: , : _____________________: : ___________ : 35/0031/12:
______________________
2015Sadraj:21. Uvod
32. Promocija radnog mesta
32.1. Knjigovoa
32.2. Opis posla
32.3. Radni uslovi
42.4. Poeljne osobine i kvalifikacije
42.5. Osposobljavanje i zapoljavanje
53. Promocija proizvoda
53.1. Pruanje knjigovodstvenih usluga
53.2. Osnovne raunovodstvene usluge
74. Evidencija o finansijama komunikacija i promocija
95.Analiza izvetaja o tokovima finansijskih sredstava
95.1. Sutina i informaciona osnova izvetaja o tokovima
finansijskih sredstava
125.2. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
136.Izvetaj o tokovima gotovine
136.1. Kategorizacija novanih tokova preduzea
166.2. Modaliteti izvetaja o tokovima gotovine
177. Zakljuak
188. Literatura
1. UvodOsnovna je pretpostavka funkcionisanja bilo kojeg
privrednog subjekta da menadmentpravovremeno raspolae relevantnim
informacijama o dogaajima u preduzeu i izvan njega koji utiu, ili
mogu uticati, na njeno funkcionisanje. Raspolaganje relavantnim
informacijama je od posebne vanosti za preduzee s obzirom na veoma
brztehniki, ekonomski i drutveni razvitak koji sa sobom donosi
neprekidno merenje uslova poslovanja i odnosa njenom okolinom.
Istovremeno taj razvitak uzrokuje rastuu sloenost strukture
privrednih institucija. Takva situacija postavlja sve vee i sve
teeprobleme pred organe upravljanja. Za donoenje optimalnih odluka
potrebne su kvalitetne informacije koje trebaju omoguiti reenje
problema.
Raunovodstvo je od svog postanka bilo izvor najveeg dela
podataka potrebnih za donoenje odluka u preduzeima.
Uvoenjemprivrednog sistema na trini nain poslovanja garantovala je
korenite promene u zakonskom ureivanju poslovanja preduzea i svih
privrednih subjekata. Ova okolnost donela je i novipristup sa
stajalita uspenog menadmenta. U savremenim trinom privrednom
sistemu relavantno je:- da propisi budu jasni, razumljivi i
pregledni, -da sadre pravne i poslovne standarde prihvaene u
razvijenim zemljama trine ekonomije, -da se pravno poslovna
regulativa svede na razumnu meru, tj. da propisa ne bude previe,ali
da se dosledno primenjuju, -da propisi budu rastereeni nepotrebnih
sadraja i da se ista pitanja ne utvruju na vie mesta.
Raunovodstvo je potrebno za interne i eksterne potrebe. Interno
raunovodstvo ili menadment raunovodstvo zadovoljava potrebama
organa upravljanja, a eksterno ili finansijsko raunovodstvo slui za
obraune obaveza prema kupcima, dobavljaima i dravnim institucijama.
U ovome radu obraene i analizirane su sve funkcije raunovodstva
koje se primenjuju uposlovnojpraksi preduzea.
2. Promocija radnog mesta
2.1. Knjigovoa
Radno mesto obuhvata, vie istorodnih ili srodnih, meusobno
povezanih poslova, na koje se moe rasporediti jedan ili vie radnika
sa odgovarajuim strunim ili drugim sposobnostima. Pored optih
neophodno je posedovati i sledee uslove:
strunu spremu
posebna znanja
radne sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta. i posebne
psihofizike sposobnosti.
Zaposleni na radnom mestu odgovaraju direktoru firme.
2.2. Opis posla:Knjigovodstveni slubenici ili knjigovoe izrauju,
vode, arhiviraju i odravaju finansijsku i nefinansijsku
dokumentaciju u raznim institucijama u dravnoj upravi, u nevladinim
organizacijama, u proizvodnim i uslunim organizacijama i
kompanijama.Opis poslova i zadataka koje obavlja knjigovoa zavise
od veliine preduzea u kojem radi.
Uvoenje informatike tehnologije u kancelarijsko poslovanje u
velikoj meri olakava poslove knjigovoa, jer su podaci lake
dostupni, brzo i lako se obrauju i arhiviraju. Elektronsko plaanje
rauna, izrada obrauna i voenje knjigovodstva u velikoj meri
smanjuju potrebu za viestrukom evidencijom, ali dokumentaciju ipak
jo uvek uvaju i u papirnoj formi zbog kontrole i nadzora.Postoji
vie vrsta knjigovoa u zavisnosti od posla koji obavljaju:
finansijski knjigovoa robno materijalni knjigovoa pogonski
knjigovoa
Kako bi stekao neko zvanino profesionalno zvanje knjigovoa moe
polagati neki od strunih ispita. U zavisnosti od poloenog ispita,
moe stei neko od sledeih zvanja:
raunovoa (samostalni raunovoa) ovlaeni raunovoa ovlaeni javni
raunovoa
2.3. Radni uslovi:Knjigovoe rade u kancelarijama, sedei u
zatvorenom prostoru. Njihov posao u najveem broju sluajeva
podrazumeva prekovremeni rad kada je potrebno zavriti mesene i
godinje obraune (poreske obraune, zavrne raune i sl.). S obzirom da
sve vie koriste raunare, izloeni su poveanim naporima prilikom
unoenja velike koliine podataka, pa zbog dueg sedenja u istom
poloaju i naprezanja vida mogu doivljavati napetost onih miia,
glavobolju i bol u leima.2.4. Poeljne osobine i kvalifikacije:
Od knjigovoa se oekuje tanost, aurnost, sistematinost i
odgovornost, kako bi se izbegle greke pri unosu i obradbi podataka.
S obzirom da dolaze u kontakt sa poverljivim podacima o poslovanju,
knjigovoe trebaju biti osobe od povjerenja. Informatika znanja,
posebno vladanje raunovodstvenim programima i programima za obradu
teksta i za izradu proraunskih tabela, i razvijenost matematikih
sposobnosti za knjigovoe su nuna pretpostavka za svladavanje sve
sloenijih tehnologija obradbe podataka.
Komunikativnost je potrebna knjigovoama u saradnji s ostalim
kolegama, sa kupcima i korisnicima usluga, ako rade na pripremanju
i ispostavljanju predrauna i rauna, kao i s zaposlenima ako rade na
poslovima obrauna plata. Njima, prema potrebi, tumae obaveze i
prava vezana zaporeska izdvajanja, povlastice, korienje bolovanja i
godinjih odmora.
Poznavanje domaih i meunarodnih zakonskih propisa o
finansijsko-knjigovodstvenom poslovanju i o voenju poslovnih knjiga
i knjigovodstvenih dokumenata, poznavanje poreskih propisa i
internih pravilnika preduzea i institucija u kojima rade zahteva
sposobnost pamenja mnogih pojedinosti iz navedenih
propisa.Knjigovoe moraju biti voljni na stalno uenje i usavravanje
jer moraju biti u toku sa promenama zakona i propisa, stoga je
poeljno i pohaanje odgovarajuih seminara iz ove oblasti.2.5.
Osposobljavanje i zapoljavanje:
Odlina je tranja za knjigovoama i raunovoama od strane
poslodavaca, ali je ponuda radnika dosta slabija, naroito ako se
trai sertifikat (to je vrlo esto) ili znanje rada u
knjigovodstvenim programima. Ree je potreban VII stepen strune
spreme, uglavnom se radi o IV i VI stepenu. Uz poznavanje rada na
raunaru bitno je iskustvo na elektronskom platnom prometu.
Najbitniji je engleski, ali nekad i drugi, jo jedan strani
jezik
Knjigovoe tee dobijaju posao bez prethodnog radnog iskustva, pa
je poeljno da odlaze na prakse u knjigovodstvene agencije to im moe
predstavljati korisno i poeljno profesionalno iskustvo.
3. Promocija proizvoda
3.1. Pruanje knjigovodstvenih usluga
Ugovorne obavezeknjigovodstvene agencije su:
izrada dokumenata o registraciji firme u poreskoj upravi pri
otpoinjanju delatnosti informisanje klijenata o aktuelnim promenama
zakonskih propisa kontrola pre knjienja knjigovodstvenih isprava
voenje glavne knjige u skladu sa vaeim propisima u Republici Srbiji
sastavljanje svih raunovodstvenih iskaza voenje knjige ulaznih i
knjige izlaznih faktura obraun PDV i sastavljanje propisane poreske
prijave izrada kalkulacija za veleprodaju, maloprodaju, uvoz, izvoz
voenje knjige evidencije prometa i usluga obraun proizvodnje za
proizvodne firme Izrada svih obrazaca o prijemu i prestanku radnog
odnosa zaposlenih priprema izvetaja o poslovanju i izrada zavrnog
rauna analiza poslovanja sa izradom bilansa i obraunom rezultata po
zahtevu klijenta. organizacija uvanja poslovnih knjiga i
knjigovodstvenih isprava davanje saveta iz svih oblasti finansija
posebno u pogledu voenja finansijske politike obraun kamata po svim
osnovama voenje osnovnih sredstava i obraun amortizacije voenje
dinarske i devizne blagajne obraun slubenih putovanja u zemlji i
inostranstvu izraujemo potrebne bilanse i dokumenta za kredite
obraun zarada sa pripadajuim poreskim prijavama i virmanima izrada
obrasca M-4 radi upisa staa zaposlenima obraun ugovora o delu,
autorskih ugovora, zakupa i sl. sa por. prijavama i virmanima
3.2. Osnovne raunovodstvene usluge
U potpunosti je usaglasena sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji
i ostalim relevantnim propisima i sadri sledee:
Vodenje kompletnog knjigovodstva za pravna lica Vodjenje glavne
knjige Vodjenje analitickih knjiga
kupci, dobavljaci osnovna sredstva roba, materijal, gotovi
proizvodi obraun licnih primanja zaposlenih obraun i evidencija
PDV-ostalih poreskih obaveza preuzimanje, i, arhiviranje i zastita
dokumentacije usaglasavanje stanja sa kupcima i dobavljacima izrada
i podnosenje finansijskih izvestaja zastupanje pred poreskim i
organima revizije i banaka
3.3. Ostale knjigovodstvene usluge
Ostale knjigovodstvene usluge u potpunosti su prilagodjene
potrebama i zahtevima korisnika.
Obuka kadrova korisnika Konsalting (knjigovodstveni,
finansijski, poreski) Kontrola unosa dokumentacije kod korisnika
kada je deo poslova poveren kadrovima u korisnika Izrada
specijalnih bilansa, deobni, likvidacioni bilans Drugi finansijski
poslovi, obraun kamate, odluke i pravilnici o popisu Davanje saveta
iz svih oblasti finansija posebno u pogledu voenja finansijske
politike Obraun kamata po svim osnovama Voenje osnovnih sredstava i
obraun amortizacije Voenje dinarske i devizne blagajne Obraun
slubenih putovanja u zemlji i inostranstvu Izraujemo potrebne
bilanse i dokumenta za kredite Obraun zarada sa pripadajuim
poreskim prijavama i virmanima Izrada obrasca M-4 radi upisa staa
zaposlenima Obraun ugovora o delu, autorskih ugovora, zakupa i sl.
sa por. prijavama i virmanima
Naa najvea prednost je sto smo stalno otvoreni da zajedno sa
Vama razreavamo probleme i izazove sa kojim se u Vaem poslu sreete
i za koje Vam pouzdan odgovor treba odmah.
4. Evidencija o finansijama komunikacija i promocija
Osnovno finansijsku evidenciju u organizacijama predstavlja
raunovodstvo odnosno knjigovodstvo. U okviru ove slube evidentira
se imovina kojom raspolae kolektiv te organizacije, sve promene u
vezi sa tom imovinom i rezultati poslovanja ostvareni u odreenom
periodu. Evidentiranje ovih promena vri se po odreenim metodama
koje se nzv. Knjigovodstvene metode.
Prema tome koje vrste metoda se primenjuju, knjigovodstvo moze
biti:
Prosto knjigovodstvo
Dvojno knjigovodstvo
U prostom knjigovodstvu delovi imovine se evidentiraju
izolovano. Tako npr. u knjigu blagajne se belei primanje i
izdavanje gotovine i to na jednoj strani primanje a na drugoj
izdavanje gotovine.
Razlika izmeu primanja i izdavanja, koja se naziva SALDO,
predstavlja stanje gotovine. Ili u knjizi dunika se na jednoj
strani belee potraivanja a na drugoj naplate potraivanja, razlika,
odnosno SALDO, pokazuje stanje potraivanja u odreenom momentu.
Zbog izolovanog voenja pojedinih delova imovine u prostom
knjigovodstvu, ono nije pogodno za prikazivanje stanja ukupne
imovine. Najee knjige koje se vode kod prostog knjigovodstva
su:
knjiga blagajne-za evidenciju primanja i izdavanja gotovine,
knjigu dunika i poverilaca-za evidenciju potraivanja i
obaveza
dnevnik ( URNAL)-za hronoloko voenje nastalih promena, koja se
kasnije prenose u knjigu blagajne i u knjigu dunika i
poverilaca.
Zbog svojih nedostataka od kojih je najvei odsustvo uvida u
ukupno stanje imovine promene tog stanja, prosto knjigovodstvo se
uglavnom ne vodi u preduzeima. Ono predstavlja najprimitivniji
oblik knjigovodstvene evidencije, koju primenjuju bilo pojedinci
bilo sitne radionice.
Dvojno knjigovodstvo je raunovodstveni sistem kojim se
obuhvataju sva sredstva preduzeca i to: po njihovom tehnikom
sastavu; prema izvorima finansiranja; po pojedinim delovima
sredstava i u ukupnom iznosu.
Privredne promene koje nastaju u preduzeu se u dvojnom
knjigovodstvu odraavaju ne samo na pojedine kategorije sredstava ve
i na ukupnu vrednost sredstava. Podaci o rezultatima poslovanja u
dvojnom knjigovodstvu se ne odnose samo na ukupni finansijski
rezultat, ve i na njegovu strukturu tj. na pojedinane rashode i
pojedinane prihode, koji sainjavaju taj finansijski rezultat.
Tehnika karakteristika dvojnog knjigovodstva je u tome sto se
svaka promena istovremeno knjizi u istom iznosu na levu i desnu
stranu, na dva ili vie rauna. Ovo zbog toga to se svaka promena
sredstava odraava u kretanju u dva pravca: u odreenom poveanju ili
smanjenju sredstava, na jednoj strani ili u obrnutom smanjenju ili
poveanju izvora sredstava na drugoj strani. Tako, pri kupovini
materijala, dolazi do poveanja vrednosti materijala, na jednoj
strani, a do smanjenja veliine izvora sredstava - veliine obrtnih
sredstava - posmatranih u novanom obliku na drugoj strani.
Knjigovodstveno to se iskazuje: kao poveanje vrednosti
materijala i istovremeno kao smanjenje vrednosti gotovine.
Zahvaljujui ovakvom nainu knjienja, u dvojnom knjigovodstvu,
obezbeuje se automatska kontrola tj. automatsko otkrivanje izvesnih
greaka u knjienju, jer se zbirovi leve i desne strane nee slagati
ako na obe strane nisu proknjieni isti iznosi.
Sistem dvojnog knjigovodstva je sistem koji se danas primenjuje
u skoro svim preduzeima. Ovo zbog ranije naglaene njegove
efikasnosti kao instrumenta kontrole rezultata poslovanja preduzea.
Meutim, uspeno sprovoenje sistema dvojnog knjigovodstva u
knjigovodstvenoj agenciji i kontroli stanja i promena stanja
imovine zahteva sistematsku organizaciju knjigovodstvenih slubi, a
naroito sistemsko i precizno postavljanje knjigovodstvenih
dokumenata i izvora iz kojih se crpe podaci o stanju i promenama
stanja imovine.
Bilans je pregled sredstava u vidu dvostrukog rauna. Jednu
stranu rauna ine konkretna sredstva, posmatrana sa stanovita
njihove funkcije u proizvodnji, odnosno reprodukciji: vrednosti
zgrada, maina, ureaja itd., vrednosti materijala za izradu, pomonog
materijala, pogonskog itd, vrednosti u proizvodnji, tj. nedovrena
proizvodnja, gotova roba koja je izala iz proizvodnje, gotovina tj.
novana sredstva realizovana prilikom prodaje robe, potraivanja od
kupaca, tj. sredstva koja jo nisu realizovana za prodatu robu itd.
Kao to se vidi, u ovoj strani dvostranog bilansnog rauna nalaze se
sva sredstva koja su ukljuena u proces reprodukcije, bez obzira u
kojoj se fazi tog procesa ona nalazi u bilansnom iskazu. Drugim
reima to su sredstva aktivirana u procesu reprodukcije, u cilju
izvravanja zadatka reprodukcije. Sa obzirom na ovu svoju aktivnu
funkciju u reprodukciji, ona se naziva zajednikim imenom aktiva ili
bilansna aktiva. U dvostranom bilansnom raunu ona se knjie na levoj
strani tog rauna.
Sva ova sredstva koja su aktivirana u reprodukciji moraju da
imaju svoj odgovarajui izvor. Neka od njih su izdvojena iz dohotka
i uneta u reprodukciju radi proirenja materijalne baze poslovanja
(proirena reprodukcija). Ovo su sopstvena sredstva uneta u
reprodukciju. Druga su uneta u reprodukciju u vidu formalnog
zakljuenog zajma (zajma kod banke). Trea su sadrana u reprodukciji
na taj nacin to preduzee nije izvrilo odreene obaveze koje je
trebalo da izvri prema treim licima - prema dobavljaima, prema
drustvenoj zajednici, prema kupcima i sl. Sva ova sredstva koja u
svojoj sutini predstvaljaju poreklo, odnosno izvor sredstava u
aktivi, samim tim to su izvor tih sredstava, ona su po veliini
ravna veliini aktive. Ona se razlikuju od aktive po tome to -
posmatrana u svetlu izvora aktive - ona se ne posmatraju sa
stanovita funkcije koju vre u procesu reprodukcije, vec sa
stanovita vrste i karaktera izvora. Otuda, u odnosu na aktivu
sredstva u reprodukciji i ovako posmatrana sredstva nazivaju se
pasiva, odnosno bilansna pasiva. U dvostranom bilansnom raunu ona
se knjie na desnu stranu. Drugim reima, tehnika knjienja dvostranih
bilansnih rauna svodi se na stalno knjienje aktive na levoj tog
rauna, pasive na desnoj strani.
Kontni plan je plan ili sistem knjigovostvenih rauna kroz koji
se izraavaju stanja i promene stanja sredstava. Svaki raun obuhvata
odreen pojavni oblik sredstava iz dva razliita aspekta: iz aspekta
funkcije, odnosno faze kruenja sredstava u reprodukciji i iz
aspekta izvora te vrste sredstava. Usled toga, svaki konto, odnosno
raun ima oblik tabele sa dve strane od kojih leva nosi naziv
duguje, a desna naziv potrauje. Ovakvom konstrukcijom dvostranog
rauna, raun je u izvesnom smislu personificiran imovinski subjekt.
Svako smanjenje njegove imovine u korist drugih rauna javlja se kao
njegovo potraivanje, a svako poveanje njegove imovine kao njegovo
dugovanje. Drugim reima promena obrnutog smera knjii se na tim
drugim raunima, tako da je u ukupnom bilansu svog rauna obuhvaenih
kontnim planom dugovna strana ravna potranoj. Dosledno ovome, na
svakom kontu razlika izmeu strane duguje i potrauje pokazuje stanje
dotine vrste sredstava u momentu zakljuivanja ovog salda, isto to
vai i za izvorna sredstva.
Glavna knjiga je knjigovodstveni evidencioni dokument u kome se
vode konta sreena po kontnom planu. Ona moe biti ustrojena u obliku
povezane knjige ili pak u vidu kartoteke, u kojoj e svaki konto
imati zaseban karton. Knjienje u glavnoj knjizi je osnovno knjienje
u sistemu dvojnog knjigovodstva. Ovde se na svakom raunu, ustrojava
odvojeno za svaku kategoriju sredstava, odnosno svaki izvor
sredstava - knjii poetno stanje i sva kasnija smanjenja i poveanja
tog rauna. Salda se u svako doba mogu dobiti za svaki raun omoguuju
na taj nain uvid u stanje sredstava i izvora sredstava.
5.Analiza izvetaja o tokovima finansijskih sredstava
5.1. Sutina i informaciona osnova izvetaja o tokovima
finansijskih sredstava
Aktivnost preduzea se moe zamisliti kao neprestani tok sredstava
na relaciji gotovina - gotovina. Proces aktivnosti zapoinje
izdavanjem gotovine i njenim pretvaranjem u nenovana sredstva
(faktore proizvodnje), koja se na kraju procesa prodajom proizvoda
ili usluga konvertuju u novu gotovinu. U tom kontekstu nenovana
sredstva (stalna sredstva, zalihe, potraivanja) mogu se smatrati
samo neophodnim tranzitornim stanicama na putu od izdavanja novca
za pribavljanje materijalnih elemenata procesa aktivnosti do
primanja novca od realizacije uinaka te aktivnosti. Za upravljanje
finansijama preduzea od velike vanosti je kontrola i upravljanje
tokovima gotovine sa ciljem da prilivi obezbede normalnu novanu
reprodukciju utroenih poslovnih sredstava i isplatu dospelih
obaveza o rokovima dospea. Permanentan uvid u tokove gotovine
omoguava iznalaenje alternativa za saniranje eventualnih deficita
ili upotrebu suficita gotovine za finansiranje rasta i razvoja
preduzea ili otplatu dugova. Bez obzira na vanost kontrole i
upravljanja tokovima gotovine tradicionalni finansijski izvetaji
(bilans stanja i bilans uspeha), zbog obraunske osnove na kojoj se
sastavljaju, ne pruaju relevantne informacije za taj proces. Naime,
bilans uspeha efekte aktivnosti obuhvata na obraunskoj osnovi i
izraava ih kao razliku prihoda i rashoda alociranih na odgovarajuci
obraunski period. Zbog manjeg ili veeg nepodudaranja prihoda i
priliva, odnosno rashoda i odliva novca za odreeni period obino
rezultat (dobitak) iskazan u bilansu uspeha (relacija prihodi i
rashodi) ne odgovara rezultatu utvrenom na gotovinskoj osnovi
(relacija prilivi i odlivi gotovine). Zato u praksi nisu retke
situacije da preduzea i pored visokog neto dobitka iskazanog u
bilansu uspeha imaju smanjenje salda gotovine i probleme u
odravanju tekue likvidnosti. injenica je i da mnoga znaajna
primanja i izdavanja novca tokom obraunskog perioda ne tangiraju
bilans uspeha (krediti, prodaja stalne imovine). To ukazuje na to
da je za upravljanje tokovima gotovine neophodno rezultat utvren na
obraunskoj osnovi (u bilansu uspeha) podesiti tako da aproksimira
neto prilivu gotovine po osnovu procesa aktivnosti (prodaje).
Upravo za te potrebe su tokom XX veka razvijeni izvetaji o tokovima
sredstava, kao pokuaj da se premosti razlika izmeu obraunskog i
gotovinskog rezultata aktivnosti. Za razliku od bilansa stanja i
uspeha kao direktnog produkta zakljuka poslovnih knjiga za odreeni
period, izvetaj o tokovima sredstava se dobija kroz rearaniranje
podataka sadranih u finansijskim izvetajima. Cilj izvetaja o
tokovima je da prui dodatan uvid u izvore i upotrebu gotovine tokom
posmatranog perioda. Logika izvetaja o tokovima polazi od cinjenice
da svaka upotreba sredstava (ulaganja) mora imati odgovarajuci
izvor. Metodoloki, izvetaj o tokovima finansijskih sredstava se
dobija analizom stanja pojedinacnih pozicija imovine, obaveza i
kapitala u dve vremenske tacke. Uobicajeno se to sprovodi poreenjem
stanja u dva sukcesivna bilansa stanja (sa pocetka i kraja odreenog
obracunskog perioda). Naime, staticna slika imovine i obaveza
preduzeca, koju prua bilans stanja u odreenom trenutku (01.01.) se
pod uticajem niza poslovnih operacija neprestano menja, a rezultat
svih tih promena se objektivizira u bilansu stanja na kraju
posmatranog perioda (31.12.). Naime, poreenjem istovrsnih pozicija
u dva sukcesivna bilansa stanja (sa pocetka i kraja obracunskog
perioda) moe se utvrditi da je iznos pojedinih (ili svih) pozicija
na kraju perioda u odnosu na iste pozicije na pocetku perioda
promenjen. Te razlike predstavljaju neto efekat poslovnih
transakcija koje su se u odreenom periodu dogodile u preduzecu.
Izvlacenjem razlika po svim istovrsnim pozicijama, koje mogu
znaciti povecanje (+) ili smanjenje (-) krajnjeg stanja konkretne
pozicije u odnosu na pocetno stanje, i njihovim pogodnim
rearaniranjem moe se kreirati izvetaj o tokovima finansijskih
sredstava.
Taj izvetaj omogucava analiticku rekonstrukciju pravaca i
kvantiteta tokova finansijskih sredstava u posmatranom periodu
(omeenom sa dva sukcesivna bilansa stanja). U nacelu, tokovi mogu
ici u dva pravca: pribavljanja (izvora) finansijskih sredstava
koricenja (upotrebe) finansijskih sredstavaMetodoloki se
postupak kreiranja izvetaja o tokovima finansijskih sredstava u
najoptijem smislu moe predstaviti na sledei nain (Slika 1):
Bilans stanjaBilans stanja
01.01.t.g31.12. t.g.
Razlikeistovrsnih
pozicija (+ ili )
Izvori:Upotrebe:
poveanja pozicija pasive poveanja pozicija aktive
smanjenja pozicija aktive smanjenja pozicija pasive
Izvetaj o tokovima finansijskih sredstava (01.01. - 31.12.
t.g.)
Kljuni izvor informacija za sastavljanje izvetaja o tokovima
predstavljaju razlike istovrsnih bilansnih pozicija (poveanje ili
smanjenje krajnjih stanja u odnosu na poetna). Utvrene razlike
stanja se na izvore i upotrebu finansijskih sredstava kategoriu na
sledei nain:
- sva smanjenja pozicija aktive i poveanja pozicija pasive se
klasifikuju kao pribavljanja
(izvore) finansijskih sredstava
- sva poveanja pozicija aktive i sva smanjenja pozicija pasive
se klasifikuju kao korienje (upotrebe) finansijskih sredstava.
Pojam finansijskih sredstava u literaturi, zakonodavstvu, pa i
svakodnevnici nije jasno odreen. Pod tim pojmom se obuhvataju
ukupna poslovna sredstva, ali i obrtna sredstva, likvidna sredstva,
neto obrtna sredstva, gotovina, itd. U skladu sa tim, ni izvetaj o
tokovima finansijskih sredstava nema opteprihvaenu i
standardizovanu formu. Zato emo se ograniiti na dva najee koriena,
i to: izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava i
izvetaj o tokovima gotovine.
Radi ilustracije metodologije sainjavanja izvetaja o tokovima
finansijskih posluiemo se bilansima stanja i uspeha datim u
narednom primeru (Tabela 1 i 2).Primer
Akcionarsko drutvo XYZ je u prethodnoj poslovnoj godini
raspolagalo imovinom i izvorima koji su iskazani u finansijskim
izvetajima (bilansu stanja na kraju i poetku poslovne
godine):Tabela 1. Bilans stanja(u 000 RSD)
Klasifikovanje
Aktiva01.01. t.g.31.12.t.g.RazlikeIzvoriUpotreba
Gotovina300478178178
Kratkorone hartije od vrednosti200600400400
Potraivanja od kupaca500400-100100
Zalihe900600-300300
Obrtna imovina1.9002.078178
Stalna imovina-nabavna vrednost2.2002.500300300
Ispravka vrednosti stalne imovine1.2001.300100100
Stalna imovina sadanja vrednost1.0001.200200
Ukupna aktiva2.9003.278378
Pasiva
Obaveze iz poslovanja (dobavljai)700600-100100
Kratkorone finansijske obaveze500700200200
Ostali kratkoroni izvori200100-100100
Kratkorone obaveze1.4001.4000
Dugoroni krediti400600200200
Obaveze1.8002.000200
Obine akcije3003000
Preferencijalne akcije1201200
Kapitalni dobitak1801800
Nerasporeeni dobitak500678178178
Kapital1.1001.278178
Ukupna pasiva2.9003.2783781.0781.078
U periodu 01.01. 31.12. t.g. kompanija XYZ je ostvarila sledei
finansijski rezultat:Tabela 2. Bilans uspeha(u 000 RSD)Naziv
pozicijeIznos
Neto prihod od prodaje1.700
Cena kotanja prodatih proizvoda1.000
Bruto dobitak700
Amortizacija100
Trokovi prodaje80
Trokovi uprave150
Poslovni dobitak370
Kamata70
Dobitak pre oporezivanja300
Porez na dobitak (14%)42
Neto dobitak258
Dividende80
Akumulirani dobitak178
Dopunski podaci: Osnovni kapital preduzea pribavljen je prodajom
preferencijalnih akcija (1.000 kom. nominalne vrednosti od 120,00
RSD) i obinih akcija (3.000 kom. nominalne vrednosti od 100,00
RSD), koje su prodate uz premiju (aio) iskazanu u poziciji
Kapitalni dobitak. Odlukom o raspodeli deo neto dobitka od 80.000
se isplauje u vidu preferencijalnih i obinih dividendi, a ostatak
se reinvestira u proces aktivnosti. Minimalno potrebni saldo
gotovine iznosi 250.000 RSD.
5.2. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
Na bazi sagledavanja razlika svih istovrsnih pozicija aktive i
pasive u dva sukcesivna bilansa stanja (Tabela 1, kolona Razlike) i
klasifikovanja tih razlika (Tabela 1, kolone Izvori i Upotreba)
mogue je rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja ukupnih
poslovnih sredstava u periodu omeenom datim bilansima.
Klasifikovanje razlika i sastavljanje izvetaja o tokovima ukupnih
poslovnih sredstava ematizovano je na Slici 2:
Slika 2. Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
Rauni aktiveRauni kapitala i obaveza
Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava
IzvoriUpotrebe
(primanja)
(izdavanja)
Korienjem podataka o izvorima i upotrebama ukupnih poslovnih
sredstava iz Tabele 1, kolone Izvori i Upotreba generisan je
Izvetaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava (Tabela 3)
IzvoriUpotreba
Potraivanja od kupaca100 Gotovina178
Zaliha300 Kratkorone hartije od vrednosti400
Kratkorone finansijske obaveze200 Stalna imovina - Sadanja
vrednost200
Dugoroni dugovi200 Obaveze iz poslovanja (dobavljai)100
Nerasporeeni dobitak178 Ostali kratkoroni izvori100
978978
Ovako sastavljeni izvetaj se analizira u kontekstu horizontalnih
pravila finansiranja, odnosno rone usklaenosti izvora i upotreba
finansijskih sredstava. Oigledno je da su raspoloivi dugoroni
izvori od ukupno 378 (poveanje dugoronog kredita 200 i nerasporeeni
dobitak 178) bili dovoljni da pokriju dugorone upotrebe od 200
(poveanje stalne imovine sadanja vrednost), kao i stalno potrebna
obrtna sredstva koja e nova stalna imovina neminovno zahtevati, a
koja bi trebalo finansirati iz dugoronih izvora.
Kao osnovna slabost ovako sainjenog izvetaja o tokovima ukupnih
poslovnih sredstava istie se injenica da izraava samo neto efekte
poslovnih transakcija na bilansne pozicije, odnosno to ne uspeva da
iskae sve raspoloive izvore i upotrebe u posmatranom periodu.
Naime, iskazani izvor po osnovu nerasporeenog dobitka (178) je
realno vei (iskazani neto dobitak u bilansu uspeha je iznosio 258).
Takoe, Amortizacija kao tipian negotovinski rashod kroz ovakav
izvetaj nije iskazana na strani izvora. Iz tih razloga se ovakav
izvetaj u praksi obino proiruje relevantnim podacima iz bilansa
uspeha, odnosno utvrivanjem kategorije sredstava pribavljenih
aktivnou kao izvora. Sredstva pribavljena aktivnou predstavljaju
zbir ukupnog neto dobitka i amortizacije iz bilansa uspeha.
Ukupan Neto dobitak iz bilansa uspeha, kao priliv kvalitetnih
(trajnih) izvora prikazuje se u Izvetaju kao priliv sredstava iz
poslovanja u celini (258), a njegov raspodeljeni deo (dividende -
80) kao upotreba.
Amortizacija u raunovodstvenom smislu predstavlja troak jer
rezultira iz potrebe da se jednom uinjen izdatak za nabavku stalne
imovine alocira na ukupni period njegovog korienja, odnosno da se
to tanije utvrdi finansijski rezultat perioda. U finansijskom
smislu amortizacija ne podrazumeva periodino izdavanje novca
(sredstva su dobavljaima isplaena u momentu nabavke) i ostaje na
raspolaganju kao interno kreirani izvor sredstava za alternativne
upotrebe u preduzeu. To je najlake uoiti u situaciji kad je neto
dobitak = 0, kada pozicija gotovina raste za iznos obraunatih
trokova amortizacije (konverzije stalne imovine u obrtnu). Raunanje
sa amortizacijom kao izvorom sredstava podrazumeva, radi
izbegavanja njenog dvostrukog uzimanja u obraun tokova, da se na
strani upotrebe sredstava iskae bruto promena na stalnoj imovini, i
to (Tabela 4) Amortizacija100
+ Stalna imovina sadanja vrednost na kraju perioda+ 1200
Stalna imovina sadanja vrednost na poetku perioda- 1000
Bruto promena na Stalnoj imovini300
Unoenjem ovih korekcija u Tabelu 3 dolazi se do sledeeg izvetaja
(Tabela 5):
IzvoriIznosUpotrebaIznos
Sredstva pribavljena aktivnou
Neto dobitak258Dividende80
Amortizacija100Bruto promena Stalne imovine*300
Potraivanja od kupaca100 Gotovina178
Zaliha300 Kratkorone hartije od vrednosti400
Kratkorone finansijske obaveze200 Obaveze iz poslovanja
(dobavljai)100
Dugoroni krediti200 Ostali kratkoroni izvori100
1.1581.158
U kontekstu horizontalnih pravila finansiranja je oigledno da
izvori iz aktivnosti (nerasporeeni dobitak i amortizacija) nisu
bili dovoljni da pokriju bruto poveanje stalne imovine, to je bio
razlog za poveanje dugoronog zaduivanja.
6.Izvetaj o tokovima gotovine
6.1. Kategorizacija novanih tokova preduzea
Jedinstveni tok priliva i odliva gotovine u preduzeu se za
analitike potrebe, u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim
standardom 7 Izvetaj o tokovima gotovine (Statement of Cash Flows),
diferencira sa aspekta porekla na:
novane tokove iz poslovne aktivnosti, novane tokove iz
investicione aktivnosti i novane tokove iz finansijske
aktivnosti.
Novani tokovi iz poslovne aktivnosti (redovne i dopunske)
preduzea tangiraju prihode i rashode (bilans uspeha) za odreeni
period, a njihova razlika predstavlja dobitak i neto gotovinski
tok. Prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti mogli bi se
ematizovati na sledei nain.
Prilivi gotovineOdlivi gotovine
Na tokove gotovine iz poslovne aktivnosti utiu i tzv.
bezgotovinski rauni koji ne podrazumevaju efektivno kretanje
gotovine, ali indirektno poveavaju ili smanjuju prilive i odlive
gotovine. Tipian predstavnik tokova gotovine nastalih po ovom
osnovu su rashodi po osnovu smanjenja (otpisivanja) materijalne i
nematerijalne stalne imovine (amortizacija).
Novani tokovi iz investicione aktivnosti ine drugi segment
izvetaja o tokovima gotovine. Koncentrisan je na promene u stalnoj
imovini preduzea tokom posmatranog perioda, od koje se oekuje da e
u duem periodu od jedne godine uticati na iznos buduih dobiti i
novane tokove preduzea. U bilansnom smislu stalnu imovinu preduzea
mogu initi nematerijalna, materijalna i finansijska ulaganja, iz
ega proizilazi da se tokovi po svakom od ovih segmenata mogu
posebno obuhvatiti i odvojeno analizirati. Prilivi i odlivi
gotovine iz investicione aktivnosti mogli bi se ematizovati na
sledei nain.Prilivi gotovineOdlivi gotovine
Prilivi od prodaje stalne imovine, Kupovina stalne imovine,
Prilivi (kapitalni dobitak) po osnovu prodaje Kupovina dugoronih
hartija od vrednosti ili
dugoronih finansijskih plasmana3 (akcija iliudela u drugim
preduzeima, osim plaanja za
obveznica drugih preduzea), osim prodaja zainstrumente koji se
smatraju gotovinskim
poslovne ili trgovake svrhe,ekvivalentima ili se dre za poslovne
ili
Naplate kamate i dividende iz aktivnostitrgovake svrhe,
investiranja, Isplate po osnovu terminskih transakcija
(opcije,
Naplate po osnovu terminskih transakcijafjuersi, swap ugovori),
osim kad se ugovori
(opcije, fjuersi, swap ugovori), osim kad seprave za poslovne
ili trgovake svrhe ili se
ugovori prave za poslovne ili trgovake svrhesvrstavaju u
finansijske aktivnosti preduzea.
ili se svrstavaju u finansijske aktivnosti
Preduzea
Na bazi ove eme jasno je da smanjenje bilo koje kategorije
stalne imovine nastalo po bilo kom osnovu predstavlja njenu
konverziju u obrtnu imovinu, odnosno priliv gotovine u gotovinski
tok
preduzea. Nasuprot tome, poveanje bilo koje kategorije stalne
imovine pretpostavlja upotrebu gotovine, odnosno odliv iz novanog
toka po osnovu investicione aktivnosti.
1 Diskont ili premija na prodaji predstavljaju odstupanja trine
cene odreene hartije od vrednosti u odnosu na njenu nominalnu
vrednost.2 Videti Mikerevi dr D.: Izvetaj o novanom toku
(komentar), Finrar 11/2002, SRR Republike Srpske, str. 17-37.3
Finansijska ulaganja (plasmani), kao deo stalne (postrojenjske)
imovine, izraavaju dugorona novana ulaganja u tua preduzea, bez
namere ili mogunosti da se na dan bilansa pretvore u likvidna
sredstva. U finansijska ulaganja uglavnom se svrstavaju uea,
hartije od vrednosti i dugoroni zajmovi. Cilj ovih ulaganja nije
pribavljanje odreenih dugoronih hartija od vrednosti radi njihove
prodaje i zarade na razlici u ceni (poslovne ili trgovake svrhe) ve
je motivisano tenjom da se preko njih dugorono uestvuje u dobitku
tuih preduzea. Opirnije videti Rankovi dr J.: Teorija bilansa I, V
proireno i potpuno preraeno izdanje, Ekonomski fakultet Beograd,
1992., str. 350-353.Novani tokovi iz finansijske aktivnosti
preduzea ine poslednji segment izvetaja o tokovima gotovine,
orjentisan na promene sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzea i
obaveza nastalih po tom osnovu. Pri tome, vai opti stav da svako
poveanje trajnih izvora i dugoronog kapitala preduzea predstavlja
izvore, a otplata tih kategorija izvora, ukljuujui i otkup
sopstvenih hartija od vrednosti i isplatu dividendi upotrebu
gotovine. U ovaj segment izvetaja o tokovima se integriu i promene
u kratkoronim kreditima, pod uslovom da nisu obuhvaene kroz promene
kratkoronih obaveza u prvom segmentu izvetaja. Karakteristini
prilivi i odlivi gotovine iz finansijske aktivnosti mogli bi se
ematizovati na sledei nain:Prilivi gotovineOdlivi gotovine
PriliviOdpoveanjasopstvenogkapitala Otkup sopstvenih akcija ili
udela,
preduzea po osnovu prodaje emitovanih Novane otplate glavnice
duga (plaanje kamate
sopstvenih akcija i drugih trajnih uloga,po kreditima svrstava
se u poslovnu aktivnost),
Prilivi od novih zaduenja (obveznice, krediti) Isplate
vlasnicima trajnog kapitala preduzea
(neto priliv),(dividende),
Prilivi od finansijskog lizinga. Isplate po osnovu obaveza za
finansijski lizing.
U Izvetaju o tokovima gotovine sastavljenom prema Meunarodnom
raunovodstvenom standardu 7, svaki od pomenutih tokova ini poseban
segment. Svrha svakog segmenta je da istakne prilive i odlive
gotovine, odnosno neto novani tok (cash flow) proistekao iz
konkretne aktivnosti. Konsolidovanjem podataka iz svakog segmenta
dolazi se do neto poveanja ili smanjenja gotovine preduzea u
posmatranom periodu, kao to je ilustrovano na narednoj Slici
3.Slika 3. Komponente novanog toka
Prilivi gotovine po osnovuCash flow iz poslovneOdlivi gotovine
po osnovu
redovne poslovne aktivnosti(operativne) aktivnostiredovne
poslovne aktivnosti
Prodaja osnovnih sredstava+
Cash flow izKupovina osnovnih sredstava
i dezinvestiranje
dugoronih ulaganjainvesticione aktivnostii dugorona ulaganja
Prodaja hartija od vrednosti+Opoziv ili otkup sopstvenih
Cash flow iz
radi pribavljanja kapitala ilihartija od vrednosti i isplata
finansijske aktivnosti
preuzimanje novih kreditadividendi
=
Neto poveanje
(smanjenje) cash flow
Neto poveanje (smanjenje) gotovine za analizirani period dodaje
se na stanje gotovine sa poetka perioda iz ega rezultira konani
saldo gotovine na kraju perioda, koji je predmet finansijskog
upravljanja u smislu ulaganja vika gotovine iznad minimalno
potrebnog salda ili pokrivanja eventualnog deficita. To je i razlog
zbog koga se promene stanja gotovine i gotovinskih ekvivalenata ne
ukljuuje u novane tokove po osnovu aktivnosti.6.2. Modaliteti
izvetaja o tokovima gotovine
Za sastavljanje izvetaja o tokovima gotovine neophodnu
informacionu osnovu ine:
sukcesivni bilansi stanja koji omeavaju analizirani period,
bilans uspeha za analizirani period i dopunski podaci (stanja
pojedinih knjigovodstvenih rauna za prilive i odlive koje nije
mogue identifikovati na bazi bilansa stanja i bilansa uspeha).
Na bazi informacija sadranih u razlikama pozicija bilansa stanja
na kraju perioda u odnosu na poetak mogue je identifikovati novane
tokove i kategorisati ih prema aktivnostima iz kojih su proistekle
na poslovne, investicione i finansijske.
U zavisnosti od naina iskazivanja tokova iz poslovne aktivnosti
u praksi egzistiraju dve varijante (metode sastavljanja) izvetaja o
tokovima gotovine, i to.
direktna i indirektna metoda.
Direktna metoda polazi od celine poslovnih prihoda i rashoda iz
bilansa uspeha, koje postepenom korekcijom svodi na tok priliva i
odliva gotovine iz poslovanja. Indirektna metoda u iskazivanju
tokova gotovine iz poslovne aktivnosti polazi od neto ili
nerasporeenog dobitka kome dodaje rashode iz bilansa uspeha koji
nisu zahtevali odlive gotovine (kao direktno poveanje gotovinskog
toka). Operiui sa manje-vie istim veliinama, obe metode iskazivanja
tokova gotovine iz poslovne aktivnosti, pod ostalim jednakim
uslovima, rezultiraju istim iznosom neto novanog toka iz poslovne
aktivnosti. Budui da direktna i indirektna metoda na isti nain
iskazuju novane tokove iz investicione i finansijske aktivnosti to
ukupan neto novani tok preduzea za odreeni period mora biti
identian, nezavisno od varijante iskazivanja tokova gotovine iz
poslovne aktivnosti. Radi ilustracije metodologije sainjavanja
izvetaja o tokovima gotovine posluiemo se bilansima stanja i uspeha
datim u Tabelama 1 i 2.7. Zakljuak
Funkcija raunovodstva kao nauni metod obuhvata registrovanje i
obradu podataka u cilju izvlaenja ekonomskih zakljuaka da bi se
preduzele odreene ekonomske aktivnosti. Funkcija raunovodstva u
ovom radu dokazuje da preduzee ne moe bez raunovodstva, evidencije
i raunovodstvenih izvetaja.
Raunovodstvo i raunovodstveni izvetaji koji se vode u preduzeu
omoguavaju rukovodstvu donoenje vanih odluka iz poslovnepolitike
preduzea. Kroz raunovodstvene analize iizvetaje sagledavamo
uspenostobavljenih komercijalnih poslova na pojedinim ugovorima.
Kroz raunovodstvene izvetaje pratise efikasnostrada svake pojedine
komercijalne slube u okviru odreene oblasti poslova.
Prikaz obrauna realizacije, prihoda, rashoda i dobiti uskoro e
biti jedino merilo i odluka o nastavku obavljanja poslova na
odreenom tritu. Na ovaj nain e biti realno postavljena
ocenaefikasnosti obavljanjamarketikih i komercijalnih poslova po
pojedinim tritima. Dobit,odnosno ostvareni profit epokazati
kvaliteti efikasnostorganizacije i poslovnih sposobnosti
preduzea.Na ovaj nain e biti mogue povezati i zarade zaposlenih
radnikakrozobavljeni prometsastavom koristi za preduzee.8.
Literatura 1. Internet
2. prof. Mirko Gogi, Knjigovodstvo, 2010, Beograd
3. prof. Jadranka Simi, Modaliteti knjigovodstva, 2013,
Beograd-Savski VenacPAGE 2
