Novozavjetni komentari Urednici: Aleksandar Birvis i Stjepan Orcic

Tuma~enje Pavlove poslanice Filipljanima

1 1 1

PAVLOVA POSLANICA F 1 LIPLJANIMA

UVOO 1 KOMENTAR

RALPH MARTIN

DOBRA VEST Novi Sad, KorШka 24

1991.

Naslov izvornika: Tyndale New Testament Commentaries PhЩppians - An lntroductjon and Commentary

Copyright @ The Tyndale Press, London, 1969 {1959)

Copyreight za Jugoslaviju: Dobra vest, Novi Sad

Preveo : Tomislav Jonke

Lektor: Nives Opacic

Korektor: Bogdanka Stjepanov1c

Korice: Zivka Јаkмс

Slog: Jelisaveta Peckai Kovac

Tehn. urednik: Branka Kovacevic

Odgovara: Stjepan Ortit

lzdaje: Baptist!Cka teolo~a ~ola DOBRA VEST, Koru~a 24, Novi Sad

Stampa: Dobra vest, Novi Sad

Tjraz 1000

PREDGOVORJUGOSLAVENSKOM IZDANJU

... svidjelo se Bogu lшlo!cu propo vijedanja spa­siti vjernjke. - Ј . Ког. Ј :21.

Rjjetko Ьi tko u suvremenom jugoslavenskom kr~ans_tvu

smatrao nepotrebnjm sastavno jzdavanje tumatenja Svetog pjsma . Та se potreba osoblto о~еса na podrutju Novog zavjeta .. On је na­~ najtjtanjja knjjga , utkana u opcu nam pjsmenost , obrazovanje, umjetnjcko nasljjede, duhovne vrjjednostj ј - ро seЬi razuтljjvo -u bogosluzeлje ј moral . Tako је Ьilo ј pri nastanku Crkve. Qcjto­vale· su se dvqe cinjenjce : silazak Svetog Duha ј propovjjed ар. Petra. Propovjjedalo se puno, а to se cini i danas. Rijec је radala rjjec: iz Svetog pisma је sta\a izvirati kr~anska propovijed. Tuma­cenja Botije rijeci su Ьila sastavni dio bogosluzenja, poboznosti i durobriznickog razgovora. U razdoЬlju crkvenih otaca, za vrijeme velikih naucitelja crkve i sve do dana~njih dana, biЬiijski komenta­rj su nezaobilazni sastojak teolo~e knjizevnosti. Ni dana~ju teolo~u literaturu ne mozemo zamisliti bez njih. U kulturnom svijetu se svake godine javljaju nova djela, novi nizovi komenatra.

Novosadska D о Ь r а v е s t se nada da се nizom N о -v о z а v ј е t n ј k о т е n t а r ј doprinijeti popunjavanju

jednog neoprostivo zanemarenog podrucja u na~oj i inace siro­ma~oj teolo~oj literaturj. lzdavat vjeruje da cini korak naprijed u razumjevanju BjЬiije ј vjerodostojnostj kr~anskog propovijeda­nja. Sama tumatenja njsu propovijedi, nego grada za oЬlikovanje. Zivot је hitriji od knjiga. Zato treba proucavati i Sveto pismo i ljude. Ovim tumatenjima· ono prvo се Ьiti pobolj~no, а samo propovijedanje vi~ okrenuto BiЬ\ijj .

К о т е n t а r ј nisu predvidenj kao nadomjestak Duha Svetog. То nitko ozblljan nj ne rnisli. lzd~vac vjeruje da su ova tu­macenja radena uz punu nazocnost Duha, te da се istom prosvj­jetljeno~u Ьiti darovani svi koji ih budu proucavali u molitvi ј poniznosti - bez obzira na bogoslovno obrazovanje i svrhu citanja.

Neka Bog pomogne ovom nizu tumacenja da casno ·ispuni svoju svrhu i bude na Ьlagoslov svakom korisniku.

Aleksandar BIRVIS Novi Sad, sviЬnja 1983. Stjepan ORCIC

5

N v v v z а v ј е t 11 i k v т е n t а r i su niz

zasnovan па djelima koja su najsire prihvacena u pro­

testantskom svijetu. Pojedine knjige su obradili teolo­

zi iz na§e zemlje. Ukoliko nђе drukcђe napomenuto u

samoj knjizi, novozavjetni navodi su iz prijevoda Bo­

naventure Dude i Jerka Fucaka ("Novi zavjet", izda­

nje: "Krscanska sadasnjost" Zagreb ). U tekstu је oz­

nacen s D - F.

OPCI PREDGOVOR

Sve koje danas zanima podutavanje Ш proutavanje Novog zavjeta mora zabrinjavati nedostatak takvih komentara koji не Ьi zapadali u jednu od dvђu krajnosti - bilo u navodenje nepotrebnih strut nih pojedinosti, bilo u pretjeranu sazetost od koje nema ko­risti. Urednik i izdavat nadaju se da се ova serija donekle pridoni­jeti uklanjanju spomenutog nedostatka. Njihov је cilj da studenti­ma i ozbiljnim titaocima Novog zavjeta stave na raspolaganje, uz umjerenu cijenu, komentare nekolicine znanstvenika, koji su, iako slobodni da svoje tekstove oЬlikuju ро vlastitom nahodenju, uje­dinjeni u zajednitkoj zelji da promitu Ьiblђsku teologiju .

Svi su komentari u prvom redu egzegetski, ра tek onda ho­miletski, mada se valja nadati da се Ьiti Џlformativni i korisni ne samo za studenta nego i za propovjednika. Кrititka pitanja ops1r­no su obradena u uvodnim odjeljcima, а - prema riahodenju poje­dinih autora - i u dodatnim bilje~ama.

Komentari Novog zavjeta u ovoj seriji dosad su se temeljili na tzv. autoriziranom (IGng James) prijevodu . Medutim, utinilo nат se pot·ebnim da se ova posljednja knjiga serije, koja izlazi osmanaestak godina nakon prve , temelji na djelu Revised Stan­dard Yersion, jer oni koji se danas bave proutavanjem BiЬlije uve­like upotreЬljavaju taj prђevod. Nijedan prijevod , medutim, ne smatramo nepogresivim, kao Sto ni za jedan grtki rukopis ili sku­pinu rukopisa ne drzimo da је uvijek ispravna! Grtke rijeti napi­sane su latinicom da se pomogne onima koji ne vladaju tim jezi· kom, te da onima koji znaju grtki ustedimo napor u odgonetava­nju о kojoj se rijeti raspravlja.

Zahvalni smo sto је zanimanje za ovu seriju komentara, koja је sada i dovrsena, bilo jednako snaino tokom svih godina njenog objavljivanja, te da su oni i dalje korisni onima koji proutavaju BiЬliju u mnogim dijelovi1na svijeta.

R.V. G. TASКER

7

AV ЕТ

LXX Moffatt Phillips RSV RV Way Barclay Marshall

. мou1toн­

-MiШgan

GLAVNE KRATICE

Eng1ish Authorized ·version (Юng James) English Тrans1ation Septuaginta

James Moffatt, А New Translation of the BiЬle Ј .В . Phillips, 194 7, Letters to ·Young Churclres American Revised Standard Version, 1946. English Revised Version, 1881. A.S.Way, The Letters о[ St. Paul, 1935. W.Barclay ,A New Testament Wordbook, 1955. LH. Marshall, The Challenge of New Testament Ethics, 1946. Ј .Н . Moulton i G. MiШgan, Тhе Vocabulary of the GreekNew Testament, 1914-1930.

Komentari na engleskom

Grayston Kenneth Grayston, The Epistles to the GalatiJzns and

ro the Philippians (Epwonh Preacher's Comrnenta­ries), 1957.

Herk1ots H.G.G. Herklots, Тhе Epistle of St. Paul to the Phi· lippiJzns, 1946.

Kennedy H.A.A.Kennedy, The Epistle to the PhilippiJzns (Ex­positor's Greek Testament), 1903.

Lightfoot Ј .В. Lightfoot, Saint Paul's Epistle to the Phillippions, izd. 1896.

Мichael Ј .Н. Мichael, The Epistle of Paul to the Philippi.ans (Moffatt New Testament Comentaries}, 1928.

Mou1e H.C:G. Moule, The Epistle to the PhilippiJzns (Camb­ridge Greek Testameot), 1906.

МШ1еr Ј .Ј . MUUer, The Epistles of Paul to the Philippions and to Philemon (New London Commentary on the New Te~tament}, 1955.

Scott E.F. ~ott, The Epistle to the PhilippiJzns (lnterpre­ter's ВiЬ1е), 1955.

8

Synge F.C. Synge, Pllilippians and Colossians (Torch ВiЬ1е Commentaries ), 19 51 .

Vincent M.R. Vincent, The Epistles to the Philippians and Phi­lemon ((Internatioлal Critical Commentaries), 1897.

Bi1jeSka : lelimo skrenuti painju na F. W. Beareov komentar u seriji Black 's New Testament Commentaries, koji је iza~o kada је ovo dje1o vec Ьi1о u ~tampi. Posebno је bogato Ьibliografskim ро· dacima, а sadrti i vainu kritiku tzv. kenotske teorije kristo1o~e pjesme iz Pos1anice.

Komentari na ostatim jezicima

Barth Benge1 Benoit

Каr1 Barth, Erkltirung des Philipperbriefes, 1928. Ј. А . Benge1, Gnomon Novi Testamenti, 1850. Р. Benoit, Les Epitres de Saint Paul aux Philippiens (La BiЬle de Jerusalem), 1949.

Boмard Р. Вonnard, L' Epitre de Saint Paul aux Philippiens (Commentarie du Nouveau Testament), 1950.

DiЬelius М. DiЬelius , An die Thessalonicher, Ј, П; an die Philipper (Handbuch zum Neuen Testament), 1937.

Heinze1mann. G. Heinzelmann, Die kleineren Briefe des Apostles Paulus, 8 (Das Neue Testament Deutsch); Der Brief an die Philipper, 1955.

Lohmeyer Е. Lohmeyer, Der Brief ап die Philipper, izd. W. Schmauch (Meyer}, 1956.

Michaelis W. Michae1is, Der Brief des Paulus an die Philipper (Theologischer Handkommentar zum Neuen Testa­ment), 1935.

9

Napomena prevodioca

One koji се se posluzjtj ovom knjigom potrebno је ovdje u­pozoritj na dvije stvari .

Ј . Engleski izvornik upotreЬljava ЬiЬ\ijskti tekst prema RSV prijevodu. ј 10 tako da ga cjelokupno uklapa 11 tekst komen­tara. :Ј dct Ьi s~ od ovog poto11jeg mogao ra1.luciti. tiska ga kuni · VOI\1. Z... наs prijcvod tiVC k1tjigc нputrcЬ\jc11 је tckst Novug:~ t:~vjc­I:J t1 prijcvodu 13on:~vci11Ure Ot~dc ј Jerk3 Ft•c:~ka . iz<.l:~11jc KrSc:<~IIS­

kc sad01snjosti. Z:~greb. te је dakako. i 011 нklopljeп u tckst ko ­mcнtara . Medut im. laltvi!ljџjttc i нн.>rl'olosk im ј sintakt iёk im po ­scbнost i1на cngleskog. оdаюs1ю ltrv:~ts\...og. je1.ika. mjcst јтiс110 нiје Ьilo нюgt1се tekst BiЬJijc uklopjti u t~kst kome11tara beL IH<~­нji\1 шнјсн:~ u prvom o<.l11jilt . Rije~ је iskljucivo о promje11ama u <.lekliнacjjj i konjugacjji. рютјената koje . rlЗravltO. nt u naJIН:I­ttjoj mjerj не mijenjaju smisao tcksta . Ncka se ёjtalac s1oga nc ј;. 1teнadi :~ko tu i t<~ню n:ti<.lc п:~ hihlijski tckst koji sc 11 svзkom slo­V\1 не podud:~ra s онјm u нjcgovoj BiЬiiji .

1 l'osebe~n su proЬlcm onih нekoliko ntjesla t! Bihltj · skom tekstu na kojima se engleski ј nas prijevod ne podudaraju. ра gdje autor komentara katkad raspravlja о pojmovtma kojilt 11

na5em prijevodu BiЬ\ije nета. Na tim је mjestjma. u slucajevirna kad је bez toga nenюguce-pratiti tekst komenlara. te, opeenito. kad se to ёinilo nui nim. upozore rю na spomenute razlike u poseb­niщ zagradama 1 1. oznaceniп1a s "priпt . prev ."

10

PISёEV PREDGO\IOR

"Drugi su se trudЩ а vi ste usli u trud njihov". Ni na kojem podrutju nije ova rjjet Gospodjnova njegovim utenic~a toliko jstinjta ko\iko na polju komentiranja ЬiЬJjjskih knjjga. Zelim is­ta.knutj svoje ve\iko dugovanje prethodnicima na ovom polju rada, te reci kako cjjenim njihova djela, iz kojih sam radosno crpao. Na mjestima gde se mШjenja razilaze pokusao sam unutar raznih tu­macenja ranijih komentatora postavitj svoj vlastiti stav, а u neko­liko slutajeva (posebno u spornom pitanju nastanka poslanice smatrao sam dovoljnim izloziti cinjenice i razna tumatenja te pre­pustjti citatelju da izvede vlastite zakljucke .

Zelim izraziti zahvalnost i nekadasnjim uciteljim<} i sadas· njim prijateljima koji su mi pomogli pripremiti ovo malo· djelo. Pokojni profesor T.W. Manson Ьiо је toliko \jubezan da mi dade savjet i ohrabrenje na samom pocetku rada ; njegova predavanja u Manchesteru i njegova pomoc u mojem postdiplomskom studiju ostavili su neizbrisiv trag. Gospodin R.F . Broadfoot , В.А. (Duns· taЬ\eGrarnmar School), koji је na sebe preuzeo zadacu citanja o­vog rukopisa, cesto mi је , uz ostalo, pomogao rasvijetlitj nejasne recenice na njemackom jeziku komentara kojima sam se sluzio. Profesor А.М . Hunter jz Aberdeena Ьiо је od velike pomoci pri ispitivanju pretpavlovskog krscanstva, na kojem је podrucju svo­jim radom nemalo pridonio. ·on ј ЬiЬ\iotekarj knjiznice Bedfords­hire County LiЬrary , kao ј knjiznice Dr. Williams' LiЬrary iz Lon­dona, pomog\i su svojim spremnim posudivanjem rjjetkih djela, dok је dozvola Partjcular Bapt jst Funda da se sluzim njihovom ЬiЬJjotekom dala m'nogi citat koje jnate ne bih mogao jmatj na raspolaganju.

Samo pjsanje Komentara , а posebno proutavanje pjesme iz Pos\anice Filipljanima 2,5-1 1,1 uglavnom је ispunilo moje slo­bodno vrijeme za dvjje godine. Као izraz zaћvalnosti za suradnju ј

pomoc koju sam primio od crkve kojoj sam sluzio sest sretniћ go­dina, ne mogu uzvratitj necim boJjjm od ovog djela, sa zeljom da posluzi promicanju njihove vjernostj ј prijateljstva. Sveza koja me kao pastora spojila s ljudima u West Street Baptist Church, Duns-

11

tаЬ\е, to " zajednistvo u evaпdeljн", koje је, kako znamo iz Posla­nice, toliko mnogo znaCilo apostolu Pavlu, i za mene је bila vrlo stvarпa te predstavlja nezaboravano 1sk.ustvu.

Rujna , 1959. Ralph Р. Martin

( 1) Ova moja studija izasla је 1959. u seriji "Tyndale New Tes­tametn Lecture" kao monograf u izdanju Tyndale Prassa pod na­slovom Ап Early Cllristian Con[ession: Pltilippians 2,5-/Ј in Re­cent lnterpretation (London, 1960).

12

/

1

SADRZAJ

OPCI PREDGOVOR 7

PISCEV PREDGOVOR 11

GLAVNE КRАПСЕ 8

UVOD 15 Crkva u Filipima IS Vrijeme i mjesto pisanja poslanice 17 Autenticnost i cjelovitost 29

· Prigoda i svr;1a poslanice 31 Osobltost poslanice 35

ANALIZA 41

KOMENTAR 43

BILJESКE 150

13

UVOD

Ј . CRKVA U FILIPIMA

Osnjvanje crkve u Filipima ozna~ilo је ulaza.k evaлdelja

Gospodina Isusa Krjsta u Evropu, kako је podrobno opjsano u Djelima 16,12-40. Као uvod u prjpovjjedanje dogadaja oko Pavlo­va do1aska ј slutbe, Luka opjsuje Filipe kao "rimsku koloniju ј

prvj grad onoga djjela Makedonije" (Djela 16,12, Rup~jc). То vje­rojatno zna~j da је grad imao neko vafnjje zna~enje u prvom djje­lu Makedonjje, glavni grad kojj је jna~e Ьiо Solun. 1 Ovu izjavu potvrduje ј ono ~to znamo о Filipima iz drugih izvora.2 OЬi~no se uzimalo da ovo Lukjno poЬiiie opjsivaлje oznatuje njegovo posebtю zanjmanje za grad, stovj~e, da odrazava nekj ponos, jer se u Filipima rodio.

Povjjest grada seze prjje Filipa Makedonskog, kojj ga је za­uzeo od Tazjjana oko 360. pr. Kr. Dao је gradu svoje ime ј utvr­dio ga. Godine 168. pr. Kr. grad postaje dio Rimskog C'arstva, no svoje zna~enje doblo је tek 36. pr. Kr. Na.kon sto је Oktavije po­Ьijedjo Antonija ј 'кleopatru u Ьiсј kod Aktjja, Filipj, kojj "su pri­hvatili .talijanske doseljeoike koji su podrzavali porazenog Antoni­ja, Ьili su prinюrat\i podreditj svnju zcmlju Oktavijevim veterani· ma ... 3 Otada se grad zove Colvnia lulia Augusta Pllilippensis. Do­stojanstvo Fi\ipa kao rimske kolonjje poseb11o se jstite u Djelima 16,12 i vaino је za raztннijev;шje poslanice.

Od svih povlasti<.:a koje је takav potasni na1jv u sebl podra­zuтjjevao najzavidnija је lus IEalicum, koja је defiлirana kao ona ро kojoj "svi nas('\jenicj stoje legalno, u pitanju рољ~а. vlasnШva, prodaje Z('mljjsta, administracije i za.kona uopce, kao па "tlu ltali-

je ; sto su, u stvart, ро papirima, ј bilt".4 Ostale povlasttce Ьile su postupanje ро rimskom zakonu ј ponekad oslobodeпje od poreza. Stanovnici Filipa u~ito su imali razlut:a 7а uznositost, ра se лjihov povlastenj polozaj odrazava u mnogнn prjтjedbama u poslanici.

Opis u l.>jelima otkriva prjs~;~tпost zidovske zajcdnicc i prije dolaska krscaнskih' misionara (Djela 16, 13). s Spominju se Zidov­ke koje se sastaju na molitvu i kojima је apostol Pavao најрrјје

15

NLJI'LJANJМA f'USLAJVJtA predocio svoju poruku. Medu njima istice se jedna, imenom Ljdi· ја, kojoj је Gospodjn otvorio srce da razumije i primi poruku. Ona је opisana rijecima koje upucuju na to da је mozda Ьila Zidovski prozelit. Zan.imljivo је podsjetjti se na priziv zidovske vjere upu­cen zenama,6 kao i na visok drustveni polozaj zena u Makedoniji7. А crkva u Filipima upravo је i sadrzavala povecj broj zena, sto vi­dimo ро spominjanju zenskih imena u 4,2.3 .

pva jspripovijedana obracenja u Djelima 16,16-34 jasno ро· kazuju da evandelje nije' bilo rezervjrano samo za Zidove. "Zjdo­vu najprije, ра Grku" (Rim.1, 1 б) Ьiо је moto Pavlove evanileoske prakse; i dva zr.acajna obracenja neznabozaca vj~rno su prjkazana: ropkjnja (16,16·18) ј tamnjcar, Rimljanin (stihovi 19-34).

ОЬа ova dogailaja oslikavaju zan.imljivu pozadinu i pruzaju podatke о grailanima grada u kojem se oЬlikovala krscanska zajed­njca. Gatara koja govorj zanesena prorockim duhom, ocajno tra­zenje ",spasenja" (sti)юvi 17 ј 30) te netrpeljivost izrazena prema jednobostvu ј etnjckim normama Zjdova (stih 20) pokazateljj su , glavnih sklonostj religjoznog podneЬlja tog grcko-rimskog grada. Osim toga, prjmjecujemo njihovu izrazitu prjvrzenost rimskim o­Ьicajima: najprjje kao ponosito priklanjanje njima, а zatim u njj­hovom prestra~enom priznanju da su protivno tim zakonima Ш· balj ј zatvorili ljude kojj su bili rimski grailani (stih 38).

U takvoj је atmosferj ("posred poroda izopacena ј lukava", Fil.2,15) polozen temelj crkve, u okolnostima koje su ostavile ne­izbrjsiv trag u Pavlovim mislima. Svojim pismom osvrce se na nji· hov pocetak · "od onog prvog dana" · kada је Bozje dobro dje1o zapocelo u zjvotima obracenika (1 ,3-6). Vrjjeme njegova prvog posjeta је "u pocetku evanilelja" ( 4,15), ј otada mu је poznat na­stavak njihove crkvene zajednjce. Zove ih "braca moja 1juЬ!jena i zeljkovana", spominje ih kao svoju "radost i krunu" ( 4,1) i njima se hvali pred drugim crkvama (2. Kor.8,1 ј dalje).s

Sto se tjce sastava crkve u Filipima, ocjto је da . usprkos naglasenom spominjanju da је Ljdjja kao prvj obracenjk grada i­mala sklonosti prema zjdovstvu · glavnina obracenika dolazj u za­jednBtvo· iz poganskog svijeta.9 Iako је crkva bila smjestena u Lj. dijinom domu (Djela 16,40), imena prjpadnika crkve koja se spo· minju u pjsmu (2,25; 4,2·3) pokazuju da su kasnjji obracenici bili Ьivsj pogani, sto se potvrduje ј~ Rimljanima 15,26-27. Cinj se da

16

U~'OD

је Luka ostao u FiJipjma nakon odlaska apostola Pavla i нjegova pratjoca; "mi" ulomak u Djelin1a ne javlja se sve do 20.о , gdje sto· ј ј "otp\ovismo jz Fi\ipa''. Nema sunшje da је prjsutnost takvog obracenjka s poganstva Ьilo znacajno prj evangeliziranju ј oЬ!iko·

vanju zajednjce u dan.irna kojj su slijedili.

11. VRIJEME 1 MJESTO PISANJA POSLANICE

Tradjcionalno је mjsljenje da је poslanjca nastala za Pavlova utamn.icenja u Rimu (Djela 28 ,16.30); i danas se Pos1anica FНip· ljan.ima cesto svrstava u tzv. zatvorske poslan.ice. Buducj је taj Ьо· ravak u pritvoru trajao "pune dvjje godjne", postavlja se pjtanje : kojem razdoЬlju prjtvora prjpada pos1anjca? Ljglltfoot 1 0 predlaze da se pismo smjestj u prvo razdoЬlje tog boravka, i daje, ustvari, Poslan.ica Filipljanima prva zatvorska poslanjca . Svoje misljenje te­meђj najprije na jezjcnoj podudarnostj Fi\ipljan.ima i Rjm1janjma, а potom na znatnoj razlicj izmedu Fi!ipljanima te Kolosanima ј E­fezanima. ј to kako jezicnoj , tako i sadrzanoj. А te se poslan.ice smjestaju pred kraj zatocenickog razdoЬ\ja u Rimu.

Ovo datiranje uglavnom је odbaceno, ра i medu poborn.icj. ma teorije ро kojoj је Poslanjca Filipljanima zaista napjsana u Ri­mu, ј to na temelju slijedeceg:

1. Bio је potreban duljj vremenski razmak da se razvjju pro­tiv1jenja apostolu Pavlu ( 1 , 15 i dalje ), а jsto tako ј za пapredova­nje evandelja u zatvoru gdje је Pavao zatocen ( 1,12 ј dalje ).

. 2. Putovanja i komunikacije jzmedu Rjma i Filipa zahtijc­vaju poprilicno vremena. Kasnjje се se vjdjetj da је u poslan.ici spomenuto barem cetjri (а mozda ј pet) razJiёjtih putovanja pre­ma Rimu i natrag do Filipa, раје potrebno uracunatj vrjjeme tra­janja ovih putovanja prjje samog pisanja poslanice.

З . U vrijeme pisanja pos1anice jos se ne zna ishod sudenja, а to upucuje na razdoЬlje neposredno pred kraj zatocenjstva, kada је Pavao Ьiо jspitjvan, ili osloboden, smaknut 1 1 , ili protjeran .

4. Ne moze se datj odvjse na razlike u rjecniku i stilu pisa· nja medu poslanicama. То sto upotreЬljava druge jzraze u ostalim suzanjskim poslanicama moze se uvjerljjvo objasnjti time da pise о razlicitim temama; ne smjjemo zaboravjti ni to da је Poslanica Fi­lipljanirna neformalna i prisnija od ostalih . Znacajne su jezicne

17

FIL/PUANIMA POSLANICA slitnosti s Poslanicom Rimljan.ima, kao sto је iz1uzjo Ligћtfoot :

ipak, one samo pokazuju da im је jstj autor ј da jm se sadrzajj dje­lomitno poklapaju . Ј 2

Datiranje poslanjce na zavrsno razdoЬije suianjstva u Rjтu potjva na slijedecjm dokazirna:

1. Pjsacje zatvorenik 13 (vjdj 1,7.13- 14. 16) ј njegov је slu­taj ozblljan (1 ,20 ј dalje; 1 ,30; 2, 17); kako znamo, radj se о zivo­tu ili smrti. Presuda moi.e glasitj oslobodenje, ёеnш se Pavao zar­ko nada zbog daljnje sluzbe Filipljanjma (1 ,19,24-25), аЈј moie glasitj ј smrt ( 1 ,20-23; 2, 17), ёemu se apostol ј opet raduje, jer ona donosi mucenjku krunu (3. 11 ).

2. Prema podacirna iz Djela znarno sarno za trj Pavlova su­ianjstva. То su: Djela 16,23-40, prilikom Pavlovog prvog posjeta Filipljanjтa: Djela 2 1,32-23,30 , Pavlovo dvogodisnje zatocenjst­vo u Cezarejj (24,27) nakon hapSenja u Jeruzalemu: i trece, Djela 26-28,16, putovanje na sasluSзnje u Rirn, koje sasluSзnje ceka vеё dvije godine (28,30). Poslan.ica Filipljan.irna njje mogla bltj napjsa­na za prvog suzanjstva; niSta ozbiljno nj uvjerljjvo ne upucuje na to da potjece iz Cezareje ; preostaje da је morala bltj napjsana za rirnskog suzanjstva.

З. То se potvrduje ј sarnjm tekstom prilikom oznaёavanja mjesta dogadaja, u 1,13: "mojj se okovj razglasj5e u svem pretorj. ju, ј medu svirna drugirna". Rijec u izvornjku, praitoriqn, ро kojoj Lightfoot zakljutuje da је rђес о "pretorjjanskoj gardj" u Rirnu , moze oznatavatj mnoge vrste pretorjjanskih vojnjka (vjdi analizu ЏЗ). ,

Zavrsni pozdrav upucen је titateljin1a od svih svetih, kojj se nalaze oko Pavla, posebno od onih " jz careva dvora" (4,22). Pre­ma Lightfootu i mnogima, to Ьi trebali bltj carevi robovi ili slo­bodnjacj u carskoj sluzbl u Rimu.

lpak, n.isu svi struёnjacj uvjerenj u to da је gornjj zakljuёak pouzdan i neoboriv. Oni napominju nekoliko teSkoca, а te su:

1. Prijeteёa situacija opisana u stihovima 1 ,Ю-23.30; 2,17, ро kojoj mozemo zak1jucitj da postojj neposredna opasnost da Ьi Pavao Ьiо smaknut , teSko se moze usk1aditj sa sjtuacjjom opjsa­nom na kraju Djela, prema kojoj Pavao uziva odredenu slobodu ј

dobrog је raspoloi.enja. Ako је Poslanjca Filipljanima napisana u Rimu , onda se mora pretpostaviti da је doslo do znacajnog pogor-

18

UVOD S<ivanja Pavlova odnosa s vlastima, zbog cega su naglo opali nje­govj jzgledi . Као da је s "najmljenog stana" (liЬera custodia) jz Dje1a 28,30 (Euzeblje, Povijest crkve, II .22, 1) spao na pravo zato­ёenШvo ј sve Ьliiu opasnost opisanu u Filipljanirna l ,20-30; 2,17.

Ovoj ocjtoj razJicj u okolлostjma kakve su nат opisane mo­ze se dodati ј razlika u optuzbl kojom је Pavao optereёen prema Filipljanjma ј onom zbog koje је poslan u Rjrn_ U prvom је sluta­ju optuien za propovjjedanje Rjjeci (1, \3 .16); u Jeruzalemu је ј. pak Ьiо uhapsen zbog navodnog oskvrnuёa Hrama (Djela 21 ,28; 24 ,6; 25,8) te је zbog toga poslan u Rirn (vjdi Djela 28,17).14

2. Mnogo se napravilo od vеё spomenutog vremenskog proЬlema, naime, da se ta velika udaljenost izmedu Filipa i Rirna toliko puta proputuje koliko se spominje u samoj poslanici. Prvi је taj proЬlem jstakao Deissmann, 15 koji daje popis od najmanje pet poduzetih putovanja u оЬа smjera, zajedno s cetiri putovanja koja Pavao jos namjerava poduzeti. Evo pet poduzetih putovanja:

а) Tirnotejevo putovanje k Pavlu . On se ne spominje kao Pavlov pratilac na putovanju za Rirn (Djela 16-28), а Ьiо је s Pav­lom u vrijeme pisanja poslanjce ( 1,1 ).

Ь) Najprije је poslana poruka s mjesta zatocenistva do Fili­pa daje Pavao u zatvoru i u potrebl (4,14).

с) Posto su Filipljanj skupili dar za Pavla, Epafrodit putuje

od Fi!ipa do mjesta zatoёenistva noseci poklon (4,18). d) Epafrodit obolijeva, ј ta vijest nekako stii.e do crkve u

Filipima (2,26). е) Pavao saznaje da crkva u Filipirna zna daje Epafrodjt o­

bolio ј javlja јој da је to Epafrodita rai.a1ostilo (2,26). Predvidena putovanja ро onome kako se moie naslutiti u

pos1anicj jesu: а) Od1azak Epafrodita u Filipe da crkvj odнese pos1an.i<;u

(2,25 .28). Ь) Skorj odlazak Tirnoteja u Fiiipe od mjesta Pavlova zato­

tenistva (2,19). с) Pavao ocekuje da se Tirnotej uskoro vrati i da mu donese

нovostj kako је crkva u Filipirna, da mu "odlane" kad sazna

(2,19). d) Pavlov skori put u Filipe (2,24). Djessmann zakljuёuje da "tolika ј tako velika putovanja" ne

\9

FIL/PLJANIMA POSLANICA

odgovaraju razdoЫju iz Dje1a 28,30: tiikodcr da upotreba pri1oga "uskoro" (2,19.24) i "brzo" (2,19, Rtrpcic) uaje naslнtiti da uda. !jenost izmedu mjesta pisanja i Filipa n~e velika, jer onюgucuje tako ~esta i brza putovaнja u razdoЫju suzanjstva. Tako on urп ­jesto Rima predlaze Efez.

Za ovu postavku , koju postavljaju oni koji ne prillvacaju tra­dicionalno datiranje poslanice , нюzе se re'ci ua ll mnogo ~emu О· visi о vremenu odredenom za putovanja od Filipa do Rima.rь Lightfoot smatra da је to vrijeme oko mjesec dana. r' ali је raz­doЬije od 7-8 tjedana vjerojatnije. Postoje poda~i da su putovanja u Pavfovo vrijeme 18 Ьila re1ativno brza i pouzdana ako se u racu­nicu i uzmc ovo du1je vrijeme. ipak 11е postoji posebna teskoca smjestitj ta putovanja u razuoЫje od dvije godine iz Dje1a 28,30 (tako С' .Н. Dodd ј Haпison) . '9

З. Poslanica је na nekoliko stru~njaka ostavila dojam da Ра . vao nije posjetjo crkvu u Fi\ipima od prvog posjeta do pisanja Pos-1anice Filip1janjma.20 Spomiлjanje prvog misjonarskog putovanja u 1,30 ј 4 ,15 ј dalje kao da trpuёuje na to. kazu oni. da Pavao ota· da njje susretao krscane iz Filipa. Ako Pavao pise poslзnku u Ri­mu , tada ihje vidio ј nakon svojega prvog posjeta iz Dje1a 16. Dje-1a 20,1-6 opisuju njegov ponovni posjet Filipima na putu u Jeru­zalem.

Sjecanje na "Ьој kojj na meni vjdjeste" ( 1 ,30) pretpostav1ja krace razdoЬlje od 11 ili 12 godjna , koje su protek1e od prvog ро· sjeta do pisanja poslanice , ako Pavao piSe iz Rima; i spomiлjanje ~jihovih prvih dana vjere ( 1 ,5: 4,15) stvara dojam da је razdoЬlje rzmedu Pavlovog prvog posjeta te prjpovijedanja i pisanja pos1ani­ce kraёe.

4. Filip1janima 2,24 (usp. Filemonu 22) izrazava nadu i na­mjeru aposto1a Pavla da ponovno posjetj crkvu u Filipirna ako bu­de os1oboden . Ranijj stihovi ( 1 ,24-27) sugeriraju da Рзvао mis1i ne samo na jedno putovanje vec na nastav1janje svoje misionarske i pastirske s1uZЬe medu Filip1janima. Ovo је vazno zapaziti. jer prc· ma Rim1janjma 15 ,23-24.28, vidimo da l'ilvao smatra svoju s1uzbu na jstoku zavrsenom, te se usmjeruje prcma zapadu i planira puto­vatj u Spanjolsku. Ako nckoliko gouina nako11 pisaoj<~ Pos1aoice Rjm1janima 15 .23-::!4.28 Pavao pisc da p1anira ptrtovзti u Fi1ipe, tada morз da је dos1o do novc situacije na tcmeljtr koje Pavao rпј .

20

UVOD jenja svoju misionarsku strategiju. 2 1 Ova је pretpostavka moguca, ali је dobro primijetiti da ako је Pos1anica FШp1janima napisana prije Djela 20, tada је sjtuacija ovakva: najavljen posjet iz PosJanj. се Filipljanima 1,26; 2,24 ostvario se u Dje1ima 19,21; 20,1 ida· 1је , kao i оЬеёаn posjet Tjmoteja Filip1janima (2,19 .23), koji se o­Ьistinio prema Djelima 19,22; 1 . Kor.4, 1 7; 16,1 О i dalje. Prema o­voj pretpostavci, namjere izratene u Rim1janima 15 u vezi s misio­niranjem zapada takoder stoje (usp. 1. Кlementova 5,5-7).

Podudaranje jzmedu "spomenutih osoba, razloga i slijeda dogadaja ј putovanja" uzima se kao zna~ajan ukazatelj da је pos· Janica napjsana ranije, u razdoЬiju u koje u1azj kao izrezani djo sli­ke koju valja sastavjti. Potrebno је pretpostavjti • ako se neki do­gadaji ne poklapaju · da је poslanjca pretrpjela promjene prilikom prepisivanja.2 2 S druge strane, u Poslanici Filip~anima ne spomi­nje se Erast, а spominje se u Djelima 19,22, ра Harrison upozora­va ј na nepodudaranje razloga Tjmotejeva putovanja u Filipe zapj­sanih u Djelima 19,22 i Filip1janima 2,19 .н

Ako је pretpostavka da је poslanica napisana u Rimu nesj­gurna i podloina kritici (kako smo ukratko prikazali), koje bolje mogucnosti postoje? Nekj stru~njaci smatraju da postoje dvije oz. biljnije mogucnosti koje rjesavaju teskoee koje nastaju prihvati li se tradiciona1an vremenski slijed Pavlovih poslanjca.

Cezarejsko porijeklo

Oeder iz Leipziga prvi је pred1ozio ovu pretpostavku jos 1 731. godine, а donedavno su је zastupali ј Pfileiderer, Spitta i Lohmeyer. Danas se ona rijetko spominje. Ро toj teorijj, sutanjst­vo koje Pavao spominje u pismu jest ono u Cezareji, prema Djeli· ma 23,33 . Tako Lohmeyer datjra poslanicu u 58. n.K. prilikom Pavlova zato~enШva u Cezareji, sluieci se napomenom iz Djela 23,35, gdje se Herodov "dvor" (u izv. praitдrion) spominje kao mjesto Pav1ova boravista.24 On to mjesto pojstovjeёuje s prait6-rion iz Filipljanima 1, 13. То moie Ьiti ; ali se to isto tako mote odnositi i na mnoge druge gradove Sirom carstva. Istina је da se ta napomena ne mora odmah povezivati s Rimom, ali nema ni po­sebnih razloga da se praitOrion iz Filipljanima 1,1 З ( vidi analizu toga stiha) smjesta u Cezareju .

21

FILIPUANIMA POSLANICA lma zna~ajnih dokaza protiv ove pretpostavke. Prjtvor iz

Djela 23,35 (usp. 24,23) ne djeluje ni priЬiiino tako stra~no da Ьi upu~ivao na mogu~nost neposrednog smaknu~a. koje Lohmeyer ~zima kao glavnu temu poslanice.2 5 Stovi5e

1 mnoge olak~ice koje

ЈС Pavao ondje uzivao izri~ito odudaraju od "okova" ј "nevolje" iz Poslanice Filipljanima 2120 .2 1. VеЈј~јла i tip krscanske zajedni· се u mjestu Pavlova zato~eni~tva ne odgovara Cezareji (1,14 ј da­lje).26 Osim toga, jz Djela 23 1 11 znamo da је Pavao u to vrjjeme Ьiо zaokupljen putovanjem prema Rjmul о ~emu nema govora u PosJanjci Filipljanima. O~ajna situacjja u kojoj se na~o. prema 1,20 i dalje, 2,17, mogJa se nag1o promjjeniti uslijed njegova prj. ziva na caral ~to se, u stvarj, i dogodilo, prema Djelima 25,1 О-12. Тај "adut", kako ga naziva С.Н . Dodd, izvukao Ы ga iz "~rip· са" ako mu је zivot Ьiо u opasnost j od rimskih vlasti u Cezareji

1

vlasti za koje , treba naglasjti, pi~e da su mu spasili zivot u sJu~aju iidovske "zasjede" (Djela 23,12 ј dalje). А i Pavlova financijska si· tuacija, kaJ<o је mozemo nasJutiti iz Djela 24,262 7, ne odgovara onoj u FiJip1janima 4 ,12 i dalje, kada је njegova "nevolja" pro~la tek doblvaлjem dara filipljanske crkve ~to ga је donio Epafrodit.

E[e!ko porjjeklo

Dugo predlagano rje~enje proizlazi iz pretpostavkc da је Pa­vao Ьiо zatvoren u Efezu. U to razdoЬije njegova zivota, u kojem su ga sna~Je nevolje i ku~nje ··u Azijj" (Djela 20,18 ј dalje), smje~­ta se ј nastanak Poslanice Filipljanima i time poku~avaju rijesj t j mnoge zagonetne pojedjnostj pisma.

Pretpostavka se na prvi pogled ~ini malo vjerojatnom 1 јег se

temelji na ~injenici · Pavlovu suzanjstvu u Efezu, za ~to nedostaju stvarni dokazj. Zastupnici te teorije svjesnj su ove te~o~e i priz· naju da zatotenj~tvo u Efezu ostaje samo pretpostavka2 s. Ipak, tvrde ti znanstvenici, postoje mnoge podudarnosti koje ovu pret­postavku cine vrlo vjerojatnom. ako ne i sjgurnom.

Mozemo u prilog ovoj teoriji sagledati ciлjenke koje nат tj znanstvenici predl:~zu i time odreduju pjsanje poslanjce.

1. Tajnovita napomena u 1. Korin~anjma 15,32 о Pavlovoj borbl "sa zvijerima u Efezu"2 9 moze se shvatjti doslovno iJi meta­forickj; u оЬа slucaja jzjava opisuje ili stvarno, ili pretpostavljeno

22

UVOD iskustvo. Cesto se spomiлje lgnacjje (Rimljanima 5) u prilog stavu da је izjava samo slikovjta: "Od Sirije do Rima borim se s divljim zvijerima (thёriomacheo) zavezan za desetak Jeoparda , tj . vojni· ka." lgnacije, dakJe, razlikuje nevolje koje dozivljava od vojnika koji ga muce od onih koje ocekuje od zvijerima u areni (5,2; usp. 4,1·2). Tako i ovdje 1 u 1. Koriл~anima 15,32, Pavao rnozda samo na vrlo slikovit naciл opisuje neprijateljstvo koje је dozivio od lju· di; to је vjerojatnije nego da је stvarno Ьiо bacen divljim zvijerima u areni. Protiv doslovnog shva~anja tog ulomka govori ј cinjenica da је taj podatak izostavljen u popisu nevolja u 2. Korin~anima 11,23·27. Valja dodati ј podatak da је zakon iskljucivao rimske gradane od takve smrti. Istina1 Ьilo је iznimaka, i moze se pretpo· staviti da Ьi Pavlovi povici kako је on rimskj gradanin bili jgnorira­ni u metezu razularene rulje , kao sto је bilo u slucaju onog rims· kog gradanina koji је Ьiо zatucen u Messiniзo 1 iJi Atala, krscanin koji је prvog dana · kao rimskj gradanin . izbjegao smrt u areni , ali ga је sutradaл "namjesnik, da zadovolji gornilu ... predao djvljim zvijerima". 3 1

Da Ji se to stra~no iskustvo stvarno dogodilo (u kojem sluca­ju se rijec "zvijerj" mora uzeti metaforjcki: ta Pavao nije umro u areni!), ili se odnosi na dogac!aj koji se mogao zЬi ti, ali se nije zblo, 32 izraz koji on upotreЬijava podrazurnijeva neke stvarne fi. zicke nevolje koje је prosao u Efezu ј u kojima mu је zivot Ьiо u pitaлju (usp. Ј. Korin~anima l 5 ,3 1.32Ь ) ; а to ј nije jedina indika· cija da је Pavlov Zivot Ьiо izlozen izvanredno te~im nevoljama u to vrijeme.

2~ Dokazj da је apostol Pavao Ьiо zatvaran ј liSзvaл zjvotnih osnova i prjje rimskog suzanjstva dani su nam u popisu 2. Koriл­~anima 11,23-27, а sto potvrc!uje izjava Юementa Rimskog(5

16)

da је Pavao "Ьiо sedam puta u okovima". Velik dio pisanog u prvoj ј drugoj kaлoлskoj poslanicj Koriл~anima upu~uje ла to da је Pavao dozivio veliku nevolju (ili cak vise лjih) u okolici Efeza, gdje је prva poslanica i napisana. Mozemo лavesti 1. Korin~anima 4,9·13, а роsеЬло оле mracne retke u 2. Korin~anima 1,9-13, gdje Pavao pi~e kako је u Aziji imao takvu nevolju da mu је zivot Ьiо u pitanju, а smrt sigurлa. "Zapravo sam si rekao da је osuda smrt" ( 2. Kor.l ,9 1 Moffat); ipak, ро rnilosti Bozjoj, izbjegao је tu osudu, "takvu strasnu smrt" (stih 101 Moffat). Ista zabrinutost

23

FILIPLfANIMA POSLANICA primjectije se ј u 2. Korincanima 4,8·12; 6,4-11 (usp. Djela 20, 18-19), jer је pjsao dok su sjecanja na boravak u Efezu Ьila јо~ snatna ј Ьliska .з з

Rimljanima 16,З-4 dob(o se uk1apa s ovjm pogiЬe1jnim jso kustvima. C.R. Bowen tumacj: 34 " Izrazj mogu oznacavatj samo to da је apostol Ьiо u pogiЬeJjj (usp. Rim . 1 6,З: 'Prjska ј AkvjJa ... su za moj zjvot podmjestili svoj vrat') te da је nekako Ьiо spa~en uz pomoc Prjske i njenog muza Akvile , kojj su .tjme rjskjraJj svoje zjvote." On ovaj dogadaj povezuje s onim kada је Pavao Ьiо bacen divljim zvijerima iz 1. Korincanima 15 ,З2, dok ga С.Н. Dodd роо istovjecuje s nevoljama opjsanim u Djelima 19 ,2Зо40. Prvi slucaj је odvi~e hjpotetskj da Ьi se moglo tvrditj pojstovjecenje, а drugj је "labav" u usporedbl s rjecnjkom u Rimljanjma 16,Зо4 (usp. 16,7: " Andronjk ј Junij ... suznike moje"). Sve ~to motemo reci jest da је apostol Pavao u tom razdoЬlju svog zjvota u Efezu (Rim1janima 16 је motda napjsana zajednici u Efezu) ili okolici Ьiо u smrtnoj opasnosti, te da је Ьiо spa~n Botjim posredovao njem ј hrabrom pomoci svojih prijatelja.

З. IzvanЬiЬlijski dokazj za efe~o suzanjstvo ogranjcene su vrijednosti. Sastoje se od lokalne tradjcjje da se neka osmatracnj­ca spominje kao " Pavlov zatvor" ;зs ј u prologu Monarka za Koloo ~nima stojj: "Nakon ~to је Ьiо uhap~en , napjsao im је (Kolo~njo

ma) pisrno iz Efeza."3 6 О borbl Pavla s lavom u efe!koj arenj3 7

postojj ј apokrjfna pripovjjest . Sutnja Djela о zatocenШvu u Efezu najocitjjj је ј najuvjer­

ljvjji prjgovor ovoj teorjjj. Moze se ovdje spomenutj G.S. Duncao nov poku~j obja~jenja te praznine u Dje\jma, 38 te • ako njegovi argumenti jmaju tetinu Ш su barem moguci о mozemo pretpostao vjtj daje Poslanica Filip1janima napisana u efe~kom razdoЬiju . Po­stavlja se pjtanje da li smjestanje poslanice u efe~~o razdoЬlje ,

zbog napetih okolnostj tog razdoЬlja, zajsta razja~njava ili barem smanjuje navedene te~oee? Evo glavnih zanjm\jjvostj ovog novio jeg prjjedloga.

1. Poteskoca "tolik.ih velik.ih putovanja" jzmedu Filipa ј

mjesta u kojem Pavao pjse poslanicu (proЬlem sto ga Dejssmann to1ik.o nagla~va u slucaju datjranja pjsanja u Rimu) znatno se smanjuje . Mozemo s prilicnom tocrioscu odredjtj vrjjeme potrebo no za put od Efeza do Filipa. Djela 20,13 ј dalje daju nam podao

24

UVOD tak da је put od Troade do Mileta trajao pet dana; prema to­me, od Troade do Efeza trebalo Ьi cetirj dana . Za put od Troade do Filipa bilo је potrebno, prema Djelima 16, 11 ј dalje , trj dana, odnosno pet dana u slucaju suprotnog vjetra (Djela 20 ,6). Tako Ьi se ukupna udaljenost jzmedu Efeza ј Filipa mogla prijecj u sedam do devet dana, ј u pogodni.Jn oko1nostima putovanje se u оЬа smjera moglo okoncatj za dva tjedna. Tako је pet putovanja, za koja о ро Dejssmannu о podacj postoje u samom tekstu, moglo Ьitj napravljeno u razdoЬlju od ~st tjedana, а ona cetirj planirana pu­tovanja u cetjri do pet tjedana.

Buducj da treba mnogo v~e vremena da se prjjede put od Filipa do Rima, Dejssmann smatra da ovaj vremenski cjnilac snaz­no potvrduje tezu da је Poslanjca Filipljanima napisana u Efezu.

2. Postojj natpis u Efezu kojj odgovara onom ~to znamo iz Poslanice Filipljanima 1 ,1З; 4,22. Pogledaj analizu tih stihova. Ео fez је Ьiо sjedi~te zamjenjka upravjtelja kolonjje i trebao је jmati pretorjjansku gardu.з9 "Carev dvor" mote oznacavatj drtavne fio nancjjske sluzbenike; а postoje ј neke druge pogodnostj ove teze, npr. broj pretorijanske garde (u Rimu oko 9000) smanjuje se, а za nju se kaie kako su svj culi da је Pavao zatvorenik. radi Кrista (ЏЗ).

З. U vrijeme Djela 19 Pavao је Ьiо samo jedanput u Filipj­ma, ра jzjava "pocetak evandelja" bolje odgovara ako је razdoЬlje od osnivanja crkve u Filipima ј pjsanja Poslanice Filip1janima krao се. Planovi spomenutj u Filipljanima 2 odgovaraju prikazanom mjsionarskom putu opisanom u Djelima; Filip1janima 2,19; Ti­motejevo putovanje jest ono jz Djela 19 ,22 (usp. 1. Korincanima 4,17; 16,1 0), а Pavlqv planirani posjet iz 2,24 (i 1,26) jest onaj ostvaren u Djelima 20,1 (usp. 19,2 1).

S druge strane, ne slatu se svj s ovakvim pojstovjecjvanjem Djela ј Poslanjce Filipljanima. Tako npr. P.N. Harrison smatra da Pav\ova kretanja nakon onih iskustava iz Djela 19 ne pokazuju u­zurbano napustanje Efeza (usp. Ј. Kor.l6,5o9) i da te~ko odgovao raju namjeri covjeka kojj рј~е da се "uskoro" (Fi1.2,24) ponovno posjetjti Filipe. lpak, ne znamo kojj је razlog da је produzio bora· vak u Efezu ( 1. Kor. 16,9); mozda је nakon njegova oslobodenja do~lo do takvog razvoja situacjje da mu se isplatilo produziti bo­ravak u Efezu о dakle, nakon pjsanja Filipljanima.

25

FILIPUANIMA POSLANICA 4. Po.stoji јо~ poneki pokazatelj prema kojem је poslanka

mogla Ьiti napisana ranije. Djela 19,22 potvr<!uju prisutnost Тi· moteja uz Pavla u Efezu, dok se njegov boravak s Pavlom u Rimu nigdje ne spominje. А prema Filipljanima 1 ,1, Timotej је trebao Ьiti uz apostola Pavla.

Filipljanima 4,10 govori о telji Filipljana da Pavlu pohlju ~о~о~: n~ to nisu mogli jer nisu "imali prigode". Ovo te§ko da је Jstma ako Је poslanica pisana u vrijeme rimskog zato~eni~tva, jer se u_ tom slu~aju primjedba u 4,16 odnosi na razdoЬlje od prije 12 godma, а apostol Pavao је u me<!uvremenu, ponovno оЬi.Ьо Ма· kedoniju (Djela 20,3) i Filipe (20,6). Da se poklon spomenut u 4, 15-16 odnosi na prvi pokJon, o~ito је i iz povijesne primjedbe da је to bilo u "po~etku evan<!elja" (4,16). Каkо da se Pavao vra~a na taj prvi posjet kada ih је posjetio barem dva puta u me<!uvre· menu, а јо! im pripominje da njsu imalj prigode dati mu daljnje darove! Као !to T.W. Manson primje~uje: "Ako је Filip/janima napjsana iz Rima, onda se Pavlova napomena u vezj s darom ne mote razumjeti doli kao prjjekor, i to sarkastj~an prijekor!"40

Ako је, pak, pro~lo samo tri Ш tetiri godine od prvog dara, tada је istina da Filipljani nisu imali prilike poslati slijede~i dopri· nos, jer је u to vreme Pavao Ьiо na istoku ili u "gornjim krajevi· ma", Djela 19,1.

С.Н. Dodd primje~uje na ovaj argumenat da Filipljani za Pavlova boravka u Efezu njsu mogli Pavlu pomoci jer su i sami ы. li pritisnuti financijskim te~ocama (2. Kor.8;1·6). Tako<!er napo­minje da је Pavao u to vrijeme prikupljao novac za si.roma!ne ti· dovske kr~ane, te da se Ьојао primati osobne darove da ne Ьi Ьiо optuten za nepravilno raspolaganje novcem. No Pavao nigdje ne spominje njihovu pro!lu fmancijsku nesta~cu kojom Ьi mogao оЬ· jasniti njihovu nemogu~nost slanja dara; !tovi!e, 4,10 kao da na· govje§tava da su Filipljani imali novaca usprkos si.roma!tvu samo eto, nisu imali prilike dostaviti mu pomoc. Druga poslanica'кorin~ ~anima 8,3 spominje da su, usprkos siroma!tvu, uspjeli sakupiti "i preko mogu~nosti" . Pavao izri~ito nastojj izbje~i optutbu da је poblepan (2. Kor. 12,Ј 4.19); ipak, ni§ta ga ne smeta da prihvati dar od Filipljana (iako ga ne trati, 4,17), jer је s njima povezan posebnom svezom ljubavi, ро kojoj • ~ini se . crkva u Filipima ost· varuje posebno mjesto u njegovim o~ima (vidi 4,15: "nijedna

26

UVOD Crkva ... doli vj jedini").

Jezj~ne i idejne sli~nosti Poslanjce Filipljanima s ostalim Pavlovim poslanicama smat ramo drugorazrednim kriterijem, jako mnogj strucnjacj temelje svoje teze о ranjjem postanku Poslanice Filip· ljanima upravo na pokazivanju Jjterarnih sli~nostj ј teolo~kih рО· dudarnosti s 1. ј 2. Korincanima ј Rimljanima. Tako npr. Light· foot korjsteci se jezicnjm usporedbama, pokazuje slicnosti s Pos· lanicom Rjmljanima, dok Duncan istim nacinom pokazuje slic· nostj s 1. i 2. Korincanima te zakJju~uje da su nastale neposredno prijc Poslanjce RjmJjanima , а ne vice versa, kao sto zaklju~uje Ljghtfoot. 4 •

Postoje barem dva razloga koja govore protjv rekonstrukcjje nevolja u Efezu ili okolicj koje su dovele do hapsenja ј utarrmj~e­nja te svega nadanja i strahovanja izraienih u Poslanicj Filipljanj. ma.

1. Ј . Schmjd smatra nespominjanje pomocj za siromasne svete u Jeruzalemu "glavnim argumentom" protjv predlotenog mШjenja da је poslanica napjsana ranije.42 Znamo da је ta stvar uvelike zaokupila apostola ј odredila njegova kretanja u to vrjjeme (usp. 1. i 2. Korjncanjma i Rimljanima); а u pjsmu koje se proiz· voljno smjesta u vrijeme treceg misijskog putovanja nema о tome nj rije~j .

Ovo nespominjanje se inace opravdava time da је Tjmoteje· vo poslanje (u Djelima 19,22), а kojeje obecano u 2,19, moglo Ьi· tj upravo iz tog razloga (vjdj Harrjsonovo tumacnje, cit. тј. str. 258-259), i dodaje da im se Pavao nadao uskoro prjdruiitj. Ј.Н . Mjchael napominje da је uputa za prikupljanje za Jeruzalem mog· Ја Ьiti porucena ро Epafrodjtu.

2. Drugj razlog kojj opovrgava efe~u tezu jest ovaj kojj Schmid naziva "odlucujucim argumentom protjv postavljanja bilo koje hipoteze, osjm rimske".43 Ukratko, stvar stojj ovako: ako se Pavao zajsta naSзo u rukama vlasti u Efezu (ili bilo gdje drugdje ), kako to da njje jskorjstio svoju povlasticu rimskog gra<!anstva ј prizvao se na cara44 te time osujetio bilo kakvu optuinicu koja је mogla Ьitj podjgnuta protiv njega? U Filipljanima 1,20; 2,17 vjdi se da jshod sudenja moie Ьitj koban, tj. da se racuna ј sa smrcu. Ako је Pavao Ьiо u tako ocajnoj sjtuacjjj da је svakj cas mogao Ьi·

27

FILIPUAN/МA PO!JLAN/CA ti osullen na smrt, kako to da nije utinio ono ~to је utino u Ceza­rejj te inzistirao na ponШenju svih odluka lokalnog suda ј da se titav slutaj prepusti Rirnu? Postoje tri moguta odgovora na ovo pjtanje.

Pivo, rjetnik u 1,'23 i 2,17 mote oznatavati situaciju koja i nije tako strama da Ы se Pavao Ьојао sudske presude i smrti. Ta­ko Michael interpretira da u vrijeme pisanja aposto1 nije bio u stvarnoj opasnosti, jer jos uvijek razmatra i mogutnostj osloЬolle­nja, dakle, tivota, а ne samo smrtj (1 ,20 ј dalje ); 2,17 tumati op-6enito kao Pavlovu apostolsku slu:Љu u kojoj se radi evanllelja trolio. Ipak, na temelju stihova 1,20.30; 2,27-28 ј 3,11, а i 2. Ti­moteju 4,6, gdje se ponavlja usporedba frtve i ljevanice, vidimo da је rijet о mnogo ozbiljnijoj sjtuacђi od one svakodnevne (usp. 1. Kor .15 ,З 1; 2. Kor.4,10-11 ); radi se о stvarnoj opasnosti za Pavlov !ivot .45

Drugo, Pavao је mogao upasti u ruke nekima koji su htjeli njegovu smrt ilegalnim, neslutbenim putem; ne mora blti da је Ьiо doveden pred slutbeni sud. Ako је nevolja potekla od razjare­nih lidova (Djela 20 ,19) ili razularene rulje, prizivom na rimsko grallanstvo ne Ы ni~ta postigao; ta је mogutnost јо~ vjerojatnija a­ko se 1,30 uzme doslovno. Njegov sadasnji "Ьој" (aglJn) је " isti" onom koji је vec vodio u Filipima (Djela 16), tj. misli na onaj ne­zakonitj nered u kojem ga rimsko grallarfstvo nije spasilo od !Ља­

nја , klada i sramote zatvora. Poslanica Rimljanirna 16,7 govori о Androniku i Juniju kao

njegovim "suuznicima"; bilo је sugerirano da su onamo zajedno dospjeli zbog protukr!Canske bune pot.aknute od l;jdova (Djela (20,19) te da Pavao nije telio jskoristjtj svoje pravo jer Ьi ovu dvo­jicu kojj nisu ЪШ rimski grallani ostavio na cjedilu.46

No to је vec podrutje nagallanja. Ako је Pavao Ьiо u smrt­noj opasnosti u Efezu ј iz nekog razloga odblo da se posluij svojom povlasticom koja Ьi ga izvukla iz nevolje, onda motemo zajedno s Mjchaelom samo reci da su nam njegove tamosnje okolnostj ne­poznate ј da , buducj da nam nisu poznatj sudovi u Efezu i okoHci, ne znarno sto је znatilo irnatj rirnsko grallanstvo u tom kraju.47

Tirne dolazirno na tradicionalno prihvaceno mi!ljenje о nas­tanku poslanice ј situacjji u kojoj ona nastaje. Razlog za!to apos­tol ne spominje priziv na cara motda је taj da Ьi ga takav priziv i

28

UVOD

doveo pred suce u Rimu. Smrtna presuda dolazi upravo od Vrhov­nog carskog suda u Rirnu, i on ne moze, ljudski gledaju~i . vise nis­ta utiniti. Prjjetnja njegovom tivotu vrlo је stvarna, ali on zna da mu је Zivot u Bozjirn rukarna ; usred previranja csjecaja straha i na­danja u poslanicj (2,23-24) on otekuje presudu koja се Ьitj bogo­dana prilika da se proslavi Krist - Ьilo fivotom, bilo smrcu ( 1 ,20).

Krug n&Seg istrativanja time se zatvorio. Ponovno smo _na mogucnostj da је Poslanicз Filipljanjma napisana za rimskog su­Zaпjstva. Pitanje , dakako , ostaje otvoreno. Mislimo da је G.S. Duncan previ$e siguran kada tvrdi ''da su argumenti toliko jakj (za еfе§ш tezu) da је pitanje nastajanja Posla.nice Filipljanima u Efe: zu jedanput zauvijek rije~eno."48 lstina је da su Duncanovj argu­mentj uvjerljivi, no јо~ su uvijek nedostatni za potpunu uvjerenost i sjguшost . Za razliku od njega, Heinzelmann prihvaca tradiciona­lan stav, ali priznaje da se on moze prihvatjti " uz velikj oprez"49 i da u ovom vaganjuS о mora Ьiti dopusteno da оЬје teze imaju svo­jih argumenata ј da ni jedna nije apsolutno sigurna.

Dakle, moiemo blrati izmedu rarlijeg datiranja, negdje na prijelazu 54/55. ро. Kr. u vrjjeme dok је Pavao zatvorenik u Efe­zu ili okolicj. То је prvj postavio Mjchael , i s tjm mШjenjem danas se slai.e G.S.Duncan.s 1 Mozemo se opredijeliti za kasnjje datira­nje, u vrijeme Pavlovog sutanjstva u Rimu , prema Djelima 28,30, koje је zapocelo 61 . ро. Кr. (prema Keenedyju), а trajalo је do potetka 63. po.Кr.(prema Schmidu).

111. AUТENТICNOST 1 CJELOVITOST

Pod autenticno!Cи razumijevamo tvrdnju da је poslarlica za­ista djelo aposto1a Pavla; vidi se da pismo sadrti ocite znacajke о­sоЬе i karaktera apostola Pavla. Ne postoji ozbiljrliji prigovor iz­vomosti poslanice u cjelini, osim djjela 2,5-11 (za koji pogledajte dodatnu Ьi~e~u na str. 83

Rana crkvena literatura svjedotj da је Filipljanjma poslanica bila dobro poznata. "Jasni tragovi" poslanice postoje u Polikarpo­vom Pismu Filip/janima s pocetka drugog stoljeca,5 2 а i ranije u djelima lgnacija i Кlementa 1. Od tog vremena nadalje postoji u pisanjjma lreneja, КJementa Aleksandrijskog ј Tertulijana te osta-

29

FILIPUANJМA IOSLANICA Uh obilna grac1a koja potvrduje poslanicu. Uostalom, ona је poz­nata i mec1u heretjcima.

Qelovitou poslanice potvrdena је neprekinutom tekstual­norn tradicijom pjsma u kojoj se poslanica uvjjek pojavljuje kao cjelina kakvu 1 danas posjedujemo. Postoje jpak razne sugestђe koje na temelju nag)e promjene u raspolounju, tonu, stilu ј sadr­!aju na potetku З. pog)avlja osporavaju cjelovjtost poslanice. А i izjava (З,IЬ): "Pjsati vam jedno te isto meni nije dosadno, а za vas је sigumije': vet dugo mutj Ьibblare . Na koje "iste" stvari Pavao misli? Njegov ogorten napad na judaizante (3 ,2 ј dalje), te daljnje osuc1ivanje onih "neprijatelja krifa Кristova" (3,18 i dalje) koji mogu Ьiti Ш Zidovi, ili poganski vjernici koji su odbacili drtanje moralnih zakona (vidj Kornentar), kao da odudaraju od opteg to­na poslanice, koji је osoban, Ьlag i ljuЬezan . <>sim toga, izjava: "Uostalom, brato moja" (3,1а) zvuti kao zakljutak pisma koje se zatim produtuje za puna dva pog)avlja. Za to postoje dva obja!­

njenja. 1. Tekstje umetnut. Nagla promjena u 3,1Ь objdnjava se ti·

rne da su ti stihovi u stvari dio nekog drugog Pavlovog pisma, koje te na neki natin uplelo u kanonsku poslanicu. К. Lak.e predlate da је taj wnetnuti dio odjeljak 3,1Ь-4,3,53 ali se ug)avnom ne sla­ha oko duljine ulomka za koji se pretpostavlja da је naknadno u­metnut u poslanicu. Tako McNeile-Williams smatra da је to 3,2· 4 1 а Мichae1 da ulomak zavdava stihom 3,19. Nema pisanih do­~ koji Ьi potvrdili teoriju koja poliva na (а) pretpostavljenom neslap.nju 3. pog)avlja s ostalim dђelom poslanice, i (Ь) na proЬie­matitoom stihu iz Polikarpove poslanice 3,2, u kojem spominje Pavla koji "vama је pisao kada је Ьiо odsutan".54 Mou se naslu­titi da је Pavao poslao vile pisarna crlcvi u Filipima, !to је vrlo vje­rojatno i razшnJjivo.s s No da ta jedina "potvrda" dokazuje podj­jeljenost kanon.ske poslanice, vee је rnanje vjerojatno. Da је sve to sшnnjivo, pokazuje i to da Ј.Н. Mjchael smatra kalco tekst 3,1-19, iako Pavlov, nije uopte narnijenjen Filipljanima, vet nekirna "s kojirna se Pavao dopisivao, а о kojima nilta ne znamo."56

2. Pisanje је prekinuto. Nag)a se promjena mot.e oЬjasnitj pretpostawom da је Pitvao u diktiranju bio iznenada prekinut vi-­jeteu о nekim zЬivanjirna, iJi na mjestu gdje је diktirao, Ш (vjero­jatnije) u samirn Filipima, а to ga је navelo na to da Ьеz prijelaza

з о

\ 1

UVOD pocne odmah pisatj protiv neprjjatelja evandelja. U оЬа slucaja ci­ni se da se ova o~tra opomena tice judaizanata, koje' mozemo pre­poznatj u З. poglavlju. Ovakvo tematsko skretanje ј podrobna ob­radba novonastale situacjje ili nadosle opasnostj tjpicna је za Pav­la. U ovom slucaju, sjtuacija koja је nastala saznanjem ovih uzne­miravaju~ih vjjesti odrazava se u promjenj :;tila pjsanja, zustrini diktjranja koje postaje brze te u ponavljanju rijecj (usp. 3,2.7-9). Uocava se ј to da se Pavao vratio temama koje је vec pro~o da Ьi ih bolje objasnjo. Sve to upucuje na tovjeka kojj је zapaljen za Bozju jstinu ј koji се poduzetj sve da ta jstina ostane netaknuta u njegovoj oЬijuЬijenoj crkvi u Filipima.

U tom Ьi slucaju: "Uostalom, braco moja, radujte se u Gos­podjnu" (3 , 1а) Ьiо namjeravanj zavrsetak poslanjce. Pavao је u tom trenutku prekinut uznemjravajucom vjjescu, te odmah diktj. ra zestoko izrazenu opomenu. "Jedno te isto" sto pise, uvod је u ozblljna upozorenja koja slijede protiv judaizanata. Moguce је da је Pavao vec u nekom ranijem pismu, koje ne posjedujemo, pisao о nevoljama judaizantskog pokreta i zapalio svoje titatelje da se odupru njegovim jarosnim protivnicima ј opadacima. Mozda је u­pravo t.uo о obnovljenoj djelatnosti judaizanata u Filipima, te smatra potrebnim ponovno ih opomenutj da otuvaju crkvu. Ova poduza obradba zavrsava stihom 4,1, opcenjtom napomenom da budu cvrstj u Gospodjnu protjv Ьilo kakvih duhovnih opasnostj te

vrste.

IV. PRIGODA 1 SVRHA POSLANICE

Vec smo spomenuli situaciju apostola Pavla kao zatvorenika i njegove planove ako, ро milosti Bofjoj , bude osloboden (vidi str. 17. i'dalje ). Namjere da po~alje svoje prijatelje, Timoteja ј Epafr.o­djta, takoder smo spomenuli u onim nabrajanjima putovanja od mjesta zatocenistva do Filipa ј natrag. Naoko је poslanica nastala jer је Pavao imao priliku poslati је ро Epafroditu (2,25 i dalje); а htio је i na poseban nacin preporucjti dragog Epafrodita нjegovoj subraci u crkvi da razoruza svaki kritjcizam koji Ьi se, motda, ро· javio da oklevece Pavla (vidj analizu ovih stihova). E.F. Scott spo­minje da је g)avni razlog nastaлka Poslanjce Filipljanirna taj da E­pafroditu osigura dobar prjjem. s 7

31

FILIPLJANIMA POSLANICA Svakako da postoje ј drugj razlozi za pjsanje poslanice osirn

tih da se poruёi kako је apostol Pavao dobro, usprkos ёinjenici da је u zэtvoru i da se Epafrodit trebao vratjti.

1. U 1 ,5; 4,1 О .14 i dalje Pavao top1o zahvaljuje na novcanoj pomoci koju је netom doЬio od crkve ii Filipa. Filip1jani su su­dionici u aposto1ovoj sluzЬi od dana kada је napustjo Filipe prili­kom svojeg prvog posjeta (1 ,5; 4,15), usprkos njihovom sirom~t­vu. Darove su mu pos1a1i u So1un (4,16) ј u Korint (2 Kor.I 1,9); 'sada, kao krunu svemu, crkva је poslala Epafrodjta da "s1uzj" Pav-1u, u "potrebama" (2,25), kako darom kojj su ро njemu pos1alj (4,18), tako ј svojom Ьlizinom i suradnШvom (2,25.30).

Ovu painju Pavao izrjcjto pohvaljuje. Na pocetku posebno spominje "nadglednike ј posluzjte1je", (1 ,1) jer su vr1o vjerojatno oni bili pokretaci te organizirane pomoej. s 8 lzraiava zahvalnost uzvИenjm rjjecima, ј time pokazuje da cjjenj te darove ne samo kao da su njemu dani radj njega vec ј radi evantle1ja ј dje1a Gos­podnjeg opeenito. Njihova ucesta1a painja ј pomoe pomafu pro­mjcanju aposto1ske sluibe. То је "njihov udjo" u "Evantteђu" (1,5). Epafrodjt "posluiuje" (2,25) - rjjec koja oznacuje neku svetu sluibu, rad poduzet iz vjerskog interesa.59 lznad svega, sam је Bog zadovo1jan onime ~to su Filip1jani ucinili (4,18). P1od ove jskrene s1uibe i preuzimanja tereta - kako aposto1ovih, tako ј onih u s1uzЬi evantte1ja - najbo1je је izraien u 2. Korjncanima 9,12: "Jer, ovo bogosluZлo posluzjvanje ne samo da podmiruje oskudj. cu. svetih nego se i oЬilno prelijeva u mnoge zahvalnjce Bogu". А Bog је takvom irtvom zahva1nicom, koja је "1jubav ... dje1om ј

istinщn" (1. lv.3,18), izrjcjt.o zadovoljan (НеЬ.1З,1 5.16). 2. Ocito је Epafrodit prenio i novostj о nekirn nevoljama u

Filipirna. Razdor је ono ~to се najuspewije pokvariti dobru repu­taciju crkve. А da је Ьilo nejedinstva i neslaganja u nekirn pitanji­ma - vidimo ро 2,24.14; 4 ,2, а mozda ј 1,27. Cesta upotreba izra­za "svi" (1 ,1.4.7 / dva puta/, 8,25; 2,26; 4,21 ), koje Ljghtfoot oz­nacuje kao "promjs1jeno ponav1janje", moie se povezati s Pavlo­virn pozjvom na jedinstvo ј s1oznost. То neprestano ukljucivanje svih pripadnika crkve aposto1 upotreЬljava da ih podsjetj na stetnost razdora i svada, а predstavlja ј nenamet1jivo, ali djelotvorno, negi­ranje stava koji su neki moida lauzeli, smatrajucj da su izgubili Pavlovu nak1onost. Nada1je irn predocuje najvjsi prirnjer ponjznos-

З2

1 UVOD

tj u 2,5-11 da ih podsjeti kako na pravo razumijevanje njihova po­ziva Ьiti "u Kristu" kao udova njegova Tije1a, tako i na odretleno ponaSзnje koje irn ta povlastica namece.

Cini se da postojanje "savrsenih" u crkvi takoder predstav­lja proЬlem . lako se takva skupina krscana ne spominje imenom, ocjto је da irna onih koji su vjerovali da su vee duhovno "dosegli" najvise. Pavao upravo u tim oko1nostirna spominje neke koji "drukcjje mjsle" (3,15) - samodopadno "savrsene". On је netom potvrdio da jos njje dosegao savr~nstvo , prema kojem svejednako tezi. E.F. Scott 'daje u vezj s tirn prikladan zak1jucak: "Ne moie se sumnjati da Pavao ovdje (u З. pog1avlju) govorj о pitanju о ko­jem se zestoko raspravlja1o u crkvj u Filipirna". 60 Slijedeca opo­mena odnosj se na malodusnost u razdoblju nevo1ja. Nek.i u1omcj poput 1,27-ЗО; 2,15; 4,1 sadrie tragove da је mlada crkva u Fili­pirna, smjestena u poganskom sv~etu ј suocena sa stalnim napadj­ma judaizanata, popustala pred nevo1jama. Poslanjca је ohrabru­juci dokumenat koji aposto1 Pavao, i sam suocen s mogucnoscu poguЬljenja, upucuje svojirn 1juЬljenim Filip1janima da ih rastrka­ne okupj i ohrabrj da s njirn djje1e Кristovo trp1jenje (3,10-11) te da ostanu vjernj i cvrstj ј pred svojirn protivnicirna.

Е. Lohmeyer jde tako da1eko da citavu poslanicu objasnjava temom mucenistva. Ро njemu - u cemu ga vecina strucnjaka ne

· s1jjedi . Pavao mucenik potice progonjenu crkvu u Filipirna na ustrajнost. То smatra g1avnim motivom cjtavog pjsma. lstina је da postoje pokazate1ji da је crkva u Filipirna prolazila kroz te~oce zbog svoje vjere (1 ,29-30); ipak, neki dodatnj argumentj koje Lohmeyer iz toga izvodj su dvojbenj. Prirnjerjce, sugestjja da spo­minjanje "radostj" u Poslanjci Filip1janima uvjjek oznacuje "ra­dost u mucenjstvu"61 pretjerano suzuje smjsao rjjecj na mnogirn mjestin1a. Uopce је Lohmeyerov pristup prevjse krut, а i ovisj о pocetnim pretpostavkama te razumjjevanju raznih oko1nostj oko pjsanja pos1anjce koje se potom uguravaju u tekst.62

Promjena stila ј teme u 3,1Ь ocjta је svirn cjtateljjma ј tu­macj se na razne nacine. 6 з Pretpostavljajucj da је З. poglavlje od­stupanje od cjeline zbog netom primljenih vjjestj о novirn pokusa­jjma judaizanata (tj . zidovskih krscana kojj su apostolu bili stalno za petama, potkopavali njegov aposto1skj autorjtet te razaraJj vje­ru njegovih obracenika inzjstiranjem 113 punovaljanostj zjdovskih

з з

FILIPUANIMA POSLANICA obred.a kao nufnih za spasenje), moze se to poglavlje smatratj јо~ jednim razlogom za pisanje poslanice. Istina, opasnost se tek nazi­re i njje se posvema nadvila na crkvu. Filipljani ј о~ nisu frtve kri­vovjerja; ina~e Ы im Pavao pisao vrlo odredeno. Opasnost је, kako је on vjdj, tek mogucnost u Ьliskoj buducnosti, te ih on unaprUed opominje, razbut1uje i poziva na budnost.

У. OSOBIТOSТI POSLANICE

"Pismo odi~ top1inom i srda~no~u; osnovicaje radost".64

Svi komentari potvrt1uju ovakav dojam ~ita!elja, i on oi:>likuje naj­izra!ajniju karakteristiku koja odvaja Poslanicu Filipljanima od cje1okupnog Pav1ovog pisanja. lzraz "radost" javlja se u glagols­kom i imenskom oЬliku ~snaest puta u ~etiri poglavlja poslanice. Вengalov dobro poznati komentar potpuno је opravdan: summa epistolae; gaudeo, gaudete. 6S

Prava vrijednost ove. konstatacije 1efi u tome da se Pavao ra­duje, iako је u posebno te~om polofaju . Primjer ~ovjeka koji је preispunjen rado~u i njegovi poticaji da se "raduju u Gospodinu" ne proiz1aze jz nekog sigurnog i zaЉcenog tornja. Naprotiv, pisac је i sam zatvorenik, i to onaj kojj o~ekuje presudu koja mote zna­~iti njegovu smrt; zaista, s malo suufivljavanja u njegov ро1о1ај ,

motemo osjetjti brigu ј napetost iza stihova 1,20.22-23; 2,17; 3,10-11 .

Radost koja је p1od Duha (GaL5,22) nije nekj J71aglj~ast os­jecaj koji nas trenuta~JlO podii.e da Ы nas u slijedecem trenutku napustjo_ Aposto1 ne pada u о~ај i depresђu , usprkos okolnostj. ma kojima је okrufen. Iz v1astjtog iskustva zna ~ta zna~i blti pri· tisnut nevoljom i oskudjcom (4,12), а ipak nikada ne posustaje (vidi 2. Kor.4,8-10). On u ovom pismu dijeli svoju tajnu.

U 4 ,6 pi~: "Nc budite zabrinuti ni za §to". Motemo Ьiti si­gurni da se prije takve izjave on sam oborufao njemu poznatim mirom i sigurno~u kroz "molitvu i promje". Time је zadoЬio mir Botji i radost Gospodnju kao svoju stalnu snagu.

Razlog njegovom radosnom "zra~enju usred o1uje i fivotnih te~oca" . von Huge1ov sa.ietak aposto1ova stanja izra!enog u pos-1anici . jasno је postavljeп: tivotonosna povezanost s Кristom. lz­java: "Meni је fivjeti Кrist, а urnrijeti dobltak!" (1 ,21) otkriva ka-

34

UVOD ko је du~ njegovana ј Шсепа u vrijeme nevolje, а i s obzirom n.a buducпost, potpuпo neovisno о tome !to се blti s tije1om ( 1,20). Stovi~. ova nada u buducпost pothranjivana је obecanjem Gos­podnjeg povratka u slavj, ~to se poput niti u tkanini prov1a~i kroz poslanicu (vidi 1,6.10; 2,11 ; 3 ,20-21 ; 4 ,5).

Pav1ova ve1ika amblcija jest da produЬljuje svoju zajednicu s Кristom (3,10). lpak, to njje neka misti~na pobotnost poput gr~­kih misterjjskih kultova (kako to misli Djbelius). 66 Оп ne zabo­ravlja mis1iti па druge (1 ,24-27); ј djo njegove radosti ostvaruje se dok moli za Filipljaпe (1,4.9-10) i dok o~ekuje da se i oni raduju poput njega (2,2). Pavao se ne raduje samo nekim uzmenim js­kustvima s Gospodinom (2,17) ј fjvotu zajednШva ј molitve nego ј ovozemaljskim dogat1ajirna koje vjera ispunja duhovnirn zna~e­njem. Zato se raduje do1asku Epafrodjta ј njihovom daru (4,10); ј Pavao se raduje u uvjerenju da се Epafrodjt паiсј na top1u dobro­doШcu kada se bude vratjo u Filipe (2,28).

Apostol se moie jstinskj radovati sv)etlu kr~anske ljubez­nostj usprkos prUetecoj sjenj skorog poguЬijenja ; izпad svega, ne raduje se samirn tim stvarirna , nego "u Gospodjnu" samome (3,1; 4 ,4).

Ova nas mjsao vodj u uo~avanje sveko1ike jstaknutosti oso­be Gospodina Isusa Кrista u cjjeloj pos1anici. Ustvrditi da је posla­nica "puna Кrista" п ј је pretjeranost ; ona po~inje ~estim spomi­njanjem uzvi~n9g irnena (" Isus Krist" dva puta u prvom stihu te "Gospodina ISusa Krista" u drugom stihu) ј zavr!ava molitvom za milost " Gospodina Isusa Krista", gdje taj njegov potpun novozav­jetni naziv (u pavlovskirn pjsanjima) nosi u seЬi posebno zna~enje. 1 Pavao se mogao izrazjtj poput Wesleyja:

"Srce тј је Kristorn ispuпjeno, ј zudi svoj slavan sadriaj obzпaniti!"

Pav1ova kristologija u• 2,5-1 1 је locus c/assicus sa svojirn du­bokirn u~enjem о oduvijek-postojecem, utjelovljenom i uzvise­nom Kristu danom u oЬiiku pjesme, za koju Ј . Jeremias smatra da је "najstarijj dokumeпt па kojem se zidala cjelokupna kristo1ogija kasnijeg vremena". 6 7

Nagla~пost Gospodinove osobe i njegovog polozaja u fivo­tu vjernika i crkve nalazi se i u usputnjm spominjanjirna Gospodi­nove osobe. Vazan izraz "u Kristu" (ili "u Gospodinu", "u nje-

35

FIL/PUANIMA POSLANICA mu" ) vrlo se testo ul?otreЬijava u ovim poglavljima. Utjeћa је " u Кristu" (2,1). Pavao se raduje "u Gospodinu" (4,10) i poziva t ita­te1je da tine isto (3,1; 4,4). Ол se nada " u Gospodinu Isusu" (2,19) dok stvara planove za buducнost. Otekivanje moguceg os­lobodenja ј ponovnog posjeta Filipima opet је praceno izrazom " u Gospodinu" (2,24) .. Ako bude pu~ten te iћ bude mogao posje­titi, Ьit се to prilika da se ponosi "u Кristu 1susu·· ( 1,26). Snaga djelotvorne sluzbe нalazi se samo •·u njemu" ( 4 ,13). Tako se i po­stojanost vjernika odraiava samo dok on stoji tvrsto "u Gospodi­nu" (4,1).

Tako ј Epafrodjta trebaju primiti natrag ne samo srdatno ј u ljubavi nego ј "u Gospodinu" (vidi komentar uz 2, 19). Pavlovo zatotenj~tvo је "u Кristu '', tj . suzanj је jer је vjeran Gospodjnu (1,13). U 2,5 stav koji treba upravljatj kr~aninovim tivotom mo­ra Ьiti kakav је " u Kristu (susu", tj. kao ~to udovi imaju stav ka­kav ima i glava. 68

Pavlova izjava " Meni је zjvot Кrist" ( 1 ,21) najotitije је pot­krjjepljena samom poslanjcom. Svaka njegova misao i svaki dio njegova zivota Ыо је neposredno vezan za onoga koji ga је "zaћva­tio" (3,12). Njega upoznati ј sviJna obznanjti · Ыо је Pav1ov najvi­~ ideal i cilj, tako da se u posljednji dan "nat1e u njemu" te da Кristovom pravedno~u opravdan primi nagradu vi~njega poziva Boijeg u Кristu Isusu na slavu i hvalu Вoiju (1 ,11).

Dva preostala izraza zasluzuju n~u pafnju dok promatramo upotrebu rijeti u poslanici. Proutavanje Pavlova jezikoslovlja upu­cuje na zanim1jivu tinjenicu da on nerijetko safimlje temu ili predrnet doblne poslanice u jednoj istaknutoj rijeti ili retenici. 69

Tako se npr. sugerira " pravednost Воfја" za Poslanicu Rimljani­ma, "punina" za Poslanicu Kolo§anima, а "nebeskj prostori" za Poslanicu Efezanima. Mozemo se zapitati kojj Ы izrazi ili izraz oznatili Poslanicu Filipljanima, ako је istina da је taj postupak prev~ pojednostavljen. Dva se takva izraza namecu.

l . Zajedootvo, koinonia, bogata је novozavjetna rijec, tot­nom znatenju kojemu је posvecana mnoga studija.'O U osnovi oznatuje "sudjelovanje u necemu s nekim"; ј njeno znacenje da kr~ani djje1e met1usobno zajednitka bogodana dobra (npr. "evan­delje" u 1,5 ; "Svetog Duha" u 2,1) daleko је vainije od popularne

36

UVOD ideje da је zajednj§tvo (samo) sudjelovanje s ostalim kr~anima u prijateljskoj atmosferi javnog sastajanja.

Lohmeyer smatra da Pavao nijedanput nije upotrijeЫo tu ri­

jec u ovom drugom smislu. Njegova uoЫcajena upotreba te rijeti oznacuje sudjelovanje u necem objektivnom, u nekoj izvanjskoj stvari odvojenoj od samo subjektivnog iskustva, ne~to poput "stvarnog, objektivnog djela", kako је to nazvao Lohmeyer.' t

Totno odredjvanje znacenja koinonia u nekom tekstu odre­dit се kontekst. U odredenim slucajevima (kao Rim.l5,26; 2. Kor. 9,13) oznatavat се darezljivost, i to praktjtno ocjtovanu. То је darezljivost koja se opipljivo ј stvarno izraiava u tinu davanja ; ta­ko ta rijec mote oznacavatj npr. ј novcani doprinos (Rjm.l5 ,26).

Za oznacavanje "sudjoni§tva, dijeljenja" moze se citirati 2. Korincanima 8,4, dok Djela 2,42 ј GalaCanima 2,9 tinj se da uzi­maju rijet u znatenju suradnj§tva.

Ideja koja se provlatj kroz Poslanjcu Filipljanjma iza izraza koinдnia otituje se u Filipljanima 1 ,5. 7: "suzajednjtarj".; u 2,1 ; 3, 10; 4 ,14 ј 16; "oni kojj djjele" medusobno, "odrazavaju vezu". Od navedenih mjesta teolo~i su najvafnija:

а) 1,5: "(zbog) v~eg udje1a (koinonia) u Evandelju". Ovdje rijec oznatuje predmet Pavlova zahvaJjjvanja Bogu . Ali na §to se totno odnosj to zaћvaJjjvanje? Те~о је pretpostavjti da apostol ne misli na praktjtnu pomoe koju su mu Filipljani slali "od prvog dana", §to se vjerojatno odnosi na razdoЬije "u pocetku Evant1e­lja" (4,15). Oni su nastavili pokazjvati svoje zanimanje za Evant1e­Jje opetovanim darivanjem. Tako Ьi ovdje znatenje Ы1о : "va~e su­radni§tvo u Evandelju, u pomaganju Evande1ja" (tako Lightfoot). :akv~ upotreba prjjedloga eis, kojj se prevodi kao "u", potkrjjep­IJena Је otkricem papirusa u kojima eis ozantuje nekj predmet za koji se ~ovac placa u stavcima nekog ratuna.72 Tako su Filipljani pokazali stvarnost svojega sudioni§tva u Evandelju ne samo ро "u­

nutarnjoj radosti u evan<telju vec svesrdnim pomaganjem na korjst evandelja". 1 з

Ne trebamo, jpak, ogranititj znacenje na samo novtano po­maganje crkve. U 2. Korjncanima 9,13 prijevod "velikodu§no za­jednistvo" najbolje odgovara okolnostima, ра ga mozemo upotri­jeЬiti i ovdje. DarezJjjvost је kao kr§canska vrlina bila glavna ka­rakterjstika vjernika u Filipirna, te apostol s razlogom slavi Boga

37

FILIPUAN/MA POSLANICA za njegovo djelo milostj u zivotima njegovog naroda, kojj је poka­zao jstinitost svoje vjere darivanjem (2. Kor.8 ,1.2).

Н. Seesemann74 u ovim stihovima ne vidi da је rjjet о prak­tjtnom daru crkve, te smatra da koinonia oznatuje njihovu vjeru u Krista kојџ је propovijedanje evandelja ostvarilo јо~ prvog dana, tj. na dan njihova obracenja. No ne smjje se zaboravjtj da је za Pavla uvijek "vjera ljubavlju djelotvorna" (Gal5,6); ljubav se mo­ra utjelovjti djelovanjem . Tako se ovdje dva glavna znatenja koi­nonia medusobno ispreplitu.

Ь) :;џ; "kakva zajednШva (koinonia) Duha". U interpretjra­nju ovog ulomka glavno је, је )ј izraz u genjtjvu , " Duha", subjekt ili objekt , tj . treba li uzetj da је "zajednistvo ostvareno ро Duhu Svetome, zajedni~tvo koje on tinj mogucim" ,75 iJi "zajedni~tvo u Duhu Svetome" koje nastaje tim vjernik posje_duje Duha.

Za daljnje informacije mogu se proutiti studije Seesemal\na i A.R. Georga ;7 6 za sada mozemo prihvatjtj presvjedotavajucj stav Seesemanna da se genitiv ovdje treba uzetj kao objekt, tj. "kakva zajednШva u Duhu", "zajednica s Duhom" (Ruptjc).

Seesemann smatra da Pavao uzjma vjernikovo posjedovanje Duha Svetoga jstinom koju su njegovj tjtatelji prihvatili i iskusili, kao npr. u Galacanima 3,2. Postoji usporedan tekst u 1. Korinca­nima 1,9. gdje је znatenje "zajednШvo u Krjstu";77 postoje ј pj­sanja ranih crkvenih otaca, kod kojih је koinonia pneumatos uze­ta u znatenju " imatj udjela u Duhu". 1, konatno, See~mann te­meljj svoj argument na ob/iku teksta, tj. na Pavlovom redu rjjeti. Uzima ova tetjri izraza u dva para. "Zajedni!tvo Duha" ј "srce i samilost" jdu zajedno kao ne~to unutra~nje u kr~aninu, za razli­ku od "utjehe" ј "bodrenja", ~to је neMo izvan njega. Smatratj ge­njtjv pneшnatos, - (od) Duha - subjektom, znatilo Ьi pokvarjtj o­vaj paralelizant, jer Ьi ono tada ukljutjvalo neko izvanjsko djelo­vanje vjerruka, umjesto njegovog subjektivnog jskustva, njegovog "udjoni~tva u Duhu", koje је, poput "iskrene samilosti, od srca", znatajka unutarnje kvalitete u njegovom zjvotu.

Kako se ро izlozenom moze Vidjetj, tinj se da је "djoru~tvo u Duhu" najboljj prijevod.

с) 3,10: "zajedni~tvo u patnjama njegovim". Mote se opet voditj rasprava oko totnog oznatavanja genjtjva pathёmaton autou, "patnjama njegovim". Mnogi se slazu da је genitiv ovdje

38

UVOD objekt , u smislu da Pavao sudjeluje u trpljenju svog Gospodina, а ne da se "zajedni~tvo ostvaruje ро Gospodnjem trpljenju".78

Lohmeyer ipak uzima ovu drugu varjjantu, s obrazlote~jem da је "njegovo trpljenje temelj zajednj~tva vjernikovog s Krjstom Ш Вo­gom"79 dodatak koji iz konteksta ne proizlazi. .

Misaono kretanje retenice vrlo је jasno, iako upravo ta rm­sao oduzima dah. Apostol zudi za tako osobnim ј intimnim poz­navanjem Кrjsta da moze uci u duboko iskustvo Isusova uskrsnu­ca ј trpljenja. NeoЬitan је red rjjeti. Kako to ~а. se uskrsn~~e ~po­minje prije kriZa? То se mote uvjerljivo objasшt~ ako se _pпsjet~~ da је, ро Pavlovu mШjenju , prilikom ovog pod1gnuca ~z mrtv~ 1 njegov narod podjgnut u tom jstom uskrsnucu, te da Је u Кr1stu ustao u novi zivot (Rim.6,4; Koi.З , l) .

Prema tome, samo ako smo u nama samima, ј to vjerom, is­kusili taj novj zjvot, njegov uskrsnuli zjvot, motemo ucj u dublne

njegova trpljenja.80

"Zajednjstvo u patnjama njegovim" jzraz је kojj treba pod­robnije protumatitj. Ne mozemo recj da Pavlova nevolja, zatote­nistvo ј progonstvo dodaje Ьilo ~to otkupiteljsko bolovjma izdrza­nim na Golgotj. Djelo otkupljenja Ьilo је potpuno ј konatno, bez mogucnosti da mu se ne~to doda. S druge strane , ne smijemo ovu jzjavu lisjtj njenog bogatog znatenja tako da ono oznatuje d~ је Pavao samo zamШjanjem sudje\ovao u trpljenju svog Gospod1-na, ili da ga na neki natjn sataljuje ј da trpj zbog Krista ili "s njjm" u nekom opcenjtom smjs\ll.

Misao о duhovnoj sjedjnjenostj s Кrjstom u njegovoj smrtj i uskrsnucu i ovdje је kljutna , kako је ј jnace u Pavlovom jskustvu ј utenju. Ova prjsna spђznaja ј iskustvo s njegovim Gospodinom ta­ko је Ь\isko da on smatra svoju apostolsku slutbu ј zjvot unutar­njim sudjelovanjem u lsusovim mukama. ј to gotovo do pojstovje­cjvanja.s 1 lpak , ovo pojstovjecjvanje njje nikada potpuno , jako је ј u 2. Korjncanjma 4 ,10 snazno izrazeno: "Uvjjek umiranje Isuso­vo u tjjelu (na~m) prenosjmo". Do nejasnoce tjpa nekakvog "mi­stjtnog nestajanja" u Kristu i1i smanjjvanje jedjnstvene potpunostj

Spasjteljevog djela na Golgotj jpak ne moze doci. 2. Drugi karakteristitan jzraz poslanjce је "evandelje".82

Nalazimo ga sedam puta (1,5 .7 .12.27; 2,22: 4.3.15). Znatenje је uglavnom jsto , osim u 1 ,27. Oznatuje apostolsku slutbu ј djelo е-

39

FIL/PLJANIMA POSLANICA vange\izjranja koje је Bog povjerjo Pavlu . tJ tom djelu evangelizi­ranja neznabozaca pomazu mu Tjmotej (2,22) ј drugi , uklju~ujuc i

ј l ene (4,3). А ј Filipljani su, izdaleka , pomagali svojim redovitim darovima i "zajedniStvom" ( 1 ,5) od dana kada је Pavao prvi put posjetio njihov grad navjjestivsi im dobru vijest о Kristovom ot­kupljenju (4,15). Pavao је sada zbog evandelja zatvorenik (1,3 i 17); ipak , raduje se sto · premda је on sam suzanj .. Rije~ Bozja nije zasuznjena, jer је Bog sam nadahnjuje podizuci nove glasove da navijestj Кristovu poruku (1,18) i tako ubrza sirenje evande1ja; Pavao је postavljen za njezina navjestjtelja narodima na njjhovom pobjedonosnom zjvotnom putu (1,12; usp . 2 . Sol.3,l).

40

' FILIPUANIMA: ANALIZA

1. NASLOV 1 POZDRAV (1 ,1-2)

11. ZAHVALJIVANJE 1 POUZDANJE (Ј ,3-7)

111. MOLIТVA (1,8-11)

IV. TEZNJA 1 RADOST ( 1 ,12-26) а) Neocekivanj rezultatj zatocenjstva ( 1,12-14) Ь) lskrenj ј neiskreni motivi ( 1 ,15-18) с) Pavlova dilema, pouzdanje u Boga za zjvota i za smrti

( 1,19-26)

V. OPOMENA, РОПСАЈ 1 PRIMJER (1,27-2,18) а) Potjcaj na jedjnstvo ј hrabro suocavanje s vanjskim

neprjjateljem ( 1 ,27 -30) Ь) Potjcaj na jedinstvo ј ponjznost u suocavanju s

unutamjim neprijate\jem- patvorenostj (2,14) с) Najveciprimjer(2,5-11) d) Primjena poticaja ј Pavlov prjmjer (2 ,12-18)

Vl . PLANOVI ZA BUDUCNOST (2,19-30) а) PrepomCivanje Tjmoteja (2,19-24) Ь) Preporucivanje Epafrodita (2 ,25-30)

Vll. SKRETANJE NA DRUGU TEMtJ (3,1-21)

а) Opomena (3,1-3) Ь) Pav1ova autobjografija ( 3.4-14)

1) 2:idovsko nasljede ( 3 ,4-6) 2) Odricanje proslosti, sadasnjj cilj i nada za buduc-

nost (3,7-14) с) Poticaj na jedinstvo u stavu ј ophodenju (3,1 5-17) d) О krivim uCiteljjma (3,18-19) е) Pravo nasljede krseanina (3,20-21)

41

Vlll. OHRABRIVANJE 1 POZDRAVI (4.1-23) а) Potjcaj na postojanost ј jedjnstvo; uvaiavanje

sJuЊe (4,1-3) Ь) Potjcaj na molitvu ј jspravno mШjenje (4,4-9) с) О darovjma zahvaljivanja za poslane darove (4 ,10-20) d) Pozdravi (4,21-22) е) Blagoslov ( 4 ,23)

...

42

FILIPUANIMA: KOMENTAR

1. NASLOV 1 POZDRAV ( 1 ,1 .2)

1. Aposto\ zapocinje pismo nacinom uobicajeнim za pisanje pisama u antici kakav znamo prema sacuvanim papirusima . Pocet­ne rijeci oblcno ukljucuju pjsca ј primaoca te pozdrav (usp. Djela 23,25-26)•. U Pavlovin1 su pjsrnima vazne jskljucivo kr~~anske odlike; u OYim pocetnim recima odskace izrjcjto cesto upotreb· ljavanje boianskih imena. Apostol jasno obznanjuje svoju kr~cans· ku vjeru usredotocenu na osobe Trojstva. ""'

Opisivanje Pavla ј Timoteja kao sluge Krista lsusa јо~ је jed­na neoblcnost. Timotejevo se ime pojavljuje jer оп sudjeluje u su­zanjstvu, а ј zbog njegove posebne povezanostj s crkvom u FiJipj. ma (vjdj Ьilje~e uz 2,19-24). Nema ni tracka napomene da је mladj Pavlov suputnik sudjelovao u pisanju poslanjce. Razlog Tj­motejeva spominjanja vjerojatпo lezi u Pavlovoj zahvalnosti da, u vremenu potrebe , moze racunati s pouzdanom vjerno~cu svog "Sina ро vjeri" (usp . 2,22); tako Pavao i7 po~tivanja dodaje i Тј. motejevo jme (usp. "suradnik moj", Rim.\6,21 ), а svoje citatelje priprema za najavu svojih planova koji zahvacaju i Timoteja (2. poglavlje ).

ОЬа covjeka nazvana su slugama, doslovno "robovima" Krista Isusa. Deissmann taj nazjv povezuje s helenistickim oblca­jem otpu~tanja robova, ро kojem rob postaje slobodan novcanim otkupom; prj tom rob. iz zahvalnosti, postaje odan nekom Ьо· zanstvu.2 lpak је vjerojatnjje da Pavlovo izraiavanje u ovom kon· tekstu potjece iz Starog zavjeta . Izraz u hebrejskom obliku cbed Yahweh upotrebljava se za Mojsija (Iz\.14,3 1; Br. l2,7; Ps. l05,26) ј proroke (Am .3,7; Jer. 25,4; Dan .9,6.10) te oznacuje njihov bo­godanj autoritet kao opunomoeenih navjestjtelja Gospodnjih. Na­ziv је , prema tome, Ьiо izraz dostojanstva. Biti slugom , "prema zj. dovskom religioznom izrazavanju , znacilo је Ьiti izabranikom Bozjim" (Lohmeyer, Ьiljeska uz 2 ,7). Ako Pavao ovdje ј ne spo· minje svoje apostolstvo · vjcrojatr1o stoga sto njegovo apostolstvo u Filipima nije· Ьilo dovedeno u pjtanje. ili pak zbog bliske pove­zanostj izmedu njega ј tamo~njih vjernika . jpak moiemo razabra-

43

HL/PUANIMA 1,1 t i нjegov autoritat ivan ton. Тinюteja dopada djo dostojanstva tog

naziva . jer ёе uskoro otici u Гilipe u Pav1ovo imc (~ • .!3 ; usp.Dj. 19 .22), tj . kao njegov poseba11 izas1aнik .

Pos1anica је "izljev ljubavi .. , kako је to zgodno izrazjo Go­guel. Svejednako se u titavom pismu nazire apostolski autoritet . Pavao vec na samom potetku daje svojim titateljima jasno do znanja da ne prilazi svjestan svog apostolskog poloz.aja i Bogom danog autoriteta (2. Kor .10,8). No i sam se pokazuje podanikom najvi~g autoriteta. Spoznaja о takvom Pavlovom polozaju potjte Ј . Gresћam Machena da kue : "Pavlov stav prema Kristu posvuda u poslanjcama nije samo stav covjeka prema covjeku, ш ucenika prema svom ucitelju ; rijec је о stavu tovjeka prema 8ogu". 3 Sta­rozavjetni ljudi Bozji svoj su autoritet doblvali od Jahve. Pavao, nastavljajucj tu istu po~tovanu tradicjju, svoju uzvi~nu sluzbu po­ziva na !sиsa Krista, cime oznacuje da је svjestan Gospodinove . bozanske prirode.

Svima svetima и Kristи /sиsи koji su и Filipima sveobuhva­tan је opis kr~canske zajednice koja se formirala prilikom Pav1ova posjeta Filipima (Djela 16,12 ј da1je ; vidi Uvod).

lzraz sveti, l1ugioi, nalazi se u Novo1n zavjetu samo u mno­zirU, izuzev u 4 ,21, gdje se, jako stoj j u mnozini, ipak odnosi na skupinu. Primjenjuje se na sve novozavjetne kr~ane, а ne na neku probranu skupinu kr~canske elite. Znacenje mu је vr1o Ьogato. Hagius znaci svet, i ima svoju starozavjetnu para1e1u u hebrejskoj rijeci sa znacenjem "odvojiti se". Svetj su odvojeni u dva smisla: odvojenj su, prvo, od zla ј , drugo, odvojenj su za Воgа ј njegovu sluzbu. U Starom zavjetu narod Bozjj svet је upravo u ta dva smis­la. То su odvojen narod u onda~njem svijetu (Br.23,9; Ps.l47,20); nacionalni izrazaj njihovog zjvota raz\icjt је od ostalih naroda • ј to је svjedocanstvo Вogu, ра se zovu "svetj narod" (lzJ .19,5 .6; Lev. 19,1.2; Pnz.7,6; 14,2). Crkvaje nastavak S\'O:te zajednjce lz. raela (vidj 1. Pt. 2,9-10), раје stara uputa Botja izraelskom naro­du: " Budjte svetj'' obnovljena onjma kojj su и Kristи lsшu, tj . u zajedпШvu s njim ро vjerj.

Pozjv upuceп kr~canjma da zjve "sveto" postavlja se и Kris­tu !susu. Sveti zjvot nюze postatj stvarnost samo kroz povezanost sa Isusom Krjstom, i to vjerom u njegovu smrt ј uskrsnuce. Barth. је to izrazio ovako : .. U Krjstu lsusu је njjhova svetost ј u njemu

44

FILIPLJANIМA Ј .2 ostaje. U njemu su svetj; mogu se tako zvatj samo zbog povezanosti s njim ј ni ро kojem drugom razlogu" (usp. 1. Kor.1,30).

Pavao posebno spominje nadg/ednike i pos/uiite/jt. Ti grckj izrazi, episkopoi, diakonoi, preuzeti su iz tada~njeg administratjv­nog jezika, u kojem su ozna~avalj "razljcjte dru~tvene, politjcke ј religiozne funkcije u sv~etu prvog stoljeca" (Вомаrd). U ranom kr~anskom pisanju izrazi su poprimilj svoje posebno znacenje, tj. stoje za unutarnje ustrojstvo zivota Crkve kao organizirane z.ajednj­ce. Gotovo svi se sluu da rijeci opisuju ne toliko nositelje crkvenih po1ozaja koliko odgovornost koju su preuzeli neki krltani u lo­kalnoj crkvi. Ne postoji odredeni c1an u grckom uz te rijecj, а vri­jedno је spomenuti da је u crkvi u Filipima bilo мdg/ednika (u mnozinj). Zadaca tih nadg1ednika, episkopoi, u ranim pavlovskim crkvama na.ijasnije је postavljena u Djelima 20,28 . l ondje је rђес prevedena s "nadglednjci", ali је iz okolnosti jasno da se rijec odno­si na one koji su u Djelima 20,17 nazvani "starje§irtama crkve". Duznost је tih voda da paze i "pasu stado Bozje". U crkvi u Filipi­ma bilo је nekoliko takvih nadglednika, iz.abranih iz cjtavog presje­ka crkve ј, iako se posebno spominju na pocetku pri pozdravu, ne­maju nikakvo jstaknuto mjesto u cje1irU poslanice. Apostol pi!e ci­tavoj crkvj, а ne nekoj maloj skupirU koja Ьi drtala crkvene po1ota­je. Posao "nadglednika" spominje se ј u kumranskirn dokumenti­ma, najvi~ u Prirucniku discip/ine.

Diakonoi su dobili svoje ime prema onima na svjetovnom podrucju, koji su imali zadacu rasporeditj ј djje\jti odredena dru~t­vena dobra (npr. djjeljenje hrane i raznih darova). E>akon, Ш poslu-1itelj, cije se podrijetlo uglavnom uzima od Sedmorice u Djelima 6 (jako se sama rijet diakonoi ondje ne jav1ja), moze oznacavati oso­bu koja ima odredene administrativne zadatke u crkvi; no pri tom se ne misli na nekj poseban po1ozaj . B.S. Easton citira 1. Korincani­ma 12,28 ("zbrinjavanja, uprav1janja"), 16,15-16 ("posveti!e se ро· sluzjvanju . diakonia- svetih" ) kao priЬli.tnu oznaku dakonske sluz­be u Filipjma. 4 Mote Ьiti da su posebno spomenutj u uvodnom pozdravu preuzeli inicijatjvu da sablru i !alju crkvenu pomoe ро Epafrodjtu (2,25; 4,18); osim toga, kasnije pastoralne pos1anice po­kazuju financijsku u1ogu nadglednika (starje~ina) i dakona.

2. Pozdrav u ovom retku је spoj grcke ( charis, milost) i.hebrejs·

45

FILIPLJANIMA 1.3

ke (shalom, mir) rjjetj u krscanskoj upotreЬi . Apostol upotreЬijava uo!>jtajene knjiievne oЫike svog vremena , alj u nj ih ulijeva nesum­njjvo bogat kr~caлski sadrzaj . Tako u pismjma uoЬitajenj pozdrav cl1airein (v . Djela 15,23: 23,26) postaje sadrzajno bogat cllaris, milost .

Milost је slobodna, spontaпa, nezasluzena ljubav Вођа prema gre~nom tovjeku , koja se objavljuje tovjeku u njegovu iskustvu, te dostiie svoju potpunost u "otkupljenju u Кristu lsusu" (Rim.3,24). Mir је plod takve milosne djelatnostj u iskustvu gre~njka , glavna znatajka kojeg је pomirenje s Bogom ро Kristu (v. Rjm _S, 1.11 ). "Pomirenje s Bogom uvijek је temelj Pavlova podrazumjjtvanja тј. ra" (Vincent).

11 ZAHV AUIVANJE 1 POUZDANJE ( 1,3-7)

3. Daljnje Pavlovo kori~tenje ustaljenih knjiievnih oЫika pjsanja pisama vfdimo prilikom izrзlavanja zahvalnosti u potetnim retenj. cama poslanice. Као ~to Deissmanл tumati: "Pavao је privrzen lije­pom svjetovnom obltaju kada tako testo svoje poslanice zapotinje zahvaljivanjem Вogu". 5 Najraniji svjetovni tekst kojj mozemo uspo­redjti s ovirn "Zahvaljivanjcm Bogu svome jes1 papjrus:pjsmo, otprj­like iz 1_68. pr. Кr., koje gnjevna zena рј~е svome muzu, molec j ga da se vrati kucj. lnteres је dvostruk : spominje molitve koje nepres­tano upucuje bogovin1a za zdravlje ј sigurnost svoga muza, а ujedno zahvaljuje na zdravlju svoga muza. ОЬје se ove karakterjstike javlja· ju ј u apostola Pavla, samo u krscanskom kontekstu.

Prjjedlog epi, kada, uvodj ga u priliku da zahvaJj kad vas se god sjetim, ~to znatj da Pavao zahvaljuje Вogu kada god misli na svoje kr~anske prjjatelje. Moguce је i druktjje tumatenje .6 Ono Ы glasilo: ' 'kada god se mene sjetjte" (tako Moffatt); u tom slutaju stih Ьi govorjo о Pa\'lo••oj zahvalnostj Bogu za molitve Filipljana koji su se mo!ilj za nj u doba suzaлjstva , zajedno sa zahvalno~cu za dar koji је netom od njih prjmio. Ako prihvatjmo tumatenje, onda Pavao izra!ava zahvalnost za prirnljenu pomoc . duhovnu ј materj. jalnu · od crkve u Filipima, а stihovj З i 5 povezuju se u dvostruki razlog njegova zahvaljjvanja: "za svaki put kada se mene sjetite ј za va~e sudjelovanje u Evandelju".

46

1 FILIPUANIMA 1,6·

4. Pavlovo zahvaijjvanje nastavlja se tek u S. stihu. U tom је slu­taju stih 4 umetnut, kako to pokazuje Lightfoot. Filipljani su se sjetili apostola Pavla u njegovoj potrebl. Pavao zbog toga slavi Boga i uvjerava ih da se ј on moli za njih, ј to nepres.tance (partjcjp pre­zenta) ј za svakoga od njih (za vas sve, Ruptjc u hrv., ~to ukljutuje cijelu skup~tinu vjernika: vjdj Uvod , str. 32 ) ; osirn toga, moli s radoseu u srcu. Pavlova neunBtjva radost , postojana tak ј u trplje­nju, glavna је znatajka ove poslanice. Vjdj uvod str. 33

S. Apostol се razradjtj razlog zbog kojeg zahvaljuje Bogu: zbog vйSeg иdjela и Evandeljи od onoga prvog dana sve do sada. Znate­nje izraza иdjela и Evandeljи, koinonia eis to eиage/ion, vet је obra­deno u Uvodu (str. 22). Mozda Ьi jzraz "darezljivost" najbolje pre­veo Pavlovu mjsao, jer se osjeca kako ga је crkva pomagala od prvog dana sve do tada, tj. od osnjvanja crkve ро propovijedanoj rijetj, kako је zapisano u Djelima 16. Otito је da su istinskj primili poru­ku evandelja ј zajsta јој se podredili · vjdi se to ро djelotvornostj te istjne u njihovim zivotima. ObilovaJj su milo~cu velike darez\jjvosti (vjdj 2. Kor.8 ,7) ј tako dokazaJj iskrenost svoje ljubavi (2. Kor.8,8) prema Gospodinu ј njegovom djelu. Мј Ьismo ј danas mogli primije­njtj ovakav krjterjj - da је ta na~a ljubav ј predanost djelu evandelja sukladna sprel!lnostj na i rtvu za ~jrenje evandelja. Radosnj smo ~to smo upoznaJj Spasjtelja . Sto t jnjmo da ј druge upoznamo s njjm?

6. Pocetak djela BoZjeg u zjvotima Filip\jana, ~to је skrovjto iz. rateno u izrazu "od onog prvoga dana" (stih S), ohrabruje aposto­la. Опај koji otpoce и vama dobro djelo nedvosmjsJeno upucuje na Воgа, cija је otkupljujuca milost , ро propovijedanju evandelja , ost· varila tamo~nju crkvu . Pavao sebe ne postavlja kao ljudskog uteme· ijjtelja crkve u Filipima, kao ~to to tinj za Korjnt (Ј . Коr . З , 10), ј. ako se u pjtanju Korjnta vrlo jasno jzrazava da је jedjnj pravi temelj sam Krjst ( 1. Kor.З,ll ).

Moguce је da se dobro djelo odnosj na njihov udjo u aposto· lovoj sluzbl, tj. na dar koji su mu poslali: "njihovo suradnj~tvo i Jju·

. bav prema apostolu", kako to opisuje Lightfoot. Druga Korincani­ma 8,6 upotreЬ!java u vezi s т:tovim prikupljanjem pomoci za crkvu u Jeruzalemu gotovo iste rjjetj.

47

FILIPLJANIMA Ј, 7 Pavao, mozda, iza njihove darezJjjvostj vjdj djelo Bozje mjJos­

tj koje је pokrenulo njihova srca da prjdonesu njegovim mjsjoлars­kjm naporima. Dobro djelo Ьi se tada odnosilo na BoZje djelova­nje, ј to јо~ za njihova obracenja. Ovo se gledj~te riюze potvrdjtj us­poredbom svih nacina Pavlovih pjsanja о djelovanju milosti Bozje u fjvotima njegovih cjtatelja (v. 1. Kor. 1,4;Kol.1,5; 1. Sol.1,5.6; Flm. 5 ј dalje, te posebno Gal 3,3, gdje se upotreЬ!javaju dva glagola kao i ovdje).

Bozje djelo otkupljenja i preporoda doseci се svoj vrhunac na Dan Krista Jsusa. Onaj kojjje zapoceo djelo otkup1jenja provest се ga do savr~enstva u ocekjvanom Danu Gospodnjeg pojavka. Pavao ovdje, prema tome, ne nagla~va samo suverenu inicjjatjvu Вozju u spasenju (usporedj rijecj u Djelima 16,14. gdje se opisuje prvo obra­cenje u Filipima) nego ј suverenu vjernost BoZju u Кrjstu. Tjme se otkrjva Pavlova nepokoleЬ!jiva sigurnost da се crkva u Filipima Ьiti ocuvana usprkos progonstvima ј napadima kojj se protiv nje stalno podifu (1 ,28; 2,15; 3,17 ј dalje). Jedino ~to pomucuje Pavlovu si­gurnost jest njegov poticaj na jedinstvo ј postojanost ( 4,1 ). Apostol ih potice da stoje cvrsto ( 1 ,27) ро snaznoj moei Gospodina, cije је povecanje (Mt.16,18) jamstvo da се se Crkva odriati u svim ku~nja­ma i nevo1jama.

7. Pouzdanje u djelo milostj BoZje ocituje se i u Pavlovoj poseb­noj paznji prema Filipljanima./ pravo је da tako ... izratava njegovu osobnu sigurnost da ih se neprestano sjeca, ра ј u zatvoru .

. .. da tako osjecam, phronein, Pavlov је оЬ\јuЬ\јеn izraz u ovom pismu. Dubinu i sirinu znacenja tog izraza mofemo vidjeti u tekstovima 2,2 (dva puta) 5; 3,15 (dva puta). 16.19; 4,2.10 (dva puta). U tim је stihovirna znacenje rijeci phronein znatno bogatije od oЬicnog osjecanja ili mШjenja; ono radije stoji za "suosjecanje i brigu ј Ьiva izrate.na djelovanjem kako srca, tako i uma". (Michael). Mofda Ьi izraz "brinuti se", ukoliko se odnosi na jnteres za dobro­Ьit drugih, najbolje pokrio znacenje izraza phronein u poslanicj.7

Apostol razgaljuje svoje srce prevladan njeznoscu i ljubavlju prema svojim obracenicirna, koji kao da zauzimaju posebno mjesto u nje­govoj ljubavi. Pavao cesto spominje njihovu medusobnu povezanost i opisuje је kao da је fizicki s njirna, iako је daleko od njih ( 1. Kot 5,3-5; Kol.2,5); njegova metafora nosim vas и srcu (kao i u 2. Kor.

48

\ FJUPUANIMA 1,7

7 .3; usp. 1. Sol .2.17) jedn<1 је od najb.razajнijih u cjelokupлom лje­govoll1 pjsaнju.

Tu izrazajnu sliku 1reba dovcsti u vezu sa svi ste vi suzajedni­cari moje milosti, sto је holjc rашщјеtј k<~o: "svj stc vj suzajednica­rj (sunkoinrmoi) sa mлom u mjlostj"; tj. ј apostol Pavao ј FiJipljani djjele ле sалю trpljeлje ј lюrhџ nego ј milost Bozju. Dibelius nazjva ovaj iznenadujuci zakljucak "Pavlovirn jstinskjm paradoksoщ ... Bljskost tog medusobrюg prjjateljstva pocjva na zajednickorn udje­lu (koinoпia) u milosti IЗozjoj ј u dubokom osjecaju jediлstva , us­prkos udaljeлos1i koja ih dijeli. Prijedlog "sa" (ili "su-zajed .. .' '), sun, slijedeca је odlika ove poslanice. Vidi komentar uz 2,17-18.

Pavao је suzanj radi Krjsta ј evandelja ; jstodobлo on podnosi trpljeлje i ла racuл crkava (Kol.l ,24; Ef. 3.13; 2. Tjm.2, l 0). Filip­ljan.i trpe zajedлo s njim , jer su u~li u nevolje ј tjeskobe njegova a­postolstva (vjdj komeлtar uz 4.14-15). Олј sudjeluju k<iko darovj­ma . tako ј molitvama, а ј svojom bezrczervлom predanoscu Krjstu, iako suoceni s mлogirn лeprijateljima ( 1 ,28-30: ' "isti Ьој bijuci"). Kako dijele ovo лegat jvno, tako djjele s njjm ј istu rnilost koju је a­postol primio, milost apostolstva , kako је prikazuje u Rjmljanima ~Ј ,5 i Efezanima 3,2.8.

Pavlova obrana i utvrdivanje Evandelja moze se tumaciti na dva nacina. Moze se odnosjti n<1 njegovu sluZ.Ьu propovijedanja. U tom slucaju "branjenje Evandelja" zлacilo Ьi razgolicavaлje raznih pogresnih tumacenja, pretpostavkj ј uoblcajenih primjedЬi na isti­nu (vjdj 2. Kor. 7 ,11 ), а "utvrdjvanje" Ьi znacilo јаsло obznanjiva­nje istine. S druge strane ovo se moze razumjeti u okolnostirna Pav­lova zatocenistva. Tada su braniti i utvrdivati, apologitz i bebaiдsis, formalni , zakoлskj izrazj kojjm prikazuje svoje sudenje pred kra­ljevskim sudom (usp. 2. Tjm.4 ,16) i1i provincijalnjm sucima. Ovo drugo tumacenje · prihvacaju uglavnom moderni piscj koji slijede Moulton-Milliganovu izjavu da, na temelju papjrusa, "rjjec ( be­

baiдsis) treba uvijek razumjeti u tehnjckom smjsJu". Tjme se istjce suprotnost u samoj Pavlovoj izjavi: "Ako sam ја i doveden u zatvor Ш pred suce radj evandelja , vi svejednako sudjelujete u milostj mog bogodanog poslanja."

49 .

FJL/PLJANIMA Ј ,8

111. MOLITVA (1 .8-11)

8. Воl zbog odvojenosti, pojacana Pavlovim suzanjstvom, opi­sana је u ovom stihu najsnaznijim izrazima. Pavao priziva Воgа kao svjedoka njegove silne ceznje8 da bude sa svojim obra~enicima ; kao da srcem samoga Gospodina cezne za njima (tako Moffatt). U an­tickoj misli, utroba se smatrala sredjstem emotjvnog fivota (а ј u BiЬiijj, za Вoga,lz.63,15, ј za covjeka, Jer.4,19}.

Pavao svra~a njihovu pozornost na osobu ј na zivot lsusa J<.rjsta i njegovu ljubav prema ljudima prilikom njegove ovozemaljs­ke slutbe (Mt.14,14)" ј)ј па Кristovu ljubav prema Crkvi- u svakom slucaju, оп svoju ljubav doЬiva iz Кristove. Mnogi Ьiblicari, ipak, vjde ne~o "vise", neko tajnovito znacenje u tim rijecima: primjerj­ce, "Pavlov puls kuca s J<.rjstovim; пjegovo srce podrhtava sa srcem Кristovim" (Ljghtfoot}, sa znacenjem da Krjst svoju ljubav zjvj kro~ svojega slugu.

9. Ova cefnja da bude sa svojim ljuЬljenim Filipljan.ima ne mote se odmah ostvarjti zbog okolnosti u kojima se apostol nalazi; пjego­vj se nabujali osjecaji mogu oslobodjti samo molitvom dok zbog njih st.oji pred Bogom. Molitva koja slijedi smatra se najznacajnjjom Pavlovom molitvom za пeku crkvu. Da Ьi se stvorila velicina i sirina svekolikog bogatstva sadrtaja ove molitve, potrebno је gotovo sva­ku rijec pravilno odvagnuti i odrediti.

Pavao moli da ljubav prema braci i sestrama raste u osobina­ma spoznanja i potpunog pronicanja. Prva osobina, spoznanje, o­Ьicno oznacuje mentalno shv~aлje duhovnih realnosti, dok u spe­cificno kr!Canskom smislu stojj uz ono blisko poznavanje Boga ko­je је moguce zbog njegove samoobjave i koje covjek prihvaca vje­rom.9 Воlје poznavanje Воgа i njegovih nacina postupanja dovest се do vece skladnosti uoutar crkve, i Filipljanj се jasnjje razumjetj svoje mec1usobne odnose kao krscani, kao miloscu spasenih. Aisthlsis, .pronicljivost, i1i razabiranje, oznacuje upotreЬ\javanje опе sposobnosti ро kojoj se osoba kadra odluciti pri kakvom mo­ralnom izboru. (Usporedi srodnu rijec u НеЬ.5,14, "cula", Duda­Fu~ak). U Septuagintj, grckom prijevodu St.arog zavjeta, upotreb­ljava se ova rijec za "mudrost" i "spoznaju" (posebno u Izrekama),

50

FILIPLJANIMA 1,10 ali se u Novom zavjetu poj<~vljuJe samo jedanput.

Ove su dvije krscanske kvalitete nuzne u crkvi u kojoj postojj skloпost prema ra7.doru i osudivanju tudi!J pogreSэka (vidi komen­tar uz 4,1 i dalje). а kojih se sklonosti valja kloniti. Svoju zarku mo­litvu Pavao stavlja prije opominjanja i ispravljanja. lzgleda, na zalost, da krscani sporo uce iz ovog korisnog primjera : najuspjesniji nacin da se utjece na drugoga jest da se za njega moli , ра, ukoliko је rijec opomene ј ispravljanja po trebna, neka sve bude najprije izmoljeno, а zatjm u ljubavi receno.

10. Plod ovih trazenih vrijednosti је dvostruk: da budu sposobni (а) prosшliti sro је najbo/je, i (Ь) u pitaпju krscanskog ponasanja i karaktera, da budu cisti i besprijekomi u pripremanju za onaj dan kada се Bog suditi ljudske tajne ро lsusu Kristu, kako је to Pavao ucio (Rim.2,16).

Glagol dokimazo. prosuditi, zapravo znaci testirati, staviti па kusnju, te, kao rezultat takve provjere, "prihvatiti kao provjereno, pristati ла to". Cesto se taj izraz upotreЬ\javao u novcanim poslovi­ma па provjeru kovanog novca . Onaj novac koji је proSэo test Ьiо је ''prosuden", "provjeren i naden ispravnim". Nailazimo, ipak, i na siru upotrebu izraza (прr . okusavanje snage volova, u Luki 14,19). U nasem је slucaju glagol usmjeren na "stvari koje se mogu razliko­vati, razlucivatl", ili na "ono sto је najbolje" (tako Duda-Fucak}. Као ј u Rim . 2,18 , gdje se javlja isti izraz ali preuzet iz tadasnje po­pularne filozofije , tako i ovdje ро svoj prilici oznacuje "stvari koje zaista nesto vrijede" (Мoffatt : "osjecaj za ono sto је Ьitno").

lspunjeпje Pavlove molitve podrazumijevalo Ьi da Ьi njegovi pri· jatelji bili sposobni razlikovati, ра ј svakodnevno prakticiratj оле zajsta vaine stvarj u njЉovom zajednickom zivotu krscanske zajed­nice. Za jasnije razumijevanje rijeci "prosuditi" ili ''razaЬirati" vidi

tekst iz Luke 12,56, gdje se dokimaztJ takoder upotreЬijava . Те

vazne stvari svakako ukljucuju razvijanje bratskog duha i jskreпe skladnosti. koji onda zamijenjuju svade i neslogu. Mozemo se sjetiti i poznate Augustinove tvrdnje da jedina stvar koja ljude istjлski uje­dinjuje jest zajednicko stremljenje prema istim ciljevima. Sto se fj­lipljana tice (а danasnji ' jernici i crkve nisu iskljuceni!), vrjjednostj oko kojih su oni jediпstveno okupljeni spominju se u 4,8-9.

Pozvani su na Cistocu. 1 о U grckom је ta rijec ei/ikrinei.s, ko-

51

FILIPLJANIMA 1,11 rjjen kojj mozda do1azj od rjjecj heile, "svjet1o sunca". U tom Ьi se s1ucaju ovom s1ikom nastavila mjsao jspjtivanja, tj . testiranja u jas­nom svjetlu sunca, u kojem se trebaju pokazatj cistj, tj . bez primje· sa , iskreni. Moffatt to prevodi kao "prozimi". Кr~ani moraju Ьiti besprijekorni, ~to је gotovo jednako vec spomenutom jzrazu, osim uko1iko је pravo znacenje prjje1azno, tj. drugima "ое prutati povod za prjjekore". Ovo је tumacenje potpuno pav1ovsko (vidi 1. Kor. 10,32; usp. Rim.14,20-21).

11. S\ijedeca Pav1ova ze1ja је da tivoti cjtate1ja budu рипi ploda pravednosti. Ocito se ovaj dio molitve odnosi na stanje u kojem се ih pos1anjca zateci; njje rjjec о nekom buducem stanju о Danu do-1aska Gospodjnova (kako to misli Mou1e). P1od је, prema najbo1jim rukopisima, u jednini, а ј prema osta1im slicnim u1omcima (usp. 1,22; Ga1. 5,22; Ef. 5 ,9). Plod pravednosti је ili posjedovanje Кristo· ve pravednost j koja se prima vjerom (3,9), tj. p1od је na!e oprav· danje pred Bogom, ili је plod dokaz toga cistog odnosa s Bogom u tivotima yjernika medusobno, kako је to vec opisano u Galacanima 5,22. Zapravo se ova dva tumacenja medusobno upotpunjuju . Do­datak ро Isиsu Kristu Ьо1је Ьi stajao uz prvo tumacenje, posebno ako se ima na umu Pav1ova nauka opravdanja ро vjeri u Кrista. Dan Kristov се na zavr~nom testu 1judskog karaktera ocitovati da li se doticni covjek stvarno pouzdaje U tu bogodanu pravednost ј U·

fiva u sadrzajima koje ona ostvaruje, ili ne. lpak, izjava је jednako izazov i poziv da se danas preispitamo. Jesmo li danas ispunjeni plo· dom pravednosti na teme1ju svoje vjere u otkupljujuce dje1o Gospo· dinovo? Pozitivan odgovor је dodatni poticaj za davanje slave i hvale Bogu zbog njegovog tako izvanrednog dje1a ostvarenog za ne· pravednog gre~nika, ро daru i dje1u njegova Sina.

IV. TEZNJA 1 RADOSТ (1,12-16)

Najbolje је izdvojiti ovaj dulji ulomak u smjsJenu cjelinu kako је oЬlikovana u 1,18. Pavao је . usprkos mrznji neprijatelja izvan crkve i zlih motiva klevetnika unutar crkve · izvanredno ohrabren ovom cinjenicom: Кrist se objavljuje! Njegovo zatocenШvo, ne samo ~to nije obustavilo sluzbu Rijeci, nego је, dapace, posluZilo ~irenju Evandelja; ni suparnicki i krivo usmjeren tar njegovih kr~-

52

1 FILIPUANIMA 1.13

ёanskih protivnika na mjestu njegova zatocenШva ne moze zasjeni· ti najvainiju cinjenjcu da se poruka о Kristu navje~uje . Tako i nje· govo suzanjstvo јо~ nepoznata ishoda , i njegovi neprijatelji cija ga prisutnost uda1juje od zajednice s kr~anima i~tomis1jenicima (2. :!0-21) . oko1nosti koje Ьi svakog drugog covjeka baciJe u осај i frustracjju · u Pav1ovom s1ucaju povecavaju njegovu radost , jer sve to s1uzi vШm interesima Evande1ja.

а. Neocekivani rezu1tati zatoёeniStva (1,12-14)

12. Informacija koju doЬivamo u ovim recima dje1uje kao odgo­vor na neka vec postav1jena pitanja u vezi s Pav1ovim suzanjstvom. А Јюси da znate upucuje na to da su Filip1jani. Ьi1о pisnюш, bilo ро Epafroditu (2,25) · dojavili da su zabrinuti za Pav1ovo stanje. On jm odgovara da se trenutacni islюd dogadaja, dos1ovno ovaj тој иdes (kao i u Ef.4,21; Kol.4,7), okrenuo и napredovanje Evandelja. Znacenje ovog izraza, prokopё tои eиangeliou, jest napredovanje putnika kojj na svom putu nailazi na mnoge opasnosti i zapreke. G1avna zapreka u ispunjenju Pavlovc sluzbe Ьilo је u to vrijeme pri­silno zatocenШvo kod pretorijanske straze ( 1 ,13 ). No ne9cekivano је da, iako је njegova sluzba na taj nacin ogranicena , upravo to za. toceniStvo rezultira snaznijim svjedocenjem za Krista, kako u sa· mom mjestu ztaocenistva, tako i kasnijom potpunom pobjedom E­vande1ja u neznabozackom svijetu (usp. 2 Tim.2,9).

13. Evandelje је posta1o poznato preko okova и Kristи. tj. cinje· nicom da је Pavao zatvorenik zbog vjernosti prema Kristu. а ne iz politickiJ1 ili kriшina1nih pobuda . U Kristи moze takoder znacjti da su okovi Pavlov primjer kako podnositj trpljenje u Kristu . tj . kako kr~ёanin svojom povezano~u s Kristom mote svjedocjti, рај oko· vima.

Grckj izraz praitorion do sada је pretrpio mnoga ј razna tu· macenja. U novozavjetnim spominjanjima rijec stoji za rezidenciju prokuratora ili gradonacelnika (Pilatova palaca za njegova prokura­torstva u Jeruza1emu; Herodova palaca u Cezareji). Izraz se upot· reЬijava ј za palacu rimskog cara u Rimu, prema cemu пeki rrevo­djoci smatraju da se i ovaj tckst odnosi na tн palacu. Takav је stav uve\ike pokoleban otkako је ohjelouanjcшt Liglнfootova ana1iza

53

FILIPUANIMA Ј ,14 toga izraza. t t Jasno је da Pavao u tim oko1nostima mjsli na nap· redak Evant1e1ja medu 1judima opcenito, а ne unutar nekiћ prosto· ra. Praitorion moze stajatj i za pretorijansku strazu. а i medu svima drugimll upucuje na to da se odnosi na 1jude, а ne na nova mjesta, tj. da misli na druge skupine 1judi.

Lightfoot vjeruje. da se pretorijanska straza na1azi1a samo u Rimu. Ima, dakako, pokazate1ja da је ista bila i u g1avnim provin­cijskim gradovima izvan Rima, u sudskim ј polititkim sredi~tima, gdje је neko1iko stratara Ьi1о postav1jeno da Ьi se potrebna s1uzba mogla nesmetano obav1jati.' 2 Mozemo. prema tome, pretpostaviti da је pretorijanska strafa do~la u dodir sa zatvorenikom svakodnev­nim obavljanjem rutinske sluzbe, dok Ьi "svi drugj" Ьili iz ~jreg kru­ga, kako kr~ana, tako ј nekr~cana, koji su se do~li raspjtatj о Pav1o­vu zatoteni~tvu i raz1ozima zbog kojih је tamo.

14. Druga posljedica njegova suzanjstva jest ozdrav1jujuce djelo­vanje na bracu-vjernike . Та Ьrаса (rijeti и Gospodinи mogu se Ьо1је povezati sa ohrabreni: и Gospodinи ohrabreni) Ьila su toliko ohrab­rena i potaknuta unutarnjom Pavlovom snagom da su sзma росе1а davati snafnije svjedotanstvo Rijeci nego ~to su cinila ranije . Hrab­rost i neustra!ivost svekolikog bratstva u Kristu јо~ је jedan raz1og zatu4ujuce radosti apostola-zatvorenika.

Dodatм Ьilje!ka uz 1,1 З Podaci pokazuju da se, ukoliko Pavao рј~ iz Rima, pretorij

odnosi ne na palatu cara Ш carskog suda, nego na pretorjjansku strafu. Ako se, pak, tekst odnosi na visoke sudske autoritete pred koje је Pavao predveden na sas1u~nje, tada mjesto pisanja mora Ьiti negdje u provincijama (npr. Korint, Efez, Cezareja). U Beginnings of Christianity, V dio, str. 322, pod bilje~om 1 pi~ da oni koji su za Efe~u teoriju porijekla pisma (vidi Uvod, str. 22) upozoravaju na natpise praetoria kojj su pronadeni u provincijama, tj. glavnim gradovima provitt~jja(npr. DiЬelius, ad. loc.; McNcjJe- Willjams; ор. cit.; str 182). Nedavno је vrijednost tih podataka bila dovedena u pitanje (npr. W.L. Кn о~. St. Раиl and the Chиrch of the Genti/es str.l79; F.W. Beare, Co/losians, str.I35).

Treba izabrati izmet1u tradicionalnog gledi~ta da Pavao govorj о pretorђanskoj strafi u Rimu, ili ako је poslanica napisana ranije,

54

F!L/PLJANJMA 1,15.16. 17 о senatorskoj straii postavljeнoj u ~lavnom gradu provincije pro· konzula Azije - Efezu . Sto se tjce drugog gledj~ta, pronaden је nat­pis koji potvrduje prisutпost pretorijanske strate u tfezu; takoder, buduci da је strazara u Efezu Ьilo brojcano mnogo manje nego u Rimu , Pavlova primjedba о svem pretoriiu moie se u tom slucaju u­zeti upravo doslovno.

Ova zпacajka u nekom smjsJu сiнј efesku teorjiu jacom od rimske. Rimska carska garda brojila је пegdje oko 9000 ljudi. раје teSko (iako пјје nemoguce) zamjsJiti da jm је slucaj jednog zatvore­nika Ьiо svima poznal . l Jsp. McNeilc-Williams, ор. cit., str. 180-181. Vidi i 4,22.

Pjtanje podrijet1a pos1aнice i da1je ostaje nerije~eno izmedu o­vih mogucnosti. 1z оvщ se stilta ne mo:le doblti odlucujuca infor­macija о podriietlu poslanice .

Ь. lskreni i neiskreni motivi (1 ,1 S-18)

15.16.17. Ovaj u1omak pretrpio је razna tumзcenja . Vazno pita­nje koje treba riie~iti . ako је moguce · jest о kojoj је skupini unutar crkvc u mjestu Pavlova suzanjstv:~ rijec . Znamo о njoj da propovije­da Krista iz zavisti i 11admetanja (stih 15). Neki komentatori ze1e iz. dvojiti ove stilюve iz Pavlove tada~nje stvarne situacije, te ih pro­matrati kao ореа razmatranja nevezaнa s konkretnim prethodnim dogadajima; takav stav zastupa DiЬelius. koji preporucuje da se sti­hovi 1 S-18 smatraiu "izletom".

Ј . Н . Michael slijedi Moffattov prijevod. ра ove stihove drzi dodatkom kojim Pavao razja~njava vec spomenutu misionarsku dje-1atnost nekih od "brace" (stil1 14). "Vecina brace" ukljucena је u taj pohvalan rad ; ipak, kaze Pavao, nisu svi medu njima vodeni is­tint шotivima - n~ki to cine motivirani zavi!ru i nadmetanjem, dru­gi, pak, iz dobre volje.

Koji su to ljudi koji su propovijedali Krista iz zavisti i nadme­tanja ... iz suparniStva, zakulisno ... ilimbeno (stihovi 15,16.18)? A­ko prihvatimo da је ova skupina samo dio vec spoшenute "vecine brace" (stih 14), tada Pavao svojevoljno nag1a~ava suprotnost. Mno­~o је onih koji su ponovno potaknuti da propovijedaju. ali su od tih (tako Moffatt) neki u tom svom djelovanju krivo motivirani . То znaci da nisu neznabo~ci koji Ьi se Kristovim imenom koristili za

S5

FILIPLJANIMA 1,15.16.17 hu1jenje ( usp. Dje1a 19 ,13), а nisu ni krivovjerci kojj Ьi, korjste~j se Pav1ovim su!anistvom sada - za njegove odsutnosti - nastojali u crkvu uvesti neko pogreSпo u~enje. Cini se da је rijet о kr~~aruma kojj Pav1a osoЬito cijene, ali ne 1jube, te pri!e1jkuju da on ј о~ dugo ostane u zatvoru: oru nastoje z~ortiti ј omrazjtj mu su!anjstvo ko-1iko је to samo mogu~e. imaju~j u tome "pakosno. bo1esno zado­vo1istvo" (Hejnzelmann).

Njihov stav zavisti i supamiJtva Ьiо је uperen protjv Pav1ove osobe. Propovijedali su Krjsta iz te1je za prepiranjem, tj . svadanjem, ko.ie је odgovara1o interesima njihove skupine. 1 3 А kao unaprijed postavljenj cilj jmali su oteiati nevolju Pav1ovim "okovima", ti. na­pakostjti mu i ozlijediti ga dok bespomocan lezj u zatvoru i ne mo· te odgovarati. Grtki izraz za "nevo1ju" koji је ovdie upotreЬljen

glasi thlipsis, ~to dos1ovno znaci "trenje", "trvenje". а to је sl~. bolnog urezivanja zeljeznih okova u ruke ј noge zatvorenika. Рrорь1· vijedanje iz takvih motiva је himbeno, nestvarno.

Sto se pak tice rezultata, sve te zle namjere i zamisli za apos· to\a padaju u vodu. Krist {se) navjescuje (stih 18); а to је sasvim do­vo1jan razlo~ za nje~ovu nes1omljivu radost. On se stoga raduje i svojim nevo1iama (vidi Rim.5.3).

Svaka.ko da se ovaj u1omak tumaci i drukcije. Ta.ko Kennedy primje~uje da је neuverljivo da Ьi onj u koje se Pavao donedavno pouzdavao (stih 14) sada, za niegova :zatoteмtva, bili opisani kao pakosnki. On pred1afe da se neki iz 15. stiha odvoji od "mnogi" (ili "ve~ina") iz 14. stiha, te da, osim toga, uzmemo daje aposto1 u meduvremenu promijeruo mШjenje. U tom slucaju 15. stih zapoti­nje novi uloma.k, bez neke povezanosti s prijaSпiim. No postavljamo pitanje: ~to је onda sa neki iz drugog dijela 15. stiha, tj. s oruma ko­ii propovijedaju iz dobre vo/je? О niima, bez sumnje, mislimo da su ukljuteni u "mnoge" (Ш "ve~inu" koia је misionarski probu4ena) iz 14. stiha.

Predlo!eno је mi~jenje da propovijedanje iz pogre~nih motiva ruje bilo upereno osobno protiv Pav1a. Opis kakav posiedujemo u­pu~uje, kazu poborruci te teoriie, na to da ie rijet о zaЬludjelim kr~aruma koji su iz Pavlove nevolie izvlacili materijalnu korist · i to Ш propovijedanjem protiv Zidova koji su Ьili krivi za njegovo u­hi~enje u Efezu (tako F.C. Synge), ili pa.k svjesnim izazivanjem ne­prijateljskog stava grae!anskih vlasti. 14 Oni Ьi u tom slucaiu bili kri- .

56

1 FILJPLJANIMA 1.18

vi za propovijedaнje Krista iz supamistva, upotrebljavaju~i propovi­jedanje kao oruzje (tj . izazivacko vrijedanje Zidova) i kao protu­udarac i odшazdu Zidovima koji su Pav1a ultitili. Aposto1, dakako, osuduje takзv rnot iv i kaie da on dovodj do "otetavanja (njegove) nevolje" (ili. upotrt·l111110 lj s1iku treнja i razdiranja, time stvaraju "razdor izшcdu sebe samilt ј Pav1a". koristecj se njegovjm suzanjst­vom).

Druga skupjna propovjednika propovijeda1a је iz dobre volje (stih 15) ј /jubavi (stih 1<1). svjesna da је aposto1 su!anj radj obrane Evandelja. Ova obrana (apolvgia. vidi 1 ,7) s1ika је i njegovog zakon­skog sudenja. Mozda Ьi naglasak treba1o stavjtj na radi Evande/ja, tj . na to da njegovj prijatcljj znaju da је zasu!njen radi vjernosti i privrzenosti Kristu, а ne radj nekih politjckU• spletaka s v1astima ..

Da sam ovdje, keimai, vojnjckj је jzrilz koji111 ~<' naglaS3va da Pavao u tom svom podno~enju te~ko~a u zatvoru ostajc vojnik Isusa К rista (usp. 2 Tjm. 2,3-4), te da је stalno sprernan za borbu, bas kao i straza koja ga tako dobro cuva u zatvoru dok sluzj interesima Rj­ma.

18. Pavao ovdje prikazuje svoju reakcjju na dogadaje proizas1e iz sukoba tјћ razJjcitj!l rnotjva. 1 dok procjenjuje razdor kr~anskog zajednjstva kojjm је okruzen . obradovaп је jednom. najvaznijorn, ёinjenicom: Samo se 110 svaki 11atin. bllo blmbenv, bllo istinito, Krist navjescuje.

Ova se izjava odпosi izrзvno па 1110tive tU1 suparnickih skupi­na unutar crkve, а ne na sadriaj njiћova propovijedanja. Pavao ne odobrava namjeru onih koji propovijedaju Krista iz seЬicnih raz1o­ga i rnotiva. dakle, s neёistirn 111otivj111a ј sa ieljom .da aposto1u na­pakosti: ipak. on ne osuduje sadrzaj njilюva нavje~ivanja. koje је u konacnici ipak Krist. Da је rijec о sadr!aju njihova propovijedanja, nezamislivo је da Ьi pisac Pos1anice Ga1a~anima 1,6-9 mogao prijeci preko iskrivljenog Evande1ja i ne iskoristiti svaku priliku da se sup­rotstavi pogresнom ucenju. posebno u svjetlu stiha 3,2 i da1je.

Moiemo L<~kljuciti da ovj protivnicj nisu judaizantj, koje Pa­vao tako ostro оsнdнје u Ga1aciji i Korintu .1 5 Njihovo је stajaliste krscansko, bez ol,t.ir:J na to ko1iko su njilюvi tnotjvj i nace1a pog­resni. Ovo је njegov t.ilkljucak. а ј izvor njegove radosti.

57

FJLIPLJANIMA 1,19

с. Pavlova dvojba, pouzdanje u Boga i za iivot, i za smrt (1,19-26)

19. Pavao је siguran da se нюzе pouzdatj u dvjje vrste pomoci u svojoj nevolji: u ljudsku (ро vasoj molitvi) i u bozansku (pomoc Dulta lsшa 1\rista). N ista toliko ne jmpresionjra kod Pavla kao nje· gova stalпa moiЬa da se nюle za njega, ј to bas njegovj obracenici (vjdi Rjm 15.30; ~ . Kor. 1, 11 : Ко\.4,3 ; 1. Sol. 5,25). Pokazuje ј svo­je нepoko1eЬijivo pouzdanje u Dul1a, koji tako oЬilno preЬiva u lsu­su Krjstu (usp. Djela 16.7). Pomv(: prevodj grёku rjjec cpiclюri!gia ј

oznaёuje pomoc koja нesto prjcvrscujc ј ројаёаvа, kao u Efe:lanj. ma 4 ,1 б : "zglobom zbrjнjavaпja ро djelotvornosti ... " . Narav te ро­

lносј koju ocekuje не 11юzе toёno odredjti dok ne objasnimo prvj djo tog stiha. То na sto se pomoc odnosi, oёito је vracanje na spo­menuto u 16. stilш , tj. Pavlovo podnoseпje nevolja zbog navjesciva­nja Evandelja. S pouzdaпjem gleda prema spasenju, koje se nюze odnosjti kako na njegovo konaёno osobno izbavljenje (prema Rjm. 5,9 , gdje se upotreЬijava buduce vrijeme za spasenje), tako ј na nje­govo kонаёnо izbavljenje iz suzaпjstva . lpak, moramo spomenutj da se u svjetlu stilюva koji sJjjede, а u kojima se Pavao suoёava sa smrcu, ovo spasenje treba razlikovatj od нjegova eveпtualnog oslo­badaнja iz zatvora.

J .ll. Mjchael smatra da је ispravno ovo drugo znaёenje , te ci­tira knjigu ЈоЬа 13,16: "То се mi Ьiti na spasenje". U Septuaginti је poredak rуеёј jednak Pavlovu slijedu: teSko је posumnjatj u to da Pavao ovdje пе navodj Starj zavjet. Siguran је da се, osloboden ор·

tuzbe ili не. njegovo stajanje za Krjsta Ьitj opravdano ; а to је Ьilo i Jobovo isёekivanje: "Znaш da cu Ьiti prav'· (prev . Danjёjc).

U tom је s1uёaju pomoc s kojom on tako sigurno raёuna ono јаёаnје unutarnjeg zjvota ро Dulш sto ga је Gospodjn оЬесао uёe­nicirna na dan njihova stajanja pred pog1avarstvirna ј vlastirna (Mk. 13,11 ; Lk. 12,11-1 ~). On poziva crkvu da to molitvom podupjre.

20. Posljedjca toga dulюvnog ојаёапја u kriznom jskustvu njego­ve situacjje jest Pavlovo паdапје da se ni zbog cega nece smesti, ј

to posebno kada bude stajao pred sudom. Dараёе. on zelj11o oce­kuje ј 11шlа se da (:С sc пjegovom posvemas11jom щl1•ainoscu (parr-

5 Н

FIUPUANIMA 1,21 ltёsia, smjelost u javnom jstupu ) .... Krist uzvelic'ati, bez obzjra na to hoce li jslюd Ьitj os1obodenje, iJi muёenjёka smrt .

Apokaradokia је slikovit izraz kojj se javlja ј u Rjm1janjma 8.19, а koji је moida cak Pav1ova kovanica: najbo1je gaje prevesti kao "ze1jno ocekjvanje". lzrazava stanje koje vec ukljuёuje doziv­ljavanje buducnostj, kao izdjzanje vrata da Ьi se vjdje1o sto је to is­pred, "intenzjvna ј usredotocena nada koja jsk1juёuje sve druge jn­terese (аро) ј hjta naprjjed jspruzenom g1avom (kara, dokein)'' , ka­ko to dobro opjsuje Kennedy. Aposto1 s to1iko pouzdanja oёekuje svoje sudenje, zaokupljen ne tirne kako се se sve za njega zavrsitj, nego svojom gorucom zeljom da se u svakom slucaju proslavj nje­gov Gospodar, ёјје је irne dostojno svakog uzvjsjvanja ј hva1jenja. " Pretrpjtj sve, samo da se Krjst proslavj", Ьila је omiljena jzreka vojvode Shaftesburyja, koja је dobra para\e\a s Pavlovirn stavom ; ne postojj procjscenjja zelja od te da cjtav nas zjvot ј sva nasa krscans­ka s1uzba budu na promjcanje slave ј uzvjsjvanje onoga kojj је jedjni dostojan.

U mome tijelu potvrduje mjs\jenje da Pavao iznosj ovdje mi­sao о svojoj sudЬini , jako neki pisci smatraju da ovo treba shvatjtj kao da se odnosi na ёjtavu njegovu osobu , koja је uvjjek, ра ј sada, stajala na raspo\aganju Gospodjnu (usp. Rirnljanjma 14,8; Ј. Korjn. canima 6,20) u zjvotu ј smrtj. Mogucnostj su 'postav1jene u snaznoj suprotnostj. Ako Pavao bude os1oboden, Кrist се Ьiti proslavljen ро nastav1janju njegove apostolske s1uzbe (usp. stih 24); ako се pak odluka Ьiti njemu protivna, jos uvjjek stoji da се Кrjst Ьiti proslav­ljen u njegovoj smrti zbog njegovog do srnrti vjernog svjedoёanstva. Suprotnost tih mogucnosti, za nas tako ve1ika, za apostola znaёj doCi k istom cilju · proslaviti Gospodjna.

21. Prethodnj stih pomaze nam razjasnjtj ovu znamenjtu Pavlovu izjavu, koja је, sa stihovirna 22 ј 23 . na prvi pog\ed nerazum\jjva, iako је osnovnj smjsao jasan i duhovna jstjna izvanredno impresiv­na. Pravilno zapaza E.F. Scott kada kafe daje "njegov jezik u tom trenutku jsprekjdan ј nejasan, odrazavajucj borbu Pavlovih mjsJi dok anaJizjra jednu mogucnost u svjetlu druge, te se ne moze odlu­ёiti" . Moramo samo dodatj da је ova smetnja prouzrokovana sa­mirn suprotnirn mogucnostima, а ne Pavlovom nesjgurnostj u bu­ducnost, za koju zna da је potpuno u Bozjjm rukama ј da ondje

59

F/LIPLJANIMA Ј ,22.23 ostaje sigurna.

Bonnard spominje razna tumacenja ovog stiћa. Najbo1jj је "Za mene fivjeti је Кri.sta pros1av1jatj; zato, ako ј umrem srnrcu kojom njega pros1avljam, Ьit се тј na dobltзk . stovjse, kao Z.e1jko­vana stvar koja се cje1okupan moj zjvot u njegovoj s1uzbl time ok­runjtj_" Dobltak nije, prema tome, samo aposto1ovo primanje ne­beske nagrade u prjsutnostj svog Gospodara (stih 23) nego sjrenje Evan~elja koje се hrabra smrt za Krjsta ostvarjtj. Da Pavao zajsta rnisli na svoju smrt, jasno је ј ро uputreЬljeнjnl rjjeciшa za "umrj­jeti", koje su u aoristu jnfinjtivu, to apvt!Janein. Тај oЬlik oznacuje cin umiranja, ili mrtvo stanje (Moule), а ne proces (usp. 1. Kor. 15,31; 2. Kor.5,1 2).

Ove Pav1ove rjjeci cesto su se preusko tшnacile kao njegova individua1na i pijetisticka nada, poput one u 23. sti11u (usp. 2. Kor. 5,8, " ... najrad~e blsmo se iselili od tjjela ј нaselili kod Gospodina") Smrt za kr~canina znacj Ьiti s Gospodjnom, kojj time ispunjava o­becanje svakome koji umire u vjeri: "Danas ces bltj sa mnom u ra­ju" (Luka 23,43). U kontekstu ovog u1omka nюramo jstu tako пa­glasiti da smrt jest dobltak, јес, kako to ј Bartћ prjтjecujc, s1uzj za promicanje Evandelja; tako је Krist proslav1jen i Pavlovom sпнсu kao i njegovim !ivotom (stih 20), jer se on ј u jednom ј u drugom potpuno predaje slu!Ьi za Gospodjna. Та meni је stavjo na prvo mjesto zbog naglaska. Jedini razlog Pav1ova postojanja jest da svoj fivot istrosj u toj radosnoj sluzbl; tako је smrt za taj jsti cilj poput krune stavljene na c jtav njegov z.ivot. Wesley је obuhvatjo Pav1ovu misao u zavrmom dijelu svoje posvetne pjesme:

"Spreman za svu tvoju savrsenu volju, Моја djela vjere i ljubavi ponav1jaju , Dok smrt tvoje beskrajne milostj ne zapecati, 1 ucini zrtvu savrsenom."

22.23. Prekinute sjntakse u Pavlovom pisanju jasno govore о uzbu~enju. Stih 22. doslovno kaie: "А\ј ako zivjeti u tjjelu, to Ge) za mene plodno djelovanje, ј sto cu izabratj ne obznanjujem". liv­jeti и tijelu mora ovdje znatitj ovozemaljskj apostolov zjvot, za razliku od "zivjetj u grjjehu", kako је , npr. u Rjmljanima 7,5 .18. "Zjvot u tjjelu" daje rnu pretpostavku na kojoj moze gradjtj svoju nadu za buducnost . Mjs\i - а sada svoju misao ј izraiava · da се na

60

FJLJPLJANIMA Ј ,22.23 sudu Ьiti osloboden , jako, prerna:druginl mjestirna, nije tako optj­шjstican. Ра sto onda? Nastavjtj zi\>jeti znaci nastaviti sluzenje, zna­ci daljnje sjrenje njegove misioqar~e dje1atnostj ј jos vecu moguc­nost da dokate kako је Krist nj~gov zivot. То је plodno djelovanje, ergon. koji је cesto izraz za oznacavanje njegove misionarske djelat­nosti (Vidi Rim.1 5,18; :!. Kor. 10,11'; Fi1 .2,30; usp. Dje1a 15 ,38; FiJ. 1,6 za istu rijec za Воzј~ djelovanje kroz njegove instrumente). Iz­bor је izmedu nastav1janja njegovog rada, ukoliko odluka suda bude povoljna, i pecacenja njegovog svjedocanstva v1astitom krv1ju , iako to ne jzraz.ava izravno. Kada tre~a izabrati, priznaje: "Ne znarn!" (Moffatt, "Ne mogu recj!").

Nema potrebe pretpostavljatj da је recenica pretrpjela neke promjene pri kasnjjem prepjsjvanju, ako dr!jmo da је razlog razbl­jenostj recenjce piscevo intenzjvno proziv1javanje raznih snaznih osjecaja . Mjchael pak smatra da treba odstranitj pretpostavljene u­metnute rjjeci i doblti slijedecu recenicu povezanu sa stihom 21 : "Та menj је Zivjeti КJjst, а umrjjeti dobltak : ј sto odabrati. ne mo­gu reci." Ovo izrezivanje "nespretnih" rjjecj primjer је lose egzege­ze. Zaista, nema opravdanja za takav postupak . Ne ocekujemo od covjeka suocena s pjtanjem zivota ј smrtj profinjenu ј lucjdnu pro­zu, zar ne?

Pavao u ovom izboru - ta Ьiratj mu је izmedu stvarj jednakih vrijednosti . ostaje neodlucan . "Opkoljen sa svih strana", preveo је to stanje Lightfoot, tj . sile jste veJicjne, ali suprotnog smjera, raz- ' vlace ga ј ne moi.e se nagnutj nj na jednu stranu. Prjtjjcsнjen sam, sunechoma( sadrzi u seЬi тјsао nametnute, izvanjske kontrole (usp. Lk .12,SO; 2. Kor.5,14). Ne Ьi bllo dvojbe da se Pavlu samomc prepustj izЬor; izabrao Ьi unнjjetj ј "s КJjstom Ьitj". Zelja, epit­ltumia, oЬicno se u Novom zavjetu upotreЬljava za oznacavanjc zle ze1je, strastj ili pozude. Tako upotreba tog jzraza ovdje sadrzi u seЬi opomenu,upucenu svakon1 krscaninu, da njegove dul10vne ze1je ј strem1jenja moraju bltj isto tako pod kontrolom Bozjom kao ј po­zude njegova tjjela (usp. Ga1.5,16.24). Raz1og njegovog stremljenja jest njegova posvemasnja uvjerenost da ga smrt uvodj u neposrednu prjsutnost Krjstovu . lzraz otici s1ikovjto oznacuje smrt; to је јласе i vojnjcki jzraz za napad na 1ogor, а ј nautjcki za bacanje sjdra. jz са111са (Usporedj 2. Tjm.4,6 za srodnu imenjcu).

S Kristom blti prevodi sш1 Cltri.mJ cinai. Prijedlog "gotovo

61

FILIPUANIMA Ј ,24 uvijek ozna~uje onu zajednicu koju vjerni s Kristom ostvaruju na­kon smrti i1i pak ро njegovom dolasku.'' 16 Dibelius navodi, uspo­redbe radi, sli~nu ~etnju iz nekog spisa iz..Aleksandrije: "Kako Ьil1 t elio da sam i ја uskoro s tobom" (sun soi). upozoravaju~i na nez­nabota~ku nadu sjedinjenja poslije smrti. Pavlovu је pak sjedinjenje s Gospodinom , ~ije је zajedoistvo tako prisno- ро vjerj - poznavao, kao ~tovalac Gospodnji i njegov suputnik. lpak, iako Pavao vec sada i ovdje ostvaruje takvo Ьlisko zajedni~tvo sa svojim Gospodinom da se naziva "~ovjek u Kristu" (2. Kor.l 2,2), i~~ekivanje koje ovdje iz­raiava nadilazi dosada~nje poznavaлje i govori о јо~ Ьliskijem odno­su i duЬljoj ispunjenosti nakon smrti. 17 Ovo buduce 'Ъjti s Kris­tom" је mnogo, mnogo bolje, doslovno "zaista IТi tюgo bolje", ono neusporedivo "daleko najbolje".

Bilo kakva primisao о nekakvom besvjesnom stanju nakon smrti i1i pak raznom pro~i~avanju na drugom svijetu potpuno је negirana vec samom jednostavno~u Pavlova B~ekivanja. Mnoge su nam stvari s onu stranu groba skrivene ; ali ono ~to је otkriveno {Pnz. 29,29) telimo znati. "1 tako cemo zauvijek Ьit i s Gospodi­nom" (Ј. Soi.4,J7; usp. \ . Sol.S , JO).

24. lpak, Pavlova osobna ~einja 'Ђjti s Krjstom" u slavi mora Ьi­ti pod~edena njegovoj pastirskoj duznosti prema Filipljanjma. U skalu vrijednosti ulazi ne samo njegova vlastita zelja "oti~j" nego, s druge strane , potpuno ovozemaljske potrebe njegovih suvjernika ; i za to se odlu~uje njegov izbor. Za njih је pntrebnije da Pavao os­tane. ako Bog tako odlu~i . а i bolje sc slazc s Bozjom voljom za svekoliku Crkvu , za koju se Pavao uvijek brit1UO ј koja је zauzima­Ja prvorazrcdno mjesto u njeguvom razmШjanju i planjr<tnju sluibe (2. Kor. IJ ,28).

25 . Mnogj stru~njac i smatraju da ton kojim Pavao zapocjnje ovaj stihodrazava novo ste~eno pouzdanje . Doje~m st ihova 20 ј 23 је te­zak ј odr:~t.ava stav da се upravo sada umrjjetj ; smrt kao da је jza ug­Ja , te Michael рј~е : " Pavao .. . u najduЬJjem djjelu svog Ьiса ne o~e­kuje ni~ta doli smrt." Moguce је da Pave~u ovdjc premj~Jja svoje vlas­tjte zelje te da "jzrazave~ osobrю uvjerenje kojc se temeJjj na spoz­najj da је Filipljan jma potrebal)'', naste~vlja jsti komente~tor.

MoZda ј jcst tako : ipak , prcdlozcno ј~ i nekoliko drukcjjjh

62

~ 1 1

1

1

FILIPLJANIMA Ј ,26 . mШjenja - da se ovdje odrat ava nova nada u oslobodenje . Је li rijet о bogodaлom prosvjetljenju da се njegov slu~aj jpak zavrШi pozi­tjvno? Ш mofda о pozjtjvnoj vjjestj koju su mu sucj prenijeli? llije pak dobro о svemu razmjsJio i zaklju~jo da се sve Ьiti u redu? Ostavljeno nam је da se snalazimo , jer nemamo pouzdanjh podata­ka od kojih blsmo mogli krenutj. Mozda је nada u ovom stihu ј pretjerano nagla~ena , u usporedbl, no primjer , s 2,27 , gdje se apostol vraca mogu~nosti skora~nje mucenjcke smrtj .

Raspolozenje stiha u svakom је slucaju pouzdano i~cekjvanje pozjtivnog, bez obzira na to postoje li za to opravdani razlozi ili ne. Vjerujt; da ~е ostati i Ьiti sa svojjm voljenjm Filipljanjma. Planira, dapace, svoj ponovnj dolazak u Filipe ј o·nnovu svoje slu.ibe u nji­hovoj sredjni. (Vjdi u Uvodu raspravu о tom vrijednom podatku u vezj s podrjjetlom poslanice i apostolovih planova za buducnost). Napredak, prvkopё, ista је rijec koja se javlja ј u Ј ,12, ali se ovdje odnosi posebno na uzrast dul10vnog zjvota utemeljenog na sve dub­ljoj radosti i sve vecoj vjeri. Kako је to Michael mudro izrazio , "je­dini n-apredak koji Ьi Pavao Ьiu zainteresiran podrzati , Ьiо Ьi napre­dak nji110ve vjere'': а apostol , osim toga , sebe postavlja za primjer kako neprestano tc.iiti za takvim napretkom (vjdi 3 , \2-14). Moze­mo dodati i mjsao da се njjhova vjera porasti ako ishod bude pozjtj­van, jer се to moci sl1vat1ti kao odgovor на njihOvtl nюlitvu da se sretno vrati . Pavlov dolat ak . "kada opet dudem k vama" (stih 26), ako budc Bo~u ро voJjj, ze~sigurrю се urodjti njiћovom radoscu.

26. Fi\jp\j;шi се imatj razloga za kaucllёma, ponos. i1i bolje " liko­vanje". ako 11jihov ljudskj osnivac bude osloboden ј ponovno u njj­hovoj sredjnj , parvusia. Slava се se vinut j Bogu , ј njegove се se mi­lostj ponovno sjetjti ; Pavlovo, pak . pobjedonosno jskustvo (mno·

те) bilo Ьi vcc samo ро sebl povodom takvom prodoru slavlja, po­sebno kad Ы onj od njega samoga culi о Bozjem milostjvom pos­tupanju s njim za njegova su:lanjstva. Slicna se щјsао javlja ј u Pos­lanjci Galacanjma 1,24. gdje Bozja milost u cjnu Pavlova obra~enja jzaziva slicnu reakcjju slavljenja.

Vec smo u Uvodu raspravili da li se ovaj najavljenj posjet Fi­lipima zajsta oblstjnjo . Ako је Pavao Ьiо zasuznjen u Efezu, tada Djela 20, Ј -6 pokazuju da је ponovno posjetjo Filipljane . Ako је ,

pak, zatocen u Rjmu, ooda ne шozemo bltj sjgurnj da li se posjet

63

FILIPLJANJMA Ј ,27 ostvarjo, iako postojj mogucnost da је, osloboden suianjstva jz Dje­la 28,30, ponovno vjdio Fi\ipljane. Ј 8

V. OPOMENA, РОТIСАЈ 1 PRIMJER (1 ,27-2,18)

Potrebno је ovaj ulomak promatrati kao jednu cjelinu , jer је prjjekjd na kraju 1,30 umjetno postavljen. Pavlova se mjsao nepre­kjdno provlati sve do 2,18, ukljucujuci ј poznatu himnu 2,5-11, koja је pjesma ponjzenja ј prosJavljenja Gospodina SJave ј koja zah­vaca njegovo jedjnstvo s Ocem prjje utjelovJjenja u prosloj vjetnos­ti, а proteie se njegovom konacnom pobjedom u obznanu ј prjzna­nju njegova Gospodstva svakom stvorenju. Ako pjesma ј jest zaseb­no sastav\jena ј umetnuta u ovaj ulomak kao vec postojeca u kr~­

canskoj liturgiji, jzvanredno је ukJopJjena u posJanicu, cvrsto ugra­dena u okvjr pastjrske opomene. Vjdi dodatnu bilje~u na 2,5-Ј 1 (str.84).

Ovaj se ulomak 1,27-2,18 moie svrstatj pod naslov: "Sto sve Pavao ocekuje od crkve". Postavke koje zastupa te ohrabrenja koja daje vodenj su primjerom samog Gospodina, kojj svojim doJaskom na zemlju utjelovljuje stav poslusnostj, ра ј do smrti na krjzu, na­kon cega Ьiva proslavljen . Sade taj jsti Gospodjn kroz svojega apos­tola, ocekuje od Crkve koja nosi njegovo ime jsto takvo ponasanje ј oЬiikovanje jstih karakternih crta.

а. Poticaj na jedjnstvo i hrabro suocavanje s vanjskim neprijate1jem (1,27-30)

27. Pav1ova nadanja za buducnost , te moguci ponovnj posjet fj. lipJjanima, povod su za potjcaj ј opomene. On се sada sagledatj u­nutarnjj zjvot krscanske zajednice te ga prikazatj prema vanjskom svijetu .

Pavao postav1ja standard kojj u njima zeli vjdjeti na pocetku ovog uJomka: samo se ponasajte dostojno Evandelja Kristova. Ova recenjca izvanredno povezuje unutarnje stanje crkve, koja treba ob­novu ј poboljsanje u prakticnjm pitanjima istjnske ljubavj ј bratst­va, te njen utjecaj na okolni neznaboiackj svijet u kojem zjvj. ОЬа su ova vida usko povezana u svakoj crkvi. Samo ako је crkva stvar­na imeno koje nosj, propovUeda ј zastupa, moCi се djeJatno ostvarj-

64

FJLIPLJANIMA Ј .27 tj svoj utjecaj u nekrscanskom svjjetu . Kako mo!e razjcdinjena ј ko­leЬJjjva crkva u Filipima pruzjtj valjano svjedotanstvo svome gr~­du? Samo onda. ka!e Pavao , ako se obnovj ojen zjvot ј , ро milosti Воtјој , postane dostojna Evandelja · jstjnjtog pomirenja koje ru~j

sve zapreke ј vjerom pobjeduje svakj strah . Zbog naglaska stoji somo na potetku retenjce. Znacenje је ,

u stvarj, "iznad svega", "po~to-poto", kakvo је ј u Poslanjci Gala­

canjma 3,2. Apostolovu radost ne mo!e pokolebatj nШа, osim da se Fi\ipljani poka!u nedostojni Krjstove poruke. Ne smjju ga razo­carati spustanjem standarda njihova zajednitkog crkvenog zjvota i odЬijanja da zive ро kriteriju nebeskog gradanstva, u koje su Evan­deljem pozvanj. Pavao је izvanredno taktjtan · on prvo podsjeca na taj uzvBenj standard ј time ih ohrabruje ; u slijedecim stihovima iz. nijet се neke njihove otjte pogre~e ј propuste. Usporedj ovu taktj­ku s onom u Ј. Korjncanima Ј ,4 ј dalje.

"Dostojno Evandelja Kristova" podsjeca na mnoge slicne iz. reke u ostalim Pavlovim poslanjcama (npr. Rim.16,2; Ef.4,1 ; КоЈ. Ј, 1 О; 1. Sol. 2, 12), u kojima on jnzjstira na najvBe111 standardu kao nacelu pona~nja vjernika. Krscanjn је pozvan uzvj~enjm zvanjem, koje treba ј jspunjtj. Primjo је neke izvanredne pov1astice jer prjpa­da Во!јој oЬitelji , Tjjelu Krjstovom, te postaje nasljednjkom vjecne slave. Pavao pak podsjeca na to da se ne mo!e sve to dobro ~to prj­sti!e ро Kristovu Evandelju uzetj а da se jstodobno ne prihvatj od­govornost takva po1oiaja, ро onome noЬiesse оЬЈјgс , "poloiaj nа­тесе odgovornost", ј ро onome: "Kome је god mnogo dano, od njega се se mnogo jskatj" (Luka 12 ,4R). Njegov zjvot kao novog stvorenja u Kristu lsusu (2. Kor.5,17) trebao Ьi odrazavatj zahval­nost ј Ьiti vjdJjjvim dokazom milosti koju је Evandelje unije1o u njegov iivot (usp. 1. lv.3 ,18).

Zjvot krscanina u lokalnoj crkvj usporeduje se s gradanstvom

(politeia) koje su Rimljanj u!ivalj u starom svijetu . Tako se glagol po/iteuesthe treba pravilno prevestj kao "ponasajte se. kao grada­nj". "Neka vas zivot kao gral1ana" prema tome, najboJjj је prjjevod, jer tocno prenosi ono sto Pavao ie\i recj, posebno u svjetJu 3,20, gdje spominje nebesku domovinu. U Djelima 23,1 glagol ne posje­duje ovu njjansu znacenja, nego samo uoЬitajenu "zjvjo sam".

Filipljanj su kao rimska kolonjja Ьili posebno ponosnj na svo­je povlastjce. Vjdj Uvod, str 15 , u vezj s korjstjma koje su jma\i kao

65

FILIPLJANIMA Ј ,27 rimska ko1onija. Те su povlastice gra<tani zahvalno prihvatili kao iz. vor svog ponosa i osobnog zadovo1jstva, kako је to i Кlaudije kasni­je opisao:

"Rim! Rim је jedini prona~o na~in da op~ara sva p1emena ~to pod pobjedni~ka krila njegova pala su, koji је dao jedno ime svoj 1judskoj rasi. zagrliv~i ih i zak1oniv~i u svom njeznom zagrljaju". t 9

Takve izjave ponosa izvikivalo је stanovnistvo Filipa i u Djeli­ma 16,12 i 21 ; nema sumnje da su i kr~ani tog podru~ja imali iste osjecaje u vezi sa svojim gradanstvom. Apostol Pavao ne osuduje ta­kav osjecaj (usp. Rim.l З ,1-7), nego se njime, ~tovi5e, koristi da bo­lje naglasi njihovo dvovrsno gradanstvo. Filipljani su rimski gradani, cives, sa svim pov1asticama kojima mogu slu:titi · ali i obavezama koje trebaju ispunjavati! Tako se moraju prisjetiti da su kao gradani nebeskog podru~ja ( vidi З ,20; Ef. 2,19) pozvani ne samo prihvatiti i uzivati sve koristi ovog Evandelja nego preoЬlikovati svoje zivote prema normama te poruke. Ovo spominjanje zahvalnosti koju tre­baju iskazati proizlazi izravno iz zna~enja rijeёi politeиmo (tako smatra DiЬelius) . Rije~ stoji, misli on, za "skupinu doseljenika koji se u stranoj zemlji drze zajedno i ostvaruju u nekoj min.ijaturi politeia prave svoje domovine" (vidi i Ьilje~u uz 3,20). Moraju uistinu Ьiti pravi gradani novog grada "koji za kralja ima Krista, za zakon Evan<1e1je, i za gradane kr~ane" (Benoit). Ne~to kasnije, Po­likarp podsjeca istu crkvu da bude dostojan gradanin Кristova no­vog dru~tva.

Ovaj poziv na dostojniji zivot doblva na ja~ini mogucno~u Pavlova dolaska. Do1ao ја i vidio vas, ili nenazocan sadrzi u seЬi i o­pomenu da ne ~ekaju na njegov dolazak., nego da s obnovom za­po~nu odmah; tako се mu ono ~to се о njima ~uti, makar i daleko od njih, Ьiti ohrabrenje. Zaista, u svjetlu 1, 7, mozemo smatrati da је Pavao Ьiо toliko Ьlizak Filipljanima i da је njegova ljubav prema njima toliko Ьlaga (4,1) da је trebao samo spomenuti ovaj poticaj, s.iguran da се uroditi plodom. Као izrazito suprotnu situaciju mo­zemo navesti ·1. Korincanima 4,18-21.

Od njih zudi cuti da su postojani; da mogu иtvrditi kako ste postojani, u. jedinstvu, и jednome dиhи i jednodи!ni ... , te da su la­vovski hrabri, da se zajednicki borite ... ne pla1eCi se ni и сети pro­tivnika. Poziv da ne popustaju u razini svojega svjedo~anstva ponav-

66

FILIPLJANIMA 1,27 \ја se i u 4,1: "cvrsto stojte u Gospodinu". Pr.ema ovom dodatku, "u Gospodinu", moguce је da и jednom duhu, heni pneиmati, stoji za Duha Svetoga (tako tuma~e Moule i Bonnard), а ne za nekj "za­jednjckj duh" (Moffatt), Ш pak za Lohmeyerovu parafrazu "unu­tarnju cvrstinu". Sveti Duh јаёа duh ~ovjecji dok је taj stavljen na kusnje, ра se . prema tome, ova dva tuma~enja me<tusobno ne isk· lju~uju. U svjetlu 1. Kori11canima 12,13 i Efezanima 2,18, cjni se, ipak , da se ovdje bitno misli па osobu Duha Svetoga. On, cija је sluzba povezivati vjernike u Tijelo Kristovo. istodobno је i "pod­rucje'· u kojem Filipljani trebaju odrzati nepokoleЬijivo svjedo­ёanstvo , bas kako i san1 Pavao u svojem zatverskom iskustvu crpe iz istog izv()ra te okrepljujuce milosti.

Ako se suparн.istvo u crkvi javlja zbog razJicjti\t stavova u vezj s poretkom vaznostj dulюvnih darova, ta pneиmatika, iz 1. Korin­caп.ima 12, Ј , tada ovaj pozjv poprjma ulogu korekcije ј podsjetnika da su svi oni od "jednog Duha'', da је On autor tiћ darova Bozje milosti, ta cherismata ( 1. Kor. 12,11 ). Nema, prema tome, mjesta zavisti, jer је ј tako rjjec о darovima (а ne zaradj), za koje Sveti Dнlt zadrzava seЬi pravo davanja ј nedavanja (Ј. Kor .4,7).

Stav vjernika u Filipima prema vanjskom svjjetu mora proiz­lazjtj iz nutarnjeg sklada. U rjjecima zajednicki se borite, sиnath­/ountes, povezuje se hrabrost prema neprijateljskoj okolini s jedin­stvom koje је znak pravog crkvenog zivota. Ovaj se glagol, bez pri­jedloga sun, "sa", "zajedno", nalazi ј u 2. Timoteju 2,5, gdje jma prizvuk nadmetanja . kako ratnog, tako ј u зrenama gdje su gladija­torske borbe odlu~jvale о zjvotu i snнtj. Prijedlog u na5em slucaju upucuje na nuznu sloznost da Ьi se ostvariJo pravo bratstvo unutar crkve. Ili, kako Moffatt iLvrsno prevodj, "boriti se jedan uz drugo­ga''.

Njiћovo jedjnstvo mora, nadalje, Ьiti и jednodиsnosti, mia

psuchё, tj. trebaju mocj ostvariti jedinstvenu prvu borbenu linjju, koju potom ne smjju oslabltj nekakvim medusobnjm suparnistvom ili prjjekim gledanjem na razne osoblne pojedjnaca. Razjedinjenost crkve Ьila је izvorom zalosti za apostola, а ј vrlo stvarna opasnost za samu crkvu u skobima koje је imala s onima izvana: Prema tome, kr~canin se bori na dvjema frontama. U negativnom smislu protjv vanjskih neprijatelja (stiJ;! 28), od kojih se ne da zastrasjti, а u pozj. tivnom zajedno s drugima stoji za evondeoskи vjerи.

67

FIL/PUANIMA Ј ,28 Za koje se to ciljeve trebaju boriti? Cinj se, da је vjera ~driaj

njihova svjedo~anstva koje trebaju odrzatj, taj ve\ikj depozjt predan Crkvj (1 . Tjm.6,20; 2 . Tim. 1,14; Juda З) da ga obznanj svjjetu. "Vjera nablt otaca! Sveta vjera!" stalan је povik Bozjeg naroda u svakom vremenu, posebno za progonstva. Protivljenje okolnog nez­nabo~tva te 1ukavo prodiranje latnih ј krjvih u~enja (3,18 ј dalje) odrzat се Filip1jane u stalлoj prjpravnostj ј potaknuti ih da odrze vjeru · kako protjv jednog, tako i protjv drugog. Ј.В . Phillips izrazjo је to ovako : " ... da nimalo ne mare za svu tu neprijateljsku djelat­nost" (stih 28).

28. Osim ~to poziva Filipljane da hrabro izdrze u svojem svjedo­~anstvu , Pavao ih savjetuje da se nj u kojem slu~aju ј ni и сети ne

plafe, svojih protivnikll. Pavao је vrlo snatan u svom jzratavanju. Ptиromenoi, plafiti se, vrlo је jak izraz, kojj se u ~jtavom Novom zavjetu javlja samo ovdje, а ozna~uje nekontro1iranj stampedo pre­pla~enih konja . Po~eli su se strujtj vjdjev~i protjv\jenje svojih neprj­jatelja , antikemimenon. Ovaj slikovit izraz је ~iroko primjenjljiv, od ozna~avanja lsusovih protivnika u evandeljima (npr. Luka 13,17), zatim onih kojj su se protjvi\i apostolu u Efezu (1 . Kor.16 ,9), do oznatavanja Antikrista u 2. Solunjanima 2 ,4, te samoga Sotone, protivnЦca Boga ј Jjudj (1. Tim.5,14-15). Zna~enje izraza u ovom stihu ne upucuje ni na krjvovjerce unutar crkve u Filipima, nj na rimsku vlast, koja се , jstina, uskoro po~etj progonjtj Crkvu . Protiv­nici su, mnogo vjerojatnije, pokreta~j onog nekontroliranog nereda, "izopa~eni" djo stanovni~tva Filipa (2,15), kojj su se tek rodenoj crkvj iz.ri~ito protivili, а koja svojim ~jstim Zivotom te svjesno~u svojeg yj~njeg poziva u Kristu (3,14) predstavlja stalnu opomenu svojim neznabozatkim sugradanirna. Motda је zjdovs\J djo stanov­nj~tva potakao to neprijateljstvo, kako su to u~inili u Solunu (Djela 17 ,5); no njih је u Filipjma bilo relativno malo. Ne spominje se da Ьi Zjdovj imalj sjnagogu ili bogomolju u Djelima 16 , а Djela 16,20 upucuju i na neraspolozenje gradana prema Zjdovjma uopce. Neka ma1a skupjna utjecajnih Zjdova jpak је mogia potaknutj to neprjja­teljstvo prema kr~anima , kojj su uglavnom Ьili obracenicj iz nezna­bota~kog svijeta (vjdi Uvod, str 16 ) .

Ako 1 ,30 uzmemo јо\е ozbiljпo, onda Pavao usporeduje su­kobe u koje је Ьiо uklju~en za svog prvog posjeta Filipima s onima

68

FILIPUANIМA 1.28 protjv kojih vojuje prilikom pisanja (''istj Ьој Ьijucj koji na meni vidjeste i sada о menj ~ujete"). Cini se da је rijet о nekoliko nepri­jateljskih ispada; ako је tako, tada to govori protiv postavke da је poslanica napisana u Rirnu. Zajsta se ne mote poistovjetjti stanje iz Djela 28,30-31 s protjvljenjem u Dje1ima 16 (usp. 1. So\.2,2). VaJja pretpostaviti znatno pogor~nje Pavlova po1otaja u njegovom rims­kom zatocenШvu da Ьi ono odgovaraJo tako sna.tnom izratavanju "Ьој'' (agtJn). S druge strane, pak, postojj svjedo~anstvo о neprija­te1jstvu rulje u Efezu (vidi Uvod, str. 22), u kojem Ьi slutaju protiv­nici Pavla (usp. 1. Kor.l6,9) i Filipljana bili iste vrste.

Ovo neprijateljstvo protiv vjernika i njihova izdrtljivost u takvoj nevolji znacj su dviju stvari: prvo, propasti njihovih protiv­nika, i drugo, spasenja samih vjernika. А Воgје sjguran vladar u ~j­tavoj situaciji, kako izraz i to od Воgа pokazuje. Benojt smatra, po­zivajuci se na 2. Solunjanima 1,4-7, da је "Bog taj kojj dopШta pro­gonstva kroz koja vjernjcj trebaju proei ј kojj dopu~ta neprijatelji­ma da postave ~vrst otpor s kojim se kr~ani moraju suo~iti, nakon ~ega slijedj sigumost spasenja".

Progonstvo crkve u Filipima ima dva kraja. Ono zape~aeuje propast progonitelja kao presvjedo~enih neprjjatelja Evandelja, а u istj mah potvrduje vjecno spasenje vjernih kojj ustraju do kraja. Vi­dj Marko 13,13 ј Rinlljanima 13,11 za ovo znatenje rjje~i spasmje. koje је konatno stanje vjemika kojj ne posustaje u borbl; ipak, ovaj jzraz ukljucuje misao о postojanoj brizj Воiјој, koja takvog vjerni­ka "pokriva" u trenucima nevolje . Кr~ani u Filipima trebaju stajati cvrsto u vjeri, usprkos progonjma ; no samo il1 Воg mote odrtati u njihov zJj dan (Ef.6,13 ; usp . Rim.l4,4 , u vezj s ovakvim prep1ita­njem ljudske odgovornostj i Воiје milosti, iako u drukcijim okol­nostirna).

Vrijeme kada bezbotnj 1judi progone Crkvu uvijek је iznova vrjjeme velikog iskusenja vjere. Za~to svemoguci i milostivi Воg do­pusta da njegov narod bude izloten grubostima ј tjranskim prohtje­

vima zlih sila svjjeta ј njihovih podanika? Motda је rrllada crkva u Filipima bila toliko pritisnuta takvim sumnjama i strahom da је na­ginjala zatajjti ili moc,. i1i dobrotu Boiju. Zato im Pavao, prema modelima starozavjetnih proroka (npr. lzajje, Habakuka i Jererni­je), pomate bolje razumjeti Botju namjeru, opravdavajuci Boga u toj te~oj svakodnevnici ј tuma~eei im njihovo progonstvo u svjetlu

69

F/LIPUANJMA Ј .29 Botjih natela. Та natela ukljucuju kako vjernost Botju u otuva­nju njegove Crkve u svakom razdoЬiju da је ''vrata pakla" ne­nadvladaju, tako ј sud onima kojj se protjve Botjoj istini. tJ danima Julija Otpadnika, netko је prezrivo zapitao : "Sto sada radi va! drvodjelac?" Odgovor nepokoleЬJjivog krscanina glasio је : "Trenu­tatno radi lijes za tvojega cara!"2 о Suverenost Botja nadvisuje Ьijes progonitelja ј dostatna је u vjernosti progonjenog.

29. Suverena vlast ј namisao Вођа, tak i u uvjetima o~trog pro­tivljenja Evandelju , nagla~ena је u slijedecim rijecima: Јег vama је dano (tj . " Bog vam је dao"; ovaj se pasivni ohlik treba razumjeti kao uobltajen u hebrejskoj misli) ... za Krista ... i trpjeti. Prema to­me, njihovo trpljenje nije slucajno, niti је znak karanja Botjeg, kao da је Bog na njih gnjevan. Stovise , ono је znak Вође naklonos­tj prema njima, kako је to Calvin rekao, ono ''zapecacuje njihovo posinstvo kao djece Bozje", te ј trpljenje valja prihvatitj u svjetlu Poslanice Hebrejima 12,5-1 1. Trpljenje za Kr jsta ne samo da jspu­njava Botju namisao za njegov narod na zemlji (Djela 14,22; 1. Sol. 3,3; 2. Tim.3 ,12) vec ga treba uzeti kao milosni dar Botjj. Dano vam је, echaristhё, ima svoj korijen u rjjecj charis, "milost", "nak­lonost". Каkо је veliko ohrabrenje ј utjeha progonjenom narodu Вotjem , Ьа~ kao ј svakom pojedinom vjerniku koji i danas trpj ne­prijateljstvo ј razna omalovatavanja drustva u kojem t jvj, znatj da trpi poradj svoje vjernostj I<ristu Gospodjnu. Trpjeti za Krista, sto је vjerojatno jsto ~to i "za evandeosku vjeru", zapravo је bogodana povlastica; ta sam se Krist pojstovjecuje sa svojjm trpecjm sljedbenj­cima, kako је to Pavao dotivjo na cestj za Damask. Njegova је pri­jasnja gorljivost bila usmjerena protiv krscana u Jeruzalemu , а onda је iznenada spoznao da sam Mesjja, Кrist. trpj s njjma (Djela 9,4-5; "Ја sam lsus kojega ti progonВ!"; usp. Iz.63,9). Filipljani su, prema tome, pozvanj ne samo k povlastjci da vjeruju u Krista · ta vec је sa­ma sposobnost vjerovanja dar Botjj . nego ј trpjetj ј podnjjeti za Krista, kako trpi ј sam apostol (2. Kor .1 ,5; 12,1 0).

30. Jasno је da Pavao smatra kako ima mnogo toga zajednjckog u njihovom i njegovom stradanju. /sti Ьој (aglJn) Ьiju ј crkva , ј Pavao. Naglasak је nesumnjjvo na rijecj isti, podsjecajuci cjtatelje u dale­kim Filipima·da se poslute jstim ohrabrenjem kao ј on. Tako ne

70

FILJPUANIMA 2,1 samo sto Ьiju ist j Ьој vjere ј sto se bore protiv motda istih protivнi­ka (vjdi stih 28) nego ј preblvaju u istoj milostj, ро kojoj mogu Ьiti vi~ nego pobjednjcj ро onome kojj ih ljubl ( 1,7).

Filipljani su zacjjelo tuli za njegovo sadasnje sutanjstvo, te su se, bez sumnje, pitali kako ga Pavao podnosi. Njegovo се ih pismo ohrabriti i smiritj. On nadilazi svoju nevolju duhom ј stavom pouz­danja, iako је slutaj jos sasvim nejzvjestan ј Ьој јо~ uvijek testok · kako s protjvnicima izvana, tako i sa strahom iznutra. 1 oni se mogu ohrabritj primjenjujuci njegov stav na svoju vlastjtu nevolju. Agon se inace upotreЬijava u opjsu njegovih prijarojih nevolja u Filipima (1. So\.2,2: "uz teiOcu borbu"), te za borbu koju podnosi zbog Ko­lo~na (Kol.2 ,1).

Ь. Poticaj na jedinstvo i poniznost u suocavanju s unutamjim neprijate1jem • patvorenosti (2,1-4}

1. Rijet tlak/e vraca nas na 1,27, gdje Pavao poziva vjernike na jedinstvo u crkvj koja је suotena s protjvJjenjem, te nastavlja s dalj­njim potjcajima za sk1ad u crkvi, kojj се, ostvarj li se, razveselitj njegovo srce.

Za Pav1a postoje tetiri razloga na kojima potiva njegov poti­~aj na jedinstvo, ро kojima se svako neslaganje ј svaka netrpeljjvost unutar crkve mote rjeSiti. Za njega nema nШа stvarnije od tih real­nosti na koje se poziva. Tako Ьi bilo bolje ovaj ima li zamjjenjti sa "buduci da ima" ili sa "zajsta ima". Pavao nj najmanje ne sumnja u to da stvarnosti na kojima temelji svoju usrdnu molЬu nisu iskust· veno dofiv1jene u fivotima kr~ana kojima pise.

Svaki od ovih tetiriju " razloga za potjcanje" predstavlja tes­koeu onom koji ih tumatj. Utjeha, paraklёsis, mote se prevestj i kao "Ьodrenje", kao npr. u 1. Korincanima 14,3, te se tako uglav­nom i shvaca. Ako' prihvatimo takvo znacenje , tada izraz и Kristu, koji se izravno nastavlja na praklesjs, predstavlja apostolsko ovlaste- • nje koje Pavao dodaje svojem upozorenju ovdje, а ј kasnije u 4,2. On ih opominje kao onaj koji ima autoritet od svojeg Gospodina. Ш Pavao mozda mjsJi na neku odredenu jzreku naseg Gospodina, primjerice neku ranu tradiciju lvanova ucenja da Gospodin moli da njegov narod bude jedno (lvan 17 ,22).

Druga stvarnost koja је u stanju povezati Filipljane u jedno

71

FILIPUANIMA 2.1 domacinstvo vjere jest /jubav. Unutar "sveze ljubavi", paramuthion, kako Pavlove ljubavi prema njima, tako i нjihove medusobnc, treba­ju Filipljani rjje~iti svoje nesuglasjce. Prema Barthu, /jubav koja је ovdje spomenuta moze stajati i za Кristovu ljubav prema C(kvi (na­vodecj 2 . Kor.5,14; usp. Ef.5,25).

Kakva zajednШva (koinдnia) Dиha dobro је poznata srzna iz. java vec donekle razradene u Uvodu (vidi str.36 ј dalje). Uglavnom је prihvaceno da treba oznacavatj "zajednistvo Sil, ukljucenje s Du­hom", prjje nego· "zajednjstvo Duhom ostvareno". То da nam је dat Svetj Duh za vjerniko'f'o iskustveno dotivljavanje njegove prisut­nosti i njegove aktivnosti . polazne su tocke apostolova poticanja. Оп ove cjnjenice uzima kao орсе poznate i prihvacene istine koje se mogu provjerjtj osobnim iskustvom; to da svi koju vjeruju znaju za ovo zajednjstvo, koinonia, sa Svetim Duhom u svoj njegovoj milostjvoj djelatnosti u njihovim srcima i zjvotima. Usporedi s poti­cajima u Djelima 19,2 te u Galacanima 3,2-5 . То ~to svj kojj vjeruju djjele zajednistvo s Duhom odlucujuca је cinjenica ро kojoj mogu ostvarjtj zajednicki zivot kao "jedno tijelo u Kristu" (Rim.l2,5). Ovo ucenje obznanjuje i navjescuje kraj svakom svadljivom i razje­dinjujucem stavu, jer, ka.ko postoji samo "jedan Duh" ро kome su svi krstenj ujedno tjjelo {1 . Kor. l2,13) jjedan Duh u kojem svi oni doblvaju ј udjo u Кrjstu i pristup Ocu (Ef.2,18), ta.ko moze Ьiti sa­mo "jedno tijelo" (Ef.4,4) kojemu su svi oni udovj. Takva medu­sobna pripadnost tijelu sama ро sebl zahtђeva da odrtavaju poveza­nost Duha u svezj mira (Ef.4,3). Ovo је osnovni teoloSki temelj sva­kog krscanskog jedinstva.

Kakva srca i samilosti izraz је koji treba uzetj kao jedan; tako DiЬelius prevodi "'ljub~zna samilost". А ј Poslanica KoloSзnima 3,12 to potvrduje. Da srce stoji za sjedjste osjecajnosti, "preblvaШ­te njeznih osjecaja" (Lightfoot), vjdi komentar uz 1,8; sami/ost pre­vodi oiktirmoi, kojj izraz stoji za vanjsko izratavanje dubokih osje­caja suosjecanja i razumjjevanja drugoga, te djelovanje na temelju toga. Apostol svoje poticanje zasniva na snazi ljubavi, bez obzira na to odnosj li se ta ljubav na Gospodnju ljubav prema Crkvi koja је treba zbog razdora, ili se odnosi na Pavlovu pastirsku brigu, ~ес spomenutu u 1 ,8. Nema potrebe postavljati nekakvu o~~ru ~ran~c~ izmedu njih, posebno u svjetlu onog sto on govori upriJaSnJem stl· hu. Pavlova skrb za Filipljane odrazava stav Gospodinov, cija se lju-

72

FILIPUANIMA 2,3 bav prema ljudima otkrjva u pripovђestima evanc1elja (npr.Mt.9,36;

14,14). Ozbiljan cjtalac ne moze а da se ne pokrene ozbiljnoscu ј slo­

zenoscu Pavlova potjcanja. Umjesto povrSпog savjeta da Ьi vjernici trebali srediti svoje nesuglasjce ј zivjetj u miru , on skreee njihovu patnju na uzviSene ciljeve . Nastoji ih presvjedociti.j utjecatj na nj~ upucivanjem na Gospodnje uzvj~ne motjve za nJegovu Cr~: IJ. da budu jedno s njim kao sto је on sam jedno s Ocem; upuCUJUCl na sveobuhvatu snagu ljubavi koja izvire jz Bozje ljubavj za svjedo­canstvo (1. Iv.4,7-12.19); upucujucj na to da su ј Filipljanj sudjoni­ci u tom jednom Duhu, Gospodinu ј Darovatelju zivota; ~na kv~i­tete covjecne ljubaznostj i njezne suosjecajnosti, kojom је krscanm pozvan ljubltj svoju bracu u Кristu. Ova poruka osnovnih istina n­pucena је razdijeljenom krscanstvu u svakom vremenskom razdob­lju, а napose svakoj lokalnoj skupini vjernika u kojoj se javljaju raz­dori ј strancarenja koja razaraju zajednistvo i stete svjedocanstvu.

2. Pavlova се radost blti potpuna ako ove rjjeci najdu na sprem­nosti onih kojima su upucene da ih posluSзju i primђene. Nada se da се oni zaista ne§to promijeniti u crkvenom zivotu i da се odrata­vati narav oblteljj, oblteljj Bofje. Cetirj potjcaja netom iznesena trebaju ostvaritj cetverostruki rezultat da Ьi se doblo feljeni plod . То је: da u crkvi slo!ni budu (usp. 3,15), da istu ljuЬav njeguju (kao odgovor na ljubav iz prethodnog retka), da budu jednodu!ni

(doslovno: "zajedno u duhu", kao ј u 1,27, iako rjjec moze znaciti ј "citavim srcem"), te da budu jedne misli (pri cemu se rijec phro­nein ponavlja, jer је vec upotreЬljena na ovom popjsu). Ovakvo је gomilanje izraza koji se odnose na jedinstvo Crkve namjerno. Pavao jasno teli "obnovu bez odgac1anja i cekanja na ikoga", kako u nji­hovom zajednjckom zivotu, tako ј na podrucju njihovih osobnih odnosa. Tako се se nezeljene zapreke odstraniti, а ostavit се se je­dinstvo ј dobrohotnost.

3. Eticki izrazi koji se ovdje upotreЬljavaju otkrivaju duhovne slabosti u samom sredj~tu crkve, ali u istj mah upucuju na njihav u­niverzalni lijek. Nikakvo suparni!tvo, eritheia, vec је upotreЬijen izraz U· 1 ,17, gdje oznacuje stetne namjere Pavlovih protivnika. U slucaju Filipljana, uzima se za prepjranje, sitnicave raдnirice i u-

73

FILIPUANIMA 2,3 mШjenostj . Mogli Ьismo prevesti i kao "svactala~tvo", iako to ne odrafava tratak sebeljuЬlja ~to ga sadrzi grёka rijeё u izvorniku. Takvi motjvi, koji su u Poslanici Galacanjma 5,20 nazvani "djelima tjjela", zalosno uni~tavaju unutarnjj zivot crkve . Ali slijedj јо~ gora djjagnoza. Korjjen zla nalazi se u umisljenosti, simptom kojj је su­parni!tvo, а ono se osuduje i u Poslanjcj Galacanjma 5,26. "Stranёarenje ј jspraznost dva su zla koja su ugrozavala kr~ansku zajednicu u Filipiina. Prvo od njih је ёesto poguban otrov aktivnih, snafnih crkava", tumaёj Michael. Isprazna umШjenost i nedostoj· ne amЬicije , koje se razumijevaju pod ovim drugim zlom, obltno su uzroci nevolja.

Ljjek ovim zlim teznjama lezi u gajenju i prakticiranju Pavlu svojstvene vrline, и poniznosti, tapeinopl~rosunё, koji izraz upot· reЫjava Pavao za sebe samog u Djelima 20,19. Poniznost pred Bo­gom vodi nas konaёno do poniznosti i prema na~im Ыifnjima, kako је to zapazio Bonnard. Najbolji komentar ove dvovrsne poniznosti nalazimo u 1. Petrovoj poslanici 5,5-6: trebamo se "jedni prema drugimii pripasati ponizno~u", Ьа~ kao sto se trebamo "ponizitj pod snaznom rukom Bozjom". Na~ се poniznost Ьitj isprazno ј Jafno omalovazavanje sebe ako ne potinje prepoznavanjem ј prih· vacanjem na~ stvorenjske ovjsnosti о Bogu ј sagledavanjem na~g stanja u Botjim oёima. Na istinsku ЫЫijsku poniznost g)edalo se s negodovanjem u antiёkom svijetu , jer se pogre~no smatralo da је poniznost Ьijedno puzanje pred drugim tovjekon1. L.H. Marshall, koji је о poniznosti napisao teme\jjtu studjju, tumatj "da se tek lsusovim uёenjem poniznost роёеlа smatratj vrlinom".2 t То se potvrduje i primjerom samoga Gospodina u 2,8, pri ёemu glagol ponizi sam sebe, etapeinosen heauton, sadrti u sеЫ imenjcu koja se ovdje upotreЬJjava.

lmati takav stav poniznosti prema Bogu ј prema blifnjjma podrazumijeva spoznaju i priznanje vlastitih mana i slabostj; а to ј jest ono ~to Pavao preporutuje: "smatrajte jednj druge vШma od sebe" (usp. Rim.12,10). Pavao ne samo da daje savjet poniznostj koristecj se izrazom tapeinopl~rosunёkojj је motda ј sam skovao; on zjvj to ~to propovijeda. Vidj jos ј 4,12, gdje Pavao za sebe kaze da zna i "oskudijevatj" . rijeё zapravo znaёj "Ьiti poniten" tape­nousthai.

74

FILIPUANIМA 2,5

4. Postavlja se pitanje mjs\i li Pavao da se svakj treba brinuti za ovozemaljsku dobrobit drugoga (kako Moffatt), i1i nastoji potaknu­ti pafnju na duhovne darove ј vrline, raznovrsne nadarenosti koje bi trebalo vidjetj u tjvotima drugih vjernika? Ako se naglasak stavi na uoёavanje potreba drugih, tada se mofe postavitj ј о~ jedna moguc­nost, posebno jer skopein za Pavla znaёj "smatrajte vamn ciljem" (Ljghtfoot). Dobre stvari, te razne vrline ј vrjjednosti trebaju se О· tekivatj u bratovu zjvotu, prepoznatj ih kada se pojave te ih posta· vitj za dobar primjer svima. Ovakvo se tumaёenje priliёno dobro uklapa u okolnosti, te је bolje od Moffattova, prerna kojem "svatko treba zapatati interese drugih kako zapafa ј svoje". Dараёе, ёini se da Pavao prvim tumaёenjem utire put i prjprema tlo za izvanredan primjer utjelovljenog Gospodina u recima 5-11 .

Nismo, prema tome, pozvani da se previ!e zabrinjavamo vlas­titim brigama i svojiin duhovnim tivotom, ра da pri tom ne zapa1a· mo plemenite i vrijedne znaёajke u drugima. Iznad svega smo poz­vani usmjeriti svoju patnju na lik onoga koji је rekao: "Dao sam vam primjer" (lvan 13,15) ј zakoraknutj na njegov put (1. Pt.2,21). Poput Cvrstostojeceg u prjpovjjestj " Put kr~anina" Johna Bunya­na, kr~anin mote uzetj kao pravilo da zakorakne ondje gdje vidi otiske stopa svog Gospodina.

Ova zainteresiranost za kvaJjtete karaktera u drugima, te ро· sebno slika onoga koji је "blaga ј ponizna (tapeinos) srca" (Mt. 11,29), najbolja је kontrola svake teznje prema urni~ljenosti , tj. po­nosu zbog ostvarivanja nekakvih moralnih dostignuca i nemilosrd· nog ёeprkanja ро tudim slabostima i padovin1a.

~. Najvea primjer (2,S-ll)

S. Pavao се suoёitj Filipljane s najv~im primjerom, potaknut се ih na jedinstvo ј poniznost slikom stava Gospodjnova, koji је opisan u narednim stihovima. Drugi djo reёenjce u grёkom nema glagola; tako su mnogj "upisjvaJj" glagole u taj dio, jako је najbolje da gla· gol iz prvog dijela "pokriva" i drugj djo reёenice. Tako Grayston dobro ·obja!njava reёenjcu: "lmajte takvo mШjenje medu sobom kako mislite u Isusu Kristu, tj . kao prjpadnici njegove crkve", te ovo mi!ljenjё (opisnao u recima 1-4) pro~iruje,"na osobne odnose,

75

FILIPUANIMA 2,6 jer је takvo mj~jenje jedino normalno za orie kojj su и Kristи ". Ovakvo tuma~enje prjdaje izrazu "u Кfjstu" uoЬi~ajeno Pavlovo zna~enje "Ьiti u zajedni~tvu s Кfjstom", ~to је oblt11o jstovjetno s izrj~ajem "u zajednШvu s njegovim narodom".

Tako и vama ne stojj za neku osobnu vrlinu uteme1jenu na nekom moralnom primjeru, nego radjje " u vuem crkvenom zajed· nШvu", koje је uznemireno nesuglasicarna ј otrovano oholo~u. Pa­vao feli, cjtirajucj Pjesmu о Кfjstu u stihovima 6-11 , na nezabora­van ј vrlo utjecajan na~in pokazatj da crkva kakvu је Gospodin Sla­ve do~o stvorjti, ра ј umro ј uskrsnuo radi nje , mora odrafavati stav isti njegovom i Ьiti vodena istim nacelima skromnosti i poniz­nostj, u to1ikoj izvanrednoj mjerj pokazanima u utje1ovljenju i krj. fu. Ovime Pavao ulazj izravno u kristolo~j ulomak.

6. Slijedece се Ьilje~e poku~atj razjasnitj rjjeti koje se upotreb­ljavaju u tekstu. Pogledaj ј Dodatnu Ьilje~u (str 84) о pjtanju obli­ka, stila ј autorstva ovih stihova.

Оп, trajni lik Boiji upucuje na predvremensko postojanje na­~eg Gospodjna kao Druge Osobe Trojstva. Glagol је prikriven u rije­~j hиparchtJn, koja najvjerojatnije zna~j " trajno, stalno Ьitj' ', " traj­no, stalno је" , ~jme se smjera na stanje рrђе utjelovljenja, koje Pa­vao spominje ј drugdje (vjdj Rim.8,3; l . Kor. l0,4 ; 2. Kor.8 ,9 ; Gal. 4,4). Llk Boiji moiemo razumjetj na dva na~ina . Starjjj ЬiЬljtarj (kao Gjfford, ughtfoot ј sli~nj) tuma~e izraz Шozofskj da oznat u­je osnovna Воiја svojstva "u smislu iste supstancije , kako se uzima ј u grtkoj filozofijj" ,21 Novjja gledШa pred1afu da postojj veza jzme-11u rjje~j "oЬlika", morphe, ј izraza " slava", doxa. 2 3 Каdа se takvo mШjenje primjjenj na aposto1ovo u~enje о Кristovoj osoЬi , tada se otkrjva da Pavao vjdj u uvjjek postojecem ј slav1jenom Кristu ј lik (ili "oblik''). ј slavu Bofju (2. Kor.4,4 ; Ко1.1 , 15); potvrda је ј to ~to su оЬа izraza ukorjjenjena u starozavjetnoj tradjcjjj о Adamu, stvorenom р о obMju Bofjem (Post.\ ,26-27; usp. 1. Kor .11 ,7), ko­jj odrafava Bofju kabhёxlh ili slavu (na to upucuje Ps.8 ,5), ~to је padon1 u grjjeh uvelike izguЬio.

Svoje jednakosti s Bogom takoder је jzraz kojj se tumatjo na razne nacine . Pjt~nje је da li se jednakost s Вogom odnosi na " ob­litje Boije" , iJi se uzima da znacj neko buduce ' 'iskustvo poistovje­cjvanja s Bogom" predvremenskog ј zatim utjelov1jenog Gospodina ,

76

FIL/PUANIМA 2,6 koje је mogao posticj ј ranije, ali је to odbio .

Neki tumaci smatraju .da је prva mogucnost ispravna. S jedne se strane drti (pravac kojj је poveo Lightfoot) da је pred\tremeosk.i Sin v~ posjedovao jednakost s Ocem, аЈј је odЬio daje se drfi. Щ s druge strane, nije njtj irnao potreЬe posezatj za tom jednako§Cu s Bogom, jer ju је v~ posjedovao kao vjecni Sin Воfјј. Pitanje је mo· 1е li se znacenje glagola koje је u stvarj "docepatj se", "gruЬo za cirne posegnuti" promijeniti u "cvrsto se dr1ati"; drugo tumacenje te!ko se uklapa u gradu cjtave poslanice, а posebno s 9. stihom, gdje se upotreЬljava sna1an izraz "preuzvisiti". Kennedy i nekj dru­gi poku!a.li su poti drugirn putem, naime, smatraju da pjesmu treba gledati u svjetlu prvih poglav1ja Postanka, posebno ku~anje s kojirn је Adarn Ьiо suocen, "Ьiti cete kao bogovi" (Post.3,5); tirne uspo­reduju prvog ј drugog Ш posljednjeg Adarna. Prvi је neprorni~jeno posegnuo za jednako~u s Bogom te kroz ponos 1 neposlumost iz. gublo slavno oЬlicje svojeg Stvoritelja . Drugi је pak izabrao put po­niznosti i poslumosti da Ьi konacno Ьiо od Boga uzmen kao Gos­podin (stihovi 9-10), tj. da bude postavljen jednakirn Bogu, !to pri· је nije posjedovao,jer је sarno "zbog pretrpljene smrti ovjencan sla­vom i ca~u" (НеЬ.2,9) .

Nije se kao plijena driao, harpagomos moiemo jezicno pre­vesti i kao aktiv. i kao pasiv. Prava је te~oca zapravo u pjtanju: znaci li to da је Кrist Ьiо jednakim Bogu Ocu, аЈј se te jednakostj odrekao postav!i ~ovjekom, i1i to da је mogao posecj za tom jedna­ko~u s Bogom, a1i se tog prava odrekao zbog ostvarivanja volje Во1је utjelovljenjem ј smrcu na kriiu?

1 ovdje, ako povlacimo usporedbu s prvim Adarnom ј drugUп Adarnom, Кrjstom, bolje odgovara prva mogucnost, ј ta је uglav­nom i prihvaeena. Stauffer cak smatra da је time dvojba zauvijek ri· je~ena: "Tako. је stara napetost oko harpagamos pro!la; jednakost s Bogom nije res rapta ... polotaj kojj је predvremenskj Кrist imao, ali ga se odrekao, vec је res rapiencfa, mogucnost napredovanja koju је on odЬio."24 lpak, postojj ј drugo tumacenje, koje mo1emo ukrat­ko prikazati ovako. Harpagamos moie oznacavatj i "stvar dobre srece, sretan nalaz". Bonnard se za taj jzraz slutj ilustracjjom od­sko~ne daske (trambulin), zadriavajuci jstu Ьitnu misao о izvanred­

noj mogucnostj koju је P.redvremenskj Кfjst imao pred sobom. On је postojao u boianskom "uvjetu" kao jedinstvenj lik Вofji i slava

77

FILIPUANIМA 2,6 Воfја , ali је odblo ostvariti tu priliku ј iskorjstjtj svoju povlastjcu, da time ne Ы dospio u suparnHtvo s Ocem.

Юju~na rije~ Jwrpagamos ovdje se tumaёj kao dr:tanje prjviJe. gjje koja otvara vrata buducih raznih prednosti, samo ako vlasnik js­koristj priliku u svoju korist. U svom predvremenskom stanju Krist је kao sebl svojstveno vec posjedovao jedinstven polo:taj u Trojstvu . Вјо је to polotaj koji mu је omogucivao sve bolje korШenje svih danih mogucnostj, te је, ро pravu koje је imao, mogao posegnuti za slavom ј ~~u prilikom prepoznavanja svojeg polo:taja i uloge. Ta­da је, prije utjelovljenja, odlu~io. Smatrao је prisvajanje botanske ~asti NA TAKAV NACJN ku~jom koju valja pobljediti, te је radi­je izabrao da bude obznanjen Вogu jednakim kao "Gospodin" prih­vaeanjem odredenog puta utjelovljenja i poniznosti.

Ovaj је stih Ьiо predmetom mnogih tuma~enja , ра se ёini

preuzetnim prikazati samo jedno od njih i ne osvrnuti se na mnogo toga !to је bilo predloteno ј re~eno. Sve ~to ovdje motemo uёiniti jest slijediti odreden smjer istra:tivanja, koji se ёini najplodonosniji za razumijevanje ovih vrlo va:tnih rijeёi .2 5 Rјјеё је, dakle, о asoci­jaciji na Stari zavjet, te о usporedbi izmedu dvaju Adama. Manje је vjerojatno da је ku~nja i pad Sotone (vidi Izaђu 14) kljuё razumije­vanja u1omka, kako to smatra Stauffer i kako su to tumaёili kasniji tidovski pisci.

1 lik Вolji odgovara "stanju" prvog ~ovjeka pri stvaranju (Post .1 ,27). Adam odra:tava slavu vjeёnog Sina Вofjeg koji је od is­kona Ьiо "s Вogom" (lvan 1,1; 17 ,5) kao vidljiv izra:taj nevidljivog i neopjsivog Воgа (НеЬ.1 ,3). Drtati ne~to "plijenom" takoder se tiёe Adama, koji је nazvan sinom Botjim (Luka 3,38) i u~injen malo manjim od Воgа (Ps.8,5), а koji је za sebe ustvrdjo da је jednak Bo­gu (Post.3 ,5), tj . da bude ·gospodar ро ukradenom pravu na neovjs­nost о Bogu, svojem Stvoritelju. Medutim, u svojem је htijenju pro­pao.

Za razliku od Adama, vjeёni Sin Вotji se, suoёen s istom ku~­njom, odrekao onog ~to mu је s pravom pripadalo ј ~to је moglo postati njegovim, tj . jednakostj s Bogom, te је radije izabrao put poslu~nog trpljenja kao put do svojeg gospodstva. Okolnosti ove iz. vanredne odluke opisane su u slijedecim stihovima.

7. Posljedica te odluke prisutna је u 7. stihu. Buduci da је odЬio

78

FILIPUANIMA 2, 7 §lepati jednakost sa svojim Ocem, nu1no је morao prihvatiti poslje­dice svojeg samoprijegora. Nego sam sebe 'oplijeni', heauton ekeno­sen . izraz koji је dao podlogu tzv. "kenosis" teorђj utjelovljenja2 6

. najbolje је prevesti u svjetlu rije~i koje neposredno slijede. U tom se slu~aju izraz odnosi na " predvremensko odricanje, koje је po­istovjeceno s odlukom da uzme 'lik sluge"' .2 7 Ovakvo tuma~enje ne sla:te se s izvornom "kenosis" idejom da је u ~inu postajanja ~ovjekom Bog sam sebe lwo nekih botanstvu srodnih atriЬuta • po­put sveznanja, svemogucnosti i sveprisutnosti, te da se ~ak odrekao svoje samosvjesnosti. Ovaj stih о ne~emu takvom ne govori ni§ta;

on u~i da se njegovo samoispra:tnjenje i1i ''kenosis" odnosi na uzi­manje lika sluge, koje samo ро sebi uklju~uje neka potrebna ograni­ёenja njegove slave koju је stavio na stranu da Ы mogao biti roden ljшJima slican.

Vecina starijih egzegeta uzima izraz lik sluge za slikovit opis njegove ljudskosti. On је dђelio na§u ljudsku prirodu u svoj njezinoj kona~nosti i slaba!nosti (Rim. 8,3 ; НеЬ. 2,7 .14), te је u!ao u svoj o­vozemaljski tivot okruten svim ograni~enjima te prirode~ izuzev slavne iznimke da је Ьiо bez grijeha. U svojoj cjelokupnoj pojavnos­ti bio је Covjek medu ljudima, kako to svjedo~e i zapisi Evandelja . Njegov pravi lik bio је prikriven slabostima njegove smrtnosti, i nje­gova slava prikrivena njegovom ljudsko§cu . Bilo је ipak situacija u kojima је njemu svojstvena slava prodrla van i zaЬljesnula kroz po­krov ojegove humilitas camis, koje је okrutivalo njegovo divina majestas, kako је to Calvin rekao komentirajuci Mateja 27,45. Mo­temo se prisjetiti i njegova preobratenja kada 5е njegova slava (doxa, 11<. 9,32) oЬjavila nekolicini izabranih; i to potvrduje na§e gledanje na 6. stih. Sto se vidjelo na svetom brdu zapravo је Ьiо lik Вofji koji је Ьiо okruten njegovim zemaljskim likom i koji је u stvarnosti njegova tivota Ьiо stalno prikriven tj . u onome, "Covjek k ljudima". "Kenosis" је , dakle, svojevoljan ~in odreknuea njegove slave koju је utivao u svoj vje~nosti {lvan 17,5 .24), а da Ы mogao postati ~ovjekom.

Postoji, dakako, i druga mogucnost, koja zapo~inje time da

sluga prema tidovskoj rnisli oznaёuje dostojanstvo (tako I..oh­. meyer), te da ovdje &toji za Slugu Botjeg par excellence, trpe~eg slugu Izaijinog proro§tva. Istina је da LXX prevodi hebrejski 'ebed Yahweh sa pais, а ne sa doulos, koji se javlja u ovom stihu, ali to ni-

79

FIL/PUANIMA 2,8 је nepremostjva te!ko~a, jer se оЬа izraza ~esto isprepli~u. Tako se ј AqujJa korjstj izrazom Јю doulos mjestu gdje u LXX stojj ho pais u lzaijj 52,13 .

(~sto se posezalo za Izaijom 53 u razja~njavanju 7. stiha. )z. raz u na~em tekstu, heauron ekenosen, "samje sebe jspraznjo", ne na1azj se nigdje drugdje u gr~kom, а ј gramati~ki је te~o postav­ljen; tako postoji mogucnost da је izraz semitskog podrjjetla. Jere­mias misli da је taj izvornik do~o iz Izajje 53,12: "sam se ponudjo na smrt", pokazuju~j da "izraz uklju~uje podredenje tjvota, а ne kenosis utjelovljenja." 2 8 Novjja egzegeza, zamjje~ena ve~ odavno ali nikad shvatena ozblJjno, premje~ta znacenje stiha s teoJogije ut­jelovljenja na teologjju kriZa u oЬliku сђеnе koju је platio zbog pos­lu!nostj botanskoj vo)jj za na~e otkupljenje.

8. Slijede~i izraz, oЬ/icjem covjeku nalik, ponavljanje је ve~ spomenutog u pro!loj re~enjci. Zato oni kojj nagla~vaju metrj~ku ј liturgijsku strukturu pjesme (kao DiЬelius) smatraju ovo obl~nim pjesni~kim ponavljanjem. lpak, ~inj nam se da ona snatno nagla!a· va da је na~ Gospodin zaista Ьiо pravi Covjek, а ne da је postao samo slican ljudjma (kao ~to po'sravsi /judima slican mote sugerira­tj). Neki u~enjacj su, posebno Lohmeyer, smanjili snagu ove nedvo­smislene izjave, smatraju~j da izraz /judima s/ican doJazj od aramej· skog ~bar enash, tj. "kao sin ~ovjeqj", dakle, da stojj za ~ovjeka kojj ima botansku pojavnost, kao sin ~ovje~ji iz Danijela i Enohove i Ezrine apokalipse (Apokrifna 2. Ezrina 12; usp. Otk.\,13 ; 14,14). Ovaj naziv tada mote ozna~avatj ne njegovu ljudskost, nego prije njegovo transcendentno stanje kao nebeskog Covjeka koji је do~o na zemlju da ostvarj svoje za ~ovje~anstvo spasenjsko poslanje. Ova doktrina nebeskog Covjeka zna se prona~i i u nekim drugim pavlov­skim pjsanjima (npr. 1. Kor.15,45 ј dalje), ali njje potpuno pouzda­na. U vrednovanju ovih usporedbl bolje је smatrati da izraz upu~uje na dva Adama i njihovu mec1usobnu povezanost, prema prikazu Postanka; Ш, u svjetlu onoga ~to predstojj, motda је ј о~ bolje pove­zatj ovaj izraz s prikazanim likom sluge Jahvinog iz lzaђe 52,14 Ш

53,3. Ponizi sam sebe odnosj se na ~itav njegov tivot na zemlji u toj predanostj .Ocu i prihva~anju svega na!eg ljudskog. lpak је najvjero­jatnjje da se ovo odnosj na kulminacjju njegovog zivota, tj. na nje­govo ponjfenje u muci ј smrti na Gologtj. Tako sada postoji parale·

80

' FIL/PUANIМA 2,8

Ја u 1zajjj 53,8, gdje LXX jma en tё tapeinosei za erapeinбsen heau­ton, ponizi sam sebe. Poнiznost је ono ~to Pavao preporu~uje Fi­Jipljanima (vidj 3. stih) · zato irn ј daje najv~i prirnjer: Gospodina

lsusa Krista. Osnovna doktrjna Kristove poslu~nosti kao temelja njegovog

otkupljujuceg djela jasno је ј potpuno izlozena u Юmljanima Џ 2 ј dalje (usp. НеЬ.5,8), te predstavlja najbolju analizu rije~jposlufan. Njegova је poslu~nost sjguran znak njegovog bozanstva i autorjteta, jer, kako је to Lohmeyer briljantno izrazjo, samo bozansko Ьi~е moze prihvatiti smrt kao poslumost; za obl~nog је ~ovjeka smrt nuznost. Jedini on, poslu~n Sin svog Оса, moze izabrati smrt kao svoju odredcnost; i izabrao је tako zbog svoje ljubavi, ljubavi koja је usmjerena i prema otkupiteljskoj namisli njegova Оса ј prema svi­jetu, prema ljudima medu koje је do!ao. "Evo dolazim vr!iti tvoju volju" (НеЬ. 1 0,7), Ьiо је moto ~itavog njegovog zivota, ј u toj је kvalitetj nikad odbljene podredenosti ј potpunog prihvatanja volje Boije ono !to daje vrijednost toj vrhunskoj poslu~nosti do smrti.

Rjje~j do smrti mozda ozna~uju ј vi~e od njegovog savr!enog ponizenja. Mogu sadrtavatj ј silazak u podzemlje ј zaroЬljenost c1a­volskom silom smrtj. О pjtanju ove mjsli о tiranjjj smrti vidi Posla­nicu Hebrejima 2,1 S. Koljko god se ova mjsao nama ~jniJa stranom, ona је ~vrsto postavljena u Novom zavjetu (vjdj Djela 2,27 .З 1; Rim. 10,6-8; Ef.4,8-IO i, posebno 1. Pt .3,19).

Mogli Ьismo sazetj u~енје ovog stiha о Кristovoj poslu~osti tirne da kazemo kako је нjegova smrt vanjski i vid1jivi znak unutar­njeg i duhovnog predanja Воfјој namjerj , koja је Ьitna oznaka cje­lokupnog njegovog ovozemaljskog tivota, te jde sve tamo do pred­vremenskog izЬora , opisanog u stihovima 6 i 7 .

Do smrti па kriiu moramo promatrati s dva gledШa. Ono је i· malo druk~ije zna~enje za kr~ane u Rimu, gdje bi zgrafanje na smrtnu kaznu izvr~enu na takav na~in bilo vrlo ve1iko. Ј о~ је Cice­ron rekao da је kriZ "najokrutnije ј najstra~nije smaknu~e· .. i dalje, "Neka se krif ј ne spominje, neka је krit daleko ne samo od tђela nego ј od samih mjsJi, o~iju ј u!iju rirnskih grac1ana".

Treba se podsjetjti da је pisac i Zidov, а ne samo rimski gr~­danin {3,5), za kojega је smrt rirnskirn raspe~em bila, prema Pono~­ljenom zakonu 21,23, prok\eta, tj . raspe~em је doblni Ьiо izgnan iz krila jzraelskog naroda, ј Ьiо је pod prokJetstvom isklju~enja iz

8\

FIШ'UANIМA 2,9 Во*t Saveza. Upravo је ta miDo о krifu bila Ьmen spoticanja li­dovima (1 . Kor.1,23); za Pam krlfanina krifje postao samo srediJ.. te dok:trine i stvamosti pomirenja (vidi 2 . Коr.5.21 ; Gal.З,lЗ). Pa­vao је u~io da је ono prokJetstvo odvojenja od Бор podnio Ьez­grelni Spuite~, kojije time srШio zid izmec1u Вор i ~ovjeka kojije ada doЬrodolao u zajednicu s Вogom оа temeђu te zastupni~ke IIDrti (Rim.5,10-11). Time smo prdli оа u~enje о namjeri i msi krifa.. Cinjenica krifa juno је posta.tjena, i neki u~enjaci vide u ~i­njenici da 1е njeвova mha po~ebno ne spom.inje dokaz da је pjesroa napisana prije neao lto је ~vao napisao Poslanicu Filipljanima. Vi­di Dodatnu biljetku na str. 84 .

9. Na ovom mjestu ~ini 1е da se nosilac gl.avne uJoge u ovoj dra­mi !Jtjelo.tjenja i pomirenja mijenja. Pa!nja је do ovog trenutka bila u.edot~na na samoponiUoje i posluJnost Sina Во!јеgа. Sada је Вов taj koji preuzima inicijativu - ovakav poredak prisutan је i u drugim d.ijelovima Novog z.avjeta.

Poslulnost Кrista Sina oknшjena је djelom proslavljenja u ko­jem Otac di!e svog SЩа od mrtYih i uzdi!e ime njegovo· na polotaj tasti.. Uskrsnute i prosla.tjenje Gospodina ~ OOev odgovor na pot­punu poslulnost koja је Sina od.ela na lai!, u llllrt, ~ "Amen .. na Sinovljevo "Svrteno је! ... Ova lhema protШijenja nakon poni!e­nja SUYim је biЬlijska, а po~ebno је naclalena u IIUIOVom u~enju (vidi Mt .18,4; 23,12; Llt .l4,ll ; 18,14; wp. 2. Коr.11 ,7; Fil.4,12).

Zlzto (jer је djelo Во!је posljedica potlulnos podrec1enja do IIDrti) Воg njelfl prwzvisi izraz је kojim 1е pokriva i uskrsnute; ono 1е pretutno podraz.umjjeva, iako 1е rije~ima nas~Uava ~injenica proslavljenja, kako је slu~lj i u Djelima 2,33 (usp. Djela 5,31).19 Septuaginta upotreЬijava isti Jla&ol., ovdje preveden sa prwzYisi, u Izaiji 52,13.

Onaj k.oji 1е pooizio ada је podiput do slavne raz.Шe jedna­kosti s Вовоm, tj. u utivanje 01101 ЬoUnsm k.oje је oduvijek oje­mu ро pravu pripadalo, ali k.oje nije 1tepao i silom prisvojio (stih 6). Tako se uzvilenje ne odnoli na njesovu narav ili svojstven mu polo!aj tinutar Trojstva. Dra!e mu је ono jedno pripisivanje onoga lto је mogao posjedovati samo kroz podrec1enje i ~ovanje svojeg ovozemaljsk.og !ivota.

Cast k.oja mu је dod.ijeljena .izra1ena је doЬivanjem 11МNI, tj .

82

ЛLJPLJANJMA 2./U./1 karaktera, ~to ga је on odlucю l<tdoЬiti не р\) svojetnu pravu i\i $1·

lom (harpagamos iz 6 stU1a) неgо poslusnim ponizeнjcш . Cast koju је odblo sam seЬi pripisati sada mu је dodjje\io Otac: daruvџ ти. echarisato, sadrzi u seЬi mis<to '"dodjje\iti prerna oЬilnOttl iskaziva­nju milcstj" (cltaris). ; .. .

U svjetlu 11. stiha, ovo нajvise i.Jnc је ''Go~pu~J jn" . КопЈеn п· jeti, kurios. koja se upotreьtjava u LXX za prjjevod botanskog ime· na Jahve, oznatuje vladanje utemeljeno na ovla~tenoj ј autoritativ­noj moej, sposobnostj da vlada onjm ~to posjeduje: U r<tzumjjeva­nju te posebne povezanostj s imenom Вoijirn u Starom zavjetu, do­dijeljivanje tog imena u ovim okolnostima znati obzнanu da је \sus Krist postavljen na polol.aj koji prjpada sашо Bogu. Pretna slijede­cjm stihovima dvije Ьitne odlike proizlaze iz toga uzvi~enog poloia· ја .

1 0.11 . Tom imenu, koje је " lme nad svakirп imenom'", treba da se prigne svaku kuljenu i da svaki jezik prizna: 1sus Krist jest Gospodin! '. ОЬа ova priznanja temelje se na Izajji 45 ,23 u konteks· tu kojj obznanjuje jedinstvenu velitinu Izraelova Boga . Ne rnoie se postaviti jasniji dokaz istaknutog polozaja kojj nas Gospodir1 sada zauzima s desne strane Bozje od povezivanja ovog starozavjetnog teksta s lsusom Kпstom. S druge straпe , on svoj uzvjseni puloiaj zauzima па sla; и Boga Оса. Njegovo prijestolje nije suparnjcko 0-tevom (Otk.3,21 ), nego је njegovo Gospodstvo utemeljeno n<t suve­renostj Bozjoj i njegovoj izrazeпoj namjeri da dovede svc stvari do jedirlstva u Krjstu (Ef 1 , Ј О; usp. Ef. Ј ,20-23 ), tako da konatno mo· ze Bog Ьitj sve u svjma i svemu (1. Kor. 15 ,28}.

Kozmjtki autoritet na~eg Gospodina lsusa Krista izraien. је trotlanim izrazom, tj. nebesnika, zemnika i podzemnika. Ove su ri­jetj u grtkom postavljene kao tri prjdjeva s povezujucim kai, "ј".

Neki prevodioci uzimaju da se pridjevj odnose na imenice srednjeg roda te prevode kao "stvari" (tako Lightfoot). Vjerojatnije је da se podrazumijevaju osobe (tako nasi prevodiocj, pri111. prev .), kako se podrazumijeva i u usporednom lgnacijevom tekstu (Trullians 9,1 ). Rjjet је о int.e\igentnim Ьicima neba, zemlje ј podzemlja, koja pre­gjbaju koljena u znak podredenja i t jje usne priznaju izjavu koja је od najranijih potetaka Ьila krscanskj credo: Isus Krist је Gospodin!

Ova izjava predstavlja sveopce obznanjiv<tnje, u kojem sudje·

83

FILIPUANIMA 2,10.11 1uju i .andeli, i 1judi, i t1avoli, da је poslu§an doblo kozmi~ku v1ast i pobjedu, te da sada prima ~tova.nje i odanost koju је, prema rablns­koj predaji, imao i prvi Adam. On је to izgublo svojim poku§ajem da istisne Boga. Usporedi Otkrivenje 5,1-14, gdje vidimo sli~nu scenu dramatskog dot1aganja. Dodatna bilje§ka uz 2,5-11.

Glavne smjerove moderne rasprave о ovim stihovima vee smo spomenuli u dosada~njc;>j analizi. Sto se Ые autorstva, stila i poza­dine, rn()temo zapaziti ј о~ nekoliko dodatnih to~aka.

U posljednje vrijeme ovaj se dio Pavlova pisma smatra kristo-1oiOcom pjesmom. Da је pjesma dokazivalo se posebnom sve~a.no~u i skladno~u rijeCi, te naCinom na koji su gradene retenice .. Rijeti su patljivo poredane, i to tako da se pri glasnom ~ita.nju pravilnim nagla§avanjem doblva odret1eni ritam. Ako tekst napikmo u oЬliku pjesn:te, ta se ~injenica јо~ lak~ uo~ava. Valja zapaziti i primjenu vrlo rijetkih rije~i. Lohmeyerov zak1ju~uje u svojem djelu Kyrios Jesus (HeidelЬerg, 1928), koji је zaklju~ak sada uglavnom i prihva­c.en, da ovdje imamo vr1o ranu kr~ansku izjavu vjere koja је Ьila sastav1jena za liturgijsku literaturu, а ne za prozu poslanice.

Lohmeyer, istina, ide i dalje od toga. On smatra da је pjesma izvorno napisana na aramejskom te da se pjevala pri slav1jenju Ve­~ere Gospodnje u palestinskim crkvama. 1 јо~ dalje, ovakvim gleda­njem na podrjjet1o pjesme i upotreb1jene rije~i. koje se u ostalom pavlovskom pisanju ne javljaju, on dopu~ta da pisac i nije aposto1 Pavao . Za potvrdu tvrdnje da aposto1 te retke nije napisao napomi­nje i to da mnoge Ьitne zna~ajke Pav1ove doktrine ovdje nedostaju. Smatra da manjkaju otkup1jujuci zna~aj kri.ta (izraz "smrt na kri­tu" za Lohmeyera ne u1azi u tekst, jer naru§ava metri~ku strukturu pjesme), naglasak na uskrsnucu, koje se podrazum\jeva, uzvi~enje ј proslav1jenje Gospodina te doktrina crkve.

U pos1jednje је vrijeme Pavlov dug kr~anskim prethodnici· ma, onima koji su Ьili u Kristu prije njega (vidi Rim.16,7), zna~ajan dio novozavjetnih studija. Motemo spomenuti jedan takav dobar prikaz А.М. Huntera. Pau/ and his Predecessors (London, 1940). Sto se tj~e ove Pjesme о Kristu, trebamo izabrati izmedu mШjenja da је Pavao pjesmu preuzeo iz ranokr~ca.nskog creda vjere te је uvrstio u svoje pismo zbog jacanja vec poznatog poticaja da Filip· ljani imaju stav kako је u Kristu Isusu, i teorije da је Pavao sam napisao ovu pjesmu u nekom ranijem razdoЬiju te da ju је sada

84

ПUI'/.J .. J.\ 'J.\IA :!.10.11 i~koristiu ULI rouнprc svojн rэstirsku brigн i'.a t:rkvнtl FiJipima. {)d. lнctti sc za' јсuнн оЈ njih zнacilu \)ј upustiti se н telшicku Jiskusi· ju. 30 Моi.свю sашо usputno ~pumerшti Jvije stvarj koje sн u vezj s <.>vim pitaвjem vazнe. Prv,>. ako u1omak i jest pjesma sastavljena u litur!_?,jjskom stilu. to јо~ uvijck sam<.> ро schi не rjeSзva proЬleme kujc smo spumeнu1i, 11pr. koristeнjc vr1<.> rijetki\1 rijeci i нespoшi­njanje onill Pav1u svojstv~nilt oz~~a\:ja koja se iнасе u ostalim njego­vim pjsartjima redovito javljaju i iscrpn<.> obrad11ju. Mogao је izabra­ti rijeci ј teme voden prema ve~ zamisljeнoj kompoziciji stihov:J. Drugo, poznato нат је iz ulomka poput 1. Korincanima 13 da је Pavao Ыо kaJar pisati uzvBci\Ui1, poetskim stilom. Jedan od velikih rezultata неdаvнЉ studija pavlovske literature jest sve s1abye prida­vanje vrijednosti i tzv. statistici rijeci, ро kojoj Ьi se odluёilo је li r1esto aposto1skog podrijet1a: takoder se priznalo da ne mozemo pouzdano tvrd iti sto је Pavao mogao. а sto nije mogao napisati. 3 1

Sto је sasvim sigurno u vezi .> ovim stihovima jest da se, bez l!PZira na to tko im је autor, raz1ikujн od osta1ilt i da su u ol)liku ci­tata koji је Pavao нvrstio u pismo da Ьi podupro svoj poticaj Filip\ 1janirna. Stihovi su, kako kaze А.М. Hunter. "poput 'crvene niti' u­sivene u mozaik poticaja".

Ocekivali Ьismo da је. ako је u1omak zaista pjesrna. moguce urediti retke u oblik stihova ili strofa Vec је Lohrneyer pokazao da se to mo:ie uёiniti vr1o lako. On је predlozio tekst tako da se doЬi ­

je sest kitica, svaku ро tri reda. 1 On , trajni 1ik Bo:iji ,

nije se kao plijena drzao svoje jedпakosti s Bogom:

11 Nego sam sebe 'oplijeпi '

uzevsi 1ik sluge, postavsi ljt1dima slicaп:

111 Ob1icjern covjeku нalik, poruzi sam sebe, posluSзn do smrti, (smrti na kriiu).

IV Zato Bog njega preu.zvisi, i darova mu lme, Jmc nau svakim imenom.

V Ја se na 1me lsusovo

85

FIUPUANJMA 2,10.11 prigne svako koljeno nebesnika, zemnjka ј podzemnjka.

VI Ј svaki се jezik priznatj: 'lsus JVjst је Gospodin !' na slavu Boga Оса.

Kasnije rasprave stalno su pred1aga1e neke izmjene u ovakvoj podjeli, ali uz "cijenu izrezjvanja" nekih redaka, jer da "kvare" metri~ki sklad. Rekonstrukcija Ј . Jeremiasa nagla~ava trj vjda Gos­podinove· egzjstencije , tj. njegovo predvremensko postajanje, zivot utjelovljenja i fivot proslavljenog polofaja kao Gospodina. Prema tim naglascima slozjo је pjesmu u tri kitjce. Prva uklju~uje stihove 6. i 7а, druga 7Ь ј 8, а treca stihove 9, 10 ј 1 Ј . Ovakva shema zahti­jeva da se neki reci izostave ("nebesnika, zemnika ј podzemnika", "na slavu Boga Оса" ј "smrtj na krifu"), kako Ьi se dobila savr~eno postavljena pjesma.

U vezi s podrjjetlom pjesme postoje razna ј mnoga tumate­nja. Evropski stru~njacj, posebno "demjto1ogjzatorj" Novog zavje­ta, smatraju da је pjesma nasta1a pod utjecajem helenjsti~kog ili gnosti~kog mjta о "nebeskom ~ovjeku" kojj se spustjo na zemlju da ostvari otkup1jenje ~ovjetanstva . Izrazjto је proЬiematj~no da Ьi ovakvo ~to utjecalo na apostola Pavla, jako postoje neke formalne sli~nosti izme<1u mjta ј izraza u pjesmj kojj oЬiikuju doktrinu о Кristu.32

Na kraju mozemo recj da nam se ~inj kako Starj zavjet pred­stavya najvjerojatniju pozadinu ovih stihova. Izg1eda da dvije glavne mjsJi vode Pavla: ona u vezj s Adamom, i doktrina Sina Covje~jeg , prikazana u svjet1u Isusova u~enja, tj . prihvacanjem u1oge s1uge Jah­vinog iz Izajjjnog proro~tva . Njegovo postojanje u bofanskom 1iku te odЬijanje da posegne za jednako~u s Bogom nalaze se u para1el­nom prikazu prvog ~ovjeka ј njegovog ku~nja . Pos1u-~nost , ponjze­nje i proslavljenje Gospodina vec .su sadrtanj u lzajji 52-53. Ova mi­saona kombinacija voi!ena Duhom dala је ranoj kr~canskoj zajedni­ci Palestjne ј Sirjje, te, mozda ро crkvj, i samome apostolu Pav1u , ovu izvanrednu tvorevinu. Pjesma је zapjs о predvremenskom, poni­zenom ј proslavYenom Gospodjnu, kojj је jedini kojeg Crkva ~tuje i onaj unaprjjed odredenj vladar svega stvorenog zjvota.

86

' F1L/PLJANIMA 2,12

d. Prjmjena poticaja i Pavlov primjer(2,12-18)

12. Sredisпja misau Pjesme о Kristu је njegova pos1u~nost (2,8; usp. НеЬ.5 ,8). Pi!vao sada prjmjenjuje prjmjer pos1usnog Gospodina na sjtuacjju u Filipima; ovaj tako је veza jzmedu prjmjera ј primje­ne . Kako је он pos1usao, tako ј vj poslu~jte! lpak , ovo njje kruta, vojnjcka zapovjjed . Aposto1 uЬlazuje svoj potjcaj izrazom ljuЬljeni moji. i time pokazuje da njegove zapovijedj, bas kao ј Bozje · u ~ije ime ј govorj . nisu "teske" (Ј . lv. 5 ,3), vec su izrazaj njegova pastir­

skog srca. Pavao zna da su rнu Filip1jan1 Ьili poslu~nj pri\ikom njegova

prvog posjeta kao Bozjem vjesniku (Djela 16). Stovj~e. Ьi1аје to njj­lюva poslusnost Evande1ja (usp. Dje1a 16,14.32), koje је crkvu ј stvorilo. Pavao cesto podsjeca svoje cjtatelje na njihovu prvotnu pos1u~nost pozivu i zahtjevjшa Evande1ja (vjdj Rim.6,17; 16,19), te i sada otekuje daljnju pos1usnost svojih aposto1skih uputa (2. Kor. 7 , Ј5: ЈО.6: 2. So1.3.4 : Flm .21).

Za njegove nenazvt nosti pozvani su pokazatj jstj stav podre­denostj vo1jj Bozjoj kako ju је on jzrazjo u svojem potjcaju na је· dinstvo ј hrabrost . Pavao је zbog suzanjstva sada sprjjecen da bude tijelom prisutan u crkvj ; nada se, ipak , posebno u trenucima svjet­lijeg raspo1oze1tja, da се uskoro Ьiti s njima (vidi Ј ,26). Каkо i u osta1om dije1u pos\anjce Pavao jzrazava bojazan da се njegovo zato­cenШvo ј sudenje zavrsiti smrcu (vidj 1,20 ј 2,17), moze se ovo za mvje nenazotnosti uzcti kao slutnja da се njegova smrt onemo­guciti ponovni susret . Dok g1eda u buducnost od njih udaljen, izra· iava zudnju za nj jma (vidi 1 ,7:8); pun pouzdanja potice ih na pos­lusnost u toj l1jtnoj stvari njihovog crkvenog zjvota kojj traii obno­vu.

Stanje nejedjnstva i strahovanja u zajednicj Filip1jana odredu­je egzegezu ovog stiha ј, uopce, cjtavog u1omka. Radite oko svoga

spasenja cesto se vadi iz konteksta, а zatim upotreЬljava za razne teoloske djskusije, koje, ko1iko god vazne ј istinjte u opcirn iz}ava­ma novozavjetnog teo1oskog razmj~ljanja, ovdje ne odgovaraju. Ces­to se naglaSзva i kontra jzmedu onoga sto Filipljani trebaju raditi ј Bozjeg djelovanja spomenutog u 13. sithu, te primjenjuje na dje-1atnost ј postizanje osobnog spasenja. Mi trebamo "proraditj" ono

87

FILIPUANIMA 2.13 ~to је Bog р о svojoj milostj "jzrad јо'·, kako је to rekao Muller. 0-vakvo gledanje navodj Hejnze1manna da ustvrdj kako njgdje u No. vorn zavjetu nije paradoks bozanske svemoguce djc1atnostj ј 1judske slobode toliko snafno postav1jen kao u ovim stihovima.

Jasno је, ipak, da svaka dosljedna egzegeza mora potetj defi­niranjem spasenja, ј to ne u osobnom, pojedinatnom, smislu, vec u odnosu na zajedoitkj zjvot crkve u FШpima. Potitu se tjtateJjj da obnove svoje zajednНtvo "radecj na tome" (Moffatt) tako dugo dok se duhovno zdravlje zajednjce, oslaЬljeno razdorima ј lo~im me<!usobnim osjecajima, ne obnovj. Spasenje, sдtёria, mote jmatj upravo takvo zanal!enje, bas kao i и Djelirna 27 ,34, gdje se za zdravlje upotreЬljava jzraz "spas". Svoga, lleautдn te~o se mote razumjetj u osobnom, pojedjnatnom smjsJu {kako to tinj Miiller, "Уа~ vlastjto, а ne jedan drugoga"), jer apostol Pavao ·potjte Fj­lip~ane na to da se brinu za jnterese drugih (vjdi 2,4), te da ne bu­du preokupljeni svojim vlastitim brjgama. Tako se "svoga" odnosi na ono spomenuto јо~ u 1,28, gdje је u pjtanju spasenje kr~anske crkve kao cjeline. . Stremljenje titavog ulomka potvr<!uje ovo tumatenje, kako ЈС to vjerodostojno postavjo Mjchael, 3 3 koje su kasnjji strutnjaci ug\avnom ј prihvatili. Nakor1 ve1ebnog ulomka - krjsto1o~e pjesme -Ьilo Ьi jzrazjto neprikladno naglasitj osobno spasenje; а ј slijedeci se stihovi bolje uklapaju ako se uzme da se ulomak odnosj na me­dusobnj stav Filipljana u zajedniStvu njihove crkve.

Stav s kojirn se trebaju suotjtj prj ovom zadatku jest ponjz. nost, tj. sa strahom i trepetom te potpunom ovjsno~u о Bogu za njegovu snagu da ih sprovede skroz (stih 13). Apostol upotreЬljava jstj jzraz ј u 2. Korjncanima 7,15 ј Efe!anima 6,5, gdje se tako<!er odnosi na medusobno ophodenje. Tako ј ovdje oznatuje duh kojj Ьi trebao karakteriziratj medusobne odnose Filipljana.

13. Toliko potrebna obnova sklada u odnosirna vjernjka unutar crkve, to njihovo zajednitko "spasenje", mo!e se ostvarjtj samo potpunom ovjsno~cu о Bogu ј njegovoj sili. Onj mogu " jzraditi" tu obnovu ako Bog fadj u njirna. U vama, prema Mjchaelovu mШjenju

.znatj "u va~im srcirna"; prjrodno је da duh pomjrenja ј sklada mo­ra otpotetj u srcima da Ьi mogao Ьitj djelotvoran u zajednjcj. lpak, tjnj se da је bolje razumjetj "u va~oj sredinj, medu vama".

88

1 1

FILUPLJANIMA 2.14 Vec sam~ rjjetj jasrю pok<~zuju da је Bog djelutvorao u crk\'i

u Filipima. Орјsап је kao опај koji iz1•udi. Јю energйn; tзј glagol oz­natuje djelotvoran rad (vidi biljc~ku uz 3,2 1) gdje se upotreЬljava jmenjca energia). Bog djeluje na po1ju "htijenja" ј "c.lje1ovanja''; ovaj kasnijj g1ago1 to energein, ponavljanje је vec spomenutog Boz­jeg dje1ovanja ј " jzvodenja". On izvodj i !elju za poboljsaojem u svojem narodu ј sprovodi to dobrohotno stanje , eudvkia, u njjhovoj sredinj.

Ovakvo tumacenje uzjma da rjjec eudvkia, dobrolюtnost, znacj ne toliko Botju dobrohotnost prem:~ Filipljanima "u ispu­njenju njegove milostive namjere" (Lightfoot), r1ego prije prornjenu prema dobrohotnostj ј rnedusobnoj dobroj volji u samim FШpljaru­ma koju on milostivo u njjma proizvodj, i to potkanjem njihove voljnostj ј pomaganjem u ostvarjvanju prjjatcljskjll odnosa. Eudokia је mo!da jstovjetan starozavjetnom izrazu ratsдn, u kojem se sluca­ju odnosi na volju Bozju koju kao dobrostivu pokazuje u izabranju i Ьlagosjvljanju svog naroda {kao ј u Luki 2.14, prema najnovjjem tumacenju koje se temeJjj na podacirna iz rukopjsa Mrtvog mora). Ipak, jstj jzraz mo!e stajati ј za 1judsku dobru volju, kako se vjdj u 1,15 ( usp. Rin1.1 0,1 ; 2. Sol.\,11, gdje mo!e zoac jtj ј "nastojatj oko dobra").

Treba izabrati. dakle, izmedu toga da se eudokia odnosj na Botju te1ju da njegov narod bude jedinstven u zajedнШvu ljubavj; i1i da se odnosi, kako је to Mjchae1 printjetjo, na stav vjernika koje "treba karakteriziratj dobrohotnost". U оЬа slucaja samo Во!ја dje1atnost moie osjgurati !eljeni rezultat .

14. Tumacenje da se ovi stihovi odnose na cjelinu potvrduje se da1jnjom pisanom prjtuzbom о mrmljanju i oklijevanju, grijesima koji su okaljali narod Bozji starozavjetnog razdoЬlja (vidi lzl.16,7; Br. 11 ,1). Nisu se bunili samo protjv Mojsija ; јо~ gore, bunili su se protiv sanюga Boga (vidi 1zl.16,8). Ova usporedba ipak ne odgova­ra sasvjm, jer је vjerojatпo da se mrmljanje kod Filipljana odnosj ne na Boga, nego samo na medusobno govorka11je. Ne uocava se nekj prjjekjd mjsli izmedu prija~ojih stiћova i ovoga; apostol nastavlja opominjatj protjv mrmljanja i ~aputaнj<1 u zajedrlici. Sto је kod nas u svim prjjevodima prevedrю kao oklijevunje, u grckom stojj · dialogismoi, izraz kojj prije znaci ''neslagar~je", ''svadJjjvost", ра i

89

FIL/PUANIMA ~.15 "parni~enje". Motda је гiје~ о zakonskjm parnicama. tj . da su se me<tusobno parnj~iJi ргеd dгt.avnim sudovjma (~to potvгduju ј pa­pjrusi, tako da Moulton-Milligan pгedla!u ''javno parnj~enje ј sva­c1anje"). Moguce је da је zaгaza medusobnog sгedjvanja odnosa po­moeu dГZavnih , nevjeгni~kih , sudova do~la ј u Filipe, Ьа~ kao ~to је haraJa koгintskom zajednjcom (vjdi 1. Ког. 6,1-11 ). A.ko је do tak­vih stvarj zajsta do\azilo tada mozemo pгetpostavjtj da su suparnШ­vo i umisljenost (2,3) vec popгili~no uznapгedova\j · ta dva glavna zla cгkve. Dгugj је. sjmptom ozna~en kao mrmljonje, gongusтoj, ta zlokobna гјје~ koja se spominje ј u koгintskoj sjtuacjjj ( 1. Ког.

10,10).

1 S. Cilj је ovih opomena ј potjcaja jasan. Filipljani moгaju sгedj. tj svoju vlastjtu kucu da Ьi se Bog mogao posluzjtj njjhovom zajed­njcom kao svjedo~aщtvom. Tako је svгha, ргјје svega, doЬitj ih da budu besprjjekornj ј cjstj. G\agol do budete, genestile, to~njje је

"da postanete" ili "da se pokatete". Ргеmа onome kako је netom opjsano unutaгnje stanje cгkve. Vjdimo u ovome pozjv za pobolj~­nje ј promjenu, ргјје svega u otklanjanju staгog kvasca medusobne napetosti i rje~kanja, tako da crkva mote postati ono ~to govoгj da jest i ~to Ьi tгebalo Ьiti ргеmа namisli ј djelatnosti Botjoj.

Besprjjekoтj, omemproj, izгaz је sto ga apostol i drugdje u­potreЬijava za one kojima pi~e (1. So\.5,23), ра ј za sebe (Ј. Sol. 2,10). Zna~i da nitko ne mote upгijeti kгjtickim pгstom. lsta rije~ na1azi se ј u 3,6 u vezi s njegovim to~nim obdrtavanjem fidovskog Zakona; sarno sto је to~ka gledista sada druk~ija, dapa~e. supгotna , а time su, svakako, ј zna~enja razlj~jta. U sada~njem kontekstu njje rjje~ о ljudskoj zasluzi; "besprijekornost" је dje1o Botje milostj (stih 13); а stavljena је u dru~tvenj okvjr, opisujucj 1ivot i karakter crkve, а ne toliko pojedina~nu pobotnost.

Cjsti, okerojoj, rije~ је eti~kog podru~ja, koju је i sam Gospo­din Isus upotreЬio govoreci u~enicima da budu "bezazleni kao go· 1ubovj" (Mt.10,16), а i Pavao u Rimljanima 16,19, "bezaz1eni za zlo". U knjitevnosti prvog stoljeca rije~ stoji za ~jsto, nepravljeno vino ili za pro~i~ene kovjne; nema razloga da ovdje prevodimo druk~jje. Zna~enje је, prema tome, "nepomije~ni, nepatvorenj", Rjje~ је zanim1jjvo upotreЬijena i u g~koj verziji Cantjc1es 5,2; 6,9, gdje se opisuje Sulamkinja kao "moja goluЬica, netakлuta mo·

90

F!UPUANlЛ·fA 2.15

ја" . 1 U ovim etj~kim odlikama otkrjvamo tra~ak Bozjeg jdea а 1.а

njegov naгod . U nji1юvim kaгakterin1a. ј pona~nju ~~ Ь.ј smjelo Ьi~ј nj~ega na sto Ы nek1 slu~ajпj naшjerntk mogao uprtJelt ~~sto~, IJ.: moraju pazjti da se "na njihovo pona~anje ne ~о.1е uput~t~ ko~ika (Rim.l :!,18. Ј .В . Philips) : u blo vrijeme ne smiJU dopus~1t1 ~~ 1m se нЬа~:i nc~to razorнo izvana, sto Ьi im ili oduzelo snagu, tlt bt iJI one­tistilo te vise 11е Ы Ьili vjerпj svojoj pravoj naravi "~jste djevjce•· (:! . Ког . 11 ,2). Zaru~njce Krj!itove. Ove dvije rj~e~i opis su naseg za­jednjckog zjvota ј pozjva u Krjstu. te predstav!JЗJU koment~r onoga ~to zoa~j uopustitj "da na~e роnа~апје buue takvo da u осн11а dru­gih postane Evande\je Kгjstovo" (vidj Fil. \.27). . . . .

Pavao uz ovo ima јо~ nesto recj. Djeco Bozjo, IJ. pпpadll!C \ njegove oblte\jj ро posj11jenju ј milostj (lv. 1 ,Ј:!) ј ро vjerj u Krjsta lsusa (Ga\.3,26), treba da su neporocno, amomo. iako smjestena u neprjjateljskorn svjjctu , pщred porodo jzopocenu i lu~oi'O. . .

Trebamo pogledatj Ponov1jenj zakon 3:! ,5, gdje se nalaz1 ~z­vor Pavlovog opjsjvanja namjsJi ј svrhc crk ve. Mojsjjeva pjesma рпz· 'naje: "Qnj mi se jznevjcrjse (Bogu), njsu mu. sjoovj (L~X. tekn~: "djeca") zbog nakaznosti (L~X r~o':'ёto): on1 su ~or~~ t~ора.~еп 1 prepreden (LXX, geneo skv l1o ko1 d!l'Strammmc). Rчe~t koje Pa­vao ponavlja : rekllo, mйm~to (koju citira ~ао om~mo) .. t_e К~"е~ skolio koj djcstrommcne, pouz<lat\0 pokaZUjtJ da zatsta сниа Staп

zavjet. • .. . . • Pavao u sluzenju starozavjet jm tekstom kOJI se tt~e otpadnJc-

kog Izraela pone~to mjjenja. Ne mo1e. naime , dopustitj da C'rkva bude \i~ena svog nasljedstva i razrjjesena svojeg srodstva s Bogom. usprkos njenjm propustima ј vefikim pogre~kama . Filipljani su i da­lje djeca Botja pozvana da budu "besprijekorna" , tj . da sudjeluju u naravi Во1јој koju је Mojsjje opisao u ranijem stihu kao narav "Vjernog i bez zloee, pravednog i pravj~nog" (Pnz.32,4). Njcgovo "djelo је savr~eno" , pi~e u 4. stihu , korjstecj se hebrejskom rije~j~ tатјп, koja se pak u LXX prevodj kao omдmos, posebno za optSI· vanje zrtava koje su "bez mane". Eto nam kJju~a za razumijevanje 2, 17, р о ~emu onda nastav1jamo misao о zrtvj ј slutenju. .

Vrjjedj zapazjtj da se jzraz pOГQd jzopoёen ј lukov upotreЬ\JЗ· va ј za zaЬiudje\j narod izraelskj (npr . Ps.78.8); Pavao ga pak upot· reЬJjava za okolni svђet u kojem је crkva pozvana da zjvi ј svjedocj

9\

F/UPUANIMA 2,15 Evandelje. Svjjet kojj okrutuje crkvu је neprjjatc1jski, "drustvo mo­ralno nastrano, duhovno izopaceno" (A.S. Way). Тај svjjet zajedno sa Zjdovima nevjernicima odblja kr~ansku poruku, а jpak, jediлa spasonosna poruka 1ef j u Krjstu, sredВtu te poruke. Тј se pridjevj nalaze ј u Djelima 2,40 ("opa.k narastaj "), ј u Mateju 17,17 ("opak rod"). Stav svjjeta prema netom rodenoj crkvj u FiJipjшa Ыо је borben.i pa.kostan. Stovjse, 1judj su ~ jzrjcito protjviJi ( 1 ,28), sup­rotstavljali se Evancte1ju ј crkvj, tako da је sav njen zjvot u odnosu na neznabosce Ьiо trpljenje ( 1 ,29) ј stalan sukob ( 1 ,30). Na svojoj su kofi Filipljanj provjerili istiлitost 1susovih rjjecj u lvanu 15, 18·21 (usp. 1. Iv.3,13).

Usprkos tome, ili upravo zbog toga, smjsao vjernjkova zjvota lefi u preЬivanju posred takvog svjjeta. Та ma1a grcka rjjec meson - koju Pavao uk1apa u citat iz LXX - ima naglaseno znacenje. Vjer­nici u Kristu izbav1jeni su upravo iz takvog opakog sadasnjega svjje­ta (Ga1.1 ,4), te ne dijele vBe njegovu osudu (l . Kor.2,6; 7,31 ; Gal. 6,14), а ni duha (l. fv. 2,15-17). Ne pripadaju svijetu, drustvu "od Воgа otuctenu, slijepom za njegovu prisutnost, ј ncprijate1jskom prema autoritetu njegovom" (vidi 1v .17 ,1 б); ali su jos uvijek "u" svijetu (lv.17,15) ј nemaju dozvolu povuci se u zablt ј zatvoriti se u osamu. Stovi5e, krscani su izricito pos1ani da jdu u svijet (lv.l 7 ,18; Мk. 16,15). Bjtj posred svijeta nase је pravo mjesto kao naroda Gospodnjeg. Та to је jediлo mjesto gdje ~ pravo svjedocanstvo za Isusa Кrjsta moze zacetj ј djelotvorno ostvarjtj.

Utjecaj svjedocenja Crkve u svjjetu opisan је kao utjecaj svjet­la u tami (usp. 2. Pt.1,19). Ova se Pavlova mjsao oblcno shvaca kao da stoji za zvijezde koje svijetle u tamnom svemiru: tako se Filip­ljanj pozjvaju "svijetJitj kao svjetlila u svijetu". Za ovakvo tumace­nje cesto se navodi i Danije1 12,3 (LXX): "Umnicj се Ьlistatj kao sjajni nebeskj svod, kao zvijezde (hos phosteres) navijeke".

Postoji, ipak, ozbiljna primjedba na ovakvo tumacenje , koju је postavio jos Lohmeyer. Pavao upotreЬJjava glagol phainestJюi, "pokazati se", а ne phainein, "svjjetliti" (kao u Danije1u 12,3). Svjetli/a, phдsteres, mofe - osim za zvijezde - stajatj i za predmet koji ili sam svijetli, ili nosi, drti svjet1o, poput baklje i1i fenjera . Spominje se jos samo na jednom mjestu u Novom zavjetu , ј to u Otkrivenju 21,11 , gdje se opisuje sveti g.rad kojj odrazava slavu Bot­ju poput sjaja ili svjetla (pll6stёr) dragulja. Svjjet , kosmos, kojj se

92

FILIPUANIМA 2,16 ovdje spomiлje njje vanjski, materjjalni svemir, ve~ "svijet" u reli­gjoznom ј etjckom smjslu, kao kada govorimo о " duhiJ svijeta" ili " ljudima ovoga svjjeta". А imamo podatke i da su zidovski spisi go­vorili о Adamu, lzraelu ј Tori te nekim rabinima kao "svjetШima" u svijetu (npr. Test. Uvi 14.3; usp. Rim.2,19; Djela 13,47, gdje se navodi lzaija 49 ,б). 34

Ova "svjetlila" se, osim toga, dobro uklapaju u Mateja 5, 14-16. Ucenicj trebaju Ьitj svjetlo svijeta, i to u smislu da budu ili posude, ili odrtavateljj Svjetla svijeta (lv. 8,12). Tako i Pavlovi cita­telji trebaju izopacenom ј jskvarenom svijetu u kojem five Ьiti svjetШa, oni u kojima Svjetlo preblva i svijetli, kao ~to svjetlo uskrs­nulog Krjsta sjajj kroz svjjecnjak u Otkrjvenju 1,12 ј 20. Oni su djeca Boija; ali su ј "djeca svjetla" (1 . Soi.S,S), naziv kojj su neke sekte u Qumranu seЬi prjsvajale. Njihov utjecaj treba rasprsiti tamu neznanja ј nevjere (usp. Ef.5,8; vjdj ј komentar uz 3,16-17).

16. Ovaj stih se neposredno nastavlja na prjjasnji, cak ako se gla­gol driati epeclюntes, prevede ј imperativom "drzjte". Filipljani su kao Krjstova svjetlila trebali, svojim primjerom i svjedocanstvom u svjjetu, odrtavati ј odrazavati rijeё Zivota. lma nekoliko te~oca u prevodenju ovog izraza. Epechein znaci "cvrsto drfati" (Мoffatt), ali znacj i "pruziti"; tiJ1i se da је prvo bolje za znacenje prihvatiti. Objekt ovog glagola је ocit sinonim za Evanilelje, koje је rijec ~to donosi zivot Bofji u srca ljudi kad god se rijec prima i sluSз. Vidi Djela 5 ,20. Vjerojatnije је da se odnosi na Evan<felje, а ne na Кrista osobno, koji је Rijet tivota (kao u 1. lv.1 ,1 ). Кr~ani u Filipirna trebaju ostati cvrsti u svojoj poslusnostj istini Evanctelja, cvrsto se nje drzati, kao sto nosac baklje cvrsto drzi svoje svjetlo, te ne do­pustiti neprijatelju da ih zastr~uje (vidi komentar uz l ,27). Dok ta­ko сiле . zaista. се ispunjavati svoje istiлsko poslanje djece Воfје te се vrsiti J1amisao koju kao Otac njihov Bog ima s njima, i to posred mracnog i iskvarenog svijeta, koji Ы ih, kad Ьi samo mogao, felio ustraШi (1 ,28) i, uopee, na bilo koji natin pokvariti njihovo svjedo- · canstvo. Samo dok se tvrsto "drzimo" istiлe Evanctelja mofemo је djelotvorno prufati drugima.

Pavlovo pastirsko srce ovdje se otkriva kao i u 2. Korincani­ma 6,11. Filipljani mu duguju, kao onome ро kojemu su dovedeni do vjere u Gospodina (1 . Kor.3,5), da djeluju ро njegovim uputa-

93

FIL/PUANIMA 2,17 ma. lna~e nece onog zadnjcg dana, dana Kristovog, bltj "radost ј уј. jenac" njegov ( 4,1 ). а ј njega се suo~jtj sa zalosnom ~injenjcom da је njegov apostolskj "trud" ј brjga Ьiо uzalud. Pavao se ovdje slufj rjje~ima koje podsjecaju na lzajju 49,4 . gdje sluga Jahvjn priznaje : "Zaludu sam se mucjo", kenos ekopiлsa. Apostolove rUecj u drhta­voш strahu i zabrinutosti za njcgove obraceojke (usp. Ga1.4,11 ; 1. Sol .3,5) mije~ju se s pouzdanjem da njegov trud nece Ьitj uzaludan (usp. 1. Ког. 15 ,58). Nada se da се na kraju imatj razloga za slavu ako Filipljani poslu~aju njegove upute ј ostvare potrebnu obnovu u fivotu crkve te odrze do kraja svoje svjedocanstvo ncustra~jvjm u ovakvom svijetu (1,6}. Tada се oni, poput drugih njegovih crkava, Ьitj njegov "dicnj vjjenac" ( \. Sol. 2,19).

Usporedba s trkacem u atletskom krugu stadjona vidj se u rj. je~ima trcao sam; no sto је Ьljze cilju, sve mu је jasnjje da се, mof· da, Ьitj djskvaJjficjran (Ј. Kor. 9,27). ра da se, prema tome, mu~io uzalud. То је ј drugdje izrazen strah u vezi s njegovom apostolskom sluzbom (vidi Gal. 2,2). Djesmann povezuje taj izraz zalud trudio, eis kenon ckopiasa, s Pavlovim umijecem tkanja, gdje se komad tkanine ili koze odbacuje kao lose spleten ili sa~iven , ј prema tome beskorjstan, uzaludan. eis kenvn. зs "Za takvo se ne moze trafjti novac!" On izrafava nadu da се mozda Ьitj drukcije: da се dovr~iti svoju trku s radoscu (Djela 20,24: usp. 2. Tim.4,7) te da се njegovo djelo poloziti ispjt na dan Кristov ј Ьitj nagradeno ( \ . Kor.3,13·14) · а to su i njegova nadanja za obracenike.

17. Usporedbe atletskog stadjona ј tkala~ke radjonjce iz prjjas· njeg stiha u ovome su zamjjenjene slikom zrtve ј bogos1uZja. Apos· tol izjavom koja је u poslanjci najprisnjja napominje kao се uskoro umrijeti Кrista radj. А ipak је ta slika zrtvenika ј zrtvenog obreda prikazaoa izvanrednom rado~u. utemeljenoj na radosnom prihva­canju vo1je Вође za njegov zjvot. On pozjva svoje cjtatelje da se prjdruze tom radovanju u trpljenju.

Nista se ne postize umanjjvanjem tezine Pavlovih rijeci, kako to cini Mjchaelis (vidi Uvod, str 28 ј dalje). Jedna negatjvna od­luka ili neka neprcdvidjva promjena dovest се do sigurnog svr~etka: Naprotiv, ako se ја i izlijevam za irtvu i bogosluije, za vjeru va!u. Svaka rUec ove recenjce puna је teSkoca ј zahtjjeva jasno definira­nje. lzlijevam se је u sadasnjem vremenu i pokazuje da је "moguc-

94

FILIPUANIМA 2,17 nost poguЬijenja sasvim stvarna njemu samome" (Mkhael). Drugdjc optimisticki govori о oslobodenju i ponovnom susretu s Filipljani·. ma (vidj 1,24-26; 2,23), ali ovdje vidimo tmurnu primjedbu nepos· rednoj smrtj (usp. 2. Tim.4,6, gdje se pred kraj svojega fivota izra· fava isto). lpak, i ova re~enica sadrzi tra~ak nade, jer је uvjetna, ako; svejednako је Pavao oprezan u oЬlikovanju te nade. A/le ei kai, naprotiv, ako, bolje је prevestj s "naprotjv , usprkos". Kennedy srnatra da izraz ostavlja dojam ocekivanja smrti u vrlo Ьliskoj bu· ducnosti, za razliku od kai ei, koje izratavanje dopusta smrt kao neku buducu, daleku mogucnost. Glagol "izliti se kao ljevanjca", oznaёuje, u oltarskom izrazavanju, brutalnu i krvavu smrt. On po­vezuje izlijevanje svoje kfvj pri umiranju s nalijevanjem vina ili mio­mirjsa na zrtvu prinesenu neznabota~kim bogovima, ~ime se zavr~vao taj poganski obred.

Osnovni dio zrtvenog rituala nije samo izlijevanje. Prava zrtva odnosi se na vjeru Filipljana. Zato је bolje ovdje pratiti Rup~icev prijevod, koji prikazuje da se Pav\ova krv izltieva na zrtveni prinos njihove vjere ("ako se i krv moja mora kao zrtva liti na trtveni pri· nos va~ vjere"). Pavlovo Ьi zrtveno izlijevanje bilo nepotpuno bez njihove zrtve, kako to primjecuju Heinzelmann i Bonnard , te smat· raju da је ta zrtva zapravo glavni naglasak re~enice. Oni zrtvuju svo­ju vjeru vec i samom Ьlisko~u odnosa s apostolom (vidj komentar uz 1 ,7) te prakticnim pomaganjem (vidj komentar uz 4,14). Njiho­vi darovi, poslani usprkos njihovoj oskudici (2. Kor. 8,2; usp. sa 4, 19), predstavljaju irtvenu sluzbu (ako se uzme da thusia i leitourgia stoje kao jedan izraz, povezani samo odre<lenim ~lanom) koja је Bogu prihvatljiva kao "miris ugodan, zrtva mila" ( 4,18).

Ovakvo tuma~enje nastav\ja se izravno na 15. stih i ondje iz. razenu misao о Filipljanima kao "besprUekornima". Тај se epitet pridavao irtvenim iivotinjama koje su trebale Ьiti bez mane da Ьi se mogle iskoristiti za irtveni obred (vidi Lev.1, 1 О; 22,17-25 ; 1. Pt. 1,19; usp. НеЬ.9,14). Moguce је, prema tome, da apostol misli na starozavjetne 1rtve dok govori о svom krvnom izlijevanju (usp. Br 15,1-10io28,7). U tom slucaju prijedlog ер~ па, mora zna~iti ''kao dodatak", kao "suzrtvu vаЮј", "uz vaSti", jer se U zjdovskim zrtVO· vanjima prinos ljevanice izlijevao Ьlizu ili pokraj zrtvenika, а ne na samu irtvu (ups. Flavije, Starine 3,9 i 4).

Sada mo1emo postaviti i zakljucak. Pavao govori za Filipljane

95

FILIPUANIMA 2,18 da obavljaju svoju sveccnjcku slulhu sluzenja Bogu (usp . Rjm .\ 2,1; 1. Pt. 2,5 ). Njihova vjera, ocjta ро darovjma koje su tako pozrtvov· no prinijeli i ро kojima su ukljuceni u 1юsenje Pavlove nevolje (4. 14), vec је sama zrtva (odgovara i prema H~b. l3 , 16). Pavlova krv се. а nju се , kako ocekuje, proliti u smrti za Krista. Ьiti kao ljevanj. са njihovoj zrtvi. Vazno је zapazjtj da је glagol izlijevam se u grc· kom u pasivnom oьtiku ј slikovjta znacenja. Pavao nШа ne zrtvuje. ni svoj vlastjti zjvot , ni vjeru Filipljana (kako neki. npr. MjchaeJjs, с.н . Dodd ј Grayston, cjtaju ovaj stih). Mjcћaelis SП1atra da Pavao zrtvuje svoju mjsionarsku aktjvnost u kultnoj zrtvj u korjst vjere fj. lipljana, citirajuci Poslanicu Rimljanima 1 5,16. No to gledi!te nije ni izdaleka tako prihvat\jjvo kao netom spomeпuto . ·

Pavao је u iscekivanju mucenjёke smrti · za njega krune . radostan. Ovakva је reakcija neoёekivana i uvelike se razlikuje od morbldnih uzdjsaja za smrcu пesto kasnjjeg Ignacjja. On upotreЬija· va srodan oЬ\ik glagola kojj rabl ј Pavao, ali s drukcjjim poimanjem smrtj : "Jamcjte rni samo to da mogu Ьiti izliven (spondisthёnai} Bogu" (citat lgnacjjeve poslanice Rimljanima 2.2). Sto se Pavla tj. се , njegova se radost temeljj na sjgurnostj da се svojom smrcu pros· slavjtj Кrista i obznaniti Evandelje (vidj komentar uz 1,21 ). Raduje se zajedno sa svojim prjjateljima u Filipima u njjhovoj !rtvj radj nje· ga.

18. А tako i vi, to de аиtо kai, potjcaj је da ove netom obznanje· ne vijestj prime, poput njega, radosno, te na taj nacin sudjeluju u njegovoj radosti.

Stihovi 17 i 18 zajedno ostvaruju izvanrednu sliku radosti ~О· ju Pavao dozjvljava za svojeg suzanjstva, а jstovremeno pokuSзva u nju uvucj ј Filipljane. Govore mnogo i о bliskostj krscana ј medu· sobnoj suosjecajnostj . karakteristike koje inaёe prate cjjelu posla· njcu. Prijedlog ispred glagola radиjem se, sиnchairб, u 17. st ihu , ј

sunchairete u 18. jest znacajan. Sиn, ovdje preveden kao sa, prijed· log је zajednickog iskustva. UpotreЬijava se da naglasi vatnost је· dinstva unutar crkve dok se sva neslaganja ne dovedu u red (1 ,27). Takoder stojj za Ьljsku povezanost apostola s crkvom (usp. l , 7) te izmedu apostola ј nekih pojedinaca u crkvj (2,25; 4,3). lznad svega, Filipljani su svojim darom dokaza\j da је veza izmedu njih ј Pavla ј s njihove strane postojana u ljubavj {4,14).

96

• 1

1

~

FIL/PUANIMA 2,10

Vl. PLANOVI ZA BUDUCNOST (2,19·30)

а . Preporu civanje Timoteja (2,19·24)

Predmet pjsma se na ovom mjestu mjjenja · Pavao sada izrata· va nadu u buducnost i namjeru da poblje Timoteja u misiju dobro· hotnosti u Filipe. Ti su planovj pretocenj u posebno probran jezik koji nam omogucuje iznaci neka rjesenja u vezj s razumjjevanjem glavnog proЬlema poslanjce, а kojj је Djesmann opjsao kao "ро· stavljanje okolnosti u kojima је poslanica napisana, putovanja koja se moraju pretpostaviti te ostalih doga<!anja u zjvotima kako аро· stola, tako i njegovih suputnika". 36

19. А (koje kod nas prevode Saric i Zagoda. а ne spomiпju Duda· Fucak ј Rupcjc) nastavlja se na 12. stih . Pavao se vec osvrnuo na svoju neizbjeznu nenazocnost prouzrokovanu sutanjstvom. Alije u isti mah zaista zainteresiran za dobroblt Filipljana. Zato се · im ро· slati Timoteja, koji ga је u to vrjjeme pratjo (vidj 1,1), kao svojeg poslanika ј zastupnika . Pun је nade da се izvjestaj koji се mu doni· jetj njegov mladj drug zadovoljavati te da се mu, kako sam kate, odlamai ('.da budem raspolo!eн", Rupёic) , kad saznam Sto је s va· та. S1anje Timoteja је , prema tome , nadzjranje provedbe poticaja za njihovo jedinstvo i postojanost · а zbog toga im ј pjse pismo! U vezi s Timotejem kao Pav1ovim osobnim zastupnikom ро raznim crkvama, vjdj 1. Solunjanima 3,2 ј 1. Koriпcanima 4 ,17; 16,10.

1 О . Vaznost ovog najavljenog puta s gledista potpune nesigurnos· tj u pitar.ju apostolove buducnosti · ta jos ne zпа ishod sudenja · nalazi se u jzrazu и Gospodinи lsusи. Ni u kojim drugim najavama ostalih planova Pavao se ne koristi ovakvi..rn izrazavanjem (usp. Rpn. 15,24; 1. Kor.16,7 ; 2. Kor. 13,6; 1. Tim 3,14; Flm.22}; zatoovdje, kao sto је l..ohmeyer naglasjo, ne stoji slucajno. lma tu vise od nje· govog uoblcajenog povezivanja svega u svojem zjvotu s Gospodi· nom. U takvom vremenu napetosti i krize sto se tice ishoda , te dok ne zna sto mн moze donijeti sljjedecj dan , Pavao nюze planiratj sa· mo и Gospodinи lsиsи iJi ''u Cospodinu" (tako u 24 stihu). То zna­ci da su пjegova пadanja vodeнa razurnjjcvaпjerн volje Bozje za nje·

1.)7

FILIPLJANIMA 2,20 govu sjtuacjju , te ј to da rnu p1anovj ne ovjsc о 1judskim predvjda­njjma о os1obodenju ј s1obodj. Dapace , ona se · temeljj na оноmе ~to се Bog za njega poduzctj (vjdj Uvod , str ~1) ) .

Svrha Tjnюtejeva poslaнja iaaiena је u гјјесјmа da mi џd/a­ne. Zamjenica "ја", u prijevodu Dнda-Fнcak postaviJ~Пa u oЫiku "menj, mj", ovdje је prjJjёno Lшr(;ajna . Prctlюdj јој kai, i. takodcr izguЬijena cestjca u prjjevodu Duda-Fucak. Zato је ovdje bolje po­novno posegnutj za Rupcjcevjm prjjcvodom, kojj glasj: " ... da i ја budem raspo1ozen". Snaga recenice је u ovome: "Nc samo da cete vj Ьiti ohrabreni novostjma о menj iz prve ruke , vec ёu ја Ьitj olr­tabren kada ро povratku Tiшoteja iz Filipa cujem vijesti о van,a".

G1agol eupsucltein н cjtavom Novoш zavjetu nalazi se samo ovdje. Ne spomi11je se nj u LXX, а vr1o rijetko ј u klasjёrюm ј t1ele­njstjckom grckom. Ccsto se pak upotreЬijava za нatpjse na nad ­grobnjm plocama. npr. "Zdravo, neka bude dobro dн~ј tvojoj". lm­peratjv eupsucltci jzrzava ovdje poboznu zelju svojjm umrlima. lz toga Lohmcyer zakljиcиje da Pavao ozblljno rаёиnа па svoju smrt, ј to kao skoru vjerojatnost. No jasno jz1azj du Puvao ocekuje da се Ьitj zjv barem dok se Tjmotej ne vratj, tako da се cuti нovost о njj­ma . Istina је da se u 23. stit1u ponovno nazjre nesjgurnost u vezi sa skora~njom smrcи.

20. 'Sijjedi Pavlovo prcporucjvanje Tjmoteja kao pouzdanog drн­

ga. Nemam nikџga takv srџdnc duse vrsno је priznanje Tjmoteju , а posebno jer do1azj od samoga Pav1a. Oblo је Tjmotej Ьiо ёovjek s kojim Pavao najvj~e racиna. Pridjev isopшclшs, srodan је sa "bltj raspo1ozen" jz prjjasnjeg stiha. te је, рориt tog jzпiza, vrlo rijetko u иpotrebl. DiЬe1jиs cak smatra da ova dva izraza tvore igru rijcci , tj. da Pavao svjesno upotreЬljava rijetke rijecj, pri cemu prva povlacj za sobom drugu. Psalam 55.13 (54.14) u LXX spoтjnje ёovjeka "menj jednakog". а oz11acuje vr1o Ьljsku povezanost dvoje ljнdi. 1z­gleda da u1omak govorj da od svilr Pav1ovilr krsёaнskih prjjatclja u

· mjestu zatoёenj~tva, tj. kako od bracc koja su kao supLrtnicj Ьili s njim ( 4,2 1 ), tako ј od "svctih" ј c1anovз kra1jevske kucc ( 4,22), ne­ma hj jednog kojj Ьi poput Tjmotcja nosjo ј bri.Jн10 za fjlipljane . Nekj prjjevodj, npr. prijevod А. S. Waya, glasc : "Nemam njkoga с ј­је Ьi srce ј dusa Ьili tako sa tnnom". нz kojj stoji ј Vinccнt, zabo­ravljajucj cinjenjcu da sc Pavlova koнstruk~:jja u grckom nc nюze

1 FIL/PLJANIМA 2,21

odnosjtj na njega samoga , jer Ьi и tom s1ucaju treba1o stajati: "Ne­mam nikoga рориt sebe". 37

Istina је, dak1e, da Pavao nema nikoga poput Timoteja koji Ьi duhovno to1iko odgovarao da ga moze poslati umjesto sebe u poz­nate nam prilike u Filipima. On се se svojski pobrinuti, tj. posjedи­je stvaran interes i brigu za Filipljane. Znamen ovakvog iskrenog in­teresa za dobroblt Filipljana razlog је zbog kojega је Pavao izabrao Timoteja pri Ьiranju poslanika. Ako slijedeci stih cinj s ovim cjeli­nи , tada vidimo da је Timotej jedini koji је i htio ici u Filipe.

Prilog svojski, gnёsios (usp. 4,3), odrazava vrstи povezanostj Timoteja s Pavlom kao 1\jegovog ''pravog (gnesiдs) sina u vjeri" (1 . Tjm. \ ,2).

Usporedimo 1i tekst 2. Korincanirna 11 ,28, vjdjet cemo koli­ko је Timotej upjo aposto1ovog duha ј stava prema misionarskom i pastorskom radu . "Briga za sve crkve" Ьi\а је svojstvena obojici. Nema ovdje proturjeёnosti sa 1 .6. ~to se ondje zabranjuje jest briga za sebe i svoje v1astite interese. "Briga" Timoteja Ьila је na korist i dobroblt drugih.

Zanimljivo је zapaziti kako ёesto u kr~canskom iskustvu ove prividne proturjeёnosti idи zajcdno. samo obratno. Cesto smo krivi jer se prevj$e brinemo za svoje i pri tom zaboravljarno dobroblt dru­gih. Jedna od najdjelotvornijih "lijekova" ove brige о seЬi jest pro­nalazenje potreba drиgilr . Таkо ј \ . Korincaнima 12.:!5 postavlja nasu krscanskи duznost prerнa drugim vjernicima. prj ёеmи se u­potreЬ\java isti glagoi .J11

21. Odrazava \i ovaj stih Pavlovu ogorёenи prm1jedbu da se, kada је trazio nekoga podobnog tko Ьi роSзо na риt u Filipe, nitko nije sam javio jer su svi "traiili svojc. а ne оно sto је lsиsa Krista"? Је li Pavao "izgublo strpljenje" (tako Micl1ael), раје sklon pretjerivanjи LJ svojim prirnjedbama, posebno da se to odnosi na sve, hoi pantes (tj. svaki od njil1, svi bez razlike)? Raspo1ozenje recenice moze od­razav<rti nesto od нeslagaнja i neprijateljstva u loka1noj skupini vjer­njka u rnjestu gdje boravi (vidi komerнar uz 1, 15-18); no i и tom slucaju ostajc pretpostavka da. ako uzmemo stm doslovno, nije u to vrijetne bilo nikoga, osim Titnoteja, s kim Ьi aposto1 mogao ra­ёuпat i .

Postoje ј druga tиma~enja. Mozda Pavao mis1i da, od svih kr~-

99

FILIPLJANIMA 2,22 cana kojima је okruzen, nета nikoga kоше bi mogao povjeriti tako vazno poslanje. Drugim rijecima, bilo ј.е vjernih i dobrih ljudi unu­tar Pavlovog kruga, ali ilп је пedostajalo kvalitete i uvjeta za takvo poslanje, ра ih Pavao nije niti zamolio da idu. Recenica ·tada ne predstavlja оЉu kritiku, vec prije prikazivanje zalosnog stanja pre­ma kojem nitko drugi njje .sposoban za tu 'sluzbu koja zahtjjeva od­redene darove ј milostj. lpak, tesko је prihvatjtj takvo tumacenje, jer је ono, u usporedbl s korjsteпjш гјјесјша preЬiago .

Mozemo, osjm toga, recenicu uzeti i kao Pavlov uшetak. Pa­vao se osvrce, i to sanю usput. ва орсе staпje svijeta oko sebe. Recenica је ostra i izazivacka, kakva Ьi, kao oblter diccum, ј treba­la Ьiti. Ona nШа ne govori о вjegovoj krscanskoj bracj; sadrzi nje­govo zapa.Zanje da zjvj u svjjetu seblcnome ј samodostatnome ( usp. Mt. 6,32), u kojem је velika rjjetkost najcj na c,f)vjeka poput Tjrno­teja, koji se istinski brine za dobroblt drugih, раје spreman ј sebe dati za rjeSэ.vanje osobnih nesuglasjca u crkvj u FiJipjma. Predmet је osjetljive prirode ј zahtjjeva mudrost, takt i strpljenje. Svatko tko i najmanje poznaje pastjrsku sluzbu zna da је Timotejeva zadaca ne­zavidna;. posebno је teska za mlada covjeka ( 1. Tjm.4, 12), slabe fj­zicke grade (1. Tim. 5,23), koji је, k tome, ро prirodi povuccn ( 1. Kor. 16,1 0). Njegova sprcmnost da pomogne, poznavajucj sve to, jest dobro provadanje savjeta iz Ј. Korjncanjma 10,33; 13,5, gdje је jsti glagol traiiti.

22. Nije samo Pavao taj koji zna da se na Tjrnotcja nюze oslonjti: samj Filipljani znaju da је Tinюtej pasona grata. А prokusanust vam је njegova poznata u stvari znacj: "Znate kako је postojan Ьiо u kusnjama, te kako sc pokazao covjekorn karakternjm ј pouzda­njm." Od vremena kada је Timotej zajedno s Pavloш posjetio Fili­pe (Djela 16), oni znaju za njegovu blisku povezanost sa slugom Botjim ј zajednjckim trudom u apostolskoj sluzbl. Ovo napominja­nje njegove karijere treba Filipljane podsjetjtj na to daje prokusan u teskoj Skoli mjsjonarskih putovanja i stalпjl1 opasnostj, u kojiшa se pokazao potpunjm ј postojanim. Prokusanost, dvkimё, srodan је izraz onome u 1, 1 О ( vjdi ЬiljeSku uz taj st il1 ). Tirnotej је. dakle, Ьiо prokuSэ.n i pokazao se postojanjm. а to znaju ј apostol, i Filipljani.

Nadalje se Ыiskost ovog suradnistva s Pavlom oko Evandelja prikazuje odnosom rodjtelja s djetetorn . Као dijete s ocem upucuje

100

FILIPLJANIMA 2,23 na vezu propovijednika ј obracenika (vjdi Pavlovo korjstenje iste mjsJi u 1. Kor.4,14-15. Flm.10: usp. Ga\.4,19: 1. Sol.2,1l). Pavao је njegov otac u Evandelju, jer ga је doveo do Gospodjna i potom njegovao u stvarima Gospodnjjrn (Djela 16,1-3; 1. Тim.4, 14: 2. Tjm. 1,6), kao "djjete ljuЬijeno ј vjerno u Gospodjnu" (I . Kor.4,17). Si­novska poslusnost Ьila је opcepriznata duznost u prvom stoljecu, а ј ovdje se ocjtuje ро snatnom glagolu sto ga Pavao upotrebljava, sluiio је. edouleusen, sto doslovno znacj: "sluzjo kao rob". Svaka­ko da Pavao ne misli recj da ga је TiJнotej ropskj posluzjvao. Vjero­jatnije је da шjsli da је ј Тimotej. poput njega, rob lsusa Krista ( 1.1 ). Prema tome, оп pi5e da је Timotej "sluzio sa mnom poput sluge u sirenju Evandelja". о jzrazu eis (О euangelioll, и Evandelju, vidj 1,5 i Uvod, str. 39 .

Pavao i Timotej upregnuti su u zajednickoj sluzbl za isti cilj Evande/je ( vidi Uvod, str. 39 ). Ova Pavlova napomena о slutenju treba nas podsjetiti na to da. u Crkvi Botjoj. jedino sto priЬavlja mjesto casti jest sluzenje, i to sluzenje onome koji је sam uzeo 1ik sluge (2,7) i Ьiо medu svojirпa kao onaj kojj sluii (Luka 22,27).

23. Ako zadrzimo red rjjecj kakav је u grckom, doblt cemo na­glasak na " njega se nadam poslati". Nakon sto је obrazlozio zasto се poslati Timoteja, Pavao govorj о svojoj zelji da ga posalje sto prj­je, exautёs, tj. odmah. No ta је nada uvjetovana tek sto razvidim sto је sa mnom. Pavao се jm poslatj Timoteja cin1 sazna kako се za njega zavrsiti sudenje. Tada се, osim toga, Timotej шосј donjjetj fj­lipljanima vjjesti о tome sto је s njjm, је li osloboden ili osuden. Dok pise ovo pismo, jos ne zna kako се se svc zavrsjtj. 1, uopce, cj­jelo је pismo, kako to dobro primjecuje Cuguel. puno nejzvjesnosti, dok Pavao cak ocekuje najcrnje, а cas је ispunje11 nadanjem u Gos­podinu da се sve za njega zavrsitj dobro.

Ovaj stih upucuje na cinjenjcu da Pavao njje mogao napjsati ovu poslanicu za sutanjstva u Cezareji (Djela 23,33 ј dalje), kako је to zamijetjo Kennedy. Takoder rusj glediste da је Pavao jmao takve namjere dok је Ьiо suzanj u Rimu , onog zatoёenistva prema Djeli­ma 28,30-31, osim ako pretpostavimo razna ј mnoga dogadanja ko­ja nam njsu opjsana u Djelima ( npr. to da је i Timotej u Rjmu, te to da mjjenja plan u vezi s obnovom mjsjonarske djelatnosti na jsto­ku). Vidi Uvod, 2. poglavlje. Ako је poslanica napjsana ranije, tada

101

FILJPLJANIMA 2,24 se slanje Тinюteja spoшenuto u ovom stillu odnosi ла ono u Djeli­ma 1 9,:!~.

24. Ovo izvanredno optiшistjcko nadanje koje Pavao ovdje izra­tava temeJji se na spoznajj da samo и Gospoditm mo1e s pouzda­njem gledatj na buduce dogadaje. lpak se tracak zdvojnosti mote naci ј u ovom stiltu, bas kao i drugdje u poslanjcj (vjdi komentar uz 1,20-26: 2.19). Akp ima jkakvu sigurnost za povoljan ishod svojih nevolja, олdа је to samo u podredeлju voJji Botjoj : prema tome, и GosтxxJinu moze se uzetj kao "ako је volja Gospodnja", bas kao i u Ј . Korjлcanima 4,19.

S druge straлe, moze znaciti da се, ukoliko izbjegne smrt, to Ьiti samo posredstvoш bozanske interveлcije (usp. 2. Kor. J ,9-1 О za paralelлu misao, а motda se ti stilюvi ticu upravo ove situacije ). Glagol pepoit/10, uvjeren sam, snaian је glagol koji kao da oznacuje citavu poslanicu. Stanje је , dakle, slijedece: Pavao iscekuje sucevu odluku. Cim је sazna, poslat се Timoteja u Filipe. Ako odJuka bu­de za njega лegativna Тimotej се kao Pavlov zastupnik djelovati u

· ime apostola, tj . kao poslan ··u Gospodinu lsusu" (stih 19). Ako, pak , odluka bude pozjtivna, ра i sam bude uskoro osloboden svojih okova, Pavao се sam doei uskoю, tj . ubrzo лakon Timoteja.

Suoceni smo sa sutnjom Djela о Pavlovom osloЬodenju iz su­tanjstva u Rimu te ne zлamo nista о eventua\nom posjetu FiJipima. Vidi dodatnu ЬiljeSku uz Ј ,26. Ako је poslanica napisana ranije, npr. u efeSkom razdoЬiju , znamo da је do susreta doslo, prema Djelima :!0, Ј-6 .

Ь . Preporucivanje Epafrodita (2,25-30)

Pavao se sada okrece od gledanja u buducnost prema SЗ~~eda­vanju sadasлjostj. Crkvi u FiJipima preporucuje Epafrodjta. Nye jasno је li Epafrodjt za рјsалја poslanice Ьiо jos s Pavlom Ш је vet krenuo natrag u Filipe. Vecina tumaca smatra daje prvo vjerojatni­je, te da је ол i nosio pjsmo u Filipe. Вonnard upucuje na indikacije ·(tj. ла stihove 26 ј ~7) da је Epafrodit vec лapustjo Pavla ј VJatio se u Filipe, Ш da је jos ла putu prema svom rodлom gradu.

25. Ako smatramo da се Epafrodit tek kreлutj put Filipa, ј to s

102

FIL/PLJANIМA 2,25

Pavlovim pismom, tada glagolsko ·Vrijeme "smatrao sam potrebлim poslati" mora Ьitj tzv. "aorist pis~:a" , tj . олај u kojem pisac sebe stavlja u polozaj citatelja kojemu се , dok bude citao pjsmo, рШ~е­vа sadasлjost Ьiti proslost .

Epafrodit, cije ime zлaci "divaл", "privlacaл", uoblcajeлo је

ime antickih лatpisa . Ол i Epafra iz Kolosaлa Ј ,7; 4, Ј2 razlicite su osobe, kako to predJate T.R. G\over, iako se u izvornom grckom E­pafra izvodi iz Epafrodita . Pavao opisuje Epafrodita ј zajednistvo s njim vrlo pohvalnim rijecima. On је Pavlu brat, tj. suvjernik, su­radnik, radnik La stvar Krista i Evaлc1elja . Suradnik, sunergos, vjero­jatno jde Epafrodita јо~ za Pav\ova prvog posjeta Filipima; dakle, od osnivanja crkve. No mote se odлositi i ла zajedлicki Ьој u mjes­tu Pavlova suianjstva (usp. 4 ,3). Suborac лosi u sebl prjzvuk preka­ljeлog prijatelja dvoje ljudj kojj su u istoj borbl ј pomaiu jedan dru­gome, te se odлosj kako ла sjtuacjju u Filipima, tako ј ла borbe u mjestu gdje је Pavao zasuiлjen (usp. Flm.2).

РоsеЬло se spominje sluzba ovog vrjje~nog Pavlovog druga (usp. 30). Do!ao је Pav\u kao poslanik crkve, doslovno kao "apos­tol", da Ьi donjo novcani dar kojj је znak zajednickog truda u E­vaлdelju (vjdj biljeSke uz· Ј ,5 ј 4,Ј8). Takoc1er jasno izJazj da је mi­sao Filip\jana Ьila da Epafrodit bude stalna pomoe PavJu , sto је ј on sam zelio, jako nekj pretpostav\jaju da se лamjeravao vratitj u Fili­pe nakon izvr~~nja zadatka. Jezik 25. ј 28. stiha cini se protjvan ovoj tezi: gJago1 је u оЬа stiha poslati, а ne " poslatj natrag". On је do!ao k PavJu da Ьi s njim ј ostao.

Epafrodjt је blo ovla~tenj predstavni.k crkve u Filipima, sto odgovara jedлom od zлacenje hebrejske ryecj shaliach (vjdi i 2. Kor. 8,23). Ova rjjec odraiava rjjec apostolos, koja se ovdje upot­reЬljava , ali ле u tehnickom smjslu, nego prije u onom zлacenju postav\jenom u lvanu Ј 3,Ј6, "poslanik".

Osim ~to је Pav1u trebao donjjetj novcani dar crkve u Filipi­ma, Epafrodjt је poslaл da mu poslufuje и potrebl. Rijec u gr~kom је leitourgos, ''s1uga", koja u grckom prvog stoljeca jma prizvuk svetog ј dostojanstvenog s1ufenja u re\jgjozлe svrhe. Pavao za sebe upotreЬljava istu rijec u Rim1janima 15 ,Ј6 , te potom·j za sJuibu sa­Ьiranja pomocj za jeruzalemske siromahe, u Rim1janima 15,27 ј 2. Kori!"canjma 9 ,12. (Usporedj 2, Ј7 u vezj s daljnjom upotrebom rj­jeti istog korjjena). Takva је slutba, prema tome, okru!ena necim

103

FILIPLJANIMA 2,26 dostojanstvenim, а i Pavao је vjdj kao sluibu 11е sarno njerntl nego ј Bogu. U kasnjjem grtkom rјјеё pocinje znacjti oblc11og radnjka i uobltajen, svakodnevan rad.

26. Pohvalni planovj samog Epafrodjta ј Filipljana kao cjeliпe iZ· nenada su Ьili dovedenj u pitanje; naime, iznenada је tesko obolio. Na neki nacjn је vjjest о bolesti dospjela i u Filipe, а odande је prj­stigla nova vjjest da Stl se Filipljani zabrinuli za Epafrodita. То se opet odrazilo na samog bolesnika, koji se tim saznanjcm prilicno uznemirio, ~to је opisano dvama jakim izrazima. ёcznuo је za svima vama, epipothlJ11, i Ьiо zabrinut sto ste saшali tla је oboliv adёmo· пдп. Za prvu rijec pogledaj Ьiljesku uz 1.8, gdje se jsta upotreЬijava u izratavanju Pavlove ceznje da ponovno vidj Filiplja11e. Druga se rijet upotreЬijava za oznacavanje Gospodnje agonije u Getscmaнs­kom vrtu (Mt .26,37; Mk .l4,33), i stoji za veliku mente~lnu i duhov­nu uznemirenost. Swete рВе da se izraz upotreЬijava 1.а "nemir po­slije velikog soka ... koj i mote Ьit i veca bol od netom potpuno sllva­cene t alosti".

Motemo samo nagadati о vrsti njegove bolesLi; izraz oznaёuje dusevni poremeёaj , kao i fiziёku bolest. Moida је napetost zatoce­nja Ьila za njega prevelika . Motemo samo zakljuёiti da је bolest Ьi­la usko povezana s djelom Kristovirn (30 stih ); da је dosla povodom njegova posjeta Pavlu i sluzbe poduzete za njega u zatvoru (30) i da је uznemirila i Pavla, ne manje nego same FШpljane (stiћovi 27 i 28).

1 Epafroditova cetnja za rodnim gradom i ponovвjm zajed­njstvom s vjernicima u Filipirna razno se tumatila. Neki su је opjsa. li kao nostalgiju za domom (kao moguce tumatenje hio zabrinur), ili, ako је Ьiо jedan od voda u crkvi, kao pastirsku Ь: igu za stadom od kojega је odvojen. Loluneyer је tumaci, smatrajuci da је crkva u Filipirna progonjena crkva, kao znak snazne zelje da se prjdruzi oni­ma koj se "na terenu" bore s neprijatelj intз Evandelja.

27 . Pavao furi reci da је Epal·roditova bolest vec prosla i da se, miloscu Botjom, vec oporavio. То је zne~ёenje izraza Bog ти se smilovю. Та se botanska milost i jnace spominje za ozdravljenja . kako uma, tako i tijela (usp. Mk.5,!9), te za tjesenje zabrinutih (2. Kor .1,3 i dalje). 1 oboljeli Epafrodit, i zabrinuti Pavao su , prema to-

104

FIL/PUANIМA 2,28 me, dozivjeti u tome istu milost Вofju . Ako se ove rijeci odnose na Pavlovu sigurnost da се se sve dobro zavrSiti, onda је teico mogute da se Epafrodit vee vratio u Filipe; mofda је tek krenuo na put dok је Pavao pisao ove rijeci.

Ot ito је bo1est bila opasna. Bolesni.k је obolio goto vo м smrt. Usporedi slitan izraz u 30. stihu, а koji se takoder upotreЬljava za lsusovu smrt na krifu u 2,8. lpak, cirli se da ne postoji posebna po­vezanost izmedu ovih retenica, kako neki predlazu. Dapace, za razliku od Gospodnjeg trpljenja na Golgoti, Epafrodit је Ьiо

izbav\jen od neposredne smrti i groba Вotjom samilo~u. livot mu је blo po~teden (suprotno Rirnljanima 8,32). А istovremeno је i Pavao Ьiо posteden Zalosti, jer, da је Epafrodit ondje umro, Zalost zbog takvog gubltka dodala Ьi se f.alosti njegova zatoceni!tva. lalost па falost upucuje na neSto od ve1i.kog jada i otaja koji se okomio na slugu Botjeg i koji је motda opisan u 2. Korirltanima 1,8 i dalje, prema nekim komentatorirna (Vidi Uvod, str 23 ).

28. Pavao izoova spomirlje svoju sk.ordnju namjeru. Brt.e ga Ьо­lје, spoudaЮteros, mote se prevesti i kao superlativ, tj. "najbrf.e ga", Ьй kao i u 2. Korincanima 8,17. Prijevod Ьi, dakle, glasio: "Poslah ga sto prije mogoh", jer је aorist " poslah" vjerojatno opet tzv. aorjst pisca (kao i u stihu 25), osirn ako је Epafrodit vee k.re­nuo kuci.

Niegov dolazak се u Filipirna mec1u bracom izazvati radost; a­postol pridodaje ovu primjedbu da Ьi otklonio svaku eventualnu sumnju ili kritiku na crkvenog poslani.ka u vezi s njegovim povrat­kom; osim toga, Pavao preuzirna na sеЬе svaku odgovornost u vezi s takvom odlukom da se Epafrodit vrati (stih 25). Mot da Ьi njegov iznenadni povratak izazvao razotaranje u crkvi, te neke potaknuo da srnatraju njegovu misiju propalom i da је Pavao ostao bez tolilco potrebne pomoёi u trenutku kada mu је ona bila najpotrebnija (vi· di 2,20-21).Pavao unaprijed odgovara na ove eventualne primjedbe time da о njihovom vodi govori sve najbolje, spominjuci irn koje su to sve prili.ke dovele do njegova brzog povratka. Ne samo da ga ne smiju docekati kritikom nego se trebaju obradovati §to se oporavio i ~to је ·ponovno mec1u njima.

Ја da ЬшЈет тапје falostaп (Мoffatt , " da se rasteretirn svoje brige") daje ponovno uvid u Pavlovu " nevolju" (vidi 1,30) u mjestu

105

FILIPUANIMA 2,29 njegova zato~enШva. Vec postojeca zalost шogla Ьi se sarno pove­cati kad Ьi do~uo da је Epafrodjt ро povratku u Filipe Ьiо napadan ј osudjvan kao "dezerter" ili slaЬic . Pavao smatra da, buducj је Ьilo potrebno da se Epafrodjt vratj. ј Filipljanj moraju povratak prihva· tjtj kao jntervencjju ј vodstvo Bozje , iako su se njihovj planovi time promjjenili.

29. Epafrodjta, dakle, valja primjtj и Gospodinи sa svom radosti. Uko1iko ovo и Gospodinи treba uzetj zajedno s glagolom primite, tada re~enjca govorj da ga prime "kao ~to Ьi ga Gospodin prjmjo" (usp. Rim. 15,7): iJi ako g\ago1 ide uz sa svom radvsri, onda glasi: "Primjte ga s radoocu koja karakterizjra dobrodo~Jjcu u Crkvj Kris­tovoj". Као usporedbu drugoj mogucnostj vjdi Rim1janima 16,2. U krajnjem s1u~aju , оЬа tuma~enja govore jsto. Na~ stav prema bracj u Krjstu, posebno kada se treba oduprjjetj teznjj da se krjvo razu­mjju njihovj postupci ј nюtivj, trebao Ьi bjtj onakav kakav Gospo­djn lsus ima prema nama. On nas је u ljubavj prillvatjo; а "1jubav u­vijek zna~i vjerovatj najbo1je" ( 1. Kor .13 ,7. Moffatt).

Zajedno s potjcaнjem da dostojno ј s po~tjvanjem prihvate povratnika, ide ј kratak prjkaz njegova karaktera ј vrijednosti. "Po~tujte takve" ili, dos1ovno, "smatrajte ih vrjjednjma", entimoиs.

zbog stvari koje се spomenutj u sJjjedecem stihu .

30. Epafrodjt se smrti sasvim priЬiiiio za djelo Kristovo. lako sa­mo јеdал rukopjs izostavlja ovo "Kristovo", ра, prema tome, spo­mjnje samo ' 'djelo". vecjna komentatora prihvaca taj skracenj ob-1ik u ~emu slijede Ljgћtfoota (usp. Dje1a 15,38). Nekj rukopjsj ima­ju "djelo Gospodnje", ali ј to је, cjnj se, umetnuto u izvornj tekst da Ьi se poku~lo razjasnjtj.

Prijevod ::ivomoj se pogiЬ/i sasvim priЬ/iiio zapravo је pro~i­renje okrnjenug parubouleшumenos. Mnogj rukopisj, izostav1jajucj jedno grcko s1ovo, uzjтaju da rUe~ paraboleиsamenos znacj ''riskj­rao је svoj zjvot". Ovo tumacenje Diessmann j1ustrira navodenjem nekog natpisa pronadenog kod 0\Ье na Crnom moru, datjranog na kraj drugog sto1jeca, u ~ast stanovitom Carzoazusu, kojj se "iz1ozio opasnostima (paraboleusamenos} time ~to је vodio (legalni) s1ucaj (svojih klijenata cak) do (mecl1ri) careva (Augusta i TiЬerija)" . 39

Ovakav prijevod bolje odgovara datoj situacjji, te su ga stru~-

106

1

1 .

FILIPUANIMA 3, 1

njacj uglavnom i prihvatili . Zapravo је to kock~rskj. izraz. _Ep~frodlt је riskllao, stavio na kocku, svoj zivot u sl~ib1 Kн~tu, ~tl~ec_~ ap~s­tola u ime crkve u Filipirna, koja zbog velike udalJenostl niJe Ьila kadra pomoei . Takva rjjec sama ро sebl i izaziva, i o~uduje ono la­godno kr~anstvo koje ne zahtijeva nВta posebno , te 1st~obno Р~: ziva na potpun samoprijegor ј zrtvu . Suo~eru smo s coVJekom ~OJI је, da Ьi obavio svoju zadacu, malo mario za svoj zivot, а kar:nol1 z~ neke ugodnosti. Zato је teiO<o prihvatiti pomalo nepo~ten M!ch~ell· sov prijedlog da se Epafrodjt napadno i izazovno pona~o te tlme sam na sebe navukao gnjev.

Nema ni trunka osudivanja u rijecima и ёети те vi ne mo­goste poslиiiti. Misli se jednostavno na "upotpunjavanj~ vase sl~zbe prema meni", а kao usporedan tekst mozemo ~og1ed.~tl 1. Kor~c~­nima 16,17, gdje dolazak Stjepana, Fortuna 1 AhaJika dopunJ~Je nenazocnost Korincana. Та sluzba, leitoиrgia, jest sluzba Evande1Ja, u kojoj su i Pavao i Filip\jani radili zajedno. Oni su sudje1oval_j u njoj darom (vjdj komentar uz 1 ,5), i vj~ osobno, preko Epafrod1ta, kojj se kao njihov "poslanik" ј "posluzite1j (leitourgos) u potreЬi" (stih 25) trudjo rame uz rame s apostolom.

Vll. SKREТANJE NA DRUGU TEMU (3,1-21)

а. Opomena (3,1-3)

1. Uostalom. to loipon, upucuje na svr~tak pjsma; no to njje ta­ko. Pavao ponav\ja pocetak svr~etka pisma u 4 ,8, nakon velikog skretanja na drugu temu. Poziv radujte se и Gospodinu svojstven је ovoj poslanici, а ponav1ja se i u 4,4. U Gospodinu moze stajati za "jer ste Gospodлji", ili "zbog svega !to је Gospodin ucinio" ; moz­da је citav izraz kr~ansko opetovanje starozavjetnog uzvika: Hale­

luja!, "S1avite Gospodina!", koji narn је dobro poznat iz Psa1ama. Moffatt smatra da ovaj poticaj radujte se ide kao objasnjenje onoga jedno te isto koje u od1omku ostaje nedefinirano. Sama cinjenica da apostol рј!е te stvari govori protiv teze da ponav1ja ono ~to је prije usmeno, za svog boravka, govorio crkvi. Takot!er mozemo pri­mijetiti da se Pavao ne skanjuje (to је pravo zna~~nje ~-ije dos~­no40 Jponoviti iste stvari jer su korisne njegovirn c!tate1JlmЗ . Sl1Je· deca rje~nja ovoga jedno te isto koja su Ьila ponudena:

107

HLIPUANIMA 3,2 1) Moffallovo lumacenje da "ponavlja ovu rijec 'radujte

se' u svom pjsmu pomalo prehrabro", povezuje proЬiematican jzraz s potjcajem za radovanje. Mjcltael, koji se s Moffattom ne slalc, go­vorj da "jako је jstina da se lon radostj provlacj kroz cjlavu posla· nicu, nemamo djreklan poticaj na radost sve do 3 , 1а". prevjdjo је 2,18; ј zaista, moguce је da se "iste stvarj" odnose na prjjasnjj poti· ~ај. Jedina prava prin1jedba је, kako је zaтjjeljo Lol1meyer, la sto "lakav potjcaj ima malo jzravne veze sa sigumoscu Filip1jana•·. 0-SJm ako se njjhova sklonosl popustanju i depresiji pod tim teskim kusnjama progona ne Сiпе Pavlu stvarnjm velikjm opasnoslima.

2) Jednv te istv moze se odnositi, ро tumace11ju Loh-meyera. na opetovane opomene protiv nejedjnstva u crkvi . Rijec o­pomene ponavlja se ј u 4,1 i dalje, na temelju cega Lohmeyer smal­ra da se nastavlja na З ,1; u tom se slucaju ostali stihovi З. poglavlja trebaju smalratj skretanjem s teme, mozda jz razloga sto su neke nove v~esti dosle do Pavla.

З) Mjchael smalra daje ulomak З,lа-19 zasebaп dio Pavlo-va pisma kojj izvorno нјје Ьiо u pismu Filipljanima, le. prcma lo­me, nemamo kljuc za razumijevanje na slo se odnosj ovo jednv tc istv. Vidj Uvod, str. 30 i dalje.

4) Mozda se ovo jedno te isto odnosi na opomene protiv neprijatelja Evandelja (dапiћ u stihovjma ~ ј dalje). U tom slucaju izraz predstavlja izvanredan uvod u ono sto slijedi . Pavao ne oklije­va opominjati Filipljane sveudilj iznova proliv laznill ucjtelja. Moz­da је u nekjm nama nepoznatim pismjma vec prjje opomjnjao pro­ljv krjvih naucavanja ; otuda рј$е "opet". Ponavljanje lih opomena potrebno је za njihovu dohroЬit, za vas је sigurnije, tj . nije naod­met. То gledВte zastupaju Kennedy, E.F. Scott i Benoit. А moze Ьilj da је Pavao predvidio neku odredenu opasnost koja se priЬliza­vala crkvi u Filipima, te se na nju ostro okomjo u vecem djjelu Ј . poglavlja. Vidj Uvod, str ЈО ј dalje.

2. Sasvim iznenada i neocekjvano mijenja se ton poslanicc. Vjdj Uvod, str. 31 . Trostruka opomena izrazena је jakjm, oslrim rjjcci­ma i ponavljanjem snaznog glagola Ьlepetc, cuvajte se! i\i "pazjte'' , koji sam odrazva nesto od iuslrjne i ozЬiljnoslj oporner1e . Njje vje­rojatno da se opomene odnose na razljcjte klase. kako је to prcdlo­zjo F.C. Synge. Pavao mjsJi sarno na jednu skнpi11u ljudj, jako је о-

108

FILIPUAN/MA 3,2 pjsuje trovrsno: pasa ... opakih radnika ... osakacenosti.

Prj Ьiranju na koga se lo Pavao okomio, imamo samo dvije mogucnosti, а 10 su: Zjdovi opeenito, iJi iidovski kr~ani koji Ьi druge judaizjraJj. ОЬје te skupiлe stalan su trn u apostolovu tjjelu. U 2. Korjncanjma 11,1 З opjsuje ih kao "prijevarne radnike" (Rup­cjc), ро cemu је qcito da ЈС rijec о istoj skupini. Protiv toga da је rijec о skupini Z idova koji ne Ьi judaizirali govori cinjenka da se о obrezanju govori podrugljivo i izazivacki kao о osakacenosti. Na drugim mjeslima Pavao s poЉvanjem govori о zakonskoj t idovskoj praksi obrezivanja (Rim.2,25; 3,1-2; 15,8; Kol.4 ,11 ; usp. Fi1.3,5). Ono sto ga ovdje toliko ljuti jest inzistiranje te skupine na tome da taj сiл moraju obdrfavati i krscani poganskog podrijetla ako zele Ьiti "potpuru kr~aru"; to su zahtijevaJi judaizanti (Djela 15,1). Protiv te latne nauke i poimanja obrezanja Pavao pi~ u Poslaruci Gaiacanima (posebno 5 ,2 i dalje ).

Osuda upucena judaizantima, cija је aktivnost izravna i nepo­sredna opasnost zajedruci u Filipima, izratena је vrlo ostrim rijeci­ma. Psi su za Zidova "najprezrenija, glupa i jadna" stvorenja,41 а drtaJi su ih i necistim zivotinjama (Mt .1 5,26; Otk.22,1S). Zidovi su izra.z upotreЬljavaJi kao pogrdan i prezriv naziv za neznabo~e koje su smatraJi svojim neprijateljima, ра, prema tome, i za Воtје nepri­jatelje (Enoh 89 ,42). U ovom је stihu primjena obratna; neprijatelji Botji su sada judaizanti koji pogresno tumace Evandelje (Gal.l ,7; 2. Kor .11,13-15), ра se time stavljaju pod osudu Botju (Gal.l ,8; 2. Kor .11 ,15Ь . Usporedi Didahe 9,5, gdje se citira Matej 7 ,6; Igna­cijeva poslanica Efeianima 7, 1, gdje krive ucjtelje nazjva "ludim psima"). Moguce Pavao ne nazjva pogrdno same Zidove i njihovo besramno djelovanje, kako smatra Ojebelius, nego njihovo nepresta­no "1ajanje" (Ps.S9,6.14) dok poput pasa "nju~" apostolova kreta­nja i nastoje ga uznemiravati i ometati u njegovom poslu.

Naziv opaki radnici podudara se s 2. Korintaruma 11 ,13. U оЬа slucaja, ako se naglasak stavj na radnici, ergatai, mote se nas1u­tjti jronicna primjedba о njihovom stalnom nastojanju da "zarade" spasenje. Ovakvo "pouzdavanje u tijelo" (stih 4), tj. vjeru u zarade­ne zasluge obdrzavanjem re\igjoznih ј moralnih praksi, kasnjje се najcj na ostru kritiku, kao ј u Poslanici Galacanima i Rimljaruma.

Osakacenost se odnosj na praksu obrezjvanja; Pavao svjesno ne upotreЬljava pravj nazjv, peritomё. Umjesto njega, jgrom rijeci,

109

FIL/PUANIMA 3,3 slut i se podrugljivim 'izrazom za oЬicno rezaoje , katatџme. tj. saka­cenje tjjela koje su cinili neznaboi acki narotlj, а koja је praksa u Levjtskom zakoniku 21,5 izrjcito zabranjena (usp. Ј . Kr.l 8,28; ta­koder ј s frenetjcnjm obretljma stovatelja botice CiЬele , kako su opjsanj u Lucjjevom A ss ј Apuljjevom djelu Z/otni A ss). 4 2 Isti podrug\jiv nazjv za jutlaizante upotreьtjava na njihovu zabrjnutost oko fjz jckog c jna ohrezjvanja, а koje ironjёno znac j ј "uskopit i".

3. Pravj naziv peritџme zadrzan је za krscane kojj su "obreza· nje", koje, u svjetlu RjmJjanima 2,25-29 ј KoloSзnima 2,11, stojj za Crkvu kao novog saveznickog naroda Вoijeg koji preuzima sva obecanja data starom lzraelu (Rjm.9,24·26; 1. Pt 2,9-10). Tako na­zjv obrezanje mUenja znacenje, ovjsno о okolnostima u kojjma se na\azj. DiЬe\jus kate da ovdje "obrezanje'· ne stojj "za tjelesan znak, vec za svjesnost Crkve da је novj narod Botjj". Za izvornu prirnjenu naziva 11а narod Izrael. "ро tijelu"~ usp. Gal. 2,7-9 .12. Kr~anska Crkva је sastavljena kako od vjerujucih lidova, tako i od neznabo:taca koji vjeruju, te је novj Izrael. "Izrael Bozjj" (Gal. 6,16), ра se, prema tome. moze tako nazvati ј obrezanje, koje је u tom s\ucaju novog, duhovnog ј unutarnjeg sadrzaja (kako је to jas­no izlozeno u Rim.2,28-29); tako svoju vrjjednost doЬiva neposred­no iz tog novog znaёenja. U protjvnom, nazjv је besmjs\en (Ga\.5 ,6; 6, 15), а ako se doslovno svejednako provodj, postaje pogubno (Gal. 5,24). Pavao se protjvj stavu kojj judaizantj naguravaju vjernjcima iz neznabostva, stavu da se pravednost pred Вogom stjece ј obdrta­vanjem obreda. te da · prema tome · postoje razlike unutar crkve izmedu ljdova, i vjernika iz neznabostva (Ga1.3,26-29; Koi.З , ll).

Postoje nagovjestajj u prorockim spjsima Staroga zavjeta (Lev. 26,41 ; Pnz. \0,16: Jer .4 ,4 ; usp. Bamablna poslanica 10) ј kod Filo· na da se tjelesno obrezanje kao ulaz u pripadnШvo izabranog naro­da smatraJo nedovoljnjm. Pravo је obrezanje duhovni cin, kojj је za krscanjna sacuvan uglavnom u cinu krstenja (Ко\.2, 11 -13). Jasno је da је Stari zavjet priprema Novom , u kojem se ponovno inzistira na vatnostj unutarnjeg, osobnog odgovora na Bozjj poziv, dok se u jsti mah zadrtava samo malena vatnost obreda i izvanjskog, iako, sva­kako, ono ј to obredno produhovljuje ј produЬJjuje snaznjj jm zna­ёenjem ј realnoscu. Tako krstenje nije samo vanjski cin (kao obre­zanje).

110

F/LJPUANIМA 3,3 Protjv zjdovskog formalizma postavljaju se tri krscanske vri­

jednostj ј prednosti. " Obavljanje bogoslutja u Duhu Вotjem" jasno izra:tava naglasen duhovnj karakter krscanskog stovanja, kalю. je i Gospodin nauёavao (Iv. 4,24). Kojim god se vanjskim ceremonija­ma korjstili ili ne korjstili, njsta ne moze umanjitj vatnost one jedi­ne kvaljfikacjje, " u duhu ј jstjnj'', kara.kterjstike koje ionako treba­ju dominiratj u stovanju . Uz ove idu jednako vatne odJike: "srce raskajano ј ponizno" (Ps.51,18) svakog pojedinog stovatelja. Duh Svetj је jedini kojj mote nadahnutj takvo stovanje. Zato је dobro svaki put kada se sakupimo obav\jati najdostojnjju od svih nasih djelatnosti . stovati Gospodina na~eg Boga, podsjetiti se na tu i!i­njel1jcu, uvijek је iznova priznati, te se na !1jega za tu sluzbu potpu-110 osloniti.

Nekj zbog analogjje s Poslanicom RjmJjanima 1 ,9 predlatu drukcjjj prijevod . No ј okolnosti su drukcije: u Rimljanima se go­vori о krscanskoj slutЬi, dok se ovdje govori о krscanskom stova­nju.

Slijedeca odlika "Bozjeg lzraela" jest da mu se pripadnici di­ce Kristom Jsusom, Ш, " raduju u Krjstu lsusu". Bolje је kaucblJme­noi prevestj kao "djёjtj se, ponosjtj" (kao ј u l ,26; 2,16; usp. Rim. 5,2; l. Kor. 1,31 ; 2. Kor. 10,17). Gotovo је nemoguce navesti sva spomjnjanja ovog glagola, koji је jnace Pav\ov omi\jenj glagol. Javlja se u njegovom pjsanju oko 35 puta, ј jos dva puta u ostalom dijelu Novog zavjeta . Up9treЬJjava se ug\avnom za definjranje dvaju sup­rotnih krajnjih stavova u re\igjjj: Ш se odnosj na ponosno smopouz­danje (kao u Ga1.6,13), Ш na ponizno podredenje milosti Bozjoj kakva nam је otkrivena u kritu lsusovom (kao u Gal.6,14). Izraz potjece iz Jeremije 9,23-24 (usp. l . Kor. l ,31 ). Ponos vjernikov u Spasitelju proizlazi ј temeljj se na njegovom dovrsenom djelu spase­nja. Nase "hvalisanje" nije hvaljenje nama samima, sto је inaёe sn svakog grijeha, nego se hvalimo u drugome ёјја је mjsica ostvarila spasenje i u kome se odmaramo, smirenj potpunoscu njegova djela za nas, jako svjesni svoje ne<jostatnosti. Takav stav rastjeruje od nas ponos, posebno onaj vjerski, ponos zbog nekih postignutih vrlina i dostignuca. S druge strane, takav stav uzvisuje milost BoZju i ВoZji nedostitan dar, u ostvarenju kojeg sudjelujemo, ali kojj, zbog po­nosnog stava da mozemo ј sami, motemo i odЬiti .

Pouzdajemo se и tijelo jest ono sto Pavao najo~trjje odЬija; to

111

FILIPLJANIМA 3,4 је јпасе samo <.lrugj пazjv za јсЈно te isto - za tu neprcstanu teznju religi<mюg covjeka da postigпc ј ourzj svoj status pred Bogom ј tj­me . svojjт v\astjti.rtt nastojanjem, osjgura da ga lJog prizna ј prihva­ti. Sto se tjce ovjh judaizanata, нjilюva је pouzdaпje Jezalo u obdr­zavaпju obreda , kao da се ро njjma imatj osjguran Bozjj Ьlagoslov .

Ро tome. dakle, tjjelo пюzе irnatj неkе vet..c s obrezaпjem (usp. Gal. 6, 12-13; Ef. 2, 11.15 ), ра se moze postavjtj u suprotнost sa Ьitj "u duhu" jz Rjm\jaпjma 2,28-l<J (vjdj Ьiljesku uz 3,1 9). U svakom slu­caju , ovo lazrю pouzdanje stojj u izravнoj suprotnostj s Krjsto­vom osobom ј djelom. Као sto је Cafvjn naglasio. postavitj svoje pouzdanje u Ьilo koga i bUo sto osim Krista, znaci pou~Jt1ri se u ti­jelo; а to је jskrjvfjavaпje Evaпdelje~ ј ugroz<~vanje uuse. Dakle, sva­ko takvo pouzdaпje valja odbacitj.

Ь. Pav1ova autoЬiografija ( 3,4-14)

1) lidovsko nasljeJc ( 3,4-6). Postavljanje ovako jasнog odнo­sa izmedu Crkve ј lzraela, krscanstva ј zi<.lovstva, i njcgove podvr·ste, judaizantjzma, samo је uvod u zivotнu jspuvijed jedrюga kojj se ''nekada pouzdavao u tjjelo". Pavao odmjce zastor proslusti ј do­pusta fjfipljanima da upoznaju njegov prosli religiozni :l.ivot, ne Ьi li na taj nacjn jasnije razumjeli zasto ilt tako ostro ј izravno opomi­nje. Sve do 6. stiha лjegova se Ьivsa karjjera promatra iz prosle pers­pektjve. Ali iz 7. stiћa znacj prekretnjcu. Tako se ulomak od 4.do 6. stiha mora promatratj sa svjjescu iz koje to tocke gledista Pavao promatra svoj zivot. Ovdje on otkriva, kako је to zgodno izrazio Bonnard, ''najdojmljiviju osobnu ispovjjed koju наm је antika osta­vila"'. Apostol se trudi objasnitj svoj polozaj; raz1og tome Jezi u cj­njenjci da su judaizaнtj govorili kako njegovo ucenje treba dopunjti dodavanjem nekih tidovskjh rituala, medu kojima obrezaлje zauzj. ma posebno mjesto. Zato Pav<to posize za svakim oruzjem u poblja­nju njilюvjll tv~dnji ј krjvog ucenja, а to је njegovo vlastjto Ьivse js­kustvo dok se drzao Zakona. zatim njegovo obracenje Кristu i, na kraju, njegova racunica опоgа sto је izgublo, а sto primjo_

4. Tko drugi upereno је па zamis\jenog judajstu , kojeg Pavao izaziva па borbenj Jjjalog. Је \ј taj "drugj" kvaliПciran jednako kao Pavao. је li наd\еtан sнditj ј odlucivati u toj stvarj, toliko kritican ј

112

FIL/PUANIMA 3,5

minuciozno pedantan u drtaлju svega iz Zakona? Na svaku pred­nost koju taj "drugj" mote navestj, Pavao odgovara: Ја jos vise! 1 ovdje, kao ј u 2. Korincanima 11,16 ј dalje, Pavao odgovara na za­mШjene optutЬe kao "Ьеzuшал", svojevoljno se stav1jajuci u polo­faj proilosti da Ьi stvar sag1edao iz pretkrieanskog razdoЬlja. Da Ьi pokazao svoje pravo da tako o~tro istupa, te da Ьi Filipljanima pru­tio temelj s kojega sarnj mogu odgovarati proti-.:nicin1a, Pavao sada nabraja sve svoje prednosti. Potreba snune polemike primorava ga da se pokue "autentjtnim Zjdovom" (Benoit). То се sada ј poka­zati.

S. S1ijedi popis njegovih kvalifa.kacija da mote govorjti kao pra­vi, punokrvni ljdov. Tih sedam prednosti koje spomiлje podijelje­ne su u dvije skupine; izgledaju tako poredane kao da ih Pavao na­braja na svoje prste (kako је to Вengel slikovito izrazjo). Cetiri od njih је naslijedio; dakle, njje ih niti mogao biratj. Ostale tri su nje­gove ро sloЬodnom izboru i presvjedotenju.

Obrezan osmog dana, ili, dos1ovno, "~to se obrezanja tite, star osam dana" dokazuje poslu~nost njegovih rodite1ja rijeti Za­kona (Lev. 12,3), s jedne strane, te njegovo pravo "fjdovstvo" s druge. Nije prozelit, obrezan nekom kasnjjom prilikom u fivotu, ~to su mofda neki od njegovih protivnika judaista bili, ako su kasni­jj obraeenici na tidovski monoteizam ili tidovsko krieanstvo; а nije ni i~maela,c, kojj Ьi Ьiо obrezan nakon svoje trinaeste godine (Post. 17,25; usp. Flavije Starine 1, 12.2). Najponosnjjj argumenat stavljen је na prvo mjesto: on је cjstokrvni Zidov od kolijevke, odgajaл ро svim otackim predajama. Zato mote autoritatjvno govoфi ј nitko ga ne mote opovrci, а najmanje ovj judaistj, cija је glavna postavka u u~uljavanju u crkvu u Filipima upravo potreba obrezaлja. Pavao se suprotstavlja tom njihovom stavu postavljaju?i obrezanje, poput njih, na prvo mjesto, а time pokazuje da ima pravo govorjti о istins­kom znatenju tog obreda.

Pravilnim poretkom pregleda fidovstva apostol kao slijedece napomiлje svoju prednost da је od roda lzraelova. Ovdje lzrael predstavlja naziv izabranog naroda, i Pavao је ponosan na svoju pri­padnost tom narodu (usp. 2. Kor.11,22; Rim.ll ,1). Zatim spomi­nje pripadnost posebnom p1emenu, tj . da је od plemena Benjamino­va. То se pleme drtalo posebno vunim, usprkos tome ito је malo

113

FILIPUANIMA 3,6 ("mali Benjamin", Ps.68,27); predlagalo se nekoliko razloga za to posebno mjesto ~astj. Smje!teno na jugu, moglo se dulje braniti od raznih neznaboza~kih utjecaja sa sjevera. lrnalo је izvanrednu pred­nost na svom podrutju · da ima sveti grad ј hram unutar njegovih zidina. Ostalo је vjerno Davjdovoj kraljevskoj lozi nakon podjele kraljevstva, а јо! је ranjje, u pjtanju ratovanja, zauzimalo istaknuto mjesto (Sucj 5,14; Н§.5,8}. Prirodno је spomenutj i to da је prvj izraelski kralj · Saul - Ьiо iz toga plemena, а njegovo је ime Pavao na izvornom hebrejskom jeziku ponosno nosio.

Hebrej od Hebreja zapravo govori, kako је Moffatt dobro pre­veo; "hebrejski sin hebrejskih юditelja" , ~to nam govori da mu је materinski jezik Ьiо hebrejski. Sposobnost ~itanja starih ota~kih je­zika (hebrejskog ј aramejskog) bila је znak vjernosti ota~kim preda­jama, staroj kulturj predaka, te је zasluzivala posebnu patnju, kako znamo ј ро dogac.1aju opisanom u Djelima 22,2, u kojem Pavao pro­govara sakupljenoj masi ljudi na aramejskom jeziku. Jeronim preno­sj tradjctiu da su Pavlovi preci, mozda ј samj rodjteJjj, dоШ u Tarz u CjciJUu (Djela 21 ,39; 22,3) jz nekog galilejskog grada, ј to prilikom rimskog osvajanja tog dijela Palestine. Ako је tradicija to~na, Ьiо Ьi to dodatni dokaz о rasnoj ~istoci. Vjerojatnije је, ipak, da ova pre­daja potje~e iz ovog stiha, а ne obratno.

Pavao nastavlja nabrajati one karakteristike kojima se sam moze ponositi, jer su posljedice ili njegove odluke, ili njegova truda. О obdrzavanju Zakona- poznate Tore, koju su Zidovi toliko cijenj­li · mogao se hvaliti prjpadno~u najstriktnije sekte- farizejima (Gal. 1, 14; Djela 26,5). Vrijedi pogledati i Flavijcva djela Starine 18, 1.3 i Zidovski rat 2,8.14 da Ьi smo bolje razumjeli ovu najodaniju i naj­pedantniju skupinu u zidovskoj zajednici.

6. Njegova gorljivost kao farizeja najotitjja је, prema vlastjtom priznanju, u mrznji koju је gajio prema pripadnicima " Puta", tj. kr~anirna . Sam је mnogo puta priznao kako је progonio njihove skupine u Jeruzalemu i Damasku (vjdi Djela 22,3 ј dalje; 26,10 i da­lje; 1. Kor .15,9; Gal.l , 13; 1. Tim.l ,13). Cini se da Pavao nije nika­da mogao zaboraviti svoju negda!nju progoniteljsku djelatrюst, os­nivanu na pogre!noj revnosri za Воgа (Djela 22,3; usp. Rim.10,2) i na nerazumijevanju Bozjih namjera, о temu ovdje govori. Sjecanje na te dogat1aje stalno ga progoni; toliko mu је sve to јо~ svjete pred

114

FJL/PLJANIMA 3,6

ocima da kao glagolski oЬiik upotreЬijava particip prezenta, dii•kim kao da jos uvijek progoni . lpak, on u isto vrijeme dobro zna za mi­lost Bozju koja se otituje u opro~tenju i obracenju (1 . Tim.1 , 12-1 3}, ро kojoj је Ьiv~i progonitelj, dapace voda progonitelja , sada vjeran poslanik i neustra~iv navjestitelj onoga komc se protivi~ dok је progonio Crkvu (Djela 9 ,4-5). Upotreba rijeci "Ckrva" o~dJC oz­natuje ne toliko nekoliko lnkalnih skupina vjernika ncgo рпЈе opcu Crkvu Bozju (neki rukopisi i imaju "Crkvu Botju") u ekumenskom smislu jednog Tijela Kristovog, koje је, ро rije~ima К. L. Scl1111idta, " istinski prisutno u cijelosti u svakoj skupini vjernika, koliko god bila mala".

Ро vlastitom prosudivanju , Ьiо је ро zakonskoj pravednosti besprijekoran, amemptos (vidi za istu rijec 2, Ј 5). Vatno је podsje­titi se kakvim to kriterijem apostol rasuduje svoj prija~nji iivot. Pailjivo titanje daje ovakav poredak rijeci: "ро pravednosti koja је u Zakonu"; tako se njegova izjava moie odnositi samo na besprije­kornost prema tom Zakonu. Pavao kr~anin ni najmanje se ne osla­nja na taj sud, kako znamo i iz Rimljanima 7 i Galacanima 2. Ovdje nista ne govori о unutarnjoj napetosti i borbl koju је vodio za iivo­ta pod Zako~om - ta njegovo је gledШe sasvim suprotno. Ovaj stiћ је samo dio citavog prikaza, te se bilo kakvi zakJjutci moraju izves­ti uz pomoe ostalili stihova na drugim mjestima.43

Postoje podaci ро kojima znamo da su neki rabini smatrali kako је moguce postici besprijekornost striktnim obdrzavanjem Za­kona, samo ako је pridrzavanje Zakona bilo do sitnica potpuno. Pa­vao, pozivajuci se na takav kriterij, izjavljuje da mu on udovoljava.

2) Odricanje pro!losti, sщla!nji cilj i nada и buducnost (З. 7-Ј 4) Do!lo је vrijeme da Pavao jasno postavi obrat kojije dozivio

u svom duhovnom fivotu prilikom obracenja. U to nas uvodi sveca­nim uvjeravanjem: Ali, !to mi god bljasf dobltak, to poradi Krista smatram gubltkvm. Rije~i poradi Krista govore о motivu i razlogu njegove drasti~ne promjene kriterija vrijednosti. Zbog svega ~to је Krist -u njegovom zivotu ро~ео znatiti, Pavao sakuplja sve svoje pri­jasnje prednosti, opisane u 5. i 6. stihu, te ih otpisuje , Ьаса, smatra­juci ih gubltkom, "~tetom". Nije zadovoljan time ~to s njima vise ne ratuna, time sto ih smatra nevafnima. Ne samo to; nego, kako је izrazio Barth, odbacuje ih sa zgrazanjem, sn1atrajuci ih teretom.

115

FIL/PUANIMA 3,8 Suprotstavljanje tlobltka i gubltka rabinskog је podrijetla. 44

Takvu је ra~unicu i sa.m Gospodin upotrijeblo u Mateju 16,26 i Marku 8,36. Motda su rije~i Utitelja bile apostolu na pameti dok se prjsje~ao kako su se istinitima pokazale u njegovom prijamjem tjvotu.

Glagol smatrao sam (Sar~) stoji u perfektu i oznatuje neku pro§lu radnju , posljedice koje јо~ uvijek traju . Odnosi se na izbor njegova obratenja, gledaju~i s ljudske strane, time nas podsje~a na to da promjena koju је dotivio nije kod njega do~la polako i pos­tupno, iako se mote pretpostaviti da је priprema trajala dulje. Do~­la је iznenada i dramatilno, ра ovaj snafan glagol, upotreЬljen i u 2,6 ("nije se kao plijena drtao"), svjedoli о svjesnom i osobnom iz­boru koji је poduzeo kao odgovor na milost Botju ј pozjv Кristov .

lzvan svake је sumnje da se u ovom stihu misli na susret s Gospodi­nom na cesti za Damask (Djela 9,6).

8. Da Pavao nastavlja razvijati svoju misao u istom smjeru, po­kazuju ј jake rjetce u grtkom, alla men oun ge kai, koje se mogu prevesti kao "~tovi~e" ili "јо~ vi~". Time smo pripremljeni za јо~ jedno vatno zapatanje. Pavlove su se misli pro~rile s religoznih prednosti koje је рrђе smatrao doЫtkom, na sve stvari koje bilo ko­ji tovjek .mote эmatrati milosnim i sa.mim ро sebl·Bogu ugodnim ј prihvatljivim. Ne mote se ~ire obuhvatiti sve ono "religiozno" time ljudi poku~vaju pri~i Bogu na temelju svoje zasluge ј raznih pred­nosti. Sto god religiozni tovjek smatrao predno~u ј doЫtkom - а on ~ezne za svalim lime Ы mogao ponosan stupiti pred Воgа, no slijep је pa.ne vidi da tjvjeti mote sa.mo ро milosti Botjoj - sve pod­razumijeva svaku vrђedno~t koju Ьi mogao sеЫ pripisati - sve to smatra i drti gubltkom, dapate, "otpadom".

O!tar rjetnik, s jedne ·strane, te pro~irenje apostolove ispovje­dj, s druge, potvr4uju Heinzelmannovo zapatanje da Pavao ovdje ne misli toliko na svoju negdamju odluku prjlikom obra~enja, nego prije na stalno, iz dana u dan, izabiranje usred neprestane napetost'i da se pouzda u Ыlо ~to izvan Krista. Tako i glagol iz perfekta prela­zi u prezent. Popis njegovih prednostj kao Zidova (stihovj 5-7) ј kao kr~anina (stih 8), а kojih se prednostj odrekao, nadoknaden је neprocjenjivim doЫtkom . То izratava rijetju spoznanje (vidi i 10. stih), koja је tako postavljena da је svakom titatelju jasno da је ро-

116

FILIPUA.NIMA 3,8 srijedi jedinstveno spoznanje lsusa Кrista . Najizvrsnije se ovdje ko­risti u apsolutnom smislu. Spozмnje lsusa Krista, Gospodiм moje­ga nije samo nadredeno u usporedЫ sa svim povlasticama tidovstva i religioznosti uopee: toliko ih nadilazi da se ova nova vrijednost mora staviti u sasvim drukciju, vrsniju kategoriju vrijednosti. Uspo­redi biljeSku uz 4,7 za isto znacenje srodnog glagola.

Spozмnje, gnosis. koje је Pavao primio kao Вotji dar prili­kom prosvjetljenja u iskustvu svojega obraeenja, odgovara hebrejs­koj rijeci da 'ath, koja pak dolazi od gl.ago\a yadha •• "znati". Koris­ti se, na primjer, za Botje poznavanje njegovog naroda prilikom i izabranja i izlijevanju milosti (u Amosu 3,2 о poznavanju naroda; u Izl.33,12 ј 17 te Jer Ј .5 о poznavanju pojedinca; usp. 2. Tirn2,19), te za njihovo poznavanje 8oga kroz poslu~ost i ljubav (vidi lli. 6,3; 8,2: Jer. 3 1,34). Pavlov је izraz "spoznati Krista" intirnan (mo­jega Gvspodina). te odi~ toplinom osobnog i izravnog dodira; mo­ze se. prema tome, odnositi i na ''irnati zajednicu s Kristom", ~о је Pavao ostvario u svom obra~enju (usp. 2. Kor. 4,6). Ovaj susret sa zivirn. Кristom uspostavlja moralno i duhovno jedinstvo ро vjeri, koje Pavao inace izratava svojirn poznatim Ьiti "u Кristu .. (usp. 2. Kor.5,17).

Moguca su i druga tumatenja. ali nisu toliko uvjerljiva. DiЬe­lius smatra da izraz gnдsis odratava ono "utapljanje, nestajanje" u botanstvu, koje su razne mistitne helenisticke sekte obeeavale svo­jiш sljedbenicima: on р~ о "takvoj objavi Ьotanstva ро kojoj lto­vatelj doiivljava unutarnje promjene", te citira 2. KorinCanima 3,18; 4,6. Lohmeyer tumali ovu "spoznaju" kao nekakav poseban dotivljaj mu~enjka . Cjni nam se, ipak, da је izloteno tumacenje, koje se temeljj na starozavjetnoj rjje~i "znatj". mnogo vjerojatnije i da bolje odgovara onome ~to apostol telj recf.4S

Ovo intinшo zajedni~tvo s Kristom Iщsom. u koje је Pavao Ьiо doveden. trebalo је, iako је dar, platiti. Odgovoriti na poziv bo­zanskog videnja Gospodjna znatilo је prije svega odbaciti svoje ra­nije "dobltke" i podreditj svoj ponos: ... radi kojega sve izguЬih. "lzgubltj" prevodi izraz ezёmiothen, koji dolazi od rijeci zёmia, gu­bltak - kako u ovom, tako i u pro~om stihu. Glagolsko vrijeme aorista upucuje na to da Pavao misli na onaj kona~ni dogadaj u ko­jem su se sve stvari promijenile, а to је, kako ve~ znamo, nesumnji­vo bllo ono predanje Kristu na cestj za Damask.

Ј Ј 7

FILIPUANIMA 3,8 Pavao tre~i put uzastopce upotreЬijava izraz smatram, i to za­

to da bolje naglasi kako је zaista jedanput zauvijek raskrstio sa sta­rim vrijednostima ј starim zivotom, koji је "uminuo" (vidj 2. Kor. 5,17); ponovno prejspituje vrjjednost onih stvarj na kojjmaje ranjje temeljio svoje pravo na Boga. U svjetlu novog vrednovanja. doЬive­nog prosvjjetljenim otima (Ef. Ј ,18) i obnovljenim umom ро Duhu Svetome (1. Kor. 2, 11-15; Ef.4,23), staro odbacuje ј otklanja kao otpad. Motda Ьi se rjjet skubala mogla prevestj snatnijim izrazom kao "gnoj", "sme~e". Rijet moze oznatavati sve od ljudske izmetj­ne do pokvarene hrane odredene za sme~e. Pokusaj povezjvanja o­vog izraza s rjjetju "psima" iz 2. stiha prilitno је proizvoljan, iako rijetj jmaju neke s}jtnostj , tj. skubalon se moze jzvesti jz es kunas ba/ein, "bacjtj psima", kako to pjrJ1va~aju Moulton-Mjlligan. Rijetj "sme~e", "gnoj" ili "jzmet" sadrze prjzvuk kojj modernom tovje­ku prenosi nesto od gadenja ј odbojnosti, а to Pavao ј zeli posti~j .

Time poka2uje da se potpuno okrenuo od svojih prjjasnjih stavova. Svako " pouzdanje u t jjelo" odbacjo је kao sto se Ьаса sme~e ! (Us­poredj lz.64,6; Zаh.З,З-5). Takvo је Bozje gledjste ј vrednovanje svih religjoznih obdrzavanja i praktjcjranja koja njsu utemeljena u Кrjstu ј njegovoj otkupljujucoj zasluzj.

CiJj је tjtave te promjene vrjjednostj owban - sve је izguЬio da doЬije · Кrjsta! Da Krista steknem, kerdёsд, jde zajedno s do­Ьitkom, kerdos. u 7. stihu, Ьа~ k;ю sto zajedno jdu rijctj "gubltak"

"i izgublh". U kakvom smjslu moze Pavao ste~i il:rista'.' Odgovor moida lezj u vjernikovom osobnom prisvajanju Krista; ili Pavao ti­me zeH naglasjtj da је njegov temelj samo Krist. On se trudi steci Kr jsta kao svog potpuno dostatnog Spasitelja ро kojem је oprav­dan, tako da na dan suda ima taj zjvotno vazan posjed (vidi 1,11 ), tj . optavdavaju~u pravednost Kristovu , koja se samo ро Kristu ost­varuje (usp. 1,21 , gdje је za apostola "umrijetj" kerdos. "doЬitak"). Kristova osoba ј njegovo djelo nerazdovojno su povezanj. Imati nje­ga znat j jmatj svedostatnu njegovu zaslugu; da to izrazjmo rijetima Melanchthona , znatj njega u prisnosti osobnog pouzdavanja ј pod­rec1enja, znatj poznavati ј jmatj njegove spasonosne zasluge.

Које god znatenje ovih vainih rjjetj bilo tatno, jasno је da Pavao ovdje govori svima kojj se nazjvaju krs~anima, а ne nekoj od­rec1enoj skupjnj takozvanih "mjstika" (DiЬelius) ili mutenika (Loh­meyer). Svi trebaju odbaciti ponos i uzdanje u svoje zasluge i samo u Kristu naci izvor spasenja.

11 8

FIL/PLJANIMA 3.10

9. Pavao gleda na dan suda teznjom da se и njemu nadem. Us­poredj Poslanjcu Galacanima 2,17. gdje Lightfoot smatra kako gla­gol saddj dojam iznenadenja. Tako se tocno znacenje ovog jzraza tumaci onim sto slijedi; kako је Bonnard rekao . "Ыti u Kristu nije niUa drugo doli imati pravednost Bozju koja od Boga samoga i dolazi". Posjedovanje te pravednosti jedjno је Ьitno za oslobodenje na sudu Bozjem. Tako Pavao zuri objasnjti da , kao prvo , ova pra­vednost stoji u izvornoj suprotnostj s njegovom vlastjtom, svojom pravedпos,:u, tj . da se ona ne moic postjcj ljudskim nastojanjem obrdzavanja Zakoпa. 1, kao drugo. пaglasava da је ta pravednost dar Вozji u Kristu . Pravedпosc:u ... onvm vd Boga prjlagoden је cjtat 1-zaije 54,17: usp. Barul1 5,2.9. gdje pjse: "Ogrni se plastem Bozje pravednosti ... pratec ga milosrdem svojim ј pravednoscu" (prev. Sovic). Bog је jedini autor spasoнosne pravednosti darovane gres­nim ljudima. Trece, nat in kojim ta bozanska pravednost (ili Boija spasonosna sila, iz\ivena na Botjj 11arod, kao u Izajji 46,13 : 51,5) postaje Ijudska svojina ро vjeri. "Kroz vjeru", dia pisteOs, "u Kris­ta", ili "ро vjeri u Krista", epi ti! pistei. tj. kada ljudi prihvate dar Evandelja Вozjega. BoZja је jnicijatjva u osiguravanju spasonosne pravednosti u Кristu, dok је s ljudske strane vjera zahvalno prizna­nje i prihvaeanje toga dara. Za totno znatcnje ovih prjjedloga. ek, dia. epi, pogl~.:daj Lightfootovu Ьilje~ku u'1. Poslanicu Galacanima 2. 16. .

10. Gramatiёka snaga konstrukcije da upvznam njega dozjvljava razna tumaёenja . Moze oznatavati svrhovitost , "da Ьi ga mogao u­poznati~, ~to Ьi biJo paralelno sa "da Krista steknem" iz 8. stiha. Moze stajati kao rtzultat odnosa s Kristom, tj . tako "da ga mogu upoznati": а moze Ьiti i pro!irenje ve~ spomenutih mislj (tu је moz­da objaSпjenje za~to upotreЬljava infjnitjv, tou gnдnai). sa znaёe­njem da ро vjeri priltva~ena Boija pravednost omogucuje vjerniku da upozna Krista i njegove spasonosne zasluge. 4 6

Ovo "upoznati Krista" samo је drugi naёin da se izrazi ova ро vjeri osobno uspostavljena povezanost vjernika s Kristom· ob­jasnjava se, dalje , onim ~to slijed j, i znatcnja. "to jest", ili "p;ema tome". Sflaga uskrsnut.:a njegova је sjla, dunamis. Кristova snaga oslobodena u pobjedi nad smrcu, sila koja је djelatna u zjvotu ono-

119

FIL/PUANJMA 3.11 ga koji vjeruje, uskrisujuci ga iz smrti grijeha u novinu tjvota u Krjs­tu ( vidi Rim.6 ,4 ј dalje ; Е( 1 , 19 ј dalje ; 2,5 ). Zajedni!tvo, koinбnia, и palnjama njegovim opet upucuje na slitnost jzmedu Gospodjno­vihJ>atnjj na kriiu ј apostolova trpljenja, kojj, u zjvotu u kojj ga је ~g pozvao, toliko stvarno predstavlja Krjsta da se njegova trplje­ЛJЗ mogu smatratj produienim " umiranjem Kristovim" koje nosi u svom smrtnom tijelu (2. Kor.4,10; usp. Rim.8,36). Те~о је prih­vatiti bilo koje druktije tumatenje ovih stihova, kojj tako odrede­no upucuju na znatenje koje Pavao daje svojem trp1jenju poradi Кrista . Pog1edaj u vezi s koihonia. Uvod, str 36. ј da1je.

Slitnost s Kristovom smn:u moie se najbo1je tumatiti u svjet­lu Poslanjce Rim1janima 8,29 i Filip1janima 3,21 . U nj је ugradeno u~enje i iskustvo Rim1janima 6, gdje su smrt i uskrsnuce Krjstovo zastupnitka dje1a u kojima njegov narod sudjeluje. Njegova smrt za grijeh , i grjjehu, ukljucuje u seЬi da i mj umiremo prevlastj stare na­ravj te ustajemo u novj zivot. U njegovoj smrti na Golgotj bila је ukljutena ј na~a smrt: ali "na~e umiranje" ne ide samo ро seЬi, ne­go ga treba gledati u svjetlu opomene u Pos1anici RjтJjanjma 6, Ј 1, tj. kao da katemo: "suoЬJjtite se smrti njegovoj''. Smrt је , svaka­ko, u ovom slutaju u1atenje u zjvot. Pavao је seЬi umro da Ьi fjvjo Bogu (Ga\.2,20). Starj "ја" , tako zjv u njegovom prjja~njem zjvotu dok је Ьiо farizej (vjdj stihove 4-6), sada је skinut s prjjestolja, da­pat e, razapet је (Ga1.5 ,24 ; 6,14), da Ьi Кrist mogao bltj ustoliten kao vrhunskj Gospodar.

11 . Pavao ~urj razjasnjti kako nas, da Ьi djelo milostj spasenja Ьi­lo potpuno ј zavr~eno , otekuje uskrsnuce od mrtvih. Vec ovdje ј

sada kr~anjn је uskrsnuo u Krjstu iJi s Кrjstom , te zjvj u snazj nje­gova pobjedonosnog zivota; ipak, i~tekuje ono kada се zivot jstro­~itj, iskapjti ono ~to је smrtno i ~to јо~ uvjjek uzrokuje unutarnje borbe (Ga1.5 ,16), te Ьitj jzmijenjeno savr~nstvom Ьlagoslov1jenog stanja nakon uskrsnuca. lzraz doslovno ovako g1asi: "uskrsnuce iz· medu le~eva" , exanastasin (spominje se samo ovdje u ёjtavom No­vom zavjetu) ten ek nekron. Usporedj Luka 20,35, gdje se rabl sli· tan izraz. U оЬа slutaja rjjet је о uskrsnucu pravednih. Mozda Pa­vao ovdje ovako govorj о uskrsnucu zЬog nekih krivjh utenja о us­krsnucu, kao Но је bilo u Korintu, gdje su neki nautavali da se us­krsnucc vec oЬistinilo u jskustvu ponovnog rodenja ( 1. Kor .15 ,12;

120

FILJPLJANIMA 3,12 usp. 2. Tjm.2,18 i Polikarpovo pisn10 Filipljanima 7,1).

Pavao s ceznjom g1eda prema potpuнom suoЬJjtavanju sa svojjm Gospodjnom (3 ,2 1 ). Nj najmanje ne sumnja da nece uskrs­nuti. Ne Ьih li kako ne odratava sumnju , vee , kao ј ranije, zdvoj­nost u pitanju njegove slike buducnostj, ~to је vec spomenuo u 1, 22-23, tj. odnosi se na neposredan jshod njegova sudenja, koje mu је prilikom pjsanja, sta1no pred otima. On pri.teljkuje umrjjetj upra­vo zato sto ga smrt priЬliiava uskrsnucu , ali prjznaje da је moZda vo1ja Boija da јо~ produzj zjvjetj radj Filip1jana. Nema ni traga ne­koj sumnjj u vezj s njegovim konatnim spasenjem ј uskrsnucem, ka­ko misli Goguel. Pavao dobro zna da ga nista ne moze rastaviti od ljubavj Boije (Rjm.8,38-39).

12. Ovim stihom Pavao zapotinje ulomak u kojem се prikazati sukob jzmedu svojeg sada~njeg dosega ј onoga §to otekuje u buduc­nosti. Кljutna је rijec dohvatiti. U grckom је u pasjvnom oЬiiku ј gla$j "jer sam ј sam zahvacen od Krista", time gleda na dogadaj ob­racenja. Cilj kojj је aposto1 sebl postavjo izrazen је jstom rijecju, "ne bih li kako dohvatio", tj. posjedovao, ili, Ьо1је, Ьiо ono zbog tega mu se uskrsnuli Krjst i objavio. On jskreno priznaje: to јо~ ni­sam "postjgao·•. Tako је tjtav njegov zjvot "teznutljivo traganje za Kristom", kako se izrazio Wejss.

Savrsenstvo о kojem Pavao govori treba pailjivo odredjti. Ро sadriaju pro~lih stihova, c jnj se da mjsJj na stanje nakon uskrnsuca; ocito to јо~ njje postjgao · ta eto ga zivog! Aposto1 , prema tom tu­matenju, njjece da је Ы1о kakvo konatno savr§enstvo vec sada nje­govo jskustvo. Time vjerojatno "cilja," na neka utenja u crkvj u Fi­lipima. Моја su zastranila. Prema takvom utenju, smatralo se da se konatno savr~nstvo moze i mora ostvarjti ovdje ј sada.

Takvim gledanjem na buduce uskrsnuce Pavao jasno pokazuje da smatra kako је dje1anost posvecujuce milosti progresivna, te da се ono summum Ьопит kr~anskog jskustva tek docj. Krajnje sa­vr~nstvo ne moie se otekivatj u ovom zjvotu, time ostavlja s1obo­dan prostor za neprestano napredovanje; а Crkva ј jest Bozjj putu­jucj narod.

"Moze li tovjekov doseg nadma~iti njegovo shvacanje? Jer, temu nam onda nebo treba?" Ovdje, pak, postojj relatjvno savr~enstvo, koje је u skladu s

121

FJLIPUANIMA 2,13 na~im polozajem kao otkupljenih i posvecenih vjernika, koje Pavao sam zivi ј otekuje da vidj u svojim obracenicima (vidj Ef.4,12 ; Ко\. 1,28). Pogledaj ј Ьilje~u uz 15. stiћ.

Apostol se ne zaustavlja na ovome. G\agol di6kб, ovdje pre­veden kao hitam, kako је i u 14. stihu. Rjjet se koristi ј za utrkiva­nje u trtanju. Izraz је snal.an i pokazuje koliko se Pavao jskreno trudj . Slitan је izrazu dohvatiti, koji se spominje i na drugim mjes­tima (Rim.9,30; vidi ј Izl.l 5,9; 2. Кlementova 18,2), а znacj "pro­gonjtj i osvojjti", "ici ј stjci", "doej i proej", "lovjti ј uhvatjti". Za­ista, Pavao ovdje govori о izvanrednim stvarima. Apostol trti nap­rijed, na 'svom kr~tanskom putu, iako је potpuno svjestan da јо! "njje savr~en". 1\i, kako је preveo J.B.Philips, "positem sve jate za onom svrhom zbog koje је Krist mene dosegao". Ako Pavao ј njje· te da је dostigao savr~nstvo, ipak nema ni tratka nekakvom miro· vanju i prepu~tanju dosada~njem iskustvu. Dapace, Pavao је svakim djelicem svojega Ьiса usmjeren prema postavljenom jdealu dok ko· natno ne osvoji svoj cilj (vjdi stih 14). Vidj ј sЩedecj stih.

Grtki је ovdje ~tur ј zbljen, ра se ovaj stih moze, а posebno njegov posljednji djo, prevestj ј drukёjje . Tako nekj prevode ' 'da mogu ј ја dohvatjti, buduci da vidim da sam ј ја zahvacen Krjstom Isusom". Prema tome, izlazilo Ьi da је Pavlova cetnja vj~e poslje­djca njegova obracenja, а ne toliko da је slobodno izratena zelja da ispunj svrhu koja mu је јо~ pri obracenju Ьila obznanjena. Osjm to­ga, u tom slutaju glagol dohvatiti ostaje bez odredenog objekta, te se mora uzeti da se odnosj na buduce uskrsnuce (vjdj Moffattovo tumatenje).

1 З . Porjcanje iz 12. stiha ponavlja se ј ovdje: В гасо, ја nipofto п е smatram da sam vet dohvatio. Ovdje , kao ј ranjje , objekt glagola mote Ьiti ili potpuna spoznaja Кrjsta , predokus tega је doblo pri

· obracenju, ili Ьlagoslovljenost uskrsnuca. (:jnj se da је prva moguc­nost vjerodostojnija, barem prema onome ~to slijedj. Treba zapazjtj snagu rjecce "vec". Yecina prevodilaca ро zahtjevnostj konteksta stavlja tu rijec. Sam rukopjs ne govorj jasno treba li na tom mjest-u Ьitj ou, ne, ili оирб, jos ne, i1i "vec". Jasno је da nema nj traga ne­kom samozadovoljstvu koje Ьi prekjnulo napredovanje ј stremljenje koлacnom savr~enstvu; ali, isto tako, nema лi traga лekom neza­dovoljstvu njegovom sada~njom situacjjom.

122

' F!L/PUANIMA 3,1 З

Apostol daje svoj zivotni moto u oЬliku ispovijedj. Jedno sa­mo doslovan је prijevod ј ovdje ~turog grtkog, hen de. Cinj se da a­postolom duboko vladaju njegovj osjecajj dok ovo diktjra . Njegove su misli rastrgane. govor mu је staccato, а rjjetj jsprekjdane. Na sto se odnosi ovo jedno, ostaje nedefinjrano , te је jedino rjesenje pove­zatj ga sa slijedecom retenjcom. Sto је za mnom, zaboravaljam · kratak је osvrt na njegov dotada~njj zjvot , jako ne znamo odnosj li se na njegov farizejskj zivot , ili pak na krscansku proslost, tj . na a­postolske uspjehe i poraze, pobjede ј Ьijede koje su ga sna~le . Ako se odnosi na zjdovsko razdoЬlje , onda је svjestan da се svako nasto­janje da se "pouzda u tijelo" samo prijeёiti njegov napredak. Upra­vo је to Ьila pogre~a Galacana , kojj samo ~to njsu popustili utenju tih jstih judaizanata koji Ьi ih ponovno upregli u "jaram ropstva" (Gal. 5,1} ј izlozili opasnosti vracanja na priznavaлje "nemocnih ј Ьijednih potela" (Gal. 4,9), te Ьi na taj nacin prestali rastj u vjerj (Gal . 5,7). Pavao neprestano pobjeduje tu лapast svjesnim ј stal­nim zaboravljanjem, epilanthanomenos (particjp prezenta). "Za­boravjtj" u biЬlijskom smjslu te rijecj ле znaci jednostavno nesto izbacjti iz pameti (ako је tako ne~to ј moguce). Time se prjje misli ла suprotnost "sjecanju", anamnesis, koje, u ЬiЬlijskoj upotrebl, nosi u sebl vatno dinamjtno znateлje prizjvaлja u sada~njost davno pokopanog dogadaja, ј to tako da se rezultat te davne akcije ucinj djelatnim u sauasлjostj . Као prjmjer uzmimo 1. Кraljevima 17,18. Udovjca ()ptuzuje Iliju da ju је do~o " podsjetiti" na njeziл grjjeh iz proslosti, pri cemu se moe tog " podsjecanja" vjdi u smrtj njenog sina. Pavao u ovom smislu zabo ravlja svoju pro~lost . Ол ne dopu~­ta da njegova pro~lost na Ьilo kojj лatin utjete na лjegovo sadзSnje duhovno gledanje Ш pona~nje .

Okrecucj se od negatjvлog. koje zaboravlja. Pavao лastav1j~: Za onim fto је preda т пот, prefem. Opet se sluzj slikom trkaca kojj jzv1ati ј pos1jedлjj dje\ic snage da Ьi лastavio trcatj. Ono sto ga ceka ла cilju, vijenac pobjedлika, to1iko ga poble u toj trci da mu njje stalo do zjvota, vec samo da dovrsj svoju· trku (Dje1a 20,25). Da Ьi mu to uspjelo , mora trcatj "bez skretanja" (1 . Kor.9,26, prjje­vod Moffatt) ј punom snagom. Jasno је da Pavao ovdje rnisli na do­gadaje posljedлjeg dana, tj. ла uskrsnuce, ј na sud koji ukljucuje ј

podjelu nagrada vjernima (1. Kor. 3 ,14; 9,25; 2 . Tim. 4,8).

123

FILIPUANIMA 3,14

14. Мisao о nagradj doblva u ovom stihu јо~ vecj zamah. Da dobl­je ovu nagradu ла kraju ovozemaljskog zjvota, aposto1 upire oti u ci/j, skopon (kojemu је srodaл glago1 skopein, "paziti", "gledati", "zapatatj", лрr. u 2,4), te hita prema лjemu , diaktJ ( vidi aлa1izu 12. stiha). Ne odreduje koja је to лagiada. Visnji poziv Bofji и Kris­tu /susu ле govori о sadrzaju , леgо prije to da је ро Bofjem pozivu mogao ucj u tu trku ј utrkivati se za лagradu . Тај poziv Ьiо mu је u­pucen prilikom лjegova оЬrаселја, а do~o је ро lsusu Kristu. А to је jsti poziv koji је upuceл svirn vjernicirna ро milosti Botjoj , pozj. vajucj ih da izadu iz svoje _!>obunjenostj ј grjjeha ј udu u zajednj~tvo s onima koji ih је ро Кristovoj smrti ла kriiu pomirio sa sobom. Zbog toga је taj poziv "vi~лji", "uzvi~л", "koji лаs vodi gore" , sa­mome Bogu.

Кrist је temelj tog Botjeg poziva upuceлog gre~nim 1judima i jstodobno олај kojj taj poziv urucuje; zato је vrlo vjerojatno da је i nagrada Кfjst sam. Велgе1 drukcjje misli i tumaci da Pavao misli na kruлu tivota ( 1. Kor. 9,25 ; 2. Tirn.4,8; Jak.l,l2). Apostol se stalлo podjseca ла to da ga samo Bozji milostiv poziv i obdrtavajuca mj-1ost mogu dovestj do kraja trke . Na~ udio је da ostaлemo "dostojлi tog pozjva" (2. So\.1,11 ), te da trtimo svoju trku strp1jivo i hrabro, gledajucj ла lsusa (НеЬ.12,1-2).

с. Poticaj na jedinstvo u stavu i opho<!eлju (3,1 S-17)

15. Ovim stihom postaje jasno da је cjjela ta diskusija о savr~e­nostj bila postavljeлa u srz proЬJema koji је mucjo Filipljaлe. Ocito је da su neki u crkvi .Jrukcije mislili, tj da su prihvatili neke druge stavove od onih koje је apostol лaucavao, te da su ро лjirna i postu­paH. Upotreba glagola phronein, prevedeлog kao "misliti" pokazuje da је u pitaлju vHe od samog iлtelektualnog razmШjanja ј stava; mi~jenje , dakle, podrazumijeva i postupanje nekih ро tom "mШje­nju ". O~ito је ј to da su tj neki naucavaJj kako se ovdje ј sada mote (i mora) postici konacno savr~nstvo. Pavao na to odgovara dvjema stvarirna. Као prvo, inzistira ла tome da prava zrelost teti uvijek k јо~ vecoj zrelosti. Otuda i izjava: koji smo god zreli, prj cemu rjjec koja se koristj, teleioi, stoji za "zrelost, onu koja se u datom trenut­ku mote postici", kao i u 1. Korincanjma 14,20 i Hebrejirna 5 ,14.

124

FILIPUANIMA 3,16 NНta ovdje nije u suprotлosti s 12. stihom; takoder nema ni tracka jcega ро .cemu bismo zakljucili, kako to cinj Ljghtfoot, da Pavao izraz zreli upotreЬljava ironicno . Pavao suprotstav1ja re1:нivлu . dos­tiiлu ј sve vecu "savr~eлost" лeostvarivom zalнjevu z.a apsulutnom savr~noeu , koja, dok smo god ла zernlji, ostaje лeJostiZna, tj. mo­guca u buducлostj. Vjerojatnije је da је postojala neka skupina u crkvj u FШpirna koja је sebe smatrala "iznad" ostalih zbog лekih "duhovnih" dostignuca; te su "ostale" prezirali, jedлako kao ~to su gлostici s visoka gledaJj оле kojj njsu moglj dosecj лjiho\'U razinu, razinu teleioi. Pavao лiјесе bilo kakvo pravo ла takav stav. Stovi~. dobro zna da su neki kr~canj , poput onih u Korintu, ЈО~ izritito nezreli, jer su tjelesnj ( 1. Kor .3 ,1 ); moraju se i te kako truditi pre­ma zrelosti ( 1. Kor. 2,6)~ ло taj је napredak omogucen svirna i traje sve dok doticni vjernik ле ude u trajлu prisutлost Gospodnju.

Drugi odgovor ovirna koji se smatraju ''savr~лirna", te · pre­mз tome- misle drukcije, sastoji se u tome da се irn se Воg bas ova­kv (tj. onako kako Pavao uzirna savr~nost) objaviti. Apostol је to­liko siguran da је izjavio pravu istinu, da se poziva na Воgа da on rasvijetli pamet i ispravi роnа!алје onih koji ne dijele njegovo mВ­Iјелје (vidi Gal5,10).

Postoji veНka slicnost izmedu situacije opisaлe i оле u korint· skoj crkvi. lsti duh oholosti, kojj se temeJjjo na nekirn posebnim i cudnim "duhovnostirna". harao је i korintskom crkvom, а pokazi­vao је i isti znak , tj . uzrokovao је svade i razdore izmedu pripadni­ka crkve.

16. Doslovni Ы prijevod glasio ovako: "Samo do onoga do cega smo dоШ, ро tome hodirno", i predstavlja Pavlov taktican nacin da privoli citatelje da prihvate istinu kako ju је izlozio malo prije. Ne­kj prepisivaci dodavali su svoja tumacenja tekstu ovog stiha, ле Ьi li ga u~inili snatnijirn. Istina је u tome da је Pavao siguran kako се Bog svima koji zaista zele upoznati istinu- istinu i objaviti (stih 15~ No dok otkrivenje i jasnije svjetlo ne dode, kate dalje Pavao, budite zadovoljni _stavom otvorenosti i spremno~u da ucite, te vodite svoj tivot prema svjetlu koje ste vec dobili. Kasnija crkveлa povijest је dovoljan dokaz razdora i IMih о*~аја uzrokovanih razлim tuma­cenjima doktrine posve~eлja. Protagonisti i antagonisti cesto su vec samom svadom, samirn upotreb~enim rjjecirna vi~ puta, u svojirn

125

FJLIPUANIМA 3,17

~jedYivim џdjevicama rujekali upravo onu doktrinu (ј praksu) ko­JU su ta.ko gorljiYo zastupalj. Pavlove mudre ј umjerene rjjetj, ako ih dotitni ne zaborave, kadre su sprjjetjtj takve neugodne scene.

17. Sva.kome tko Ьi mogao prigovorjti da ostaje nejasno kako da se .na kraju pona~. Pavao odgovara zjvim primjerom pona~anja ро kOJem mogu oblikovatj svoje zjvote. Primjer је njegov vlastjtj, te О· nih koji ga slijede. Za kr~ane је moralno i etitko u~enje postavlje· no ne u pisanim pravilima shvacanja ј pona~nja kojima Ы se poku­~e prikazati sve moguce sjtuacjje u zjvotu, vec је ono pokazano u

ti~~tu • .u zivo~u Gospodina Isusa ј u Zivotima njegovjћ prvih ј naj­Ьli.tih. sljed~e~ik~. U Starom zavjetu za to stoji rjjec l1alt!klшh, tj . pra.ktt~no ZtVIJCnJe ( doslovno: hodanje ), za raz.l iku od samo mental· nih aktivnostj. Ta.ko Pavao upotreЬljava grcke glagole stoichein, pe­ripatein, koji su doslovan prjjevod hebrejskih. Мј. koji imamo pred S:Ob~m otv?rene BiЬtije ј na tjjim је stranicama opisan zivot kojj је ~JU~~a SVJetlo, motemo ро Duhu obnovljenja (2. Kor. 3,6) primi­Jenttt evaniteosko ucenje u nafun suvremenjm okolnostima. No, nj­po~to nije naodmet promotriti zjvote mnogih jzvanrednih ljudj ј te­na BoZjih u kojima vjdimo sjaj njegove milosti.

MoZda se Pavlovo postavljanje sebe za primjer tinj egocent­rjcnim i oholim; dobro је podsjetiti se u tom slutaju da је u 1. Ko­rincanima 11,1 on sam postavio kvalifikacjjski uvjet: "Nasljedova­teJjj moji budite, kao sto sam ј ја Кristov." Tako ј ovdje : Nasljedo­vatelji moji bиdite, i promatrajte one koji iive ро иzoru koji imate и nama. Uzor, tиpos, apostola ј njegovih suputni.ka (Tjmoteja, E­pafrodita; usp. 1. Sol.l ,6; 2. So\.3,7-9), сјје zjvote Filipljani trebaju promatrati, skopeite (vjdj stihove 14 ј 2,4), nije neka etjtkj tudna misao. Odnosi se na cjelokupno u~enje koje је malo pr~e izlozjo. Poput apostola, i oni trebaju odbaciti svaku svojim trudom stecenu " pravednost", te se staviti pod osudu kri.ta, koja ukJju~uje smrt grj­jehu ј zivot Вogu (stih 1 0). Poput njega, moraju odbacitj sva.ku sa­modopadnost i nastavitj tr~ati prema cilju svoje krscanske trke (stj. hovj 12 i 14).

d. О krivim uciteljima (3,18-19)

18.19. Zivot i pona~nje Pavla i njegovih suputni.ka njihov је

126

FlLIPLJANIMA 3,18.19 cilj. No da Ы se on ostvario, Filipljani moraju napustjti primjer onih koji se nazivaju kr~anima, а koji iive protjvno tom imenu kojeg svojataju, ј time tine veliku talost samom apostolu. Oblo је da је rijet о оsоЬаша koje sebe smatraju krscanjma, kao sto је Kennedy uspjesno pokazao;47 te~o је odreditjjesu li'zidovskog ili neznaboz.ackog podrijetla.

Ukoliko dolaze iz redova judaizanata, te su, prema tome, skupina opjsana vec raruje u 3,2 i dalje, mogu se postaviti slijedece tvrdnje. Njihovo neprijateljstvo prema kriiи Kristovom pokazuje se njihovom priv1tenoscu Zakonu, kojim se nadaju spasiti, potkopava­juci time nuznost zrtve na Golgoti kao jedinog nacina otkupljenja (usp. Gal. 2,21). Svr!etak im је propast, sto znaci, drugim rijecima, da se time otcjepljuju od jedine nade spasenja u Kristu (Gal.5 ,4), te da ih ne ocekuje rusta doli sudbina koja ceka nespasene (Rim. 9,22). Bog im је trbиh odnosi se u tom slucaju na njihovo razliko­vanje tistih i netistih jela, poznate nат kara.kteristike Zidovskih kr~ana (vidi Djela 15; Rim.l4 ; 16,18; 1. Кщ8-10; Kol.2;16). Jos jedno vafno svojstvo judaista bilo је obrezanje (vidi 3,2 ј 5), ра mozda Pavao misli na to kada kaie da im је slava и sramoti. S/ava ovdje stoji gotovo kao ozna.ka bozanstva, kao i u Psalmu 106; а i hebrejska rijec za sramotu, ЬOsheth, sluzila је u Starom zavjetu kao pogrdan i prezriv naziv lainih Ь.otanstava, Ьа 'а/, ьetllim, koje su Zidovj jdo1at•ijski stovali (vidi npr. Jer. 11,13). A.ko Pavao zaista misli na njihovo pouzdavanje u obrezanje , tada se sramota odnosi na tjelesnu golotinju, jer se ~in obrezavanja provodio na golom tijelu (usp. Post. 2,25; 3,7.НН 1; Ez. 16,8; Otk.3,18). Golotinja ј sramota stavljene su jedna do druge u ~umu З ,5 ј Мiheju 1,11. Njihov um ili "misli" upravljene su па zema/jsko, jer se pouzdavaju u obrede i propise, а !to је suprotno s Кristovim dolaskom i dostat­no~u njegova Evanitelja da zadovolji potreЬe gre~nog covjeka prema Bogu.

~ druge strane, neki Ьiblitari smatraju da se ovi stihovi odno­se na kr~ane neznabotackog podrijetla, cija је krivica u tome da napu~taju norme moralnog zakona, ра su, prema tome, zastranili u pravac koji danas nazivamo antinornijanizam, tj. u odbacivanje mo· ralnih normj pona~nja, koje potom prelazi u nastraлo pona~nje, jer tijelo smatraju nevr~ednim, te se njime moze raditi bilo ~to. Um је taj koji је vatan; on је i prosvijetljen. Du~ је spasena i jedanput

127

FILIPUANJМA 3.18.19 ?~j~ena, ne moze se vj~ okaljati, bez obzira na jkojj tjelesan grjo Jeh. U~enje Rimljanima 6,1 ј dalje suprotstavlja se tom nau~avanju , pokazujuci da se doktrina milosti 'ne moie upotreЬiti za podlogu razuzdanostj; 1. Korinacanima 6,9 ј dalje upucuje na tjjelo kao hram Svetog Duha. 1. Korincanima 8 te ~jtava Poslanica Kolo~nio ~~ suprotstavljaju se tetnji oslanjanja na "spoznaju" kao na najvaio П1Ј1 element kr~anskog jskustva. Qvj navodi pokazuju da se Pavao u svojim crkvama trebao suprotstavljatj tom pogresnom u~enju i praksj koja nije dostojna imena kr~anina , ј koje је bilo jsto tako destruktivno za zjvot crkaYa kao ј u~enja judajsta. 1 jedna i druga skupina suprotstavljala se doktrini milostj ј najvBeg moralз .

Buduci da se ovdje ovakvj stavovj osuduju, lako је odredjti te пeprijatelje krila ... ciji је bog trbuh (tj. njihov neobuzdan apetjt ј razuzdane .strastj), slava и sramoti (tj . nemoral), koji misle па zeo maljs~o (t~ .. na senzualne uzitke). Ako је rjje~ о takvim ljudima koji su prihvatill kao stavak vjere tu " slobodu" da rade sto god im pado ne napamet te se igraju s pjtanjem morala (kao u Korintu), tada su o~tre Pavlove rjje~j potpuno na mjestu. С.Н. Dodd naJazj ј u Rimo lja.nima 16,18, kao ј ovdje, potvrdu daje u crkvama neznaboza~kog podrjjetla bilo nekih kojj su samj prakticjrali ј drugima odobravalj nemoral i r:u.~zdanost pod okriljem krscanske "slobode". Michael pak sm.atra da је malo vjerojatno da su se takvj usuljali u crkvu u Filipima; zato predlate da trece poglavlje ј ne prjpada izvornom pjsmu Filipljan.ima. (Vjdj Uvod, str. 30) Moida se sve ovo ~to Pavao рј~е odnosi ne na crkvu u Filipima, vec na crkvu u mjestu njegova ~ato~enШva. Ukoliko, kao sto to ~jni Hort, uzmemo da mnogi sto:. Је za judajste iz З ,2, jos uvjjek nije samo ро sebl jasno jesu li se onj usuljali u zajednicu u Filipima. Mozda је ova opasnost bila izrazena ј vrlo bliska mjestu gdje је Pavao boravjo , te se prjjetecj napad vec nazirao. Као ј u 3,1 ј dalje, Pavao mozda unaprjjed upozorava proo tiv ~ega се se FilipljaJj trebatj uskoro boriti (usp. Djela 20,29°30). Cesto sam vam govorio potvrduje ovo g!edjste, а ј to da grupa о koo ~ој је rije~ zaista jesu judajsti. Moguce је ipak ј drugo tuma~enje , Jer se.Pavao ponovno osvrce na tijelo u 21. stihu.

е. Pravo nasljede blcanina (3,20°21)

20. Dva potonja stiha bila su zaseban ulomak kojj је nastao razo

128

FILIPUANIМA 3,20 matranjem glagola "zjvjetj" u 17. stihu. lstinskj "zjvot kr~aina ili njegovo "hodaнjc'' podsjetilo је Pavla na "zjvot" ј "hod" neprijateo \ја Evandelja; skretanjem na tu temu u 18. ј 19. stihu Pavao је tako ve jasno prokazao.

Sada се apostol о buducj da је jos uvjjek u istim mjsJima о datj pozjtjvan primjer, suprotan prvirna. I.judj ozna~enj kao onj kojj "mjs\e na zemaljsko" postavljenj su kontrastno prema Pavu ј njego­vimз kojima је domoviпa па пebesima. Na!a је pak stojj kao prva rio је~ u re~enjcj zbog naglaska ј suprotnosti domovina м пebesima, а

ne na zemljj, kao onima kojj ne sudjeluju u pravom nasljedu. Ovaj pak prevodj gr~ku rije6 gar, koju је vrlo teSko prevesti; mofemo jpak pouzdano zaklju~itj da је rjje~ о nagla5avanju kontrasta.

Domoviм, politeuma, moze se prevesti kao "gradanstvo", ра ј "ponaSaпje" (usp. 1 ,27) Ш "neЬeska kolonija" (tako Moffatt). Dio belius ovako parafrazira: "Мј imamo svoj dom na nebesirna, а ovdje smo na zemljj poput kolonjje nebeskih gradana". Medutim, Е. Stauffer је pokazao da је jedino pravo tuma~enje ovoga ~to Pavao hoee reej to da politeuma zna~j "glavni ili rodni grad, koji ima роо pis graitana". 48 Pozadina ove rjje~i u datim okolnostima је sjtuacio ја ~jtatelja koji su zjvjeli u gradu kojj је Ьiо rimska kolonija ј kojj је Ьiо izravno povezan s glavnim gradom Rimom. (Vjdj Uvod, str. JS.j ЬiljeSku uz 1,27).

Drugim rjje~irna, Pavao ovdje naglШva dvovrsnost gradansto va vjemika u Filipima. Као podanicj Rima, oni su gradani dalekoo ga glavnog grada, u kojem car ima svoje sjediste. Ali kao sluge "druo goga Кralja , Isusa" (Djela 17, 17), onj su graitani drugog glavnog grada u kojem kralj nad kraljevirna irna svoju rezjdencђu , ~јјј se po­javak, prilikom kojega се uspostavjtj svoju vlast na zemljj ј osloboo ditj svoj narod (1. Sol.1 ,10), o~ekuje sa zebnjom ј rado~u . Do tog dogadaja, jos ovdje na zemljj, onj su privremeno nastanjenj tuitjncj u stranoj zemlji, jer im је gradanstvo drugdje (usp. 1. Pt .1,1; 2,11 ; Jak.l , l ; НеЬ. 11 ,13).49

Odakle, ех l10u, moze se odnositj na politeuma, а ne na ourao nois, nebo, kako to konstruira MUller , а prevodj Moffatt. O~ekujeo то naseg Spasite/ja da dode jz svoje rezidenciJe iz glavnog grada, koji је ria nebesima: njegov obecanj dolazak dovest се do kona~nog osloboi!enja od svih teSkoca ј progonstava ovog neprjjateljskog ј stranog svijeta. Rjje~ Spasitelj, kada se odnosi na Gospodiлa lsusa

129

F/LJPUANIMA 3,20 Кrista, vrlo se rijetko javlja u Pavlovu pisanju. NaJazj se јо~ samo u Efetanima 5,23: 2. Timoteju Ј ,10 ј u Poslanjci Titu Ј ,4; 2,13 ј 3,6. У. Taylor smat~a da rjjetka upotreba ovog nazjva u ranom ki~anst­vu ima razlog u tome ~to se u grckjm religijama taj izraz popularno upotreЬJjavao za njihova botanstva, kao ј za ~tovanje cara kome su prjdavaJj taj pocasni naslov.so Tako gledajucj, ј nije cudo ~to su se kr~ani skanjjvaJ~ upotreЫjavatj taj pocasni naslov za svog Gospodi­na, Jer se veC. rаЬю u tada~njem reJigjoznom govoru .

Pavlova upotreba ovog nazjva mote se opravdatj time ~to је vec u~o u slikovito izratavanje u kojem је kontrast s rimskim ca­rem Ьiо neizbjezan. Nasuprot njemu, Pavao postavlja pravog Cara, Gospodina lsusa Krista. Spasitelj, S{)tir, upotreЬJjavao se za rimske careve јо~ od 48. pr. Кr. , kada је narodno pravoljudj u Efezu obz­nanilo da је Julije Cezar "sveopei spasitelj covjecanstva"; nakon toga naziv је postao uoЬicajen za Cezara na vlastj.

Pavao, dakle, upotreЬJjava ovaj izraz kao sliku. Stav kr~ani­na, posebno onog koji u tom trenutku protivljava velike nevolje . kakve su ~rozjvljavali ј Filipljani ( 1 ,27-30; 2, 15) - jest i~cekivanje dol~ska Кr1stovog kao Spasi.telja (ovdje u grckom ne postojj odre­deru clan uz sottr), tj.kao branitelja svojeg naroda ј njegovog istins­kog oslobodjtelja оо tlacjtelja. Slika kojom se Pavao koristj nalazj. mo u Starom zavjetu, gdje cesto vjdimo da се dolazak Izraelovog Boga Ьitj oslobodenje. njegovom potlacenom narodu (vidj Izajju 35 ,4); no ne mote se zakljuciti da Ьi u njihovom slucaju tlaciteJjj bili Rimljani, tj. rimska vlast, kako smatra Lohmeyer. Suprotnost dvaju kralja, Cezara ј Krista, poopeena је suprotnost, motda nagla!ena, jer Filipljani zive u gradu koji је rimska kolonija.

!Scekujemo, apekdechometha, njegov dolazak, kate Pavao, upotreЬJjavajucj glagol kojj oЬicno raЬi za sve ono cemu se nada (usp. Rim.8,19.23; 1. Kor.1,7; Ga1.5,5). Istu usporedbu nalazimo u Hebrejjma 9,28, gdje se pisac sluti istim glagolom. Ocekivano spa­

senje - da li u smislu na~g potpunog otkupljenja ili u smislu konac­nog oslobodenja od progonjtelja crkve - jest suprotnost "propastj" koju j§cekuju osobe spomenute u stihovima 18 i 19.

21. U ovom stihu postavlja se razlog Gospodinova dolaska, prj ce~u se Pavao opet osvrce na prija~nje spominjanje onih сђе је gle­danJe na tijelo izrateno rђecima: "slava u sramotj . jer misle na ze-

130

FIL/PUANIМA 3,21 maђsko."(Usporedj s Kolo~nima 3,5, gdje se spominju tjelesni gri· jesi i pri tom upotreЬljava jstj izraz "zemaljsko";jednako i u 2. Ko­rincanima 5,1 ). Ovakvo povezivanje stihova djeluje vjerojatriije od Michaelovog, kojj drzi da Pavao mjsli na tjelesno trpljenje - kako svoje, tako ј crkve u Filipima, koje da је potaknulo misao da се povratak Gospodnji promijeniti tђela vjernika.

Preobrataj о kojem Pavao govori ukljucuje potpunu promje­nu n~g postojanja ј nabll tijela; bljedno је motda prejaka rijec za grcku tёs tapeinoseos. Doslovno, imenica tapeinlJsis znacj "nizak sta1et", "poni.tenje"; usporedj 2 ,8, gdje se upotreЬJjava srodan gla· gol, "ponizi sam sebe", i Luku 1 ,48. Na~ tijelo jest poniZeno i u nekom smislu Ьijedno, jer је dio grjjehom poniZenog stvorenja. Oz­naCja tijela su slabamost (usp. Post.3 ,19; Ps.I 03 ,14) i podredenost grђehu, jer mu sluti bez velikog opiranja (Rim .7 ,14 i dalje). Samo pak tђelo, kakvo је od Boga stvoreno, dobro је (1. Kor.6,13 ј da­lje). Nema nj najmanjeg traga da је tijelo samo ро seЬi nepopravlji­vo lo~ i zlo, kao §to su to drzali gnostici i stoici.

"N~ bђedno tije1o" jednoga се se dana preobraziti u novo duhovno tijelo. Prva poslanica Korincanima 15,42 i dalje spominje da се i umrli sveti dotivjeti istu promjenu. Ovaj stih zajedno s oni­ma iz 1. So1unjanima 4,15-17 Ьitno govori о Crkvj tivih na zemljj i о Gospodnjem dolasku . No konacni се rezultat Ьiti isti za оЬје sku­pine: rnrtvi tt ustati sa s1avnim duhovnim tjjelima; zivi се se preob­raziti. "Svi (tj. i zivi, i mrtvi) izmijenit cemo se" (1. Kor.l5 ,51).

Nosit cemo 1ik Nebeskog, lik Кrista u njegovoj slavi (1. Kor. 15,49). Ili, drugim r~ecima, Кrist се nm bijedno tijelo suoЬ/iciti svome slavnom tijelu. Sto se spominje njegovo slavПQ tijelo, ozna­cuje da nece Ьitijednako njegovom inkarniranom tijelu (2,7-8; цsр. НеЬ.1 0,5 i dalje ). Njeg~vo "slavno tijelo" prototjp је vjemikova du­

hovnog tijela, tj. Ьit eemo mu suoЬiiceni, summorphon (usp. morpbl, "lik" u 2,6), i to njegovom snagom preobratavanja; tako cemo Ьiti zajedno proslavljeni (Rim.8,17; usp. Iv.17 ,24). Slicnost nece Ьiti samo vanjske prirode, nego motemo reci • u svjetlu upot­reЬe korijena rђесј summorphos u З, 11, prevedene tako<!er. sa "suoblicen" • da ее zajednicko Ьiti upravo dijeljenje iste prirode tog proslavljenog tijela, preuzimanje njegova zivota i svojstva da је "zivio za Boga" (vidi Rim-6,10), dakle, potpunu unutarnju i vanjs­ku sЊ~nost s Isusom Кristom (Rim.8,29; 1. Iv.3,2). Zajedno s Mic-

131

FJLIPUANIMA 4,1 haelom, r jje~ sl>mma, tijelo, uzimamo da ozna~uje ne samo vanjskj oЬiik vec "~itavog ~ovjeka". "Kona~ni plod" ВоZје otkupljujuce djelatnostj, koja је stalna u na~em cjelokupnom kr~anskom i.skust­vu (2. Kor. 3,18), tada се se ostvarjtj: Кrist се se oЫikovatj (morp­h,e) u nama (usp. Gal.4,19).

Djelo preobrazaja Ьit се izvr~eno snagom koja ima тоС sve sebl podloiiti. Snaga, energeia, ozna~uje silu moenog dje1ovaлja (usp. Ef.3,7), а Krjstovo је uskrsnuce najja~j njegov primjer (Ef.1, 19·20). Ovdje sam Кrjst djeluje u ovom snaznom preobra.Zaju (kao ј u Kol. 1,29), ј Pavao је sasvim ј аsал: njegova moe da preobrazi tije1a vjernika toliko је veca od potrebne, da је njome u stanju ne samo podreditj seЬi nepodatne elemente ljudskog tђela nego moze sve, ~jtav svemir, sebl podrediti. Mjsao jde zajedno s onom iz 2,10-11 ; gdje se govorj da mu је sve podredeno ј da ~itav svemir priznaje ka­ko " lsus Кrist jest Gospodin!" lzraz " podloziti" dolazi iz Psalma 8,6, а njegovu upotrebu ovdje, u 1. Korincanima 15,27-28 te u Pos­lanjc j Hebrejima 2,5-9 vrijedi usporeditj ,

Vlll. OHRABRIV ANJA 1 POZDRAVI (4,1-23)

а . Poticaj na postojanost i jedinstvo; uvatavaлje slufЬe (4,1-3)

1. Po tjcaj ёvrsto stojte и Gospodinu treba smatratj zaokruziva· njem prethodnog ulomka poslanice. Lohmeyer, za razliku od veei­ne drugih komentatora, smatra da је ovaj poticaj sve~aл i formalan uvod u ono ~to slijedi. Apostol ovdje govori izri~ito toplim rije~ima о svojim prijateljima u Filipima, upotrebljavajuci ljuЬezne rije~i, koje su gotovo jedinstvena u njegovu pisanju. Najsli~niji izrazi jav­ljaju se u dopisivaлju sa Solunjanima.

Zeljkovana, epipothёtoi, podsjeca na 1,8 i izratava iznova ze· lju da ih vidi i bude s njima. Radost moja i vijenёe тој izrazi su prelijevanja od ljubavi, а podsjecaju nas na Pavlove rije~i uputene Solunjanima ( 1. Sol. 2,19-20; s.9). Gr~ka rije~ stephanos, vijeмc, osim ~to izratava njeznu ljubav, ozna~uje i pojas ili festivalsku tra­ku koja odrafava radost, ili pa.k vijenac kojj se stav\jao na glavu pobjednika atletskih nadmetanja (usp. 1. Kor.9,25). Ako se ta us­poredba primjeni ovdje, onda zna~j da Pavao kr~aлe u Filipima smatra svojim pobjedni~kim vijencem, "nagradom", znakom svoje-

132

FILIPUANIМA 4,2.3 ga apostolstva {1 . Kor. 9,2); oru su dokaz da njegov trud u Gospodi­nu ruje Ьiо uzaludan (1 . Kor.15 ,58; usp. Fi1.2,16). Qni се Ьiti nje­gova ''kruna" .na sudnjem danu (usp. lzr.l2,4; 17,6 za zna~enje iz­raza stephanos u LXX). 1 Poslanjca Hebrejirna 13,17 od.ratava istu misao da се se posljednjeg dana pobjeda milosti vidjeti u odrtanju svetih, !to ее Ьiti na neizrecivu radost njihovih duhovnih glavara. Prema tome, Filipljanjma se preporu~uje da stoje ёvrsto u zajed­ni!tvu s Gospodinom, usprkos svim strahovaлjima i napadirna koji ih uznemiruju - kako izvana, tako i iznutra krivim u~enjima, koja se nastoje u!u1jati u njihovu crkvu.

2.3. Мnogo је truda u1oteno u otkrivenje nekog tajnog i skrivenog zna~enja ovih imena. Euodiлs, Evodija, Syntyche i Sinthia, jedno­stavno, to su zenska imena, vjerojatno odredenih tena u sa.moj crk­vi, koje su se znale posvaditi; Pavao ih spominje kao svoje suradnike (3. stih) u Evande1ju. Motda su mu bile od materijalne pomoei, kao ho је u po~etku Ьi1а Lidija (Dje1a 16,15.40). O~ito da ihje. apostot оЬје dcbro pomavao te se to vile f.alostio njihovim prepirkama; za­to ih zaklinje da budu slotne и Gospodinu, kako to i dolikuje kr~anima. Da budu slotne, to auto phronein, izraz је koji sadrfi Pavlov najdrati glagol, phronein (vidi bilje!ku uz 1,7). lsto "mUlje­nje" koje trebaju medusobno dijeliti u 1jubavi i роШvалјu је ono koje postavlja interes i dobro crkve iznad osobnih interesa, а nalazi svoj izvor i nadahnuce u primjeru poniznosti Gospodinova utjelov­ljenja te standardu ! to ga on o~ekuje od svoga naroda (2,3.5).

Pavao zatim moli nekoga u crkvi u Filipima da preuzme tu vrijednu zadacu - da pomiri zava4ene. Мichaelis smatra da је rђе~ о dvjema medusobno otudenim gospodama kojima је potrebno "pastirsko ohrabrenje" ovoga cestitog Pavlovog druga. Motda је ta­

ko nazvaл jer ga Pavao ne teli javno osloviti; ili mu је to pravo ime: "Syzygos ( drug, prijatelj), koji se s pravom tako zove". Lohmeyer uzima prvo kao vjerojatnije, te ga z(,ve "bratom u trp1jenju" koji је dijelio s Pavlom sufanjstvo poradi vjere. Te!ko је , ipak, vjerovati kako Ьi taj, ako је tijelom odvojen, mogao Ьiti od pomooi tim zena­ma, а i 2,20 kao da se protivi tom gled~tu. Ako uzrnemo da gr~ki gnёsie sшuge treba prevesti kao pravo ime, doЬivamo paralelu o­vakve igre rђe~i i kod Onezima u pismu Filemonu (usporedi File­mon 11. za isto smi!ljanje rije~i gdje ime zna~i "koristaл, upotreb-

133

FILIPUANIMA 4,4 ljiv"). U ~om slu~aju "Syzygos" stoji za Pavlovo podsjecanje na to da bude vjeran svome imenu, te da bude istinski suborac, " ratru drug" u slu~aju pomirivanja posvadenih zena. Ako ро srijedi ipak ruje igra rije~i . onda ovakvo nazivanje svjesno prikriva pravo ime nekog vjerruka u Filipima, а tada ne mozemo znati о kome zapravo govori:

К/ement је takoder irne jednog vjerruka tamo~nje crkve, ko­jeg zapravo ne poznajemo. Poku~j da se poistovjeti s Кlementom Rimskim, te . prema tome. autorom Poslaruce Korincaruma, uvodi nas u razne spekulacije nategnutih tvrdnii i misljenja (usp. Light­footovu biljeSku о tome). Ime је bilo uobltajeno u prvom stoljecu, posebno u rirnskoj koloniji poput Filipa; prema tome, nemamo kljuc ро kome bismo znali о kome је rije~. Osirn toga, ni drugi se Pavlovi pomoeruci ne spominju irnenom, vec samo kao ostali moji sиradnici (Ьа~ kao ~to је i Epafrodit nazvan u 2,25). Medutirn, nа­та nepoznati i bezirneni kakvi jesu, njihova su imena и knjizi iivo­ta, napisana u knjizi svih Вogu odanih u оЬа zavjetna razdoЬlja (usp. W.32,32; Ps.69,28; 139, 16; Lk.10,20; te nekih pet ilBest pu­ta u knjizi Otkrivenja, kao i u literaturi koja је nastala izmedu dva Zavjeta, te rabinskoj literaturi). Kr~ansko sluzenje moze na zemlji ostati nezapa!eno; vatno је da ga Bog opafa i, na kraju , nagraduje (1. Kor.4,5).

Ь. Poticaj na molitvu i ispravno mЩjenje (4,4-9)

4. Nakon ~to је izrazio svoju brigu za jedinstvo ovih dviju zena, apostol se obraca cjeloj crkvi koju poti~e: Radиjte se и Gospodinи иvijek! (vidi bilje§ku uz 3,1), nakon cega slijedi pripominjanje do­licnpg kr~anskog pona~nja (stihovi 5-9).

Poziv da se stalno i uvijek raduju (usp. 1. Sol.5 ,16) nije puka fraza. Кristovom narodu, koji је opterecen sumnjama i strahom (1 ,28) i koji је postavljen posred neprijateljskog svijeta (2, 15), ova­kav poziv zvuci prodorno, razbudujuci, kao zvuk trube koji је k to­me i ponovljen, tako da ga ne mogu pogresno razumjeti. Pavao zais­ta ima pravo odaslati takav poziv na radost, jer se i sam nalazi u "istom boju" (1,30) u kojem su i Filipljani i · kako se mogu sjetiti · Pavao је sam Ьiо zlostavljan i zatvoren prilikom prvog posjeta Fili­pirna (Djela 16,19-24). No to se okrenulo na veliku pobjedu vjere i

134

l

FJLJPUANIМA 4,6

radost usprkos nevoljama (Djela 16,25) .. U ~ospodinu .d~je ptavi razlog radosti. Vjera Filipljana и GosfJO!lrм Је~ ona kOJa un omo­gucuje da u sarnoj nevolji budu radosщ ":ako Је. to Вonnard do~ro izrazio: "Pavlovi poticaji na radost nisu nikada 1spr~ o~abrtv~­nja, oni vracaju uznemirene crkve njihovom Gospodшu; oru su, pn­

je svega, poticaji na vjeru".

s. Zatirn ih P'Oti~e na to da budu Ьlagi. Blogost, to ep~tikes, n~­klz је zпам svim ljudima! to pokazuje da Pavao ovom pr~om nus­li na odnos crkve prema okolnom svijetu, а ne na .~n~~nJe, ~e4u­sobne odnose. Epicikeia, imenica u tekst>J, etitktJe .1Zr~ kOJ~ se Pavao sluti јо! u 2 . Korincanima 10,1 ; LXX u Р~ una prilog ove rijeti u smislu Воtје spremnosti na opra!tanJe. L.H. ~arshall daje potpuruji popis znacenja ove rijeci kao "dobro~ern~st, stav covjeka koji је milostiv prema pogre~ama drugoga Jer uzuna mnoge olakotne okolnosti da Ьi razurnio i ?.pra~da~ drugoga".

5 1

Mo1da Ьi "milovidnost" i1i "dobrohotnost naJЬolJe oznacav~e ono ~to Pavao misli reei u ovom kontekstu; to Ьi znacilo da trebaJU pokazati spremnost da prihvate te~oee .i n~volje~ ~а se ne br.an~ ~­da ih netko napada. Mo1da se to FiliplJanuna cшilo nedosti1nun 1-dealom, ali ih prethodni stih podsje~a na to da је .ta k~alitet~ "pro~ izvod one radosti u Gospodinu", kako је to izrazю Мichaelis. Ov~J poticaj na milostiv stav, koji је moguc ро milosti Воfјој, naglden Ј~ i sve~anom opomenom: Gospodin је Ыizи. Та opomena mof.e b1t1 preuzeta iz Psalma 144,18, ili је neka varijanta ranog kr~~og pozdrava Ш slogana, poput onog MarQIIQtha, ".Do4i, Gospodшe na!" (1. Kor.16,22; usp. Otk. 22,20). Moul~ ~ ~ichaelis ~r~~ prvu mogucnost sa zna~enjem "bliskosti ·dof.ivlJene u zaJedmc1 s Gospodinom"; Psalam 119,151 u LXX potvr4uje ~aka~ stav. No ~~ hatolo~a misao Gospodnjeg dolaska da oslobodt SVOJ narod (vidi Ьilje~ku uz 3,20) zahtijeva da prihvatirno ~rugu m~~nost.(usp: 2. Sol.1 ,7 i dalje ). Ovo se tumatenje nadalJe potvr4UJe 1 u Didachr 10,6, gdje se rђес u aramejskom upotreЬljava kao p~iv, а ne ka? cinjenicno stanje. Zanimljiva је usporedba s Вarnabrnom poslam­com · 21,3~ "Dolazi dan kada се sve stvari propasti zajedno sa zlim; G~spodin i njegova nagrada dolaze".

6. Pavlovo ucenje о molitvi slublo је krltanima u svirn razdoЬ-

135

FILJPUANIМA 4,6 ljima kao ohrabrenje ј potjcaj da strpljjvo ~ekaju na Gospodinao A­ko se prisjetimo da su Filip~ani bili okruzenj neprUateljima ј da su naginjali popu§tanju (1,28 ; 3,1; 4,1), onda znamo da su ove rjje~j morale zna~iti nejzrecjvu utjehu ј nadu o Ne budite zabrinr.iti ni za !to, jer zabrinutost, rжrimnan, pokazuje nedovoljno pouzdavanje u Gospodinovu skrb ј brjgu za njegov narod ; pokazuje, kako је to re­kao Oswald Chambers, "пesvjesnu hulu" na Boga (vidj Matej 6, 25-34; Luka 12,22, gdje se javlja jsti glagol)o Tako se ovaj stih mo­te uzeti kao "praktj~aл komentar" lsusovih rije~j . kako ga nazjva Dibeliuso Apostol ovaj poticaj mote izre~i i zapovjjedajuci, (merim­nate је imperatjv), jer nastavlja sa: nego - и svemu - molitvom ; pro!njomo Mogucnost ј stvarnost molitve daju uravnotezenost prvom djjelu re~enice, kojj se naoko doima prete~jm, gotovo ne­mogucim da se ostvario Mozemo Ьitj osJobodenj svake sputavajuce brige ј straha, jer sve svoje proЬieme i te~oce moiemo iznjjetj Bogu u molitvjo Zato nam se Bengelov komentar ~ini prikladnim i jstinitim: "strah ј molitva (curare et orare) stoje u ve~em kontrastu nego vatra ј voda"o

Cetirj su rjjeti upotreЬijene za ozna~avaлje du~evnog unutar­njeg zjvotao Molitva, proseuchl!, pro!nja, deёsis, ~esto se spominju u vezj s Pavlovim pjsanjima, а razlikuju se u dvjema stvarima, prema leksikonu Go Abbott-Smithao On kate da se izraz proseuchё upot­reЬ!java za opcenitu molitvu dok deёsis stoji vj§e za molitvu u veli­koj potreblo

S druge strane, deёsis se koristi ј za potrebe izretene nekom ~ovjeku, dok proseuchё stojj samo za molitvu Boguo Мо/Ье, aitema­ra, rUet је koja odred.uje predmet molitve, tjo upucuje na to da se u molitvi Bogu predo~uju stvarne ј dobro izrafene moiЬe (usp. Lk. 23,24; 10 lvo 5,15)0 Tako molitva ne moie postati sentimentalno "drjjemanje pred Gospodinom", da ponovno navedemo rjjet j Os­walda Chambersa~ molitva treba biti jasna rjje~ima jzrazena то/Ьа (vidj Lkoll,5o9.10)o Zahvaljivanje, eucharistiл, vatan је dio svake prave molitveo Podsjecanje na Bozju dobrotu i milost spasit се nas od mnogih stupica koje vrebaju na nezahvalnu du§u, tjo od pretjeraлe zabrinutostj naЮm sada§njom situacjjom, zaboravljanja ВoZjih milostjvih djelovaлja na nas u pro§lostj, te zanemarivaлja potreba drugih koji su ј о~ slaЬije srece od naso

136

FILJPUANIМA 4, 7

7 о Prvi plod molitve vjere, koju Bogu upu~uje zabrinuta i zastra­§ena du§a, jest mir Boijio Воg ga је оЬе~ао svima koji mu pohrle s pouzdaлjem (lzo 26,3)0 Genitiv Вoiji, "od Boga", govori о izvoru tog mira (uspo 4,9Ь)о Bog daje taj mir, daje ga kao Кraljo Mir, eirtnё u Starom је zavjetu kraljevski ЬlagosJov koji sJijedj odmah nakon priznavanja BoZje vlastj ј pobjede nad BoZjim neprjjateljima (uspo Iz. 32,17)0 U novozavjetnom vremenu mozemo taj mir imati samo po!to primimo njegovu milost pomirenja (vjdi bilje~u uz 1 ,2)0 Mir Boiji dolazi, dakle, izravno od mira koji imamo s Во~оm ро Isusu Кristu (Rim oS ,1)0 lsus Кrist је taj mir ostvario prolivenom krvlju na kritu (Ко1.1 ,20)о

Izraz iznad svakog razuma тоtе znatitj mir koji postite vi§e ј smiruje bolje od bilo kojeg promi~janja ј genijalnih planova; ili "mir koji nadilazj svakj ljudski razum (nous), koji nadilazi svaki na§ san" (Moffatt), te је - prema tome- izvan dosega na§eg razumijeva­nja (Ef. 3,20)0 Glagol nadilazi (prev о Ruptic), hupereehousa, srodan је izrazu " najizvrsnije" u 3,8 u оЬа sJu~aja oznatuje viSe apsolut­nu jedinstvenost, а ne relativnu, poredbenu superiornosto

Pavao se sJuZi vojni~kom sJikom dok opisuje djelovanje "mira BoZjeg" kao onog koji се ёuvati; mir, dakle, poosoЬijujeo ёuvat се, phrourёsei, bolje је izraziti vojnitm zje~nikom, "strafariti nad" (uspo 20 Koro ll,32 za upotrebu glagola u ovom smisJu)o Filipljani, koji su i sami tivjeli u gradu u kojem је Ьiо smje§ten vojni garnizon, dobro su mogli razumjetj sJiku rimskog vojnika na stratio Poput njega, govori apostol, Вozji се mir paziti i ~titi srca va!D ; vaJe mislio Poznat.a sJika kojom se John Bunyan koristi u svom djelu "Put kr§Canina", u kojoj gospodin Mir Вozji patrolira ulicama grada ljudskih du§a izvire iz ovog stihao Dok је god gospodin Mir BoZji obavljao svoju dutnost u gradu, sve је bilo "u skladu, zadovoljstvu, radosti i zdravlju"o Ali kada је knez Emanuel Ьiо istjeran iz grada, tada је i gospodin Mir BoZji dao otkaz i napustio grado Ovaj mir imamo samo и lsusu Kristu, tjo dok smo podredenj njemu i njegovu autoritetuo Pavao pro§iruje taj praktitan prikaz u Kolo§anima 3,15, gdje mir Krjstov treba "vladati", "upravljati" srcima kr§Cana, tjo rijeШi sva sumnjiva pitanja i drtati vjernika u stalnoj ovisnosti о Gospodinuo

137

FJLIPUANIMA 4,8

8. Uostalom, to loipon, (vidi 3,1), ili, "i tako", osim ako se od­nosi na рrоШ ulomak kao neka vrsta z.aklju~ka. motemo prevesti kao "iz toga sl.ijedi", "s time u vezi''.52 Ako prihvatimo drugu mo­gutnost, tada se ovaj poznati popis eti~k.ih nonni, koje zaklju~no navodi, nastavljaju na mir ~fji. Ovo se dobro slate s Pavtovirn po­ticajirna. Ako ta unutarnja nepom~nost misli bude stalna, te se ~ak pro!iri i van, valja poduzeti odredene korake. Glagol koji nosi ovaj stih jest misliti. koji u na§m prijevodima pravilno prevodi Fra­njo Zagoda, dr. ~ i Vuk Кandfif. Ostali prevodioci prevode: "nek vam је na srcu" (Duda-Fufak); "ncka budc sadrtaj va!ih mi· sli" (Rup~it), logizesthe, koji u gr~kom zna~i viJe od "drtati u mis­lima" (Мoffatt). On stoji za "uzimati u razaЬiranje (logos), ra~una­ti s tim, dobro prosuditi te tim пUs1ima dopustiti da oblikuju stav~ ve i pona!anje". BiЬlija nije posebn9 zainteresirana za nak rnental­no razmatranje, ako ono samo na tome i ostane (usp. Rirn. l 2,2). Slijedeti је stih nastavak Pavlove poruke kojirn uputuje na djelova­nje: .. to ~inite" (stih 9).

Upotreba popisa etni~kih n~rrni bila је praksa stoika, а sli~na se lista nalazi i u Кnjizi mudrosti i kod Filona. Vatnije је zapaziti da se sve rije~i koje se ovdje upotrebђavaju, osiт ·hvalevrijedno, na­laze i u LXX (potpun popis daje Lohmeyer). lstina је da su ti izra­zi, kako nagla!uje DiЬelius, bili izrazi "populame moralisblke ш~ zofrje" za Pavlova fivota;.no ne mote se zanemariti izri~it utjecaj LXX u oblikovanju Pavtovih mis1i

Slijedete rije~i zahtijevaju tшna~enje.s з CQ$nO, semna, rnote se prevesti kao "dostojno ~asti" (Ru~it), "ugledno" (Zagoda). Ljulxиno, pюsphik-, nalazi se u Novom zavjetu samo ovdje, te se, ako se odnosi na stvari, mote Ьође prevesti kao "zadovoljavajute, privla~no". Medutim, Marshallova је primjedba na mjestu kad ka· te: da buduti "motemo poteђeti i z1e stvari i smatrati ih privla~ni­rna, prijevod 'krasne' је prihvatljiviji". Нvakvrijedno, euphima, ne znaC::i "о C::emu se doЬro govori", vet "govoriti doЬro о"; motda је zato ~ајЬоlје "hvalevrijedno" (Duda-Futak), jer pokriva оЬа smisla. Da ne Ьi donedogled nabrajao ovaj popis teђenih kvaliteta, Pavao zaklju~uje sve one stvari koje је јо! mogao nabrojiti u: је li Ito krqюst, је li Ito pohvala. Krepost, aretё, ~esta је rije~ helenis­tiC::kog i klasiC::nog grC::kog, no Pavao је inaC::e ne upotreЬijava, а u

138

. '

FJLIPUANJМA 4,9

Novom zavjetu se, uz ovo mjesto, naJazj јо~ n.a dva mje~ta (1 : Pt. 2,9; 2. Pt.1 ,3). Rjjet mo1e oznaC::avatj kako izvrsnost u bilo koJem podru~ju djelovanja, tako ј prednost koje donosj takva izvrsnos~ (vidj E.G. Se1wyn uz 1. Pt.2,9). Pohvala, epainos, mofe oznatavati ј "sve ono ~to zaslutuje Bofju pohva1u" (kao u Rim. 2,29). U ovom slutaju, budutj da Povao spominje mnoge vrijednosti koje su se u ono vrjjeme vjsoko priznavale ј u religioznom svijetu, posebno u rirnskom, vjerojatnije је da Pavao pod "pohvalom" razumijeva sve "~to, zaslutuje va~u patnju". RjjeC::irna L.H. Marshalla , "ri~e~ . po­hvala ovdje se upotreЬljava u klasitnom smislu sveopteg 1judskog odobravanja, §to se optenjto prihvata kao dostojno pohvale"; а to је zacjjelo djelovalo na njihovu grai!ansku svijest, jer su fjvjeli u rirnskoj kulturj. Apostol irn se kasnije u poglavlju C::ak ј obrata na 1atinskom, Phillippenses, а ne na grC::kom philippesioi (4,15).

9 . Iako је Pavao svjestan mraC::nije strane prljav~tine i ~okvare­nosti (vidj Rirn.l ,20-23 ; 1. Kor.6,9.10; Gal5 ,19-21),svejednona­braja neke vr1ine svjjeta oko njih. Postavlja im za primjer -~sob~ k.o." ju dobro poznaju: sebe samoga. Nabrajanje glagola : nauclll, pr1m1~1, culi ; vidjeli pokazuje koliko poznaju apostola, kako dobro znaJU njegov karakter, u kojem se, ро milosti Вођој , mogu vidjeti one odlike koje је ranije nabrojio. Као §to smo vet razmotrili u s1uC::aju 3,17, mofe naoko izgledatj da је Pavao ohol dok ovako · bez ikak· vog isprjC::avanja . postavlja sebe ј svoje pona~nje kao prirnjer koji Ьi drugi trebali s}jjedjtj. U vezi s tim valja se sjetjtj dviju stvari. Vec smo spomenuli da је Pavao stvaran nasljedovatelj Isusa Krista, kao ~to је rekao u 1. Korjntanirna 11 ,1. Albert Schweitzer ispravno ka­fe da "kao onaj koji је utjo, radio, slufio ј upravljao u duhu Кrist~ vom, Pavao jma pravo retj ljudima svih vremena: 'Nasljedujte me­ne, kako ја Krista"'. Korjsno је razabratj glagol primiti, paralabete, koji se jnate upotreЬljava za prihvatanje tradicije i predaje (usp. 1. Kor . 11 ,23; 15,3). Takozvana "tradicija" bila је prije sastavljanja Novog zavjeta nonna kr~apskog vjerovanja i pona~nja, а bila је utje\ovljena u fjvotirna ј uC::enjirna onih osoba u kojirna su se oC::ito­vala Gospodinova eti~ka praksa i autorjtet. Pavao se osvrte na tak· vu "predaju" (ili "zapovijedi", ili "pravila") na mnogirn mjestima (npr 1. Kor . 11 ,2; 15,1 ј dalje; Gal.1,9; Kol.2,6; 1. So\.4,1.2 ; 2. Sol. 2,15). Prije no ~to su se ta pravila pisala ј tako fonnirala knjigu No-

139

FILIPLJANIMA 4,10 vog zavjeta, te su se karakteristi.ke иcile, primale, си/е ј vidjele u zjvotima apostola.

ljvot kojj se oЬli.kuje ро apsoto\skom primjeru Ьit се Ьlago­slovljen "mirom Вotjim" (7. stih), kojj dolazj od Boga mira; а ne· ma ljep~eg poticaja od onoga iz 8. stiha - " mislite na te stvarj".

с . Zahva\jjvanje za poslatte darove (4,10-20)

10. Uostalbm kao da zaklju~uje ovaj djo pjsma. Pav\e se sada osvrce na darove koje је doblo od Filipljana ј, јо~ vj~. na daretlji· vost koju su pokazalj i·dokazali ovim posljednjim darom (vidi Ьi· lje~ku uz 1,5). Vec је dolazak Epafrodita, kojije donio dar (4,18), bila prili.ka obradovati se и Gospodinи. koji је usadjo takvu darez. \jivost u njihova srca.

Napokon kao da upucuje na Ьlagi prijekor ~to su Filipljani ta· ko zaboravljivi ј spori u slanju nov~ane pomoej. No prema gr~kom, edl pote, ne mote se jzvesti takav zaklju~ak (usp. Rim.l,IO za jstj izraz); osim toga, vec slijedeci stih obja~njava za~to је taj crkvenj dar kasnio.

Ј.Н. Michael, kojega s\ijedj ј E.F. Scott, konstruirao је vrlo op~iran ј jscrpan prikaz pozadine prema ovom ulomku . Oni u slanju ovog dara vjde pomirenje. (:j~enje Filipljana prema Pav\u, jer su · po~to ro prjmili hipotetjtko prvo pismo · bili ogor~enj na Pavla. Da ovj stihovj razotkrivaju Pavlovu napetost, ne mote se nijekati, ali se ona mote objasnitj vec poznatom suzdrtano~u koju Pavao iz. rafava u svim nov~anim stvarima. Tako је С. Н . Dodd dobro upozo. rio na Pav\ovu stid\jjvost u nov~anim pjtanjirna u 1. Korincanima 9, 15-18. Cini se da ta napetost proizlazi iz njegove telje da se za do· Ьiveni novac isk.reno zahvali, а da pri tom pokafe stav nezajnteresi· ranostj prema novcu. Sto se pi~~evog stava ti~e . ~ini se da Pavlov osebujan stav prema novcu · kojj stav djjele mnoge sluge Botje · ро· godno rje~va proЬ\em koji Michae\ nastojj pokazati tako velikim .

Те mislite па тепе prevodi phronein, kojj se ~esto spominje u ovoj poslanici. (Vidi bilje~u uz 1 ,7). Ozna~uje njihovu brigu za Pavla, ~irne su napokon procvali u svojoj zelji i poticaju da po~lju pomoc svom apostolu. Procva/i, anetha/ete, kojj se upotreЬ\java sa· то ovdje u ~itavom Novom zavjetu, ali ga zato nalazimo u LXX, zanim\jiv.a је rђе~ koju Pavao posuduje iz poljodjelstva; ozna~uje

140

FILIPLJANIМA 4,11

bilje i cvjjece koje "ponovno cvate" (usp. Ez.\7 ,24). Smisao mo­t emo sltvatjtj na dva natina , i1i kao "otivjeste ~to se ti~e va§e brige za mene" . Filipljanj su cjjelo vrjjeme "mjslilj na" Pavla, tj. priZelj­kjva\j su pomoej apostolu ; no nedostajalo im је prigode, kairos, da

ostvare to zeljkovano pomaganje. Ne spominje se razlog za~to nisu imali prigodu poslati namje·

ravanu pomoe. Ova se ~injenica izravno odnosj na datiranje posla· njce. Vidi Uvod, str. 26 . Веz obzira na to је li Pavao Ьiо na nekom nepristupatnom mjestu , ili su motda Filipljani zbog siroffiUtva bili sprije~enj poslati pomoe, stihovi ne sadrte ni tra~ak optutivanja.

Zaprekaje Ьila izvan njihove kontrole.

11. Pavao vrlo pazi da ne pokaze ni najmanje razo~aranja i1i zlo. volje zbog kamjenja njihove pomoei; zato umece ulomak od 11Ь do 13. stiha, gdje govori о onom ~to ga ~ini "zadovoljnirn", autar·

keio. On је "nau~io" tajnu posjedovanja dubokog mira,jer se unu·

tarnje, u nekom smislu, odvojio od svih vanjskih oko1nosti. U kojim se god zivotnim prilikama na~o (en lrois, "u svakoj prigodi"), Pa­vao vidi Bozji plan. Nije rije~ о fatalizmu ili nehajnoj nezainteresi· ranosti, о nedostatku zdrave amЬicije i1i prigu~ivanju fivotnih poti· саја. Ne, nego se lisava pretjerane zabrinutosti oko izvanjskih doga· daja. ~to , zapravo, dovodi do toga da se usredoto~uje na stvari koje su zaista vaine, nevidljive i vje~ne (2. Kor.4 ,16-18). lznad svega, moze se posvetiti Ьliskom zajedni~tvu s Kristom, о ~iju se snagu stalno oslanja (Ј З stih).

Zadovo/jan, aиtarus. javlja se u ~itavom Novom zavjetu sa­mo ovdje. Z.a stoi.ke ta је rije~ bila vr\o zna~ajna . Sokrat је, na primjer, prema izvorima stanovitog Diogenija Laeritusa iz З. st. ро Kr. Ьiо prirnjer "samozadovoljnog" ~ovjeka koji se sa svima ~ime ga је zivot do~ekao suo~avao stalozeno i odlu~no. Pavlova upotre­ba ovog izraza, dakako, sasvim је druk~ije od stoi~kog ideala. ~to proizlazi iz \3. stiha ( usp. i 2. Kor. 9 ,8). Раv:ю iша slobodu koristi­ti prava apostola; no tajna Pavlove spokojnosti i stalozenosti jest Krist ( 1,21 ). Lekciju је nau~jo iznenada, kako to govorj aorjst. N ije ucio dugo, strpljivo i discjp\inirano ; spokoj је zadoblo prili.kom оЬ· racenja, pri ~emu је sva njegova kr~anska karijera i cjelokupno is· kustvo samo plod Ь\jske zajednice sa fivirn Gospodinom. А ta је za.

\41

FILJPUANIMA 4,12 jednjca potela јо~ tada. Njegovo "zadovoljstvo" pruizlazi iskustve­no iz 3,10.

12. Sada slijedj rjetit opjs Pavlova stava ponavljanjern glagola "znatj" povezanog s infinitivima oskиdijevari, obllovati, Ьiti sir. gla· dovati i oskudijevati. sto је sve zajedno upecatljiva Pavlov:~ щюviJed .

Njegova oskudica, tapeinonstillai, odrazava poniznost Gospotlinovu (usp. 2,8: ponizi sam sebe, etapeinБsen) i potkrepljuje njegovo ute­nje drugih (vjdj 2,3: и poniznosti, tapeinapl~rosщu• ). U seЬi nosi mjsao о slobodnom prihvacanju poniznog polozaja. stovise. i siro­ma~tva, zbog Krista. Njegovo razbastinjenje proizlazi izravno iz to­ga sto је postao krscaninom, ра mozda na to misli u 3,7 (нsр . 1. Kor 4,10-13; 2. Kor 6,10). Mote se spomenuti i to daje otl ostaliћ crkava odbljao koristiti svoje pravo da ga pomazu (vidi 2. Kor.l 1.7).

Suprotno od tapeinoиsthai је obl/ovari. pl'risseul'in, doslov­no : "da se prelijeva", ра је otito da Pavao misli na zivot Ьlagosta· nja. Motda se ovo odnosi na njegov pretkr~canski :livot; ili na to da је apostol, prema teorjjj W . М. Ramseyja, potkraj zivota ''raspolagao povecom svotom novaca". 54 То Ьi znablo da је Pavao pisao posla­nicu u Rimu. Ramsey, naime, tvrdj da је Pavlov boravak ј sudenje u Rimu zahtjjevalo prilicno novaca; ta teorjja djeluje vj~ kao naga­ifanje , te је nedavno pretrpjela i temeljjtu krjtiku. 5 5 Rijec, osint to­ga, moie oznacavati ј duhovno bogatstvo, kao npr. u Poslanici Rimljanima 15,13.

" Na sve sam i na svasta navikao" (memuёmai) tehnickt је iz. raz neznaboiatkih mjsterijskih kultova koji se primjenjivao pri uvo­deoju novih tlanova u obrede. Тај se izraz u Novom zavjetu nala­zi samo ovdje. Ako Pavao zaista misli na sliku neznabotackih ohre­da, vjerojatno mislj naglasitj da је i Sko1a ovih obreda teSka kao sto је Ьi1а teska ј njegova Skola dok nije zadoblo pobjedonosnj tivot. Njegovo "uvodenje" u slutbu nije pjtanje ekstaze ili tajni. Stovi~. ono је znacilo Ьiti proglasen javnim prikazom (Ј . Kor.4,9 i dalje), te proiivljavatj sve moguce teskoce (2. Kor.11 ,23 i dalje) radi Kris· ta.

Pavlov i ivot kao apostola lsu sa Krjsta opjsan је slijedecim gla· golima. Ј sit Ьiti i g/adovati prenose lsusove rijec u Luki 6,2 1. а naj­boJjj komentar tom znacenju rjjeci daje sam Pavao u svojoj apolo· gia pro vita sиа u Poslanici Korincanima 11 ,21 ј dalje .

142

FJLIPLJANIМA 4,14

13. Pavao ima о dostjgnutom jos n~sto reci. Njegovo "zadovoljst­vo" i spokojnost s kojom se susrece u iivotu ni~e. plod meha~jcke samodiscipline iJi pak unaprjjed postavljenog o::tlJa prema koJe~u svom odlutnoscu teti . kako su to prakticirali stoici (usporedt sa suvremenom Henleyjevom pjesmom "lnvictus"). Njegovo osobno zajedniStvo s Gospodjnom jest ono sto mu daje. mjr. i rad?st. U n~j· boljim se rukopisima nazjv Gospodin ne navodt, alt se nJegov utj~­caj ne moze njjekati. Prijedlog и zapravo је vatniji od izb~~a i~e~t­ce Ш zamjenice. Duhovna vrijednost ove herojske ispovlJeStt ntje ogranicena na neposredan kontekst , kao, recimo u zivotnoj prici ?· Jivera Cromwella. Poznato је, naime, da је ovaj stih jednom spasю Cromwellu zjvot. Bio је ''zraka svjetla u mraku", u razdoЬlju pot­pune Ьijede ј осаја koje је nastupilo nakon smrti njegova sirta. Eg­zegetski se, istina, ovo sve odnosi na stvarj predhodnih stihova ll -12. Aposto1 inzistjra na tome da "u svemu i svatemu'' dakle u svakoj situacijj, iznalazi snagu u zjvotonosnom odnosu s Go~~odi­nom lsusom, koja је kadra odrfati njegovu apostolsku sluzbu 1 tspu­niti njegovu zelju za napredovanjem Evan~elj.~. Ova ~java, .~rem.~ tome, ne сiлј Pavla cudotvorcem, duhovmm natCOV]ekom ' kOJI Ьi se toliko izdigao nad sve osta1e da vise ne Ьi Ьiо na ohrabrenje o­Ьicnim smrtnicirna. Као ~to је Кrizostom Zlatousti znao reci: "\. ako је Ьiо aposto1, Ьiо је i covjek". Ono sto је posebno jest da је to Ьiо covjek koj j је imao beskrajno povjerenje u neogranicenu moc Кristovu u suotavanju s bilo kojom situacjjom, i tUa se jakost. dи­мmis (ovdje u partjcjpu, endиnamoиnti) otitovaJa u slabosti (2. Kor. 12,9. 10). А to znati da izjava Sve mogu и опоте koji те јаса vrijedi za svakog kr~anjna i danas.

14. Pavao se vraca glavnoj temi ovog ulomka, te zahvaljuje na primljenom, daru kojim crkva sudjeluje u njegovom radu. Velica njihovu spremnost da podijele, sunkoin6nёsantes. njegovu "nevo­lju". То је od njih lijepo. Kalos sa glagolom u aorjstu izrazava prjs­tojnu mo!Ьu, kao npr. ј u Djelima 10,33: З. lvanova 6. Glagol ozna­tuje ј pok.azuje ЬJjskost zajednШva jzmedu apostola ј njegovih prj­jatelja. Doslovno stojj "~to ste imali zajednBtvo. koinonia, sa mnom", tj . sto su se poistovjetili s apostolom u njegovom trudu za djelo Evandelja (vidj ЬiljeSku uz 1,5 ).

143

r"IIЛ'LJANIMI1 4,15 •1/оја nevvlja. tllltjlsis. tcsko tla 11 ovo111 !..o11kl-stu mo1c' ~t:.t·

ј:нi 1.1 'тој~ osobne tc~kocc'· ill ··muje vlastite putrebe". Тlt!tpш је tel1нicki izraz za нcvulju koja се sнaci svijet rta kraju vreml)нa, Marko 13,19 i 2. Soluпjanima 1 ,<). ~il1plj:шi · prcma tome · svoj1n1 d<1rom 11е sarno ~to sudjelujtr u apщtolovim potrebama nego timc ~tu su podijelili пjegove nevoljc pridonijeli su pripremanju za kraj vremer1a, Ьа~ kao sto su svojim darum · kako је primijetio Bo1111ard - pridoпjjeli da se Evandelje propovijeda svakom stvo renjн. А to је opet оzпасје skorasnjeg kraja (Mk .13,1 0).

15. U potetku t:vandelja, sto se Filipljana tice, govori о Pavlo­vom prvom posjetu Filipima, Djela 1 б (usp. 1.6). Раv:ю se osvrce na dan kada је Filipljanima navijestio Evandelje.

А i vi. Filip/jani. znate jest recenica ро kojoj је Ј . Н . Michael rekoнstruirao hjpoteticko Pavlovo dopjsiv:lnje s Filipljartima. On u

ovjm rijecima vidi Pavlovu "k ritiku", tj. da i1t misli podsjetiti na njilюvLJ rluzrюst da ll1U ponюgnu, а sto је vec llapisao u pretћod­nom pismu. O~trica prigovora uЬiaiena је spominj:lпjem cit<~telja

ро imenu , kao sto је i u Poslanici Ga1acanima (3,1) i Korincanima (2. Ког. 6,11 ). Z<1 podrobnije pozпavanje Micltaelovog prikaza po­gledaj njegov clanak s 6; ipak . vid i ј biljesku uz 4.1 О.

Pavao na ovu novcanu pomoc gleda kao na pridntiivanje, ekvill()f~ёsen (vidj 14 stih). Upotreba tog glago1a pokazuje kako su Filipljani pokazali svoje suradnjstvo s Pavlom u sluzbl. Veza krs­canske ljubavi medu njima iskazala se ovim prakticнim darom. Dru­go је pitanje је li tekst govori da su Filipljaпi jedina crkva koja је Pavla novcano pomagala, kao sto је u nas prevedeno. Cinj se da Pa­vao stavlja naglasak na novcanu transakciju primitka i i:dataka, tj . n<~ to da ga је crkva materijalno pomagala, ali da sв Lbog toga na drugoj strani proizlazili dulюvni darovi. То se slaze i s 1. Korincani­ma 9,11 (vidi i Rim.15,27). Filipljanj su Ьilijedinj kojj su se uklju­cili u ovakvu dvostruku transakcjju. Ро tome је Zagodjn prijevod zanimljiv: nijedna crkva ne pristade sa тпот и racun davaпja i pri­monja, osim vas jedinift.

Apsolutnost ovih rijeci uvelike ovisi о tome kako sl1vacamo izjavџ kad otpurovah iz Makedonije. Dakle, nюzda ni јеdпа crkva nije sudjelovala u novcanom pomaga_njLr od Pavlova odlaska iz Ma­kedof1ije. dok su prije toga SLlc..ljelovale mnoge. L1 10111 slucaju Fi-

144

FIL/PUANIМA 4,17 Jipljani su stavljeni u drugu, zasebnu kategoriju. О }<asnijoj pomoei od "brace iz Makedonije", koju su mu braca donijela u Korint, po­gledaj 2. Korincaнima 11,9; а pomoe i ostalih crkava iz Makedoni­je, dakle ne samo iz Filipa, podrazumijeva se u 2. Korincanima 11 ,8 ј 12, 13. Pavao је оdЬю dar korintske crkve (1. Kor.9,15-27; 2. Kor. 11 ,9) . Prema ovim izjavama, kao !to primjecuje R.V.G. Tasker, "jasno proizlazi da Pavao nije imao kruta pravila u vezi s primanjem darova od svojih obracenjka"; tako nam se prva mogucnost cjni vje­rojatnijom.

16. О Pavlovoj sluzЬi u Solunu pogledaj Djela 17,1-9. Ovim sti­hom stvara se pitanje kada su Filipljani poslali svoj dar ј kako treba razumjeti rijeci i jednom, i dvaput. Buduci da је Pavao imao razloga osvrnuti se na "trud i napore" (1 . So\.2,9; 2. Sol.3,8) prilikom svo­jeg boravka u Solunu1 vrlo је vjerojatno da darovj koji su mu ona­mo pristigli nisu zna~ajno promijenili financijsku situaciju . lzraz cak kao da sa zahvalno~u govorj о brzo pristigloj pomocj, tj. od­mah nakon odlaska iz Filipa. Tako Ьi izraz i jednom, i dvaput, kai hapaxkai dis, mogao zna~iti samo jedno: "vi~e nego jedanput" (ta­ko i Moffatt), bez to~nog odredivanja koliko puta.S7 Ako se prvi i, kai, ne odnosi na ovaj dio re~enice , nego sluzi samo kao veznik, re­cenjca Ьi glasila ovako: "1 kada sam Ьiо u So\unu, i vj~e puta posJi­je kada sam Ьiо u drugim mjestima, poslali ste mi pomoe da mi po­mognete u mojoj potrebl, chreia."

17. Pavao hvali darefljivost crkve u Filipima i pri tom upotreЬJja­va trgovacki rje~nik. Odmah na potetku otkJanja Ьilo kakvo potra­tivanje iz pohlepnih pobuda (2. Kor. 12,14); ovako jasna izjava da ne naginje prljavostima u novtanim poslovima Ьila је potrebna, ako је u ono vrijeme Ьiо optuien za razne neciste poslove (vjdi Uvod, str. 30 }. Njegov pravi motiv Ьiо је plod izobllan и va!u korist. Sve su kJjutne rije~i trgova~ki izcazi, plod, karpos; izobllan, pleonazon· ta; korist, logos (!to је u 4,15 prevedeno kao "glede" izdataka i pri­mjtaka, Duda-Fucak, Ш, "u stvar davanja ј primanja~·, Vuk Кara­dtic). Moule svojim prijevodom јо§ vHe nagla~ava komercijalnost : "kamate koje rastu u va!u korist". "Dar" Filipljana је poput ban­kovnog ulaganja ili ulaganja u нeki posao, iz njega се izblti doblt s dobrim kamata za investiranje u Кraljevstvo gdje се kamate (karpos

145

F/LIPLJANIMA 4,18 plod: vjdj rjetnik Moulton-MilJjgan u vezj sa srodnom rjjetju kar­peia) oplodjvati stalno vecu glavnicu (Jogos) ulagata. О posljednjem се danu takva darezJjjvost ј ~jrokogrudnost bltj zapazene ј nagrade­ne (vidi 1,1 1 ). То је motiv Pavlove revnosti za svoje darovatelje; to је najboJjj natjn da izrazj svoju zahvalnost Filipljanima; kao da је rekao : "Hvala vam!" Fejne-Behm је to nazvao "prelijevanjem srca" а Benojt "drЗZesnom nelagodnoscu" u novtanim pjtanjjma, koju su neki zablljezili kao crtu Pavlova karaktera.

18. Trgovatko izrazavanje nastavlja S<: ј u ovom stihu rjjetjma: Imam svega, i и izoЬiljи. Ono ~to znamo iz papirusa osvjetljuje po­sebno znatenje ovoga imam, apechO. 5 8 Izraz је oznatavao " primio sam", posebno za primanje racuna u nekom poslu (usp. Ml 6,9; Мk. 14,41 ). U izobl/jи, perisseиб (vidi 4,12) zakljucuje Pavlovo jzraza­vanje zahvalnosti na _daru kojim је potpuno namiren ( 4,16).

Namiren sam, pepl~rбmai, nastavlja misao da su zaista sve njegove potrebe zadovoljene darom koji su mu poslaJj Fi!ipljani; tj. me odblja svaku eventualnu optuibu da је nezahvalan. То postaje posebno ocjtim kada opjsuje kako је prirnjo dar kojj su mu poslali ро Epafroditи (vidi ј 2,25 ). Ak.o је sam Bog Ьiо zadovoljari darom kao t rtvom milom, mirisom иgodnim, zrtvom иgodnom Bogu, tada је Filipljanima jasno koliko је Pavao zadovoljnijj ј zahvalniji. Jezi.k kojirn opjsuje dar је starozavjetni (Post .8,21; vidj lzl. 29,18; Lev. 1,9.13; Ez.20 ,4 .17, cirne nат govorj daje svakj dar darovan srcem korjstan ne samo Krjstovoj stvari ј ne sarno da hrabrj dotiёnog krs­canina nego је stvarno djelo stovanja koje је Bogu vrlo ugodno. Zgodno је procitati apokrifnu Sirahovu knjigu (35 . poglavlje u vezj s ovirn tcmama).

lako se Pavao koristi trgovackim izrazima kako za dar Filip­ljana, tako i za svoje primanje jstog dara , nastoji da sve to podigne na visu razinu, na razinu vrijednostj njihovih motjva iza samoga da­ra, te da pokaze sto taj novac znaci Lз promicanje djela Boijeg. Ne­ma sumnjc da se tirn trgovackim izr:!zima sluii zbog sli.ke koju pre­docuje. Medutim, ideju crkve da spremno pomogne, te svoju zah­valnost kojom је dar primio, Pavao izrazava kao zrtvu ... иgоdпи Bo­gu. Nagrada titave nase sluzbe i naslje<Jivanjajest da ugodjmo Bogu (2. Kor.5 ,Q).

146

t 1

1

FILIPUANIМA 4.19

19. А, de, predstavlja vezu s prethodnim stihom i ulomkom, cini se da Pavao teli reci kako su mu Filipljani p<>mosJi, а time su, za. pravo, koristili sebl. Tako Ьi se moglo razumjeti ako је 2. Korinca­nima 8,2 ј dalje pozadina pisanja Poslanice Filipljanima. Воg се · Pavao im iuri reci - "ispuniti svaku" njihovu "potrebu" na isti na­cin kako su oni ispunili sve njegove. Мichaelis uzima ·ovaj stih, na vodeci 2. Korincanima 8,2, kao dokaz da su Filipljani u to vrijeme irnaJj "vrlo te~u vanjsku sjtuaciju. Potrvdu tog sJedilta nalыi u upotreЬi rjjeci ispиniti, plёrosei, (koja је ona jsta sto је Pavao upoi­reЬljava u 18. stihu, "namiren sam") i potreba, chreia, izraz kojirn Pavao opisuje svoje potrebe u 4,16, i јо~ ranije u 2,25. Pavao, dru­girn rjjecirna, tvrdi da се Bog ј Filipljane potpuno namirjti, jednako kao ~to је izobilno namirio ј njega.

Bilo Ьi nejspravno postaviti da Pavao tirne ne misli i na njiho­ve duhovne potreЬe; vrlo је 'vjerojatno da misli na оЬје vrste potre­ba pod rijecju sva/cи va!u potrebи. Sto god irn nedostaje, Bog се irn nadoknaditi, dodatj. Apostol porucuje da su mu "vrlo daretljivo pomogli u svirn njegovirn potrebama". Bog nagrai!uje rado5ne dari­vaoce. "Onaj koji је 'moj Bog' nece vas razocaratj, >Јес се obilato podmiriti svaku va~u potrebu." Pavle upucuje na izvor i §irinu tak­vog bozanskog pomagaQja uzviknirn rijecirna: ро Ьogatstvи svome, velicanstveno, и Isиsu Kristu. Mofemo primjjetjti, kako је to zapa­zjo Michael, da prjjedlog ро, kata, ne ozna~uje samo da ее Воg "od svojeg bogatstva pridodatj ncgo to da te nagtaditi u omjeru i mjeri svojeg bogatstva." Tko moze procijenjti dubinu i visinu tog bogatst-• va (Rirn. 11 , 33)? Takav izvor moie preobilno zadovoljiti svaku Jjudsku potrebu.

Snaga ovog velicanstveno јо! је uvijek predmet raznih tuma­~enja . Moze se odnositj na ispиniti, а tada Ьi stajalo: "ispuniti na veli~anstven nacin"; ili se moze odnositi na buducu slavu 'vjernika u dolazecem kraljevstvu Bofjem: "u slavi", "u velicanstvu". lpak, naj'vjerojatnije se odnosi na "Ьogatstvo". lzraz Ьi u tom slucaju gla­sio: "ро veli~anstvenom bogatstvu". Osirn toga, te dvije rijeci . Ьogatstvo i velicanstvo - prema nekirn zna~enjima rije~j slava got~ vo su Sinonimi (tako u nas prevode Zagoda i Karadii~) ili velifanst· vo (kabhtJdh u hebrejskom) u Starom zavjetu. Usporedi Postanak З 1,1 ј lzaiju 1 0,3, gdje је "slava" poistovjecena s bogatstvom (tako

147

FILIPLJANJMA 4,20 prevodj Ruptjc).

Bogatstvo Bozje milostj ј snage kojom moie zadovoljjtj svaku potrebu obznanjerto је и Krisru Jsusu. U njemu preЬiva cjelokup110 Bozje bogatstvo objave ј otkupljenja(Kol.l ,27; 2,3), tako da smo ј тј "u njemu bogatj" (2. Kor.8,9). U zajednjstvu smo s njim ро vje­"rj, te smo na taj natin na samom izvoru ј jspuвjenju svakog pravog bogatstva.

20. Pavao vjse ne moie izdriatj - mora izrazjtj slavu Bogu! Bogu pak, Оси naiemu odraiava slavljenje zbog shvacanja sve njegove dobrote i milosti, te zahvalnost na njima. lsto tako izrazava i Pavlo­vu osobnu zahvalnost sto је Bog preko svojeg naroda zadovo\jjo njegove potrebe ; ј kao da to ukljutuje ј opeenjtu zahvalnost za za­jednШvo koje јща s njima u sluzЬi Evandelja. Као sto је Bengel re­kao, "ovo slavljenje izvire iz radostj titave poslanjce", tj . Pavao zahvaljuje za sve one stvarj koje ga i u zatvoru cine radosnim . Ljtur­gijski Атеп, doslovno "potvrdujem", koji dolazj iz hebrejskog "Ьi­tj cvrst", podvlacj istinitost tog slavljenja, u kojoj se ј pjsac i c jta­telj ujedinjuju, а tilhe је ј priznaju svojom.

d. Pozdravi (4,21-22)

21 .. 22. Slijedi zavrsnj pozdrav crkvj koja је potascena nazivom svi sveti (vidi "svima svetima" ј 1,1 ). Pavao је oprezan, kako је Ьiо u titavom pismu, da u taj pozdrav ukljuci svakog pojedinog vjerni­ka u FШpima. Glagol pozdravite, aspaSQsthe, ponavlja se u slije~e­coj retenici, " pozdravljaju". Braca, krscani koji su s Pavlom u r:rчes­tu njegova zatocenistva, а sto ukljucuje i Timoteja, pridruiUJU s~ pozdravima. Takav nacin posuden је iz normi pisanja u s_tarom SVI·

jetu; no taj је oblcaj u ovom slucaju ispunjen krscanskim sadrza­jem. Primjere imamo u Moulton-Milliganovu rjecniku. . .

Jzmedu krscana koji zajedno s Pavlom pozdraviJaJU, sto ne mora znac.iti da su s njim ј u zatvoru, izdvaja se skupina oniJI iz ca­reva dvora. Као sto predlazu Michaelis ј E.F. Scott. mozda su ti iz careva dvora imali poseban interes pozdravjtj krscane u Filipima, jer su Filipj Ьili rimska vojna kolonjja. Napomena iz careva dvora (u grckom, hoi ek t~s Kaisaros oikias}, sto se moze poistovjetjti s latinskim familia Caesaris}, donedavno se smatralo dokazom da Је

148

FIUPLJANJMA 4.23

poslanica nastala u Rimu. lpak, jasno је da se ne govori о oЬiteJjj samoga cara, ра cak ni о c\anovima sudskih krugova u Rimu . MUI­ler smatra da se jzraz odnosj na sluibeнike i ostale sluge ј robove iz carske kuce, s kojima se Pavao, zasuznjen nekoliko godina, dobro povezao ј medu kojima su mnogi pri!lvatili krscansku vjeru jer su Ьili s apostolont. MoiTattov prjjevod '\:arskj robovj" neopravdano suzuje ovu skupinu, jskJjucujuci ostale slobodnja.ke, osjm ako se robovj" ne uzmu u sirem smislu rijecj kao "sluge", tj. kao gradans­kj sluZЬenjcj . (U grckom postjj samo jedna rjjec ј za roobve ј za sluge, oi douloi).

Mjesto pjsanja Ьi , prema _svim podacima koje posjedujemo, jsto tako mogao Ьiti Efez, u kojem је , dapace, pronaden natpis "Care.va kuca". tj. clanovi "vlade" kojj su bili u carskoj sluzЬi, postavljeni su u Efez kao gradskj ј vladinj sluzbenjcj. DiЬelius navodi natpjs kojim pokazuje kako su se clanovi gradske sluzbe, - i slobodni, i robovi - udruzili u tzv. collegia. udruzenje slugu "naseg gospodara Augusta".

Prema tome, ро ovom stihu ne moze se pouzdano odrediti mjesto pisanja poslanice.

е . 8\agoslov

23. Zavrsni Ьlagoslov tipicno је Pavlov. Milost Gospodina lsuSQ Krista kruni cUelo pismo i oЬiikuje Pavlovu molitvu za "radost ј vi- · jenac" njegov, "\juЬijene i ieljkovane" Boije svete u Filipima ( 4,1 ). l.eli da milost onoga kojj је sredВte njegova iivota (1,21) ј kojjje predmet citave poslanice bude ·:s duhom" nji.hovim.

Vecjna suvremenih prevodilaca jspusta zavrsni Атеп; jpak on jma jake razloge da tu ostane. U svakom slucaju , oЬ\ikuje prik\adan kraj Pavlove molitve za crkvu u Filipima - i za Crkvu lsusa Кrjsta na svim mjestima ј u svakom vremenu .

14<)

BILJESKE

UVOD

1. F.F. Bruce, The Acts о! the Apostles, London, 1951 , str. 312·313.

2. Za teme\jjto upoznavanje arlteo1ogjje Fi!ipa ј njegove okolice vjerodostojno је djelo Р. CoUarta, Philippes ville de Macedoi· ne, Parjs, Ecole Francjase d' Athenes, Travaux et Memojres, Fasc. У, 1937: ј njegov ё\алаk uDictionnaired' Archeolvgie Cћrerienn et de Liturgie, Paris, 1939, XIV. Dio Ј , str. 712-741.

3. The Beggillnings о[ Christianity, sv. IY, London, 1939. str. 187. К. Lake ј Н.Ј . Cadbury izda\i su sv. IY.

4. Lake ј Cadbury, ор. cit., str.l90. 5. О arheoloiO<jm detaljima ovog predmeta vjdj Collarta, str.

32 1 do kraja ј 458 do kraja. 6. "Sto se tiёe zjdovske propagaпde, poznato је da su zene bile

лajprjjemJjjvije." Е. Schurer, А Нistory о[ tl1e Jewish People in tlle time о[ Jesus Cflrist, Tom 11 , sv.ll. Edinburgh. 1893. str .308.

7. Yjdj W. Таrл ј G.T. Grjffjth , Hellenistic Ovilization, 3,. izd., 1952, str.98-99: " lako је Makedoлija dala dotad лajznaёajnj. је ljude koje је ёovjeёanstvo jmalo, jpak su ј 1ene u svirn pod· ruёjima bile izrjёjto priznate; uvelike su sudjelovale u doga· dajima, primale poslanike, postjgle razne o\ak~jce kod svojih muteva, gradile hramove, podizaJe gradove, bavile se trgovi· nom, zapovijedale vojskama. branile tvrdave, te sн gdjekad imale ulogu regeлta, р а ј suvladara ."

8. Yidj Polikarpovu Poslanicu Filip/janima 11,3, gdje se Poli· karp osvrce ла aposto1ovu pohva1u Filipljana: "S vama se hvalj ро svim crkvama." Usp. Moлarkjjev prolog Poslaлjcj: " Filipljani su Makedoлcj . Ustrajali su u vjerj nakon sto su prj. hvatj\j rјјеё jstjne ј njsu prima\j lal.ne proroke . Apostol ih

pohvaljuje u svom pjsmu koje рј~ u Rjmu u zatvoru, а ~alje је ро Epafrodjtu ."

9. Fejлe-Behm. Einleitung in das Neue Testamellt (11. jzd ., Не ј. delЬerg, 1956). spomjnje 3,3 ј dalje; :џ 5 ј dalje ј 4,8 kao ро·

150

ШLЈБSКЕ kazatelje da је crk V<~ bil<~ sastavljena od Ьivsiћ лeznabozaca (str. 178), ali odblja пюgucnost da је crkva Ьi1а ve1ikjm dije· lom sastavljena od ri.Jnskih veterana, tj . urnirovljenjh vojnika (str. l79).

10. Ј .В . Lightfoot , St. Paul's l:.pist/e ro tl1e Pllilippians, gl. 11 . 11 . Mozda se sve zavr~1lu tako da ј nije doSзo na sud . Usp. Н.Ј .

Cadburyjevu biljeiO<u 26: "Roman Law and the Trjal of Paul" u П1е Beginnings о[ CIIГist ianity, sv. У. str. 297 ј dalje. te "Pau1's Life after the c1osc of Acts" od L.P. Plterjga ·u Journal vf BiЬlica/ Literature, LXX, 1951. str. 27 1-284.

1 ~. Yidi upozorenje G.S. Duщ;ana , Тhе Expositvru Тimes,

LXYII. br.6, ozujka 1956, str. 163: "Teorije doktrjnarnog razvoja, bas kao ј dokazj utemeljenj ла kлjjzevnjm sliёnostj. ma. ne Ьi smjeJj imatj vj5e od drugorazredne vrijedлostj prj odluёjvanju о povjjesnjrn pjtanjima, јес mogu, ako se ne· oprezno primjenjuju, dovesti do ораsло pogresлih rezultata": takoder ј W. Michaelis,.Die Datierung des Pbl/ipperbriefes. Gutersloh, 1933. str. l 7. u vetj s gledjstem da se рјtалје da· tiranja poslanice mora promatrati odvojeno od jezjka ј stila.

13. T.W. Mansoл, The Bulletin и[ tl1e Ји/т Rylands Lihrary, XXIII, 1939, str.18 2-200, smatra da iz poslanice vidj da је Pavao Ьiо na slobodj u vrjjen1e pjsanja Filipljanjma. Drzj da је sudenjc vеё proSio. Apostol је sada slobodaп ёovjek , а njego· ve su " nevolje" оне uoblcajene koje jn1a Пil svakom mjestu . Takvo razumjjevanje 1,7.12 ј daljc. 1<> i daljc te 30, tesko da mozemo smatratj ispravnjm. Ovj se stilюvj jpak odпose 11а

Pavlovo suzanjst~o za vrjjcme pjsanja. 14. Usporedj Р. Benotj, l.es Epitres de Saint uux Pl1ilippieщ ( L<~

ВЉ!с de Jerusalem, Paris, 1 949), str.ll . l2. Takoder 1-'eiпe­

Behm, str.183·184. 15. А. Ojes~maлn, "Zur ерћеsi.Ј1јs.;ћел Gefaлge11scћaft des Apos·

tels Paulus", u Anatvlian Srudies presented ю Sir 111. М. Ramsay, jzd. W.H. Buckler ј W.M. Calder. Manshester, 1 ~23. str. 1 ~1-127.

Ј 6. Rjjec је о udalje11ustj (.)d oko 11 ОО kn1. се n ш jos treba doda· tj 2 do 3 dana putov;щja 1110rem preko Jiн.lrana.

17. Ор. cit .. stc. 38. Ьilj . 1. P.N . Harrjson, Pvlycarp 's Twa !.etters str.ll3·116, prosuduje tu mogucпost ј zakljuёuje : "Da Ьi se

151

FJLIPLJANIMA titavo to putovanje mog1o odigrati u 33 dana ('oko jednog mjeseca'), morali Ьi tih 1100 km ро zem1ji prije~i za 31 dan, prosjetnom brzinom od oko 40 km na dan, ј to bez zaustav­ljanja" (str. 113). On pokazuje, korjsteci se kao primjerom lgnacijevim putovanjem, da је vjerojatno trebalo 49 dana (str . 116). Ali pogledaj ј njegove kasnjje prjmjedbe u New Testa­ment Studies, sv. II , br. 2, sviЬnja 1956, str. 260.

18. Cambridge Ancient Нistory, Ј927, sv. Х, str. 387; usp. str. 421 i da1je.

19. С.Н. Dodd, New Testament Studies, Manchester, 1953, str. 96 i dalje; P.N. Harrison, ar.t. cit., str. 260.

20. Na primjer, W. Mjchaelis, Der Brief des Paulus an die Pllilip­per, ujpzig, 1935, str. 3. Smatra taj dojam potvrdenjm u 2,12 ј 1,26. Drugj strutnjaci (kao W.L. Knox, St. Paul and rhe Church of the Gentiles, Cambridge, 1939, str. 180) stjetu sasvim druktjji dojam iz 4 ,15 i dalje, а С.Н. Dodd , ор. cit., str. 99, nije mjeren ovim tumatenjem te se radije prik1anja datjranju prije rimskog.

21. Sto se tite teorije da је Pavao odustao od svojeg najavljenog putovanja u Spanjolsku, vidi А. Schlatter, The Church in the New Testamenr Period, ЕТ, London, 1955, str . 220. 236. Dodd , ор. cir. str. 96, predlaze da razlog zbog kojeg је Pavao promђenio plan u vezi s putom u Spanjo1sku bude taj ~to је uve1ike ovisio о podr~ci rimske crkve, а kako Poslanjca Filip­ljanima dobro pokazuje, ve~ina mu se crkava u Rimu protj­vila; prema tome, odlutio је odgodjti najavljeni put iz Posla­nice Rim1janima 15, te umjesto toga ponovno posjetiti Filipe zbog tidovske opozicije u tom gradu.

22. W. Michaelis, Einleitung in das Neue Testament, Bern, 2. izd ., 1954, str. 208. 209. Vidi takoder G.S.Duncan, St. Paul's EphesianMinistry, London,l929,str. 77-80.

23. U /ос. cit. , str. 259-259; ali vjdi i ~to је Duncan odgovorio u New Tesramenr Studies, sv. 111, br. З, svibnja 1957, str.218.

24: Е. Lohmeyer, Der Brief an die Philipper, GOttjngen; 1929, str 40 i dalje. Za krtitko g1edanje na Lohmeyerov stav vidi W.K.L. C1arke. New Testament ProЬ/ems, London, 1929, str. 141-150. Vidi takoder The Expository Times LXVIII , br. 1, listopada 1956. "The Pauline utters from Caesarea", str.

152

•

ВIUESКE

24-26. :!5. Е. Lohmeyer, ор. cit., str .З: "Pavao је јо~ uvijek mogao ra~u­

nati s os1obodenjem; ali tini se da је radije rat unao sa sпutu koja Ьi ga dove1a u vjetno zajedni~tvo s Кristom."

26. Ј. Moffatt, An Introduction to the Literature о[ the New Testament, З. izd., 1918, str. 169. Za Cezareju se " ne mo~e re~i da је Ьi1а velik.i centar kr~anskog djelovanja."

27. W.M.Rarnsay, St. PauJ the Travellerand Roman Citizen, Lon­don, 18. izd ., 1935, str.ЗlO i dalje.

28. Мichaelis, Einleitung, str. 207; Feine-Behm, ор. cit., str 184; "Tvrdnja da је Pavao Ьiо su!anj u Efezu ne mo!e ·se potvrditi nekim izravnim izvorom"; Benoit, ор. cit. , str. 12.

29. Vidi А Greek English Lexicon of the New Testament W.F. Arndta i F .W. Gingricha, Chicago, 1957. s. v. theriomacheo.

30. Ciceron,/n Ve"em, V, 62, 63, 66. 3 1. EuzeЬije, "Н.Е." V, 1, 44, 50. 32. Razne mogu~nosti daje G.S. Duncan, ор. cit., str. 126-131. 33. Vidi primjedbu R .V.G. Taskera u vezi s ovim ulomcima: Тhе

Second Epistle of Pau/ to the CorinthШns (Tyndale New Tes­tament Commentaries), London, 1958, str.42-43 i 161. On, protjvno R.A.Кnoxu (ј Ј .Н. Bernardovom u Expositor Greek Testament), smatra da se u ovom stihu ne radi о bolesti (1 , 8-11 ). Vidi А. Djessmann, BiЬle Studies, Edinburgh, 1901 , str. 25 7, za znatenje izraza "smrta osuda" kao legalnog izra­za za smrtnu kaznu .

34. Clanak "Are Paul's prison letters from Ephesus?" u Тhе AmericanJournal o[Theology, XXIV, 1, 1920, str. ll6.

35. Diessmann,Anato/ШnStudieserc., str. 127. 36. D.J. Theron (izd.), Evidence o[ Tradition, 1957, str. 80-81 u

vezi s tekstom i prijevodom. 37. G.S.Duncan, ор. cit., str. 69-70, odnose se na pritu spome­

nutu u M.R. Jarnesovoj Тhе Apocrypha/ New Testament, Oxford, 1953, str.292 .

38. Ор. cit., gl. IX, str. 95 ј da1je. 39. Ovo W.L. Кnох dovodi u pitanje u St. Pau/ and the Church

ofthe.Gentiles, str. 179-180; takoder ј F.W. Beare, Тhе lnter­preter's ВЉ/е, The Epistle to th~ Colossians, sv. XI, New York-Neshville, 1955, str.135.

153

F!L/PLJANIMA 40. The Bulletin о[ tile John Rylands l.iЬrary, XXIII, 1939, str.

190. 41. Usporedj The Expository Тimes, LXVIL br. 6, otujka 1956,

str. 164. 42. Zeit und Ort der paulinischen Gefangensclla[tsbrie[e, Mi!nc-

hen, 1931 . str.114. 43 . Ор cit., str. 107, 2. 44. Korj~teпjem prava provocatio. tj. traienjem da mu se sudj

pred carevjm sudom, pravo koje su imali rimski gradanj ро zakonu /ех Iulia, ili appelatio , tj. pravo tratenja da st: о-povrgne presuda koja је vec izrecena.

45 . C. H.Dodd, ор. cit .. str. 103. bilj. 2. pise : "То da se radj о рј. tanju t jvota ј smrtj jasno је iz FiJ. Ј .20, ј Pavlovo nadanje da се njegov fivot Ьitj posteden (Ј ,25 ) nije osnjvano na raspola-ganjima raznih mogucnosti. vec na presvjedocenju da је пје-gov zjvot toliko vrijedan njegovim crkvama da mora Ьiti oslo-boden, рај cudom."

46. F.J. Badcock, ор. cit., str. 63 . Vidj Feine-Behm, ор. cit .. str. Ј 85. AJi irna i ORih kojj smatraju da se "suuznicj" treba uzeti metaforicno, te da stoji za "uznici Кristovi" . Vidi C.F. D. Moule, The Fpistles to the Colossians and Phi/emon, Cam-bridge, 1957, str. Ј36-137. 140; LJsporedi Тheology, L, 328, listopada 1947. str. 366-372.

47. Michaelis, Einleitung, str. 209. 48 . St. Paul Ephesian Ministry, str.6. 49. Die Кleineren Briefe des Apostels Paulus, 8 (u seriji Das

Neue Testament Deutsch), 7. izd ., 1955, str. 87. 50. То dijele F.B. Clogg, А п Introduction to the New Testament,

London, 1952, str. 80 ; McNeile-Williams, А п Introduction to the Study о[ the Ne1v Testame11t, Oxford, 2. izd., 1953, str. 183; C.F. Moule, The Epist/es to the Colossians and to Plti/e-топ, Cambridge, 1957, str. 24-25. Zakljucna recenica DiЬe-liusova komentara potvrduje takvo gledi~te: "Prema tome, te~o се se konacno rje~enje ovog proЬ\ema ikada znati, jer, cak ako smatramo da је malo vjerojatno da је napisana u Ri-mu, efe~a teorija pociva na jos vise pretpostavkj'' (3 . izd., str. 98).

51. Tne Expositery Times. LXXVII , br.6, ozujka 1956, str.l63 ;

Ј 54

1 ~ 52.

53 . 54.

55.

56 . •

57.

58. 59.

BILJESKE i N~ Testament Studies, sv. 5, br. 1, listopada 1958, str. 43. Za podatke vjdj Ј . Moffatt, ор. cit., str. 176. Tekstovi ranih svjedocanstava Pav1ovih poslanica navedeni su u А .Е . Bar­nett, Paul becomes а Literary lnfluence, Claicago, 1941. К. Lake, The Expositor, Yll, lipnja 1914, str. 48 1-493. Ughtfoot, kojeg s1jjede Michaelis, Fei~e-Behrn , Moffatt i MUller, smatra da se mnotina epistolai (pisma) odnosi na ono vafno pismo (usp. latinski literae) kao kod Euzeblja, "Н.Е. ", VI.ll. 3;43.3. То ~to se u Sirijskom kanonu (4. st . po.Kr.) spominje kao prva poslanica Filipljanima, opcenito se uzima kao pogreSka pisca. Vidi Feine-Behm, ор. cit., str.186. Sto se tice gledШa koje zastupaju Bauer i Harnack da se mnofina epistolae treba uzeti za stvarnu mnofinu, Bauer na­vodi ondasnju upotrebu, gdje se rjjec koristi za nekoliko pisa­ma, а i to da sam Polikarp razlikuje izmec:tu jednine i mnofine u svom pismu 13,2. Tako mnofin!l, tvrdi Bauer, rnofe znaciti samo to da је Pavao napisao mnogo pjsama Filipljanima. Har­nack smatra da mnofina kod Polikarpa oznacuje sve Pavlove poslanice koje sadrie poruku crkvama. Pisma koja spominje Polikarp mogu se odnositj i na solunske poslanice poslane crkvama u Makedoniji, ukljucujuci i crkvi u Filipirna. Har­nack smatra da је za takav stav na~o podr~u u Polikarpovu pismu 11 ,З . Tu se opet spominje mnofina, а drugi dio te re~enice: " Sto se vas ti~e. s vama se djci ро svirn ckrvama" slican је 2. Sol.1 ,4 . Tako~er da је i Poli.karpovo pjsmo ll ,4 slicno s 2. So\.3,15. Time Нarnack utvrduje teoriju daje Poli­karp poznavao Pavlovo pisanje te da је , prema tome, mogю 2. Sol.l ,3-4 uzeti kao da se odnosi na Filipljane. Ovakav stav preuzeo је i razvio Е. Schwei~er iz Ziiricha, kojj smatra da је 2. Solunjanima zapravo upucena crkvi u Filipima; W.Michae­lis је ispravno iskritizirao to mi~ljenje . Yidi jos ј А .Е. Barnett, ор. cit., str. 174. 178-179. Тhе Epistle о[ Paul tQ the Philippians, London, 1928. str. 132. E.F. Scott, Тhе Epistle to the Philippians, The Jnterpreter's ВiЫе, sv. XI, 1955, New York - Nashville, str. 10. W. Michaelis, Einleitung, str. 202. W. Barclay,A New Testament Wordbook, London, 1955, str.

155

FIL/PLJANIMA 74-76.

ьО. Ор. cit., str.ll . 61 Ор. cit., str. 16. bilj . 3. о2. Sto se tite kritickug osvrta, vidi W.K. Lowtlн~r. New Testa-

ment РrоЬ/ет~. London, 1929, str. 142-143. 63. Vidi str. 29 i dalje. 64 Feine-Behm, ор. cit., str. Ј 77 . 65 . Gnomon Novi Testamenti, London, 1850, u vezi s 1,4, str.

285. 66. М. DiЬelius, Ап die Thesalonicl1er Ј; 11; an die Philipper,

T(JЪingen , 1937. (Haпdbuch z.N. Т./1) u vezi s 3,8, str. 89. 67 . "Zur Gedankenftthrung in den Paulinischen Briefen" u Stu­

(lia Paulina in honorem de Zwaun, sto је izdao J.N. Sevenster i W.C. van Unnik, Haarlem, 1953, str. l54.

68. Za ovakvo tumacenje vidi anaJizu uz 2,5. Vidi R. Bultmann, Theology о[ the New Testament, sv. 1, ЕТ, London, 1952, str.311 : "'U Krjstu', daleko od toga da stojj za neku misticnu povezanost, uglavnom је ecclesiologica/ formula ."

69. R.M. Роре , Studies in the Language о[ St. Paul, London, 1936, str.l10.

70. Najop~rnij i prikaz је u Н. Seesemannovoj monografijj, Der Begriff KOINONIA im N.T., Z.N.Т.W. , prilog 14, Giessen, [933. Njegovj su zakljucci predoceni u A.R. George, Com­munion with God in the New Tes.tament, London, 1953 , а koji daje ј potpunu ЬiЬliograЦju , str. XIX, ХХ. lsplatj se po­gledati i J.G. Daviesa, Memhers Опе о[ Another, A spects о[ Koinonia, London, 1958, о potpunom pregledu istog u No­vom zavjetu.

7 1. Ор. cit., str. 17. Usporedi i Тhе Beginnings oi Christianity, sv.V. 1933, str. 390, Ьilj . 2. Ali treba procitatj i ono ~to kate

u vezi s 3 ,10 (str. 138-139), gdje genjtiv kojj slijedi koinдnia­ako oznacuje religiozno posjedovanje - pruta temelj ј stand­dard ро kojima zajednistvo postaje prakticno i uopte mogu­t e.

72. Moulton-Milligan, The Vocabulary of the Greek New Testa­ment, London , 1914-1930, str. 186-187.

73 . Ј . Miiller, op. cit., str.40. 74 . Ор. cit., str. 74-75.79.

156

ВIUESКE

75. Та је misao inace kod Pavla izra!ena kao "jedno u Duhu .. (Ef. 4,3).

76. Qp. cit., str. 56-62, A.R. George, Communion with God in the New Testament, str. 178 (u ~emu slijedi Seesem~a). Usp. L.S. Thornton, Тhе Common Life in the Body о[ Christ London, 1950, str. 69-72.

77. Vidi A.R. George, ор. cit., str. 175-177. 78. Seesemann, ор. cit., str. 83-86; A.R. George, ор. cit., str.

183-184. 79. l.ohmeyer, ор. cit., str. 139. 80. Literatura о Pavlovu ul!enju о umiranju, uslcrsavanju i zivotu

s Кristom u slavi је neiscrpna. Vjdi V. Taylor, Forgiveness and Rec:onciliation, London, 1946, str. 116 do kraja; J .A.T. Robinson, The Bpdy, London, 1952, str. 46 ј daJje; ј passim.

81. Seesemann, ор. cit., str. 86. Motemo jos spomenutj postupak C.F.D. Moulea, Тhе Sacrifice of Christ, London, 1956, pogl.

11 iiii. 82. О pozadini ovog izraza vidi W.K. Lowther Clarke, Divine Hu­

manity, London, 1936, str.87-100; "Sto је Evanc1elje?"; te W. Ваrсlђ', ор. cit., str. 41-46; ј u vezj sa sadrtajem ranokr~­~anskog propovijedanja, С.Н. Dodd, The Aposto/ic Preaching and /ts Deleopments, London, 1936, ј А .М. Hunter, Тhе Uni­ty о[ the New Testament, London, 1943, str. 20 do kraja.

157

BILJESKE

KOMENTAR

1. Vidi Leon Morris, 1 and П Thessalonians (Tynda/e Ne~v Tes-ramenr Commentary}, London. 1956. str. 32-ЗЈ .

2. Ligllr from rhe Ancienr East. New York. 4 izd .. 1927, st .322 3. Тhе Origin о[ Paul 's Religon, Grзnd Rapids. 1925 , str. 1 9Х .

4 . Тhе Pastoral Epist/es, London, 1948, str. 224-225 . 5. Ор. cit., str. 18 1. Za uvid u ЗJitiCka pisma vidiC.K. Barrett .

The New Testament Background: Selecred Documeflts, Lon­don, 1956, str. 27-29.

6. Р. Schubert zauzima se za to tumacenje. Form and Function о[ the Pauline Тllйnksgiving, Z.N. Т. W. D('ldatak 20, Berlin 1939, ~tr. 71-82. Njegove dvije glavne tocke jesu: (1) da u osta1im Pav1ovim pismima konstrukcija epi (za) s dativom u­vodi citatelja u razlug zbog kojeg se zal1valjuje; ј (2) da, kao 1

u ostalim pos1anicama, zahvaJjjvanje uvodi u 'g\avnu temu i sadrtaj poslanice'ili u · opis staнja i situacije.' Poslanica је na­pisana jer је Pavao htio zahvaliti Filipljanima na daru , te је zna~enje rijeci sjetiti se, prema tome, a1uzija na nov~_ani ,\;н .

U tom se s1ucaju izraz ne odпosi na Pavlovo sjetanje njih. vet prije izrazava kako su se orn sjetili njeg01 (tj . kako su 11\U

pom<)gli) svojim darom. 7. Vidi nadalje rasprзvu о rijeci u ~lanku ''Thought" u А. 171co­

logical Word Book о[ tl1e ВiЫе, u izd . А. Richardson, I..oн­

don, 1950, str. 257-258. 8. On upotreЬ\java izraz epipothi5, ' 'uzdisem". "vapim", koji i

ina~e upotreЬ\java za svoju ёeznju da vidi svoje kr~canske suradnike; usp. Rim.J ,11: 1. So\,3.6 : 2. Тiщ 1 ,4.

9. Epignbsis - rijec ovdje upotreЬJjena - ''gotovo је tehni~ki iz· raz za оно presudno poznavanje Boga koje је uklju~eno u obracenju na krscansku vjeru ." R. Hu1tmann , Gnosis, ЕТ. London, 1952, str. 37.

10. Vidi W. Barc1ay, ор. cit., str. 32-33. Ј 1. Korisno је pogledati njegovu primjedbu u cijelosti, u njego­

vom Commentary, str.<>9-104.

158

12. Dodatna bilje~a о ovoj rije~i slijedi kasnije. 1З. Vidi W. Barc1ey, ор. cir., str. З9-4Ј.

BILJESКE

14. Vidi The Exposirory Тimes LXIII, br. 10, srpnja 1951, str. З16. З 17. T.W. Manson, (Тhе Bullerin о[ the John Ry/ands Lihrary, XXIII, 19З9, str. 182-200), smatra da se to sporno propovijedanje odigra1o u Korintu, gdje - prema 1,1 З · vjeruje da је bila smje~tena i pretorijanska garda. U 1. Korintanima 14 vidi najbo1ji komentar stihova 15- 18. Razne skupine koje se ovdje spominju odgovara1e Ьi onim raskolnim skupinama iz korintske crkve. Vidi dalje Uvod, str. 17 . Za druk~ije tuma~enje stihova 15-17, usp. О. Cullmann, Pe­rer, Disciple, Apostle, Marryr, ЕТ, London 195З, str. 104 ј dalje. On Poslanicu Filip1janima smje~ta u rimsko zato~eni§t­vo, te zapa.Za odnos mettu r~e~ima zavisr i nadmetanje s oni­ma koje se upotrebavaju u 1. Юementovoj 5, koja је Ьila u­putena rimskoj crkvi, а pokazuje neprijate1jstvo 1okalnih kr~ tana prema aposto1ima. lpak, ne mote se vidjeti literarno podudaranje ~ime Cull­man gradi svoju teor~u . Юju~ni је izraz u 1. К\ementovoj 5 zёlos, а taj se ne spominje u Fi1.1. (usp. 1. Коr,З,З ; Јаk.З , 16). Vidi takoё1er ј krti~ki osvrt W. Michaelisa, Einleitung, str. 206.

15. Lightfoot opisuje tu buntovnu skupinu kao judaizante, ali ih razlikuje od onih Ga1atana. Ovi predstav1jaju neku nepotpu­nu vrstu kr§tanstva. No postзvljamo pjtanje је 1i mogute da Ьi Pavao pisao re1ativno spokojno da је istina Evande1ja bila dovedena u pitanje? Motda је ipak rije~ о Pavlovim osobnim neprijateljima koji su po!to-poto htjeli potaknuti njegovu ljubomoru, ра i uspje~nim propovijedanjem. Ako је posr~edi to, onda su takvj zaboravili Pavlovo u~enje о 1jubavi, tj. 1. Korintanima 1З,4-7 : ''ljubav ne zavidi ... nije razdratljiva, ne pamti zlo".

16, Diesmann, Lighr [rom rhe Ancient Easr, str. ЗОЗ, bilj.l. 17. Vidi ovu diskusiju u cjje1osti, A.R. George, Communion with

God in theNew Testamenr, str 150-155. 18. Vidi nada1je D. Guthrie, Тhе Pastora/ Epistles (Tyndale New

Testamenr Commentaries}, London, 1957, str. 20-21, i 1. Tim. 1,З .

159

F!LJPLJANIMA

19. C'it iraнo u T.R. Cluver, Paul v.( Tarsus. Lundon, 4. iztl .. 19 38. str. 123-i14.

-0. Navedeno u djelu Ј . Fustcra, Then and Noe1v, L.ondo n, 1945, str. 83. Vidi dalje i sredi~nja poglavlja u djelu Н . But­terfielda, Christionity and Њstory, L.ondon, 1949.

21. L. H. MarshaJI, 111е Cl!alfenge uf New Tesramell/ Etllics, str. 93.

22. Lightfoot, ор. cit., str. 132; usp. Е. Gifford , The /ncarnation, London, izdanje 1911, str. 12 i dalje.

23. Vidj doprinos pisca u Expository Тime, LXX, Br. 6 . o~ujka 1959, str. 183-184.

24. Е. Stauffer, New Tesrament Theology, London, ЕТ, 1955, str. 284, bilj. 369.

25. Potpuniji prikaz proЬiema i tje~enja iz ovih stihoxa isti је pi­sac obradio u Tyndale Lecture, Ап Early Christian Confes­sion: Philippians 2,5-ЈЈ in Recent lnterpretattion; London 1960.

26. Vidi MiШerov komentar u vezi s kenoticizma, str. 83-85 . L. Morrjs prikazuje nekoliko suvremenih kritickih osvrta na tu teoriju u The Lord from Heaven, London, 1958, str. 73-74.

27. V. Taylor, The Persen of Christ in New Testameш Teaching, London, 1958 , str. 77 . .

28. Ј . Jerernias, 111е Servant o[God, l.ondon, 1957, str. 97. 29. Proslavljenje је opisano slikovito kao posjednuce s desne ruke

Во~је, koje oznacuje podjelu vlasti, tj. prirnanje ј utivanje bo­zanstva jednakog samome Вogu. Tako W. Foerster, т. W.N. т. , З, str. 1088 ; ЕТ, Lord, l.ondon, 1958, str. 100.

ЗО. Detalji ove djskusije, zajed no s cijelom ЬiЬliografijom, nalaze se u djelu istog pisca u Tyndale Lecture, An Early Christion Confession: Philippions 2,5-1 Ј in Recent lnterpretattion, l.ondon, str. 1960.

З l . Vidi Expository Times, LXX, br. З, prosinca 1958, str. 91-94 32. Vidi, na prirnjer, dodatak D.W. Mansona, "The Heavenly Man

Redemption Myth" u Jesus the Messia/1, London, 194З, po­sebno str. 186-190.

33. Vidi njegov komentar ad /ос.; ј јо~ potpuniji prikaz u Exposi­tor, prosinca 1924, str. 439-450.

34. Strack-Billerbeck , "Kommentar zum N. Т.", 1, str. 237; З,

160

BIUESКE str. 357.

35. Light f rom the Ancient East, str. З 17. 36. Vjdi "Light from the Ancient East", str. 238-239. 37. DruJcc ije c itanje dodaje zamjenjcu humin, 's vama', te daje

smisao "jmajucj mnO!O zajednickog s vama". Timotej se istj­ce svojom posebnom privrteno§Cu ј ljubav1ju prema samim F ilipljanima. Vjdj Arndtov ј Gingrjchev Lexicon, s. v. isop­sychos.

38. Vidj znacenje rijeci prema С.Е.В. Cranfie1du u А Тheo/ogical Word Book о[ the BiЬie, s. v. "Care", str. 41-42.

39. Light / rom the Anc~nt East, str. 88 i biljelce. ZanimJjivo је da se mechrj pojavljuje ј u na~m stihu, smтti sasvim (mechri) priЬ/itio.

40. DiЬelius ddi da је izraz meni nije dosadno, okniron, jednak jzrazu ouk okno, " ne ustrucavam se" .

41 . Vidi Strack-Billerbeck ор. cit., 1, str. 722-725. 42. Vidj opis u T.R.- Glover, Тhе Conjlict о/ Religions in the

Early Roman Empire, 1910, str. 20-21 . 43. То podrazumђeva da Rirnljanima 7 predstavlja Pavlovo osoЬ­

no iskustvo prije njegovog obratenja (tako С.Н. Dodd, Тhе Epistle of Paul to Romans, 1932, str. 107-108). Bultmaм ј Stauffer uzimaju Filipljanima 3,6 odvojeno, te ove stihove, ~tovi~. uzimaju da negiraju autobiografsko tuma~enje Rim­ljanima 7. Usporedi C.L. Mjtton, Тhе Expository Тimes, LXV, br. 4 , sijec nja 1954, str. 100-101 .

44. Strack-Billerbeck,op. cit., 1, str. 149 ;usp. AЬoth 2,1. 45. Vidi Diessmann, Light from the Ancient East, str. 383, bilj . 8

ј R. Bultmaм, GnoJis, str. 44-45, kojj p rikazuje drukc iju po­zadinu.

46. Vidi Ј .Н . Mou1ton, ор. cit. , str. 217-218; C.F.D. Moule, Ап ldiom-Book о[ New Testament Greek , Cambridge, 1953, str : 128-129.

47. Н.А.А. Kennedy, Commentary, str. 46 1. On nagluava slije. dete : (1) glagol hodati (Duda-Fu~ak: "!ivjetj", ор. prev.) ne­dvojbeno se odnosi na krШne (vidi s~ih 17) ; (2) apostolove suze bile Ьi Ьesmislene da se ne odnose na kr~ane, vidj Djela 20,31. lpak, Pavao se slu!i istim emotivnim pristupom dok o­pisuje cetnju za svojim sunarodnjacirna da Ьi i o ni uzvjerova-

161

FILIPUANIMA Ji, u Rimђanima 9,1-3; 10,1; (3) opis "neprijatelj" previse је trivijalan ako se odnosi na neznabo~ce.

48 . New Testament Тheology, str. 296-297. 49. Mozemo ovousporeditis ranokr~anskom primjenom tog uce­

nja, koje se temelji na Pavlovim rijecima, а koje је ucenje za­pisano u Poslanici Diogneciju, pogl. 5.

50. ТheNames o[Jesus, London, 1953,str. I09 . 51 . L.H. Marshall , ор. cit .. str. 305-308; vidi W. Barcley , ор. cit. ;

str. 38-39. 52. Vidi L.H. Marshall, ор. cit. , str. 303-305. 54. St. Pau/ the Travellerand Roman Citizen, London, 1935 . 18.

izd., str. 311 . 55. Vidi Тhе Beginnings of Christionity , sv. V, str. 320 i dalje. 56 . The E~pository Times, XXIV, br. 3, prosinca 1922. str.

106-109. 57. Vidi L. Morrisov clanak u vezi s ovim izrazom u Novum Tes­

tamentum, sv . 1, fasc. 3, srpnja 1956, str. 205-207 ; i Ј and 11 Тhessalonians (Tynda/e New Testament Commentaries). London, 1956, str.17.

58. Vidi Diessmann, ор. cit., str. 111-112. 331 ; W. Barcley, ор. cit. str. 17-20.

162