Kakoprepoznatikrivoverovanjeikakoostatiujedinstvuvere

SlavoljubVulicevicjvulicevic@gmail

Nije postojalo vreme u hrišćanskoj crkvi kada se ona nije suočavala sa otpadom u svojim redovima. Od 

samog početka je to bilo tako. Još je apostol Petar uopozrio na ovu činjenicu: „A bijaše i lažnijeh proroka 

u narodu, kao što će i među vama biti lažnijeh učitelja, koji će unijeti jeresi pogibli, i odricaće se 

gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao. I mnogi će poći za njihovijem nečistotama 

kojima će se huliti na put istine. I u lakomstvu loviće vas izmišljenijem riječima. Njihov sud odavno ne 

docni, i pogibao njihova ne drijema. (2. Petrova 2:1‐3). 

Nažalost, mi smo danas svedoci eskaliranja ovog problema u crkvi. Preka je potreba da sagledamo šta 

nas Biblija i Duh proroštva uče o tome da bi mogli da prepoznamo otpad i jeres u crkvi. Postoje razne 

jeresi i razni otpadi, ali svi oni imaju prepoznatljive karatkterestike. „A Duh razgovijetno govori da će u 

pošljednja vremena odstupiti neki od vjere slušajući lažne duhove i nauke đavolske.“ (1. Timotijeva 

4:1) 

Želja je da ovde pogledamo kako nam Biblija i Duh proroštva daju ključeve po kome možemo otkriti jeres 

bez obzira o kojoj se radi. Nadam se da će ovo pomoći mnogima i koristiti na utvrđivanju u istini kojom je 

Bog tako obilno blagoslovio svoju crkvu. Istine su dragulji Božje milosti koje trebamo ceniti više od naših 

ličnih interesa. Ako ostanemo verni tim istinama, Bog će otvoriti ustave njegove mudrosti i znanja kojom 

će okititi Njegovu nevestu ‐ Crkvu. 

 

Narušavanjejedinstvacrkve 

Iako se Hristos molio Bogu u svojoj poznatoj prvosvešteničkoj molitvi zapisanoj u Jovanu 17. glavi, da svi 

njegovi učenici budu jedno, kao što je On jedno sa Ocem, svedoci smo da od samog početka, u 

hrišćanskoj crkvi je bilo onih koji su više marili za svoje lične interese nego li za jedinstvo crkve. Čak šta 

više, apostoli kojima je nakon Hrista bila poverena dužnost da utemelje hrišćansku crkvu pod vodstvom 

Svetoga duha, neprestano su se suočavali sa ljudima koji su se nazivali hrišćanima ali koji su svoje 

individualne ambicije zadovoljavali sejanjem razdora među vernicima, propovedajući neko „drugo 

jevanđelje“, kako apostol Pavle to kaže (Galatima 1:6). 

Osim toga, apostol Pavle je dao jedan zastrašujući scenario u crkvi koji će nastati nakon njegovog 

odlaska: „Jer ja ovo znam da će po odlasku mome ući među vas teški vuci koji neće štedjeti stada; I 

između vas samijeh postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom.“  

(Dela 20:29,30) Isto tako Pavle na drugom mestu specificira o kakvim ljudima se tu radi: „Koji imaju 

obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli. I ovijeh se kloni. Jer su od ovijeh oni koji se zavlače po 

kućama, i robe ženice koje su natovarene grijesima i vode ih različne želje, Koje se svagda uče, i nikad 

ne mogu da dođu k poznanju istine.“ (2. Timotiju 3:5‐7)  

 

Hristovključzaprepoznavanje–uništavanjejedinstva 

Sam Isus je dao upozorenje u vezi lažnih učitelja, ali je isto tako dao i način kako da ih prepoznamo: 

„Čuvajte se od lažnijeh proroka, koji dolaze k vama u odijelu ovčijemu, a unutra su vuci grabljivi. Po 

rodovima njihovijem poznaćete ih. Eda li se bere s trnja grožđe, ili s čička smokve?“ (Matej 7:15,16)  

Ovo Hristvo upozorenje je nešto na šta treba obratiti pažnju kada govorimo o karakteristikama ljudi koji 

će propovedati laži. Oni će biti u „odelu ovčijemu“, što znači da će izgledati bezopasni. Čak šta više, 

izgledaće pitomi kao ovce, što je bio simbol koga je Hristos koristio da opiše svoje sledbenike i njihovu 

bezazlenost. Pa ipak, to su „vuci grabljlivi“ koje treba prepoznati po njihovim rodovima. 

Interesantno je da sa jedne strane Hristos govori o izgledu lažnih proroka koji su dakle na oči prave ovce, 

bezazleni, istiniti, ali koje trebamo prepoznati na osnovu njihovih rodova. Kako da nekoga prepoznamo 

po rodovima ako taj već izgleda kao „ovca“? Zar „ovčiji“ izgled već nije rod koga treba prepoznati? Koji 

su to onda rodovi koji će nam otkriti da li je neko pravi učitelj ili  lažni učitelj koji je vuk u ovčijoj koži? 

Hristos u ovom tekstu ne nalaže učenicima da studiraju Pismo kako bi ustanovili da li su ti učitelji lažni ili 

ne, jer očito je da će kod nekog ko izgleda kao „ovca“ i njegovo učenje izgledati biblijsko. Nije dakle,  tu 

poenta i smer u kojem se treba uputiti, nego u „rodovima“ koji predstavljaju nešto što je značajnije od 

samog učenja. Dobija se utisak da čak i ako je nečije učenje naizgled dobro, taj još uvek može biti vuk u 

ovčijoj koži jer se mogu primetiti rodovi koji dolaze sa trnja a ne sa smokve.  

Ako je jedinstvo o kome se Isus toliko molio u Jovanu 17. glavi toliko važno za Hristovu crkvu, da je 

Hristos posvetio najdragocenije trenutke pre svoje smrti da bi se naročito molio Ocu za to, onda će 

pouzdano jedan od rodova sa trnja da se odrazi i u napadu na tu suštinu o kojoj je Hristos pričao. Drugim 

rečima, lažni učitelji će pričati svoju „istinu“ na takav način da će biti teško razlikovati ih od ovaca. 

Pokušaj da ih se razotkrije kroz njihovo učenje će biti za mnoge težak zadatak jer oni zaista izgledaju 

bezazleni kao ovce. Ali, zato će posledice njihovog učenja, njihovi rodovi biti prepoznatljivi. Oni će 

neminovno raditi na rasturanju jedinstva crkve za koje se Hristos molio, a to su rodovi koji će nam biti 

vrlo prepoznatljivi. Kao što je apostol Pavle rekao, to su teški vuci koji ne žale stada. Njima nije stalo do 

toga da li će njihovo učenje dovesti do razdora u crkvi i što posledice njihovog sleđenja mogu da izazovu 

potpuni otpad ne samo od crkve već i od Boga. Njima je najglavnije da odlaze po kućama i zavode one 

koji su slabi u veri, iako sami uče istinu koju nisu nikada naučili niti su oni koji se daju naučiti (2. Timotiju 

3:5‐7). 

 

 

KakoprepoznatiotpadpoHristovomključu 

Dali su primeri iz apostolskog doba dovoljni za nas danas? Zapazimo da se upozorenje koje je Apostol 

Pavle dao Timotiju nije odnosilo samo na njegovo vreme, već specifično za poslednje vreme. Ceo tekst  iz 

1. Timotiju 3. glave počinje ovako: „Ali ovo znaj da će u pošljednje dane nastati vremena teška.  Jer će 

ljudi postati samoživi...“ (2. Timotiju 3:1 i dalje). Dakle njegovo upozorenje o ljudima koji imaju obličje 

pobožnosti a sile su se njegove odrekli, koji idu po kućama i zarobljavaju slabe u veri, je nešto što je 

specifično vezano za poslednje vreme. U stvari, to je jedan od znakova poslednjeg vremena.  

Ono čega smo danas svedoci je da se u crkvi pojavljuje sve više i više ljudi sa svakojakim doktrinama koje 

se predstavljaju kao najveće svetlo, upravo ono što navodno nedostaje crkvi da bi se spremila za skori 

Hristov dolazak. Gotovo da više ne postoji ni jedno osnovno adventističko verovanje  koje sa jedne ili 

druge strane nije napadnuto i to od strane onih koji su u crkvi. Ti pojedinci tvrde da mimo onoga što 

crkva uči, oni imaju istinu koju im je Bog direktno  otkrio kako bi „ispravili“ crkvu od pogrešnog učenja. U 

najviše slučajeva, oni niti znaju šta pričaju niti razumeju šta je pobožnost. Pavle upozorava :  „ Ako li ko 

drukčije uči, i ne pristaje na zdrave riječi Gospoda našega Isusa Hrista i na nauku pobožnu,  Nadu se ne 

znajući ništa, nego bolujući od zapitkivanja i praznijeh prepiranja, oda šta postaje zavist, svađa, 

huljenje, zle misli, Zaludna prepiranja onakovijeh ljudi koji imaju um izopačen i nemaju istine, koji 

misle da je pobožnost trgovina. Kloni se takovijeh. (1. Timotiju 6:3‐5) 

Izbegavatipolemikusaotpalimaodjedinstvavere 

Ono što je upravo karakteristika takvih ljudi i takvih pokreta u crkvi i po čemu se prepoznaje njihov 

„rod“, je da teže prepiranju o doktrinama, koje uglavnom niti razumeju niti shvataju iako tvrde da imaju 

istinu. Zahvaljujći modernom načinu komunikacije, svedoci smo beskonačnih diskusija i prepirki u javnim 

medijima kao što su razni internet forumi, facebook, youtube i ostali moderni načini komunikacije. Nije 

čudo da je došlo vreme da se saveti apostola Pavla striktno primene u crkvi: „Čovjeka jeretika po 

prvome i drugom svjetovanju kloni se, (Tit 3:10) Koliko mudrosti ima u ovakvom stavu može se videti 

kroz razdor koji sve više raste u crkvi i to upravo radom ljudii iz same crkve.  Apostol Jovan ide još i dalje 

od samog saveta da se sa takvima ne diskutira, nalažući da takve i ne primamo u svoje kuće, što se 

svakako odnosi ne samo na naše stanove nego i na crkve koje su se u to vreme nazalize u kućama:  „Koji 

god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj onaj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj onaj ima i oca i 

sina. Ako ko dolazi k vama i ove nauke ne donosi, ne primajte ga u kuću, i ne pitajte se s njim; Jer ko se 

upita s njim, prima dijel u njegovijem zlijem djelima.“ (2. Jovanova 1:9‐11). Samo će vreme pokazati 

koliko mudrosti ima u ovim savetima. 

Kako dakle mi koji svoju veru definiramo i branimo Biblijom da se sačuvamo od kršenja ovih saveta? Nije 

li proučavanje Biblije naše glavno sredstvo u odbrani protiv ovakvih ljudi? Svakako da prvi pokušaj 

prilikom svakog neslaganja u vezi nekog biblijskog učenja sa nekim, treba biti da se takav vrati na pravi 

put kroz poučavanje u istini. Ali nakon „prvog i drugog savetovanja“ (Tit 3:10), treba prekinuti svaku 

dalju diskusiju sa takvim ljudima jer istina nije u prepirkama. Pavle je Timotiju ostavio  uputstvo u vezi 

ovoga:  „O Timotije! sačuvaj što ti je predano, kloni se poganijeh praznijeh razgovora i prepiranja lažno 

nazvanoga razuma,“  (1. Timotiju 6:20) : „Čovjeka jeretika po prvome i drugom svjetovanju kloni se, 

(Tit 3:10) 

Apostol Petar isto tako predskazuje pojavu lažnih učitelja u crkvi: „A bijaše i lažnijeh proroka u narodu, 

kao što će i među vama biti lažnijeh učitelja, koji će unijeti jeresi pogibli, i odricaće se gospodara koji 

ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao. I mnogi će poći za njihovijem nečistotama kojima će se huliti 

na put istine. I u lakomstvu loviće vas izmišljenijem riječima. Njihov sud odavno ne docni, i pogibao 

njihova ne drijema. (2. Petrova 2:1‐3). Videli mi to ili ne, hteli mi to da priznamo ili ne, lažnih učitelja i 

jeresi je uvek bilo u crkvi. Ono što danas karakteriše vreme u kome živimo je da se jeresi putem javnih 

medija šire brzinom plamena, pa su posledice mnogo dalekosežnije za crkvu nego ranije.  

 

Nebeskamudrostjeprepoznatljiva 

Nije samo otpad taj koji je prepoznatljiv, nego i sama nebeska mudrost. Kao crkva, mi smo pozvani da 

istražujemo Bibliju i da pronalazimo dragoceno blago istine koje se ponekada nalazi skriveno ispod 

površine. Kako prepoznati šta je prava istina a šta nije? 

Ako sledimo Hristovo upozorenje o prepoznavanju lažnih učitelja preko njihovih rodova, onda je to 

mnogo sigurniji način negoli upuštanje u beskonačne diskusije imajući u vidu da su ti učitelji obično ljudi 

koje ne zanima da nešto nauče nego su oni sebe postavili za učitelje koji u stvari i ne znaju šta uče a 

prema Pavlu su oni koji „se svagda uče, i nikad ne mogu da dođu k poznanju istine.“ (2. Timotiju 3:7) 

Ne tako retko ćemo primetiti da su vođe takvih pokreta  ljudi koji nisu dozvolili da budu poučeni starijom 

braćom, baš kao što je Pavle to naveo u ovom tekstu. 

Ako su nečiji rodovi razjedinjenje crkve, gubitak reda i zajednice, onda možemo odmah biti sigurni da su 

ti rodovi su upravo ono o čemu nas je Hristos učio o tome kako da ih prepoznamo. „A koja je 

premudrost odozgo ona je najprije čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrijeh 

plodova, bez hatera, i nelicemjerna.   A plod pravde u miru sije se onima koji mir čine.“ (Jakov 3:17,18) 

Još jednom zapazimo da se u svim ovim biblijskim tekstovima, naglasak stavlja  na odnose koji se 

stvaraju u crkvi kada se iznosi ono sto ljudi misle da je istina.  

Jedinstvokrozpoštovanjesvojihituđihduhovnihdarova 

Isus se molio za jedinstvo crkve ali to jedinstvo se postiže kroz određene darove koje Duh daje. Pavle u  

1. Korinćanima u 12. glavi kaže da Duh daje darove kako hoće ali da je cilj takvih različitih darova da telo 

uzraste. Nemoguće je da telo uzraste ako članovi crkve ne poštuju darove jedni drugih. Ako je neko 

dobio dar vodstva ovog tela, da li oni koji ga nemaju, trebaju takvoga podrzati lli se odlučiti da sami sebe 

vode? Ako je neko dobio dar učitelja ili apostola, da li oni koji nemaju taj dar trebaju to prepoznati  ili 

trebaju verovati samo u ono sto oni misle da je pravo bez da dozvole da ih pouče oni koji taj dar već 

poseduju? Čemu onda služe darovi koje je Duh podelio ako svako misli da ima sve darove? Darovi služe 

da bi telo uzraslo u skladu. Mnogo puta nastaju razdori u crkvi baš zato što se ne postuju duhovni darovi 

koje je Bog dao onima koji vode ovu crkvu ili koji imaju darove poučavanja. Zato Pavle daje sledeći savet 

Korintskoj crkvi, a i nama danas: 

„Da ne bude raspre u tijelu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugoga. I ako strada jedan 

ud, s njim stradaju svi udi; a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi. A vi ste tijelo 

Hristovo, i udi među sobom. I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, 

treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove iscjeljivanja, pomaganja, upravljanja, različne 

jezike.  Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci? 

Eda li svi imaju darove iscjeljivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju? Starajte se pak 

za veće darove; pa ću vam još bolji put pokazati.“  1. Korinćanima 12:25‐31 

Apostol postavlja retoričko pitanje na koje svi već znaju odgovor: „Eda li su svi učitelji?“ Crkva ne samo 

da ima ovaj dar nego je njoj kroz vodstvo Duha svetoga dato i da prepozna ljude koji imaju taj dar. Zato 

jeresi u mnogim slučajevima dolaze kroz one koji nisu postavljeni u crkvi za učiteljima. I to nepoštovanje 

duhovnih darova je jedna od karakteristika onih koji šire lažna učenja. 

Bibija sadrži istinu koja treba da bude svakodnevna duhovna hrana iskrenih istraživača Biblije. Ali, postoji 

mnogo toga u Bibliji što prevazilazi naša individualna ljudska shvatanja, i najveća opasnot  vreba one koji 

se oslanjaju samo na sebe i svoje razumevanje kao vrhovno merilo za tumačenje pojedinih tekstova, 

nezavisno od shvatanja cele crkve. Bog je u svojoj milosti obdario izvesne ljude u crkvi sa darom učitelja, 

koji svojim darovima služe celoj crkvi.  Crkva prepoznaje te učitelje i daje im dužnosti poučavanja drugih 

u crkvi.  

Apostol Petar je upozorio one koji pokušavaju sami da protumače određene teške tekstove:  „ I trpljenje 

Gospoda našega držite za spasenje; kao što vam i ljubazni naš brat Pavle po danoj mu premudrosti 

pisa. Kao što govori o ovome i u svima svojijem poslanicama, u kojima imaju neke stvari teške 

razumjeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibao.“ 2. Petrova 3:15 

Nije li čudno da među vernicima crkve nalazimo na pojedince, možda čak i neke koji su tek od skora tu, 

koji smatraju da imaju bolje razumevanje nekih tekstova iz Biblije nego cela crkva i da ih bolje shvataju, 

kada ni starija braća uvek ne tvrde da ih u potpunosti razumeju? Kao što kaže apostol Petar, „nenaučeni 

i neutvrđeni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibao.“ 

 

 

 

 

Biblijskiprimeriotpadauhriščanskojcrkvi

PrimerjudaizirajućihJevreja

Vrlo rano se hrišćanska crkva suočila sa otpadom. Kada su neznabošci počeli da prihvataju hrišćanstvo, 

otvorilo se novo pitanje pred kojim se crkva našla. Da li neznabošci trebaju postati jevreji na taj način  

što će se obrezivati i držati sve ceremonijalne zakone, ili postati hrišćanin to ne zahteva. Apostoli su rešili 

to pitanje na saboru u Jerusalimu, opisanom u Delima 15. glavi. Ali, nisu svi bili sretni odlukom crkve, i 

bilo je mnogo hrišćana iz jevrejstva koji su išli okolo i ometali razvoj Božjeg dela time što su „judaizirali“, 

tj, što su insistirali da neznabošci moraju da prihvate sva starozavetna pravila propisana za jevreje. 

Ovakav rad protiv odluke crkve je bio smetnja Pavlovom radu među neznabošcima i on nije štedeo reči 

da opiše te ljude. „Kao što prije rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drukčije nego što 

primiste, proklet da bude!“ Galatima 1:9 Ti koji su učili protiv zaključaka koje je donosila cela crkva su 

„lažna braća“ bez obzira što je izgledalo da sve što naučavaju je potkrepljeno Biblijom – Starim zavetom.  

„I za lažnu braću koja dođoše i privukoše se da uhode slobodu našu koju imamo u Hristu Isusu, da nas 

zarobe;“ Galatima 2:4   

Imajući u vidu ton kojim je napisana Galaćanima poslanica, izgleda kao da je većina lokalna crkve 

prihvatila to „novo jevanđelje“.  Međutim, iako je naizgled cela lokalna crkva sledila taj krivi nauk, Pavle 

prepoznaje da ima vođa iza toga i on se molio da oni koji su drugačije propovedali, ometajući nenabošce, 

budu odsečeni od Hristove crkve. „O da bi otsječeni bili oni koji vas kvare!“ Gal 5:12  

PrimeripojedinacakojejePavleisključioizcrkvezbogotpada

Ne samo da su bili obični vernici koji se nisu slagali sa službenim odlukama crkve, nego su se podizali i 

kao vođe takvih pokreta. Bilo je neophodno da se neki od tih vođa odstrane od crkve. Iako je Isus 

upozorio da se kukolj i žito ostave da rastu zajedno, ipak tamo gde je jasno da je neko vođa otpada, 

crkva mora da reagira kao što je Pavle u nekim slučajevima reagirao. U 1. Timotiju Pavle govori o dva 

čoveka koje je morao da isključi iz crkve. Očito su to bile vođe određenih jeresi kada ih je imenom 

spomenuo.  „Imajući vjeru i dobru savjest, koju neki odbacivši otpadoše od vjere; Među kojima su 

Imenej i Aleksandar koje predadoh sotoni da se nauče ne huliti.“ 1. Timotiju 1:19,20  

Mi neznamo tačno koji problem je bio sa Imenejem i Aleksandrom.  Na osnovu Pavlovog drugog pisma 

Timotiju, izgleda da je Imenej propovedao jeres da je vaskrsenje već bilo. „I riječ njihova kao živina toči: 

među kojima je Imenej i Filit, Koji u istini pogriješiše govoreći da je vaskrsenije već bilo; i smetaju vjeru 

nekijeh.  2. Timotiju 2:17,18  

Izraz „predati sotoni“  koji Pavle koristi, je značilo isključivanje iz crkve što je zapravo bio pokušaj da se ti 

ljudi osveste i da se spasu. Pavle potvrđuje da je to bio razlog drastične mere isključenja. „Da se on 

preda sotoni na mučenje tijela, da bi se duh spasao u dan Gospoda našega Isusa Hrista.“ 1. 

Korinćanima 5:5  Mi neznamo da li je isključenje Imeneja i Aleksandra urodilo plodom. Kako stvari stoje, 

izgleda da nije jer u 2. Timotiju Pavle ne vidi nikakve nade za Aleksandra kada kaže:  „Aleksandar kovač 

mnogo mi zla učini. Da mu Gospod plati po djelu njegovu.“ 2. Timotiju 4:14   

Kao što vidimo, ovakvi nemili događaji su deo hrisćanske crkve od samog početka, a kako se vreme 

približava kraju, ovakve stvari će postati sve učestalije, čega smo svi svedoci. 

Jeresi u crkvi su kao rak tela i kao što smo videli, Biblija ne koristi blage reči kada govore o ljudima koji 

šire razdor u crkvi. U ostatku ovog rada ćemo pokušati da vidimo šta je posebna poruka adventističkoj 

crkvi kako da se postavi prema onima koji dovode do razdora u crkvi pod plaštem propovedanja istine. 

Vrlo lako ćemo u spisima Elene Vjt prepoznati principe koje smo našli u Bibliji. Čak i ako se ovde ne 

bavimo svim mogućim jeresima koja se pojavljuju u crkvi, mi ćemo ih prepoznati po rodovima. Jeresi 

nikada ne stvaraju jedinstvo mir ili red u crkvi. One su uvek praćene razdorom, prepirkama, neslogama, 

bez obzira o kakvoj se jeresi radi. 

ElenaVajtojedinstvuucrkviiotpaduodjedinstva 

Elen Vajt sa velikom ozbiljnošću govori o onome što će ubrzo doći na crkvu. „Brzo se približavaju dani 

kada će biti velika zabuna i zbrka. Sotona, obučen u anđeoske odore, će zavesti, ako je moguće i same 

izabrane. Biće puno bogova i puno gospodara. Svaki veter doktrina će duvati. (RH, January 11, 1887) 

Ne postoji temeljno vorovanje crkve koje nije napadnuto ovim vetrovima koji duvaju. 

Ona takođe kaže da će rešetanje u crkvi doći kroz lažne doktrine. „Kada rešetanje dođe kroz uvođenje 

lažnih teorija, površni čitaoci koji nigde nisu ukorenjeni, su kao živi pesak. Oni se postavljaju u bilo koji 

položaj koji odgovara duhu njihovih osećanja gorčine.“ (TM 112) Oni koji su najpre zahvaćeni lažnim 

teorijama su obično ljudi koji su već imali gorčinu prema crkvi a koji su površni u svom poznavanju istine. 

„Imamo ohrabrenje u Svetom pismu da ako hodamo ponizno pred Bogom , mi ćemo primati  

pouke. Ali mi smo upozoreni o nepotrebnoj radoznalosti. „A poganijeh praznijeh razgovora 

kloni se; jer najviše pomažu u bezbožnosti ," i to vodi na staze pretpostavki i mašte, sa čime 

netrebamo imati nikakve veze. To su prazne, nebitne teorije ljudskog porekla, koje drže um da 

se bavi ništavostima. One nemaju u sebi ništa sigurnog ili značajnog. Pavle o takvima koji 

propagiraju ove teorije kaže : "I riječ njihova kao živina toči: među kojima je Imenej i Filit, koji 

u istini pogriješiše govoreći da je vaskrsenije već bilo; i smetaju vjeru nekijeh. "“ RH, February 

5, 1901 

„Sotona sada radi sa svim svojim insinuacijama i obmanjujćom silom, da odvede ljude daleko 

od posla koji je u poruci trećeg anđela, koja treba da se propoveda sa velikom moći. Kada 

neprijatelj vidi da Gospod blagosilja svoj narod, i da ih priprema da prepoznaju njegove 

prevare, on će raditi sa svojom majstorskom moći da unese fanatizam sa jedne strane i hladni 

formalizam sa druge, tako da može prikupiti duše za žetvu. Sada je vreme da neprestano 

stražimo. Pazimo na prve korake sotaninog napada među nama.“ RH, January 24, 1893 

„Naše iskustvo nam je pokazalo da ako Sotona ne može zadržati duše okovane u ledu 

ravnodušnosti, on će ih pokušati odgurnuti u vatru fanatizma.“ ‐ 5T 644 

Ostaje pitanje kako prepoznati sotonu koji je obučen u „anđeoske odore“?  Hristov princip „po rodovima 

njihovim poznaćete“ je svakako princip koji je naglašen u spisima Elene Vajt. U najčešće slučaja, sama 

pojava jeresi i način kako se one šire, kao i način na koji se nosioci tih jeresi postavljaju prema crkvi i 

vodstvu crkve, je najveći dokaz protiv njih, jer su to prepoznatljivi rodovi lažnih proroka obučenih u ovčje 

ruho. 

Na sledećim stranicama ćemo videti kako je Elena Vajt identificirala one koji su izvor zbrke i pometnje u 

crkvi o kojima je pisala u prethodnom citatu i na koji način da ih crkva prepozna i kako da odgovori na 

izazov krivoverja u svojim redovima. 

 

Duhnezavisnostiodcrkveipodrivanjecrkveneorganizacije 

 „Reč Božja ne dopušta nijednom čoveku da svoje rasuđivanje suprotstavlja odluci Crkve, niti pak da 

uporno ostaje pri svom mišljenju nasuprot mišljenju Crkve. Kad u Crkvi ne bi bilo discipline i 

autoriteta, ona bi se raspala i bilo bi nemoguće da se održi kao jedinstveno telo. Bilo je oduvek 

pojedinaca nezavisnog shvatanja koji su tvrdili da se u pravu, da upravo njih Bog uči i svojim Duhom 

vodi na poseban način. Svaki takav pojedinac ima sopstvene nazore i naročito mišljenje o sebi, tvrdi 

da su upravo njegovi pogledi u skladu sa Rečju Božjom. Svaki ima drugačiju teoriju i veru, i svaki 

smatra da je primio naročitu svetlost od Boga. Takvi se odvajaju od tela Crkve i svaki za sebe sačinjava 

posebnu Crkvu. Svi ovakvi nikako ne mogu biti u pravu, a ipak svi tvrde da ih vodi Gospod.“ 3T 429   

 „Bog je svoju Crkvu na Zemlji učinio kanalom svetla da bi preko nje objavio svoje namere i volju. On 

ni jednom svojem sluzi ne daje iskustva nezavisna i suprotna iskustvu same Crkve. Niti On ijednom 

čoveku daje saznanja svoje volje za celu Crkvu, dok nju ‐ Hristovo telo ‐ ostavlja u mraku. U svojoj 

providnosti povezuje svoje sluge sa svojom Crkvom da bi se manje pouzdali u sebe, a imali više 

povjerenja u druge koje On vodi da unaprede Njegovo delo. 

Uvek u Crkvi ima onih koji stalno naginju ličnoj nezavisnosti. Oni, čini se, nisu sposobni da shvate da 

nezavisan duh može navesti čoveka da ima previše poverenja u sebe i da se više uzda u svoje 

rasuđivanje nego da poštuje savet i visoko ceni rasuđivanje svoje braće, posebno one koja se nalaze u 

službama koje je Bog namenio vodstvu svojeg naroda. Bog je svoju Crkvu obdario posebnim 

autoritetom i vlašću koju niko nema pravo da zanemari i prezre, jer onaj ko to čini prezire Božji glas. 

U velikoj su opasnosti oni koji su svoje lično shvatanje skloni da smatraju nadmoćnijim. Sotonin je 

dobro smišljeni plan da takve razdvoji od onih koji su kanali svetla, preko kojih Bog radi na izgradnji i 

širenju svojeg dela na Zemlji. Zanemariti ili prezreti one koje je Bog odredio da nose vodeće 

odgovornosti u vezi s napredovanjem istine, znači odbaciti sredstva koja je On odredio za pomoć, 

ohrabrenje i snagu svojem narodu. Svaki radnik u Gospodnjem delu koji ih zaobilazi i misli da ne sme 

da dobije svetlo ni preko kojeg drugog sredstva nego neposredno od Boga, stavlja se u položaj u 

kojem ga neprijatelj može prevariti i srušiti. U svojoj mudrosti Gospod je uredio da se prisnim 

zajedništvom, što ga trebaju negovati svi vernici, hrišćanin ujedini s hrišćaninom i crkva s crkvom. 

Tako će ljudska oruđa biti osposobljena da sarađuju s božanskima. Svako će oruđe biti pokorno 

Svetome Duhu, a svi će vernici biti ujedinjeni u organiziran i pravilno usmeren napor da se svetu 

objavi Radosna vest o Božjoj milosti.“ AA 163, 164 

 „Kad god se neko odvaja od organiziranog tela onih koji drže Božje zapovesti, kada počne da meri 

crkvu njegovim ljudskim merilima i kada počne da izriče osude protiv njih, tada možete znati da ga 

Bog ne vodi. On je na pogrešnom putu.“ 1MR 355 

„Izrazito je ozbiljna stvar ići od kuće do kuće i, pod izgovorom obavljanja misionarskog rada, ubacivati 

seme nepoverenja i sumnjičenja. Svako od njih brzo proklija, te se stvara nepoverenje prema Božjim 

slugama koji imaju Njegovu poruku da prenesu narodu. Kada Bog progovori kroz Svoje sluge, posejano 

seme [nepovjerenja i sumnjičenja] već se razvilo u koren gorčine. Reč pada na srca koja neće poslušati, 

na srca koja neće odgovoriti na poziv. Niti jedna zemaljska ili nebeska sila ne može pronaći pristup 

duši.“ RH, November 27, 1900 

„Živimo u opasnim vremenima. Iz svetla koje imam, znam da Sotona pokušava uvesti ono što će 

navesti ljude da pomisle kako imaju divno delo da obave. Ali kada Bog čoveku daje poruku, taj će 

čovjek svojom krotkošću i smernošću dati dokaz da Bog radi kroz njega. Bog živi i vlada, i On želi za nas 

da hodimo pred Njim u poniznosti. On ne želi da ovaj čovjek N... nameće sebe pred crkvu. On ne želi 

da ovaj dolazi na naše skupove i stvara pometnju.… Nećemo biti prekidani iz sastanka u sastanak od 

strane onih koji tvrde da imaju poruku da prenesu. Onaj koji se gura napred na mesto gde nije željen, 

ne radi delo Božje. Mi trebamo da radimo kao vojnici u vojsci. Ne smemo izlaziti iz redova i početi  da 

radimo prema vlastitom nahođenju.“ RH, July 30, 1901 

 „Bog poučava, predvodi i daje smernice svom narodu, da oni mogu poučavati, predvoditi i davati 

smernice  drugima.Među ostatkom ovih poslednjih dana će biti kao što je bilo sa starim Izraelom , 

onih koji žele da se samostalno kreću, koji nisu spremni da se potčine učenju Duha Božijeg i koji neće 

slušati uputstva i savete. Neka takvi uvek imaju na umu da Bog ima crkvu na zemlji, kojoj je dao vlast. 

Ljudi će želeti da slede svoje vlastito prosuđivanje, prezirući savete i ukore, i sigurno čineći tako, oni će 

odstupiti od vere, a katastrofa i propast duša će uslediti. Oni koji se trude da podrže i uzdignu Božiju 

istinu se ujedinjuju na istu stranu, stojeći ujedinjeni u srcu, umu i glasu, u odbrani istine dok oni koji 

ne rade u skladu namera i delovanja, koji izabiru svoje neposvećeno ljudsko rasuđivanje kao savršeno 

delovanje, stavljaju sebe na stranu sotone i brane njegovo delo. 

Sotona će postati njihov vođa, i oni će se priduržiti njegovom stalnom naporu da ruši ono što Bog 

gradi. Nijedan od tih neusklađenih elemenata neće biti eventualno sposoban da preokrene Božju 

nameru u prirpemi ljudi da stanu u veliki dan, i u konačnom svrštetku plana spasenja... 

Obmana je neprijatelja kada neko oseća mogućnost da se odvoji od posredništva koje je Bog 

uspostavio, i da sam radi nezavisno , u njegovoj navodnoj mudrosti, i da bude uspešan. Mi smo jedno 

telo, i svaki član treba da bude ujedinjen sa telom, svaka individua da radi svojim sposobnostima. 

Ljudi trebaju da imaju Božji um, čist, svet i iskren, ne onaj koji je zatvoren samo za sebe i koji živi samo 

za sebe.  Letter 104, 1894, MR311 9 

„Čuvajte se onih koji se podižu i koji imaju veliki teret da optužuju crkvu. Izabrani koji stoje i odolevaju 

oluji protivljenja iz sveta, i koji uzdižu pogažene Božje zapovesti, veličajući ih kao svete i časne, zaista 

su svetlost sveta. Kako se usuđuje smrtan čovek da daje svoj sud o njima, i da zove crkvu bludnicom, 

Vavilonom, pećinom hajdučkom i stanom svakih nečistih ptica… „ MR311 12 

„Kada se bilo tko odvaja od organiziranog tijela Božjeg naroda koji čuva zapovijedi, oni odvaguju crkvu 

prema svojim ljudskim merilima i izriču sud protiv nje. Tada možete znati da ih ne vodi Bog. Oni su na 

krivom putu….“ ‐ MR311 13 

„Kakvu bi usrdnost trebalo da pokažu Hristovi sledbenici u nastojanju da svojim svakodnevnim 

životom odgovore na ovu Hristovu molitvu! [Jovan 17:20] Mnogi ne shvataju svetost povezanosti sa 

Crkvom i nerado se potčinjavaju disciplini i ograničavanju. Svojim postupcima i životom oni pokazuju 

da je za njih lično mišljenje merodavnije od jedinstveno prihvaćenog stava Crkve, i ne ustručavaju se 

da podstiču duh suprotstavljanja glasu Crkve. Oni koji se nalaze na odgovornim položajima u Crkvi 

mogu imati svoje nedostatke kao i ostali ljudi, mogu i da pogreše u svojim odlukama; ali i pored svega 

toga, Crkva Hristova na Zemlji dala im je autoritet koji se ne sme potcenjivati ni prezirati. Hristos je 

posle svog vaskrsenja preneo vlast na svoju Crkvu, rekavši: „Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; 

a kojima zadržite, zadržani su. 

Povezanost sa Crkvom ne treba olako raskidati; pa ipak neki koji tvrde da su Hristovi sledbenici, kad 

im se stane na put ili kad njihov glas nema onaj uticaj koji po njihovom mišljenju zaslužuje, oni prete 

da će napustiti Crkvu. Ali ako napuste Crkvu najveći gubitnici biće upravo oni; jer se ‐ napuštajući 

zaštitnu ogradu njenog uticaja ‐ potpuno izlažu svim mogućim kušanjima ovoga sveta." 4T 17 

„Neverstvo nam došaptava da lična nezavisnost podiže naš ugled i značaj, i da svoje nazore o tome šta 

je dobro i ispravno podrediti sudu Crkve znači slabost. Međutim, opasno je popuštati ovakvim 

osećanjima i pogledima, jer to vodi u anarhiju i pometnju. Hristos je imao u vidu neophodnost 

jedinstva i hrišćanskog bratstva u delu Božjem. Zato je stavio to u dužnost svojim učenicima. I istorija 

hrišćanstva od tada pa sve do naših dana dokazuje nepobitno da je snaga samo u jedinstvu. Lično 

mišljenje treba potčiniti autoritetu Crkve.“  4T 19 

„Bog svoj narod iz ovoga sveta izvodi na uzvišenu platformu večne istine, zapovesti Božjih i vere 

Isusove. Pripadnike svog naroda On želi da disciplinuje i učini dostojnim njihovog imena. Oni neće biti 

u neslozi, verujući jedan u jedno, a drugi u nešto sasvim suprotno, potpuno nezavisno od 

organizovane Crkve. Kroz različite darove i službe koje je On postavio u Crkvi oni će svi doći u jedinstvo 

vere. Ako neki pojedinac ističe svoje lično mišljenje o biblijskoj istini bez obzira na mišljenje svoje 

braće, i svoj stav opravdava tvrdnjom da ima pravo na svoje posebne poglede, a zatim uporno nastoji 

da to nametne i drugima, kako se onda može ispuniti Hristova molitva: da svi jedno budu? I ako se 

zatim podigne neko drugi, pa još neko, tvrdeći da svako ima pravo da veruje i govori što smatra 

ispravnim, bez obzira na veru Crkve, gde je onda harmonija koja postoji između Hrista i Njegovog Oca i 

koju Hristos toliko ističe u molitvi za svoje učenike?“  3T 446 

„Iskrene duše će uvideti potpunu povezanost sadašnje istine. Uvideće kako se ona skladno, poput 

karika u lancu, uklapa u jednu veliku celinu, i prihvatiće je. Sadašnju istinu nije teško razumeti, i narod 

koji dopušta da ga Bog vodi ujediniće se na toj čvrstoj platformi. Njemu nisu potrebni pojedinci 

različitog verovanja, mišljenja i pogleda da bi širili neslogu i razdor. Nebo i sveti anđeli rade na tome 

da sve dovedu u jedinstvo vere, u jedno telo. Sotona radi na suprot ovome. On je odlučan u nameri da 

unosi neslogu i razdor, da izazove različita mišljenja, kako bi ostala neuslišena Hristova molitva: “Ne 

molim pak samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove riječi radi. Da svi jedno budu kao Ti, 

Oče, što si u meni i ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu, da i svijet uzvjeruje da si me Ti poslao.” 

(Jovan 17,20.21) Hristova je namera da Njegov narod u svojoj veri bude jedinstven. Ako jedan 

propoveda jedno, a drugi ‐ budući različitog mišljenja ‐ ističe nešto drugo, kako oni koji „uzveruju 

njihove riječi radi” mogu biti jedno? Gde god se tako radi razlike u mišljenju i dalje ostaju.“  1T 326 

„Iako je istina da Gospod vodi pojedince, takođe je istina da on vodi narod, ne nekoliko odvojenih 

pojedinaca, ovde i onde, jednog koji veruje ovo i drugog koji veruje ono. Božji anđeli rade posao koji 

im je posvećen i poveren. Treći anđeo vodi i čisti jedan narod, i oni treba da se kreću sa njime 

ujedinjeni...“  SpTB09 18  

„Neki su počeli da šire misao da kako se približavamo kraju vremena, svako Božje dete će da deluje 

nezavisno od bilo kakve religiozne organizacije. Aji, Gospod me je uputio da u ovom radu ne postoji 

takva stvar kao što je nezavisnot čoveka. Nebeske zvezde su sve pod zakonom, svaka utiče na drugu 

da rade Božju volju, prepuštajući se zajedničkoj poslušnosti zakonu koji kontroliše njihova kretanja. 

Tako i da bi Gospodnji posao mogao da napreduje zdravo i čvrsto, Njegov narod mora da se ujedini.  

SpTB09 19  

„Već godinama iznosim svoje svedočanstvo o tome da kada bilo koji ustanu da tvrde da imaju veliku 

svetlost, a ipak zagovaraju rušenje onoga što je Gospod preko svojih ljudskih predstavnika izgrađivao, 

oni su u velikoj meri prevareni, i ne rade u skladu sa Hristom. Oni koji tvrde da Adventistička crkva 

sedmoga dana predstavlja Vavilon, ili bilo koji deo Vavilona, bolje im je da ostanu kod kuće. Neka 

stanu i razmisle koja poruka treba biti proglašena u ovo vreme. Umesto rada sa božanskim 

predstavnicima da pripreme ljude da stoje na dan Gospodnji, oni su zauzeli stav sa onim koji je opadač 

braće, koji optužuje braću pred Bogom dan i noć.“ RH, August 22, 1893 

„Pokazana mi je opasnost koja će pretiti crkvi jer će se podizati ljudi za koje će da proglašavaju kako 

imaju novo svetlo. Oni mogu biti oni koje su smatrali skromnim i koji su bili savesni u svim delima, ali 

oni nemaju dobru savest. Mudrost i zdrav razum su odbačeni, i oni će postati fanatici. Religiozni 

fanatici će zasigurno da se pojave među nama i oni će izazvati dosta briga i žalosti onima kojima je u 

srcu čast Božjeg dela. Oni neće smatrati svojom dužnošću da se savetuju sa svojom braćom.“  GCB, 

October 1, 1896  

„Iako imamo individualni posao i individualnu odgovornost pred Bogom, mi ne treba da sledimo 

sopstveni nezavisni sud, bez obzira na mišljenja i osećanja naše braće, jer bi takvo ponašanje dovelo 

do nereda u crkvi . Dužnost je službenika da poštuju rasuđivanje svoje braće, ali se njihovi odnosi sa 

drugima, kao i doktrine koje naučavaju, trebaju proveriti zakonom i svedočanstvima, pa ako su im srca 

spremana da se pouče, neće biti podele među nama . Neki su skloni da budu van reda , pa se 

udaljavaju od velikih temelja vere. Međutim, Bog utiče na svoje propovednike da bude jedno u 

doktrinama i u duhu.“ GW92 443 

„Imamo mnoge lekcije da naučimo i još mnoge, mnoge da odučimo. Bog i nebo su jedini nepogrešivi . 

Oni koji misle da nikada neće morati da se odreknu nekog dragocenog shvatanja, nikada da imaju 

priliku da promene mišljenje, biće razočarani. Sve dotle dok se držimo naših ideja i mišljenja sa 

tvrdom upornošću, ne možemo imati jedinstvo za koje se Hristos se molio.“ RH, July 26, 1892 

Načelo koje je ovdje postavljeno [citat Jakov 3:18] predstavlja prirodni produžetak hrišćanske religije. 

Posebno će se oni koji su zauzeti objavljivanjem posljednje svečane poruke umirućem svijetu potruditi 

da ispune ovaj tekst. Iako imaju različitu prirodu i raspoloženje, oni će biti jedinstveni u pitanjima koja 

se tiču religije i vjerovanja. Oni će govoriti isto; imaće jedinstvena mišljenja; biće jedno u Isusu Hristu. 

„Niko ne smije da misli da je njegovo rasuđivanje bez mane, da njegove ideje ne podležu kritici, i da 

može da ide nekim svojim putem, ne obazirući se na mišljenje onih s kojima je sjedinjen u radu. Kada 

mislimo da znamo sve što je vrijedno znati, nalazimo se u položaju da nas Bog ne može upotrijebiti. 

Poruka trećeg anđela nije neka uska poruka. Ona se odnosi na cio svijet; i mi se moramo ujediniti, 

koliko je god to moguće, u načinu kako je predstavljamo svijetu. 

Čovjek je pogriješivi, ali je poruka nepogriješiva... Mi možemo pokrenuti pitanja koja nemaju neku 

veliku važnost i truditi se da ih dokažemo, ali to nas neće učiniti snažnijima... Niko ne smije da misli da 

nije posebno važno da li je u jedinstvu sa svojom braćom ili nije, jer oni koji ovdje nisu naučili da žive u 

slozi, nikada to neće naučiti ni na Nebu.“ HS 124 

„Ima nekih koji su po svojoj prirodi nezavisni, što ih navodi da svoje rasuđivanje cijene mnogo više od 

rasuđivanja svoje braće. Čineći tako, stavljaju sebe u položaj na kome propuštaju da steknu mnoga 

znanja koja bi Bog želio da steknu. Istorija Božjeg posla u prošlosti pokazuje da neki shvataju jedno, 

drugi drugo. Plan je da postoji zajedničko savetovanje. U mnoštvu savetnika je sigurnost. Doktrina i 

planovi moraju se upoređivati sa Zakonom i svjedočanstvima. Mi se nikada ne smijemo osjećati tako 

nezavisnim da ne bismo mogli da učimo jedan od drugog. Iako nije prema Božjem planu da um jednog 

čoveka kontroliše druge umove, Njemu nije po volji da pojedinci izabiraju neki novi put, i predstavljaju 

nove teorije nezavisno od tela.“ HS 125 

„Umesto jedinstva koje bi trebalo da postoji među vernicima , postoji raskol. Sotoni je dozvoljeno da 

dođe među njima i kroz njegove silne obmane i zablude on vodi one koji nisu poučeni Hristovom 

blagošću i poniznosti srca, da zauzme drugačiji stav od crkve, i razbiju, ako je moguće, jedinstvo crkve. 

Podižu se ljudi koji govore naopake stvari da bi odvukli učenike za sobom. Oni tvrde da im je Bog dao 

veliku svetlost .“  TM 48 

 

 

Krivaupotrebasvedočanstavadaseopravdanejedinstvo 

„Oni koji počnu da šire neku vest svojim vlastitim nalogom, koji tvrde da ih Bog uči i vodi, a još uvek 

smatraju svojim posebnim zadatkom da ruše dole ono što je Bog godinama gradio, ne čine Božju volju. 

Neka se zna da su ti ljudi na strani velikog varalice. Ne verujte im. Oni su se udružili sa neprijateljem 

Boga i istine. Oni će se podsmevati redu propovednika kao sistemu samopostavljenih sveštnika. 

Odstupite od takvih i nemojte da imate ništa sa njihovom porukom, koliko god da oni citiraju 

svedočanstva i pokušavaju da se utvrde iza njih. Ne primatje ih jer im Bog nije dao taj posao da rade. 

Rezultati takvog rada će biti neverstvo u svedočanstva i koliko god je to moguće, oni će učiniti 

bezvrednim posao koji sam godinama radila. Skoro ceo moj život je bio posvećen ovom radu, ali je 

moj rad bio otežan podizanjem ljudi koji su išli i širili vest koju im Bog nije dao. Ovi zli radnici su 

izabirali delove svedočanstava, i uklapali su ih u sistem zabluda da bi tako dali uticaj njihovom 

pogrešnom svedočanstvu. Kada je pokazano da su njihove poruke pogrešne, tada su i svedočanstva 

koja su bila udružena sa zabludama, isto tako osuđena, i ljudi koji proučavaju reč, i koji neznaju da su 

ti citati svedočanstava izvađeni iz privatnih pisama, i koja su korištena bez moje dozvole, predstavljaju 

to kao dokaz da moj posao nije od Boga i od istine nego od laži. Oni koji na taj način dovode Božje delo 

na zao glas, će morati da odgovaraju pred Bogom za posao koji rade.“ RH, September 5, 1893 par. 9 

„Oni koji objavljuju da je Adventistička crkva sedmoga dana Vavilon, su koristili svedočanstva da bi 

svom stavu dali naizgled podršku, ali zašto nisu predstavili ono što je bila poenta moje poruke 

godinama – jedinstvo crkve? Zašto nisu citirali reči anđela „zbijte se zajedno, zbijte se zajedno, zbite se 

zajedno“? Zašto nisu ponovili pozive i izjavili princip da „u jedinstvu je snaga, u razdoru je slabost?“ Ta 

učenja koje su takvi ljdui nosili su razdvajali crkvu, i sramotili su nas pred neprijatlejima istine, a u 

takvim učenjima se jasno otkriva skriveni rad obmanjivača koji sprečava crkvu da dostigne 

savršenstvo u jedinstvu. Ti učitelji slede iskre svoje vlastite vatre, kreću se prema svojim nezavisnim 

rasuđivanjima, i opterećuju istinu sa lažnim idejama i teroijama. Oni odbijaju da se savetuju sa 

njihovom braćom, i uporni su na svom vlastitom putu, sve dokle ne postanu što sotona želi da postanu 

– neuravnoteženog uma.“ RH, September 12, 1893 par. 7 

 

PogrešnatvrdnjadaseBognekomedirektnoobraćasaistinommimocrkve 

„Reč Božja ne dopušta nijednom čoveku da svoje rasuđivanje suprotstavlja odluci Crkve, niti pak da 

uporno ostaje pri svom mišljenju nasuprot mišljenju Crkve. Kad u Crkvi ne bi bilo discipline i 

autoriteta, ona bi se raspala i bilo bi nemoguće da se održi kao jedinstveno telo. Bilo je oduvek 

pojedinaca nezavisnog shvatanja koji su tvrdili da su u pravu, da upravo njih Bog uči i svojim Duhom 

vodi na poseban način. Svaki takav pojedinac ima sopstvene nazore i naročito mišljenje o sebi, tvrdi 

da su upravo njegovi pogledi u skladu sa Rečju Božjom. Svaki ima drugačiju teoriju i veru, i svaki 

smatra da je primio naročitu svetlost od Boga. Takvi se odvajaju od tela Crkve i svaki za sebe sačinjava 

posebnu Crkvu. Svi ovakvi nikako ne mogu biti u pravu, a ipak svi tvrde da ih vodi Gospod.“ 3T 429 

„Bog je svoju Crkvu na Zemlji učinio kanalom svetla da bi preko nje objavio svoje namere i volju. On ni 

jednom svojem sluzi ne daje iskustva nezavisna i suprotna iskustvu same Crkve. Niti On ijednom 

čoveku daje saznanja svoje volje za celu Crkvu, dok nju ‐ Hristovo telo ‐ ostavlja u mraku. U svojoj 

providnosti povezuje svoje sluge sa svojom Crkvom da bi se manje pouzdali u sebe, a imali veće 

povjerenje u druge koje On vodi da unaprede Njegovo delo. 

Uvek u Crkvi ima onih koji stalno naginju ličnoj nezavisnosti. Oni, čini se, nisu sposobni da shvate da 

nezavisan duh može navesti čoveka da ima previše poverenja u sebe i da se više uzda u svoje 

rasuđivanje nego da poštuje savet i visoko ceni rasuđivanje svoje braće, posebno one koja se nalaze u 

službama koje je Bog namenio vodstvu svojeg naroda. Bog je svoju Crkvu obdario posebnim 

autoritetom i vlašću koju niko nema pravo da zanemari i prezre, jer onaj ko to čini prezire Božji glas. 

U velikoj su opasnosti oni koji su svoje lično shvatanje skloni da smatraju nadmoćnijim. Sotonin je 

dobro smišljeni plan da takve razdvoji od onih koji su kanali svetla, preko kojih Bog radi na izgradnji i 

širenju svojeg dela na Zemlji. Zanemariti ili prezreti one koje je Bog odredio da nose vodeće 

odgovornosti u vezi s napredovanjem istine, znači odbaciti sredstva koja je On odredio za pomoć, 

ohrabrenje i snagu svojem narodu. Svaki radnik u Gospodnjem delu koji ih zaobilazi i misli da ne sme 

da dobije svetlo ni preko kojeg drugog sredstva nego neposredno od Boga, stavlja se u položaj u 

kojem ga neprijatelj može prevariti i srušiti. U svojoj mudrosti Gospod je uredio da se prisnim 

zajedništvom, što ga trebaju negovati svi vernici, hrišćanin ujedini s hrišćaninom i crkva s crkvom. 

Tako će ljudska oruđa biti osposobljena da sarađuju s božanskima. Svako će oruđe biti pokorno 

Svetome Duhu, a svi će vernici biti ujedinjeni u organiziran i pravilno usmeren napor da se svetu 

objavi Radosna vest o Božjoj milosti.“ (AA 163,164) 

„Bog nije zaobišao svoj narod i izabrao jednog usamljenog pojedinca ovde a drugoga tamo, kao jedino 

dostojne da im poveri svoju istinu. On ne daje jednom čoveku novu svetlost suprotnu utvrđenom 

verovanju Crkve kao celine. U svakoj reformi pojavljuju se ljudi sa ovakvim i sličnim tvrdnjama. Pavle 

je upozorio vernike svoga vremena: „I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da 

odvraćaju učenike za sobom.“ Najveću štetu pripadnicima naroda Božjeg nanose oni koji potiču 

između njih samih a govore izvrnutu nauku. Zbog takvih se najčešće huli na put istine.“ 5T 291 

„Neka niko u svom samopouzdanju i samouverenosti ne misli da mu je u pogledu neke naročite 

svetlosti Bogom dano nešto više nego njegovoj braći. Hristos je u Reči Božjoj prikazan kao Onaj koji 

boravi u svom narodu.“ 5T 291 

„Pojedinac prihvati neku novu i osobitu ideju koja na izgled nije u suprotnosti sa istinom. On govori o 

tome i razmišlja o tome sve dok mu se to ne učini zaodeveno izuzetnom privlačnošću i značajem, jer 

sotona ima moć da nečemu na taj način da lažni izgled. Najzad, to postaje tema koja potiskuje sve 

ostalo, najvažnija tačka u kojoj je skoncentrisano sve drugo, dok se istina iskorenjuje iz srca.“ 5T 292 

„Upozoravam Crkvu Adventista sedmog dana da bude oprezna kako prima svaku novu zamisao i one 

koji tvrde da imaju veliko svjetlo. Izgleda da je karakter njihovog rada da optužuju i ruše. Moj brate, 

želim ti reći: budi oprezan. Ne idi niti jedan korak dalje putem kojim si pošao. Hodi u svjetlu dok 

'vidjelo imate da vas tama ne obuzme' (Jovan 12,35). Žališ se da se s tobom postupalo hladno u Battle 

Creeku. Jesi li išao u poniznom duhu onima koji su duhovni i rekao: 'Hoćete li pregledati Pismo sa 

mnom? Hoćemo li se moliti u vezi ovog pitanja? Nemam svjetlo, ali ga želim – jer zabluda nikada neće 

posvetiti dušu.' Možeš li biti iznenađen što ti nisu htjeli dati svo povjerenje koje si mislio da bi ti 

trebali dati, nakon iskustva kroz koje su prošli? Ne bi li Kristove riječi trebale imati neku težinu? 

'Čuvajte se lažnih proroka koji dolaze k vama u ovčjem odijelu, a iznutra su vuci grabežljivi.' (Matej 

7,15). Proglasi 'ovdje je Krist ili ondje' umnoži će se. Neka vernici poslušaju glas anđela koji je rekao 

crkvi: 'Zbijte redove.' U jedinstvu je vaša snaga. Volite kao braća, budite sažaljivi, budite učtivi. Bog 

ima crkvu, i Hristos je proglasio: 'vrata paklena neće je nadvladati.' (Matej 16,18). Glasnici koje 

Gospodin šalje nose božansku overu. Imam nežne osećaje prema tebi, ali dođi na svetlo, preklinjem 

te.“—Letter 16, 1893. 

„Videla sam da ako Bog ima važnu istinu, On će je dati Njegovom narodu a ne dvojici ili trojici 

usamljenih pojedinaca dok ostavlja ostatak Njegovog naroda u tami. Treći anđeo vodi narod i 

priprema ga za preoobraženje. Oni će biti očišćeni istinom.“ 21MR 375 

Lažnoposvećenje 

 „Lažna teorija posvećenja je pretila ne samo jedinstvu i harmoniji porodica, nego i miru i prosperitetu 

crkve. O ovoj temi imam specijalno svedočanstvo.  

Ovo lažno posvećenje je najopasnije i najviše obmanjuje a ima uticaj na sve koji ga prihvate. Čudna 

atmosfera ih okružuje a uticaj, koji kada dođe u kontakt sa drugima i ako se ne prepozna, je nesvesno 

udahnuta u onoga koji je prima. Ova atmosfera je ispunjena otrovom koji je smrt za duhovnost. Nema 

sotonine zamke koju je teže prepoznati i spasiti  duše od ove obmane.  

Oni koji prihvate ovakvo lažno posvećenje ne ustručavaju se da se odvoje od tela i postave sebe kao 

kriterijum. Oni tvrde da ih Gospod vodi, a ne traže savet crkve, nego se izdvajaju samostalno, varajući 

sami sebe i i varajući druge. Otrov ovog takozvanog posvećenja je udahnut i atmosfera, naizgled tako 

melemska, je opojna i destruktivna onima koji su očarani njome. Svaki pojedinac bi da ima svoju 

nezavisnost , tvrdeći da se uči od Boga, stoga niko ne sme da stane na njihov put ili ometa njihov 

pravac delovanja . Ovo je nešto što bi Sotona želeo. Glas crkve, Bogom dodeljenoj moći na zemlji,  je 

odstranjen i prezren. Ovi koji se proglašavaju osvećenima  su puni lažne obmane i drsko idu dalje u 

svojoj mudrosti, bodreći druge da dođu do njihovog uzvišenog standarda. Oni zanemaruju Hristovo 

učenje i molitvu da njegovi učenici mogu biti jedno kao što je i On bio jedno sa Ocem , "da svet veruje 

da si me ti poslao ." Jedinstvo i ujedinjenost crkve je trebalo da bude živa poslanica , koju poznaju i 

čitaju svi ljudi. Svet je trebao da vidi Hristov život u primeru njihove zajednice i ljubavi jednih za druge.  

Ljudi koji će se prihvatiti neke nove svetlosti, neke nove istine, nezavisno od tela, slede pravac koji je u 

direktnoj suprotnosti Božjoj reči. Ako oni imaju bilo kakav uticaj na druge, to je da ih otuđe i da ih 

odvedu od nadzora, saveta i sile koja je u telu. Upravo oni koji tvrde da su posvećeni, imaju u svom 

scru neposlušnost, ponos, zavist, ljubomoru, i zle tvrdnje o svojoj braći. Oni se postavljaju kao sudije 

životu i karakteru njihove braće. Ovo su plodovi koji obično rastu na drvetu lažne svetosti. Ovo je 

utemeljeno. Oni ističu da su oni došli u poznanje istine. Ako posećuju sabore, oni misle da su toliko 

ispred Božjih sluga koji rade na saborima, da oni od njih nemaju ništa da nauče, tako da reči poruka 

koje Bog daje svojim slugama za njegov narod, nije za njih. Obično ćemo ih pronaći kako privlače sebi 

jednog ili dvoje, zadržavaju ih u razgovru, dajući im veliko svetlo koje oni pretpostavljaju da imaju, i na 

taj način sprečavaju neke da čuju poruke koje Bog ima za njegov narod. Ovi ljudi koji su sami sebe 

prevarili, odvlače duše od tela, odvajajući ih od Hrista, i donose otpad i podelu. Lično iskustvo je 

stavljeno ispred autoriteta crkve, i njihovo iskustvo vodi druge koje su oni prevarili da gledaju kao 

nevažno glas saveta i upozorenja crkve. Ovakvo usmerenje je učinilo propast za mnoge duše u svim 

vremenima. Kao deca Božje porodice, nama je potrebna mudrost i iskustvo zrelih hrišćana da upute i 

ohrabre i da nas brane u vreme opasnosti, i vode stalno ka rastu u milosti, i da svakog dana traže da 

dostignu u poznanje istine i prave svetosti. 

U Hristovoj i apostolskoj službi, oni koji su bili obraćeni u istinu su dovedeni u zajednicu crkve, i svaka 

zalutala i izgubljena ovca koja je pronađena, je dovedena u okrilje crkve, da pod uticajem Gospodara, 

kroz Njegove pastire, mogu da ulaze i izlaze i da nađu pašnjak. Bog je uspostavio crkvu i dao joj 

autoritet i moć. On joj je dao nadahnuta otkrivenja, obezbedio pastore i učitelje da nose napred 

Njegov posao na zemlji kada je On otišao. Kasnije, kada je crkva bila oslabljena pojedincima koji su 

otišli u zablude, i duhovni život se ohladio kroz odvraćanje od istine, nadahnuti apostol je uzviknuo 

„Jer revnujem za vas Božijom revnosti.“  „Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom 

svojijem tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu.“  Ništa nije tako 

obeshrabrujuće, i ništa ne slabi toliko crkvu, kao kada ima individualnih članova koji imaju uverenje 

ove lažne svetosti koje ih odvodi od jednostavnosti Hristovog jevanđelja. Sotona uvek vodi ovakvu 

vrstu ljudi dalje od crkve, i navodi ih da gledaju crkvu da je daleko iza njih u duhovnosti i iskustvu. 

Božja sila i slava se otkriva u Njegovoj crkvi. Tu Bog daje blagoslove svoje milosti. Tu on okriva tajnu 

svoje volje. 

Uvek je bilo i biće kukolja među pšenicom, lude devojke sa mudrima, onih koji nemaju ulja u svojim 

posudama sa lampama. U Hristovoj crkvi koju je osnovao na zemlji, biće Juda u svim vremenima 

istorije. Ali, to što ima takvih, ne poništava činjenicu da Bog ima crkvu. Bilo je onih koji su prigovarali, 

onih koji su bili zavidni i ljubomorni u Izraelskim plemenima koja su putovala u obećani Hanan. Ali bez 

obzira na to, Bog ih je vodio u stubu od oblaka danju i stubu od ognja noću. Zavodljiva srca pojedinaca 

će ih odvesti na stranputicu zato što vide nesavršenstvo u crkvi, ali ovi isti imaju mane karaktera koje 

ne prepoznaju. Ovi isti su sposobni i bili bi jako korisni crkvi, da su povezani sa velikom Glavom crkve. 

Ali ako izaberu da budu drski i u svojoj samodovoljnosti se odvajaju po nekom pitanju, crkva će da 

nastavi bez njih. Svaki član crkve je vezan najsvetijim zavetom da unapredi njene interese i da radi 

nesebično i posvećeno na njenom uspehu.“ ST, October 23, 1879 „Sanctification“ 

 

 

 

 

Dalitrebaostatinaveripioniraitražitidasevratimonanjihovashvatanja? 

„Mi ne smemo da mislimo: „Pa, mi imamo svu istinu, mi razumemo glavne stubove naše vere i mi 

možemo da počivamo na ovom saznanju.“ Istina je napredna istina i mi moramo hodati u sve većem 

svetlu. Jedan brat me je pitao: „Sestro Vajt, da li smatraš da i mi sami moramo shvatiti istinu? Zašto ne 

bi mogli preuzeti istinu koju su drugi zajedno sakupili i verovati je zato što su istražili te teme, i onda 

mi ćemo biti slobodni da idemo nadalje a da ne trošimo moći uma na istraživanje svih ovih tema? Zar 

ne misliš da su ovi ljudi, koji su doneli istinu u prošlosti, bili nadahnuti od Boga?“ Ne usuđujem se da 

kažem da nisu bili vođeni Bogom, jer Hrist vodi u svu istinu; ali što se tiče nadahnuća u najpotpunijem 

smislu reči, moj odgovor je: „Ne“. Je verujem da im je Bog dao posao da učine, ali ako nisu sve vreme 

potpuno posvećeni Bogu, oni će uplesti sebe i njihove naročite osobine karaktera u ono što čine, 

ostaviće svoj otisak na posao i oblikovati ljude u religiozno iskustvo po njihovom šablonu. Za nas je 

opasno da propadljivo telo bude naša ruka. Mi bi trebali da se oslonimo na ruku Beskonačne Moći. 

Bog nam je ovo godinama otkrivao. Mi moramo da imamo živu veru u našim srcima i da posegnemo 

za većim znanjem i naprednijom svetlošću. RH, March 25, 1890. 

„Ni za koga nema izuzetka u prihvatanju stava da više nema istine koja bi mogla da se otkrije, i da su 

sva naša tumačenja Pisma bez greške. Činjenica da su određene doktrine držane kao istina tokom 

mnogih godina od našeg naroda [pisano 1892.], nije dokaz da su naše ideje nepogrešive. Godine neće 

pretvoriti grešku u istinu a istina može da priušti da bude poštena. Ni jedna prava doktrina ništa neće 

izgubiti pažljivijom istragom. Mi živimo u opasnim vremenima i ne bi trebali da prihvatamo sve što se 

tvrdi da je istina a da nismo to detaljno pregledali; takođe ne možemo da priuštimo ni da odbacimo 

sve što nosi plodove Duha Božjeg; nego bi trebali da budemo poučljivi, krotki i poniznih srca. Postoje 

oni koji se protive svemu što nije u skladu sa njihovim ličnim idejama i čineći to oni zasigurno dovode 

u opasnost njihov večni interes kao što je činila i Jevrejska nacija u odbacivanju Hrista. Gospod je tako 

osmislio da se naša mišljenja postave na probu, da bi mogli videti potrebu bližeg istraživanja žive reči 

da vidimo da li smo u veri ili nismo. Mnogi koji tvrde da veruju istini skrasili su se s lakoćom, govoreći, 

„Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem“...“ RH, December 20, 1892. 

„Kako bi trebali da istražujemo Pisma? Da li bi trebali da se držimo našeg razumevanja doktrine jedne 

za drugom i onda da pokušamo da učinimo da se celo Pismo složi prema našim uspostavljenim 

mišljenjima? Ili ćemo uzeti naše ideje i poglede na Pisma i izmeriti naše teorije sa svake strane od 

Pisama istine? Mnogi koji čitaju i čak podučavaju Bibliju, ne shvataju dragocenu istinu koju 

podučavaju ili izučavaju. Ljudi podržavaju greške, iako je istina jasno podvučena; a ako bi doneli 

njihove doktrine ka reči Božjoj i ako ne bi čitali reč Božju u svetlosti njihovih doktrina, da dokažu da su 

ispravne njihove ideje, oni ne bi hodali u tami i sleposti, ili slavili grešku. Mnogi daju rečima Pisma 

značenje koje odgovara njihovim ličnim mišljenjima i zavode sebe i varaju druge njihovim lošim 

tumačenjima Božje reči. Kada uzimamo da proučavamo Božju reč, mi bi to trebali da činimo sa 

skromnim srcima. Sva sebičnost, sta ljubav ka originalnosti bi trebala da bude ostavljena po strani. 

Dugo negovana mišljenja ne smeju da se smatraju za nepogrešiva. Nespremnost Jevreja da se odreknu 

njihovih davno uspostavljenih tradicija je bila ta koja je osigurala njihovu propast. Oni su bili odlučni u 

tome da ne vide nikakvu grešku u njihovim mišljenjima ili u njihovim istraživanjima Pisama; ali koliko 

god dugo da su ljudi držali određene poglede, ako oni nisu jasno podržani pisanom rečju, oni bi trebali 

da budu odbačeni.  

Oni koji iskreno čeznu za istinom neće oklevati da polože svoje stavove na istraživanje i kriticizam i 

neće biti iznervirani ako se njihova mišljenja i ideje pokažu pogrešnim. Ovakav duh se negovao među 

nama pre četrdeset godina....“ RH, July 26, 1892 

„Mi imamo mnogo lekcija da naučimo i mnogo, mnogo da odučimo. Samo Bog i nebesa su 

nepogrešivi. Oni koji misle da nikada neće trebati da odustanu od dragocenog pogleda, da nikada neće 

trebati da promene mišljenje, biće razočarani. Dok god se mi držimo naših ličnih ideja i mišljenja sa 

odlučnom upornošću, mi nećemo moći da imamo zajedništvo za koje se Hrist molio.“ RH, July 26, 1892 

„Božji ukor će biti nad onima koji bi želeli da budu čuvari doktrine, koji bi zatvorili put da veće svetlo 

ne dođe ljudima. Veliko delo treba da se učini i Bog vidi da njegovi vodeći ljudi imaju potrebu za većim 

svetlom, kako bi mogli da se skladno ujedine, sa vesnicima koje će On slati da ispune delo koje je On 

njima osmislio. Gospod je uzdigao vesnike, nadahnuo ih Njegovim Duhom, rekao im: „Viči iz grla, ne 

usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevom 

grehe njihove. Neka niko ne rizikuje da se postavi između ljudi i poruke sa neba. Poruka od Boga će 

doći k ljudima; i ako ne bude glasa među ljudima da je prenese, samo kamenje će povikati. Pozivam 

svakog službenika da traži Gospoda, da odloži ponos, da odloži težnju ka nadmoći i da ponizi srce pred 

Bogom. Hladnoća srca i nevera onih koji bi trebali da imaju vere je ono što drži crkve u maloumnosti.“  

RH, July 26, 1892 

 

Bogjedaovelikeovlasticrkvi 

„Sin Božji poistovjećuje se sa Svojom organiziranom crkvom. Njegovi blagoslovi će doći kroz sredstva 

koja je On odredio, i On želi da se ljudi povežu s ovim kanalom blagoslova.“ ‐ Signs of the Times, 10. 

11. 1898. 

„Prvi adventisti su bili protiv organizacije i mnogi adventisti sedmoga dana su imali takve ideje. Mi 

smo tražili od Boga sa usrdnom molitvom da možemo da razumemo njegovu volju, i svetlo je bilo dato 

preko Duha da mora do postoji red i sveobuhvatna disciplina u crkvi i da je organizacija bila od 

suštinskog značaja. Sistem i red se vidi u svim delima Božjim kroz ceo svemir. Red je zakon na nebu, i 

treba da bude zakon Božjeg naroda na zemlji.“  GCDB, January 29, 1893 

„Iskupitelj sveta zaodenuo je svoju Crkvu velikim autoritetom, i utvrdio pravila koja treba primeniti u 

slučaju da se pojave neke teškoće među njenim članovima. Pošto je dao izričita uputstva kojih se 

treba pridržavati, On dodaje: „Jer vam kažem zaista: Što god svežete na Zemlji biće svezano i na nebu, 

i što god razdriješite na Zemlji biće razdriješeno i na nebu.” Tako čak i nebeski autoritet potvrđuje 

disciplinu Crkve u pogledu njenih članova kad je ispoštovano biblijsko pravilo.“  3T 428 

„Svojim poukama naš Spasitelj dodaje i jedno uputstvo sa obećanjem: ako se dvoje ili troje ujedine i u 

molitvi zatraže nešto od Boga, biće uslišeni. Hristos ovde pokazuje da se moramo ujediniti s drugima, 

čak i kad se za nešto molimo. Veliki značaj treba pridavati zajedništvu u molitvi, jedinstvu u cilju i 

namerama. Bog čuje molitvu svakog pojedinca, ali ovom prilikom Hristos daje naročite i važne pouke, 

posebno namenjene Njegovoj novo organizovanoj Crkvi na zemlji. U onome što žele i za što se mole, 

vernici treba da budu složni i jedinstveni. Takva molitva treba da odražava ne samo misli i težnje 

pojedinca, podložnog zabludi, nego usrdnu želju više njih čije su misli usredsređene na iste potrebe.“  

3T 429 

„Iako postoje zla u crkvi, a biće ih do kraja sveta, crkva u ovim poslednjim danima treba da bude 

svetlost sveta koji je zagađen i demoralisan grehom. Crkva, slaba i neispravna, koja ima potrebu da se 

ukori, upozori i savetovetuje, je jedini objekat na zemlji kojoj Hristos daruje svoju najveću pažnju. RH, 

September 5, 1893 

„Crkva može da izgleda kao da će pasti, ali neće pasti. Ona ostaje, dok će grešnici u Sionu biti 

izrešetani. Pleva će se odvojiti od dragocene pšenice. Ovo je strašno i teško iskustvo, ali bez obzira, to 

se mora dogoditi.“  12MR 324 

„Gospod je objavio da će se istorija iz prošlosti ponoviti kada uđemo u završnicu rada. Svaka istina 

koju je dao za ovo zadnje vreme treba da se objavi svetu. Svaki stub koji je On postavio treba da se 

ojača. Mi ne možemo sada da siđemo sa temelja koje je Bog postavio. Mi ne možemo sada du uđemo 

u neku novu organizaciju, jer bi to značilo otpadništvo od istine.“ MS. 129, 1905 

„Opet kažem, Bog nije govorio preko nijednog vesnika ko naziva Vavilonom crkvu koja drži Božje 

zapovesti. Istina je da ima kukolja sa pšenicom, ali je Hristos rekao da će poslati njegove anđele da 

prvo sakupe kukolj, svežu ga u snoplje i spale, a žito da pokupe u žitnicu. Znam da Gospod voli Svoju 

crkvu. Ona se ne sme rasturiti ili razbiti u nezavisne atome. U tome nema niti malo doslednosti; nema 

ni najmanjeg dokaza da će se dogoditi tako nešto. Oni koji će poslušati ovu lažnu poruku i pokušati 

zaraziti druge, biće prevareni i pripremljeni da prihvate najveće obmane, te će propasti. 

„Upozoravam Adventističku crkvu da bude pažljiva u prihvatanju svakog novog shvatanja, i onih koji 

tvrde da imaju veliku svetlost. Karakter njihovog rada izgleda je da osuđuju i da ruše dole...“  1MR 303 

U nekim članovima crkve ima oholosti, samozadovoljstva, tvrdoglavog neverstva i odbijanja da se 

napuste svoje ideje, iako mogu da se daju dokazi za dokazom koji čine da je poruka crkvi Laodikeje 

primenjiva. Ali, to neće značiti odbacivanje crkve ili dovođenje u pitanje njenog postojanja. Neka i 

pšenica i kukolj rastu zajedno do žetve. Onda će anđeli uraditi posao razdvajanja.“ 1MR 362 

 „Videla sam da sada nismo sigurniji od lažnih učitelja nego što je bilo u vreme apostola. Ako ništa više 

ne uradimo, ipak moramo da preduzmemo posebne mere kao što su oni preduzeli da osiguramo mir, 

sklad i jedinstvo stada. Mi imamo njihov primer i to treba da sledimo. Braća koja imaju iskustvo i 

zdravo rasuđivanje se trebaju sastati, i sledeći Božju Reč i vodstvo Svetog Duha, treba sa usrdnom 

molitvom da polože ruke na one koji su dali puni dokaz da su dobili poziv od Boga, i da ih odvoje da 

posvete sebe potpuno Njegovom poslu. Taj čin bi pokazao da crkva prepoznaje njihov budući rad 

vesnika koji nose najsvetiju poruku koja je ikada data ljudima.“  EW 101 

„Organizacija je tu da dovede u sporazum i zajednicu pojedince koji se obavezuju da imaju brigu jedni 

za druge, da savetuju i upućuju jedni druge. Lokalne starešine i one koji putuju,  imenuje crkva i 

Gospod da je nadgledaju, da ukore, bodre, i prekore neposlušne kao i da uteše slabe. Ne postoji veći 

sud na zemlji od Božje Crkve. Ako članovi crkve neće da se podrede odluci crkve i neće da prime upute 

i njene savete, njima se ne može pomoći. Ako jedni pa onda drugi misle da znaju najbolje i biraju svoj 

sud umesto suda crkve, kakvu vrstu crkve bi imali? Kakva bi korist bila od crkve ako bi svakome bilo 

dozvoljeno da izabira svoj vlastiti pravac delovanja? Sve bi bilo u najvećoj konfuziji; ne bi bilo 

harmonije niti jedinstva. 

Bilo mi je ukazano na Jevrejima 13:17: ’Slušajte učitelje svoje i pokoravajte im se, jer se oni staraju za 

duše vaše, kao koji će dati odgovor.’ 1. Solunjanima 5:12, 13: ’Molimo vas pak, braćo, pripoznajte one 

koji se trude među vama, i nastojnike svoje u Gospodu, i učitelje svoje, i imajte ih u izobilnoj ljubavi za 

djelo njihovo.’ Matej 18: 15‐18: ’Ako li ti sagriješi brat tvoj, idi i pokaraj ga među sobom i njim 

samijem; ako te posluša, dobio si brata svojega. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili 

dvojicu da sve riječi ostanu na ustima dva ili tri svjedoka.  Ako li njih ne posluša, kaži crkvi; a ako li ne 

posluša ni crkve, da ti bude kao neznabožac i carinik. Jer vam kažem zaista: što god svežete na zemlji 

biće svezano na nebu, i što god razdriješite na zemlji biće razdriješeno na nebu. ’ 

Bog je podario moć crkvi i propovednicima  crkve i nije laka stvar da se odupre autoritetu i preziru 

rasuđivanja Božijih propovednika .... Trebali ste se pokoriti rasuđivanju crkve. Ako su oni odlučili 

pogrešno, Bog je mogao da preuzme ovu stvar u njegovo vreme i opravdati pravoga. On ne polaže na 

vas odgovornost održavanja crkve u ispravnosti. —Letter 5, 1863, pp. 1‐3. (To Brother and Sister Scott, 

July 6, 1863.) 5MR 296, 297. 

Crkvamoradaodstranionekojisenepokoravajusavetima 

 „Ponovo mi je pokazana opasnost od onih koji putuju okolo a koje Gospod nije pozvao. Čak i ako 

imaju uspeh, kvalifikacije koje nemaju će se osetiti. Nepromišljeni potezi će se napraviti i kroz 

nedostatak mudrosti i neke dragocene duše mogu biti zavedene gde se nikada neće moći doći do njih. 

Videla sam da crkva mora da oseti njenu dužnost i treba da pažljivo polgeda živote, kvalifikacije i 

generalno usmerenje onih koji tvrde da su učitelji. Ako ne postoji nepogrešivi dokaz da ih je Bog 

poslao, i da „teško njima“ ako ne odgovore na taj poziv, dužnost je crkve da reaguje i objavi da te ljude 

crkva nije prepoznala kao učitelje. To je jedini način kako crkva mora da reagira da bi bila jasna 

povodom ovog pitanja, jer je to njen zadatak.“ EW 100 

„Božje negodovanje je bilo na crkvi u vezi pojedinaca sa pokvarenim srcem koji su u njoj. Oni su hteli 

da budu ispred svih, iako ni Bog a ni braća ih nisu tamo postavili. Sebičnost i uzvišenje su obeležili 

njihov rad. Postoje mesto gde takvi mogu da idu i nađu pašu sa onima koji su slični njima. Mi trebamo 

da slavimo Boga da je On očistio crkvu od takvih. Bog je prepustio mnoge takve da da žive po svome i 

da se se napune svojim vlastitim nedelima. Uzbuđenje i simpatije ih sada vode, što će prevariti neke. 

Međutim, svaki iskreni čovek će biti prosvetljen u vezi ovih pokreta, i ostaće sa Božjim posebnim 

narodom, držeći se čvrsto istine i sledeći poniznu stazu, bez da do njih dođe uticaj onih koje je Bog 

propustio nihovom vlastitom putu, da budu ispunjeni svojim nedelima. Videla sam da je Bog tim 

ljudima dao prilike da se reformišu. On ih je prosvetlio u vezi njihovog samoljublja i njihovih drugih 

greha, ali oni nisu marili za to. Oni nisu hteli da se promene i On je u milosti oslobodio crkvu od njih. 

Istina će imati silu ako Božje sluge i crkva posvete sebe Njemu i Njegovom delu.“  1T 122 

“Anđeo je rekao da se Božji narod diže da više nikada ne padne. Budite pažljivi, rekao je anđeo, da ne 

bi grane bile odsečene i druge da se ne podignu umesto njih. Videla sam da će neki nositi rodove i 

raditi na slavu Boga. Videla sam da moramo da se držimo blizu Isusa i da postimo i molimo se ako ne 

možemo da izvojujemo pobedu nad silama tame. Videla sam brata J. On je ranjavao i cepao srce 

Božjeg naroda. Videla sam da je bio tvrdoglav i buntovan, i ukoliko kompletno ne promeni svoj pravac, 

crkva treba da ga isključi jer je on bio teški teret crkvi... 

Rekla sam anđelu da ne mogu da izdržim da vidim bilo koga da otpadne od Izraela... Anđeo je rekao 

da je opustošenje Siona završeno. Videla sam da je uzeo prvo i uspostavio drugo; to jest, oni koji su u 

veri i koji su postali buntovni su bili očišćeni napolje, a drugi koji nisu čuli adventistiku doktrinu i 

odbacili je, su prihvatili istinu i zauzeli njihova mesta.“ Ms 5, 1850, pp. 2‐4. ("A Vision the Lord Gave 

Me at Oswego," July 29, 1850.)  5MR 202.  

„Jasan je razlog zašto je Isus rekao „Ne sudite“; jer je prirodno da čovek uzvisi svoju vlastitu dobrotu, 

da izbegava iskreno preispitavanje svoga vlastitog srca i da ponižava druge. Ako gledamo stvari u 

ispravnom svetlu, videćemo da nam je potrebna Hristova milost svakog momenta i da tako trebamo i 

drugu braću da gledamo. Isus nije stavio čoveka na stolicu sudije, jer on zna vrlo dobro ljudsku prirodu 

da bi čoveku dao vlast da sudi i osuđuje druge. On je znao da u svojim pogrešivim presudama, oni bi 

isčupali neke kao kukolj koji zaslužuju simpatiju i poverenje, a prošli bi pored drugih koji zaslužuju da 

se sa njima odlučno postupa. Kada postoje slučajevi u crkvi sa kojima se treba odlučno postupati, neka 

se biblijsko pravilo ispoštuje. Ako se uticaj braće koja greše širi i kvari druge, oni treba da se isključe, a 

nebo će potvrditi taj čin. Posao neprijatelja je da seje kukolj među pšenicom, i naćiće se u crkvi ljudi 

čiji uticaj, onoliko koliko mi možemo kao ljudi iz spoljašnosti da vidimo, nisu blagoslov za crkvu. Ali, 

čak i u takvim slučajevima, moramo da radimo sa pažnjom, jer Hristos i nebeski anđeli  rade na tome 

da očiste za Njega poseban narod, koji je revan za dobra dela.“  RH, January 3, 1893 par. 9 

„Oni koji odbijaju opomene i upozorenja koje daju Božji verni vesnici, se ne mogu zadržati u crkvi. Oni 

treba da se isključe, jer će oni biti kao Ahan u okolu Izraela – prevareni i koji varaju.“  5BC 1096   

„Takokođe je molio crkvu da iz svoje zajednice isključi svakoga ko uporno prezire uputstva Božjih 

propovjednika. ‘Ali ga¸’, dodao je, ’ne držite kao neprijatelja, nego ga svjetujte kao brata.’“ AA 267. 

„Anđeo je rekao: ‘Pobuna će se događati sve do vremena završetka rada poruke trećeg anđela. Ne 

čudite se, niti budite obeshrabreni. Onaj koji je pobedio vođu pobune stoji na čelu ovog velikog posla. 

Iako Sotona može  da se uzdigne i da se čini za jedno vreme da će trijumfovati, prvi velik Pobednik drži 

Svoje oči na njega  i on ne može ići dalje od Njegove dozvole. Njemu je dozvoljeno da ima moć za 

izvesno vreme radi otkrivanja onih koji su pravi u srcu, da se pokažu koji su verni kao i da razvije lažne 

i da ih odvoji od onih koji su čistog srca. Pobunjenici će  blagovremeno biti očišćeni od lojalnih i pravih 

jer je istina okupila ljude svih vrsta.’“ —Manuscript 1, 1865, 3. (“Rebellion Within the Ranks,” circa 

1865.) 5MR 297. 

 

Kakopreispitatinove„istine“iostatiujedinstvuvere 

Mišljenjestarijebraće

„Kada jedan brat dobije novo svetlo u vezi Svetog pisma, on treba iskreno da objasni svoje shvatanje, i 

svaki službenik treba da pregleda Pismo u duhu iskrenosti da vidi da li predstavljene tačke mogu da se 

potkrepe dokazima nadahnute reči. "A sluga Gospodnji ne treba da se svađa, nego da bude krotak k 

svima, poučljiv, koji nepravdu može podnositi, i s krotošću poučavati one koji se protive: eda bi im 

kako Bog dao pokajanje za poznanje istine."“ 2. Timotiju 2:24 , 25 GW 303 

„Za one koji imaju svetlost sadašnje istine neprijatelj priprema hiljade vešto zamaskiranih iskušenja; i 

sigurni možemo biti samo ako nijedno novo učenje ili drugačije tumačenje Svetih spisa ne prihvatimo 

pre nego što odluku o tome zatražimo od iskusnije braće. Iznesite to pred njih u duhu poniznosti, uz 

usrdnu molitvu i spremni da primite pouku; i ako oni u tome ne vide nikakvu svetlost, potčinite se 

njihovom sudu; jer „pomoć je u mnoštvu savjetnika.“  5T 293 

OdlukeGeneralnekonferencije

„Često mi je bilo naloženo od Gospoda da ničije rasuđivanje nebi trebalo da se preda rasuđivanju bilo 

koga drugoga. Nikada nebi trebao um jednog čoveka ili umovi nekolicine, da se smatraju kao dovoljni 

u mudrosti i sili da kontrolišu delo i da kažu koje planove treba slediti. Ali kada se u Generalnoj 

konferencije, donesu odluke braće sakupljene iz svih delova polja, lična nezavisnost i lično rasuđivanje 

ne smeju tvrdoglavo da se zadržavaju, već ih treba napustiti. Nikada radnik ne treba da smatra 

vrlinom zadržavanje svog stava nezavisnosti nasuprot odluci celog tela. 

S vremena na vreme, kada je mala grupa ljudi kojoj je povereno opšte upravljanje dela,  u ime 

Generalne Konferencije, tražila da izvršava nemudre planove i da ograniči Božje delo, ja sam rekla da 

više ne smatram glas Generalne Konferencije, koja se sastojala od nekolicine ljudi, kao Božji glas. Ali to 

ne kaže da se odluke Generalne Konferencije sastavljene od skupa propisno imenovanih delegata iz 

svih delova polja ne trebaju poštovati. Bog je odredio da predstavnici Njegove crkve sa svih strana 

sveta, kada se sakupe na Generalnoj Konferenciji, imaju autoritet. Greška koju su neki u opasnosti da 

učine je davanje razumu ili sudu jednog čoveka, ili male grupe ljudi, punu meru autoriteta i uticaja koji 

je Bog poverio Njegovoj crkvi u rasuđivanju i glasu Generalne Konferencije koja je okupljena da 

planira za prosperitet i napredak Njegovog dela. 

Kada je ova vlast, koju je Bog stavio na crkvu, predata potpuno jednom čoveku, i on je obdaren 

autoritetom da prosuđuje umovima drugih, onda je pravi biblijski red promenjen. Sotonini napori na 

um takvoga čoveka bi bili najsuptilniji i ponekada neodoljivi, a neprijatelj se nada da kroz njegov um 

on može da utiče na mnoge druge. Podarimo najvećem organiziranom autoritetu u crkvi ono što smo 

skloni da damo jednom čoveku ili maloj grupi ljudi.“ 9T 260, 261 

 

PrimercrkveizAntiohijeiprvogsaborahrišćanskecrkve

„Red koji se održavao u prvoj hrišćanskoj Crkvi omogućio je da ona napreduje kao dobro uvežbana 

vojska naoružana Božjim oružjem. Skupine vernika, premda raspršene na velikom području, bile su 

udovi jednog tela; sve su se kretale zajedno i u međusobnom skladu. Kad se u mjesnoj crkvi pojavila 

nesloga, kao što se posle pojavila u Antiohiji i na drugim mestima, a vernici se nisu mogli složiti, 

takvim slučajevima nije bilo dopušteno da izazovu podelu u Crkvi, već su bili preneseni opštem saboru 

svih vernika sastavljenom od imenovanih zastupnika iz svih mesnih crkava, s apostolima i starešinama 

na vodećim položajima. Tako se nastojanju Sotone da napadne Crkvu u zabačenim mestima oduprlo 

zajedničko delovanje svih pa su planovi neprijatelja da izazove poremećaj i upropasti je bili osujećeni.  

„Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svima crkvama svetijeh.“ (1. Korinćanima 14,33) On zahteva 

da se danas u vođenju crkvenih poslova poštuje red i sistem jednako kao u prošlosti. On želi da se 

Njegovo delo obavlja temeljito i savesno kako bi na njega mogao staviti pečat svojeg odobravanja. 

Hrišćanin treba da se ujedini s hrišćaninom, crkva s crkvom, ljudska oruđa trebaju sarađivati s 

božanskim, svi pokorni Svetom Duhu i svi zajedno da odnesu svetu Radosnu vest o Božjoj milosti.“ AA 

96 

„U antiohijskoj crkvi razmatranje pitanja obrezanja izazvalo je mnoge rasprave i prepirke. Na kraju su 

vernici, bojeći se da bi stalne rasprave dovele do podele, odlučili da pošalju Pavla i Varnavu, s još 

nekim odgovornim ljudima iz crkve, u Jerusalim da predmet izlože apostolima i starešinama. Tu su se 

trebali sastati predstavnici iz drugih mesnih crkava i oni koji su došli u Jerusalim na praznike koji su se  

približavali. U međuvremenu, dok se na opštem saboru ne donese konačna odluka, prestala bi svaka 

rasprava. Ovu odluku zatim će trebati da prihvate sve crkve u zemlji.“ AA 190 

„Sabor koji je odlučio o ovom pitanju bio je sastavljen od apostola i učitelja koji su se istaknuli u 

podizanju jevrejskih i paganskih hrišćanskih crkava, zajedno s izabranim zastupnicima iz različitih 

mesta. Tu su bili starješine iz Jerusalima i zastupnici iz Antiohije, kao i predstavnici najutjecajnijih 

crkava. Sabor je glasao skladno poticajima prosvijetljenog prosuđivanja i dostojanstvom Crkve 

utemeljene božanskom voljom. Nakon razmatranja svi su videli da je sam Bog uticao na raspravu tako 

što je neznabošce obdario Svetim Duhom; shvatili su da je njihova dužnost da slede vodstvo Duha.  

Nije čitav zbor hrišćana bio pozvan da glasa o ovom pitanju. „Apostoli i starešine“, ljudi od uticaja i 

prosudbe, oblikovali su i izdali proglas koji su nakon toga postupno prihvatile hrišćanske crkve. 

Međutim, nisu svi bili zadovoljni  odlukom; postojala je skupina ambiciozne i samouverene braće koja 

se nije složila s odlukom. Ovi su ljudi odlučili da poduzmu korake na vlastitu odgovornost. Stalno su 

mrmljali i tražili pogreške, predlagali nove planove i nastojali srušiti delo ljudi koje je Bog pozvao da 

iznose evanđeosku vijest. Od samog poćetka Crkva se morala saočiti s takvim preprekama i tako će 

biti do kraja vremena.“ AA 196