APT Projektni

  • View
    41

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of APT Projektni

VSTSS

PAGE

VISOKA KOLA TEHNIKIH

STRUKOVNIH STUDIJA

AAKSEMINARSKI RAD APT-jezik

Studenti: Predmetni nastavnik Sran Zlatianin 304/11 Dr Radomir Slavkovi dipl.ma.in

Aleksandar olak

Sinia Lacmanovi

Uvod

APT(Automatically Programmed Tools) je najstariji i najvie korien jezik za NC programiranje.Ovaj problemski orijentisan jezik, razvijen je 50-tih godina (1952-1958) na Institutu za tehnologiju u Masausecu (MIT), za potrebe numeriki upravljanih alatnih maina u avio industrije SAD.Ovo je veoma snaan alat podran komleksnim matematikim i geometrijskim komponentama.Koristi se za programiranje2, 2 1/2 , 3 i vie upravljanh osa, radnih predmeta sloenih geometrijskih oblika.Preko 150 programskih paketa (UNIAPT, MODAPT, IFAPT, MINI APT...) razvijeno je na osnovu APT sistema.Tehnoloki elementi su vrlo malo podrani APT sistemom.EXAPT programski sistem razvijen u Nemakoj, a opet na osnovu APT sistema sadri i tehnoloke mogunosti.

Konvencije

APT rei su ispisane velikim slovima......................npr: POINT, INTOF......Re koja poinje sa s predstavlja ime geometrisjkog entiteta npr: spoint, sline.....Ostale rei zapoete malim slovom predstavljaju skalarne vrednosti npr: x, y, z...Kada postoji vei broj mogunosti, ponuene su po vertikali, a jedna mora biti izabrana

APT znaci

. delimina taka

, razdvaja rei

/ razdvajaju glavnu APT re od opisa

$ reenica se nastavlja u drugom redu

$$ komentar

( leva zagrada

) desna zagrada

APT aritmetiki operatori

+ sabiranje

- oduzimanje* mnoenje

/ deljenje

** stepenovanje

APT funkcije

ABSF (scalar) apsolutna vrednost

ACOSG(kosinus) ugao

ASINF(sinus) ugao

ATANF(tanges) ugao

SINF(ugao) sinus

COSF(ugao) kosinus

TANF(ugao) tanges

SQRTF(scalar) koren

INTOL/scalar unutrannja tolerancija

OUTTOL/scalar spoljanja tolerancija

TOLER/scalar tolerancija (spoljanja jednaka unutranjoj)

PRINT/ON tampa konani oblik geometrije odmah iza definicije

PRINT/OFF ponitava PRINT/ON

MACHIN/naziv poziv postprocesora

Struktura APT programa

Naredbe programa piu se od prve kolone.Duina rei je maksimalno est karaktera, a rei se razdvajaju zarezom

Program poinje naredbom PARTNO (naziv dela), zatim u sledeem redu pod REMARK (napomena) navesti ko je radio program, kada je pisan ili menjan program itd.

Pre definisanja geometrije treba definisati tolerancije (INTOLL, OUTTOL ili TOLER), i naredbu za poziv postprocesora (MACHIN/ime).

Drugi deo programa je definisanje kompletne geometrije (take, linije, krugovi, ravni...)

Trei deo programa je kretanje po ranije definisanoj geometriji.

Program se zavrsava naredbom FINI.

Definisanje alataCUTTER/10 alat prenika 10Definicija kretanja

FROM/ x, y, z(, ipm_korak)spoint

SPINDL/ON ukljuivanje vretena MO3

SPINDL/n, PRM, RANGE, i ukljuivanje vretena, br.obrtaja n, opsega i

FEDRAT brzina pomonog kretanja

COOLNT/ON ukljuivanje sredstva za hlaenje

GOTO/ x, y, z(, ipm_korak) pozicioniranje PIONT TO POINT

Spoint

GODLTA/dx, dy, dz(, imp_korak) inkrementalno pomeranje GODLTA_dz

Poloaj alata u odnosu na DS (Drive Surface- povrina za voenje alata)

TLLFT glodalo je sa leve strane DS

TLRGT glodalo je sa desne strane DSTLON glodalo se kree po DS

Poloaj alata u odnosu na CS (Control Surface- kontrolna, pomona povrina)

TO DS dolazi do CS

ON DS dolazi na CS

PAST DS prolazi CS

TANTO DS i CS se tangiraju

TO, ON, PAST, TANTO modifikatori putanje alata

GO/RGT, LFT, ON, FWD modifikatori smera kretanj

Struktura APT jezika

Elementi APT-jezika kojima se definiu naredbe APT-programa su:

znaci (obuhvataju interpnkcijske znake, algebarske operatore, levu i desnu malu zagradu i jednostruki i dvostruki znak dolara),

cifre (arapski brojevi od 0 do 9),

slova (odgovaraju slovima engleskog jezika),

rei (rei APT- renika),

simboli (predstavljaju bilo koju kombinaciju slova i cifara koja ne prelazi est karaktera uz uslov da simbol ne moe da bude re iz APT-renika ili bilo koji znak koji ima neku funkciju u APT-jeziku), i

oznake naredbi (imaju alfanumeriku strukturu od 1 do 6 karaktera i desnu zagradu).

Koordinatni sistemi u APT-u

Geometrijski poloaj alata u odnosu na obradak u toku procesa obrade definie se uglavnom pomou dva pravougla koordinatna sistema. To su:

koordinatni sistem maine u kojem se preko nulte take definisane na radnom predmetu i nulte take definisane na maini definie poloaj alata u procesu obrade i koordinatni sistem obratka u kome se definie geometrija obratka u toku procesa obrade.Geometrija radnog predmeta definie se u desnom Dekartovom pravouglom koordinatnom sistemu. Koordinatni sistem na obratku postavlja se nezavisno od koordinatnog sistema maine na kojoj se vri obrada. Pored referentnog koordinatnog sistema koga programer bira na poetku pisanja APT programa, mogu se uvoditi relativni koordinatni sistemi.Relativni koordinatni sistemi mogu imati razliit poloaj, orijentaciju i razmeru u odnosu na referentni koordinatni sistem obratka.

Deginisanje geometrijskih komponentiTaka Pri definisanju take, u sluaju da z- koordinata nije eksplicitno zadata ili nije zadata prethodno definisanom ZSURF/. naredbom, z-kordinata dobija vrednost nula.1.Taka definisana pravouglim kordinatama

Oznaka/POINT (x,y,z)

P1=POINT/40,40 $$ ili

P1=POINT/(160/4),(8*5)

2. Naredba za definisanje take koordinatama u relativnom koordinatnom sistemu

Format naredbe: Oznaka/POINT/taka(DELTAX, dx, DELTAY, dy, DELTAZ, dz)

P1(15,15)P1=POINT/15,15P2=POINT/P1,DELTAX,20,DELTAY,15

3. Naredba za definisanje take u polarnim koordinatama (ugao i radius)

P1=POINT/P0,RTHETA,40,30

P1=POINT/P0,THETAR,30,40

4. Naredba za definisanje take kao presek dve prave

P1=POINT/INTOF,L1,L2

5. Naredba za definisanje take na krunici pod uglom ([(] u odnosu na pozitivan smer X- ose

P1=POINT/C1, ATANGL,30Definisanje linije

1.Naredba za definisanje prave pomou koordinata dve take u ravni ili prostoru ili preko oznaka ranije definisanih taaka.

Oznaka= LINE/taka 2, taka 3,..., taka n

Primer:$$x1=10, y1=10$$x2=30, y2=25L2= LINE/10,10,30,25L2= LINE/P1,P2

2. Naredba za definisanje X-ose i Y- ose

LX= LINE/XAXISLY=LINE/YAXIS 3.Naredba za definisanje prave koja prolazi kroz taku i tangentna je na poznatu krunicu

Primer:L1= LINE/P1,LEFT,TANTO,C1L2=LINE/P1,RIGHT,TANTO,C1 4. Naredba za definisanje prave koja prolazi kroz poznatu taku i upravna je na poznatu pravu

Primer:L2= LINE/P1, PERPTO,L1 5.Naredba za definisanje prave koja je tangentna na dve poznate krunice

L2=LINE/RIGHT,TANTO,C1,RIGHT,$ TANTO, C2L4=LINE/RIGHT,TANTO,C1, LEFT,$TANTO, C2 Definisanje krunice1.Naredba za definisanje krunice pomou koordinata centra i poluprenika

$$za x=40;y=45,R=50C1=CIRCLE/40,45,50 2. Naredba za definisanje krunice pomou centra krunice (date takom) i poluprenika

$$za R1=50C1=CIRCLE/CENTER,P1,RADIUS,50 3.Naredba za definisanje krunice pomou centra krunice (date takom) i tangentnom pravom

C1=CIRCLE/CENTER,P1,TANTO,L14. Naredba za definisanje krunice pomou centra krunice (date takom) i take na krunici

C1=CIRCLE/CENTER,P1,P2

5. Naredba za definisanje krunice pomou centra krunice (date takom) i poznate tangentne krunice

C3=CIRCLE/CENTER,P1,SMALL,$TANTO,C1C2=CIRCLE/CENTER,P1,LARGE,$TANTO,C1 6. Naredba za definisanje krunice pomou tri poznate take na krunici

C1= CIRCLE/P1,P2,P3Naredbe za izvrenje kraja programa su END i FINI.Napisan program u APT-programskom sistemuMACHIN/BMPOST,1,UNIT,3

CLPRNT

PRINT/ON$$ GEOMETRIJASP=POINT/-60,-50,50

P1=POINT/-24,-32

P2=POINT/24,-32

P3=POINT/34,-22

P4=POINT/34,22

P5=POINT/24,32

P6=POINT/-24,32

P7=POINT/-34,22

P8=POINT/-34,-22

P9=POINT/-24,-22

P10=POINT/24,-22

P11=POINT/24,22

P12=POINT/-24,22

P13=POINT/16,18

P14=POINT/-16,18

P15=POINT/-24,10

P16=POINT/-24,-10

P17=POINT/-16,-18

P18=POINT/16,-18

P19=POINT/24,-10

P20=POINT/24,10

L1=LINE/P1,P2

L2=LINE/P3,P4

L3=LINE/P5,P6

L4=LINE/P7,P8

L5=LINE/P13,P14

L6=LINE/P15,P16

L7=LINE/P17,P18

L8=LINE/P19,P20

C1=CIRCLE/CENTER,P9,RADIUS,10

C2=CIRCLE/CENTER,P10,RADIUS,10

C3=CIRCLE/CEN