135.Uloga FTP servera je da korisnicima omogući:

1. pristup fajlovima

2. centralizovanu uslugu štampanja

3. pristup ostalim mrežama

136.Na jednom računaru je moguće instalirati:

1. više serverskih softverskih paketa

2. samo jedan serverski softverski paket

3. jedan ili više paketa, u zavisnosti od topologije mreže

137.Serverska softverska komponenta se može naći u vidu:

1. namenskog korisničkog softvera

2. funkcije operativnog sistema

3. operativnog sistema za terminale

138.Virtualizacija se koristi za:

1. umrežavanje većeg broja server za pružanje jedne usluge

2. deljenje hardverskih resursa na više operativnih sistema

3. simulaciju dostupnosti servisa

139.Termin “klaster” se odnosi na:

1. umrežavanje većeg broja server za pružanje jedne usluge

2. deljenje hardverskih resursa na više operativnih sistema

3. simulaciju dostupnosti servisa

140.Klijent-server mreže:

1. mogu imati pozitivan uticaj na bezbednost

2. mogu imati pozitivan uticaj na kontrolu pristupa

3. mogu imati pozitivan uticaj na autonomiju svih članova mreže

141.Klijent-server arhitektura podrazumeva:

1. 2 sloja

2. 3 ili više slojeva

3. 2 sloja sa mogućnošću proširenja

142.Kod klijent-server mreža računar može biti:

1. samo klijent ili samo server

2. klijent i server istovremeno

143.Serveri zahteve mogu obrađivati:

1. iterativno

2. konkurentno

3. i iterativno i konkurentno, istovremeno

144.Iterativna obrada zahteva podrazumeva:

1. čekanje ostalih zahteva dok se trenutni ne obradi

2. paralelnu obradu svih dostavljenih zahteva

3. prihvatanje broja zahteva jednakog broju procesora servera

145.Glavna prednost iterativne obrade zahteva je:

1. eliminisanje problema višestrukih zahteva za resursom

2. neuporedivo bolje performanse

3. efikasnije korišćenje procesorskog vremena

146.Konkurentna obrada zahteva podrazumeva:

1. čekanje ostalih zahteva dok se trenutni ne obradi

2. paralelnu obradu svih dostavljenih zahteva

3. prihvatanje broja zahteva jednakog broju procesora servera

147.Glavna prednost konkurentne obrade zahteva je:

1. povećanje performansi u slučajevima kada postoji čekanje na resurs

2. jednostavniji dizajn softvera

3. manji broj instrukcija potrebnih za obradu

148.U situaciji kada su svi potrebni resursi trenutno dostupni bolji izbor predstavlja:

1. iterativna obrada zahteva

2. konkurentna obrada zahteva

3. ne utiče na performance

149.Svaki zahtev klijenata podrazumeva pokretanje novog procesa/niti kod:

1. iterativne obrade zahteva

2. konkurentne obrade zahteva

3. iterativne i konkurentne obrade zahteva

150.Peer-to-peer mreže mogu biti:

1. decentralizovane

2. centralizovane

3. hibridne

4. serverske

5. klijentske

6. terminalske

151.Glavni problem kod peer-to-peer mreža predstavlja:

1. adresiranje članova

2. zahtevnost softvera za hardverskim resursima

3. brzina komunikacije

152.“Supernode” članovi peer-to-peer mreža su zaduženi za:

1. adresiranje ostalih članova

2. skladištenje podataka

3. obradu podataka klijenata

5.Slojevitost i referentni modeli

5.0. Uvodna lekcija

153.Nedostatak slojevitog projektovanja mrežne komunikacije vezan za proizvođače je:

1. monopol i nekompatibilnost

2. previše veliki broj proizvođača

3. česte promene na tržištu

154.Slojevitim projektovanjem mrežne komunikacije rešava se problem nekompatibilnosti hardverskih interfejsa.

1. Tačno

2. Netačno

155.Slojevitim projektovanjem mrežne komunikacije rešava se problem nekompatibilnosti formata podataka.

1. Tačno

2. Netačno

156.Slojevitim projektovanjem mrežne komunikacije rešava se problem nekompatibilnosti protokola viših i nižih slojeva.

1. Tačno

2. Netačno

157.Savremeni operatibvni sistemi uglavnom imaju ugrađenu podršku za sledeće slojeve referentnih modela:

1. slojeve 1-2

2. slojeve 1-3

3. slojeve 1-4

158.Horizontalna komunikacija kod slojevitih modela može biti komunikacija:

1. izvorišta i odredišta putem transportnog protokola

2. mrežnog i transportnog protokola na izvorištu

3. komunikacija mrežnog protokola (na izvorištu) i transportnog (na odredištu)

159.Vertikalna komunikacija kod slojevitih modela može biti komunikacija:

1. izvorišta i odredišta putem transportnog protokola

2. mrežnog i transportnog protokola na izvorištu

3. komunikacija mrežnog protokola (na izvorištu) i transportnog (na odredištu)

160.Enkapsulacija predstavlja:

1. smeštanje podataka višeg nivoa u okvir nižeg protokola

2. pakovanje podataka nižeg nivoa u okvir višeg protokola

161.Enkapsulacija je direktno vezana za:

1. vertikalnu komunikaciju

2. horizontalnu komunikaciju

162.Primer enkapsulacije je:

1. smeštanje podataka TCP-a u IP

2. smeštanje podataka IP-a u TCP

3. kompatibilnost između TCP i UDP protokola

163.U praksi postoji više protokola:

1. viših nivoa

2. nižih nivoa

164.Računar sa dva mrežna interfejsa koji omogućava komunikaciju između Ethernet i Token-ring mreža primljene podatke konvertuje:

1. direktnim prevođenjem zaglavlja

2. podizanjem na mrežni nivo

165.Korišćenjem “loopback” uređaja eliminiše se potreba za:

1. višim slojevima referentnih modela

2. nižim slojevima ref. modela

5.1. OSI model

166.OSI je skraćenica za:

1. Open System Interconnection

2. Organization for Standardization, International

3. Organizing and Standardizing Interfaces

167.OSI model je razvijen od strane:

1. ISO

2. IEEE

3. ANSI

168.OSI model je standardizovan:

1. 1984. godine

2. 1992. godine

3. nikada nije formalno standardizovan

169.OSI model je:

1. formalni standard

2. de-facto standard

170.OSI model je najkorišćeniji referentni model u praksi.

1. Tačno

2. Netačno

171.OSI model definiše:

1. 4 sloja

2. 5 slojeva

3. 7 slojeva

172.Najniži sloj OSI modela je:

1. fizički sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

173.Najviši sloj OSI modela je:

1. fizički sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

5.2. Internet model (TCP/IP)

174.TCP/IP model je standardizovan:

1. 1984. godine

2. 1992. godine

3. nikada nije formalno standardizovan

175.TCP/IP model je:

1. formalni standard

2. de-facto standard

176.TCP/IP model je najkorišćeniji referentni model u praksi.

1. Tačno

2. Netačno

177.TCP/IP model definiše:

1. 4 sloja

2. 5 slojeva

3. 7 slojeva

178.Najniži sloj TCP/IP modela je:

1. fizički sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

179.Najviši sloj TCP/IP modela je:

1. fizički sloj

2. sloj veze

3. aplikativni sloj

6.Fizički sloj

6.0. Uvodna lekcija

6.1. RS-232

180.RS-232 označava:

1. serijski port računara

2. USB port računara

3. Ethernet mrežni interfejs

181.Najčešći uređaji za umrežavanje putem RS-232 porta je:

1. modem

2. Ehternet mrežni adapter

3. WiFi

182.RS-232 standard ima tendenciju:

1. da zameni USB

2. da bude zamenjen USB-om

3. zameni sve interfejse za pristup mreži

183.Maksimalna brzina prenosa podataka pute RS-232 interfejsa je:

1. 56 Kb/s

2. 115.200 b/s

3. 2 Mb/s

6.2. USB (Universal Serial Bus)

184.USB skraćenica označava:

1. Universal Serial Bus

2. Uniform System Bus

3. Unified Speed Bus

185.U odnosu na RS-232 USB nudi:

1. veće brzine prenosa podataka

2. iste brzine prenosa podataka

3. niže brzine brenosa podataka

6.3. FireWire (IEEE1394)

186.FireWire standard je standardizovan od strane IEEE pod brojem:

1. 1394

2. 803.2

3. 65535

6.4. IrDA (Infrared Data Association)

187.IrDA način prenosa podataka kao nosioce signala koristi:

1. infracrvene svetlosne signale

2. radio talase

3. zvuk

188.Osnovni problemi pri korišćenju IrDA su:

1. mala brzina prenosa

2. optička vidljivost

3. visoka cena kablova

4. nestandardizovana frekvencija radio talasa

189.IrDA se za prenos podataka uglavnom koristi kod:

1. lap-top računara

2. PDA računara

3. mobilnih telefona

4. mainframe računara

5. standalone radnih stanica

6.5. Bluetooth

190.Bluetooth nudi bežično umrežavanje na:

1. malim razdaljinama (<=10m)

2. srednjim razdaljinama (<=1km)

3. velikim razdaljinama (>1km)

191.Frekvencijski opseg koji koristi Bluetooth tehnologija je:

1. 2,4-2,48GHz

2. 1024-16384KHz

3. 100-200Hz

192.Maksimalna teoretska brzina prenosa podataka putem Bluetooth tehnologije je:

1. 2.1Mb/s *u novoj knjizi pise ovako: Номинална брзина је 3Mb/s а у пракси је 2.1Mb/s

2. 128Kb/s

3. 56Kb/s

6.6. Ethernet

193.Kolizija kod Ethernet tehnologije označava:

1. mogućnost gubljenja paketa na vezi

2. mogućnost asimetričnih brzina prenosa

3. mogućnost korišćenja alternativnih putanja

194.Mreže bazirane na Ethernet tehnologiji su zaštićene od prisluškivanja.

1. Netačno.

2. Tačno.

6.7. 802.11 (WiFi)

195.WiFi 802.11a standard nudi maksimalnu teoretsku brzinu prenosa od:

1. 540Mb/s

2. 540MB/s

3. 54Mb/s

4. 54MB/s

5. 11Mb/s

6. 11MB/s

196.WiFi 802.11b standard nudi maksimalnu teoretsku brzinu prenosa od:

1. 540Mb/s

2. 540MB/s

3. 54Mb/s

4. 54MB/s

5. 11Mb/s

6. 11MB/s

197.WiFi 802.11n standard nudi maksimalnu teoretsku brzinu prenosa od:

1. 540Mb/s

2. 540MB/s

3. 54Mb/s

4. 54MB/s

5. 11Mb/s

6. 11MB/s

6.8. ISDN (Integrated Services Digital Network)

198.ISDN je tip mreže sa:

1. komutacijom veza

2. komutacijom paketa

3. komutacijom protokola

199.BRI ISDN implementacija podrazumava:

1. 30 B kalana i 1 D kanal

2. 2 B kanala i 1 D kanal

3. 1 B kanal i 1 D kanal

200.PRI ISDN implementacija podrazumava:

1. 30 B kalana i 1 D kanal

2. 2 B kanala i 1 D kanal

3. 1 B kanal i 1 D kanal

201.Ukupna propusna moć BRI ISDN implementacije je:

1. 2Mb/s

2. 144Kb/s

3. 80Kb/s

202.Ukupna propusna moć PRI ISDN implementacije je:

1. 2Mb/s

2. 144Kb/s

3. 80Kb/s

6.9. xDSL (Digital Subscriber Line)

203.Skraćenica ADSL označava:

1. Asimetric Digital Subscriber Line

2. Analog/Digital Subscriber Line

3. Active Digital Subscriber Line

204.Mogućnost prenosa podataka i obavljanja razgovora istovremeno kod ADSL tehnologija omogućava:

1. komutacija paketa

2. komutacija veza

3. različiti frekvencijski opsezi

4. korišćenje različitih bakarnih parica

7.Sloj veze

7.0. Uvodna lekcija

205.Sloj veze podataka nalazi se:

1. Između fizičkog i mrežnog sloja

2. Između mrežnog i transportnog sloja

3. Između mrežnog i aplikativnog sloja

4. Između transportnog i aplikativnog sloja

206.Osnovne funkcije sloja veze podataka su:

1. Određivanje početka i kraja okvira

2. Kontrola pristupa medijumu

3. Kontrola greške

4. Rutiranje okvira

5. Kodovanje i signalizacija

6. Definisanje električnih i mehaničkih karakteristika

207.Algoritmi na sloju veze podataka obezbeđuju pouzdanu i efikasnu komunikaciju između:

1. Dva susedna računara (uređaja) u mreži

2. Dva krajnja računara na mreži

3. Dva sloja u jednom računaru

208.Podela mreža u odnosu na način pristupa komunikacionom medijumu:

1. Broadcast (pristup na osnovu sadržaja) i point-to-point mreže (kontrolisani pristup)

2. Povremene mreže (povezivanje i isključivanje sa mreže) i mreže sa stalnim pristupom (permanentni pristup)

3. Analogne mreže (analogni pristup) i digitalne mreže (digitalni pristup)

4. Peer-to-peer mreže (ravnopravnih računara) i klijent/server mreže (master i slave računari)

209.Usluge koje sloj veze podataka obezbeđuje za mrežni sloj mogu biti:

1. Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze i bez potvrde o prijemu

2. Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze sa potvrdom o prijemu

3. Prenos podataka sa uspostavljanjem direktne veze i sa potvrdom o prijemu

4. Prenos podataka sa uspostavljanjem direktne veze i bez potvrde o prijemu

210.Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze i bez potvrde o prijemu je pogodan:

1. Na mestima sa malom verovatnoćom greške

2. Za prenos podataka u realnom vremenu

3. Kod bežičnog prenosa podataka

211.Ako se prenos okvira vrši bez potvrde o prijemu, šta se dešava sa okvirima koji nisu stigli na odredište:

1. Protokolima na višim slojevima može se obezbediti da stigne ceo paket

2. Okviri su trajno izgubljeni i mogu se zanemariti

3. Okviri lutaju mrežom i opterećuju sve računare i uređaje u mreži

212.Prenos podataka bez uspostavljanja direktne veze sa potvrdom o prijemu je pogodan:

1. Kod bežičnog prenosa podataka

2. Na mestima sa malom verovatnoćom greške

3. Za prenos podataka u realnom vremenu

4. U optičkim komunikacijama

213.Prenos podataka sa uspostavljanjem direktne veze i sa potvrdom o prijemu je pogodan:

1. Za vezu između rutera (komunikaciona veza postaje savršena)

2. Za prenos podataka u realnom vremenu (svi podaci se prenose sa 100% verovatnoće)

3. U optičkim komunikacijama (za postizanje maksimalne brzine prenosa)

214.Za obeležavanje početka i kraja okvira koriste se sledeće tehnike:

1. Prebrojavanje broja znakova (znak dužine okvira)

2. Upotreba indikatorskih bajtova (bajt orijentisani protokoli)

3. Upotreba indikatorskih bita (bit orijentisani protokoli)

4. Upotreba početnog i završnog impulsa čiji se intenzitet značajno razlikuje u odnosu na korisne podatke

5. Stohastička tehnika vremenske raspodele početka (start time-division), koja se gausovski ponaša

215.Osnovna mana tehnike sa prebrojavanjem broja znakova je:

1. Dužina okvira može biti netačno očitana na prijemu

2. Troši se puno vremena za prebrojavanje znakova

3. Podatak o dužini okvira nepotrebno povećava samu dužinu okvira

216.U tehnici sa indikatorskim bajtovima -flagovi (bajt orijentisani)karaketristično je sledeće:

1. Karakterističan flag može se naći u korisnim podacima

2. Nisu svi protokoli bajt orijentisani

3. Na predaji se pre karakterističnog flag-a umeće odgovarajući indikatorski bajt

4. Obavezno nastupa greška na prijemu ako se u korisnim podacima nađe odgovarajući flag

217.U tehnici sa indikatorskim bitima (bit orijentisani)karaketrističan indikator je:

1. 01111110

2. 01010101

3. 00110011

4. 10000001

218.Ako u tehnici sa indikatorskim bitima (bit orijentisani)u korisnim podacima postoji indikatorski kod on se na predaji zamenjuje sa:

1. 011111010

2. 10101010

3. 11001100

4. 01111110

7.1. Podela sloja veze

219.MAC podsloj je skraćenica od:

1. Media Access Control

2. Master Access Control

3. Master Access Capsulation

220.X-ON/X-OFF protokol je:

1. Protokol u kome prijemnik dozvoljava ili zaustavlja predaju

2. Protokol u kome predajnik dozvoljava ili zaustavlja prijem

3. Protokol u kome predajnik postavlja X-ON signal, a prijemnik X-OFF

4. Protokol u kome prijemnik postavlja X-ON signal, a predajnik X-OFF

221.Poliranje je tehnika kontrole pristupa medijumu u kojoj:

1. Server proziva klijenta, a on tada šalje podatke ako ih ima

2. Klijent proziva servera kada ima spremne podatke za predaju

3. Protokol u kome predajnik postavlja X-ON signal, a prijemnik X-OFF

4. Protokol u kome prijemnik postavlja X-ON signal, a predajnik X-OFF

222.Token passing (prosleđivanje žetona) predstavlja sledeću tehniku pristupa komunikacionom medijumu:

1. Poliranje

2. Pristup na osnovu sadržaja

3. X-ON/X-OFF tehniku kontrole

223.U pristupu komunikacionom medijumu na osnovu sadržaja (deljeni komunikacioni medijum):

1. Mogu da nastupe kolizije

2. Ne mogu da nastupe kolizije

3. Kolizije nastupaju samo kada klijenti i serveri izgube sinhronizam

224.U pristupu komunikacionom medijumu na osnovu sadržaja:

1. Broj kolizija se povećava ako se povećava broj povezanih računara na deljenom medijumu

2. Broj kolizija je uvek fiksan

3. Broj kolizija se povećava do jedne tačke (optimum), a posle toga se smanjuje

7.2. Kontrola toka

225.Osnovni zadatak kontrole toka je da:

1. Obezbedi prenos bez grešaka

2. Spreči pretrpavanje odredišta podacima

3. Izvuče statističke podatke o prenosu

226.Vreme slanja je vreme potrebno da:

1. se pošalju svi bitovi na medijum za komunikaciju

2. svi bitovi stignu od predajnika do prijemnika

3. da se započne komunikacija

227.Vreme propagacije je vreme potrebno da:

1. se pošalju svi bitovi na medijum za komunikaciju

2. svi bitovi stignu od predajnika do prijemnika

3. se započne komunikacija

7.3. Kontrola greške

228.Tipovi grešaka na prenosnom putu su:

1. Promenjen podatak (bit) na liniji

2. Izostavljanje bita

3. Umetanje bita

4. Greške u kucanju

229.Error rate označava:

1. Nivo greške na komunikacionom kanalu

2. Brzina prostiranja greške

3. Odnos signal/šum na komunikacionom kanalu

230.Burst error su greške za koje je karakteristično sledeće:

1. Više pogrešnih bita u isto vreme (skoncentrisanost)

2. Greške nisu uniformno raspodeljene

3. Ravnomerna raspodela grešaka u dužem vremenskom intervalu

4. Jedan pogrešan bit na 10000 poslatih

231.Eho u komunikacionom kanalu je:

1. Signal koji se zbog lošeg komunikacionog kanala reflektuje od daljeg kraja i vraća ka izvorištu

2. Signal koji se javlja zbog bliskoh energetskih kablova

3. Signal koji uzrokuju promene analognih signala (amplituda, frekvencija ili faza)

232.Kod pojačavanja digitalnih signala (npr. u ripiteru):

1. Restaurira se i pojačava samo korisni signal

2. Pored pojačanja signala pojačava se i šum, pa se pojačanje digitalnih signala može raditi ograničen broj puta

3. Ispravljaju se greške tipa umetanja ili izostavljanja bita, koje su nastale na prenosnom putu

233.Za detekciju greške na prijemu:

1. I na predajnoj i na prijemnoj strani izračunavaju se redudantni biti (dodatak)

2. Izračunavanje redudantnih bita (dodatka) obavlja se samo na predajnoj strani, a dobijeni dodatak se šalje sa korisnim podacima

3. Izračunavanje redudantnih bita (dodatka) obavlja se samo na prijemnoj strani. Ako postoji greška podaci se odbacuju.

234.Tehnike za detekciju greške na sloju veze podataka su:

1. Provera parnosti

2. LRC – Longitudinalna redudantna provera

3. Polinomijalna provera (Checksum, CRC)

4. Izomorfna ciklična provera

5. Detect-poly mehanizam

235.Hemingovo rastojanje za reči 10000001 i 10000101 je:

1. 1

2. 2

3. 4

4. 8

236.Detekcija d grešaka (bita) zahteva kod sa minimalnim Haming-ovim rastojanjem od:

1. d+1

2. d+2

3. 2d-1

4. 2d+1

237.Korekcija d grešaka (bita) zahteva kod sa minimalnim Haming-ovim rastojanjem od:

1. 2d+1

2. d+1

3. d+2

4. 2d-1

238.Bit parnosti može da detektuje u kodnoj reči:

1. Jedan pogrešan bit

2. Tri pogrešna bita

3. Dva pogrešna bita

4. Četiri pogrešna bita

7.4. Protokoli na sloju veze - Data Link Protocols

239.Protokoli na sloju veze se dele na:

1. protokole sa asinhronim i sinhronim prenosom

2. protokole sa asimetričnim i simetričnim prenosom

3. protokole sa bitskim i binarnim prenosom

240.Slanje jednog karaktera nezavisno od ostatka poruke je karakteristika:

1. Protokola sloja veze sa asinhronim prenosom

2. Protokola sloja veze sa sinhronim prenosom

3. Svih protokola sloja veze

241.Slanje jednog karaktera u okviru bloka je karakteristika:

1. Protokola sloja veze sa asinhronim prenosom

2. Protokola sloja veze sa sinhronim prenosom

3. Svih protokola sloja veze

242.Izraz “start-stop” prenos se odnosi na:

1. asinhroni prenos podataka

2. sinhroni prenos podataka

243.Blokovi podataka kod protokola veze sa sinhronim prenosom nazivaju se:

1. ramovi ili paketi

2. čvorovi

3. kontrolne poruke za sinhronizaciju

244.U protokole na sloju veze sa sinhronim prenosom podataka spadaju:

1. protokoli orijentisani ka bajtu (PPP)

2. protokoli orijentisani ka bitu (SDLC, HDLC)

3. protokoli u kojima se broje bajtovi (Ethernet)

4. protokoli za prenos ML dokumenata (HTTP)

5. protokoli za prenos fajlova (FTP)

245.Point-to-Point Protocol sloja veze se najčešće koristi kod:

1. umrežavanja računara putem dial-up linija

2. umrežavanja računara putem Ethernet tehnologije

3. umrežavanja računara putem Token-ring tehnologije

7.5. Efikasnost prenosa

246.Za mali broj povezanih računara (manje od 20) brže je vreme odziva kod:

1. Pristupa medijumu na osnovu sadržaja (deljeni resurs)

2. Kontrolisanog pristupa (server upravlja klijentima)

3. Moguće je da jedan ili drugi pristup budu efikasniji, a to zavisi od dužine okvira podataka.

247.Pri korišćenju 7-bitnih ASCII karaktera uz dodatak bita parnosti, početnog i krajnjeg bita efikasnost prenosa je:

1. 30%

2. 70%

3. 90%

7.6. Ethernet

248.IEEE oznaka za Ethernet je:

1. 802.3

2. 801.2

3. 800.1

249.CSMA/CD je oznaka za:

1. Carrier Sense Mutiple Access with Collision Detection

2. Collision Statistical Measurement Analysis / Carrier Detection

3. Connection System Management Address and Connection Detection

250.Osim specifikacije na sloju veze Ethernet specificira i:

1. fizički sloj

2. mrežni sloj

3. transportni sloj

251.Ethernet definiše sledeće brzine prenosa podataka:

1. 10 Mb/s

2. 16 Mb/s

3. 100 Mb/s

4. 128 Mb/s

5. 1000 Mb/s

252.Mogućnost Ethernet-a da utvrdi grešku usled istovremenog slanja podataka od više različitih članova mreže je:

1. Collision Detection

2. Fast Ethernet

3. Broadcast

253.Provera medijuma pre slanja podataka kod Ethernet-a se naziva:

1. Carrier Sense

2. Collision Detection

3. Broadcast

254.Ethernet okvir se sastoji od:

1. zaglavlja

2. podataka

3. kontrolnih parametara

4. parametara transportnog protokola

255.Maksimalna dužina Ethernet okvira je:

1. 16 bajtova

2. 1024 bajta

3. 1518 bajtova *u knjizi pise samo 1500*

4. 65536 bajtova

256.Ethernet okvir sadrži:

1. MAC adrese izvorišta i odredišta

2. IP adrese izvorišta i odredišta

3. TCP portove izvorišta i odredišta

257.U normalnom režimu rada Ethernet adapter prihvata:

1. podatke upućene na sopstvenu adresu

2. broadcast adresirane podatke

3. multicast adresirane podatke (sa sopstvenom adresom)

4. sve podatke koji se pojave na medijumu za prenos

258.CRC (Cyclic Redundancy Check) se u okviru Ethernet-a koristi za:

1. detekciju greške

2. adresiranje više primalaca

3. adresiranje paketa koji zahtevaju odgovor

259.Switched Ethernet u odnosu na klasični Ethernet donosi sledeće izmene:

1. upotrebu switch uređaja umesto hub uređaja

2. mogućnost istovremenog obavljanja više komunikacija

3. upotrebu optičkih kablova

4. eliminisanje korišćenja ARP protokola

260.Ethernet specifikacije se odnose na:

1. Fizički sloj i sloj veze podataka

2. Fizički sloj, sloj veze podataka i mrežni sloj

3. Mrežni i transportni sloj

4. Sloj veze, mrežni i transportni sloj

261.Za pristup fizičkom medijumu koristi se

1. CSMA/CD metod

2. Tehnika poliranja

3. Tehnika sa žetonima

4. TDM tehnika sa vremenskom raspodelom kanala

262.Ethernet kabl specifikacije 10Base5 označava:

1. Brzina prenosa 10Mb/s, osnovni opseg prenosa, max dužina kabla 500m, debeo koaksijalni kabl

2. Max rastojanje 100m, bazno adresiranje, kodiranje tehnikom No5, UTP kablovi

3. Brzina prenosa 100Mb/s, maksimalna dužina kabla do 100m, 5 istovremenih veza

4. Brzina prenosa 10Mb/s, rad u proširenom spektru, max dužina kabla 5m, tanki koaksijalni kablovi

263.Ethernet kabl specifikacije 10BaseT označava:

1. Brzina prenosa 10Mb/s, osnovni opseg prenosa, max dužina kabla 100m, UTP kabl

2. Max rastojanje 100m, bazno adresiranje, Transponovani opseg prenosa, UTP kablovi

3. Brzina prenosa 100Mb/s, maksimalna dužina kabla do 100m, Transponovani opseg prenosa

4. Brzina prenosa 10Mb/s, rad u proširenom spektru, max dužina kabla 10m, tanki koaksijalni kablovi

264.Tehnika kodiranja u simbola u mrežama tipa Ethernet je

1. Manchester kodiranje

2. NRZ

3. NRZ_I

4. Hamingovo kodiranje

265.Preambula Ethernet okvira dužine 7 bajtova sastoji se od:

1. Niza bajtova sa sadržajem 10101010




266.Maksimalna dužina korisnih podataka u Ethernet okviru je

1. 1500 bajtova

2. 64 bajta

3. 1024 bajta

4. 2048 bajtova

267.MAC adresa Ethernet okvira se sastoji od:

1. 48 bitova

2. 64 bita

3. 32 bita

4. 32 bajta

268.Broadcast adresa Ethernet okvira predstavlja

1. Sve jedinice

2. Sve nule

3. Karakterističnu sekvencu 10101010...

4. Karakterističnu sekvencu 01111110

269.MAC adresa kod Etherneta je:

1. Adresa koja je fabrički kodirana u ROM-u Ethernet kartice

2. Adresa koju određuje administrator računarske mreže

3. Adresa koja predstavlja simboličko ime registrovano kod DNS servera

4. Adresa koju definiše DHCP server

270.Switch je mrežni uređaj koji radi u

1. Sloju veze podataka

2. Fizičkom sloju

3. Mrežnom sloju

4. Transportnom sloju

271.Switch je uređaj koji analizira

1. MAC adrese

2. IP adrese

3. Adrese portova

4. Komutirane adrese

272.Domen sukobljavanja (collision domain) čine

1. Računari povezani na istu linijsku karticu switcha

2. Svi računari sa broadcast adresama

3. Računari koji se istovremeno obraćaju istom deljenom resursu

4. Svi mrežni resursi u posmatranom LAN-u

273.Kada u Ethernet mrežama nema sukobljavanja

1. Kada postoji jedan računar u kolizionom domenu

2. Kada su svi računari sa različitim MAC adresama

3. Kada se koristi časovnik vremena slanja za svakog učesnika

274.Kada se koristi žeton za slanje, kao u Token ring mrežama

7.7. Address Resolution Protocol (ARP)

275.Skraćenica ARP predstavlja:

1. Address Resolution Protocol

2. Address Request Protocol

3. Address Reverse Protocol

276.Osnovna uloga ARP protokola je:

1. pronalaženje hardverske adrese interfejsa putem mrežne adrese

2. utvrđivanje dostupnosti udaljenih članova

3. prenos podataka dobijenih od mrežnog sloja

277.Dobijanje MAC adrese putem IP adrese se vrši pomoću:

1. ARP protokola

2. RARP protokola

3. IP protokola

4. IP2MAC protokola

278.Dobijanje IP adrese putem MAC adrese se vrši pomoću:

1. ARP protokola

2. RARP protokola ***inverzni ARP protocol*

3. IP protokola

4. MAC2IP protokola

7.8. Token Ring

279.Tvorac “Token Ring” načina umrežavanja je:

1. IBM

2. IEEE

3. IETF

280.Token Ring omogućava sledeće brzine prenosa:

1. 4 Mb/s

2. 8 Mb/s

3. 10 Mb/s

4. 16 Mb/s

5. 100 Mb/s

281.Logička topologija Token Ring-a je:

1. prsten

2. zvezda

3. magistrala

282.Fizička topologija Token Ring-a je:

1. prsten

2. zvezda

3. magistrala

7.9. FDDI (Fiber Distributed Data Interface)

283.Skraćenica FDDI označava:

1. Fiber Distributed Data Interface

2. Fast Data Distribution Implementation

3. First Double Data Interface

284.Logička topologija FDDI-a je:

1. prsten

2. zvezda

3. magistrala

285.Fizička topologija FDDI-a je:

1. prsten

2. zvezda

3. magistrala

7.10. 802.11(WiFi)

286.IEEE 802.11 standard označava:

1. WiFi

2. Ethernet

3. Token Ring

287.Access point kod WiFi mreža se može porediti sa:

1. hub uređajem

2. UTP kablom

3. RJ45 konektorom

288.Osnovna prednost bežičnih mreža jeste:

1. jednostavnija instalacija bez kablova

2. veća otpornost na elektromagnetne smetnje

3. daleko veće brzine prenosa

289.WiFi mreže najčešće koriste frekvencijski opseg od:

1. 902 – 928 MHz

2. 2400 – 2483,5 MHz

3. 5728 – 5750 MHz

8.Mrežni sloj - JEDINO SE 292. Pitanje spominjalo u knjizi! Ostalo nsmo radili

8.0. Uvodna lekcija

290.Osnovna jedinica za prenos podataka na mrežnom sloju je:

1. Paket

2. Okvir

3. Segment

4. Frejm

291.Mrežni sloj je odgovoran za:

1. Prosleđivanje paketa sa jednog do drugog kraja mreže

2. Prosleđivanje paketa od jednog do drugog kraja žice

3. Detekciju i korekciju greški na prenosnom putu

4. Obezbeđivanje pouzdanog prenosa između krajnjih računara

292.Uređaj koji radi u mrežnom sloju je:

1. Router

2. Switch

3. Hub

4. Repeater

293.Tabele rutiranja određuju:

1. Najbolji sledeći skok na osnovu IP adrese odredišta u paketu

2. Broj skokova od izvorišta do odredišta da bi paketi bili isporučeni

3. Pravila za potpuno sigurnu isporuku paketa odredištu

4. Postupke za konverziju formata podataka u raznorodnim okruženjima

294.Mrežni sloj je odgovoran za:

1. Prosleđivanje paketa sa jednog do drugog kraja mreže

2. Prosleđivanje paketa od jednog do drugog kraja žice

3. Detekciju i korekciju greški na prenosnom putu

4. Obezbeđivanje pouzdanog prenosa između krajnjih računara

295.Karakteristike decentralizovanog rutiranja su:

1. Odluke o rutiranju se donose u svakom ruteru nezavisno od drugih

2. Ruteri razmenjuju informacije kako bi formirali tabele rutiranja

3. Koriste se u mainframe-based mrežama

4. Odluke o rutiranju, kao i tabele rutiranja se donose autonomno, bez dogovaranja između rutera.

296.Vrste decentralizovanog rutiranja su:

1. statičko rutiranje

2. dinamičko rutiranje

3. ekspres rutiranje

4. stohastičko rutiranje

5. pouzdano rutiranje

297.Kod statičkog rutiranja karakteristično je sledeće:

1. koriste se fiksne tabele rutiranja koje definiše administrator

2. svaki čvor ima sopstvenu tabelu rutiranja

3. koristi se kod jednostavnih mreža

4. prate sve promene u topologiji mreže i trenutnom saobraćaju

298.Kod dinamičkog rutiranja karakteristično je sledeće:

1. zasniva se na automatskom kreiranju i ažuriranju ruting tabela

2. svaki čvor ima sopstvenu tabelu rutiranja

3. prate sve promene u topologiji mreže i trenutnom saobraćaju

4. koriste se fiksne tabele rutiranja koje definiše administrator

5. koristi se kod jednostavnih mreža

299.„Link state routing“ algoritam ima sledeće karakteristike:

1. koristi različite informacije (broj skokova, opterećenost, brzina,...)

2. vrši se periodična razmena stanja veze između čvorova kako bi informacije bile aktuelne

3. koristi se najsvežija informacija o stanju veze

4. sporo se postiže uravnoteženost mreže

5. dobijena putanja nikada nije optimalna

6. mogu se rutirati samo kratki paketi

300.Zagušenje na ruterima može da nastane iz sledećih razloga:

1. Pojava velikog broja paketa sa zahtevom za istom izlaznom linijom

2. Pojedine linije mogu biti sa malim propusnim opsegom

3. Spori mikroprocesori

4. Pristigli paket sadrži broadcast MAC adresu odredišta

301.Odbacivanje paketa na ruterima kao posledica velikog opterećenja, radi se na sledeći način:

1. U prenosu datoteka vredniji su stariji paketi

2. Za multimedijalne aplikacije vredniji su noviji paketi

3. U prenosu datoteka vredniji su noviji paketi

4. Za multimedijalne aplikacije vredniji su stariji paketi

302.Prekomerni gubitak paketa (npr. 10 do 20%) na prenosnom putu za pošiljaoca znači:

1. U žičnim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaju

2. U bežičnim sistemima, to je normalno i treba nastaviti sa predajom

3. U žičnim sistemima, nastupili su problemi i treba ubrzati predaju da bi paketi što pre stigli na odredište

4. U bežičnim sistemima, nastupili su problemi i treba usporiti predaj

8.1. Internet Protocol (IP)

303.IPv4 je protokol (OSI i TCP/IP):

1. fizičkog sloja

2. sloja veze

3. mrežnog sloja

4. transportnog sloja

5. aplikativnog sloja

304.IP adresa u IPv4 ima dužinu od:

1. 32 bita

2. 16 bita

3. 16 bajtova

4. 32 bajta

305.IPv4 adrese se najčešće predstavljaju:

1. binarno

2. decimalno

3. heksadecimalno

306.Maksimalna moguća dužina IP paketa je:

1. 64 KB

2. 16 KB

3. 32 KB

4. 128 KB

307.Fragmentacija paketa označava:

1. Deljenje paketa na veći broj paketa sa manjom dužinom

2. Dopunjavanje paketa do njegove maksimalne moguće dužine

3. Prosleđivanje paketa do sloja veze podataka i smeštanje u koristan deo okvira

4. Izračunavanje kontrolne sume u cilju pouzdanog prenosa

308.Krakteristično za fragment nekog paketa je da:

1. Svaki fragment uvek sadrži kompletno zaglavlje originalnog paketa

2. Samo prvi fragment sadrži kompletno zaglavlje originalnog paketa

3. Svaki fragment ima svoje posebno zaglavlje (umesto IP adresa postavlja se obeležje fragmenta)

4. Samo prvi i zadnji fragment sadrže kompletno zaglavlje originalnog paketa

309.IP adresa po standardu IPv4 sadrži:

1. Identifikaciju računara u datoj mreži

2. Identifikaciju proizvođača Ethernet kartice i njen serijski broj

3. Identifikaciju korisnika i njegov password

4. Identifikaciju države i identifikaciju mreže u toj državi

310.Osim IPv4 adrese za uspešno adresiranje je neophodno imati i:

1. Masku podmreže (subnet mask)

2. Default gateway

3. IP adrese DNS servera

311.Ukoliko su prva dva bita mrežne adrese fiksirana na “01” u pitanju je:

1. mreža klase A

2. mreža klase B

3. mreža klase C

312.Ukoliko su prva dva bita mrežne adrese fiksirana na “10” u pitanju je:

1. mreža klase A

2. mreža klase B

3. mreža klase C

313.Ukoliko su prva tri bita mrežne adrese fiksirana na “110” u pitanju je:

1. mreža klase A

2. mreža klase B

3. mreža klase C

314.Rezervacija 8 bitova za mrežu i 14 bita za čvor je karakteristika:

1. mreže klase A

2. mreže klase B

3. mreže klase C

315.Rezervacija 16 bitova za mrežu i 16 bitova za čvor je karakteristika:

1. mreže klase A

2. mreže klase B

3. mreže klase C

316.Rezervacija 24 bita za mrežu i 8 bitova za čvor je karakteristika:

1. mreže klase A

2. mreže klase B

3. mreže klase C

317.Opseg IPv4 adresa 0.0.0.0-127.255.255.255 je karakteristika:

1. A klase mreža

2. B klase mreža

3. C klase mreža


1. A klase mreža

2. B klase mreža

3. C klase mreža


1. A klase mreža

2. B klase mreža

3. C klase mreža

320.Za adresiranje članova privatne mreže koja ima pristup Internetu mogu se koristiti sledeći opsezi IPv4 adresa:

1. 0.0.0.0-0.255.255.255

2. 10.0.0.0-10.255.255.255

3. 127.0.0.0-127.255.255.255

4. 172.16.0.0-172.31.255.255

5. 192.0.2.0-192.0.2.255

6. 192.168.0.0-192.168.255.255

7. 198.18.0.0-198.19.255.255

321.Preciznost kod CIDR podele mreža je:

1. bit

2. bajt

3. 32 bita

4. 4 bajta

322.Regularne mrežne maske su:

1. 128.0.0.0

2. 128.128.0.0

3. 255.128.0.0

4. 255.255.64.0

5. 255.255.128.0

6. 255.255.255.64

7. 255.255.255.248

323.CIDR zapis mrežne maske “255.255.255.0” je:

1. /16

2. /24

3. /32


1. /18

2. /27

3. /31


1. /12

2. /21

3. /30

326.Radeći sa mrežnom maskom 255.255.255.240 sledeći računari mogu da komuniciraju bez posredstva gateway-a:

1. 192.168.1.97 i 192.168.1.110

2. 192.168.1.158 i 192.168.1.161

3. 192.168.1.162 i 192.168.1.173

4. 192.168.1.190 i 192.168.1.201

5. 192.168.1.225 i 192.168.1.235

6. 192.168.1.239 i 192.168.1.250

8.2. Internet Protocol verzije 6 (IPv6)

327.IPv6 je protokol (OSI i TCP/IP):

1. fizičkog sloja

2. sloja veze

3. mrežnog sloja



328.Glavni problem koji rešava IPv6 u odnosu na IPv4 je:

1. veći adresni prostor

2. veće performanse

3. veća pouzdanost prenosa

329.IPv6 adrese se najčešće predstavljaju:

1. binarno

2. decimalno

3. heksadecimalno

330.Parametar “Hop Limit” IPv6 paketa može se porediti sa IPv4 parametrom:

1. Time to Live

2. Total length

3. Type Of Service - TOS

331.Adrese IPv6 protokola imaju bitsku dužinu od:

1. 32 bita

2. 48 bitova

3. 128 bitova

332.Prenos IPv6 paketa putem IPv4 mreže je moguć:

1. bez posebnih dodataka

2. putem tunelovanja

3. nije moguć

333.Aktivna mrežna oprema sa podrškom za 3. sloj (Layer 3) projektovana za IPv4 može se koristiti i za IPv6:

1. da

2. ne

8.3. Internet Control Message Protocol (ICMP)

334.ICMP je protokol (OSI i TCP/IP):

1. fizičkog sloja

2. sloja veze

3. mrežnog sloja



335.ICMP je skraćenica od:

1. Internet Control Message Protocol

2. Internet Central Monitoring Protocol

3. Internet Centralized Management Protocol

336.Uloga ICMP protokola je:

1. adresiranje na mrežnom nivou

2. izveštavanje o stanju i greškama na mreži

3. konverzija između protokola mrežnog sloja i sloja veze

337.ICMP poruke:

1. imaju nezavisno zaglavlje

2. enkalsuliraju se u IP datagram

3. koriste sistem višestrukih zaglavlja

338.ICMP poruke se sastoje od:

1. izvorišne adrese

2. odredišne adrese

3. tipa poruke

4. koda

5. kontrolne sume

6. sadržaja

7. TTL parametra

339.Primer alata koji koristi ICMP protokol je:

1. TCP

2. Telnet

3. Ping

340.TTL parametar IPv4 protokola može prouzrokovati sledeću poruku u okviru ICMP protokola:

1. Destination Unreachable

2. Parameter Problem

3. Time Exceeded

341.ICMP protokol ima mogućnost da utvrdi koliko je vremena utrošeno za ostvarivanje komunikacije:

1. da

2. ne

3. samo u okviru TCP protokola

8.4. Internet Group Management Protocol (IGMP)

342.IGMP je protokol (OSI i TCP/IP):

1. fizičkog sloja

2. sloja veze

3. mrežnog sloja



343.IGMP je skraćenica od:

1. Internet Group Message Protocol

2. Internet Group Monitoring Protocol

3. Internet Group Management Protocol

344.Neodvojivo adresiranje vezano za IGMP protokol je:

1. unicast

2. anycast

3. multicast

345.Ukoliko ruter dobije multicast poruku, određivanje lokalnih primalaca se određuje pomoću:

1. ICMP protokola

2. IGMP protokola

3. TCP protokola

346.IGMP poruke:

1. imaju nezavisno zaglavlje

2. enkalsuliraju se u IP datagram

3. koriste sistem višestrukih zaglavlja

347.Naknadna sinhronizacija vezana za članove multicast grupa putem IGMP protokola se vrši na zahtev:

1. članova lokalne mreže

2. rutera

3. izvorišta multicast saobraćaja

8.5. Internetwork Packet Exchange (IPX)

348.IPX je protokol (OSI i TCP/IP):

1. fizičkog sloja

2. sloja veze

3. mrežnog sloja



349.IPX je skraćenica od:

1. Internet Protocol Extension

2. Internal Parameters Extrapolation

3. Internetwork Packet Exchange

350.IPX protokol se najčešće koristi kod:

1. MS Windows računarskih mreža

2. Novel Netware računarskih mreža

3. Unix računarskih mreža

351.IPX protokol se uglavnom koristi u kombinaciji sa:

1. SPX protkolom

2. TCP protokolom

3. UDP protokolom

352.IPX protokol za adresiranje članova mreže koristi:

1. 16-bitne adrese

2. 32-bitne adrese

3. 48-bitne adrese

8.6. IPsec

353.IPsec je protokol (OSI i TCP/IP):

1. fizičkog sloja

2. sloja veze

3. mrežnog sloja



354.Osnovna uloga IPsec protokola je:

1. povećanje bezbednosti prenosa podataka

2. povećanje adresnog prostora

3. povećanje performansi mreže

355.Osnovna prednost realizacije sistema za zaštitu podataka na mrežnom nivou (umesto na transportnom ili aplikativnom):

1. obuhvatanje svih protokola viših nivoa

2. hardverska realizacija

3. neuporedivo veće performanse

356.ESP skraćenica kod IPsec protokola označava:

1. Encapsulating Security Payload

2. Ethernet Served Protocol

3. Extended System Protection

357.Osnovna uloga ESP-a kod IPsec-a je:

1. obezbeđivanje poverljivosti

2. obezbeđivanje upravljanja ključevima

3. obezbeđivanje autentičnosti i integriteta

358.AH skraćenica kod IPsec protokola označava:

1. Authentication Header

2. Aproximate Hash

3. Authenticated Host

359.Osnovna uloga AH-a kod IPsec-a je:




360.IKE skraćenica kod IPsec protokola označava:

1. Internet Key Exchange

2. Integrated Key Encapsulation

3. Internal Key Exposition

361.Osnovna uloga IKE-a kod IPsec-a je:




362.Osnovni režimi rada IPsec protokola su:

1. transportni

2. tunelski

3. transformni

4. komutirani

363.U slučaju NAT-ovanja nije moguće koristiti sledeći režim rada IPsec-a:

1. transportni

2. tunelski

3. transformni

4. komutirani

Documents

Racunarske Mreze - I Kolokvijum