PROJEKTNI ZADATAK IZ MOTORA SUS.doc

5/19/2018 PROJEKTNI ZADATAK IZ MOTORA SUS.doc

1/135

Toplotni proraun dizel motora sa delovima i sistemima motora sus

TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJAUROEVAC

Grafiki radiz

MOTORA SUS

Profesor: Kandidat:mr Radivoje Vukainovi Milo]evi Nemanja

Ime i prezime: - 2 -


2/135


br !nd "# $%

Ime i prezime: - & -


3/135


Slika 1.-a: Pogon motornog vozila, b: Delimini presek motora sus

Slika 1.1b.- Delimini presek Meredes-!enz motora

Slika 1.".a- Popreni presek motoraSlika 1.".b.- #snovni elementi i delovi klipni$ motora sus.

Ime i prezime: - ' -


4/135


Sika.1.%. &inematske veliine motornog me$anizma i indikatorski p-' di(agram motora

!!!-(!()*M! M+)+R,a Sist! raz"#da: $ - ventil. / - bre0asto vratilo

b (istem 1laenja.3 (istem 4odma5ivanja.d (istem 4aljenja i strtovanja+snovne 0eometrijske 5avisnosti:z- broj 3ilindara motora6

'2D)& = - 4o4re7ni 4resek kli4a6*S =2 - uku4ni 1od kli4a6

&$ )S' = - radna 81odna 5a4remina6( )+S - tekui 1od kli4a6

,' - kom4resiona 5a4remina6

( ) ( ) &+, )S'' += - tekua 5a4remina6,'' =min - minimalna 5a4remina 3ilindra6

$ ''' +=ma9 - maksimalna 8uku4na 5a4remina 3ilindra6ma-'z' = - uku4na 5a4remina motora 8vrednost koja se unosi u saobraajn

do5voli motorno0 vo5ila u drumskom saobraaju u %m (te4en sabijanja: ( ) minminminma9 : ''''''' $$, +=+== - ste4en kom4resije

Ime i prezime: - ; -


5/135


Slika.1.a. /ema prinipa rada etvorotaktnog motora sa ubrizgavan(em goriva i razvodaradnemateri(e sa krdi(agramima

Ime i prezime: - < -


6/135


Slika 1..- Taktovi radnog iklusa motora sus sasastavom sve0eg pun(en(a i izduvni$ gasova

Slika 1.b.- Prinip rada - taktni$ - inindrini$ dizel i oto motora sus

Slika 1.2.- Delovi rasklopl(enog '-motora

Ime i prezime: - % -


7/135


Slika 1.3.- *adni taktovi motora sus:1. takt usisavan(a, ".- takt sabi(an(a, %.- takt sagorevan(a i 4iren(a 5radni takt6, .- takt izduvavan(a

Ime i prezime: - $ -


8/135


$% &r#'s iz!( rad( !atri)

Slika ".1. /ema razvoda - taktnog motora sa prirodnim usisavan(em

Slika ".".- p-' indikatorski di(agram i p di(agram

Ime i prezime: - / -


9/135


Slika "..- /ema visine 5poprenog preseka6 otvaran(a i zatvaran(a usisni$ i izduvni$ ventila motora

Slika ".2. Promena pritiska u razvi(enom p di(agramu sa di(agramom promene protoni$ preseka izduvnog i uotvora.

Slika ".. 7tia( ugla rani(eg otvaran(a izduvnog ventila 1 i kasni(eg zatvaran(a usisnog ventila " na promenu pu ilindru motora u 'p indikatorskom di(agramu

Slika "..a.#ttov motor: tok pritisaka u usisno( evi, ilindru i izduvno( evi.

Ime i prezime: - = -


10/135


Slika ".8.- S$ematski prikaz glavni$ delova i sistema - taktni$ dizel motora

Slika ".3.- S$ematski prikaz glavni$ delova i sistema - taktni$ oto motora

Slika ".9. Prinip rada dvotaktnog motora

Ime i prezime: - -


11/135


Slika ".1.- S$ematski prikaz glavni$ delova i sistema "- taktni$ oto motora

Slika ".11. Indikatorski di(agram dvotaktnog motora sa simetrinom 4emom razvoda radne materi(e



12/135


Slika ".1".- S$ematski prikaz glavni$ delova i sistema ;ankel motora



13/135


*% SISTEMI +A U,RI+GAVANJE ,EN+INA

(istemi 5a ubri50avanje 0oriva obe5beuju motoru u bilo kom re>imu rada naj4ovoljni sastav"o skoro se to us4eno radilo sa karburatorima6 meutim6 u 4oslednje vreme skoro u sva vo5ila se su0rauju sistemi 5a ubri50avanje 0oriva Ra5lo5i 5a to su: vea sna0a motora6 4ovoljni tok krive o

momenta i manja 4otoronja 0oriva6 kao i maksimalno 4oboljanje kvaliteta i5duvni1 0a?bri50avanje omo0uava 4re3i5no do5iranje 0oriva6 5avisno od re>ima rada motora6 u5 maks

5atitu okoline

+snovna klasifika3ija sistema ubri50avanja vri se 4rema tri najbitnija kriterijuma: 4rema mestu ubri50avanja ben5ina. 4rema na7inu ubri50avanja i 4rema na7inu re0ula3ije ubri50ane koli7ine 0oriva

Prema mestu ubri50avanja 8loka3iji bri50a7a ra5likuju se tri osnovne vrste ubri50avanja: direktno ubri50avanje6 ubri50avanje u usisni vod u oblasti usisno0 ventila i 3entralno ubri50avanje u usisni kolektor

Kod ova dva indirektna sistema6 0orivo se ubri50ava u usisni vod6 is4red usisno0 ventila6obra5uje i radna smea ? novije vreme ra5vio se i sistem direktno0 ubri50avanja u samom 3ilindru mKod ovo0 sistema se6 4rema tome6 radna smea obra5uje u samom 3ilindru motora

Prema na7inu ubri50avanja6 sistemi se dele na: sisteme 5a kontinualno i 4eriodi7no ubri50avanje

!storijski 4osmatrano6 sistemi direktno0 ubri50avanja ben5ina su 4rvi 4rimenjeni komotora i to naj4re kod va5du1o4lovni1 motora6 a 5atim i kod motorni1 vo5ila u drumskom saob(istem direktno0 ubri50avanja 4odra5umeva -(-tra.() #/raz#"a() smee 8unutar 3ilindra i 0#)d-/riz1a"a() 0oriva u svaki 3ilindar motora Prin3i4ijelna ema ovakvo0 sistema ubri50avanja data j&

Kod ovo0 sistema6 sli7no di5el motorima6 0orivo se6 4omou elektroma0netni1 ventila6 dubri50ava u 4rostor 5a sa0orevanje @ato svaki 3ilindar ima svoj ventil 5a ubri50avanje 8bri50almeavina se stvara u samom 3ilindru @a dobro sa0orevanje neo41odno je fino ras4rivanje 0oriva 4ubri50avanja ? normalnom re>imu rada6 motori sa direktim ubri50avanjem usisavaju samo 7ist va5dmeavinu kao kod svi1 ostali1 konven3ionalni1 sistema ubri50avanja ? tome i le>i 4rednost ovo0sistema6 jer nema konden5a3ije 0oriva 4o 5idovima usisni1 3evi i 3ilindara Kod raniji1 konven3iona

sistema6 meavina se obra5uje s4olja u usisnoj 3evi6 4a u 4rostor 5a sa0orevanje dos4eva kao 1omsmes1a 7iji sastav ima 4ribli>no ste1iometriski odnos va5du1a i 0oriva "irektno ubri50avanje benreali5uje dirkt(# - k#!#r- za sa1#r"a() oto motora Prema tome6 bri50a7 je 4ostavljen u 0lavi mnje0ov vr1 viri u 4rostoru 5a sa0orevanje



14/135


Slika %.1.-Direktno ubrizgavan(e kod sistema Mormiran(e sme4e sistema SPI?TPI@ kod Aormiran(e sme4e -1. regulator pritiska@ ". senzor temperature@ %. brizga: . kui4te 5gorn(e6@ 2. do

goriva@ . povratni vod goriva@ 8. izolator@ 3. leptir@ 9. kui4te

+bra5ovanjem smee6 direktno u 4rostoru 5a sa0orevanje mo0ue je ostvariti dva 4ot4uno rna7ina sa0orevanja

Pri radu sa t5v slojevitim 4unjenjem6 meavina ima 5a4aljiv sastav samo u 4rostoru oko s+stali deo 4rostora 5a sa0orevanje is4unjen je sve>im va5du1om i ostatkom sa0oreli1 0asova be5 0ortaj na7in6 u 4ra5nom 1odu i 4ri delimi7nom o4tereenju6 motor radi sa vrlo siromanom smesom0orivo

Pri veem o4tereenju6 motor radi sa 1omo0enim 4unjenjem 6 0de je 3eo 4rostor 5a sa0oris4unjen 1omo0enom meavinom6 kao i kod motora sa s4oljnim obra5ovanjem meavine ? takvommotor 4rima vie 0oriva ali i daje 4unu sna0u



15/135


Slika %..- Eomogena i $eterogena sme4a vazdu$a i benzina u ilindru motoraSlika %.2.- 'i4estruko ubrizgavan(e 1 &lip motora, " In(ektor, % 7sisni ventil@

Slika %..-.Primeri sastava sve0eg pun(en(a kod direktnog ubrizgavan(a benziina.a. >ormiran(e sme4e mlazom gorivaF b. >ormiran(e sme4e interaki(om mlaza i ela klipa

. >ormiran(e sme4e interaki(om mlaza i vrtloga vazdu$a

Naj4o5natiji sistem 5a direktno ubri50avanje sistema je #+(AB-ov M*"- Motori3Prvo elektronski kontrolisano ubi50avanje bio je "-Cetroni3 i5 /ali stari na5iv 8n4r Mer3edes-#en5



16/135


(kraeni3e u na5ivima svako0 od Cetroni3 ubri50avanja o5na7avaju osnovni 4rin3i4 rada sistemE"E 8nem "rF3k G 4ritisak radi na osnovu 4od4ritiska u usisnoj 0rani6EDE 8nem Duftmen0e G koli7ina va5du1a do5ira 0orivo na osnovu koli7ine usisano0 va5du1a6 imaelektroma0netne di5ne "odavanjem mikro4ro3esorsko0 4aljenja i5 nje0a je kasnije nastao Motroni3 siEKE 8nem Kontinuerli31 Gkontinualno misli se na kontinualno ubri50avanje 0oriva be5 4rekida kao kdru0i16 sekven3ijalni1 sistema +vaj sistem takoe vri merenje koli7ine usisano0 va5du1a kao i D Cetr

"akle K i K* jetroni3 su me1ani7ko-1idrauli7na ubri50avanja 0oriva velike su 4ou5danosti u ra0lavna karakteristika im je to 0orivo ubri50avaju u kontinuitetu 5a ra5liku od dru0i1 sistema nastali1 44osle nji1 +snovni 3iljevi #+(AB-a 4ri ra5voju K* Cetroni3a bila je 4ou5danost koju nosi jedan me1asistem 8K u5 dodatno 4oveanje sna0e motora sa ubri50avanjem i smanjenu 4otronju 0oriva koju donelektronski Efine tunin0E dodatak sistemu 8*

? odnosu na ranije sisteme K* Cetroni3 je omo0uio motorima manju 4otronju ben5ina6 veus4e3ifi7nu sna0u6 bolju elasti7nost i mirniji rad u svim re>imima rada ? 4itanju je jedan 0enijalan sisteje doao na lo 0las na naim 4rostorima6 manje 5bo0 loe0 0oriva6 a vie 5bo0 vikend majstora koji u slu7ajeva nisu mo0li da s1vate kako sistem radi ni kako se dija0nostikuje i 4odeava 4a su 0a i5vikali svemu jedan dobar i 4ou5dan sistem koji je naravno kasnije dobio svo0 naslednika 84re sve0a 5bo0ekolo0ije6 mada u5 5amenu u4ravlja7ke jedini3e motori sa K* Cetroni3om be5 4roblema se u Nema7k

danas konvertuju i5 *?R+ u *?R+' standard i5duvni1 0asova

Slika %.8.- Sistem &-B


17/135


Slika %.3.- Sistem &ilter za gorivo@ %.regulator pritiska gori.brizgal(ka@ 2.mera protoka vazdu$a@ .vremenski termo prekida@ 8. regulator praznog $oda@ 3. regulator p

$oda@ 9.lambda sensor@ 1.


18/135


DB-C*)R+N!K sistem je veoma sli7an osnovnom D-C*)R+N!K sistemu Ra5likuju se samo 4mera7u 4rotoka va5du1a- 4rotokomeru6 sa u>arenim vlaknom Kod nje0a na re5ultat merenja ne uti7e 0va5du1a6 koja 5avisi od tem4erature i atmosfersko0 4ritiska

Slika %.9.- Sistem AE-B


19/135


Mono Cetroni36 5a ra5liku od K*-C*)R+N!A i D-C*)R+N!A sistema6 ima 3entralno ubri50avao4remljen jednom 5ajedni7kom bri50aljkom6 koja ubri50ava 0orivo u ravnomernim intervalima u usisnkolektor Ilavni deo sistema je ureaj 5a ubri50avanje sa elektro-ma0netnim ventilom-bri50aljkom kojubri50ava 4rora7unatu koli7inu 0oriva ?sisni kolektor ravnomerno ras4oreuje 0orivo 4rema 4ojedini3ilindrima6 naj7ee 7etvoro3ilindri7ni1 motora Potrebni 4oda3i o radnom stanju motora 4rikau4ljaju s4omou ra5ni1 sen5ora

Slika %.11.- Sistem M#G#-B


20/135


MOTRONIC

*lektronski u4ravlja7ki ureaj u sistemu "-Cetroni3 bio je u stanju da re0ulie koli7inu 0orivaubri50anu u komoru 5a sa0orevanje6 odreujui koliko du0o injektori 0oriva ostaju otvoreni ?5 tem4emotora i broj obrtaja6 koli7ina usisano0 va5du1a 4redstavljala je jedan od najva>niji1 4arametara 5a radelektronske kontrole )a se koli7ina va5du1a mo0la i5ra7unati 4omou sen5ora 5a 4ritisak na osnovu 4

i5 usisne 3evi Ra5voj "-Cetroni3a 4o4ratio je ra5voj elektri7ni1 4um4i 5a 0orivo koje osi0uravaju stalasistemski 4ritisak u injektorima 0oriva

Motroni3 u4ravlja7ki ureaj je na 4rvi 4o0led neu4adljiva kutiji3a s elektronikom Nje05adatak je elektronski uskladiti i o4timi5irati dovod va5du1a i 0oriva6 kao i 4ro3es 4aljenja6 4rema >eljvo5a7a )e1ni7ke 4rednosti koje su otuda4roi5ale 5aslu>uju 4a>nju Pre uvoenja Motroni3 sistema6 dakle 4re 2; 0odina6 5a 4ri4remu meavineaktiviranje iskre 4aljenja svei3e brinula se me1ani7ka konstruk3ija )o je u5rokovalo ne samo veliku4otronju ben5ina6 ne0o i nastanak mno0i1 tetni1 materija u 4roduktima sa0orevanja

Mono Motroni3 je sistem koji objedinjuje elektronsko 4aljenje i ubri50avanje Aeloku4na elektronika kore0ulie rad motora6 sa svim re0ula3ionim i u4ravlja7kim funk3ijama nala5i se u elektronskoj u4ravlja7koj jedinisti7u 4oda3i o sistemu 4aljenja6 4olo>aju bre0aste osovine6 br5ini vo>nje6 4olo>aju menja7a6 klima ureajima itd

Posebnu 0ru4u 7ine analo0ni ula5ni si0nali: na4on akumulatora6 tem4eratura va5du1a i motora6 koli7ina usisano0va5du1a6u0ao 4ri0uno0 le4tira6 lambda Jsonda6 kliktanje motora6 kao i broj obrtaja motora

Slika %.1%.- SistemMono MotroniMd2M#tr#(i'

Motroni3 je ime 5a u4ravljanje radom motora u otvorenoj ili 5atvorenoj 4etlji jednom u4ravl

jedini3om #os31 je 4rvi sistem koji je serijski 4o7eo da se 4roi5vodi /%/ 0odine )o je u stvariCetroni3 u 3iju je *A? u0raen i sistem 5a 4aljenje

"anas 4ostoje tri ver5ije Motroni3 sistema:M-Motroni3 je 4rvi sistem.2M* JMotroni36 koji je ba5iran na 4red1odnoj ver5iji kod ko0a je uvedena elektronska kontrola &M*" J Motroni3 je najnovija 0enera3ija ovo0 sistema 4rimenjena na motorima sa dirubri50avanjem 0oriva u 3ilindre Cedan takav sistem 4rika5an je na sledeoj sli3i



21/135


Mono Motroni3 je sistem koji objedinjuje elektronsko 4aljenje i ubri50avanje Aeloku4na elektkojom se re0ulie rad motora6 sa svim re0ula3ionim i u4ravlja7kim funk3ijama nala5i se u elektronskoju4ravlja7koj jedini3i )u se sti7u 4oda3i o sistemu 4aljenja6 4olo>aju bre0aste ososvine6 br5ini vo>nje64olo>aju menja7a6 kl7ima ureajima itd Posebnu 0ru4u 7ine analo0ni ula5ni si0nali: na4on akumulatotem4eratura va5du1a i motora6 koli7ina usisano0 va5du1a6u0ao 4ri0uno0 le4tira6 lambda Jsonda6 kliktmotora6 kao ibroj obrtaja motora

+vaj je sistem omo0uio 4re3i5no i odmereno do5iranje 0oriva u struju va5du1a6 to je 4rotekli0odina omo0uilo smanjenje 4otronje 0oriva 5a treinu 85a odreenu sna0u motora !ako to nije samo5aslu0a sekven3ijalno0 ubri50avanja 0oriva 8veliki uti3aj imaju 4oboljanje aerodinamikei smanjenje kotrljanja6 taj je uti3aj bio 4resudan Co su vei 4oma3i na4ravljeni u ekolokom usavravanju otto m4a veina novi1 ben5ina3a sa sekven3ijalnim ubri50avanjem 0oriva 5adovoljava norme *uro ' 8stu4ilesna0u 2==; Ra5vojem kon3e43ije sekven3ijalno0 ubri50avanja 4odstaknut je dalji ra5voj sistema 5ana4ajanje otto motora6 4rvenstveno u 4odru7ju direktno0 ubri50avanja 0oriva 8I"!

Slika %.1. Di(agram toka Med M#T*#GI1. karbonski kanister@ ".


22/135


Slika %.12.- M


23/135


Slika %.1. K &ompletna s$ema sistema za upravl(an(e radom benzinskog motora sa indirektnim ubrizgavanbenzina 5u usisnu granu6 K !#SE M


24/135


Slika %.13.- ommon *ail SCstem ubrizgavan(a goriva za ommeri(alna vozila

Slika%.19.- Sistem direktnog ubrizgavan(a 5M


25/135


SISTEMI +A U,RI+GAVANJE DI+EL GORIVA

Slika %."Dieselov motor: papuia snage spo(ena (e sa pumpom za ubrizgavan(e goriva.

Slika %."1.- Sistemi za ubrizgavan(e dizel goriva: a-pumpa-brizgal(ka, b-ommon reil sistem

Slika %.""- S$ema di(agrama toka goriva u dizel motoruSlika %."%.- Pumpa visokog pritiska, brizgal(ka

Ime i prezime: - 2< -


26/135


Sl.%.". Sistemi sa direktnim ubrizgavan(em goriva: 1 Juel rail, " sensor pritiska goriva, % pumpa visokog pri

Motroni ontrol unit, 2 in(etor 5brizgal(ka visokog pritiska6

Slika %."2aDelovi klasinog sistema motora za napa(an(e dizel gorivom sa rednom klipnom pumpomSlika %."22 K Presek entri>ugalnog regulatora

Slika %."2. a6 - )ialna-piston distributer pumpa@ b6 - In-line >uel-in(etion pumpa za gorivo

Ime i prezime: - 2% -


27/135


Slika %.".- Bedan iklus potiskivan(a.dizel goriva1. natklipni prostor@ ". galeri(a 5pritisak PGP6@ %. iindar@ . klip, 2. kosi 0leb@ . prelivni kanal

Slika %."8. - Distributor pumpa tipa !os$ '< 1"N1-Pumpa GP krilnog tipa@ "-Oupanik regulatora@ %-7reLa( za automatsko povean(e ugla

predubrizgavan(a sa porastom bro(a obrta(a@ -!regasta ploa@ 2-Prsten za regulai(u preliva@ -&lip@8-Potisni rasteretni ventil@ 3-


28/135


Slika %.%.- &orektor ugla ubrizgavan(a.a6 pasivno stan(e 5bez koreki(e6@ b6 aktivno stan(e@1. kui4te pumpe, ". prstenasto kui4te val(ia@ %. va

poluga korektora@ 2. otovor za rastereen(e@ . poklopa korektora@ 8. klip korektora@ 3. ulo0akpovratna opruga korektora ugla ubrizgavan(a

Slika %.%1- Integralni sistem ubrizgavan(a goriva

Slika %.%".- Delovi i di(agram ommon-*ail-sistema za ubrizgavan(e goriva

Ime i prezime: - 2/ -


29/135


Slika %.%%. K S$ema naina rada dizel motora sa sistemom za ubrizgavan(e goriva pumpa-brizgal(ka!#SE aja 8br5ine obrtajbre0asto0 vratila. ' - sen5or tem4erature va5du1a u usisnoj 0rani. ; - sen5or 4ritisaka u usisnoj 0rani< - le4tir 5a 0aenje motora 84rotiv vibra3ije motora 4ri 0aenju % - sen5or maseno0 4rotoka va5du1a u motosen5or tem4erature ras1ladne te7nosti motora. / - sen5or br5ine obrtaja motora.D 2 Osta6a #0r!a 0# "#zi6-

2= J komandna tabla. 2 - kontrolna jedini3a 5a uklju7enje 0reja7a kom4resorsko0 4rostora.22 - 0reja7 kom4resorsko0 4rostora. 2& - 4rekida7 uklju7enosti s4ojni3e. 2' - jedini3a 5a kontrolu ureaja 5a odkonstantne br5ine vo>nje. 2; - dija0nosti7ka lam4i3a na komandnoj tabli vo5ila 8M!D. 2< - jedini3a 5a kontroluureaja vo5ila. 2% - jedini3a 5a uklju7ivanje 0reja7a i 4okretanje motora. 2$ - dija0nosti7ki 4riklju7ak sa is4itnimureajem 5a serijsku dija0nostiku. 2/ - akumulator. &= - ureaj 5a 4redsabijanje motora 80asska turbina J turbo1ladnjak i5duvni1 0asova 4ovratni1 *IR ventilom. &2 - kontrolni ventil 4neumatsko0 *IR ventila. && - kontrloventil rasteretno0 ventila 0asske turbine. &' - vakuumska 4um4a *IR ventila i rasteretno0 ventila 0asnke turbin

Ime i prezime: - &= -


30/135


Slika %.%. K S$ema naina rada dizel motora sa sistemom za ubrizgavan(e goriva sa stalnim pritiskom

5ommon *ail6 !#SE


31/135


Slika %.%2- Sistemi za ubrizgavan(e dizel goriva. a6- Sistem pumpa Kvod K brizgal(ka 'P, b6- Sistem ommo*S, 6-Sistem pumpa-brizgal(ka 7IS, d6- 7nit- pumpa 7PS

Slika %.%.- 7pravl(an(e omon reil sistemom sa elektronskom regulai(om

Ime i prezime: - &2 -


32/135


Slika %.%8.- Prinipi(elna s$ema akumulatorskog ubrizgavan(a dizel goriva 5ommon rail6

Slika %.%3.- Ga(novi(i piezo-elektrini$ brizgal(ki % i Kte generai(e

Ime i prezime: - && -


33/135


Slika %.%9.- Prikaz sistema pumpa brizga

1. Stablo@ ". Povratna opruga@ %. &lip@ . Telo pumpe@ 2.


34/135


Slika %.1.- *otaione ommon rail pumpe i ommon *ail In(etor goriva

Slika %.".- Diesel Juel In(etion Te$ !os$ p% ommon *ail Pump

Slika %.%.a6 - 7nit In(etor SCstem 57IS6@ b6 - 7nit Pump SCstem 57PS6@ 6 Single-Clinder in(etion pump

Slika %..- Tipovi pumpa-brizgal(ka: 7IS %, %1, %"

Ime i prezime: - &; -


35/135


Slika %.2.- Prinip rada brizgaa sa


36/135


Slika %.8.- Pumpa-brizgal(ka

Slika %.3-.Popreni presek dobavne pumpe za napa(an(e goriva1. rotor@ ". pumpno kolo@ %. elektro motor@ . kui4te

Slika %.9.- Prikaz naina ugradn(e potapa(ue pumpe za napa(an(e gorivom1. preista@ ". pumpa@ %. usisni vod@ . regulator pritiska@ 2. senzor nivoa@ . usisna korpa

Ime i prezime: - &% -


37/135


Slika %.2.&omore za sagorevan(a1 K postupak sa predkomorom, " K postupak sa vrtlo0nom komorom, % K direktno ubrizgavan(e, Kgre(a

TO&LOTNI &RORAUN DI+EL MOTORA

Slika a6 Indikatorski di(agramb6 Di(agram temperature pritiska u po(edinim taktovima radnog iklusa

Ime i prezime: - &$ -


38/135


Slika 6.Di(agrami obrtnog momenta 5Gm6 i snage u zavisnosti od bro(a obrta(a kolenastog vratila

1. Izbor polaznih parametara:

!majui u ob5ir vrstu motora6 namenu i dr6 usvajam sledee 4arametre: (tanje okoline:

,tmosferski 4ritisak:4=G =/$

)em4eratura okoline:

t G % 8=

A6 )=G 2%& L % G2 (te4en sabijanja:

& #roj obrtaja kolenasto0 vratila:n G


39/135


= *ks4onent 4olitro4e irenja:n2G 22 L &=n G 22 L &='=== G

Koefi3ijenat iskorienja to4lote u toku sa0orevanja:Q

2 Koefi3ijenat 4roduvavanjaS:T

& Maseni sastav 0oriva:03G =$;$ 8k0Ak00or6 0B2G =&2 8k0B2k

0+2G ===' 8k0+2k00or 0(G ===< 8k0(k0

' "onja to4lotna mo 0oriva:BdG &&/& 0A L 2;


40/135


2; )em4eratura 0asova u 3ilindru na kraju usisavanja:

( )=

+=

=

=

::

p

pTT a

'Q

r

a

( ) =

+

=/$=

/%;=

:$:%

$:%

/;/==2;=:

2/=

.

.

.

.

..

= *>8%?:K

3. Izraunavanje parametara na kraju sabijanja:

& Pritisak na kraju sabijanja:=== &$2:: $:%/%;= .na ..pp

= :$%>;* 3/ar4&2 )em4eratura na kraju sabijanja:

=== :&$2::: $:%$;&:= .na ..TT = 7*=%*89 K

4. Izraunavanje parametara na kraju sagorevanja:

' )eorijska koli7ina va5du1a 4otrebna 5a sa0orevanje:( )=+= 2:=K:&2':2

22= #E, gggA

( ) ( )=+= 2:=K:&2K=='='K:&2=:2K$;$=

= 8%=79 3k!#6 "az%@k1 1#r%4'2 (tvarna koli7ina va5du1a 4otrebna 5a sa0orevanje k0 0oriva:

=== '/%=;:= ..AA

= 8%9=: 3k!#6 "az%@ k1 1#r%4 :M='& (astav 4rodukata sa0orevanja:

=== :2$;$=:22 ,,# gM 8%89>:3k!#6 CO$@k1 1#r%4

=== 2K:&2=2K0M2B+2B 8%8;; 3k!#6 H$O@k1 1#r%4

=== %';=%/=%/=2

..A.MG 8%:?7 3k!#6 N$@k1 1#r%4( ) ( )

=== '/%=;::2:=:2:=

=2 ...A.M

#

= 2 8%8:$ 3k!#6 O$k1 1#r%4'' ?ku4na koli7ina 4rodukata sa0orevanja:

=++=++= &2=='=':&2=%';=&2'22:2

?.?..?g?gMM #E

= 8%997 3k!#6 0r% s@k1%1#r4



41/135


'; Bemijski koefi3ijenat molekularne 4romene 4ri sa0orevanju:=== %';=%%/=:2= .?.M?M >%8==

'%8=*

'% (rednja s4e3ifi7na molarna to4lota va5du1a u 3ilindru 4re sa0orevanja:C =+=+= &=%/&':=;:2


42/135


'2 (te4en 4red1odno0 irenja: 85a: k-n2

=+++= 6nk5I6kI..5I6I..5 2&:=7%88 3/ar4

'


43/135


====&=%/&'

$%22;'

2$2

='&:

.

.I

.

.

T

TI

'

'

z

z

>%>8=

5. Stanje ranog meijuma na kraju pro!esa "irenja:

; Pritisak radno0 medijuma na kraju 4ro3esa irenja:=== 2;


44/135


===&2:=;:

/;/=

&/;:'

2:&%**

Pre7nik kli4a:

=== &&&&:

$


45/135


Bod kli4a:=== /'=&&: ..DS >%$: 3d!4

$; Provera radne 5a4remine 3ilindra:=== '2;:/'=' 22 ?..?SD'$ 8%?; 3d!*4 < 8%?; 3d!*4%

+dstu4anje radne 5a4remine je 5anemarljivo?svajam standardne vrednosti 5a 1od i 4re7nik kli4a:

=( >$= 3!!4=" 7= 3!!4

$


46/135


Ime i prezime: - '% -


47/135


Ime i prezime: - '$ -


48/135


).2. Sile pritiska gasova i iner!ijalne sile motornog mehanizma

Slika 9.".- Sile pritiska gasova i ineri(alne sile motornog me$anizma

Ime i prezime: - '/ -


49/135


Ime i prezime: - ;= -


50/135


Di)a1ra!i diz6 'ik6-sa



51/135


Ime i prezime: - ;2 -


52/135


Ime i prezime: - ;& -


53/135


Ime i prezime: - ;' -


54/135


Ime i prezime: - ;; -


55/135


Ime i prezime: - ;< -

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.70

50

100

150

Zapremina u cilindru, V(dm

3

)

Pritisakucilindru,p(bar)

Promena zapremine, pritiska i temperature u cilindru motora

0 0.1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.70

1000

2000

3000

Temperaturaucilindrumotora,(K)

0

0.2

0.4

0.6

0.8

0

50

100

1500

500

1000

1500

2000

2500

Zapremina u cilindru motora, V(m3)Pritisak, p(bar)

Temperaturaucilindrumotora,T(K)


56/135


1+. ,elovi motora

Slika 1.1.- Delovi motornog me$anizma: &olenasto vratilo, &lip, #sovinia, #sigurai osvinie od aksi(alpomeran(a 5Segerovi prstenovi6, ilindar, &lipni prstenovi,

Slika1.".- &lipovi

Slika 1.%.- Delimini presei karakteristini$ klipova

Ime i prezime: - ;% -


57/135


Slika 1..- Delovi klipa

Slika 1.8. Mokra i suva ilindarska ko4ul(ia

Slika 1..-&lipni prstenovi 5karike6

Ime i prezime: - ;$ -


58/135


Slika 1.3.- Polo0a( ugradn(e i tipovi klizni$ le0a(eva

Ime i prezime: - ;/ -


59/135


Slika 1.9.a- Sklop glave motora. b.- !lok motora

Slika 1.1.- Sklop i delovi razvodnog me$anizma

Ime i prezime: -


60/135


>>% SISTEMI MOTORA +A SNA,DEVANJE VA+DUHOM

Ime i prezime: -


61/135


Slika 11.1.-. *oots turbo kompresor za sabi(an(e vazdu$a , *oots kompresor

Slika 11."- Prinip rada kompresora sa dva vi(kaSlika 11.%.- Izgled I odnos masa i zapremine motora bez i sa turbokompresorom

Ime i prezime: -


62/135


Slika 11..- entri>ugalni pun(ai vazdu$a =- pun(ai Izgled impelera

Ime i prezime: -


63/135


Slika. 11.2. - &onstruki(a i pogon spiralnog pun(aa 5konern ')=6 . Izgled = pun(aa

Slika 11..- 7sisavan(e sve0eg vazdu$a@ ". Izduvavan(e komprimovanog vazdu$a@ %. Interkuler K $ladn(akomprimovanog vazdu$a@ . 7sisni ventil@ 2. Izduvni ventil@ . 7laz izduvnog gasa u kui4te turbine@ 8. Izlaz iz

gasa

Ime i prezime: -


64/135


Slika 11.8.-Di(agram toka vazdu$a i izduvni$ gasova i motoru

Slika 11.9.-Snabdevan(e motora vazdu$om

Ime i prezime: -


65/135


Slika 11.3.-&arakteristike motora sa i bez Turbo-kompresora

Ime i prezime: -


66/135


Slika 11.1.- a6 - Sistem za napa(an(e motora vazdu$om@ b6 - *egulai(a koliine vazdu$a sa promenl(ivogeometri(om poloa(a lopatia radnog kola turbine

1 K veza sa vakuumskom pumpom@ " K opruga za povratak K zatvaran(e ventila@ % K membrana ventila@

K izvr4ni ventil@ 2 K usisna ev@ K spo( sa izduvnom evi.

Slika 11.1".- Polo0a( i delovi


67/135


Slika 1".- motor E#GGD< sai- /0 razvodom

Ime i prezime: -


68/135


Slika 1".1.-


69/135


Slika 1".%.- 'isei ventili: a6 bregasto vratilo u bloku@ b6, 6 i d6 bregasto vratilo u glavi.

Slika 1"..- 7pravl(an(e viseim ventilima. Aevo:Aana razvodnog me$anizmaDesno: Aanani pogon dva(u bregasti$ vratila u glavi

Ime i prezime: - %= -


70/135


Slika 1".2.- Delovi sistema razvodnog me$anizma:a6 sa lananim, b6 sa kai4nim prenosom

Slika 1".. Polo0a(i ventila u ilindru motora

Slika 1".8. a-'entili $laLeni natri(umom, b- =lavne dimenzi(e ventila i sedi4ta ventila, - Delovi ventilskog sk



71/135


Slika 1".3.a.-=lavni delovi ventilskog sklopa 5levo6, b.- *aspored usisni$ i izduvni$ ventila kod motora sa , ilindra 5desno6

Slika 3.1".- -/0 Eondin sistem promenl(ive >aze otvaran(a ventila

Slika 1".1.


72/135


>$%>% G#ri"a !azi"a i -6)a iz sir#" (aft

Slika 1".1.- Proizvodn(a gorivai maziva i ul(a iz sirove na>te

"efinisane su dve serije visko5ni1 0rada3ija: sa o5nakom E;E i be5 te o5nake ?lja sa o5nakom4redstavljaju mono0radna ulja 5a 5imske uslove rada 85imska ulja: S)< 1;, S)< "; +va ulja morobe5bediti dovoljno nisku visko5nost na niskim tem4eraturama da bi se motor 4okrenuo i da ulje krene3irkula3iju nakon startovanja motora ?lja be5 o5nake E;E 4redstavljaju mono0radna ulja 5a letnje uslrada 8letnja ulja: S)< %, S)< , S)< 2

Kombinovanjem dve visko5ne 0rada3ije dobijaju se multi0radna ulja koja 5adovoljavaju kako ltako i 5imske uslove rada 8S)< 12;-, S)< 1;- Multi0radna motorna ulja6 5bo0 korienja u tok0odine6 sadr>e 4olimerne aditive od koji1 je najva>niji modifikator indeksa visko5nosti

? motorna vo5ila drumsko0 saobraaja6 danas se veinom 4rimenjuju multi0radna ulja Nji1ovo5naka sadr>i dve brojke6 4rimer6 S)< 1+;-5+ +5naka 8;inter - 5ima o4isuje te7enje ulja kod nistem4eratura +5naka visko5nosti 816 is4red slova ;6 odreuje se 4rema najveoj visko5nosti kod nisktem4eratura 8 tab


73/135


Slika 1".1"- 'iskoznost motorni$ ul(a u zavisnosti od temperature

Va>na osobina ben5ina je nje0ova is4arljivost6 Wak i na niskim tem4eraturama +na utiWe na br5kvalitet 4ri4reme smee6 a naro7ito na start motora

Pri normalnom sa0orevanju ben5ina u 3ilindru motora6 br5ina 4rostiranja 4lamena 4risa0orevanju smee i5nosi od 2; do '= mse3 Vea br5ina sa0orevanja do4rinosi 4oboljanju odvijanja 3iklusa6 a samim tim i vrednosti nje0ovo0 ste4ena korisnosti Meutim6 4ri 4oveanju ste4ena sabijanjsmee br5ina 4rostiranja fronta 4lamena mo>e na0lo 4orasti6 tako da doe do 4ojave detona3ije "etonana0lo6 burno sa0orevanje jedno0 dela smee koji se nala5i is4red fronta 4lamena6 4ri 7emu dola5i do4oveanja br5ine sa0orevanja 7ak do 2=== mse3 "etona3ija dovodi do 4o0oranja 4ro3esa sa0orevanji5a5iva udare koji mo0u da dovedu i do loma 4ojedini1 elemenata motora +t4ornost 0oriva6 4rema 4ojdetona3ije se definie oktanskim brojem @a merenje ot4ornosti 0oriva 4rema detona3iji6 odnosno 5aodredjivanje vrednosti oktansko0 broja koriste se danas 4osebni jedno3ilindriWni motori kod koji1 je mu toku is4itivanja menjati ste4en kom4resije Pri tome se kao etalon 0orivo koristi smea i5ooktana A$koji je veoma ot4oran 4rema detona3iji 8oktanski broj == i normalno0 1e4tana A%B< koji je 4ot4unneot4oran 4rema detona3iji 8oktanski broj = Pod oktanskim brojem 0oriva 4odra5umevamo sadr>aji5ooktana u 5a4reminskim 4ro3entima one smee6 koja je 4o detona3ionim svojstvima ista6 kao i is4itiv0orivo Xto je vii oktanski broj6 to je 0orivo ot4ornije 4rema detona3iji6 te je mo0u vei ste4en sabija4oveanje oktansko0 broja ben5inu se dodaju s4e3ijalne su4stan3e t5v antidetonatori 8tetraetil olova6tetrametil olova itd (amim tim se omo0uuje vei ste4en sabijanja6 a time i vea ekonomiWnost i snamotora Postoji vie metoda 5a odredjivanje oktansko0 broja u 5avisnosti od vrste i namene 0oriva ? n5emlji se koriste dve vrste ben5ina: 4remium 8$


74/135


Pored ve navedeni16 va>ne osobine ben5ina su tem4eratura samo5a4aljenja 8tem4eratura do kotreba 5a0rejati 0orivo u 4risustvu va5du1a6 da bi se ono 5a4alilo samo od sebe i dalje sa0orevalo6 0ranu4aljivosti 8donja-0rani3a siromatva smee kada je toliko ra5redjena sa va5du1om da ne 4ostoji mo0unjeno0 u4aljenja i 0ornja-0rani3a bo0atstva smee6 kada je ona toliko bo0ata da ne 4ostojidovoljno ki5a njeno sa0orevanje Kod oto motora je takode va>na tem4eratura samo4aljenja6 kako se u 4ro3esusabijanja ne bi stvorila mo0unost samou4aljenja 0oriva smese ili 4ojava detona3ije is4red fronta 4lam

Njena vrednost i5nosi oko ;==YA 5a ben5inPostojanost ben5ina kod niski1 tem4eratura je veoma velika )ek is4od -==YA nastu4a 4rome

a0re0atno0 stanja Meutim6 ukoliko se voda nala5i u ben5inu6 nastu4a smanjenje 4ostojanosti ben5inaniskim tem4eraturama Pored to0a voda tetno deluje koro5ijom na materijale od koji1 je sa0radjen monje0ovi a0re0ati (um4or takoe veoma tetno deluje na materijal motora6 te sadr>aj sum4ora u ben5insmeo da 4ree =62 H

? di5el motorima se u4otrebljavaju ra5liWita di5el 0oriva u 5avisnosti od vrste i namene motora)o4lotna mo di5el 0oriva se kree od '2=== do ''=== kCk0 @a1tevi koji se 4ostavljaju 4red di5el 0odosta ra5liWita u odnosu na ben5in

Najva>nije karakteristike di5el 0oriva su sklonost ka samou4aljenju6 tem4eratura samou4aljenjvisko5nost6 s4osobnost stvaranja koksa6 tem4eratura stinjavanja6 sadr>aj sum4ora i neWistoa u 0orivu

Kao 4oka5atelj sklonosti di5el 0oriva ka samou4aljenju koristi se 3etanski broj+dreuje se u s4e3ijalnim o4itnim motorima u5 4omo etalon 0oriva Kao etalon 0orivo slu>i

meavina 3etana Aano je filtriranje i modoi Wak do 4restanka rada motora Pojava sum4ora u di5el 0orivu6 kao i 4risustvo vode i me1aniWki1 4mo>e da dovededo 4ojave koro5ije6 oteenja i 5a7e4ljenja elemenata 5a ubri50avanje 0oriva6 te se o tomora 4osebno voditi ra7una

Ime i prezime: - %; -


75/135


>*% SISTEMI +A &ODMA+IVANJE MOTORA

Slika 1%.1.- Sistem za podmazivan(e -ro taktnog - ro ilindrinog lini(skog motora sus

Ime i prezime: - %< -


76/135


Slika 1%.".- Prinipi(elna s$ema instalai(e sistema za podmazivan(e motora sus

Slika 1%.%.- Prinipi(elna s$ema instalai(e za podmazivan(e sa $ladn(akom ul(a .Slika 1%..- *aspored instalai(e za podmazivan(e motora sus

Slika 1%.2.- /ema osnovni$ ureLa(a i toka ul(a pri podmazivan(u sa mokrim koritom1 K usisna korpa, " K ev, % K pumpa za ul(e 5usisno-potisna6, , K prelivni ventil,

2 K >ini preista, 8 K $ladn(ak, 3 K manometar, 9 K glavna magistrala i ograni,1 K regulator pritiska u instalai(i, 11 K ev, 1" K runa pumpa, 1% - slavina

Slika 1%..- S$ematski prikaz sistema za podmazivan(e sa mokrim koritom i $ladn(aakom ul(a1.- 7sisna korpa sa sitom@ ".- 7l(na pumpa@ %.- *egulator pritiska ul(a 5prelivni ventil6@

.- Preista ul(a@ 2.- Dava temperature ul(a@ .- Dava pritiska ul(a@ 8.- Jini preista ul([email protected] Termostat ul(a@ 9.- Eladn(ak ul(a@ 1.- =lavna ul(na [email protected] &anal za dovod ul(a u oslonake le0a

kolenastog vratila@ 1".- &anal u kol. vratilu za dovod ul(a u letee le0a(eve@

Ime i prezime: - %% -


77/135


1%.- &anal za odvod ul(a u le0a(eve breg. vratila@ 1.- &anal za dovod ul(a u klakalie [email protected] Podmazivan(e ilindra prskan(em ul(a@ 1.- ep za nalivan(e ul(a u motor@ 18.- Mera nivoa ul(a

Slika 1%.8-a6- /ema instalai(e za podmazivan(e motora sa suvim koritom8 K $ladn(ak, 1 K >ini preista i prelivni ventil, 1 K usisna pumpa za ul(e, 1 K rezervoar ul(a,

18 K potisna ul(na pumpa, 13 K >ini preistaSlika 1%.8-b6- Gaelna s$ema ureLa(a za podmazivan(e sa suvim karterom kod letilie klipnog bokser-motor

$orizontalnim ilindrima, i s udvo(enim instrumentima 5Termometar i manometar ul(a6 u pilotsko( kabini

Slika 1%.3.- Podmazivan(e '- motora sa suvim karterom i sa vi4e rpni$ pumpi

Ime i prezime: - %$ -


78/135


(istem sa 4unim 4rotokom ulja kro5 filter (istem sa delimi7nim 4rotokom ulja kro5 filterSlika %.9.- Sistemi podmazivan(e motora sa potpunim i deliminim protokom ul(a kroz >ilter

Slika 1%.1.- Protok ul(a kroz >ilter u zavisnosti od polo0a(a >iltera u sistenu za podmazivan(e motorasus

Slika 1%.11.- Jilteri za ul(e sa umetkom za puni protok ul(a i sa bC- pass umetkom

Ime i prezime: - %/ -


79/135


Slika 1%.1".- Jilteri za ul(e sa deliminim preseima razliitim polo0a(em protonog 5 bC-pass6 ventila

?ljni filter sa bZ-4assventilom u donjem delu

?ljni filter sa bZ-4assventilom u 0ornjem delu

?ljni filter sa bZ-4assventilom u donjem delu

?ljni filter sa bZ-4assventilom u 0ornj delu

Normalni 4rotok ulja kro5 filter Protok ulja kro5 bZ-4ass ventil

Ime i prezime: - $= -


80/135


Slika 1%.1%.- Protok ul(a kroz >ilter

Slika 1%.1.U


81/135


Slika 1%.13.- &arter motora sa prateim elementima

Slika 1%.19.- *aspored kolena kolenastog vratila sa otvorima za dovod ul(a do glavni$ i letei$ rukavaa

Ime i prezime: - $2 -


82/135


Slika 1%.".- Delovi motornog me$anizma i ventilskog razvoda ko(i se podmazu(u

Slika 1%."1.- Polo0a( delova sistema za $laLen(e motora

Slika 1%."".- =ubii energi(e u teretnim motornim vozilimaSlika 1%."%.- &lasian tok energi(e u savremenim oto motorima sus

Ime i prezime: - $& -


83/135


>=% SISTEMI +A HLAFENJE MOTORA

Slika 1.1.- #snovni delovi sistema za $laLen(e savremeni$ motora

Slika 1.".- Tok ras$ladne tenosti u sistemu $laLen(a motora i gre(an(a kabine vozila

Ime i prezime: - $' -


84/135


Slika 1.%.- #tvoreni sistem $laLen(a motora

Slika 1..- Oatvoreni sistem $laLen(a motora1. irkulaiona pumpa 5entri>ugalnog tipa6@ ". =lavna ev za ravnomeran dovod ras$ladne tenosti doilindara@ %.*as$ladni prostor u bloku motora@ . *as$ladni prostor u glavi motora@ 2. Izlaz zagre(ane vo

glave@ . Termostat@ 8. Izmen(iva toplote K $ladn(ak@ 3. 'od kratkog toka@ 9. 'entilator@ 1. *emenia za ppumpe@ 11@ Eladn(ak ul(a - opiono kod >orsirani$ motora@ 1".


85/135


Siika 1.. - Polo0a( ventila duplog de(stva na poklopu $ladn(aka. a6 - povi4en pritisak u sistemu, b6- podpritsistemu

Slika 1.12.- Delovi $ladn(aka sa poklopem otvora za ulivan(e ras$ladne tenosti u $ladn(ak.

Ime i prezime: - $< -


86/135


Slika 1.8.- S$ema sistema $laLen(a i gre(an(a kabine motorni$ vozila

Slika 1.9.- Tok ras$ladne tenosti u motoru za razliita temeraturna stan(a motora

Ime i prezime: - $% -


87/135


Slika 1.1.- Pumpe za ras$ladnu tenost motora

Slika 1.11.-Pumpa za vodu

Ime i prezime: - $$ -


88/135


Slika 1.1".- Polo0a( ventilatora u sistemu za $laLen(e motor sus

Slika 1.1%.- Delovi $ladn(aka i veza sa rezervnom posudom za ras$ladnu tenost

Slika 1.1.- Tipovi termostata

Slika 1.18- Polo0a( termostata u motoru, i tok tenosti kroz termostat

Slika 1.13- Presek Termostata. 1. &lip@ ". Sedi4te opruge i ventila@ %. #pruga@ . Membrana: 2.'o4tana masa@

. &ui4te termostata@ 8. Poklopa termostata@ 3. #tvor za ventilai(u

Ime i prezime: - $/ -


89/135


@atvoren "elimi7no otvoren Pot4uno otvorenSlika 1.19 - S$ema >unkionisan(a termostata 5,,bC pass6 5stari tip termostata Buga 226.

1 - gorn(i ventil termostata, " - don(i ventil termostata, % K ev za dovod vode iz $ladn(aka, -prikl(uak usisn

pumpe za tenost, 2 - otvor za prolaz tenosti iz glave ilindra u kui4te termostata, - povratno revo za teureLa(a za gre(an(e karburatora, 8 - ev preko ko(e se potisku(e tenost u $ladn(aku

Slika 1.".- Termostat u sistemu za $laLen(e motora

Slika 1."1.- Termoelektrini termostat: 16 ilindarski blok, "6izolator, %6 tenost, 6 bimetalna ploia s akontnavo(em, 26 nepomini nosa kontakta

Ime i prezime: - /= -


90/135


Slika 1."".- Termostat. 1 - 'od ras$ladne tenosti ka $ladn(aku@ " KDovod ras$ladne tenosti iz glave i ilinda

bloka@ % K'od ras$ladne tenosti ka vodeno( pumpi 5!Cpass to pump6Slika 1."2.- Jilteri za ras$ladnu te4nost motora

Slika 1.".- Polo0a( >iltera za ras$ladnu tenost kod savremeni$ vozila.

)abela br Karakteristike ras1ladne te7nosti

ista "#da:8@:8

C$H;O$@V#da98@*8

C$H;O$@V#da)a7ka mr>njenja =A&2[ -&%A-&;[ -;;A-


91/135


Kar/-rat#ri

Slika Poloaj leptira gasa a) pri hladnom startovanju motora, b) pri punom optereenju moto

Slika *3otroni3 Aarburator

>:% SISTEMI +A STARTOVANJE I &ALJENJE MOTORA

Slika 12.1.- Sistemi za bateri(sko pal(en(e oto motora

Ime i prezime: - /2 -
http://win%28%27bilder_kfz-technik_gemischbildung_ecotron02.gif%27%29/http://win%28%27bilder_kfz-technik_gemischbildung_evergas09g.gif%27%29/http://win%28%27bilder_kfz-technik_gemischbildung_evergas02g.gif%27%29/


92/135


Slika 12.".- Potpuno elektronskibateri(ski sistem pal(en(a bez razvodnika pal(en(a

Slika 12.%.- stator, ". osovina rotora, %. pogonski zupanik, . zupanik na zama(u, 2. spo(nia 5bendiks6,. dvokraka poluga, vil(uska, 8.okretna taka poluge 56, 3. eletromagnet, 9.namota(i elektromagneta,1. vod od prekidaa, 11. polovi stru(nog kola, 1". kontakt ploia negativnog pola

Ime i prezime: - /& -


93/135


Slika 12..- Delovi sistema za startovan(e motora

Slika 12.2.- .!ateri(ski sistem sa me$anikim prekidaiem 5konvenionalni sistem pal(en(a6

Ime i prezime: - /' -
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Automobile_starter.JPG


94/135


(l&; Prin3i4 rada me1ani7ko0 4rekida7aa PR*K!",\ @,)V+R*N b V*D!K! @,@+R6 M,D! "*DD ?I,+ 8u0ao 5atvorenosti kontakata 4rekida7a3 M,D! @,@+R6 V*D!K! "*DD ?I,+&


95/135


Slika 12.3.- Prikaz rada depresionog korektora ugla predpal(en(a 5koreki(a u zavisnosti od promene optereen(a motoSlika 12.9.- Indukioni kalem

Ime i prezime: - /< -


96/135


Sika12.1. Prikaz konstruki(e sveie *D PR!KDC?\,K 2 N,V+C & +R*#R*NC* ' !@+D,)+R ; )+P!V, M,(, nji mo0u konstatovati o7i0ledna 4oboljanja kod svi1 ti4ova automobila6 morei da su 4o5itivni efekti u0radnje tran5istorsko0 elektronsko0 4aljenja i5ra>eniji kod vo5ila stariji1 0o4roi5vodnje Navodimo6 u deset ta7aka6 4rednosti koje u0raeni elektronski ureaj obe5beuje u eks4lautomobila: (manjena 4otronja 0oriva 8=-;H 5bo0 4ot4unije0 sa0orevanja ben5ina 4oto nema bes4ovratno0ubitka ben5inske smee2 Poveana sna0a motora to je ra5umljivo s ob5irom da utroena koli7ina ben5ina 4ot4uno sa0ori6 odra5vija najvei ener0etski efekat& Poveana elasti7nost motora 4odra5umeva vo>nju u viem ste4enu 4renosa Primera radi6 na mestimsmo vo5ili dru0om mo>emo vo5iti treom br5inom ili 0de smo ili treom mo>emo koristiti 7etvrtu6 a d

Ime i prezime: - /% -
http://imageshack.us/


97/135


motor 4ri tom nee is4oljavati 5nake o4tereenja 8tr5anje6 trokiranje' #olje ubr5anje 4roi5ila5i i5 7injeni3e da je 4oveana sna0a i elasti7nost motora )ime se 4osti>e br>ivo5ila ne samo i5 mesta ve i 4rilikom 4reti3anja ! obrnuto6 4oveava se efikasnost 4ri ko7enju motoro; Pravilniji i mirniji rad motora Pri klasi7nom 4aljenju i najbolje 4odeene 4latine od == okidanja ba4uta 5ataje i ne 4roi5vedu varni3u na svei3i +vo je naro7ito i5ra>eno 4ri velikom broju obrtaja motor4omenuta tromost 4latina dola5i do 4uno0 i5ra>aja *lektronsko 4aljenje eliminie ove nedostatke jer s

ovom slu7aju br5ina i 4re3i5nost okidanja 4rakti7no idealneaja tromost 4latina to slabi induk3iju u bobini i drasti7no smanjuje ener0iju varni3e na svei3i +nedostatak jo je i5ra>eniji 5bo0 smanjenja sna0e akumulatora u uslovima niski1 tem4eratura Nasu4rotome6 elektronsko 4aljenje deluje trenutno6 4a nije od 5na7aja br5ina otvaranja 4latina i sna0a akumula"ovoljno je da akumulator ima dovoljno struje da 5aver0la motor% Krae 5a0revanje motora Pot4uno sa0orevanje ben5ina u stublinama motora omo0uava skraeno v4osti5anja radne tem4erature u svim vremenskim uslovima (amim tim krae koristimo sau16 to dodatedi 0orivo$ "o 4et 4uta du>i vek trajanja 4latina @a ra5liku od klasi7no0 4aljenja6 kada 4latine tr4e struju i do $am4era6 kod elektronsko0 4aljenja struja je oko sto 4uta manja Radi to0a kontakti 4latina ne na0orevaj

4rodu>ava im se vek trajanja/ Vie od 4et 4uta du>e trajanje svei3a Poveana ener0ija varni3e 8&==== V elektronsko0 4aljenja0arantuje da e svei3e6 koje smo ranije ba3ali kao neu4otrebljive6 jo uvek dobro i du0o raditi )akoeulje na elektrodama sveia 4ot4uno sa0orevaju te i1 nije 4otrebno 7istiti 8mir0lati i time i1 troiti= Vea maksimalna br5ina +vom 4rilikom nije 4otrebno na0laavati da navedene 4rednosti elektron4aljenja omo0uavaju br>e kretanje vo5ila od ono0 koje je imalo 4ri klasi7nom 4aljenju

>;% I+DUVNI SISTEM MOTORA I SASTAV &RODUKATA SAGOREVANJA

Ime i prezime: - /$ -


98/135


Slika 1.".- Sastav izduvni$ gasova benzinskog i dizel motora

Ime i prezime: - // -


99/135


Slika 1.1. K S$ema $omologai(skog ispitivan(a izduvni$ gasova prema avaju6 a kriterijumi is4itivanja 4ootravaju

)abela Culi //2 2%2 8&


100/135


E-r# III#ktobar 1999


101/135


Slika 1.% K &atalizator (e uvek sme4ten u prvom lonu izduvnog sistema neposredno iza motora. 1 - motor@ " upravl(aka lambda sonda@ % - katalizator@ - druga, kontrolna lambda sonda

D& i DNOPSlika 16.4.- Tok izduvnih gasova

Slika 1.2.K Izduvni sistem benzinskog motora sa direktnim ubrizgavan(em benzina.

Ime i prezime: - =2 -


102/135


1 K motor sa direktnim ubrizgavan(em benzina@ " - prva, upravl(aka lambda sonda@ % K katalizator trostrudelovan(a 5predkatalizator6@ K temperaturna sonda@ 2 K G# akumulatorski katalizator 5glavni katalizato

K kontrolna lambda sonda u ko(o( eventualno mo0e biti integriran i G# senzor

Slika 1.. K S$ematski prikaz dvostepene lambda sonde 1 - izduvni gas@ " - porozna za4titna keramika@% - izduvna ev@ - keramika 5irkoni(ev oksid6@ 2 - elektrini kontakti@ - vazdu$ iz okoline

Slika 1.8. K Presek gre(ne dvostepene lambda sonde. 1- elektrini prikl(ui lambda sonde 5posto(e sonde sa 1, 0ie Kako lambda sonda ima % ili 0ie onda (e sigurno uraLena sa unutra4n(im gre(aem6@ " - izolator

% - za4titno metalno kui4te sonde@ - unutra4n(i gre(a sonde@ 2 - keramika za4titna ev@ - kontaktni vodoslon(eni na keramiku sonde@ 8 - kui4te sa navo(em za privr4ivan(e u izduvnu ev@ 3 - izduvnana ev@

9 - porozna za4titna keramika 5-6@ 1 - porozna za4titna keramika 5V6@ 11 K izduvni gas ko(i stru(i oko keramikkeramiki senzor@ 1% - za4titna metalna i(ev s prorezima kroz ko(e ulazi ispu4ni plin u kui4te sonde@

1 K izduvni gas@ 12 K vazdu$

Ime i prezime: - =& -


103/135


Slika1.3.-. Di(agram sman(en(a #" u izduvnim gasovima motorni$ vozila Najni>a emisija A+24osti0nuta je kombina3ijom 3ommon-rail turbo di5ela sa 4o0onom kombina3ijom di5el 0biodi5ela i elektromotora

Ime i prezime: - =' -


104/135


Slika 1.9.-. S$ema sistema za prei4avan(e izduvni$ gasova Diesel motora 9%> E6ktr#(sk# -0ra"6)a() !#t#r#!

Slika 18.1.- Polo0a( senzora u motorima savremeni$ vozilaKom4juteri 8*le3troni3 Aontrol ?nit6 *A? koji u4ravljaju radom moderni1 automobilski1 mo

unutras1njim sa0orevanjem 8(?( motori e 4ravilno vriti svoju funk3iju jedino ako su 44ro0ramirani 5a dati ti4 i vrstu vo5ila i ako imaju ta7ne i 4ravovremene ula5ne 4odatke6 odnosnoEfeedba3kE iliti E4ovratnu informa3ijuE

+vi ula5ni 4oda3i su elektronski si0nali koje u 3entralnu u4ravlja7ku jedini3u alju sen5ori6 4onaaju kao Eo7i i uiE motora i 4oma>u mu da konstantno u datim vo5nim okolnostima i5 motoranajo4timalnije 4erformanse u5 uvek 4risutni im4erativ 5a to je mo0ue ni>om 4otronjom 0oriva +vnajveoj meri6 biti 4osti0nuto jedino ako su ula5ni 4oda3i sa svi1 sen5ora ta7ni i ako se 4ravovremeno3entralni u4ravlja37i sistem

(en5ori na modernim (?( motorima nad5iru ni5 i5la5ni1 4arametara6 i na osnovu informa3i*A? dobija od nji1 8ula5ni 4arametri se vre korek3ije vremena 4aljenja6 momenta ubri0avanja i EotvorenostiE injektora6 kontrole emisioni1 0asova6 donoenje Sodluke o momentu 4romene ste4ena 4kod vo5ila sa automatskim menja7em6 reduk3ije obrtno0 momenta koji se is4oru7uje kod vo5ila koj

Ime i prezime: - =; -


105/135


,#(Lkontrolu 4rokli5avanja6 kontrolie se funk3ija E3ruise 3ontrolE i mno0i dru0i sistemi koji vremenvie 4ostaju standardni deo o4reme automobila

Na odreenim modelima 4ojedini1 4roi5voa7a se sve vie 4rimenjuje Edrive-bZ-ireE kkontrole 0asa6 0de se kontrola EotvorenostiE le4tira ne vri sajlom ili nekom dru0om direktnom6 E7vve5om6 ve *A? kontrolie rad le4tira na osnovu si0nala koji 4rima sa sen5ora kontrole 4a4u7e 0asa

"akle6 vremenom i svakom novom 0enera3ijom automobila je funk3ija sen5ora sve vie va>

sve vie sistema kontrolie *A?6 a on 3e6 4onovo6 raditi is4ravan 4osao jedino ako dobija 4ravovremene informa3ije sa svi1 sen5ora +vo je mali osvrt na naju7estalije i najva>nije sen5ore danas mo0u sresti is4od 1aube svako0 iole modernije0 (?( motora i koji 7ine sastavni deo elektru4ravlja7ko0 sistema motora 8ele3troni3 en0ine mana0ement sZstem

(lika %2- +snovni elementi sistema elektronsko0 u4ravljanja radom motora1 Air flter Filter vazduha2 Brake pedal position (BPP) switch (i ftted) Poloaj prekidaa koione papue! "a#shat position ("$P) sensor %enzor poloaja &re'aste osovine "ataltic converter (i ftted) "atalitiki konvertor* "lulchpedal position("PP)switch (i ftted) %enzor prekidaa pedale 'asa+ "rankshat position (",P) sensor en'ine speed (-P$) %enzor &rzin o&rtaja kolenasto' vratila

. /n'ine control #odule (/"0) ,ontrolni #odul #otora /"0 /n'ine coolant te#perature (/") sensor %enzor te#perarure rashladne te3 /vaporative e#ission (/4AP) canister ,anister /#isije ispareno' 'oriva15 /vaporative e#ission (/4AP) canister pur'e valve 4entil ispareno' 'oriva11 /6haust 'as pressure sensor (i ftted) %enzor pritiska izduvnih 'asova1! /6haust 'as recirculation (/7-) vacuu# valve (i ftted) 4entil recirkulacije izduvnih 'asov1 Fuel flter Filter 'oriva1* Fuel pressure re'ulator -e'ulator pritiska 'oriva

Ime i prezime: - =< -


106/135


1+Fueltepu#p Pu#pa za 'orivovaen sensor i852%)9o6vsenso13 8eated o6'en sensor (852%) 2 (i ftted) :a#&da sonda25 ;dle speed control (;%") valve -e'ulator &roja o&rtaja na prazno# hodu(protok vazduha)21 ;'nition coil ;ndukcioni kale#ow ($AF) sensor (i ftted) $aseni protoko#er vazduha2 Park9neutral position (P?P) switch (i ftted) %enzor prekidaa neutralno' poloaja23 Power steerin' pressure (P%P) switch (i ftted) %enzor za upravljanje pritiskatur&oko#p!1 Pulsed secondar air injection (PA;-) vacuu# valve 4entil za re'ulisanje vaku#a sekundarnovazduha!2 hrottle position (P) sensor %enzor poloaja leptira 'asa9papuice 'a&& Ve1i3le s4eed sensor 8V(( (en5or br5ine vo5ila

Slika. 18.%. - Presek vremenskog termo-prekidaa: 1 -elektrini prikl(uak, " - kui4te u obliku aure sa navo(

ugradn(u, % K bimetalna traka, - zagrevno vlakno, 2 - elektrini kontakt.Slika 18.%-a. - *egulaiono kolo regulatora bro(a obrta(a u praznom $odu:1 - regulaiono kolo: motor,

" - regulaiona veliina: signal bro(a obrta(a motora, % - elektronska upravl(aka (edinia - regler, - elektrini regulator, 2 K ventil zaobilaznog voda, K senzor temperature motora, 8 -prigu4ni ventil.

Ime i prezime: - =% -


107/135


Slika 18.. - !imetalni 4iber-ventil sa elektrinim gre(aem: 1 - elektrini prikl(uak, " - elektrini gre(a, % - b - blenda. M)T senzor. Delp$i Mani>old )bsolute Pressure?Mani>old )ir

Slika 18.2.!)*# 5!arometri Pressure6 senzor

Slika 8..


108/135


Slika.18.1.- Oapreminski mera protoka vazdu$a 5slika levo6 1. vi(ak za pode4avan(e Y na praznom $odu ". klapna protokgraninik . klapna za uravnote0en(e 2. prigu4na komora . senzor temperature vazdu$a

Slika 8.11. Sistem erentni znak polo0a(a radilie

(lika %& - Meusobna 5avisnost trenutka 4aljenja od 4olo>aja radili3e i bre0aste osovine:a sekundarni na4on induk3iono0 kalema bobine6 b si0nali sen5ora 4olo>aja i broja obrtaja radili3

3 si0nali Eollovog sen5ora 5a 4olo>aj bre0aste osovine6 - trenutak 5atvaranja6 2 - trenutak 4aljen

Ime i prezime: - =/ -
http://www.automobilizam.net/wp-content/uploads/2009/01/esp5m.jpg


109/135


Slika 18.1. - #blik signala senzora kliktan(a: a6 kriva pritiska u ilindru i 6 odgovara(ui signal senzora, b6 >isignal senzora.

Slika 18.12. a6 -'isoko naponski namota( komunikaionim modulom@ b6 KSenzor pritiska 6- Senzor di>ereni(alnog pri

>?% MOTORI SA &OGONOM NA TNG>%* S!.a 0r!a 1#di.()! d#/-

@bo0 velike tem4eraturne 5avisnosti 4ritiska6 da bi )NI smea bila 4odjednako efikasna i 5imisastav smee je se5onski 4romenljiv Meusobni odnos kom4onenti je 4romenljiv u irokom o4se0u6 o

85imski mese3i do :% 8letnji mese3i Kod nas je du0o 0odina bila uobi7ajena jedna ista smea i 5imi &;H 4ro4ana i


110/135


Slika 13.".- Prinipi(elna 4ema reduktora-isparivaa 5Aovato )utogas6Pri4rema smee 0oriva i va5du1a 5a u4aljenje i sa0orevanje kod motora sa 4o0onom na te7na 0

8ben5in i di5el 0orivo6 sastoji se u ras4rivanju te7no0 0oriva6 is4aravanju i meanju sa va5du1om Komotora ovi 4ro3esi se odvijaju u karburatoru 8karburatorski motori6 ili u5 4omo bri50a7a 8motori saubri50avanjem ben5ina6 dok se kod di5el motora isklju7ivo koriste sistemi ubri50avanja 4od visokim4ritiskom )e7ni naftni 0as se na normalnim atmosferskim uslovima nala5i u 0asovitom stanju ali se ralake0 skladitenja i korienja na vo5ilu dr>i 4od visokim 4ritiskom u te7nom stanju +tuda 4ri nje0ovkorienju 5a 4o0on motora 4ret1odno je 4otrebno da se 4revede u 0asovito stanje to se vri u 4osebnoureaju6 reduktoru-is4ariva7u

Slika 13.%.- *eduktor-ispariva Aovato )utogas, a6 prvi stepen: 1-membrana, "-poluga, %-opruga, -kanal za p

tenosti za gre(an(e, 2-ventil@ b6 drugi stepen: - membrana, 8-poluga, 3-ventil, 9-sigurnosna membrane sa ma

+vaj 4ro3es se odvija u dva ste4ena6 u5 obaranje 4ritiska irenjem do vrednosti 5avisno od vrste

4rimenjeno0 sistema 5a obra5ovanje smee 8karburator6 sistem 5a ubri50avanje Konstruktivno i5voenstandardne varijante reduktora-is4ariva7a koji se koristi u sistemima 5a na4ajanje )NI-om karburatorsmotora 8Dovato ,uto0as slika 26 a nje0ova 4rin3i4ska ema data je na sli3i & Prvi i dru0i ste4en sui5vedeni 4o kon3e4tu linearno0 membransko0 aktuatora 7ija je ulo0a da odr>ava 5adate6 konstantne vr4ritisakapI ipII Vrednost 4ritiska u 4rvom ste4enu is4ariva7apI 6 definisana je krutostima membraneo4ru0e & i odnosom krakova dvokrake 4olu0e 2

Ime i prezime: - -


111/135


Prema emi slika ava konsta"ru0i ste4en reduk3ije ima radnu membranu male krutosti be5 o4ru0e 7ime se ostvaruje da 4ritisak pII

4ribli>no jednak atmosferskom Na emi slika e vriti elektri7nim 4utem 4reko 4rekida7akada on deluje na ma0net si0urnosne membrane ili me1ani7ki 4reko 3entralne 4olu0e (i0urnosna memsa o4ru0om male krutosti ima 5a 3ilj da s4re7i otvaranje ventila V i dotok 0asa kada motor ne radi Pri motora6 4od4ritisak i5a 4ri0uno0 le4tirapus6 4ovla7i membranu u donji 4olo>aj u kome ona ostaje svevreme dok motor radi i na taj na7in omo0uava nesmetani rad 0lavne membrane dru0o0 ste4ena

Slika 13. -


112/135


Slika 13.". K Di(agram snabdevan(a gorivom 5benzin?TG=6 !I K Juel sistema

Slika 13.%.KAokai(a delova sekveni(alni$ sistema autogasa TG=



113/135


Slika 13..- Prinipi(alna s$ema S


114/135


Slika 13.3.- Di(agram toka TG=-a u motoru kroz odgovara(ue ureLa(e:1.-entralna upravl(aka (edinia


115/135


Slika 13.11 - Sistem sa direktnim ubrizgavan(em TG=-a 5AP=6

Slika 13.1".-. Primer dual- >uel ureLa(a Dizel?TG= za pogon motora sa turbo-kompresoromsa velikim brzinama

Slika 13.1%. -. Primer dual- >uel Dizel?TG= ureLa(a za pogon motora sa turbo-kompresoromsa man(im brzinama



116/135


>7% SISTEMA +A NA&AJANJE MOTORA &RIRODNIM NATNIM GASOM CNGKorienje 4rirodno0 0asa kao 0oriva 5a motore (?( mo0ue je i5voditi u dva oblika:

sabijeni 8kom4rimovani 4rirodni 0as 8KPI6 ANI6 sa 4ritiskom u re5ervoaru do 2= MPa6 te7ni 4rirodni 0as 8)PI6 sa radnim 4ritiskom u re5ervoaru do =; M4a

Slika 19.1.-. /ematski prikaz di(agrama konverzi(e dizel motora u motor na prirodni gassa dva reduktora pri

Slika 19.".-. Oa dobar rad turbo motora, potreban (e kompleksan sistem ubrizgavan(a gasa



117/135


Slika 19.%.-. /ema >unkionisan(a D-=ID sistema

Slika 19..- Primer dual >uel ureLa(a za pogon motora sa turbo-kompresorom sa benzin?G=

Ime i prezime: - $ -


118/135


Slika 19.2.. S$ema prinipa rada sistema prve generai(e za napa(an(e motora &P=-om1 - komandna tabla ? das$board, " - bira goriva ? >uel sHit$over, % - rezervoar za benzin ? petrol tank,

- pumpa za benzin ? petrol pump,2 - preista benzina ? petrol >ilter, - elektromagnetni ventil za benzin


119/135


$8% V#zi6a sa 0#1#(#! (a 1#ri" 6i) ka# 1#ri"# k#rist "#d#(ik H$@ Vodonik B2 0orivo budunosti

Reenje 4roblema ener0ije*koloki 4ot4uno 7isto

@ Mo0unost dobijanja 4ro3esom*lektroli5e vode B2+

B2+ G B2 L +2,noda: 2 +B G +2 L 2 B2 + L 2 e-Katoda: 2 B2 + L 2 e- G B2 L 2 +B

Reforma3ijom u0ljo vodonika naj7ee 4rirodno0 0asa metana AB'AB' LB2+ G A+ L & B2

+snovni 4roblemVodonik ne e05istira kao slobodan elemenat u 4rirodi6 visoka 3ena 4roi5vodnje6 sofisti3irana te1nolo0ija

#o3e sa B2 &;= bar6 '=-'& k0 4unjenje. 2 Cedini3a 5a re0ulisanje radno0 4ritiska B2. & [uel 3ell jedmodula 5a dobijanje struje. ' Cedini3a 5a 1ladjenje [uel 3ell modula. ; Cedini3a 5a transfer kiseonik

atmosfere.


120/135


$>% Hi/rid(i 0#1#(

Bibridni 4o0on 84re3i5nije: 1ibridni sistem 4o0ona je na5iv koji o5na7ava 4okretanje vo5ila 4onekoliko ra5li7iti1 i5vora ener0ije +bi7no se 4od ovim 4odra5umeva kombina3ija elektromotorai (?(motora Koristi se 4re sve0a kod drumski1i >ele5ni7ki1 vo5ila Bibridni 4o0on objedinjuje 4rednosti4o0onski1 sistema koji 0a sa7injavaju6 tako to 4ri ra5li7itim re>imima vo>nje6 koristi 4rednosti ra5li7isistema 4o0ona

"anas se ra5vijaju i testiraju sledee vrste 1ibridno0 4o0ona:(?( motorL elektromotorL akumulator 84reovlaujue(?( motorL elektromotorL s4oljanji i5vor elektri7ne ener0ije 8trola(?( motorL 5amaja3

0asna turbinaL0eneratorLakumulatorL elektromotor

&ri('i0 rada

Kombina3ija (?( motora6 elektromotorai akumulatora - t5v serijski 1ibridni 4o0on je ve o4robVo5ilo sa ovakvim sistemom6 u 0radskoj vo>nji6 ili 4ri vo>nji konstantnombr5inom4okree sejednosmernom elektromainom6 koja 4ri tom radi u re>imu elektromotora i snabdeva se elektri7nomener0ijomi5akumulatora ? tom slu7aju (?( motornije aktivan 8nje0ova s4ojni3aje isklju7ena ? slu4otrebe 5a veim ubr5anjemili 4ri 4unom o4tereenju6 uklju7uje se 8i (?( motor ? vo>nji na veeudaljenosti6 vo5ilo 4okree (?( motor6 aelektromainaradi u re>imu 0eneratorai do4unjuje akumulat+vo se deava i 4ri ko7enjuvo5ila6 kada se elektri7na ener0ijadobija odiner3ione ener0ijevo5ila&rd(#sti i !a(

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Drumska_vozilahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trola&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zamajac&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gasna_turbina&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elektroma%C5%A1ina&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elektroma%C5%A1ina&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ko%C4%8Denje&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Drumska_vozilahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trola&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zamajac&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gasna_turbina&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Motor_sa_unutra%C5%A1njim_sagorevanjemhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B1%D1%80%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elektroma%C5%A1ina&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ko%C4%8Denje&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0


121/135


Prednosti: Bibridni 4o0on omo0uava iskoriavanje 4ojedina7ni1 4rednosti 4o0onski1 sistema:elektromotor: ni5ak nivobuke6 nultu emisiju i5duvni1 0asovai visok ste4en korisnosti8do /=H.(?( motor: velika autonomija vo5ila6 4o 4otrebi veliki obrtni momenti mo0unost kretanja velikombrCo jedna velika 4rednost je mo0unost da inte0risani 4o0onski sistem radi u oblasti rada sa visokimste4enom korisnosti6 to dovodi do smanjenja 4otronje ener0ijeMane: Veliki nabavni trokovi6 vea masa vo5ila 8masa akumulatorai elektro motora i manji tovarni 4

Slika "1.1- Stanie za pun(en(e Eibridni$ vozila K prikaz glavni$ komponenata i n(i$ov sme4ta( unutar automokonstruki(e

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Emisija_izduvnih_gasova&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stepen_korisnosti&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stepen_korisnosti&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elektro_motor&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Emisija_izduvnih_gasova&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stepen_korisnosti&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stepen_korisnosti&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BA%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elektro_motor&action=edit&redlink=1


122/135


Slika "1.".- &onept pogona i men(ake kuti(e motora ,,Peugeot %8 ECbrideEDI[1.- Jilter dizel motora snage k; @ ".- DPJ: Jilter estia@ %.- Stop?Start ureLa@ .-


123/135


Slika "1..- *ezim rada benzinskog I elektromotoraHi/rid(i 0#1#(ski sasta"

Bibridni 4o0onski sastavi se mo0u 4odeliti6 u odnosu na ve5u elektri7no0 i me1ani7ko0 dela0ru4e:

- (erijski 8en0 (erial

- Paralelni 8en0 Parallel- (erijsko-4aralelni 8en0 "ualmode? odnosu na autonomnost elektri7no0 4o0ona6 1ibridi se dele na:

-"elimi7ne 8en0l mild 1Zbrid-Pot4une 8en0l full 1Zbrid

Sri)ski i/rid(#26ktri(i 0#1#( 3(1% Sria64Kod serijski1 vo5ila to4lotni motor 4okree 4oseban 0enerator kojim se vu7ni motor snabdeva

elektri7nom ener0ijom i do4unjavaju akumulatori)o4lotni motor se koristi u o4timalnom radnom re>imu6 a re0ula3ija br5ine se ostvaruje elektri7

motorom Postojanje akumulatora i elektri7no0 motora omo0uava rever5ibilno 8motorno ko7enje 7im4oveava efikasnost vo5ila

- Koristi vee baterije- Koristi on-board 4unjenje- Koristi i neka off-board 4unjenja- +4timi5uje rad odvajanjem rada oba motora 4rema br5ini vo5ila- *lektri7ni motor nema 4ra5an 1od6 to umanjuje emisiju- Ne 5a1teva transmisiju- Koristi 1eavZ-dutZ moto

Ime i prezime: - 2' -


124/135


Kod serijsko0 1ibridno-elektri7no0 4o0ona motor (?( je odvojen od 4o0onski1 to7kova6 a el4o0on 4renosi 3eloku4nu 4o0onsku sna0u

(truktura serijsko0 1ibridno-elektri7no0 4o0ona 4rika5ana je na sl'; Motor (?( 4okree 0ekoji 4roi5vodi elektri7nu ener0iju 5a 4o0on vo5ila i 4unjenje baterija *lektromotor se koristi 0enerener0ijom i 4o0oni vo5ilo )aj sistem se na5iva serijskim jer su motor (?( i elektromotor u seriji (1ibrid mo>e se koristiti motorom (?( manje sna0e koji e raditi sa boljim ste4enom iskori

is4oru7ivati ener0iju elektromotoru i 4uniti baterije *lektri7na maina - 0enerator i motor su iste strurever5ibilni6 mo0u raditi kao 0eneratori i motori )akav 4o0onski sistem se najvie 4rimenjivao 5abrodova6 a sada se 4rimenjuje i na vo5ilima Nje0ova 4rednost je to je motor (?( odvojen od tvo5ila6 tako da je vea sloboda u ras4oredu kom4onenata6 i elektromotora koji1 mo>e biti vie - smeto7kove vo5ila ili na 4o0onskim osovinama

(erijski 1ibrid mo>e raditi kao 7isti elektri7ni 4o0on - sa isklju7enim motorom (?( - svebaterijama ima ener0ije ( ob5irom na to da elektromotor sam 4o0oni vo5ilo ener0ijom koju je 0emotor (?(6 ta dva a0re0ata 7ine 4ribli>no istu koli7inu rada 8ener0ije )o je mana ti1 1ibrida jer se koli7ina is4oru7ene ener0ije i5 motora (?( transformie u elektri7nu6 4a 4onovno u me1ani7ki rad6 4rse 5natna koli7ina ener0ije 0ubi u toj transforma3iji

Slika "1.2.- #snovna struktura seri(skog $ibridno-elektrinog pogona. 9N

Ime i prezime: - 2; -


125/135


Slika "1.1.- Tok energi(e kod $ibridni$ motora sa kombinai(om motora sus i elektromotora

&ara66(i i/rid(#26ktri(i 0#1#(%Paralelna B*V su kon3i4irana tako da to7kove 4okreu i motor (?( i elektri7ni motor0en

Motor (?( i kod ovo0 vo5ila radi u o4timalnom re>imu6 4ri 7emu elektri7na maina radi kao 0endo4unjava baterije kada je 5a kretanje vo5ila 4otrebna manja sna0a od sna0e motora (?(6 a kada je 4ovea sna0a6 onda elektri7na maina radi kao motor koriste i ener0iju i5 akumulatora (misao uvovakve to4olo0ije B*V se mo>e tra>iti u 7injeni3i da je instalisana sna0a elektri7ni1 maina manja6 7smanjena i te>ina vo5ila ?mesto 4osebno0 motora i 0eneratora ovde se koristi samo jedna mainasna0a manja od sna0e vu7no0 motora kod serijski1 vo5ila sli7ni1 dimen5ija

*lektri7ni motor i (?( su direktno s4ojeni na to7koveKoristi manje baterijeKoristi off-board 4unjenje#r>e ubr5ava*lektri7ni motor ima 4ra5an 1odPakovanje kom4onenti u autu je manje fleksibilnoNe 5a1teva transmisijuKoristi medium-dutZ motor(truktura 4aralelno0 1ibridno-elektri7no0 4o0ona je 4rika5ana na sli3i 2%

Ime i prezime: - 2< -


126/135


Slika .8 . Paralelni $ibridno-elektrini pogon. Eibridni motor. 11N

Kod 4aralelno0 1ibrida6 motor (?( 4o0oni vo5ilo6 a elektromotor koristei se ener0ijom i5 b

dodaje sna0u kada je to 4otrebno6 u 5avisnosti od re>ima vo>nje )aj sistem se na5iva 4aralelnim jer je ener0ije 4rema to7kovima 4aralelan od motora (?( i elektromotora #aterije se 4une kada 5a1tev vosna0om nije veliki6 te elektromotor u ulo5i 0eneratora 4roi5vodi elektri7nu ener0iju )aj sistejednostavniju strukturu6 ali s ob5irom na to da ima samo jedan elektri7ni 4o0on ne mo>e se simultanobaterije i do4unjavati 4o0on vo5ila ,ko se elektromotor kod to0 sistema odvoji od motora (?( s4ojtada i taj sistem mo>e funk3ionisati kao 7isti elektri7ni 4o0on u 0rani3ama ras4olo>ive ener0ije u batersna0e elektromotora

Paralelni 1ibrid koristi se6 dakle6 motorom (?( kao 0lavnim 4o0onskim a0re0atom6 dok elektrsamo asistira kada je 4otrebna vea sna0a - 4ri ubr5avanju vo5ila ili savlaivanju us4ona @ato mot

obavlja mno0o vei rad ne0o elektromotor )akav sistem mo>e ostvariti veu utedu 0oriva na otvo4utu kada motor (?( mo>e raditi na o4timalnom re>imu

Sri)sk#20ara66(i 3(1% D-a6!#d4

(lika '/ (truktura kombinovano0 1Zbridno0 elektri7no0 vo5ila

Ime i prezime: - 2% -
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e9/Hybridcombined.pnghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/de/Hybridpar.png


127/135


Kod Priusa 8serijsko-4aralelni en0 "ual mode 4ostoje i motor i 0enerator6 ali manji1 sna0a ne7isto serijske to4olo0ije Prema 4otrebama vo>nje mo0ue je da motor (?( 4okree samo 0enerato5ajedno sa motorom 4okree to7kove6 a da 0enerator miruje Cedna od najus4jeniji1 takvi1 kombinserijsko4aralelni 1ibrid koji je ra5vila ja4anska fabrika )oZota 8)B( )oZota BZbrid (Zstem6 a u0ra4utni7ki automobil )oZota Prius )aj vrlo veto kombinovani 1ibridni 4o0on ostvaruje naro7ito velike0oriva 8u 0radskoj vo>nji6 vie od ;= H tako da je 4utni7ki automobil )oZota Prius jed

naj4erformantniji1 i naj -us4eniji1 1ibrida @ato nimalo ne i5nenauje 7injeni3a da je taj automobil jenaj4rodavaniji1 1ibrida u Ca4anu i (,"-u

Koristi srednju veli7inu baterijaKoristi on i off-board 4unjenje#r>e ubr5ava*lektri7ni motor ima 4ra5an 1odPakovanje kom4eneti u autu je manje fleksibilnoNe 5a1teva transmisijuKoristi 1eavZ-dutZ motor

&6-12i( i/rid(a 6ktri(a "#zi6a

Slika "1.11. S$ema rasporeda ureLa(a kod plug-in $ibridna elektrina vozila

PB*V se smatraju 5na7ajnim na4retkom te1nolo0ije 1ibridni1 vo5ila i u industriji i u dsektorima !maju akumulatorski sistem visoke ener0etske 0ustine koji mo>e biti eksterno 4unjen6 a 4okvo5ila mo0ue i samo 4omou elektri7ne ener0ije

Ime i prezime: - 2$ -


128/135


Punjenje sa ,A mre>e 5a1teva akumulatorski 4unja7 koji se sastoji od ,A- "A konverkorek3ijom faktora sna0e i 4ro0ramabimim di0italnim kontrolerom

PB*V 4oboljava na7in korienja ener0ije 5bo0 to0a to se akumulator mo>e 4uniti u toku no

Slika "1.1%.- Inveter To(ote prius. enjem 4standardi5a3iju utika7a 4omou koje0 e se elektri7na vo5ila moi s4ojiti na bilo koju stani3u 5a 4unje

Konden5atori sa visoko-frekventnim i visoko-na4onskim karakteristikama6 niska ekvivserijska ot4ornost6 visoke radne tem4erature i strujna svojstva treba da budu dalje una4reeni

Ime i prezime: - 2/ -

5/19/2018 PROJEKTNI ZADATAK IZ

Documents

PROJEKTNI ZADATAK IZ MOTORA SUS.doc