Proporcije arhitektonskih elemenata - Seminarski rad

  • View
    227

  • Download
    10

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad........

Text of Proporcije arhitektonskih elemenata - Seminarski rad

DRZAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Metode i proces projektovanja 1SKOLSKA 2012/2013

Seminarski rad Proporcije arhitektonskih elemenata

Profesor: arh. Branko gllumac

Student: Semir Nokic Broj indeksa: 07-501/10

Sadrzaj:

Proprorcije. 1 Zlatni presek.. 2 Ritam. 3 Akcenat.. 8 Harmonija.. 8 Simetrija.. 10 Bilateralna simetrija. 10 Moderni pokret u arhitekturi 11 Simetrija u stvaralastvu post modernih autora..11 Kritika postmoderne arhitekture.. 12 Zakljucak.. 12 Literatura 13

ProporcijaProporcija je odnos koji postoji izmeu veliine jednog dela povrine prema celoj povrini, kao i odnos dva dela povrine jedan prema drugome. U arhitekturi, umetnosti, dizajnu, u pogledu rasporeda elemenata, kada se kae da postoji dobra proporcija, misli se na to da je svaki element u harmoninom odnosu, u grafikom dizajnu, to bi bio odnos, tj. irina teksta i irina stranice na kojoj je ispisan, plakata i sl. Takoe, podela povrina u tom sluaju trebalo bi da sadri odreenu smisaonu proporciju, kako bi predstavljala skladnu i efektnu celinu. Skladno proporcionisana povrina koju zauzima jedno grafiko reenje ostavlja utisak prijatnosti i dopadljivosti na posmatraa, uglavnom zbog toga to sadri harmoniju i red. Da bi se postigla proporcija koja pozitivno deluje pravilo je da se izbegavaju one dimenzije i odnosi koji su oiti i vidljivi. Kada linijom podelimo povrinu na dva jednaka dela, njihov odnos prema celini je 1:2 - takva proporcija je oigledna i jasna, samim tim nezanimljiva.

Razliite proporcije irine i visine vaza Nejednake podele povrina i prostora smatraju se uspenijim u odnosu 1:3 ili 2:3, to na prvi pogled predstavlja izvesnu teinu vizuelnog zapaanja u odnosu na proporciju 1:2 i upravo zbog toga se vie preporuuje. Mnogo bolja proporcija je odnos 2:5 ili 3:5 (idealne u grafikom dizajnu i aranmanu elemenata) radi stvaranja potrebne proporcije izmeu formata i njegovih elemenata.

1

Zlatni presekPoznat je odnos proporcije 5:8 koji potie iz klasinog zakona o zlatnom preseku, koji je kroz brojne primere iz prirode proveren i usvojen jo u antikoj arhitekturi i umetnosti, a zadrao se i danas kao idealan odnos proporcije u celokupnom dizajnu. Posmatrajui oblike u prirodi, ovek je shvatio da u svemu postoji odreena proporcija i sklad oblika, kako u biljnom, tako i ivotinjskom svetu. Filozofi antike Grke Pitagora i Platon pruili su prve odreene i precizne formulacije i objanjenja o zakonima proporcije na osnovu utvrenog reda iz prirode. U aritmetikom smislu, ovaj princip i zakon se moe izraziti formulom:

U brojanom nizu, proporcija zlatnog preseka moe se izraziti u sledeem odnosu veliina: 5:7:12:19:31:50:81... odnosno, sledea veliina je uvek zbir dve prethodne.

Fibonaijeva spirala spaja lukovima suprotne uglove kvadrata poreanih po pravilima zlatnog preseka

2

Jo jedan odnos proporcije, koji je, iako potie iz antikog perioda, naao svoju primenu u svim oblicima dizajna i umetnosti. Ovaj odnos izraen je u redosledu veliina 3,12,4, to daje zbir 19. Iz ovog redosleda moe se izvui odnos 19:3, 19:4, 19:12, 19:7 (3+4), 19:15 (3+12), itd.

Zlatni presek je zastupljen I u arhitekturi :

RitamRitam je jedan od osnovnih elemenata kompozicije, pravilna smena odreenih istaknutih i poreanih elemenata ili ponavljanje istih

.

Primer ritma u arhitekturi - Muzej arheologije u Vitoriji, panija 3

U arhitekturi, ritam je ponavljanje odreenih elemenata u jednakim razmacima, ponavljanje punog i praznog, ponavljanje prozorskih otvora na fasadi, ponavljanje stubova... U slikarstvu, ritam je ponavljanje odreenih oblika, a osim toga moe biti i igra ponavljanja ili smenjivanja svetlosti i senke, kao i boja. Za ornament je tipino ponavljanje motiva u istom ritmu.

Detalj iz kompozicije 10, Pit Mondrijan U skulpturi, ritam je ponavljanje ili smenjivanje volumena i upljina. Ako bismo poeleli da naemo kljune pojmove, rei kojima bismo pokuali obuhvatiti i izraziti sutinu ovog pojavnog univerzuma i ivota koji u njemu postoji, svakako bi jedna od tih sveobuhvatnih rei, pojmova, opaaja, bila - ritam. Primeujemo ga svuda u vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznajemo ga u strukturi i ustrojstvu ivota, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Uvek u ponavljanju, povratku, napretku, izmeni, u otklonima i priklonima, ritam je sinonim za ivotnost i dinaminost, ali i za postojanost i sigurnost, zbog svoje nesklonosti ka improvizacijama i skretanju sa zacrtanog puta i naina.

Hram Partenon; Akropolj, Atina 4

Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se oitava u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, nainu odabranom da se promena izvri. Promenu i izmenu oseamo kao novi nadraaj koji pohodi naa ula, a o elementima ukljuenim u delatnost koja se, poput kotrljanja po nizbrdici, nezaustavljivo pokree u odreenom trenu naeg uoavanja, od tih elemenata zavisi koja e naa ula biti aktivirana i kakav e se to psihofizioloki proces pokrenuti u nama. Svakako, u procesu formiranja ljudske svesti kljunu je ulogu odigralo prepoznavanje istog naela ritmova unutar tela posmatraa sa onim izvan njega. Disanje i ritam srca, sa svojim uoljivim ritmovima, postaju jo naglaeniji zbog spoljanjih uticaja: straha i uzbuenosti. Sunce se, kao simbol i izvor ivota ritmiki smenjuje sa Mesecom, nakon dana uvek sledi no u beskonanom nizu ponavljanja. Solarni i lunarni ciklini kultovi direktno utiu na koncepte oivljavanja, reinkarnacije ili uskrsnua; seme uvele biljke u sebi krije zaetak novog ivota i eka povoljne uslove. Jedanaestogodinji ritam sunevih pega izrazito utie na prirodna kolebanja biljnog i ivotinjskog sveta nae planete, migracije ivotinja i godova na drveu. Od ritma koraka zavisi kretanje; od brzine ritma tranja zavisi spas pred opasnou ili nagrada lovcu. Od ritmova smo ivotno zavisni.

Analogija ritmova van nas i u nama navela nas je da se njima posebno ponemo baviti. Pokuavamo na njih i svesno uticati, dajemo im ak i drutvene normative: dete ili moda pijana osoba kreui se bez ritma deluju nezgrapno i smeno, dok je usporeni ritam pokreta elegantan i odmeren. Disanje se u stresnim situacijama izvodi u nepravilnim intervalima, pa moemo svesno delovati na isti, usporavanjem i uspostavljanjem pravilne izmene udaha i izdaha u svrhu stabilizacije organizma. Disanje i ritmiki zvukovi, takoe, igraju kljunu ulogu u hipnotikim stanjima i uvoenju u stanje transa; poznata je i upotreba ritmikog bubnjanja i plesa u sline svrhe. ini se da posebno zvuk ima mogunost stvaranja ritmikog obrasca u telu receptora. Rezonanta koja uslovljava spontano titranje jedne ice, podraene talasima titranja susedne, proizvodi i fizioloku reakciju u telu i psihi konzumenta zvunog ritma.

5

Plesovi se time koriste, a i psihologija mase time poneto objanjava: grupacije poput navijaa ili vojnika skandiranjem i ritmiziranjem pesama proizvode oseaj zajednitva i kolektivnu svest. Takt svojom brzinom odreuje efekat koji se eli postii; poznajemo i naziv mar za melodiju (zapravo ritam) koja olakava utilitarni, dug hod. U narodnoj umetnosti, muziki ritam je lako prepoznatljiv, jednako u afrikim bubnjevima, temperamentu flamenka ili treperenju tamburica. Takoe je nezaobilazni deo svakog likovnog narodnog ukrasa i ornament, ponavljajue strukturiran jednostavnim ukrasima, kao i kompleksna arabeska. Vanu ulogu u postizanju skladnosti i ritma izmeu elemenata ima interval (razmak) izmeu pojedinih delova kompozicije. On moe nagovestiti ritmiki niz dogaaja, ali i zastoj ili predah u oekivanju novog dogaaja. Interval moe biti u odreenoj proporciji sa elementima koji se ponavljaju, ime se dobija lepa i harmoninija kompozicija. Ritam moe biti monoton ili uzbuujui. Istraujui ritmove neemo zaobii ni vizuelne. Drvored, ograda ili niz prozora podleu istoj kategorizaciji kao i ritmovi zvuka i pokreta.

Viktor Vasareli, "Harom" Pogledajmo sliku, Viktor Vasareli (Victor Vasarely) je oigledno uzeo ritam kao osnovu svojih varijacija, i kroz mnotvo deformacija stvorio privid elastine povrine na koju su baeni, ili podmetnuti vrsti objekti koji su napeli povrinu na razliite naine. Ritam je uinjen izrazito vidljivim alternacijom raznobojnih krugova u kvadratima, koji putuju prema deformaciji oblika i veliine.

6

Moris Eer "Circle Limit" Umesto zakljuka, prisetimo se izjave umetnika Morisa Kornelija Eera (1898 1972): Ono to mi je lepo elim da se ponovi, opet i opet. To je ritam.

AkcenatAkcenatovanjem se u dizajnu istiu pojedini delovi reenja i njegovi elementi. To se postie na razne naine - jakim tonovima, kontrastom, debljinom linije, veliinom, oblikom, itd.

Gledajui naslovnu stranicu odreenog asopisa uvek moete primetiti delove koji su u toj kompoziciji istaknutiji, odnosno akcentovaniji, poput naslova ili udarne vesti kojom se privlai panja potencijalnog kupca.

7

HarmonijaKad ujemo da je neto harmonino, obino prvo pomislimo na muziku. Harmonina muzika prija uima i sluajui je uivamo u oseanjima koje nam budi. Harmonina muzika sastavljena je iz nota koje su skladno povezane u celinu, slaui se jedne sa drugom i zasebno i u celosti, ime je dobijena harmonija u melodiji. Ista stvar vai i za umetnost i dizajn. Harmonija znai spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridrueni jedan drugom u skupove koji su slini po nekom svojstvu. Ona predstavlja sreivanje optike harmonije unutar svakog likovnog ili grafikog prostora. Harmonija stoji na pola puta izmeu kontrasta i monotonije. Elementi u svojoj slinosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

Neto harmonino deluje staloeno, mirno, oputeno. U Otsvaldovom krugu susedne boje su uvek harmonine. Elementi mogu biti slini po obliku, veliini, boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama.

Harmonija se ispoljava na vie naina i to kao: Harmonija slinosti je usaglaavanje slinih elementa po obliku.