PSIHOLOGIJA OPAŽANJA

Jasmina Vuksanović

ČEGA SE SEĆATE IZ NAJRANIJEG DETINJSTVA

Živeti – BITI SVESTAN Svest – relacija Realna polazna tačka nastanka

ROĐENDAN?

Realna polazna tačka nastanka - sećanja na najranije događaje

DOGAĐAJ JE JEDINICA ŽIVLJENJA SVEST – polje u kome se događaj javlja i

realizuje A to je nešto što MORA BITI

OPAŽENO Opažanje je elementarni proces

svesti

Od najranijih dana intimni svet percepcije je popunjavan događajima, a oni su ispunjavali i menjali našu svest

Opažanje daje poseban intimni svet svakome, kojeg, opet, svako smatra i zajedničkim svetom sa ostalima

Da li je to tako?

Međutim, dogadjaj može biti sasvim različit u svesti drugih

U dodiru sa umetnošću to je još očiglednije

Tako se stvorio prostor za kritičnost prema sopstvenom opažanju

Drugi izvor kritičnosti su iluzije Čula nas sasvim jasno obaveštavaju o

nečemu što razum odbija kao stvarnost

A kako je onda moguća tako pouzdana nauka i tehnologija?

Opažanje je očigledno i put ka istini A kako je moguće i jedno i drugo? I kako razgraničiti zabludu od istine?

Psihologija opažanja ima svoju posebnu istoriju

Eksperiment

Psihologija i druge discipline

Umetnost ????

Fizički sistem

Biološki sistem

Psihički

sistem

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHOLOGIJE OPAŽANJA:

POGLED UNAZAD

Kako se budilo interesovanje za proces opažanja?

1. Čovek na osnovu iskustva iz svakodnevice ne sumnja u svoje opažanje

2. Suočava se sa iluzijama i problemom kako objasniti da naša čula vide nešto što ne postoji – KOLIKO SU POUZDANA NAŠA ČULA

3. A) problem SVETA – mora postojati neki prauzrok i prasupstanca

4. B) SAZNANJE – podela na vrljivo čulno i pouzdani razum

Anaksimander – napušta svet čulnog iskustva – APEIRON – pramaterija koja se javlja u vidu oformljenih objekata

Demokrit – čulno saznanje je primitivno Platon – čulno saznanje ne vodi ka istini,

razum je viši oblik saznanja u obliku matematičkog mišljenja

DEMOKRIT

Čulno saznanje je površinsko, ali se bez njega ne može doći do istine

Na površini oka – NA ROŽNJAČI - se odslikava sličica predmeta – EIDOLA

Eidola je posledica nematerijalnog izveštavanja predmeta o svom obliku

Ovi oblici se posredstvom vazduha deformišu – zato su podaci iz čula vida uglavnom pouzdani, a iz čula sluha uglavnom nisu

ARISTOTEL

Čovek ima 5 čula Ona nas dobro informišu o okolini Iluzije su posledica pogrešnog baratanja

informacija dobijenih čulima Čula nemaju jednaku saznajnu moć –

čulo dodira je najpouzdanije Predstava – slika koju posedujemo o

objektu i kada objekat nestane Predstava je element mišljenja

DALJI RAZVOJ MISLI O EIDOLI Alhazen (Ibn al Hajtam) smatrao da

oko nije slučajno u obliku lopte Fokus zraka se dobija u centru lopte Mesto prelamanja je očno sočivo –

umanjena slika Još uvek prihvata eidolu Ustanovljava optiku Leonardo –shvatio oko kao mračnu

komoru Mesto prelamanja je staklasto telo

Feliks Plater (kraj XVI v) – mrežnjača oka je receptorni organ

Johan Kepler (početak XVII v) – oko je tamna komora u kojoj se na mrežnjači oka stvara umanjena i obrnuta slika onoga što posmatramo

Oko formira umanjenu i obrnutu sliku onoga što posmatramo

Sledi problem - Do mozga mora da se nekako ispravi i ponovo uveća

Zato je izvesno da slika mora da se transformiše, te u njemu ne egzistira kao slika, već u nekom drugom vidu

Postepeno se formira ideja o transformaciji poruke kroz međučinove operacija.

Važno je to da je centralni efekat opet SLIKA!

Eidola se pomerila potpuno prema unutra – shvata se kao zbivanje u duši nastalo “obradom” kroz nekoliko faza.

Dekart – svi utisci sa različitih čula skupljaju se u tzv opšte čulo (sensus communis) gde se formira ideja o objektu

Locira epifizu kao kraj lanca opažanja i središte duše

Leonardo – crta prvu komoru kao centar

OPAŽANJE DUBINE

Ovaj problem se javlja istovremeno sa otkrićem perspektive u slikarstvu

Leonardo

OPAŽANJE DUBINE

Kad slika na mrežnjači nije trodimenzionalna, onda oko/razum koristi neke znake da bi konstruisalo 3. dimenziju

Dekart je govorio o pokretljivoj epifizi XVI i XVII vek donose veliki zaokret u

nauci Frensis Bekon – saznanje se ne zasniva

samo na čulnom iskustvu, niti samo na razumu

Potrebno je eksperimentisati

Istraživanja idu u 2 koloseka: Medicinska praksa Filosofska tradicija

Džon Lok

Ništa ne može biti u razumu što prethodno nije bilo u čulima

2 kategorije ideja: Senzacije – ideje dobijene preko čula Refleksije – nastale posmatranjem

samog sebe Po stepenu složenosti: Proste – čulne ideje Složene – akcija razuma

Da li se opažanje uči ili je urođeno – Molinoov problem

Vizuelno će razlikovati oblike, ali ih neće prepoznati

XVIII VEK - ASOCIJACIONIZAM

Prva opšta teorija opažanja – teorija kognicije koja nije stav jednog teoretičara, već škola mišljenja

Preuzima model sile gravitacije iz Njutnove fizike

Sila asocijacije deluje na pojedine elemente svesti združujući ih u složene percepte

Atomistički pristup

Imanuel Kant

Čovekov život čine 3 grupe pojava: Saznanja Osećanja Htenja

Govori o jedinstvu akcije i percepcije Percepcija zahteva operacije

organizovanja čulnih podataka, odnosno, u njoj ne dolazi do spontanog spajanja oseta

Veruje da se objekat pruža našim čulima pojavno (fenomen),

Svoje drugo lice čini nesaznajni deo stvari po sebi (noumen)

XIX vek – Gusta Teodor Fehner i početak eksperimentisanja u psihologiji

OGNJENOVIĆ “PSIHOLOGIJA

OPAŽANJA”STR 15 - 46

VIDIMO SE SLEDEĆEG

PETKA