Proporcije arhitektonskih elemenata - Seminarski rad

  • Published on
    08-Aug-2015

  • View
    208

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Seminarski rad........

Transcript

<p>DRZAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU</p> <p>Metode i proces projektovanja 1SKOLSKA 2012/2013</p> <p>Seminarski rad Proporcije arhitektonskih elemenata</p> <p>Profesor: arh. Branko gllumac</p> <p>Student: Semir Nokic Broj indeksa: 07-501/10</p> <p>Sadrzaj:</p> <p>Proprorcije. 1 Zlatni presek.. 2 Ritam. 3 Akcenat.. 8 Harmonija.. 8 Simetrija.. 10 Bilateralna simetrija. 10 Moderni pokret u arhitekturi 11 Simetrija u stvaralastvu post modernih autora..11 Kritika postmoderne arhitekture.. 12 Zakljucak.. 12 Literatura 13</p> <p>ProporcijaProporcija je odnos koji postoji izmeu veliine jednog dela povrine prema celoj povrini, kao i odnos dva dela povrine jedan prema drugome. U arhitekturi, umetnosti, dizajnu, u pogledu rasporeda elemenata, kada se kae da postoji dobra proporcija, misli se na to da je svaki element u harmoninom odnosu, u grafikom dizajnu, to bi bio odnos, tj. irina teksta i irina stranice na kojoj je ispisan, plakata i sl. Takoe, podela povrina u tom sluaju trebalo bi da sadri odreenu smisaonu proporciju, kako bi predstavljala skladnu i efektnu celinu. Skladno proporcionisana povrina koju zauzima jedno grafiko reenje ostavlja utisak prijatnosti i dopadljivosti na posmatraa, uglavnom zbog toga to sadri harmoniju i red. Da bi se postigla proporcija koja pozitivno deluje pravilo je da se izbegavaju one dimenzije i odnosi koji su oiti i vidljivi. Kada linijom podelimo povrinu na dva jednaka dela, njihov odnos prema celini je 1:2 - takva proporcija je oigledna i jasna, samim tim nezanimljiva.</p> <p>Razliite proporcije irine i visine vaza Nejednake podele povrina i prostora smatraju se uspenijim u odnosu 1:3 ili 2:3, to na prvi pogled predstavlja izvesnu teinu vizuelnog zapaanja u odnosu na proporciju 1:2 i upravo zbog toga se vie preporuuje. Mnogo bolja proporcija je odnos 2:5 ili 3:5 (idealne u grafikom dizajnu i aranmanu elemenata) radi stvaranja potrebne proporcije izmeu formata i njegovih elemenata.</p> <p>1</p> <p>Zlatni presekPoznat je odnos proporcije 5:8 koji potie iz klasinog zakona o zlatnom preseku, koji je kroz brojne primere iz prirode proveren i usvojen jo u antikoj arhitekturi i umetnosti, a zadrao se i danas kao idealan odnos proporcije u celokupnom dizajnu. Posmatrajui oblike u prirodi, ovek je shvatio da u svemu postoji odreena proporcija i sklad oblika, kako u biljnom, tako i ivotinjskom svetu. Filozofi antike Grke Pitagora i Platon pruili su prve odreene i precizne formulacije i objanjenja o zakonima proporcije na osnovu utvrenog reda iz prirode. U aritmetikom smislu, ovaj princip i zakon se moe izraziti formulom:</p> <p>U brojanom nizu, proporcija zlatnog preseka moe se izraziti u sledeem odnosu veliina: 5:7:12:19:31:50:81... odnosno, sledea veliina je uvek zbir dve prethodne.</p> <p>Fibonaijeva spirala spaja lukovima suprotne uglove kvadrata poreanih po pravilima zlatnog preseka</p> <p>2</p> <p>Jo jedan odnos proporcije, koji je, iako potie iz antikog perioda, naao svoju primenu u svim oblicima dizajna i umetnosti. Ovaj odnos izraen je u redosledu veliina 3,12,4, to daje zbir 19. Iz ovog redosleda moe se izvui odnos 19:3, 19:4, 19:12, 19:7 (3+4), 19:15 (3+12), itd.</p> <p>Zlatni presek je zastupljen I u arhitekturi :</p> <p>RitamRitam je jedan od osnovnih elemenata kompozicije, pravilna smena odreenih istaknutih i poreanih elemenata ili ponavljanje istih</p> <p>.</p> <p>Primer ritma u arhitekturi - Muzej arheologije u Vitoriji, panija 3</p> <p>U arhitekturi, ritam je ponavljanje odreenih elemenata u jednakim razmacima, ponavljanje punog i praznog, ponavljanje prozorskih otvora na fasadi, ponavljanje stubova... U slikarstvu, ritam je ponavljanje odreenih oblika, a osim toga moe biti i igra ponavljanja ili smenjivanja svetlosti i senke, kao i boja. Za ornament je tipino ponavljanje motiva u istom ritmu.</p> <p>Detalj iz kompozicije 10, Pit Mondrijan U skulpturi, ritam je ponavljanje ili smenjivanje volumena i upljina. Ako bismo poeleli da naemo kljune pojmove, rei kojima bismo pokuali obuhvatiti i izraziti sutinu ovog pojavnog univerzuma i ivota koji u njemu postoji, svakako bi jedna od tih sveobuhvatnih rei, pojmova, opaaja, bila - ritam. Primeujemo ga svuda u vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznajemo ga u strukturi i ustrojstvu ivota, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Uvek u ponavljanju, povratku, napretku, izmeni, u otklonima i priklonima, ritam je sinonim za ivotnost i dinaminost, ali i za postojanost i sigurnost, zbog svoje nesklonosti ka improvizacijama i skretanju sa zacrtanog puta i naina.</p> <p>Hram Partenon; Akropolj, Atina 4</p> <p>Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se oitava u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, nainu odabranom da se promena izvri. Promenu i izmenu oseamo kao novi nadraaj koji pohodi naa ula, a o elementima ukljuenim u delatnost koja se, poput kotrljanja po nizbrdici, nezaustavljivo pokree u odreenom trenu naeg uoavanja, od tih elemenata zavisi koja e naa ula biti aktivirana i kakav e se to psihofizioloki proces pokrenuti u nama. Svakako, u procesu formiranja ljudske svesti kljunu je ulogu odigralo prepoznavanje istog naela ritmova unutar tela posmatraa sa onim izvan njega. Disanje i ritam srca, sa svojim uoljivim ritmovima, postaju jo naglaeniji zbog spoljanjih uticaja: straha i uzbuenosti. Sunce se, kao simbol i izvor ivota ritmiki smenjuje sa Mesecom, nakon dana uvek sledi no u beskonanom nizu ponavljanja. Solarni i lunarni ciklini kultovi direktno utiu na koncepte oivljavanja, reinkarnacije ili uskrsnua; seme uvele biljke u sebi krije zaetak novog ivota i eka povoljne uslove. Jedanaestogodinji ritam sunevih pega izrazito utie na prirodna kolebanja biljnog i ivotinjskog sveta nae planete, migracije ivotinja i godova na drveu. Od ritma koraka zavisi kretanje; od brzine ritma tranja zavisi spas pred opasnou ili nagrada lovcu. Od ritmova smo ivotno zavisni.</p> <p>Analogija ritmova van nas i u nama navela nas je da se njima posebno ponemo baviti. Pokuavamo na njih i svesno uticati, dajemo im ak i drutvene normative: dete ili moda pijana osoba kreui se bez ritma deluju nezgrapno i smeno, dok je usporeni ritam pokreta elegantan i odmeren. Disanje se u stresnim situacijama izvodi u nepravilnim intervalima, pa moemo svesno delovati na isti, usporavanjem i uspostavljanjem pravilne izmene udaha i izdaha u svrhu stabilizacije organizma. Disanje i ritmiki zvukovi, takoe, igraju kljunu ulogu u hipnotikim stanjima i uvoenju u stanje transa; poznata je i upotreba ritmikog bubnjanja i plesa u sline svrhe. ini se da posebno zvuk ima mogunost stvaranja ritmikog obrasca u telu receptora. Rezonanta koja uslovljava spontano titranje jedne ice, podraene talasima titranja susedne, proizvodi i fizioloku reakciju u telu i psihi konzumenta zvunog ritma.</p> <p>5</p> <p>Plesovi se time koriste, a i psihologija mase time poneto objanjava: grupacije poput navijaa ili vojnika skandiranjem i ritmiziranjem pesama proizvode oseaj zajednitva i kolektivnu svest. Takt svojom brzinom odreuje efekat koji se eli postii; poznajemo i naziv mar za melodiju (zapravo ritam) koja olakava utilitarni, dug hod. U narodnoj umetnosti, muziki ritam je lako prepoznatljiv, jednako u afrikim bubnjevima, temperamentu flamenka ili treperenju tamburica. Takoe je nezaobilazni deo svakog likovnog narodnog ukrasa i ornament, ponavljajue strukturiran jednostavnim ukrasima, kao i kompleksna arabeska. Vanu ulogu u postizanju skladnosti i ritma izmeu elemenata ima interval (razmak) izmeu pojedinih delova kompozicije. On moe nagovestiti ritmiki niz dogaaja, ali i zastoj ili predah u oekivanju novog dogaaja. Interval moe biti u odreenoj proporciji sa elementima koji se ponavljaju, ime se dobija lepa i harmoninija kompozicija. Ritam moe biti monoton ili uzbuujui. Istraujui ritmove neemo zaobii ni vizuelne. Drvored, ograda ili niz prozora podleu istoj kategorizaciji kao i ritmovi zvuka i pokreta.</p> <p>Viktor Vasareli, "Harom" Pogledajmo sliku, Viktor Vasareli (Victor Vasarely) je oigledno uzeo ritam kao osnovu svojih varijacija, i kroz mnotvo deformacija stvorio privid elastine povrine na koju su baeni, ili podmetnuti vrsti objekti koji su napeli povrinu na razliite naine. Ritam je uinjen izrazito vidljivim alternacijom raznobojnih krugova u kvadratima, koji putuju prema deformaciji oblika i veliine.</p> <p>6</p> <p>Moris Eer "Circle Limit" Umesto zakljuka, prisetimo se izjave umetnika Morisa Kornelija Eera (1898 1972): Ono to mi je lepo elim da se ponovi, opet i opet. To je ritam.</p> <p>AkcenatAkcenatovanjem se u dizajnu istiu pojedini delovi reenja i njegovi elementi. To se postie na razne naine - jakim tonovima, kontrastom, debljinom linije, veliinom, oblikom, itd.</p> <p>Gledajui naslovnu stranicu odreenog asopisa uvek moete primetiti delove koji su u toj kompoziciji istaknutiji, odnosno akcentovaniji, poput naslova ili udarne vesti kojom se privlai panja potencijalnog kupca.</p> <p>7</p> <p>HarmonijaKad ujemo da je neto harmonino, obino prvo pomislimo na muziku. Harmonina muzika prija uima i sluajui je uivamo u oseanjima koje nam budi. Harmonina muzika sastavljena je iz nota koje su skladno povezane u celinu, slaui se jedne sa drugom i zasebno i u celosti, ime je dobijena harmonija u melodiji. Ista stvar vai i za umetnost i dizajn. Harmonija znai spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridrueni jedan drugom u skupove koji su slini po nekom svojstvu. Ona predstavlja sreivanje optike harmonije unutar svakog likovnog ili grafikog prostora. Harmonija stoji na pola puta izmeu kontrasta i monotonije. Elementi u svojoj slinosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).</p> <p>Neto harmonino deluje staloeno, mirno, oputeno. U Otsvaldovom krugu susedne boje su uvek harmonine. Elementi mogu biti slini po obliku, veliini, boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama.</p> <p>Harmonija se ispoljava na vie naina i to kao: Harmonija slinosti je usaglaavanje slinih elementa po obliku. Pulsiranje tih slinih oblika obezbeuje se ritminom izmenom njihovih veliina i boja.</p> <p>8</p> <p>Moris Eer - "Day and Night" Harmonija funkcije je usaglaavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji razliiti. Zajedniko im je da slue istoj funkciji. Harmonija simbola je usaglaavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji, formi i svrsi razliiti, ali u duhovnom i apstraktnom smislu grade smiljenu celinu.</p> <p>Simetrija u nauci i umetnosti predstavlja veoma iroku oblast u okviru koje je mogue izdvojiti odreene teme od posebnog interesovanja za arhitekturu. Tema simetrije istovremeno predstavlja i odlian uvod u razmatranje njene savremene interpretacije, jer ona igra jednu od kljunih uloga u kristalisanju principa postmoderne arhitekture druge polovine XX veka. Tema bilateralne simetrija u postmodernoj arhitekuri obrauje se prvenstveno kroz simetriju trodimenzionalnih struktura, odnosno sagledavanje statike simetrije kroz analizu klasinih konstrukcionih principa u arhitekturi i njihovoj ponovnoj interpretaciji. Simetrija, moe se rei, predstavlja jedan od najjasnijih pokazatelja da su mnoge dimenzije istorije arhitekture savremene.</p> <p>9</p> <p>Simetrija, pojam i znaenjeOpte je poznata injenica da je vizuelna komunikacija univerzalan, najdominantniji i najstariji vid ljudske komunikacije, od doba praistorije pa sve do danas. S druge strane, teorija i pragma ili ti pisana re i vetina graenja dva su nedeljiva aspekta arhitektonskog stvaralatva. Tek iz njihovog paljivog uravnoteenog odnosa nastaje veliko umetniko ostvarenje. (Perovi, 2009, 3) Drugim reima, arhitektonska teorija daje istrukcije i objanjenja kako se arhitektura moe ostvariti i time odreuje principe projektovanja. Tema simetrinosti u arhitekturi vraa nas na simetriju kao univerzalni, organizacioni princip vizuelizacije umetnikog dela, kroz egzaktnost zakona konstrukcije ritma i harmonije. Simetrija je re koja ima vie znaenja, javlja se u razliitim disciplinama kroz istoriju i uvek je bila u direktnoj vezi sa najvanijim pojmovima kojima se objanjava arhitektonsko stvaralatvo. Kada govori o znaenju pojma simetrija, Jadrein-Mili istie da postoje dva razliita oblika znaenja. Prvo predstavlja simetriju kao saglasnost u veliini, obliku i rasporedu delova sa razliitih strane jedne ravni, linije ili take, na takav nain da svaki deo na jednoj strani ima svog para na drugoj. Drugo znaenje pojma najee podrazumeva simetruju kao pravi ili prikladan meusobni odnos delova jednog tela ili celine. (Jadrein-Mili, 2008, 87) Meutim, u savremenom tumaenju pojma, simetija je izgubila svoje tradicionlno (u ovom sluaju drugo) znaenje. Tako danas, simetrija prvenstveno oznaava da su polovine kompozicije jedna drugoj slika u ogledaju, to je zapravo znaenje pojma bilateralna simetrija.</p> <p>Bilateralna simetrijaKim Vilijams (Kim Williams) definie sedam vrsta simetrije u arhitekturi. (Williams, 1998) Meutim, treba istai da je bilateralna simetrija jedan od najeih oblika simetrije u arhitekturi i moe se nai u svim kulturama i svim epohama. Ona se dovodi u vezu sa idejom o geometrinosti oblika, pojavom reda i povezanosti sa prirodom. Jadrein-Mili navodi da popularnost i tenja ka bilateralnoj simetriji je verovatno izraz ovekovog iskustva iz prirode, a posebno iz sopstvenog tela. Kako se u mnogim kulturama veruje da je bog stvorio oveka po sopstvenoj slici, tako je i arhitektura verovatno nastala po uzoru na sliku oveka. (Jadrein-Mili, 2008, 88) Ova antropomorfnost simetrije graevina zapravo predstavlja koordiniranu definiciju, oblik projekcije i refleksivnosti oveka na arhitektonsko delo. Pored toga, ne treba gubiti iz vida da graevine komponovane uz pomo bilateralne simetrije predstavljaju najednostavnije i najoiglednije primere primene zakonitosti ravnotee.1 (JadreinMili, 2008, 89)</p> <p>10</p> <p>Moderni pokret u arhitekturiLjudski oseaj vremena podrazumeva svest o trajanju, a takoe i razlikama izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti. (Kurtovi-Foli, 2001, 11) Meutim, hronoloki gledano, posle Drugog svetskog rata u Zapadnom svetu moderni pokert u arhitekturi dominira. On u potpunosti negira istorinost, opovrgava naslee arhitekture i poznate arhitektonske terminologije. Jadrein-Mili zastupa stav da moderni pokret u arhitekturi 20. veka nikada nije ustanovio dosledan skup preciznih principa projektovanja, verovatno zato to nikada nije ni bio jedna konzistenta ideologija. (Jadrein-Mili, 2008, 96) S druge strane, Perovi tvrdi da stvaranje modernog pokreta, ne samo u arhitekturi, ve uopte, bio je sloen proces brojnih paralelnih aktivnosti, lomova, preklapanja, neoekivanih obrta, zastranjivanja i skokova, jo nedovoljno prouenih; proces obeleen pionirskim idejama, dinovskim linostima i velikim zabluda. (Perovi, 2009, 6) Ovakav stav progresistiki nastojenih arhitekata moderna nije nita drugo do sveobuhvatni anahronizam, jer niti je kulturoloki, niti kontekstualno uslovljen, a posledice ovakvog pristupa bie ubrzo poznate svima.</p> <p>Simetrija u stvaralatvu posmodernih autoraNaspram ovih `velikih zabluda` modernizma i razliitih avangardnih pokreta u kojima je simetrinost potpuno odbaena ili degradirana, pojavljuju se autori postmoderne arhitekture koji zauzimaju, sveobuhvatno i...</p>