Prolaz

Džastin Kronin

PreveoGoran Skrobonja

Prvi tom

4 5

Copyright © 2010 by Justin CroninTranslation copyright © 2010 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Justin CroninThe Passage

Mo joj de ci.Bez ru žnih sno va.

6 7

Kad vi djeh ka ko Vri je me iz na la ziOkrut nom ru kom bo ga tim i dav nimLje ti ma po nos, gor de ku le zga ziI zu bom zglo da nat pis plo čam’ slav nim;Ocean glad ni ka da gle dam ka ko,Oba la car stva o pro pa sti ra di,I ka ko kop no mo re svla da la ko,Gra de ći ru ši i ru še ći gra di;A stal nost sa ma ko pa pro past svo ju,Pro pa sti mi so po pa de i me ne –– Vri je me će doć i otet lju bav mo ju.

Vi li jem Šek spirSo net 64*

* Prema: Viljem Šekspir, Poeme i soneti, preveo Danko Anđelinović, Kul­tura, 1966. (Prim. prev.)

8

I

najgorI san na svetu

5–1 g. p. v. e.

Put u smrt dug je marš na kom su se is pre­či la sva mo gu ća zla, a sr ce ma lo­po ma­lo sla bi sa sva kim no vim uža som, ko sti se bu ne sa sva kim ko ra kom, um i sam po či nje ogor če no da se opi re, ali če mu? Ba ri je re pa da ju jed na po jed na, i pre kri­va njem oči ju ni ka ko se ne mo že oda gna ti kra jo lik pro pa sti, ni ti pri zo ri ta mo po či­nje nih zlo či na.

KE TRIN EN POR TER,Ble di konj, ble di ja hač

10 11

Pre ne go što je po sta la De voj ka Ni ot ku da – Ona Ko ja Je Do pu to­va la, Pr va, Po sled nja i Je di na, ko ja je ži ve la hi lja du go di na – bi la je obič na de voj či ca u Ajo vi po ime nu Ej mi. Ej mi Har per Be la fon te.

Na dan ka da je Ej mi ro đe na, nje na ma ti Dža net ima la je de vet­na est go di na. Dža net je svo joj be bi na de nu la ime Ej mi po sop stve­noj maj ci, ko ja je umr la kad je Dža net bi la ma la, a sred nje ime Har per da la joj je po Har per Li, že ni ko ja je na pi sa la Ubi ti pti cu ru ga li cu, Dža ne ti nu omi lje nu knji gu – isti ne ra di, je di nu knji gu ko ju je us pe la da pro či ta do kra ja u sred njoj ško li. Mo gla joj je da ti ime Ska ut, po de voj či ci iz pri če, za to što je že le la da nje na kćer ki ca od ra ste baš ta kva, ži la va, za bav na i mu dra, ona ko ka ko to sa ma Dža net ni ka da ni je bi la. Ali Ska ut je bi lo ime za de ča ka i ni je že le la da nje na kćer ka ce log ži vo ta mo ra svi ma da ob ja šnja va nje go vo po re klo.

Ej min otac bio je čo vek ko ji je jed nog da na ušao u re sto ran gde je Dža net ra di la kao kel ne ri ca otkad je na vr ši la še sna e stu, u ka fa nu ko ju su pro zva li Ku ti ja za to što je ta ko i iz gle da la: kao ve li ka hro mi ra na ku ti ja za ci pe le kraj se o skog pu ta, sa za le đem od ku ku ru zi šta i nji va pa su lja, ta ko da ki lo me tri ma una o ko lo ni je bi lo ni če ga osim sa mo u slu žne pe ri o ni ce za ko la, od onih gde mo ra te

jedan

Džastin Kronin12 Prolaz – Prvi tom 13

ni se bi. Išla je na ul tra zvuk u bol ni cu u Se dar Fol su i upi ta la že nu, go spo đu u cvet nom rad nom man ti lu ko ja je pre la zi la pla stič nom lo pa ti com pre ko Dža ne ti nog sto ma ka, ra za zna je li pol; ali že na se na sme ja la, za gle da na u sli ke Dža ne ti ne be be na ekra nu, be be ko ja je spa va la u njoj, i re kla: Du šo, ova je be ba sti dlji vi ca. Po ne kad se vi di, po ne kad ne, a ov de je ovo dru go po sre di. I ta ko Dža net ni je zna la, i za klju či la je da joj to ni ma lo ne sme ta, a po što su ona i otac is pra zni li so bu nje nog bra ta i ski nu li nje go ve sta re za sta vi ce i po ste re – Ho se Kan se ko, mu zič ka gru pa po ime nu Ki ler pik nik, de voj ke ko je su re kla mi ra le „bad“ – i vi de li ko li ko su zi do vi iz ble­de li i olju spa ni, omala li su so bu u bo ju na či joj je kon zer vi pi sa lo ime „Vre me sne va nja“, ko ja je ne ka ko bi la isto vre me no i ru ži ča­sta i pla va – ta ko da od go va ra be bi šta god da bu de. Njen otac je po ivi ci ta va ni ce po le pio ta pe te s mo ti vom pat ke ko ja se brč ka u lo kvi i oči stio sta ru sto li cu za lju lja nje od ja vo ro vog dr ve ta ko ju je pro na šao na auk ci ji, ta ko da Dža net ima gde da se di i dr ži be bu kad je bu de do ne la ku ći.

Be ba je sti gla u le to, de voj či ca ko ju je že le la, i do bi la je ime Ej mi Har per Be la fon te; či ni lo se da ne ma svr he da joj na de ne pre zi me Rej nolds, pre zi me čo ve ka ko ga Dža net ve ro vat no ni ka da vi še ne će vi de ti i ko ga, sad po što je Ej mi tu, ni je vi še ni že le la da vi di. A od pre zi me na Be la fon te bo ljeg ni je mo glo bi ti. Ono je zna či lo „le pa fon ta na“, i Ej mi je upra vo to i bi la. Dža net ju je hra ni la, lju lja la i pre po vi ja la, a kad bi Ej mi za pla ka la usred no ći za to što je mo kra, glad na ili joj se ne do pa da mrak, Dža net bi se ote tu ra la hod ni kom u nje nu so bu, ko ji god da je sit ni sat i ko li ko god bi la umor na od ra da u Ku ti ji, da je uzme i ka že joj ka ko je ona tu, ka ko će uvek bi ti tu, sa mo za pla či i ja ću do tr ča ti, to je naš do go vor, tvoj i moj, dok je sve ta i ve ka, mo ja ma la Ej mi Har per Be la fon te. I dr ža la bi je i lju lja la sve dok zo ra ne za ru di iza ro let ni i ne za ču je se pe sma pti ca na po lju, na gra na ma dr ve ća.

On da je Ej mi na pu ni la tri go di ne, a Dža net je osta la sa ma. Otac joj je umro, ka ko su joj ka za li, od sr ča nog uda ra, ili mo žda od ka pi.

da uba ci te nov či će u ma ši nu i sve sa mi od ra di te. Taj čo vek, ko ji se zvao Bil Rej nolds, pro da vao je kom baj ne i že te li ce, te ve li ke stva ri, i bio je slat ko re či vac ko ji je go vo rio Dža net dok mu je ona si pa la ka fu, a on da ka sni je iz no va i iz no va, ko li ko je le pa, ka ko mu se do pa da ju nje na ko sa cr na kao ugalj, ke ste nja ste oči i ta na ni ruč ni zglo bo vi, go vo rio je to ta ko da se či ni lo kao da za i sta to i mi sli, ne kao de ča ci u ško li, ko ji go vo re kao da su re či tek ne što što se mo ra us put ka za ti ka ko bi ih pu sti la da joj ra de što im se svi di. On je imao ve li ki auto, no vi pon ti jak, sa kon trol nom ta blom ko ja je sve tlu ca la kao sve mir ski brod i ko žnim se di šti ma kre ma stim kao ma slac. Mo gla bi da vo li tog čo ve ka, po mi sli la je, da ga stvar no i istin ski vo li. Ali on je u gra du ostao sa mo ne ko li ko da na, a on da oti šao svo jim pu tem. Ka da je re kla ocu šta se do go di lo, ka zao je da že li da ga po tra ži i na te ra ga da pri hva ti od go vor nost za ono što je ura dio. Ali Dža net je zna la, a ni je re kla, da je Bil Rej nolds ože njen, ože njen mu ška rac; po ro di ca mu je bi la u Lin kol nu, skroz ta mo u Ne bra sci. Čak joj je po ka zao i sli ke svo je de ce u nov ča ni ku, dva de ča či ća u dresovima za bez bol, Bo bi i Bi li. I za to, ko li ko god je pu ta njen otac pi tao ko joj je to ura dio, ni je mu od go va ra la. Ni je mu re kla ni ka ko se taj čo vek zvao.

I isti ni za vo lju, sve to joj ni ma lo ni je sme ta lo, ne za i sta: ni trud no ća, ko ju je la ko iz ne la sve do kra ja, ni ti sam po ro đaj, ko ji je bio ga dan ali brz, ni ti, po go to vo, to što je do bi la be bu, svo ju ma le nu Ej mi. Da bi po ka zao Dža net ka ko je od lu čio da joj opro sti, otac je sta ru so bu nje nog bra ta pre u re dio u deč ju, spu stio sta ru ko lev ku s ta va na, onu u ko joj je sa ma Dža net spa va la pre mno go go di na; oti šao je sa Dža net, po sled njeg me se ca pre Ej mi nog do la­ska, u Vol mart da iza be ru ne ke stva ri ko je će joj za tre ba ti, kao što su pi ža mi ce, pla stič na ka di ca i mu zič ka vr te ška na na vi ja nje što se ka či iz nad ko lev ke. Pro či tao je knji gu u ko joj je pi sa lo da su be ba ma po treb ne ta kve stva ri, pred me ti u ko je će gle da ti ka ko bi im se ma le ni mo zak uklju čio i pro ra dio ka ko va lja. Dža net je od sa mog po čet ka o be bi mi sli la kao o „njoj“, za to što je od sr ca že le la de voj či cu, ali zna la je da ta ko ne što ne go vo riš ni kom, čak

Džastin Kronin14 Prolaz – Prvi tom 15

Us pra vio se na sto li ci. – E pa, baš to ra dim. Evo, sad.– Imam ov de po sla, zar ne vi diš? Ne mo gu ova ko da raz go va ram

s to bom. Mo raš ne što da na ru čiš.– Do bro – od go vo rio je, ali ni je po gle dao u je lov nik na zi du,

jer ni je ski dao oka s nje. – Uze ću či zbur ger. Či zbur ger i ko ka­ko lu.Dok je za pi si va la po rudž bi nu i dok joj se mu ti lo pred oči ma,

shva ti la je da je za pla ka la. Ose ća la se kao da ni je spa va la me sec da na, go di nu. Te ret nje ne is cr plje no sti dr žao se sa mo na ma ju­šnom ive ru vo lje. Ne ka da dav no je že le la da ura di ne što od svog ži vo ta – mo žda da bu de fri zer ka, pri ba vi di plo mu, otvo ri ma li sa lon, pre se li se u ne ki pra vi grad, po put Či ka ga ili De Moj na, da iz naj mi stan, stek ne pri ja te lje. Od u vek je u gla vi ima la sli ku se be ka ko se di u ne kom re sto ra nu, ka fi ću, ali fi nom; je sen je, na po lju je hlad no, a ona je sa ma za sto lom kraj pro zo ra i či ta knji gu. Na sto lu joj se pu ši šo lja ča ja. Dig ne po gled pre ma pro zo ru i vi di lju­de na uli ci gra da u ko jem se na la zi, ka ko žu re ta mo­amo u te škim ka pu ti ma i sa še ši ri ma, a on da ta mo ugle da i sop stve no li ce, u od ra zu, pre ko sli ke svih tih lju di na po lju. Ali dok je ov de sta ja la, te za mi sli kao da su pri pa da le ne koj sa svim dru goj oso bi. Sa da je tu bi la Ej mi, stal no bo le sna od pre hla de ili sto mač ne za ra ze iz bed nog ob da ni šta u ko me je pro vo di la da ne dok je Dža net ra di la u Ku ti ji, a otac joj je umro tek ta ko, br zo kao da je pro pao kroz ne ka vra tan ca na po vr ši ni ze mlje, a Bil Rej nolds je se deo za sto lom kao da je ma lo čas iza šao na se kund, a ne na če ti ri go di ne.

– Za što mi ovo ra diš?Du go ju je gle dao u oči, a on da joj do dir nuo na dla ni cu. – Da

se vi di mo ka sni je? Mo lim te.Na kra ju je za vr šio u ku ći sa njom i Ej mi. Ni je ume la da ka že

je li ga to ona po zva la, ili se na pro sto ne ka ko do go di lo. Ka ko god bi lo, sme sta je zbog to ga za ža li la. Taj Bil Rej nolds, ko je on za pra­vo? Osta vio je svo ju že nu i si no ve Bo bi ja i Bi li ja u dresovima za bez bol, sve je to osta vio za so bom u Ne bra sci. Pon ti ja ka vi še ni je bi lo, a ni je imao ni po sao; i s tim je bi lo go to vo. Ta kva je eko­nom ska si tu a ci ja, ob ja snio joj je, ni ko vi še ni šta ži vo ne ku pu je.

Ta kve uzro ke ni ko ni je mo rao da pro ve ra va. Šta god bi lo, po ko si lo ga je jed nog ra nog zim skog ju tra dok je išao pre ma svom ka mi o nu da se od ve ze na po sao, do di za li ce; imao je ta man to li ko vre me na da spu sti šo lji cu s ka fom na bra nik pre ne go što se sru šio i umro, ne pro suv ši ni kap. Ona je i da lje ra di la u Ku ti ji, ali sa da vi še ni je ima la do volj no nov ca, ni za Ej mi, ni za bi lo šta dru go, a njen brat, ne gde u mor na ri ci, ni je joj od go va rao na pi sma. Bog je iz mi slio Ajo vu, go vo rio je uvek, ka ko bi lju di mo gli iz nje da odu i da se ni kad ne vra te. Pi ta la se šta da ra di.

On da je jed nog da na u re sto ran do šao je dan čo vek. Bio je to Bil Rej nolds. Bio je ne ka ko dru ga či ji, i ta pro me na ni je bi la na bo lje. Bil Rej nolds ko ga je ona pam ti la – a mo ra la je da pri zna ka ko i da lje s vre me na na vre me mi sli na nje ga, uglav nom u ve zi sa sit ni ca ma, o to me ka ko mu je ko sa bo je pe ska pa da la pre ko če la dok pri ča, ili ka ko je du vao u ka fu pre ne go što bi je srk nuo, čak i ka da vi še ni je bi la vre la – imao je ne što u se bi, ne ku unu tar nju to plu va tru u či joj je bli zi ni že le la da bu de. To ju je pod se ća lo na one pla stič­ne šta pi će ko je pro tre se te ka ko bi teč nost u nji ma za si ja la. Ovo je bio isti čo vek, ali sjaj je ne stao. Iz gle dao je sta ri ji, mr ša vi ji. Vi de la je da se ne bri je ni ti če šlja ko su, ko ja mu je bi la ma sna i štr ča la na sve stra ne, a ni je imao na se bi is pe gla nu po lo ko šu lju kao pre, već sa mo obič nu rad nič ku blu zu po put one ko ju je no sio njen otac, iz vu če nu iz pan ta lo na i umr lja nu is pod pa zu ha. Iz gle dao je kao da je ce lu noć pro veo na po lju, ili u ne kim ko li ma. Uhva tio joj je po gled na vra ti ma i ona je po šla za njim do se pa rea po za di.

– Šta ćeš ti ov de?– Osta vio sam je – re kao je i dok je gle dao u nju, ose ti la mu

je pi vo u za da hu, znoj i pr lja vu ode ću. – Re šio sam se i ura dio to, Dža net. Osta vio sam že nu. Slo bo dan sam.

– Do ve zao si se čak ova mo sa mo da bi mi to re kao?– Raz mi šljao sam o te bi. – Na ka šljao se. – Mno go. Mi slio sam

o na ma.– Ko jim to na ma? Mi ne po sto ji mo. Ne mo žeš tek ta ko do ći i

ka za ti da si mi slio o na ma.

Džastin Kronin16 Prolaz – Prvi tom 17

– Od la zi.Na sme jao se, od mah nuo gla vom i srk nuo ma lo vi ski ja.– Baš sme šno – re kao je. – Go vo riš mi to ta ko, sa po da.– Ozbilj no to mi slim. Od la zi.Ej mi je ušla u kuhinju. Dr ža la je kr pe nog ze ku ko jeg je svu da

no si la, a na se bi je ima la kom bi ne zon na tre ge re, onaj do bar, ko ji joj je Dža net ku pi la u tr žnom cen tru Oš Koš B’ Goš, sa ja go da ma iz ve ze nim spre da. Je dan tre ger joj se ot ka čio i vi sio joj je niz struk. Dža net je shva ti la da je Ej mi to si gur no sa ma ura di la, po što je mo ra la u ku pa ti lo.

– Ma ma, na po du si.– Do bro sam, du šo. – Oso vi la se na no ge da joj to i po ka že.

Ma lo joj je zvo ni lo u le vom uvu, kao u cr ta nom fil mu, pti či ce su joj le te le oko gla ve. Pri me ti la je na ru ci da ima i ma lo kr vi; ni je zna la oda kle. Uze la je Ej mi i da la sve od se be da se osmeh ne. – Vi diš? Ma ma se sa mo sa ple la, to je sve. Ide ti se, du šo? Ide ti se na no šu?

– Po gle daj se sa mo – go vo rio je Bil. – Gle daj se na šta li čiš! – Po no vo je od mah nuo gla vom i ot pio. – Glu pa čo jed na. Ona ve ro­vat no i ni je mo ja.

– Ma ma – re kla je de voj či ca i po ka za la – po se kla si se. Po se kla si nos.

I da li zbog onog što je ču la, ili zbog kr vi, de voj či ca je za pla ka la.– Eto vi diš šta si ura di la! – re kao je Bil, a on da se obra tio Ej mi: –

Do bro, de, ni šta stra šno, po ne kad se lju di po sva đa ju, to je pro sto ta ko.– Po na vljam, sa mo idi odav de.– I šta ćeš on da, haj de, re ci mi to. Ne mo žeš čak ni re zer vo ar da

na pu niš lož­uljem.– Mi sliš da to ne znam? Bog mi je sve dok da ne mo raš ti to da

mi go vo riš.Ej mi je po če la da za po ma že. Dok ju je dr ža la, Dža net je ose ti la

ka ko joj se vre la vla ga ši ri po stru ku po što je de voj či ca olak ša la be ši ku.– Za bo ga mi lo ga, ućut kaj to de te.Ona čvr sto sti snu Ej mi uz gru di. – U pra vu si. Ona ni je tvo ja.

Ni je i ni kad to ne će ni bi ti. Od la zi ili ću po zva ti še ri fa, ku nem ti se.

Re kao je da ima ne ki plan, ali je di ni plan ko ji je ona vi de la bi lo je to da on se di u ku ći i ne ra di ni šta za Ej mi, ne pe re čak ni su do ve od do ruč ka, dok ona po ceo dan rin ta u Ku ti ji. Pr vi put ju je uda­rio ka da je pro veo kod njih već tri me se ca; bio je pi jan, i ka da je to uči nio, bri znuo je u plač i ne pre sta no po na vljao ko li ko mu je žao. Bio je na ko le ni ma i ri dao, kao da je ona ne što ura di la nje mu. Mo ra da raz u me, go vo rio je, ko li ko mu sve to te ško pa da, sve te pro me ne u nje go vom ži vo tu, to je vi še ne go što čo vek, bi lo ko ji čo vek, mo že da pod ne se. Te vo li je, te žao mu je, te ni kad se vi še ni šta slič no po no vi ti ne će. Evo ku ne se. Ni kad se ni šta slič no ne će do go di ti ni njoj, ni Ej mi. I na kra ju je ona ču la se be gde go vo ri ka ko je i njoj žao.

Uda rio ju je zbog nov ca; kad je na stu pi la zi ma, a ona ni je ima la do volj no na ra ču nu da pla ti šo fe ru ko ji je do ve zao lož­ulje, uda rio ju je po no vo.

– Đa vo da te no si, že no. Zar ne vi diš da sam u pro ble mu?Bi la je na ku hinj skom po du i dr ža la se za gla vu. Uda rio ju je

do volj no ja ko da je obo ri. Čud no, sad kad je bi la tu do le, vi de la je ko li ko je pod pr ljav, ka ljav i fle kav, sa gro mu lji ca ma pra ši ne i ko zna če ga sve ne, na ne se nim uz pod nož je ko mo de gde se ni su mo gle vi de ti. Po lo vi nom uma za pa ža la je to dok joj je dru ga po lo vi na go vo ri la: Dža net, ne mi sliš ka ko va lja; Bil te je uda rio i ot ka čio ti ne što u gla vi, pa se sad bri neš zbog pra ši ne. Ne što se čud no de ša­va lo i sa zvu ci ma. Ej mi je go re gle da la te le vi zi ju na ma lom apa ra tu u svo joj so bi, ali Dža net je to ču la kao da joj ra di u gla vi, lju bi ča sti di no sa u rus Bar ni i pe sma o pra nju zu ba; a on da iz da le ka, ču la je ka ko se ci ster na sa lož­uljem uda lja va i mo tor joj stru že dok skre će sa pri la znog pu ta i od la zi se o skim dru mom.

– Ovo ni je tvo ja ku ća – re kla je.– Tu si u pra vu. – Bil je uzeo bo cu „sta re vra ne“ sa po li ce iz nad

su do pe re i na suo ma lo u te gli cu za džem ume sto ča še, iako je bi lo tek de set uju tro. Seo je za sto, ali ni je pre kr stio no ge kao da na me­ra va da se ras ko mo ti. – Ni je ni mo je lož­ulje.

Dža net se pre vr nu la i po ku ša la da usta ne, ali ni je mo gla. Gle­da la ga je ne ko vre me ka ko pi je.

Džastin Kronin18 Prolaz – Prvi tom 19

na vla či la vu ne ne ru ka vi ce i sta vlja la joj ka pu na gla vu. Eto, ni je baš to li ko hlad no, stvar no ni je. Ovo je kao ne ka pu sto lo vi na. Spa va le su za jed no pod go mi lom sta rih jor ga na, a u so bi je bi lo to li ko le de no da im se dah ma glio is pred li ca. Po če la je da ra di no ću kao či sta či ca u sred njoj ško li, a Ej mi je osta vlja la kod kom ši ni ce, ali ka da se ta že na raz bo le la i mo ra la da ode u bol ni cu, Dža net je bi la pri si lje na da Ej mi osta vlja sa mu. Ob ja sni la je Ej mi šta da ra di: da ne na pu­šta kre vet, da ne otva ra vra ta, sa mo ne ka sklo pi oči i ma ma će bi ti kod ku će za ti li čas. Uve ri la bi se da Ej mi spa va pre ne go što bi se is kra la na po lje, a on da br zo oti šla pri la znim pu tem pre kri ve nim sne žnom po ko ri com do me sta gde je par ki ra la auto, da lje od ku će, ka ko Ej mi ne bi ču la njen od la zak.

Ali on da je jed ne no ći po gre ši la i ne ko me is pri ča la sve to, dru­goj že ni ko ja je ta mo ra di la, ka da su njih dve iza šle da po pu še po ci ga re tu. Dža net uop šte ni je vo le la ci ga re te i ni je že le la da tro ši no vac na njih, ali su joj po ma ga le da osta ne bud na, a bez puš­pa­u ze ni je ima la če mu da se na da, bi lo je tu sa mo još no vih klo ze ta za ri ba nje i po do va za bri sa nje. Re kla je toj že ni, či je je ime bi lo Alis, da ni ko me to ne ka že, po što je zna la da bi mo gla upa sti u ne vo lje zbog to ga što Ej mi ta ko osta vlja sa mu, ali Alis je, na rav no, upra vo to ura di la: oti šla je pra vo do ma ru, ko ji je Dža net ot pu stio istog se kun da. Ni je u re du ta ko osta vlja ti de te, re kao joj je u svo joj kan ce la ri ji kraj ko tlar ni ce, pro sto ri ji od je dva tri sa tri s ulu blje­nim me tal nim sto lom, sta rom sto li com iz ko je je iz bi ja lo pu nje nje i ka len da rom na zi du ko ji ni je po ka zi vao čak ni pra vu go di nu; ta mo je va zduh uvek bio to li ko vreo i za gu šljiv da je Dža net je dva di sa la. Re kao je: Bu di sreć na što ne ću da te pri ja vim okru žnim vla sti ma. Upi ta la se ka da je to po sta la ne ko ko me se ta ko ne što s pra vom mo že re ći. Sve do ta da bio je sa svim lju ba zan pre ma njoj, i mo žda ga je mo gla na te ra ti da shva ti nje nu si tu a ci ju, da bez nov ca od či šće nja ne zna šta da ra di, ali bi la je pre u mor na da bi pro na šla re či za to. Uze la je svoj po sled nji ček i od ve zla se ku ći u sta roj olu pi ni mar ke „ki ja“, ko ju je ku pi la u sred njoj ško li kad je već bi la sta ra šest go di na i ta ko se br zo ras pa da la da je prak tič no

– Ne moj to da mi ra diš, Džin. Ozbilj no ti ka žem.– E pa, ra dim. Baš to ra dim.On da se na di gao i po čeo da tre ska po ku ći, uzi ma svo je stva ri,

ba ca ih na trag u kar ton ske ku ti je u ko ji ma ih je i uneo u ku ću pre to li ko me se ci. Za što joj to još ta da ni je pa lo na pa met, ni je li čud no što ne ma čak ni pri sto jan ko fer? Se de la je u ku hi nji i dr ža la Ej mi u kri lu, gle da la ča sov nik iz nad špo re ta i od bro ja va la mi nu te če ka ju ći da se on vra ti u ku hi nju da je po no vo uda ri.

Ali on da je za ču la otva ra nje ula znih vra ta i nje go ve te ške ko ra ke na ve ran di. Ne ko vre me je ula zio i iz la zio, no se ći ku ti je, osta vlja­ju ći ula zna vra ta otvo re na ta ko da hla dan va zduh stru ji ku ćom. Naj zad je ušao u ku hi nju, a či zme su mu osta vlja le ma le sne žne tra go ve sa ocr ta nim ukr šte nim ša ra ma đo no va.

– Do bro. Do bro. Ho ćeš da odem? Sa mo me gle daj. – Uzeo je bo cu „sta re vra ne“ sa sto la. – Po sled nja pri li ka – re kao je.

Dža net je oću ta la, ni je ga čak ni po gle da la.– Ta ko zna či. Le po. Ne maš ni šta pro tiv da po teg nem jed nu za put?I ta da je Dža net pru ži la ru ku i iz bi la mu ča šu na dru gu stra nu

ku hi nje, plje snu la je otvo re nim dla nom kao ping pong lop ti cu re ke tom. Zna la je šta će ura di ti ne kih po la se kun de pre ne go što je to i uči ni la, sa spo zna jom da joj to mo žda i ni je bi la naj bo lja ide ja u ži vo tu, ali ta da je već bi lo pre ka sno. Ča ša je uda ri la u zid pra će na tu pim zvu kom i pa la na pod, ne slo miv ši se. Za tvo ri la je oči, dr že ći Ej mi čvr sto, zna ju ći šta sle di. Za tre nu tak u so bi kao da je po sto jao sa mo zvuk ko tr lja nja ča še po po du. Ose ti la je ka ko Bi lov bes iz bi ja iz nje ga kao ta la si vre li ne.

– Sa mo gle daj šta će ti svet pri re di ti, Dža net. Se ti se da sam to re kao.

On da je iza šao iz so be i ne stao.

Pla ti la je is po ru či o cu lož­ulja ko li ko je mo gla i spu sti la ter mo stat na de set ste pe ni ka ko bi joj po tra ja lo. Vi diš, Ej mi, du šo, kao da smo oti šle na jed no du go kam po va nje, go vo ri la je dok je de voj či ci

Džastin Kronin20 Prolaz – Prvi tom 21

de te kad pri ča ko je po lo mio lam pu, od me riv ši je na tren pre ne go što je pro go vo rio. Zo vem se… Džon. Pret po sta vi la je da mu je pe de set go di na, ali ona to ni je ume la do bro da pro ce nju je. Imao je ured no štu co va nu bra du i te sno tam no ode lo na se bi, kao di rek­tor po greb nog za vo da. Dok je vo zio, sve vre me je ba cao po gled na Ej mi u re tro vi zo ru, po me rao se na se di štu, za pit ki vao Dža net o to me oda kle je, ku da ide, šta vo li da ra di, zbog če ga je do šla u ve li­ku dr ža vu Te ne si. Ko la su je pod se ti la na gran pri Bi la Rej nold sa, sa mo što su bi la lep ša. Sa za tvo re nim pro zo ri ma spo lja se ni je ču lo go to vo ni šta, a se di šta su bi la to li ko me ka da joj se či ni lo da se di u po su di sa sla do le dom. Pri spa va lo joj se. Ka da su se za u sta vi li pred mo te lom, go to vo da joj ni je bi lo va žno šta će se do go di ti. Či ni lo se to ne u mit nim. Bi li su bli zu aero dro ma; ze mlji šte je bi lo rav no, kao u Ajo vi, i u su mrak je vi de la sve tla avi o na ko ji su kru ži li iz nad po lja, kre ta li se u spo rim, sne nim lu ko vi ma kao me te u stre lja ni.

Ej mi, du šo, ma ma će na krat ko sa ovim fi nim či kom da ode unu­tra, va ži? Ti sa mo či taj svo ju sli kov ni cu, du šo.

Bio je sa svim uč tiv dok je ra dio svo je, na zi vao je mač ki com i ta ko to, a pre ne go što je oti šao, spu stio je pe de set do la ra na noćni ormarić – do volj no da Dža net za tu noć pla ti so bu za se be i Ej mi.

Ali dru gi ni su bi li ta ko fi ni.To kom no ći za klju ča va la je Ej mi u so bi sa uklju če nim te le­

vi zo rom ka ko bi se ču li ne ka kvi zvu ci, iz la zi la na drum is pred mo te la i pro sto sta ja la ta mo, što ne bi du go po tra ja lo. Ne ko bi stao, uvek mu ška rac, i po sle do go vo ra ona bi ga od ve la u mo tel. Pre ne go što bi mu škar ca pu sti la unu tra, ušla bi sa ma u so bu i pre ne la Ej mi u ku pa ti lo, gde joj je u ka di na me sti la po ste lju od vi ška će ba di i ja stu ka.

Ej mi je ima la šest go di na. Bi la je ti ha, je dva da je uop šte go vo­ri la, ali sa ma je na u či la do ne kle da či ta, ta ko što je ne pre sta no pre­gle da la iste knji ge, i sna la zi la se sa bro je vi ma. Jed nom su gle da le To čak sre će, i ka da je do šlo vre me da po bed ni ca po tro ši osvo je ni

vi de la u re tro vi zo ru ka ko za vrt nji i ma ti ce od ska ču po as fal tu; a ka da je svra ti la u mi ni­mar ket da ku pi pa klo ka pri ja i mo tor ni je hteo po no vo da upa li, za pla ka la je. Po la sa ta ni je mo gla da pre­sta ne da pla če.

Pro blem je bio u aku mu la to ru; nov ju je ko štao osam de set tri do la ra u Sir su, ali ta da je već pro pu sti la ne de lju da na u Ku ti ji i osta­la i ta mo bez po sla. Ima la je ta man to li ko pa ra da ode, pa je spa ko­va la nji ho ve stva ri u ne ko li ko ce ge ra i u ku ti je ko je je osta vio Bil.

Ni ko ni ka da ni je sa znao šta se de si lo s nji ma. Ku ća je sta ja la pra­zna; ce vi su se za le di le i po pu ca le kao ras pr snu to vo će. Ka da je do šlo pro le će, vo da je ši klja la iz njih da ni ma i da ni ma sve dok iz vo do vo da, shva tiv ši da ni ko ne pla ća ra čun, ni su po sla li ne ko li ci nu lju di da je is klju či. Use li li su se mi še vi, a ka da je pro zor na spra tu po lo mljen u let njoj olu ji, ta mo su se use li le i la ste; na pra vi le su gne zda u so bi u ko joj su Dža net i Ej mi spa va le u hlad no ći, i ubr zo su ce lu ku ću is pu nja va li zvu ci i mi ri si pti ca.

Dža net je u Du bju ku ra di la na ben zin skoj pum pi u noć noj sme ni, dok je Ej mi spa va la na so fi u zad njoj so bi, sve dok vla snik to ni je ot krio i ote rao je oda tle. Bi lo je le to, sta no va le su u ki ji, ko ri­sti le ku pa ti lo iza pum pe ka ko bi se umi va le, ta ko da im je pre o sta lo jed no stav no da se od ve zu. Ne ko vre me su bo ra vi le u Ro če ste ru kod Dža ne ti ne škol ske dru ga ri ce ko ja se tu pre se li la ka ko bi uči la za bol ni čar ku; Dža net se za po sli la kao či sta či ca u is toj bol ni ci u ko joj joj je ra di la pri ja te lji ca, ali bi lo je to za mi ni mal nu nad ni cu, a stan nje ne dru ga ri ce bio je pre ma li da bi u nje mu osta le; pre šla je u mo tel, ali ni je bi lo ni ko ga da se bri ne o Ej mi, pri ja te lji ca to ni je mo gla ni ti je po zna va la ne ko ga ko bi mo gao, pa su ta ko po no vo za vr ši le u ki ji. Bio je sep tem bar i hlad no ća se već ose ća la u va zdu­hu. Na ra di ju su po ceo dan pri ča li o ra tu. Od ve zla se na jug i sti­gla čak do Mem fi sa pre ne go što se ki ja ko nač no za u vek pre da la.

Čo vek ko ji ih je po ve zao mer ce de som re kao je da se zo ve Džon – pret po sta vlja la je da je to laž, po na či nu na ko ji je to re kao, kao

Džastin Kronin22 Prolaz – Prvi tom 23

re kla „ne, hva la“ i sa mo na sta vi la da lje da šet ka. Ali ovaj je iz gle­dao fi no, pret po sta vi la je da je ne ka kav stu dent, ili ma kar do volj no mlad za stu di je, le po ob u čen, u is pe gla nim pan ta lo na ma ze mlja ne bo je i ma ji ci sa čo ve čulj kom na ko nju ko ji za ma hu je ma ljem. Iz gle­dao je kao ne ko ko se spre mio za sa sta nak s de voj kom, zbog če ga se u se bi na sme ja la ka da je se la u ko la, ve li ki ford eks po s no sa čem za bi cikl ili ne što dru go na kro vu.

Ali on da se do go di lo ne što čud no. Ni je hteo da je od ve ze u mo tel. Ne ki mu škar ci su tra ži li da ih ob ra di na li cu me sta, u ko li­ma, i ni su se gnja vi li čak ni ti me da stanu, ali ka da je pri o nu la na to, po mi sliv ši da on to že li, bla go ju je od gur nuo. Re kao je da že li da je iz ve de. A ona ga je upi ta la: – Ka ko to mi sliš, da me iz ve deš?

– Da te iz ve dem na jed no le po me sto – ob ja snio je. – Zar ne bi ra di je oti šla na ne ko le po me sto? Pla ti ću ti vi še ne go što obič no za ra diš.

Po mi sli la je na Ej mi ko ja spa va u so bi i pret po sta vi la da to ne će bog zna šta pro me ni ti. – Pod uslo vom da ne tra je du že od sa ta – re kla je. – On da ćeš mo ra ti da me vra tiš ova mo.

Ali tra ja lo je to du že od sa ta, mno go du že; ka da su sti gli ta mo ku da su se za pu ti li, Dža net se upla ši la. Za u sta vi li su se is pred ku će sa ve li kim zna kom iz nad ve ran de, na kom su se vi de la tri ob lič ja ko ja su li či la na slo va, ali ne sa svim, i Dža net je zna la šta je to: dom stu dent skog brat stva. Ne ko me sto gde ži vi go mi la bo ga tih kli na ca ko ji se opi ja ju za hva lju ju ći ta ti nim pa ra ma i pra ve se da idu na fa kul tet ka ko bi po sta li le ka ri i advo ka ti.

– Do pa šće ti se mo ji dru ga ri – re kao je. – Ho di, že lim da ih upo znaš.

– Ne ula zim ti ja ta mo – ka za la je. – Od ve zi me od mah na trag.Okle vao je, sa obe ru ke na vo la nu, i kad mu je vi de la li ce i ono

što mu je bi lo u oči ma, spo ru lu dač ku glad, na jed nom joj vi še ni je iz gle dao ta ko fi no.

– To – re kao je – ne do la zi u ob zir. Mo ram da ka žem ka ko to u ovom tre nut ku jed no stav no ni je mo gu će.

no vac, de voj či ca je tač no zna la šta će ona ku pi ti, zna la je da ne mo že da pla ti za le to va nje u Kan ku nu, ali da mo že ku pi ti gar ni­tu ru za dnev nu so bu i da joj osta ne do volj no nov ca za pa li ce za golf na me nje ne i mu škar ci ma i že na ma. Dža net je sma tra la da je Ej mi pri lič no pa met na kad je to pro klju vi la, mo žda i vi še ne go pa met na, i pret po sta vi la je da bi tre ba lo da je upi še u ško lu, ali ni je zna la ima li uop šte ne ke ško le u bli zi ni. Ta mo su bi li sa mo auto­li ma ri, za la ga o ni ce i mo te li po put onog u ko jem su ži ve le, po ime nu Su per še sti ca. Vla snik je vr lo li čio na El vi sa Pri sli ja, ne onog mla dog i zgod nog, već sta rog i de be log, ozno je ne ko se, sa glo ma znim zlat nim na o ča ri ma zbog ko jih su mu oči iz gle da le kao ri be ko je pli va ju u akva ri ju mu, a nosio je sa ten ski sa ko sa mu njom na le đi ma, baš kao El vis. Uglav nom je se deo za pul tom, re đao pa si jans i pu šio ma lu ci ga ru sa pla stič nim vr hom. Dža net mu je sva ke ne de lje pla ća la za so bu go to vi nom, a ako bi uba ci la još pe de set do la ra, ne bi je uop šte gnja vio. Jed nog da na ju je pi tao ima li ne što za od bra nu, i že li li mo žda od nje ga da ku pi pi štolj. Po ka zao joj je ma li zar đa li re vol ver ka li bra 22, i ka da ga je uze la u ru ku tu, u kan ce la ri ji, či ni lo se da ni je ni šta na ro či to, a ka mo li ne što iz če ga bi se mo glo pu ca ti u čo ve ka. Ali bio je do volj no ma li da joj sta ne u ta šnu ko ju je no si la sa so bom na drum, i po mi sli la je ka ko ne bi bi lo lo še da joj se na đe. Pa zi ku da to okre ćeš, re kao je uprav nik mo te la, a Dža net je re kla: U re du, ako ga se pla ši te, si gur no ra di. Ku pu jem taj pi štolj od vas.

I bi lo joj je dra go što ga ima. Sa mo sa zna nje da joj je u ta šni na gna lo ju je da shva ti ko li ko se ra ni je pla ši la, a sad vi še ne, ili ma kar ne to li ko. Pi štolj je bio kao taj na, taj na nje nog iden ti te ta, kao da je u ta šni no si la po sled nji de lić svo je lič no sti. Ona dru ga Dža net, ko ja je sta ja la na dru mu u pri pi je noj ma ji ci i suk nji, ona ko ja je is tu ra la bok, osme hi va la se i go vo ri la: Šta bi vo leo, sr ce? Da li bih mo gla ve če ras da ti uči nim ne što? – ta Dža net je bi la iz mi šlje na, kao ne ka že na iz pri če či ji kraj ni je bi la si gur na da že li da sa zna.

Za čo ve ka ko ji ju je te no ći po ku pio ni ka da ne bi re kla da je zao. Ta kvi su obič no mo gli od mah da se pre po zna ju, i ona bi po ne kad

Džastin Kronin24 Prolaz – Prvi tom 25

ni je ima la gde je; auto bus se pro vla čio kroz na se lja pu na ku ća i pro dav ni ca u mra ku, kraj ne ke ve li ke cr kve, po tom i pu to ka za za zo o lo ški vrt, i ko nač no je sti gao do cen tra, gde je ona osta la da sto ji u za klo nu od plek si gla sa, drh ti od vla ge i če ka dru gi auto bus. Ne ka ko je iz gu bi la ruč ni ča sov nik i ni je zna la ko li ko je sa ti. Mo žda joj je spao dok su se gu ša li, pa će po li ci ja mo ći da ga upo tre bi kao trag. Ali bio je to naj o bič ni ji taj meks ko ji je ku pi la u Vol grin su, i mi sli la je da ne će mno go to ga sa zna ti na osno vu nje ga. Za to im je bio do vo ljan pi štolj; ba ci la ga je na trav njak, ili je ma kar ta ko upam ti la. Ru ka joj je još bi la po ma lo utr nu la od si li ne puc nja dok joj je bio u ša ci, i ko sti su joj zvo ni le kao zvuč na vi lju ška ko ja ni ka­ko ne na me ra va da pre sta ne.

Ka da je sti gla u mo tel, sun ce je bi lo na iz la sku; ose ća la je ka ko se grad bu di. Pod pe pe lja stim sve tlom ušla je u so bu. Ej mi je spa­va la, a te le vi zor je i da lje bio uklju čen, sa te le šop re kla mom za ne ku ma ši nu za ve žba nje. Mi ši ća vi mu ška rac sa per či nom i ogrom nim, pse ćim usti ma, ne mo je la jao sa ekra na. Dža net je pret po sta vlja la da ima sa mo ne ko li ko sa ti pre ne go što se ne ko po ja vi. Baš je bi la glu pa kad je ona ko osta vi la pi štolj, ali sad joj ni je vre de lo da bri­ne zbog to ga. Umi la se i opra la zu be, iz be ga va ju ći da se po gle da u ogle da lu, a on da pre svu kla u far mer ke i ma ji cu i od ne la iza mo te la sta ru ode ću, suk nji cu, te snu ma ji cu i jak ni cu sa re sa ma ko ju je ima la na se bi na dru mu, iša ra nu kr vlju i ko ma di ći ma či je po re klo ni je hte la da zna, i ugu ra la je u smr dlji vi kon tej ner.

Či ni lo joj se da se vre me ne ka ko sa bi lo, kao har mo ni ka; sve go di ne ko je je pro ži ve la i sve što joj se do go di lo na jed nom je bi lo sti snu to pod te ži nom tog jed nog tre nut ka. Se ti la se ka ko je ra no ju trom, kad je Ej mi bi la tek be ba, dr ža la de voj či cu u na ruč ju i lju lja la je kraj pro zo ra, pa bi če sto i sa ma za spa la. Bi la su to do bra ju tra, ne što če ga će se uvek se ća ti. Spa ko va la je ne ko li ko stva ri u Ej min ra nac sa mo ti vom Moć nih de voj či ca, i ma lo ode će i nov­ca u ce ger za se be. On da je is klju či la te le vi zor i bla go pro dr ma la Ej mi, da je pro bu di.

„Haj de, du šo. Pro bu di se. Mo ra mo da ide mo.“

– Đa vo la ni je.Otvo ri la je vra ta ka mi o ne ta i kre nu la oda tle, bez ob zi ra na to

što ni je zna la gde se na la zi, ali ta da je iza šao i on, i šče pao je za mi ši cu. Sa da je bi lo pri lič no ja sno šta je če ka u toj ku ći, šta on to že li i ka ko će sve da se od i gra. Sa ma je bi la kri va što to ra ni je ni je shva ti la – mno go ra ni je, mo žda čak u vre me Ku ti je, onog da na ka da je unu tra ušao Bil Rej nolds. Shva ti la je i da se mo mak upla šio – da ga je ne ko na te rao to da ura di, dru go vi u ku ći, ili mu se ta ko ba rem či ni lo. Ali ni je je bi lo bri ga. Pri šao joj je s le đa i po ku šao da joj oba vi je vrat ru kom ka ko bi je pri te gao lak tom, a ona ga je uda ri la, sna žno, ta mo gde bo li, pe sni com, i to ga je na gna lo da drek ne, za ur la na nju da je kuč ka, kur va i sve osta lo, a on da se na šao na njoj, op ko ra čiv ši je oko stru ka kao džo kej na ko nju, ša ma ra ju ći je i uda ra ju ći, po ku ša va ju ći da joj pri bi je ru ke uz te lo. Kad mu to po đe za ru kom, sve će bi ti go to vo. Ve ro vat no ga ne bi bi lo bri ga je li ona pri sve sti ili ni je, po mi sli la je, dok to ra di; ni ko ga od njih ne bi bi lo bri ga. Za vu kla je ru ku u ta šnu ko ja je le ža la na tra vi. Ži vot joj je bio to li ko ču dan da joj se či ni lo kao da vi še i ni je njen, ako je to uop šte bio od sa mog po čet ka. Ali za pi štolj je sve ima lo smi sla. Pi štolj je znao šta je i ose ti la je ka ko joj hla dan me tal re vol ve ra kli zi na dlan, kao da že li da je ta mo. Njen um je re kao: Ne raz mi šljaj, Dža net, i ona je na bi la cev mom ku po stran ce u gla vu, ose ti la ko žu i kost ta mo gde se cev uti snu la u nje ga, po mi sliv ši ka ko je do volj no bli zu da ne mo že da pro ma ši, a on da po vu kla oba rač.

Pro šla je ce la noć dok se ni je vra ti la ku ći. Ka da je mo mak pao s nje, otr ča la je što je br že mo gla do naj ve ćeg dru ma ko ji je mo gla da vi di, ši ro kog bu le va ra ko ji je sve tlu cao pod ulič nim lam pa ma, ta man na vre me da uhva ti auto bus. Ni je zna la ima li kr vi na ode ći ili ne, ali vo zač ju je je dva po gle dao dok joj je ob ja šnja vao ka ko da se vra ti do aero dro ma, i se la je po za di, gde ni ko ni je mo gao da je vi di. U sva kom slu ča ju, auto bus je bio go to vo pra zan. Poj ma

Džastin Kronin26 Prolaz – Prvi tom 27

Že na ko ja je otvo ri la vra ta ni je bi la sta ri ca, ka ko je to Dža net za mi šlja la, i ni je na se bi ima la odo ru, ili ka ko se već zo vu te stva ri. Bi la je mla da, ne mno go sta ri ja od Dža net, i ako se iz u zme veo na gla vi, bi la je ode ve na kao i sva ko dru gi, u suk nju, blu zu i sme đe mo ka si ne na no ga ma. I bi la je crn ki nja. Pre ne go što je na pu sti la Ajo vu, Dža net je vi de la mo žda jed no ili dvo je cr na ca, ako se ne ra ču na ju te le vi zi ja i fil mo vi. Ali Mem fis ih je bio pre pun. Zna la je da ne ki lju di ima ju pro ble ma s nji ma, ali Dža net do sa da ni je, pa joj ni je sme ta lo to što je ka lu đe ri ca tam no pu ta.

„Iz vi ni te što vas uz ne mi ra vam“, za po če Dža net. „Ko la su mi se po kva ri la do le na uli ci, pa sam po mi sli la…“

„Na rav no“, re če že na. Glas joj je bio ču dan, ni na lik bi lo če mu što je Dža net ika da ču la, kao da su u re či ma od zva nja li za ro blje ni mu zič ki to no vi. „Uđi te, uđi te obe.“

Že na je od stu pi la od vra ta ka ko bi Dža net i Ej mi ušle u pred­so blje. Ne gde u zgra di, Dža net je to zna la, bi le su dru ge ka lu đe­ri ce – mo žda su i one bi le crn ki nje – i spa va le su, ku va le, či ta le ili se mo li le, pret po sta vlja la je da ka lu đe ri ce to mno go ra de, mo žda i naj ve ćim de lom da na. Bi lo je ve o ma ti ho, pa je po mi sli la ka ko je ve ro vat no u pra vu. Sa da je mo ra la ne ka ko da na te ra že nu da osta vi nju i Ej mi na sa mo. Zna la je to ne po bit no, kao što je zna la da je pro šle no ći ubi la ne kog mom ka, i sve što sle di. Ono što je sme ra la da ura di bo le lo je još vi še, ali ina če ni je bi lo ni ma lo dru­ga či je, sa mo još bo la na istom me stu.

„Go spo đi ce…?“„O, mo že te me zva ti Lej si“, re če že na. „Ni smo to li ko zva nič­

ni ov de. Je li to va ša kćer ki ca?“ Ona klek nu pred Ej mi. „Zdra vo, ka ko se zo veš? Imam ja ma lu se stri či nu baš tvog uz ra sta, go to vo jed na ko le pu kao ti.“ Ona po di že po gled pre ma Dža net. „Kćer ka vam je ve o ma sti dlji va. Mo žda zbog mog na gla ska. Vi di te, ja sam iz Si je ra Le o nea u za pad noj Afri ci.“ Ona se po no vo okre nu pre ma Ej mi i uze je za ru ku. „Znaš li gde je to? Ve o ma da le ko odav de.“

„Sve su ov da šnje ka lu đe ri ce oda tle?“, upi ta Dža net.

De voj či ca je bi la u po lu snu, ali je do pu sti la Dža net da je ob u če. Uvek je bi la ta kva uju tro, oma mlje na i ne ka ko ne sve sna, i Dža net je bi lo dra go što ni je ne ko dru go do ba da na, ka da bi mo ra la vi še da ube đu je i ob ja šnja va. Da la je de voj či ci slat ku ta blu od ži ta ri ca i kon zer vu to plog so ka od gro žđa, a on da su njih dve iza šle na drum gde je Dža net si šla iz auto bu sa.

Se ti la se da je vi de la, vo ze ći se na trag u mo tel, ve li ku ka me nu cr kvu sa nat pi som: NA ŠA GO SPA OD TU GE. Ako tač no oda be re auto bu se, mi sli la je da će tu da po no vo pro ći.

Se de la je sa Ej mi po za di, ob gr liv ši je oko ra me na ka ko bi joj bi la što bli že. De voj či ca ni je pro go va ra la, osim što je jed nom re kla ka ko je po no vo glad na, a Dža net je uze la no vu ta blu od ži ta ri ca iz ku ti je ko ju je sta vi la u Ej min ra nac, sa či stom ode ćom, čet ki com za zu be i Ej mi nim Ze kom Pi te rom. Ej mi, po mi sli la je, ti si mo ja do bra de voj či ca, mo ja ve o ma do bra de voj či ca, žao mi je, žao mi je. U cen tru su po no vo pro me ni le auto bus i vo zi le se još tri de set mi nu ta, i ka da je Dža net ugle da la znak za zo o lo ški vrt, upi ta la se ni su li oti šle pre da le ko; ali on da se se ti la da je cr kva bi la pre zoo­ ­vr ta, ta ko da će s ove stra ne, iz su prot nog sme ra, bi ti po sle nje ga.

On da ju je ugle da la. Po da nu je iz gle da la dru ga či je, ni je bi la to li­ko ve li ka, ali po slu ži će. Iza šle su na zad nja vra ta i Dža net je za kop­ča la Ej mi nu jak nu i na ma kla joj ra nac dok se auto bus uda lja vao.

Po gle da la je i ta da vi de la dru gi znak, onaj ko ji je upam ti la pret­hod ne no ći, oka čen o stub na ivi ci pri la znog pu ta ko ji se pru žao kraj cr kve: MA NA STIR MI LO SRD NIH SE STA RA.

Uze la je Ej mi za ru ku i po šla pri la znim pu tem. Bio je oivi čen ogrom nim dr ve ćem, ne ka kvim hra sto vi ma, s du gač kim gra na ma ob ra slim ma ho vi nom ko je su ih nat kri li le. Ni je zna la ka ko ma na­stir iz gle da, ali is po sta vi lo se da je to obič na ku ća, prem da le pa: od ka me na ko ji se ma lo si jao, sa cre po vi ma na kro vu i be lim ob ru bom oko pro zo ra. Is pred je bio vrt sa le ko vi tim bi ljem i ona je po mi sli la da ka lu đe ri ce si gur no to ra de, do la ze tu da se po bri nu za ma le ne stva ri ko je ra stu. Pri šla je ula znim vra ti ma i po zvo ni la.

Džastin Kronin28 Prolaz – Prvi tom 29

je ra nac s le đa i dr ža la ga je u kri lu. Dža net ju je gle da la ono li ko ko li ko je sme la se bi da do zvo li, a on da je kle kla i za gr li la je.

„Sad bu di do bra“, re kla joj je, a Ej mi je klim nu la gla vom uz nje no ra me. Dža net je sme ra la da ka že još ne što, ali ni je mo gla da pro na đe re či za to. Po mi sli la je na ce du lji cu ko ju je osta vi la u ran cu, na par če pa pi ra ko je će oni sva ka ko na ći kad se Dža­net ne bu de vra ti la po nju. Gr li la ju je ono li ko du go ko li ko se usu đi va la. Ose ća la je Ej mi svu da oko se be, to plo tu nje nog te la, mi ris nje ne ko se i ko že. Dža net je zna la da će za pla ka ti, a to že na – Lu si? Lej si? – ni je mo gla da vi di, ali do pu sti la je se bi da gr li Ej mi još ko ji tren, po tru div ši se da ovaj ose ćaj po hra ni u gla vi, na bez bed no me sto gde će mo ći da ga sa ču va. On da je pu sti la kćer ku i pre ne go što je iko sti gao da ka že ijed nu reč, Dža net je iza šla iz ku hi nje, spu sti la se pri la znim pu tem do uli ce, a on da na sta vi la da lje.

dva

Iz kom pju ter skih faj lo va pro fe so ra dok to ra Džo na sa Abo ta Li rasa Od se ka za mo le ku lar nu i će lij sku bi o lo gi ju Uni ver zi te ta Har vard,na pri vre me nom ra du u In sti tu tu za me di cin ska is tra ži va nja

in fek tiv nih bo le sti Voj ske Sje di nje nih Ame rič kih Dr ža va (IMI­IBVSAD)

Ode lje nje za pa le o vi ru so lo gi ju, Fort De trik, Me ri lend

Ša lje: le ar©amedd.army.milDa tum: po ne de ljak, 6. fe bru ar, 13.18Pri ma: p ki ern an@h arvard .eduTe ma: Sa te lit ska ve za us po sta vlje na

Že na se na sme ja dok se us pra vlja la, po ka zav ši sjaj ne zu be. „O, ta man po sla! Pla šim se da sam ja je di na.“

Za tre nu tak ni ko ni je pro go va rao. Dža net se ta že na do pa da­la, svi đa lo joj se da joj slu ša glas. Do pa da lo joj se ka ko se op ho di pre ma Ej mi, ka ko je gle da u oči dok joj se obra ća.

„Vi di te, žu ri la sam da je od ve zem u ško lu“, re če Dža net, „a on da ta mo ja sta ru di ja od ko la… Ne ka ko su pro sto iz dah nu la.“

Že na klim nu gla vom. „Mo lim vas. Ovu da.“Ona po ve de Dža net i Ej mi hod ni kom u ku hi nju, ve li ku pro sto­

ri ju sa ogrom nim tr pe za rij skim sto lom od hra sto vi ne i or ma ri ma obe le že nim eti ke ta ma: POR CE LAN, KON ZER VI SA NA HRA NA, TE STE NI NE I PI RI NAČ. Dža net ni ka da ra ni je ni je po mi šlja la na to ka ko ka lu đe ri ce je du. Pret po sta vi la je da zbog svih tih ka lu đe ri ca ko je tu ži ve va lja zna ti gde se šta na la zi u ku hi nji. Že na po ka za na te le fon, sta ri sme đi sa du gač kim ka blom, oka čen o zid. Dža net je sle de ći deo sa svim do bro is pla ni ra la. Okre nu la je broj dok je že na po sta vlja la ta njir sa ko la či ći ma pred Ej mi – ni su bi li ku pov ni, već do ma ći – a on da, dok joj je sni mlje ni glas s dru ge stra ne go vo rio da će da nas bi ti oblač no sa naj vi šom tem pe ra tu rom od tri na est ste pe ni i iz gle di ma za plju sko ve pred ve če, pra vi la se da raz go va ra sa or ga ni za ci jom za po moć na pu te vi ma i pri tom kli ma la gla vom.

„Sti že šlep­slu žba“, re če ona i vra ti slu ša li cu na me sto. „Re kli su da iza đem i sa če kam ih. Za pra vo, ka žu ka ko ima ju čo ve ka u bli zi ni.“

„E, to je le pa vest“, re če že na ve dro. „Da nas vam je sre ćan dan. Ako že li te, mo že te osta vi ti kćer ku ov de sa mnom. Ne bi vam bi lo zgod no da vo di te ra ču na i o njoj na uli ci pu noj sa o bra ća ja.“

Eto. Dža net ni je mo ra la da ura di ni šta dru go. Bi lo je do volj no da ka že da.

„Ne će vam sme ta ti?“Že na se po no vo osmeh nu. „Bi će nam le po ov de. Zar ne?“ Ona

po gle da Ej mi sa pod stre kom. „Vi di te? Sa vr še no je za do volj na. Idi te vi i po bri ni te se za ko la.“

Ej mi je se de la na sto li ci za ve li kim sto lom od hra sto vi ne, s ne tak nu tim ta nji rom ko la či ća i ča šom mle ka is pred se be. Ski nu la