1.Pojam vaspitanjaVaspitanje je složen , kompleksan i dugotrajan proces izrađivanja i formaranja ličnosti. Odnosi se na sve ono što ljudi svesno, namerno , sistemski i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što organizuje društvo. Vaspitanje je sveobuhvatno predagoško delovanje na sve sfere čovekovog bića; usmereno je na izgrađivanje i formiranje celovite ljudske ličnosti u čiju sferu spada i obrazovnost. Obrazovanje je, dakle, deo šireg procesa vaspitanja koji je usmeren na sticanje znanja i razvoj (praktičnih) sposobnosti ličnosti.Škola treba da obrazuje a ne da vaspitava. Vaspitanje je , prema unutrašnjoj strukturi, višeslojni proces koji se ostvaruje kroz tri osnovna proces:-Obrazovanje odnosno proces usvajanja znanja, veština i navika;-Na temelju toga proces razvijanja fizičkih i psihičkih snaga i sposobnosti;-Proces formiranja pogleda na svet, izgrađivanja karaktera , emocionalnog i voljnog života ličnosti u celini - Racionalna osnova vaspitanja leži u prvom, a vrednosna i humanistička tek u jedinstvu sva tri procesa.U toku realizacije pojedinih ciljeva i zadataka vaspitanjamogu se izdvojiti tri etape: etapa racionalnog, etapa emocionalnog i etapa voljnog .

2.Vaspitanje kao društvena i ljudska delatnostVaspitanje je društveno i istorijski uslovljeno , zavisi od društva i na sebi odražava bitne promene koje se dešavaju u društvu. Vaspitanje prati i prilagođava se društvenim promenama , proizvod je vremena u kome se izvodi , ali je istovremeno , i osnovni činilac društvenog razvoja i progresa čovečanstva uopšte.Ono je bitan faktor i uslov čovekovog procesa očovečenja i humanizacije društva i istovremeno njihova posledica. Svako društvo bez obzira na nivo razvijenosti i karakter uređenja, vaspitanje stavlja u službu svojih potreba i sopstvenog razvitka.Pored društvene i istorijske uslovljenosti i promenljivosti, vaspitanje ima klasni karakter. Ukupnost društvenih odnosa zavisi od odnosa klasa tog društva, od toga koja je klasa vladajuća, a koja potčinjena, kakav je njihov položaj i međusobni odnos,a u takvim društvenim formacijama vaspitanje uvek ima klasni karakter.Vaspitanje je složena i kompleksna generacijska društvena pojava. Usmereno je na prenošenje saznanja i iskustva sa starijih na mlađe sa mlađih na starije i između pripadnika istih generacija.

3.Karakteristike vaspitanja kao društvene i ljudske delatnosiVaspitanje ima obeležja, iste ili slične karaktristike kao i druge l druge ljudske delatnosti. Vaspitanje je svesna delatnost , svestan proces koji se sastoji u postavljanju cilja i izbora svega što je u skladu sa tim ciljem. Pošto se vaspitanjem uvek nastoji ostvariti neki cilj i zadaci , vapitanje je uvek celishodno. Vaspitanje se može odrediti kao složeni i dugotrajan , višegodipnji proces delovanja na razvoj pojedinih osobina i kvaliteta ličnosti koje može biti intencionalno (institucionalno, školsko, organizovano), slobodno (spontano) pod uticajem sveukupnog društvenog delovanja kao celine.4.Nativistička teorija vaspitanjaNativističke teorije vaspitanje su one koje određuju nasleđe kao faktor koji ima isključivi uticaj na razvitak ličnosti. Naziv nativistički potiče od latinske reči nativus što znači urođen. U pitanju su jednostrana shvatanja koja potcenjuju ulogu vaspitanja ; razvitak ličnosti svode na proces koji je uslovljen unutrašnjim faktorima; uticaje socijalnih faktora prikazuju kao uticaje bioloških faktora koji su van čovekovog uticaja.

5.Empiristička teorija vaspitanjaEmpirističke teorije negiraju ulogu nasleđe, odnosno precenjuju ulogu sredine u razvoju ličnosti. Na ovakvoj koncepciji zasniva se pedagoški optimizam i teorija o svemoći vaspitanja. Predstavnici ovih shvatanja su Lok, Helvecije, Salcman, Didro, Holbah, socijal utopisti Oven i Furije. 6.Pojam i vrste obrazovanjaPojam obrazovanja se javlja u 19. veku. Obrazovanje je proces prenošenja naučnih znanja , opšteljudskih i društvenih vrednosti, razvijanje naučnog pogleda na svet i osposobljavanje za permanentno (doživotno)obrazovanj. U užem smislu obrazovanje je sticanje znanja , razvoj sposobnosti , veština i navika a obrazovana i osposobljena je ona ličnost koja zna i ume da znalački i stručno obavi neku ili obavlja neku radnu ili životnu aktivnost. Osnovni elementi obrazovanja su:

- znanja;- veštine;- navike;- sposobnosti.

U pedagoškom smislu, obrazovanje je osnovna funkcija svake nastave i predstavlja i proces i rezultat. Što se tiče vrste obrazovanja, postoje različite podele.Školsko obrazovanje : predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazvanje ;Na osnovu mesta gde se obrazovanje ostvaruje: školsko i vanškolsko.

13

7.Pojam i značaj informisanjaInformisanje predstavljaju sredstva i metode u masovnim oblicima obrazovanja, vaspitanja i propagiranje određenih pojmova, činjenica , ideja i stavova. Postoje različlita sredstva informisanja, ali krajnji cilj svih sredstava je prenošenje informacija interaktivnog karaktera- komunikacija.U osnovi procesa informisanja nalazi se teorija informacije. Po ovoj teoriji svaki proces se razmatra sa stanovišta prijema, prerade i predaje informacija, kako kod živih bića, tako i kod automata. Kao i teorija informacije, i teorija konunikacije je deo kibernetike. Teorija komunikacije istražuje komunikaciju ili izmenu informacije u živim sistemima tj. Među živim bićima. Teorija informacije je definisala neke pojmove:-Informacija predstavlja stimulans koji ima neko značenje za nekoga ko prima tu informaciju; može se reći da predstavlja podatak ili činjenicu bilo koje vrste koja se predaje, prima, čita, prerađuje, transformiše i koristi.-Povratna informacija teče od onoga kome je direktna informacija bila upućena.Primene teorije informacije u obrazovanju čine masovna medijska sredstva obaveštavanja.

8.Pedagogija kao naukaPedagogija je nastala od grčke reči pais i ago što u prevodu znači dete i vodim. U staroj grčkoj to se odnosilo na vođenje deteta u školu. Kasnije se ova leksema odnosila na odgajitelja, vaspitača. Teško je odrediti granicu između vaspitne prakse koja je postojala i pedagoške teorije i nauke koja je nastojala da , kao i vreme kada je došlo do konstituisanja specifične teorijske i naučnoistraživačke metodologije. Većina društvenih nauka osamostalile su se u 19. veku. Osnivačem pedagoške nauke se smatra Herbert. Termin ’’ pedagogija’’ je prihvaćen u Evropi i većini drugih zemanja sveta.Pod uticajem nemačkih pedagoških shvatanja u srpskom jeziku je upotrebljavan izraz pedagogika u značenju teorije vaspitanja i pedagogija u značenju prakse vaspitanja. Značenje svih definicija pedagogije je da je čovek kome su namenjeni vaspitni uticaji, primereni sadržaji , zadaci i cilj vaspitanja. Pedagogija spada u grupu društvenih nauka.Zadatak pedagoške nauke je da:-otkriva zakonomernosti u oblasti vaspitanja,;-na temelju pedagoških saznanja postavi cilj i zadatke vaspitanja delovanja; -prati, analizira, kritički razmatra i vrednuje rezultate do kojih dolazi u pedagoškoj teoriji i praksi.

9.Andragogija kao naukaKonstituisanje andragogije kao nauke je teklo veoma teško i sporo zbog predrasuda, negativnih stavova prema obrazovanju ostalih. Razvojni put andragogije kao nauke se prošlo kroz nekoliko razvojnih faza:-faza univerzalne i jedinstvene pedagoške misli;-faza istorijskog oblikovanja prvih pojava andragoškog rada;-faza dedukcije i aplikacije opštih pedagoških saznanja na andragoško područje;-faza relativne samostalnosti andragogije kao nauke.1833 godine je nemački nastavnik Aleksandar Kap konstituisao termin andragogija. Andragogija u predovu znači voditi čoveka, što predtavlja vaspitanje i obrazovanje odraslih ljudi. Andragogija se intenzivno razvijala tokom 20. veka. Na njen razvoj su uticali naučno- tehnički progres, proizvodno- tehnološki razvoj i snažne socijalno- ekonomske i političke promene koje potresuju savremeno čovečanstvo. Pod uticajem ovih pojava težište obrazovanje se prenosi iz ’’školskih klupa’’ na čitav radni i životni vek čoveka (odraslih) pa je predmet andragogije odrastao čovek i okolsnosti u kojima se dešava njegovo obrazovanje i učenje. Ističe se da 18-ta godina ne predstavlja početnu fazu odraslog doba. Andragogija je samostalna nauka.

10.Principi obrazovanja za održivi razvojKljučni principi su promovisani na Svetskoj konferenciji o održivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine, i oni su: -Ekonomski, ekološki i socijalni problemi su deo koncepta ,, održivog razvoja,, pa stoga obrazovanje za održivi razvoj i zahteva globalni pristup;-Nastavnici treba na svim nivoima da podstiču kritički način mišljenja i reagovanja kod učenika i studenata kako bi razvili njihovu buduću viziju održivog razvoja;-Održivi razvoj treba da bude uključen u svim obrazovnim programima;-Obrazovanje traje čitavog života, kako formalno i neformalno, tako i svako drugo obrazovanje;-Cilj obrazovanja o održivom razvoju je da osposobi ljude da se da se bore za pozitivne promene u životnoj sredini;11.Ciljevi obrazovanja za održivi razvoj

-razumevanje principa održivog razvoja od strane društva (razumevanje do primene u praksi);-održivi razvoj treba uvek da bude aktuelna tema, u svim segmentima društva;-dugoročno učenje koje podrazumeva unapređenje znanja, uvođenje inovacija i dr.-Obrazovanje za održivi razvoj treba da bude značajno u svim državama;-Specijalizovani programi obuke;

Realizacija ovih ciljeva podrazumeva preduzimanje niza zadataka i aktivnosti koji se odnose na:

14

-političku i pravnu podršku procesu obrazovanja za održivi razvoj;-promociju održivog razvoja kroz formalno, neformalno i informalno učenje;-razvoj kompetentnosti onih koji podučavaju o održivom razvoju;-produkciju sredstava i materijala neophodnih edukatorima, istraživačima kao u upotreba audio, video i multimedijalnih sredstava;-promocija istraživanja i razvoja obrazovanja za održivi razvoj;-razvoj saradnje i koordinacija rada12.Agenda 21 i proces implementacije obrazovanja za održivi razvojAgenda 21 je dokumenat UN sa konferencije koja je održana u Riju 1992. godini kojim su formulisani zahtevi delovanja u sistemu obrazovanja. Tada se po prvi put govorilo o međusobnoj povezanosti i uslovljenosti zaštite životne sredine i razvoju, mogućnosti poravnanja između visoko razvijenoh zemalja i zemalja u razvoju, o ostvarivanju jedinsta u poboljšanju uslova čovekovog života uz istovremeno ne narušivanje prirodnih temelja i dr. Tada je definisano 27 principa. Agenda 21 je podeljena u 4 dela po 40 poglavlja koja se odnose na socijalnu, ekonomsku, privrednu dimenziju održivog razvoja i dr. Poglavlje 36 se odnosi na ,, Unapređivanje obrazovanja, obuke i društvene svesti’’, koje je obrađeno kroz tri programska područja:A.Preorijentacija obrazovanja u pravcu održivog razvoja;B.Jačanje javne svesti;

C.Unapređivanje usavršavanja.Čitav niz aktivnosti treba da se realizuje sa ciljem efikasne implementacije obrazovanja za održivi razvoj a oni su:-Obrazovanje za održivi razvoj treba da se usmeri u dva pravca a oni su integracija tema obrazovanja za održivi razvoj kroz sve predmete, programe i kursore; i obezbeđivanje specifičnih predmetnih programa i kurseva;-Obrazovanje treba da prožima nastavne programe na svim nivoima-Formalno obrazovanje za održivi razvoj treba da bude protkano životnim i radnim iskustvom koje se stiče izvan ulionice;-Razvoj ruralnih i urbanih oblasti kroz povećanje pristupa obrazovanju-Uspostavljanje razvnoteže između globalnih i lokalnih interesa;-Razvoj saradnje i partnerstva više zainteresovanih strana;-Podržavanje neformalnih i vanškolskih aktovnosti u oblasti obrazovanja za održivi razvoj;-Početna obuka i reobuka nastavnog osoblja;-Razvoj i reprodukcija obrazovnih materijala;-Razvoj socijalizovanih programa obuke za različite sektore radne snage;-Vokaciono i permanentno obrazovanje za usavršavanje;-Okretanje ka ključnim temama o održivom razvoju.

13.Opšti cilj i zadaci obrazovanjaOpšti cilj i zadaci obrazovanja su vaspitnog karaktera. Predstavljaju postupke i aktivnosti sistematskog razvoja i formiranja idejnih i mentalnih shvatanja i stavova o humanizaciji i kulturi ljudskog rada i života, profesionalnoj pripremljenosti i osposobljenosti za bezbedan rad i ponašanje u radnoj i životnoj sredini i razvoja ekološke kulture društva. U ovu grupu spadaju:-razvijanje i formiranje higijenskih i kulturnih radnih navika i drugih oblika ponašanja kod dece i omladine;-razvijanje i formiranje individualnih psiholoških i fizičkih osobina koje su od posebnog značaja za bezbedno i kulturno ponašanje;-razvijanje ključnih psihofizioloških sposobnosti i njihovo usavršavanje na primerima egzemplarnih radnih postupaka i operacija u okviru određenih struka i zanimanja;-razvijanje motorno – mišićne spretnosti, koordinacije pokreta i fizičke izdržljivosti za bezbedno obavljanje opasnih i složenih postupaka;-formiranje naučnog pogleda na svet, prirodu i životnu sredinu , opasnosti narušavanja eko- sistema i njegove ravnoteže;-razvijanje motivacije;-razvijanje opšte i tehničke kulture rada i ponašanja u radnih grupi i široj životnoj sredini;-formiranje i razvijanje pojedinačne i šire društvene svesti i odgovornosti .

14.Posebni ciljevi i zadaci obrazovanja za zaštituPretežno su obrazovnog karaktera jer se sastoje u upoznavanju pojedinaca sa određenim opasnostima i štetnostima u nekoj radnoj delatnosti i životnoj sredini. U okviru školskog sistema cilj i zadaci nastavni i drugih oblika obrazovno- vaspitnog rada za zaštitu podrazumevaju:- profesionalno usmeravanje i psihofiziološko pripremanje mladih prema zahtevima bezbednog rada i ponašanja u struci - upoznavanje sa osnovnim protivrečnostima i zakonomernostima u odnosima čoveka i rada, odnosima i posledicama nekontrolisanog ljudskog rada- upoznavanje sa osnovnim pojmovima i elementima sistema zaštite i bezbednosti radne i ž.s.- Upoznavanje sa problemima međusobnog prilagođavanja i bezopasnog funkcionisanja odnosa između čoveka, rada i životne sredine;- upoznavanje opštih opasnosti i štetnosti u radnoj i životnoj sredini;- upoznavanje sa direktnim opasnostima i štetnostima i merama zaštite kroz nastavu;- profesionalno obrazovanje i osposobljavanje stručnjaka na nivou srednjeg i visokoškolskog obrazovanja;U okviru vanškolskog sistema obuhvataju:- upoznavanje zaposlenih lica sa radom, organizacijom i

15

tehnološkim procesom;- upoznavanje sa najčešćim opasnostima i štetnostima u široj i užoj radnoj sredini;- upoznavanje sa pravima i obavezama zaštite radne i životne sredine;- upoznavanje sa neposrednim opasnostima i štetnostima i načina njihovog nastajanja;- upoznavanje i stručno- praktično osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad;- permanentno i kontinuirano stručno usavršavanje i obrazovanje rukovodećih lica u oblasti bezbednositi na radu;- upoznavanje ostalih građana za bezbedno rukovanje aparatima , pravilnoj upotrebi agresivnih i otrovnih materija, njihovom čuvanju i održavanju;- upoznavanje stanovništva ruralnih područja sa opasnostima i štetnostima od hemijsko- bioloških materija.15.Društveno- normativne osnove obrazovanja za zaštituStručno osposobljavanje i informisalje omladine i odrslih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine zasniva se na ulozi i značaju koje ove akktivnosti imaju u vezi sa ljudskim faktorom kao činiocem bezbednosti radne i životne sredine . U Republici Srciji ova vaspitno- obrazovna aktivnost utvrđuje se u okviru sledećih republičkih zakona:-Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu;-Zakon o zaštiti od požara;

-Zakon o zaštiti životne sredine;-Zakon o vanrednim situacijama;-Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.Osnovni zahtevi predstavljeni podzakonskim aktima ogledaju se u :U sistemu školskog obrazovanja zahteva se da se materija koja se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu , zaštitu od požara i zaštitu životne sredine bude adekvatno zastupljena u planovima i programima odgovarajućih škola kako kroz nastavne, tako i kroz nannastavne aktivnosti. -U oblasti rada i zapošljavanja, obrazovanje i osposobljavanje za bezbednost i zdravlje na radu postavlja se kao kontinuirani i permanentni zahtev. Osnovno načeno ovog zahteva je da lice ne može stupiti u rad ukoliko pre toga nije predhodno osposobljeno za rad. -U vezi sa zaštom životne sredine kod dece, omladine ali i kod širokih slojeva gradskog i seoskog stanovništva u zakonskoj regulativi koja integralno pokriva ovu problematiku utvrđuje se da su sržavni organi , naučne ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja zdravstva, informisalja, kulture i druge ustanove kao i drugi oblici udruživanja u okviru svoje delatnosti, dužni da podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značenju životne sredine.

16.Pojam teorije obrazovanja za zaštituRazvoj teorije obrazovanja i vaspitanja za zaštitu vezuje se za:-za razvoj celokupnog naučno –teorijskog sistema zaštite radne i životne sredine;-za razvoj celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja u društvu, odnosno sa sveukupnim razvojem odgovarajućih pedagoško- andragoških teorija i koncepcija.

Razvoj teorijskog dela obrazovanja i vaspitanja za zaštitu odvija se kao svojevrsna pedagoško- andragoška simbioza u praksi pa se svi pokušaji da se ova praksa podvrgne postojećim pedagoškim zakonitostima i normama upućuju na potrebe razvoja posebne didaktičko- metodičke teorije unutar postojećeg sistema pedagoško- andragoških nauka sa jedne i naučno- teorijskog sistema zaštite radne i životne sredine sa druge strane.Sa didaktičko- metodičkog stanovišta posmatrano, ova teorija se nalazi u vazi deskriptivne konceptualizacije. Pravci razvoja ove teorije odvijaju se kroz dva poznata metodološka procesa: deduktivnom primenom postojećih normi i zakonitosti iz već postojećih pedagoških i andragoških disciplima; i induktivnim istraživanjem i normiranjem sprecifičnih pojava i procesa u ovoj obrazovno- vaspitnoj praksi.

17.Osnovni problemi prakse obrazovanja za zaštituProblemi obrazovanja za zaštitu u radnoj i životnoj sredini se vezuju za ciljeve, programe i organizacione oblike svih ovih aktivnosti , zato što se ova obrazovna delaatnost odvija : u različitim uslovima i sredinama; kao učesnici obrazovanja javlja se različita populacija; heterogenost obrazovne populacije; različiti ciljevi i zadaci vaspitno- obrazovnih aktivnosti.Radi se o potrebi istovremene primene različitih didaktilko- metodičkih pristupa i postupaka u svakoj konkretnoj obrazovnoj situaciji pa je to činjenica koja znatno usporava i otežava jedinstven teorijsko- metodološki pristup u razvoju i unapređenju ove praktične obrazovne delatnosti (problemi jedinstvenog teorijsko- metodološkog pristupa).Preskakanje pojedinih faza u kulturnom razvoju generacija nije dalo pozitivne rezultate tj. Nije dovelo do ostvarivanje zadovoljavajuće bezbedosne kulture, ekološke svesti i kulture, kulturnog radnog mentaliteta i kvaliteta života u određenoj sredini (problemi socio- kulturnog i obrazovnog razvoja).

16

18.Mesto i položaj teorije obrazovanja za zaštitu u sistemu pedagoško- andragoških nauka i naučno – teorijskog sistema zaštiteU sadašnjem i budućem koncepiranju teorije o obrazovanju i vaspitanju za zaštitu radne i životne sredine , polizi se od dve polazišta:- kakva je unutrašnja veza ove teorije sa odgovarajućim disciplinama koje se bave proučavanjem opštih i posebnih problema obrazovanja i vaspitanja dece , omladine i mladih;- kakav je njen odnos sa naučnim disciplinama na kojima se zasniva i razvija celokupni naučno- teorijski sistem zaštite radne i životne sredine.Veza teorije i drugih pedagoško- andragoških disciplina su u prvom redu: andragogija rada, ekopedagogija, metodologija pedagoško- andragoških istraživanja, sistem didaktičko- metodičkih disciplina proizvodnog rada i obrazovanja omladine i odraslih, socijalna andragogija, socijalna ekologija i dr. U okviru naučno- teorijskog sistema zaštite radne i životne sredine najčešće se spominju: ergološke, medicinsko- biološke, tehničko- tehniloške, pravno- ekonomske, sociološko- psihološke i druge. Brz obtira na programsko i sadržajno jedinstvo ove prakse, sasvim je uputno da se govori o dva metodička pristupa tj: metodici školskog; metodici vanškolskog obrazovanja za zaštitu.

19.ZnanjeDrucker: Znanje predstavlja sposobnost primene informacije u konkretnoj oblasti delatnosti;Krog: Znanje je ono što obuhvata ukupnost obaveštenja i sposobnosti koje individue koriste za rešavanje zadataka, kao i za interpretiranje informacija;Ekk: Znanje je skup ideja, metoda, vrednosti i normi u okviru jedne ili više disciplina.Znanje je uvek rezultat misaonog napora da se proširi racionalno iskustvo o stvarnosti i društvenim delatnostima kao i da se utvrdi njihova primena u skladu sa potrebama i mogućnostima ljudi. Put do znanja može biti racionalan i iracionalan: pomoću čula, razuma, induicije. Znanje o prirodi, društvu i čoveku podrazumeva svest o razlozima zašto se neka stvar dogodila, kako ona funkcioniše i šta će se sa njom dogoditi u budućnosti.Znanja u oblasti zaštite radne i životne sredine podrazumevaju skup svesno usvojenih pojmova, činjenica, i zakonitosti o nepovoljnom delovanju rada na čoveka i odgovarajućem sistemu zaštite ali i njihovu generalizaciju o objektivnim uzročno- posledičnim odnosima (ćovek- rad- priroda) i uslovima u radnoj i životnoj sredini.

20.VeštineVeština je mišićno- motorna (manuelna) tekovina. Veštine su stečene psihomotorne strukture koje omogućuju brzo i tačno obavljanje specifičnih radnji koje se javljaju kod intelektualnog a posebno manuelnog rada.Veštine se stiču i kod profesionalnog usavršavanja i osposobljavanja. Veština predstavlja stečenu spremnost za lako, brzo i uspešno obavljanje odeđenih radnji uz svesnu primenu znanja. Pošto je veština stečena sposobnost pojedinca u kojoj on putem određenih pokreta i radnji ostvaruje svoj neposredni odnos i dodir sa predmetom rada , to je za njeno sigurno i bezbedno izvođenje od presudnog značaja pažnja odnosno usmerenost ili koncentrisanost sa kojom se ta veština izvodi. Sa gledišta zaštite veština kao stečena sposobnost , ne predstavlja nikakvu garanciju ako se ne izvodi pod punom kontrolom svesti i sa potrebnom koncentracijom.21.NavikePonašanje slično veštinama su navike. Navika je stereotipno, automatizovano izvođenje neke radne. One se sastoje u stečenoj sposobnosti za obavljanje određenih radnji koje se odvijaju mehanički ili automatski bez veće kontrole svesti.Navike se razvijaju i postižu vežbanjem. Ovakve radnje se masovno koriste u industriji. Bez dovoljno pažnje i kontrole svesti ili potpuno bez nje, mogućnost za udeo ljudskog faktora u

procesu povređivanja je daleko veća nego kod veština. Sasvim bezablena pojava koja prekine tok ustaljenog ritma rada, dovodi do pogrešne reakcije pri čemu radnik strada, a da ’’ni sam ne zna kako je došlo do povrede’’.Mehaničko obavljenje radnji, koje se obično sastoje iz par najjednostavnijih pokreta ili zahvata, dovodi u velikim proizvidnim sistemima do nepovoljne pojave rada- monotonije.22.Oblici (mehanizni) učenjaSenzitizacija i habituacija su najprostiji oblici učenja . Senzitizacija (preterana osetljivost) je povećanje osetljivosti organizma nastalo usled ponavljanja intenzivnih i opasnih draži (opekotina i dr), dok habituacija (privikavanje) predstavlja smanjenu osetljivost reagovanja organizma na draži koje se ponavljaju a nisu od nekog značaja (npr. buka).

Klasično uslovljavanje (učenje uslovljavanjem) je veoma važan i čest oblik socijalnog učenja. Reč je o jednostavnom učenju uslovnog refleksa, ili uslovnog odgovora koji postaje učenjem iz prirodnog refleksa. Osnovni uslov učenja (stvaranja) uslovne reakcije jeste dodir dve draži u vremenu (vremenska blizina dve draži). Tada neutralna draž postaje uslovna draž i izaziva uslovnu reakciju. Na taj način se pomoću veštačkog , spoljnog delovanja mogu izazvati određene prirodne reakcije kod pojedinaca odnosno promene u njegovom

17

ponašanju u datoj situaciji.

Emocionalno uslovljavanje prdstavlja oblik klasičnog uslovljavanja. Najznačajnije karakteristike emocionalnog uslovljavanja su : nastaje veoma brzo (nekad je dovoljan samo jedan snažan doživljaj); lako se širi i uopštava (generalizuje); jednom stečena uslovna reakcija veoma se teško gasi. Neutralne draži koje su prisutne u trenutku javljanja neke emocije asociraju se za tu emociju .

Učenje putem pokušaja i pogrešaka (instrumentalno uslovljavanje) se zasniva na principu ispravno- pogrešno. Sastoji se u vršenju pokreta ili radnji sa ciljem da se dođe do pravog rešenja odnosno da se stekne odgovarajuća veština u obavljanju neke radnje. One ispravne bivaju vrlo brzo ’’utisnute’’ u psihomotornu strukturu, a pogrešne bivaju eliminisane.

Imitacija je sličnost ponašanja članova pojedine grupe i zajednice. Učenje imitacijom se zasniva na opažanju načina izvođenja neke aktivnosti koju izvodi neko drugi i pokušaji da se ta aktivnost samostalno izvede.

Učenje po modelu je učenjem ugledanjem na uzor neke osobe, koju druga osoba imitira (spolja vidljivo oponaša) i sa kojom se identifikuje (poistovećuje) unutrašnja svojstva čoveka – crte karaktera. Učenje po

modelu je učenjem ugledanjem na uzor.

Učenje uviđanjem je najsloženiji oblik učenja jer zahteva učešće viših misaonih radnji kao što su mišljenje i inteligencija. Ono se sastoji u rešavanju novi problema u novonastalim situacijama tako da ranije stečena iskustva mogu da se koriste i doslovno primenjuju. Karakteristike uviđanja učenjem su : -do uspeha se dolazi naglo, odjednom;-pošto je jednom rešen problem, pokušavanje se više ne ponavlja;-nađeno rešenje se koristi ne samo u istim nego i u sličnim situacijama.23.Činioci uspešnog učenjaPod opštim sposobnostima za učenje (lične , psihološke) podrazumevaju se one osobine koje omogućuju pojedincu da lako, nesmetano i brzo shvata, pamti i trajno usvaja određenu obrazovnu materiju. Ovde spadaju : inteligencija, sposobnost mišljenja, rasuđivanja, pamćenja i zaključivanja, opšta psihofizička sposobnost i druge. U opšte sposobnosti spadaju fizičko i psihičko zdravlje, fizička snaga i i zdržljivost, ali i nedostaci, mane i drugo. Kada su u pitanju odrasli, od posebnog su značaja ranije stečena znanja i iskustvo.

Motivacija spada u opšte sposobnosti za učenje. To je sve ono što podstiče na aktivnost, što tu aktivnost usmerava i što joj određuje intenzitet i trajanje (’’volja za nešto’’).

Motivacija je bitna i za učenje i za bilo koji rad. Sve što radimo bez volje, sa negativnim stavom, vremenom ostavlja tragove na planu ličnosti i dovodi do psihičke nestabilnosti. Motivacija predstavlja želju ili aktivnost za zadovoljenje neke lične ili opšte potrebe. Ako su ove aktivnosti usmerene na postizanje određenog znanja ili razvoja sposobnosti, onda se pod tim podrazumevamotivacija za učenje.

Objektivni uslovi za učenje obuhvataju skup fizičko – materijalnih, socijalnih i organizacionih uslova i okolnosti kojipredstavljaju važan preduslov za uspešno izvođenje svakog obrazovnog rada, odnosno učenja. -Fizičko- materijalni uslovi su spoljašnji uslovi u kojima se odvija proces učenja kao što su : klimatski uslovi, godišnje doba, doba dana, udaljenost od mesta učenja, materijalna opremljenost.-Socijalni uslovi su elementi i situacije koje imaju pretežno društveni karakter kao što su : socijalna sredina, socijalna okolina, i razni socijalni uticaji.-Organizacioni uslovi su elementi obrazovno- vaspitnog karaktera rada koji predstavljaju osnovu svakog procesa učenja kao što su : prostorije i njihova opremljenost, nastavni plan iprogram, vaspitno- obrazovna sredstva, nastavno- instruktivni kadar, sastav obrazovne grupe i dr.

24. Teorija intelektualizma i manueliznaTeorija manuelizma (motorne spremnosti) se zasniva na tome da se veštine i navike stiču i razvijaju direktno, bez predhodne teorijske propreme, tj. Dubljeg i detaljnijeg teorijskog objašnjenja i razumevanja zakonitosti pojedinih radnji i postupaka, (sistemi brze praktične obuke radnika ’’ šegrtovanje’’ i sl.).

Teorija intelektualizma polazi od toga da se najbolji rezultati u procesu obrazovanja postižu teorijskim (intelektualnim)putem. Po ovoj teoriji svakom stručno- praktičnom osposobljavanju mora da prethodi teorijsko usvajanje znanja zapravo razumevanje određenih radnji i aktivnosti. 25.PamćenjePamćenje je saznajni proces koji se satoji od primanja, obrade , zadržavanja (čuvanja) informacija i njihovog kasnijeg aktiviranja i korišćenja. Pamćenje se manifestuje kroz prepoznavanje ili reprodukciju naučenog ili uštedu pri ponovnom učenju. Radi se o takvoj psihičkoj pojavi koja se nadovezuje na učenje. Na proces usvajanja i zadržavanja deluju faktori:-vreme potrebno za učenje;-smislenost materije koja se uči; -skoncentrisanost na materiju;-poznatost materije;-određivanje pravilnog razmaka ili ritma učenja;-način na koji se usvaja neka materija ili radnja.

18

26.ZaboravljanjeZboravljanje je suprotam pamćenju. Predstavlja privremeno ili trajno gubljenje promena koje je pojedinac stekao učenjem. Zaboravljanje se ispoljava kao nemogućnost reprodukcije ili prepoznavanje naučenog materijala, ili kada više nema uštede pripokušaju ponovnog učenja. Zaboravljanje nastaje odmah po prestanku učenja i vežbanja, teče dosta brzo ali je najbrže na samom početku. Ukoliko vreme više odmiče , zaboravljanje je sve sporije mada i dalje raste. Osnovni uzroci za nastanak zaboravljanja su : vremenski razmak između sticanja i primene znanja i nove aktivnosti koje ispunjavaju vreme posle učenja (retroaktivna inhibicija- odnosno ometanje unatrag) prestanak učenja.Da bi se delovanje zaboravljanja što više smanjilo , u toku učenja i neposredno posle učenja vrši se obnavljanje onoga što se naučilo. Cilj obnavljanja je da se upotpuni i učvrsti ono što je u toku učenja usvojeno i da se spreči dalje zaboravljanje i obezbedi trajnost i primenljivost onoga što se učilo ili vežbalo.

Vršena su istraživanja koja kažu da :

-obnavljanje je najbolje odmah nakon učenja;-vremenski razmak između pojedinih postupaka obavljanja treba da bude tako raspoređen da se omoguće određene promene u nervnom sastavu koje prate proces učenja;-Bitan je način obnavljanja, najbljie je kada se u obnavljanje uključe čitanje, slušanje, gledanje i samostalno ponavljanje;-Što je brzina učenja veća , utoliko je trajnost pamćenja, odnosno sećanja manja;-Najbrže se zaboravljaju oni sadržaji koji su usvojeni kao besmisleni;-Ako se uči sa razumevanjem, znanje je čvršće i dublje usvojeno, a zaboravljanje manje.27.Transfer učenjaTransfer (prenos, prenošenje) učenja podrazumeva dejstvo nekog ranijeg učenja (ranije stečenih znanja, veština i navika) na kasnije učenje ili kasniju aktivnost uopšte. Ovo dejstvo može da bude pozitivno ili negativno. a) kada ranije

stečeno znanje ili veština pomaže tj, olakšava da se brže i lakše stiču nova znanja ili radnje kod jedne ličnosti govorimo o pozitivnom transferu (pozitivan efekat transfera). Ovaj transfer se

javlja kao posledica sličnosti sadržaja prethodne i nove materije, sličnosti osnovne građe ili slične metode učenja.

b) Kada ranije stečeno znanje ili iskustvo ometa tj, usporava i otežava novo učenje ili ponašanje govorimo o negativnom transferu (asocijativna interferencija). Ova pojava ometanja je utoliko veća ukoliko je između stare i nove materije ili radnje veća formalna sličnost ali i sadržinska različitost. Bez transfera ne bi imalo smisla učiti bilo pta što se neće direktno primenjivati u budućnosti jer bi se gubio svaki smisao sticanja teorijskih osnova određene nauke.

c) Pojava kada učenje novog potiskuje tj. Ubrzava zaboravljanje prethodno naučenog je ometanje unatrag tj. retroaktivna inhibicija. Da bi se ova pojava sprečila ili da bi se umanjili njeni efekti potrebno je da se prilikom prethodnog učenja sadržaji dobro nauče i uvežbaju.

28.Psihološke mogućnosti učenja odraslih

Značajni uticaji učenja kod odraslih su : biološki, psihiloški, socijalni i andragoški uticaji. Osnovna pitanja savremene teorije obrazovanja

odraslih odnose se na pitanja granice , psiholoških mogućnosti, sposobnosti odraslih z aučenje; osobenosti i specifičnosti odraslih za učenje. Američki psiholog Torndajk je dao značajan doprinos za učenje odraslih. On je osporio da se ne može uspešno učiti u odrasnom dobu. On je ovu pojavu predstavio na dijagramu tzv. Krivom sposobnosti za učenje, prema kojoj se maksimalna sposobnost dostiže između 20-te i 25-te godine života, a iza toga postepeno opada i to za manje od jednog procenta godišnje. Period života između 25-te i 40-te godine života starosti stoji u odnosu na sposobnost za učenje znatno više od godina detinjstva i rane mladosti (od 14-te do 18- te). Sposobnosti odraslih zučenje su znatno veće nego što oni zapravo uče. Procenat sposobnosti učenja prema dijagramu je najveći u 25-oj godini života, čak 100 % dok je najmanji u 5-oj godini života , svega 41 %.

29.Informisanje kao oblik profesionalnog usmeravanja

19

Informisanje je jedan od prvih postupaka u vezi sa izborom zanimanja. Ono se kao poseban vid obaveštenja primenjuje još u toku školovanja, ali se kao oblik profesionalnog usmeravanja primenjuje i u kasnijim fazama života.Zadatak informisanja je da upozna svakog pojedinca: - sa raznovrsnim

ljudskim delatnostima, strukama, i zanimanjima;

- načinom sticanja odgovarajućih stepena stručnosti;

- drugim podacima- sadržajem poslova, uslovima rada, mogućnostima napredovanja, društvenim potrebama, mogućnostima zapošljavanja- koji

su važnji z arazvoj profesionalne karijere.

Profesionalno informisanje ima različite oblike kao što su : popularne publikacije, specijalne informativne radio i tv emisije, web sajtovi, posete školama i dr. 30.Profesionalna orjentacijaJoš bliži korak ka izboru zanimanja je profesionalno savetovanje i usmeravanje (orjentacija). Profesionalna orjentacija je složen postupak pri izboru zanimanja čiji je cilj da pojedinca, na osnovu sistematskog i detaljnog proučavanja njegovih pfihofizičkih sposobnosti i osobina ličnosti , usmeri ka grupi zanimanja u kojima bi trebalo da ima najviše uspeha i zadovoljstva u radu.Ona obuhvata: testiranje, savetovanje,

informisanje koji imaju za cilj pružanje pomoći i podrške u kreiranju profesionalnog razvijanja pojedinaca, odnosno u procesu donošenja odluke koje su značajne za profesionalni život.Profesionalna orjentacija obuhvata:- pismeno testiranje;- pregledanje

testovnog materjala;

- individualni razgovor;

- prezentovanje dobijenih rezultata;

- profesionalno savetovanje (preporuke);

- profesionalno informisanje.

31.Profesionalna selekcijaProfesionalna selekcija je zapravo izbor za zanimanje sa kojima se svaki pojedinac susreće vrlo često. Ona utiče na socijalne odnose, aktivnost u slobodnom vremenu, na zaradu i drugo. Socijalizacija

se ne završava sa izborom zanimanja jer i kada pojedinac aktivno radi menja se i prilagođava konkretnoj radnoj i socijalnoj sredini.Za razliku od ostalih radnih mesta, na ovim mestima se pored lične opasnosti na radu javlja i opšta opasnost po ostale učesnike u saobraćaju, pa je eventualna ljudska (subjektivna) greška u pogledu načina rada kod ovih zanimanja obično , vezana za velike ljudske i materijalne gubitke.

Za razliku od profesionalnog usmeravanja , u kome se izbor zanimanja vrši prema sposobnosti ličnosti tj, u kome pojedinac bira zanimanje, kod profesionalne selekcije vrši se izbor ličnosti prema karakteru i zahtevima zanimanja.

32.Pojam nastavno- obrazovnih principaPrincipi su opšta načela ili smernice nastavnog i obrazovnog procesa. Njihovom primenom se reguliše tok i modaliteti tih procesa. Odnose se na nastavu ali i na ostale oblike obrazovanja izvan nastave:- predstavljaju osnovna načela kojima se nastavnik rukovodi pri planiranju, organizaciji, i izvođenju nastavno- obrazovnog procesa;- imaju opštevažeću funkciju i vrednost što znači da se primenjuju u svakoj nastavnoj situaciji, odnosno da primena jednog podrazumeva ili uključuje primenu svih ostalih;- Priroda konkretne nastavno

obrazovne situacije uslovljava intenzitet primene određenog ili grupe principa.Principi nastavno obrazovnog rada se utvrđuju i sistematizuju u skladu sa uslovima vaspitanja i obrazovanja u društvu, istorijskog trenutka i konkretnih uslova i zadataka neke nastavno- obrazovne aktivnosti te su, prema tome, različiti društveno- istorijski uslovljeni i promenljivi. 33.Princip naučnosti (kauzalnosti) i savremenostiNeophodno je da sadržaji obrazovanj ai učenja budu naučno utemeljeni i verifikovani. Princip naučlnosti podrazumeva naučnu zasnovanost sadržaja obrazovanja i vaspitanja , njihovu idejnu orijentaciju i pedagoško-

andragoške zahteve svih ostalih principa. To zapravo znači da neproverene naučne činjenice, hipoteze i pretpostavne ne mogu ulaziti u obrazovne programe ; to se isto odnosi na organizacionu postavljenog obrazovnog, odnosno nastavnog procesa u smislu korišćenja organizacionih modela , oblika, metoda i sredstva rada. Suština primene naučnog principa u obrazovno- vaspitnom radu u oblasti zaštite radne i životne sredine sastoji se u zahtevu da se sredine naučno objasne i shvate sa stanovništva kauzalne (uzročno- posledične) povezanosti međusobnih odnosa i postupaka između čoveka i rada34.Princip permanentnosti

(stalnosti) i sveobuhvatnosti

Značenje principa permanentnosti proizilazi iz teorije o doživotnom obrazovanju i učenju. Njegovu bažnost naglašava sve ubrzaniji razvoj nauke, tehnike, tehnologije. Sušttina primene ovog principa u obrazovanju za zaštitu radne i životne sredine sastoji se u ostvarivanju dva osnovna društveno- normativna obrazovno- vaspitna zahteva:- da se obrazovno- vaspitna aktivnost u oblasti zaštite radne i životne sredini odvija i sprovodi stalno tj permanentno;- da ovom aktivnošću budu obuhvaćene strukture široke društveno- obrazovne populacije

20

počev od dece predškolskog, osnovno- školskog uzrasta i svih obrazovnih profila u srednnjem i visokom obrazovanju do svih zaposlenih i ostalih članova društvene zajednice.

Zahtev permanentnosti

proizilazi iz opštih, posebnih i pojedinačnih potreba , a sastoji se u stalnom upoznavanju dece , omladine, zaposlenih i ostalih građana o svim rizicima koji postoje u radnoj i životnoj sredini ali i koji se svakodnevno javljaju zajedno sa opštim tehničko-

tehnološkim , proizvodnim i urbanim razvojem društva. Drugi zahtev se odnosi na sveobuhvatnost obrazovne populacije, tj. Na širinu ili disperziju učesnika obrazovanja u ovoj oblasti. Nema uzrasnih, starosnih , radnih, životno-

funkcionalnih ograničenja za one koji stalno treba da budu informisani , podučavani i osposobljavani za bezbednost i zaštitu u radnoj i životnoj sredini (deca, omladina, zaposleni, seljaci, domaćice, penzioneri i ostali).

35.Princip opšteg i posebnog delovanja na ličnost

Ostvarivanje ovog principa proizilazi iz dvojakih zahteva: logičkih i pedagoško- psiholoških. Suština ovih zahteva se sastoji u tome da svaki građanin treba da bude upoznat i obavešten o osnovnim (opštim) opasnostima i štetnostima u radnoj i životnoj sredini i sa tim u vezi sa opštim pravilima ponašanja u svakodnevnim radnim i životnim aktivnostima.Svaki oblik stručnog i opšteg obrazovanja treba da sadrži materiju koja se odnosi na zaštitu životne sredine i očuvanja zdravlja, psihičkog i fizičkog integriteta u radnoj sredini. Radi se o opštem upoznavanju i sticanju elementarnih

znanja, navika i prilika, odnosno razvoju kako opšte bezbednosne kulture tako i kulture rada i života u funkciji zaštite u radnoj i životnnoj sredini.Drugi zahtev ostvarivanja ovog principa se odnosi na takvu vrstu posebnog sadržajnog delovanja kod kojeg je celokupna obrazovna aktivnooost usmerena na upoznavanje i stručno- praktično osposobljavanje pojedinca ili grupe za zaštitu u konkurentnim radnim ili životnim uslovima.36.Princip povezanosti teorije i prakseTeorija i praksa su dve strane istog procesa koje su međusobno uslovljene i povezane.Ne možemo se samo zadovoljiti teorijskim saznanjima, koja nisu povezana sa

praksom , ili koja nisu primenljiva u praksi. Ostvarivanje ovog principa ima veliki značaj u procesu stručnog i praktičnog osposobljavanja za bezbednost i zaštitu radne i životne sredine. Značaj njegove primene u neposrednoj je vezi sa teorijama intelektualizma i mauelizma u procesu učenja kao i sa ostvarivanjem opšteg didaktičkog principa očiglednosti. Rezultati pokazuju da nije dovoljno radniku objasniti kako ne treba raditi već da se tačno objasni zašto to ne treba raditi.37.Princip očiglednostiOčiglednost kao princip utemeljen je u gnedeološkoj odredbi da put saznanja u osnovi teče od neposrednog posmatranja predmeta

, pojava, porcesa, događanja preko apstraktnog mišljenja i od toga ka praksi. To je i put saznanja u nastavi. Očiglednost u obrazovanju i nastavi ogleda se u pokazivanju određenih predmeta, slika, crteža, modela, maketa, filmova, procesa, pojava, kao i na slikovit način idržavaju određene obrazovne sadržaje, znanja, veštine, i postupke koje treba usvojiti , naučiti u tom procesu. Očiglednost treba da olakša razumevanje i suvajanje teorije , da ommoguči dublji – intenzivniji prodor u suštinu problema koji se želi saznati i rešiti, da olakša sistematsko struktuiranje znanja, da znanja učini trajnijim, a nastavu i učenje interesantnijim.

38.Princip odmerenosti (primerenosti) obrazovanja i učenjaPrincip odmerenosti (primerenosti) obrazovanja i učenja osobinama polaznika , izražava stav da sadržaji obrazovanja i učenja , odnosno znanja , veštine i navike koje oni stiču, te način njihove didaktičko – metodičke obrade, treba da budu prilagođeni kako uzrasnim psiho- fizičkim , tako i socijalnim i drugim

individualnim osobinama polaznika. Osnovni problem i zahtev za efikasnu primenu ovog principa u svakoj obrazovnoj situaciji jeste potreba da se odredi , konkretizuje i prilagodi vrsta , količina i način pružanja i saopštavanja informacija, znanja, i umenja svakom učesniku u skladu sa psihofizičkom mogućnostima i radnim potrebama svakog pojednca. Posebno je značajno da se obrati pažnja na

primeni ovog principa u sledećim aktivnostima:- način teorijskog i praktičnog objašnjenja i izlaganja;- Način opšteg pristupa različitim kategorijama obrazovne populacije;- Izrada , primena i korišćenje vaspitno- obrazovnih sredstava i sredstva za neposredno upozorenje, obaveštenje, zabrane, i naredbe u vezi sa rizicima i opasnostima;- Način i postupci provere teorijske i

praktične osposobljenosti različitih učesnika obrazovanja.39.Princip trajnosti znanjaPrincip trajnosti znanja, veština i navika ogleda se u tome da se učenjem, obrazovanjem i nastavom stečena i usvojena znanja učine što trajnijim u svesti čoveka, a u praksi što primenljivijim. Obrazovna praksa je davno pokazala da je neophodno stlano učenje, ponavljanje i vežbanje kako se

21

stečena znanja ne bi zaboravila, i kako bi se formirane veštinei navike održale i učvrstile. Trajnost stečenih znanja zavisi od : kvaliteta učenja i kvaliteta naučenog; od izbora obrazovnih sadržaja, od kvaliteta njihovog programiranja i planiranja u skladu sa didaktičko- metodičkim zahtevima; od načina organizacije i izvođenja obrazovnog procesa , od kvaliteta praćenja i vrednovanja ostvarenih rezultata; od kvaliteta udžbeničke i druge priručne literature.Jednom rečju trajnost znanja i njihova praktična upotrebljivost zavise od ukupnog kvaliteta procesa obrazovanja i učenja.

40.Princip aktivnosti

Princip aktivnosti u učenju i obrazovanju podrazumeva da polaznik – učenik, u nastavno- obrazovnom procesu bude maksimalno misaono aktivan, da do novih znanja dolazi vlastitim intelektualnim naporom.Savremena didaktika razmatra proces nastave sa stanovišta aktivnosti nastavnika (poučavanja) i sa stanovišta aktivnosti učenika (učenja). Uloga nastavnika je da učenicima ’’približi ’’ gradivo, podstiče i usmerava proces učenja; nastavnik ne može da zameni učenika u učenju, ali može da mu pomogne i olakša proces usvajanja i da ga

vežba u tome kako da uspešno i racionalno uči. Ovaj princip ukazuje i na aktivnu ulogu ličnosti učenika u nastavi o povlači njegovu funkciju subjekta, a ne pasivnog učenika u tom procesu. Svesno učenje i aktivno učenje moguće je samo ako onaj ko uči – sazna cilj i značaj delatnosti koje su vezane za učenje i ako ovlada umenjima neophodnim za postizanje određenog cilja, zapravo , ako je osposobljen da upravlja svojim učenjem. Razvijanjem aktivnog odnosa u saznavanju i samostalnosti u sticanju znanja podrazumeva i kontrolu postignutih rezultata nastave i učenja. Radi se o kontroli u dva pravca:

kontroli vlastitih rezultata koju vrše samii učesnici (samokontrola) i kontroli koju vrše nastavnici.Savremena teorija obrazovanja i učenja daje prednost stvaralačkom učenju. Aktivno učenje je u neposrednoj vezi i uslovljenosti sa permanentnim samoobrazovanjem. Permanentno obrazovanje sa permanentnim saoobrazovanjem. Permanentno obrazovanje se prvenstveno ostvaruje putem kontinuiranog samoobrazovanja, što podrazumeva da se polaznici u procesu obrazovanja i učenja osposobljavaju za doživotno samostalno učenje.

41. Princip sistematičnosti i postupnostiPrincip sistematičnosti i postupnosti u obrazovanju i nastavi , nalaže da se znanja usvajaju u određenim naučnim sistemima, te da se taj proces ostvaruje postupno- korak po korak.U savremenoj školi sistematičnost nije samo odgovarajućim pristupom sadržaju obrazovanja, već se odnosi na ceo sistem nastave, na didaktičku artikulaciju svih aspekata nastavnog procesa. To znači da obezbeđivanje naučno- logičkog redosleda usvajanja obrazovnih sadržaja i znanja, obezbeđivanje sadržajne korelacije u

tome,obezbeđivanje veza između starih i novih sadržaja i znanja, razvoj logičkog mišljenja i asocijacija između ranije usvojenih i novih znanja tako i usklađivanja nastavnih postupaka i metoda; organizaciju nastavnog procesa; proveravanje, primenjivanje i ocenjivanje znanja i dr. Da bi se prethodno navedeno moglo što uspešnije ostavriti , nužno je poštovanje načela postupnosti, što znači da se na načelo sistematičnosti nadovezuje načelo didaktičke postupnosti.U nastavno- obrazovnoj praksi nezamenljiva su

Distervegova pravila postupnosti u učenju i nastavi a to su da : da se u procesu učenja i nastave uvek ide od onoga što je učenicima poznatije, ka onome što im je manje poznato; da se ide on onoga što je lakše shvatiti , ka onome što je teže.42.Princip racionalnosti i ekonomičnostiPrincip racionalnosti i ekonomičnosti ima poseban značaj u nastavno- obrazovnom radu koji kao i svaka ljudska delatnost podleže određenim merilima i normativima. Kada je u pitanju obrazovnjae za zaštitu primena ovog principa podrazumeva da

ukupna ulaganja u kadrovima, vremenu, prostoru i druga ulaganja moraju da daju određene efekte u pogledu smanjenja povreda , profesionalnih i drugih oboljenja, invalidnosti i materijalnih gubitaka u radnoj i životnoj sredini.Osnovni zahtev u ostvarivanju principa racionalnosti i ekonomičnosti obrazovno- vaspitnog rada svodi se na to da se sa što manje materijalnog i vremenskog ulaganja postignu što bolji (optimalni) efekti i rezultati,

43.Obrazovni/ andragoški ciklus – pojam i suštinaU razmatranju nastavnih problema obrazovanja za zaštitu

22

, može se u osnovi govoriti o tri grupe pitanja:- izbora sadržaja obrazovanja (planiranje i programiranje);- organizaciji i izvođenju nastave/ obrazovnog procesa;- praćenju i vrednovanju pojedinačne i ukupne efikasnosti nastavno- obrazovnog procesa.Andragoški ciklus u obrazovanju za zaštitu je sistem kontinuiranih ranih postupaka nastavnika i polaznika , kojim se ostavuju ciljevi i zadaci nastave, odnosno obrazovanja u ovoj oblasti. Radi se o postupcima i aktivnostima pripremanja, izvođenja i vrednovanja nastavnog/ obrazovnog procesa. Osnovne faze andragoškog ciklusa su : ispitivanje obrazovnih potreba,

planiranje obrazovnog rada, programiranje obrazovnih sadržaja ,neposredno pripremanje i organizacija obrazovnog procesa, izvođenje- realizacija obrazovnog rada i vrednovanje ostvarenih rezultata.Etape andragoškog ciklusa su međusobno povezane i sulovljene što određuje i uslovljava njihova sadržajna struktura koja je nužno povezana i ostvaruje se u kontinuitetu.

44.Kurikulum i kurikularni procesiIzraz curriculum je latinskog porekla i i

znači ’’tok’’. U američkoj pedagogiji curriculum se koristi krajem 16. i početkom 17. veka, a u evropi 1967. godine. S ’obzirom da se razvoj čoveka tj. Životni tok čoveka odvija u etapama ustanovljeno je da se zakonitosti kurikuluma mogu primeniti i na obrazovnu delatnost. Kurikulum se u obrazovnoj delatnosti može posmatrati na više nivoa: na nivou vaspitno- obrazovnog sistema kao najvišeg nivoa, zatim pojedinih podsistema koji može biti na primer osnovno obrazovanje; obrazovnih programa; pojedinih nastavnih predmeta; tema ili metodskih jedinica. Kurikulum je sadržaj obrazovanja koji je određen nastavnim planom i programom. Zatim dolazi do širenja koncepta kurikuluma

na njegovu primenu odnosno poučavanje. Elementi sturukture kurikuluma su: - ciljevi

učenja;- sadržaji tj

program obrazovanja;

- uslovi učenja ili situacija učenja;

- vrednovanje rezultata učenja.

Kurikularni procesi su:- ispitivanje potreba

čime se utvrđuju ciljevi učenja;

- programiranje čime se oblikuje program;

- priprema spoljnih uslova učenja;

- poučavanje/ učenje čime se optimira učenje;

- formativna i sulativna evaluacija čime se vrednuju obrazovni ishodi i pojedini elementi strukture kurikuluma.

45.Proces programiranja i standardiRazvoj programa u obrazovanju za zaštitu je proces pronalaženja odgovora na ključna pitanja organizacije i realizacije procesa obrazovanja u ovoj oblasti. Rezultat su različiti standardi koji predstavljaju osnovne oslonce i podršku u razvoju i implementaciji programa.Razvoj programa se odvija kroz četiri paralelna i međuzavisna procesa:- specifikacija

rada koja se odnosi na uslove i sadržaje bezbednog rada odnosno kompetencije koje su neohodne za bezbedno obavljanje određenih poslova i zadataka;

- specifikacija učenja-

identifikacija znanja , veština i kompetencija potrebnih za bezbedan rad u zanimanju ili obavljanju posla

- specifikacija uslova i normi koja se odnosi na preciziranje uslova u kojima se realizuje proces obuke i učenja;

- specifikacija evaluacije i ocenjivanja , koja se odnosi na procenu i vrednovanje relevantnosti i uspešnosti samog programa i procenu postignuća u savladavanju programa i određivanje načina i kriterijuma provere naučenog.

46.Didaktička shvatanja o izboru

sadržaja obrazovanja (didaktički materijalizam, formalizam i utilitarizam)Predstavnici teorije didaktičkog materijalizma su zastupali mišljenje da je osnovni zadatak škole i obrazovanja da pojedinac u toku učenja treba da stekne što više znanja da bi bio što više osposobljen za život. Nasuprot ovakvom materijalističkom gomilanju sadržaja obrazovanja suprotstavljaju se takva shvatanja po kojima je mnogo važnije razvijati sposobnosti pojedinaca za učenje tj. Izgrađivanje forme (didaktički formalizam) za kasnije individualne intelektualne aktivnosti i operacije. Treća teorija , didaktički utilitarizam, naglašava formiranje praktičnih

veština, kao i pripremanje za život i budući profesionalni rad (škola rada).Teorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja, čime se treba rukovoditi pri odabiranju sadržaja obrazovanja: davanjem neophodnih znanja ili razvijanjem intelektualnih funkcija i sposobnosti pojedinca, i kakav treba da bude njihov odnos? Da bi jedna ličnost uopšte mogla da se obrazuje neophodno je da stekne određenu količinu i kvalitet znanja da bi se razvile određene sposobnosti za usvajanje novih veština i znanja.

23

24

47.Osnovni problemi u izboru sadržaja obrazovanja za zaštitu

Pored teorijskog opredeljenja i stanovišta , značajni su sledeći momenti u postupku izbora i utvrđivanja sadržaja obrazovanja i vaspitanja: - sadržajna

popudarnost sa obrazovnim i ciljem i zahtevima , a posebno kada je reč o tzv funkcionalnom osposobljavanju ličnosti (osposobljavanje za zaštitu radne i životne sredine).

- Problem metodologije planiranja i programiranja sadržaja obrazovanja za zaštitu- radi se o potrebi naučne zasnovanosti metoda, postupaka i tehnika za prikupljanje i didaktičku obradu naučnih i drugih podataka za utvrđivanje planova i programa obrazovanja;

- Kada je u pitanju obrazovanje i osposobljavanje za zaštitu radi se o dve vrste obrazovnih programa – o nastavnim programima u okviru školskog sistema obrazovanja i o programima osposobljavanja zaposlenih u procesu svakodnevnog rada i života (vanškolsko, neformalno obrazovanje). Postoje znatne razlike ne samo u načinu sastavljanja već i u pogledu

obima i sadržaja ovih programa:

U sistemu školskog (formalnog) obrazovanja programi se sastavljaju od strane ekspertskih grupa za duži vremenski period i veći broj generacija (uglavnom su uopštenog karaktera) Programi osposobljavanja radnika, zemljoradnika i ostalih lica sastavljaju i utvrđuju prema prema konkretnim prilikama i situacijama u određenoj radnoj i životnoj sredini i to uvek sa aspekta uzročno- posledičnih pojava i odnosa opasnosti i štetnosti, posledica i mera zaštite.

48.Obrazovni (nastavni) plan – pojam i elementiPostoje dva osnovna pristupa i modela planova i programa obrazovanja za zaštitu.U klasičnim školskom institucijama (školskom sistemu) javlja se kao nastavni plan koji priprema nastavnik ili grupa stručnjaka, a verifikuje nadležni državni prosvetni organ (Ministarstvo za prosvetu i nauku).Nastavni plan sadrži podatak o stepenu stručnosti odnosno stručnom nazivu i zvanju koje se stiču određenim oblikom obrazovanja kao i druge podatke. Elementi plana su:- tip programa

obrazovanja/ nastave;

- vrsta i broj nastavnih predmeta ;

- ukupni fond sati;- fond sati po

predmetima;

- stutus predmeta;- odnos teorijskog i

praktičnog dela nastave u pogledu vremena;

- način evaluacije i praktičnog dela nastave u pogledu vremena;

- način evaluacije obrazovanja i nastave;

- način ocenjivanja (usmeno, pismeno, praktično);

- verifikacija obrazovanja;

- vrste izvođenja nastave (godišnji, mesečni, dnevni raspored);

- mesto izvođenja nastave;

- raspored nastave;- broj i veličina

grupe;- evidencija o

polaznicima;- kadrovi;- finansijska

sredstva;- pogodnosti za

obrazovanje;- pripremapolaznika

za nastavu.Kada je u pitanju organizacija i izvođenje takvog obrazovnog zadatka čiji je cilj osposobljavanje zaposlenih i drugih lica , tada govorimo o obrazovnom planu i programu ili programima obučavanja. Plan i program obuke ili osposobljavanja sadrži:- sve bitne

odlike nastavnog plana i programa;

- obrazovna materija je drugačije koncipirana i sistematizovana;

- izbor sadržaja je konkretizovan prema konkretnim rizicima i opasnostima u radnoj i životnoj sredini;

- donosi se i usvaja na stručnim i upravnim

organima samih radnih organizacija;

- pri sticanju određenih znanja i sposobnosti ne stiče se poseban stepen stručnosti već se samo vrši osposobljavanje za bezbedan rad i ponašanje u radnoj i životnoj sredini.

Nastavni plan je širi dokument od programa jer sadrži više nastavnih programa u okviru jedne školske institucije ili neke druge obrazovno- vaspitne aktivnosti.49.Obrazovni (nastavni ) program- pojam, vrste i karakteristikeObrazovni ili nastavni program predstavlja konkretizaciju nastavnog/ obrazovnog plana. Osnovni elementi nastavnog programa su : cilj programa, odnosno obrazovanja i nastave, ishodi, opšti zadaci pojedinog nastavnog predmeta odnosno područja ili oblasti znanja i veština, operativni zadaci , nastavne celine, nastavne teme. Nastavne jedinice, didaktičko- metodičko uputstvo za realizaciju programa/ nastave. U oblasti obrazovanja za zaštitu susrećemo se dve vrste obrazovnih programa.1) Jedni se javljaju u

okviru profesionalnog obrazovanja . Sadržaj nastavnog programa (predmeta ) obuhvata onu materiju koja je karakteristična za određenu struku odnosno zanimanje.Osnovna karakteristika ovih programa je da centralno mesto obrazovnog

sadržaja predstavljaju:

a. Znanja, pojmovi i činjenice o opštim (najčešćim) opasnostima i štetnostima i uslovima rada koji postoje u najvećem broju proizvodnih i drugih delatnosti.

b. Upoznavanje neposrednih opasnosti i štetnosti za zanimanje ili radno mesto obično se izvodi kroz profesionalnu praksu učenika kao

i kroz njihovu obuku pri stupanju na rad

2) Kod planiranja i programiranja aktivnosti za osposobljavanje zaposlenih i drugih lica za zaštitu radne i životne sredine, programski sadržaj se javlja jedinstveno i neodvojivo sa svim ostalim elementima plana obrazovanja. To je poseban programski oblik u kome se materija iz

oblasti zaštite radne i životne sredine javlja pod jedinstvenim nazivom kao plan ili samo program osposobljavanja.

Za razliku od sadržaja nastavnih programa u okviru školskih oblika nastave, u programima osposobljavanja za bezbedan rad i zaštitu životne sredine ovaj sadržaj je mnogo kraći i

konkretniji i što je najbitnije, vezuje se za neposredne opasnosti i štetnosti, posledice i mere zaštite u nekoj radnoj i životnoj sredini. Sem toga, u ovim programima materija je najčešće sistematizovana u dva osnovna dela- za teorijsko i praktićno osposobljavanje.

50.Struktura i sadržaj programa osposobljavanja za zaštituObrazovnu materiju zaštite radne i životne sredine čini sve ono što se javlja kao stalna ili povremena problematika u odnosima između čoveka , rada i njegovog životnog okruženja.Izbor i utvrđivanje sadržaja za pojedine oblike i aktivnosti obrazovanja vrši se posebnim didaktičkim postupcima.- osnovna formula

koja nam pomaže da određeni sadržaj izdvojimo iz celokupne šeme stručnog osposobljavanja, jeste formula industrijskog obrazovanja koja glasi : Ma Te Ra Si So.

Prilikom analize i upoznavanja Ma- materijala i njegovih osobina istovremeno se otkrivaju i njegova opasna i štetna delovanja na čoveka; Te- tehnike koriščenja sredstva rada kao i Ra- samih radnih postupaka utvrđuju se naročito opasni radni postupci i određuju adekvatne mere zaštite i načini bezbednog ponašanja radnika; So- u analizi materijalnih i socijalno- ekonomskih uslova i odnosa u radnoj sredini utvrđuju se objektivni i subjektivni fatori nepovoljnih delovanja na fizički, psifički i moralni integritet čoveka kao prirodnog i društvenog bića. Svi ovi a i drugi podaci i činjenice o opasnostima i štetnostima u radnoj i životnoj sredini do kojih se dolazi metodom tzv. pedagoške anallitike rada po sistemu

uzrok- posledica- zaštita (UPZ) predstavljaju zaštitu radne i životne sredine koja se zatim , posebnom sistematizacijom i didaktičkim oblikovanjem i preradom pretvara u obrazovni program. - kako je

materija bezbednosti i zaštiti radne i životne sredine po svojoj složenosti vrlo komleksna , to se za njenu obrazovnu sistematizaciju i izradu obrazovnih programa služimo postupkom određivanja osnovne strukture sadržaja obrazovanja primenom principa opšte- posebno- pojedinačno (OPP).

Opšte tematsko- sadržajna skupina predstavlja osnovna znanja i pojmove u vezi sa zaštitom kao što su : pojam,sadržaj, i značaj zaštite, sistem i organizacija , pojam rizika, opasnosti i štetnosti, posledice i mere zaštite i dr.Posebnu tematsku skupinu predstavlja znanja i činjenice o opštim opasnostima i štetnostima i merama zaštite koje su karakteristične za različite radne i životne sredine kao što su : fizički i hemisjki faktori radne sredine, opasnosti od mehaničkih povreda, električne struje, požara i eksplozija, elementarna nepogoda i dr.Pojedninačno čine neposredne opasnosti i štetnosti i mere zaštite koje se javljaju u okviru konkretnog tehnološkog postupka ili vrste rada, odnosno radne i životne situacije u određenoj sredini.

51.Cilj i zadaci pojedinih delova programa osposobljavanjaPomoću prvog (opšteg) dela programa polaznici upoznaju i stiču osnovna znanja i pojmove o zaštiti radne i životne sredine kao društveno organizovanoj delatnosti.Cilj i zadatak drugog dela programa je da se sa teorijskog i praktičnog aspekta upoznaju osnovne opsanosti i štetnosti koje se najčešće javljaju u određenoj radnoj i životnoj sredini.Sadržaj trećeg dela programa obuhvata materiju o neposrednim opasnostima i štetnostima , posledicama i merama zaštite. Za razliku od prvog i drugog dela , u ovom delu se težište obrazovnog rada sastoji u praktičnom pokazivanju i vežbanju određenih radnih postupaka tako da se ovaj deo osposobljavanja najčešće izvodi putem praktične obuke.U preduzećima gde nema mnogo uslova za aktiviranje određenih rizika, sadržaj programa se obično sistematizuje u dva dela- opšti i posebni (koji istovremeno obuhvata i pojedinačni). Kada se radi o specifičnim oblicima osposobljavanja sadržaj programa se sastoji takođe iz dva dela: opšti (koji je propisan i utvrđen od strane nadležnog minisarstva ili nekog drugog državnog organa ) i posebni (utvrđuju se prema specifičnim uslovima u preduzeću , stambenom objektu, poljoprivrednom

gazdinstvu, prirodnim i terenskim uslovima života i sl).52.Metodološki principi i postupci u programiranju sadržaja obuke za zaštituIzbor i utvrđivanje sadržaja obrazovanja zahteva primenu različitih metoda i postupaka , ali je pri tome uvek prisutan jedan opšti , zajednički, uslov da sadržaj mora da bude u skladu sa ciljevima i zadacima obrazovno- vaspitne aktivnosti i karakterom i sastavom učesnika obrazovanja.Osnovni metodološki principi su:- induktivni i

deduktivni analitičko- sintetički princip;

- princip opšte- posebno- pojedinačno;

- princip uzrok- posledica- mere zaštite;

- formula industrijskog obrazanja- Ma Te Ra Si So.

U okviru I opšteg dela programa su opšta znanja i pojmovi o zaštiti radne i životne sredine. Najčešće su to znanja, pojmovi i činjenice koje su utvđene i definisane u okviru zakonskih propisa, standarda i naučno- teorijskog sistema i koje su već prezentovane u vidu standardnih programskih sadržaja u vezi sa zaštitom na radu, zaštitom od požara ili zaštitom životne sredine.U okviru II posebnog dela su opšte i neposredne opasnosti i štetnosti. Koriste se razne tehnike i instrumenti tzv. pedagoške analitike rada kao što su : analitičko- snimačke liste , neposredno posmatranje, proučavanje

dokumentacije, analiza tehnološkog procesa i postupaka rada, analiza slučajeva, razgovori, intervjui i dr.

53.Programiranje obrazovnih sadržaja prema nivou i radnim funkcijama zaposlenih lica

Sledeća faza u planiranju i

programiranju sadržaja obrazovanja i osposobljavanja za bezbedan rad i zaštitu radne i životne sredine jeste izbor i sastavljanje sadržaja programa prema nivou i radnim i životnim potrebama učesnika obrazovanja.Menadžeri i rukovodeća lica u preduzećima nalaze se u objektivno manje opasnim i štetnim radnim i životnim uslovima ali zato imaju značajnu radnu i

društvenu odgovornost kada je u pitanju bezbednost radne i životne sredine. U praksi se u zavisnosti od konkretnih uslova vrši definitivno modeliranje obrazovnih programa.

54.Instrumenti i tehnike za izbor podataka i programiranje obuke

Izbor podataka za sastavljanje programa obuke vrši se uglavnom na dva načina:- Za I deo programa

sadržaj je propisan i utvrđen od strane nekog nadležnog organa pa ga kao takvog prihvatamo ili ga u određenoj meri redukujemo ;

- Za II deo programa potrebno je da izvršimo određena snimanja analize tj. Da učinimo čitav niz analitičko- induktivnih poptupaka kako bi se došlo do potrebnih podataka za sastavljanje programa.

Najprikladniji instrumenti za snimanje, prikupljanje i analizu podataka o postojećim rizicima, opasnostima i štetnostima u radnoj i životnoj sredini su tzv. analitičko- snimačke li