- 2 -

Proizvodi u šumarstvu

Naslov originala: Proizvodi u šumarstvu

Autor: Vojislav Milijić, dipl.ing.šum., FORAGROBIO CC d.o.o.

Izdavač: Resurs centar Majdanpek

Trg oslobodjenja 19, Majdanpek 19250

MB: 17506820

Tiраž: 300

Prvo izdanje

Majdanpek 2013.

Publikacija nastala u okviru projekta „Izgradnja kapaciteta za formiranje Nacionalne

asocijacije za biomasu SERBIO“ uz pomoć Ambasade Kraljevine Norveške.

- 3 -

S a d r ž a j

11.. PPRROOIIZZVVOODDNNJJAA DDRRVVEETTAA UU SSRRBBIIJJII....................................................................................- 5 -

T-1: Proizvodnja drveta u Srbiji u m3 (2010) .....................................................................- 5 -

22.. ŠŠUUMMSSKKII DDRRVVNNII PPRROOIIZZVVOODDII............................................................................................- 8 -

22..11.. TTeehhnniiččkkoo ddrrvvoo.............................................................................................................- 8 -

22..22.. IInndduussttrriijjsskkoo ddrrvvoo ......................................................................................................- 10 -

22..33.. OOggrreevvnnoo ddrrvvoo ...........................................................................................................- 11 -

22..44.. ŠŠuummsskkii oossttaattaakk .........................................................................................................- 12 -

33.. PPRROOIIZZVVOODDII PPRREERRAADDEE DDRRVVEETTAA.....................................................................................- 13 -

33..11.. FFuurrnniirr ii pprrooiizzvvooddii ppiillaannsskkee pprreerraaddee ddrrvveettaa...............................................................- 13 -

33..22.. DDrrvvnnaa sseeččkkaa ..............................................................................................................- 15 -

T-2: Standardi kvaliteta drvne sečke...............................................................................- 16 -

33..33.. DDrrvvnnee ppllooččee ..............................................................................................................- 17 -

33..44.. DDrrvveennii bbrriikkeett.............................................................................................................- 17 -

T-3: Standardi kvaliteta za briket ....................................................................................- 18 -

33..55.. DDrrvveennii ppeelleett..............................................................................................................- 19 -

T-4: Standardi kvaliteta za pelet .....................................................................................- 19 -

33..66.. ĆĆuummuurr.......................................................................................................................- 20 -

44.. MMOOGGUUĆĆNNOOSSTTII PPLLAASSMMAANNAA DDRRVVNNIIHH PPRROOIIZZVVOODDAA........................................................- 21 -

55.. LLIITTEERRAATTUURRAA II IIZZVVOORRII...................................................................................................- 25 -

- 4 -

- 5 -

11.. PPRROOIIZZVVOODDNNJJAA DDRRVVEETTAA UU SSRRBBIIJJII

Ukupan prinos u šumama Srbije, prema planovima gazdovanja šumama iznosi 6,406,541 m3 od kojih je 2,970,564 m3 u državnim i 3,453,977 m3 u privatnim šumama.

Obim seča u 2010. godini prikazan je u tabeli T-1.

T-1: Proizvodnja drveta u Srbiji u m3 (2010)

Državne šume Privatne šume Sotimenti

Lišćari Četinari Ukupno Lišćari Četinari Ukupno Ukupno

Tehničko drvo 891,022 275,952 1,166,594 467,223 333,128 800,351 1,966,945

Ogrevno drvo 974,025 0 974,025 1,102,802 0 1,102,802 2,076,827

Drvni ostatak 207,224 37,581 244,805 248,861 58,787 307,648 552,453

Ukupno 2,072,271 313,533 2,385,424 1,818,886 391,915 2,210,801 4,596,225

Izvor: FAO/TCP/YUG/3201 - http://www.woodybiomass.org/organization/fao-project/

U Srbiji se poseče oko 70% od planiranog prinosa i 50% od godišnjeg prirasta, što iznosi preko 4,500,000 m3. Lišćari dominiraju sa učešćem od preko 85% u ukupno posečenoj masi drveta. Oko 42% posečenog drveta je tehničko drvo, 45% ogrevno, a 13% drvni ostatak. U državnim šumama poseče se oko 2,340,000 dok se u privatnim poseče 2,210,000. Dominantan proizvod u državnim šumama sa učešćem od oko 50% je tehničko drvo, dok je učešće ogreva u ukupnoj proizvodnji oko 40%. Sa druge strane, dominantan proizvod u privatnim šumama je ogrevno drvo sa učešćem od 50%, dok tehničko drvo učestvuje sa 36%. Državnim šumama gazduju javna preduzeća za gazdovanje šumama, dok privatnim šumama gazduju sami vlasnici. Što se tiče proizvodnje u držvanim šumama, nju u većini slučajeva obavljaju mala preduzeća za usluge u šumarstvu kao izvođači radova, dok proizvodnju u privatnim šumama vrše ili sami vlasnici ili sve ćešće, izvođači radova koji sa vlasnicima prave aranžmane vezane za naplatu usluga u drvetu. Sve češći je slučaj u privatnim šumama i prodaja drveta na panju - po jedinici drvne zapremine ili po stablu.

Osnovni metod proizvodnje drveta je sortimentna metoda, gde se drvni sortimenti izrađuju u šumi posle obaranja stabala. Metod transporta celih stabala posle seče i njihova prerada na šumskom stovarištu se ne praktikuje zbog šteta na podmlatku, šteta na susednim stablima i zemljištu dok se metod delova debala upotreblja sa ograničenjem dužine delova debla na 6 metara.

Uobičajne mašine koje se koriste za seču su motorne testere, a za izvlačenje sortimenata šumski ili poljoprivredni adaptirani traktori u brdsko planinskim usluvima, dok se u ravničarskim uslovima koriste forvarderi ili traktorske ekipaže. Na jako teškim terenima za iznošenje ogrevnog drveta koriste se i konji.

- 6 -

- 7 -

Cena usluge seče u brdsko planinskim predelima u Srbiji je 450-550 RSD po jedinici, tj. po m3 za tehničko drvo ili po prostornom metru za ogrevno drvo.

Cena izvlačenja sa distancama 400-800 metara iznosi 900 – 1,100 RSD po jedinici, dok je cena iznošenja drveta samaricom je 700 – 900 RSD po jedinici. Cena seče u ravničarskim predelima je 360 – 540 RSD po jedinici dok se cena izvlačanje drveta kreće od 630-900 RSD na distancama od 400-1,000 metara.

Gustina šumskih puteva u Srbiji ne zadovoljava, naročito ako se uzme u obzir proizvodnja sortimenata koji ne podnose visoke troškove transporta kao što je energetsko drvo i biomasa. Ovo je posebno izraženo u privatnim šumama.

Trenutno, gustina puteva u državnim šumama iznosi od 9 m/ha - u šumama kojima gazduju JP Vojvodinašume, preko 12 m/ha za šume kojima gazduju JP Srbijašume do 18 m/ha za šume nacionalnih parkova. Gustina puteva u privatnim šumama iznosi 3-5 m/ha, a još uvek postoje neotvoreni kompleksi privatnih šuma.

Nezadovoljavajuća gustina puteva je i jedan od razloga za ne realizaciju planiranog prinosa. Transport drveta od šumskih stovarišta do krajnjih korisnika ili preradnih kapaciteta vrši se kamionima sa 2-3 osovine, sa ili bez hidrauličnih dizalica i prikolica. Saobraćajni propisi dozvoljavaju ukupnu težinu tereta od 40 tona, što znači da se 24-26 tona tereta može utovariti na kamion sa prikolicom, a što iznosi oko 30 m3 trupaca ili 50 prm ogrevnog drveta. Transport drveta najčešće obavljaju kupci ili preduzeća koja obavljaju uslugu prevoza. Cena transporta na distanci od 100 km varira od 1,300 do 1,500 RSD po m3 ili toni drveta, a za veće distance iznosi 100 – 140 RSD po km za ceo tovar.

- 8 -

22.. ŠŠUUMMSSKKII DDRRVVNNII PPRROOIIZZVVOODDII

Prema načinu upotrebe drvni proizvodi koji se izrađuju u šumi mogu se podeliti na (Nikolić, 1993):

− tehničko drvo;

− drvo za hemijsku preradu;

− ogrevno drvo;

− šumski ostatak.

Ipak, stroge granice kod upotrebe drveta praktično i nema, pošto se drvo može iskoristiti kao tehnička sirovina ili kao gorivo. Kako će drvo biti iskorišćeno zavisi od potrebe tržišta i zahteva tehničkih kapaciteta prerade, kao i ekonomskih faktora (Ranković, 1996).

22..11.. TTeehhnniiččkkoo ddrrvvoo

Prema daljoj podeli, koja je usklađena sa važećim standardima za drvo u Srbiji1, tehničko drvo deli se na:

− oblo tehničko drvo;

− cepano tehničko drvo;

− tesano tehničko drvo.

U oblo tehničko drvo spadaju: trupci, obla građa, sitno tehničko drvo i ostalo tehničko drvo. Cepano tehničko drvo služi za dalju mehaničku preradu, dok se tesano tehničko drvo koristi kao gotov proizvod. U ostalo tehničko drvo spadaju sortimenti heterogenog oblika, strukture i namene, kao što su: kolarsko drvo, rezonantno drvo, itd.

Trupci su najčešći i najvažniji proizvod koji se svrstava u tehničko drvo. Najniži prečnik trupaca je 20cm a u zavisnoti od klase, minimalni prečnik može biti i veći - do 40cm kod furnirskih trupaca. Trupci se dele na lišćarske i četinarske, a najvažniji sortimenti trupaca su F klasa – furnirski trupci, L klasa – trupci za ljušteni furnir, I – prva klase, II – druga klasa i III - treća klasa trupaca za rezanje i K klasa – trupci za kombinovanu primenu.

1http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natst

d_id=0&standard_code=&title=trupci&ics_text=&national_committee_text=&classification_text=&directive_tex

t=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi;

http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natstd

_id=0&standard_code=&title=tehni%C4%8Dko+drvo&ics_text=&national_committee_text=&classification_text

=&directive_text=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi

- 9 -

Sve vrsta drveća nemaju i sve navedene klase trupaca. Tako postoje bukovi trupci F, L, K, I, II i III klase, dok kod hrastovih trupaca postoje klase: F1, F2, K, I, II i III. Kod smrča, jele i borova takođe postoje klase F, L, K, I, II i III, dok kod ostalih vrsta drveća postoje klase F, L, K, I i II.

Trupci bukve

Cena trupaca zavisi od vrste drveća i klase kvaliteta, a postoje i izvesne razlike u ceni trupaca iz državnih i privatnih šuma. Tako furnirski trupci hrasta lužnjaka iz državnih šuma na šumskom kamionskom putu dostižu cene od 18,000 – 55,000 RSD/m3, dok hrastovi trupci za rezanje imaju cenu 7,000 – 15,000 RSD/m3. Cena hrastovih trupaca iz privatnih šuma iznosi 7,000 – 9,000 RSD/m3. Sa druge strane cena bukovih furnirskih trupaca iz državnih šuma iznosi 7,000 – 13,000 RSD/m3, dok je cena bukovih trupaca za rezanje iz državnih šuma 3,600 – 5,400 RSD/m3. Cena bukovih trupaca iz privatnih šuma kreće se u rasponu 5,400 – 6,300 RSD/m3. Cena furnirskih trupaca jele i smrče iz državnih šuma kreće se u rasponu 10,000 – 12,000 RSD/m3, dok se cena trupaca za rezanje iz državnih šuma kreće od 5,500 – 8,000 RSD/m3. Cena smrčevih i jelovih trupaca iz privatnih šuma iznosi 5,900 – 6,800 RSD/m3. Cena trupaca bagrema iz državnih šuma je 5,400 – 8,600 RSD/m3, dok se bagremovi trupci iz privatnih šuma prodaju po ceni od 5,400 – 6,300 RSD/m3. Cena trupaca topole iz državnih šuma iznosi 3,000 – 6,800 RSD/m3, a topolovi trupci iz privatnih šuma se prodaju po ceni od oko 4,500 RSD/m3.

- 10 -

22..22.. IInndduussttrriijjsskkoo ddrrvvoo

U drvo za hemijsku preradu ili industrijsko drvo ubrajamo drvo za celulozu ali i sortimente sličnog kvaliteta koji se mogu upotrebljavati za izradu drvnih ploča. Dimenzije ovog drveta su od 7 cm naviše, a mogu se isporučivati sa korom ili bez kore. Ograničavajući faktor kvaliteta kod ove vrste drveta može biti prisustvo truleži. Osnovna podela celuloznog drveta i drveta za drvne ploče je na drvo mekih lišćara i četinara i drvo tvrdih lišćara.

Cena celuloznog drveta i drveta za drvne ploče za meke lišćare i četinare iznosi oko 2,400 RSD/m3 na šumskom kamionskom putu, dok je cena celuloznog drveta za tvrde lišćare na istom paritetu oko 3,600 RSD/m3.

Poslednjih godina, ovom sortimentu u svetu konkurenciju pravi energetsko drvo koje se koristi za proizvodnju drvne sečke i peleta. Sa druge strane, sa razvojem proizvodnje drvnih ploča u Srbiji, veća potržanja za drvetom za drvne ploče smanjila je proizvodnju trupaca za rezanje III klase i uvela proizvodnju produženog ogreva, koji se često koristi kao drvo za drvne ploče. Takođe u Evropi ali i Srbiji, sve je češća kupovina ove vrste drveta na težinsku umesto na zapreminsku meru (tona umesto m3).

- 11 -

22..33.. OOggrreevvnnoo ddrrvvoo

Ogrevno drvo tradicionalno se proizvodi u dimenzijma dužine od 1m, iscepano ili u oblicama. Tradicionalno, najtraženiji je ogrev drveta tvrdih lišara koji je i najkaloričniji, a za njim sledi ogrev mekih lišćara i četinara koji se i namanje koristi u Srbiji.

Cena ogrevnog drveta tvrdih lišćara iz državnih šuma staje od 1,400 RSD/prm ili 2,600 RSD/m3 za sečenice, preko 2,000 RSD/prm ili 2,800 RSD/m3 za tvrdi ogrev II klase do 2,600 RSD/prm ili 3,800 RSD/m3 za tvrdi ogrev I klase, na kamionskom putu. Cena ogrevnog drveta iz privatnih šuma ide do 2,800 RSD/prm.

Cena ogreva mekih lišćara i četinara iz državnih šuma iznosi od 660 RSD/prm ili 1,200 RSD/m3 za sečenice, preko 1,300 RSD/prm ili 1,900 RSD/m3 za meki ogrev II klase do 1,750 RSD/prm ili 2,500 RSD/m3 za meki ogrev I klase, na kamionskom putu. Cena ogrevnog drveta mekih lišćara u privatnim šumama u zavisnosti od lokacije stovarišta ide do 1,800 RSD/prm.

Sve je češća praksa proizvodnje višemetarskog ogreva, koji se kao takav izvozi do stovarišta na dalju preradu ili se u celosti iskorišćava kao energetsko drvo ili drvo za proizvodnju peleta nakon mlevenja. Ovaj sortiment se koristi i za proizvodnju ćumura. Cena višemetarskog ogreva tvrdih lišćara I klase iz državnih šuma iznosi oko 3,400 RSD/m3, dok je cena II klase 2,600 RSD/m3.

Poslenjih godina sve je veća tražnja za skraćenim i iscepanim ogrevnim drvetom, koje se, na zahtevanim dimnzijama (najčešće 25cm ili 33cm) podesnim za direktno ubacivanje u peći, pakuje na palete ili vreće i u tom obliku izvozi u zemlje Centralne i Zapadne Evrope.

Cepano ogrevno drvo na paletama

- 12 -

Najčešća praksa je pakovanje ovog drveta na palete i ređanje do visine od 1,80 metara, mada postoje i drugi načini pakovanja. U Srbiji, cena prostornog metra ogrevnog drveta spremanog na ovaj način kreće se od 4,000 – 4,500 RSD/prm utovareno u vozilo kupca.

22..44.. ŠŠuummsskkii oossttaattaakk

Šumski ostatak ili šumska biomasa predstavlja drvo koje ostaje u šumi posle izrade konvencionalnih sortimenata – tehničkog, ogrevnog ili industrijskog drveta. Najčešće dimenzije šumskog ostatka su ispod 7cm, ali u ostatak ulaze i necepljivi komadi, rašlje, kao i panjevina. Šumski ostatak se posle adekvatnih tehnologija prikupljanja i transporta dalje prerađuje mašinama za iveranje drveta u drvnu sečku.

Šumski ostatak

Šumski ostatak ili šumska biomasa postaje sve atraktivniji proizvod obzirom da tražnja za energentima na bazi drveta konstantno raste. Trenutna cena šumskog ostatka iz državnih šuma za tvrde lišćare iznosi 2,300 RSD/m3, ili oko 910 RSD/prm, dok je cena panjevine za tvrde lišćare 2,000 RSD/m3 ili oko 940 RSD/prm. Cena šumskog ostatka mekih lišćara i četinara iznosi 1,350 RSD/m3 ili 540 RSD/prm, dok je cena panjevine mekih lišćara i četinara 1,200 RSD/m3 ili 540 RSD/prm. Trenutno ne postoji organizovana ponuda šumskog ostatka iz privatnih šuma a cena šumskog ostatka iz državnih često je nekonkurentna, naročito u brdsko planinskim uslovima, obzirom na tržišne uslove vezane za proizvode koji nastaju daljom preradom šumskog ostatka.

- 13 -

33.. PPRROOIIZZVVOODDII PPRREERRAADDEE DDRRVVEETTAA

Najveći broj proizvoda od drveta nastaje nakon prerade sortimenata proizvedenih u šumi i to na šumskom stovarištu ili u preradnim kapacitetima.

U ovoj publikaciji biće predstavljeni proizvodi sistematizovani na sledeći način:

− furnir i proizvodi pilanske prerade drveta;

− drvna sečka;

− drvne ploče;

− pelet;

− briket;

− ćumur. Pored navedenih postoji veliki broj ostalih proizvoda od drveta. Ovde su predstavljeni oni koji se najčešće proizvode u Srbiji, kao i novi proizvodi čiji značaj vremenom sve više raste.

33..11.. FFuurrnniirr ii pprrooiizzvvooddii ppiillaannsskkee pprreerraaddee ddrrvveettaa Furnir je drvni proizvod koji se izrađuje u obliku listova. Postoje dva proizvodna procesa furnira, pa tako i dve vrste. Prva je sečeni furnir koji se dobija rezanjem prethodno pripremljenih trupca furnirskim noževima. Ova vrsta furnira naziva se i plemeniti furnir i koristi se za dekorativno oblaganje drvnih ploča.

Druga vrsta furnira je ljušteni furnir, koji se dobija pomoću ljuštilica koje ljuše slojeve drveta dok se trupac okreće oko svoje ose. Ova vrsta furnira koristi se za proizvodnju furnirskih ploča – šperploča. Za proizvodnju furnira koriste se najkvalitetnije trupci, klasa F za rezani i L za ljušteni furnir. Kroz proizvodnju furnira postiže se veće iskorišćenje kvalitetnog drveta.

Proizvodnja furnira

- 14 -

Vrste drveća koje se najčešće koriste za proizvodnju sečenog furnira su: hrast lužnjak, hrast kitnjak, orah, divlja trešnja i bukva, dok se za proizvodnju ljuštenog furnira najčešće koriste bukva i topola. Prema standardu2, furnir se razvrstava prema načinu prerade, vrsti drveća i dimenzijama listova.

U proizvode pilanske prerade drveta spada rezana građa koja se najčešće deli na okrajčenu, poluokrajčenu i neokrajčenu rezanu građu. U rezanu građu spadaju: daske (ploče), letve, grede, gredice, kao i friza za proizvodnju parketa i razni elementi koji se izrađuju po narudžbini. Kvalitet rezane građe određen standardima3 definisan je tehničikim i vizuelnim svojstvima u šta spada prisustvo kvrga, raspukline, oštećenja od insekata, prisustvo gljiva, boja ili promena boje.

Rezana građa se proizvodi od trupaca za rezanje, a to su trupci K, I, II ili III klase. Obzirom da je stepen iskorišćenja trupaca u proizvodnji rezane građe ograničen zbog oblika stabla i karakteristika prerade, ekonomski sve veći značaj imaju i ostaci iz primarne prerade drveta. Ovi ostaci podrazumevaju: okorke, okrajke, solidni suvi otpad i piljevinu.

Okorci su veoma čest oblik pilanskih ostataka. Navedene vrste pilanskih ostataka se tradicionalno koriste za proizvodnju energije u okviru pilanskog proizvodnog procesa i za sušenje drveta. Takođe pilanski ostaci se koriste i za proizvodnju drvne sečke koja će se dalje koristiti za proizvodnju energije ili nekih drugih proizvoda. Piljevina se sve češće direktno koristi za proizvodnju iverice ili peleta i briketa.

Pilanski ostaci – okorci

2http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natst

d_id=0&standard_code=&title=furnir&ics_text=&national_committee_text=&classification_text=&directive_tex

t=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi

3http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natst

d_id=0&standard_code=&title=rezana+gra%C4%91a&ics_text=&national_committee_text=&classification_text

=&directive_text=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi

- 15 -

33..22.. DDrrvvnnaa sseeččkkaa Drvna sečka je poluproizvod koji se dobija usitnjavanjem drveta uz pomoć mašina – tzv. iverača. Drvna sečka se proizvodi iz šumskog ostatka, panjevine, pilanskog ostataka ali i drugih drvnih sortimenata kao što je celulozno drvo, ogrevno drvo, prestareli trupci i drugo, ukoliko je to ekonomski opravdano. Sve češće, drvna sečka se proizvodi i iz recikliranog drveta, tj. starog nameštaja, drveta iz srušenih kuća, zgrada i ostalih drvenastih materijala.

Ovaj poluproizvod ima veliku upotrebnu vrednost, a koristi se za proizvodnju iverice, briketa, peleta, celuloze, a sve češće se koristi i za direktno sagorevanje i proizvodnju topolotne i električne energije.

Najznačajnije karakteristike sečke su:

− vrsta drveta od koje vodi poreklo;

− granulacija;

− vlažnost;

− energetska vrednost;

− sadržaj pepela.

Generalna podela prema vrsti drveća je na sečku mekih lišćara, tvrdih lišćara i sečku četinara. Granulacija drvne sečke podrazumeva dimenzije komada. Relativna vlažnost drvne sečke odrežuje učešće drvne mase u isporučenoj količini drvne sečke. Poslednja značajna karakteristika drve sečke je njena energetska vrednost. Energetska vrednost drvne sečke zavisi od vlažnosti, tako je energetska vrednost tone apsolutno suve sečke 5.2 MWh, dok je energetska vrednost 1 tone sečke vlažnosti 35% oko 3.165 MWh.

Drvna sečka

- 16 -

Kvalitet drvne sečke definisan je srpskim standradom SRPS EN14961-4:2012, koji je saglasan sa Evropskim standardom EN14961-4:2011. Ipak, u praksi se četo koristi i Austrijski standard ÖNORM M7133. Najvažnije odredbe ovih standarda prikazane su u tabeli T-2.

T-2: Standardi kvaliteta drvne sečke

EN14961-4:2011 ÖNORM M7133

Granulacija

Maksimalno učešće frakcija Max. Ekstre

mi

Granulacija

Glavna frakcija >

80% (mm)

Sitna frakcija < 5% (mm)

Krupna frakcija

< 1%

(mm)

G

<4%

<20%

60-100%

<20%

Površ.

cm2

Duž. cm

P16 3.15≤P≤16 ≤1 ≥45 G30 <1m

m 1-3mm 3-16mm >16mm 3 8.5

P45 3.15≤P≤45 ≤1 ≥63 G50 <1m

m 1-6mm 6-32mm >32mm 5 12

P63 3.15≤P≤63 ≤1 ≥100 G100 <1m

m 1-11mm 11-63mm >63mm 10 25

G120 <1m

m 1-63mm 63-100mm

>100mm

12 30

P100 3.15≤P≤100 ≤1 ≥200

G150 <1m

m 1-100mm

100-130mm

>130mm

15 40

Vlažnost

Sadržaj vlage

Opis Vlažnost Sadržaj vlage Definicija

M20 ≤20% Osušena W20 <20% Vazdušno suva

M30 ≤30% Podesna za skladištenje

W30 20-30% Lagerovana pod

krovom

M40 ≤40% Ograničeno skladištenje

W35 30-35% Delimično

lagerovana pod krovom

M55 ≤55% W40 35-40% Vlažna

M60 ≤65%

W50 40-50% Sveža - zelena

Pepeo Sadržaj pepela

A0.7 ≤0.7%

A1.5 ≤1.5%

A3.0 ≤3.0%

A6.0 ≤6.0

A10.0 ≤10.0

Drvna sečka se prodaje na težinsku meru (tona) ili zapreminsko prostornu meru (nm3 – nasuti metar kubni). Takođe, drvna sečka za energetske potrebe prodaje se i na KWh. Cenu drvne sečke najčešće određuje njena kalorična moć ili vlažnost.

U Srbiji, cena drvne sečke isporučena kupcu, za meke lišćare kreće se do 4,000 RSD/toni. Cena sečke četinara je do 5% viša, dok je cena drvne sečke tvrdih lišćara oko 5,500 RSD/toni. Neophodno je naglasiti da je tržište drvne sečke u Srbiji nerazvijeno i da postoji ograničena potražnja i ponuda, naročito kada je u pitanju drvna sečka za energetku upotrebu. Cena drvne sečke u Zapadnoj, Centralnoj, i Severnoj Evropi kreće se od 15 – 20 EUR/nm3 zavisno od ponude i potražnje na tržištu.

- 17 -

33..33.. DDrrvvnnee ppllooččee Drvne ploče kao proizvod nastale su kao odgovor na heterogenost svojstava punog drveta, kao i na stepen iskorišćenja drveta pri pilanskoj preradi. Drvne ploče nastaju spajanjem različitih delova drveta i oblikovanjem istih u kompaktne ploče koje se kasnije koriste za proizvodnju nameštaja, kao građivinski materijal ili u druge svrhe. Najupotrebljavanije vrste drvnih ploča su: iverica, šper ploča, MDF ploče i ostale. Iverica je vrsta drvnih ploča koja nastaje presovanjem iziveranog drveta na visokim temperaturama pomoću organskih veziva. Različiti proizvođači iverice imaju i različite recepture a najčešće vrste iverice su sirova i oplemenjena. Karakteristika oplemenjene iverice je da su strane ploča oblepljene furnirom. Drvni sortimenti koji se koriste za proizvodnju iverice su drvo za drvne ploče i drvna sečka, određenih svojstava u pogledu kvaliteta. Šper ploča je drvna ploča koja nastaje lepljenjem i presovanjem slojeva furnira, dok MDF ploče nastaju spajanjem drvnih vlakana pod pritiskom.

33..44.. DDrrvveennii bbrriikkeett

Drveni briket je proizvod koji se upotrebljava za ogrev. Briket predstavlja kompaktne cilindrične ili četvrtaste oblike koji se dobijaju sabijanjem i lepljenjem sitnih delova drveta. Briket se proizvodi iz pilanskih ostataka sitne granulacije kao što su piljevina ili strugotina, a često se vrši i dodatno mlevenje solidnih ostataka i drvne sečke za potrebe proizvodnje briketa. Briket

se najčešće proizvodi u pilanama, obzirom na komparativne prednosti smanjenja troškova transporta i iskorišćenja sirovina. Briket se proizvodi u cilindričnom, četvrtastom ili višeugaonom obliku sa ili bez rupe na sredini poprečnog preseka. Najčešće dimenzije briketa su: poprečni presek od 5-9cm i dužina od 25-33 cm. Za proizvodnju briketa značajna je vlažnost sirovine, a ona ne sme biti niža od 6% ili viša od 16%. Ovo rezultuje konačnom vlažnošću gotovog briketa od 7-10%, te je kalorična moć briketa do 4.5 MWh/t što je jednako kaloričnoj moći 3 prm ogrevnog drveta ili pola litra lož ulja.

- 18 -

Najčešće korišćeni standardi kvaliteta za briket su austrijski ÖNORM M1735 i nemački DIN 51731. Odrednice ovih standarda prikazane su u tabeli T-3.

T-3: Standardi kvaliteta za briket

Specifikacija Austrija ÖNORM M1735 Nemačka DIN 51731

Dimenzije Ø40-120mm; Max dužina 400mm HP1 – HP5, dužina 5-30cm, Ø1-10cm

Specifična gustina 1 kg/dm3 1-1.4 g/cm3

Vlažnost Do 18% Do 12%

Sadržaj pepela Do 6% Do 1.5%

Energetska vrednost Do 18 MJ/kg 17.5 Mj/kg – 19.5 MJ%kg

Sumpor Do 0.08% Do 0.08%

Azot Do 0.6% Do 0.3%

Arsen / Do 0.8mg/kg

Kadmijum / Do 0.5 mg/kg

Hrom / Do 8mg/kg

Živa / Do 0.5mg/kg

Drveni briket

Briket se najčešće pakuje na palete ili u vreće i kutije, a prodaje se rinfuzno ili u manjim pakovanjima. Cena briketa u Srbiji kod proizvođača iznosi 9,000 – 12,000 RSD/t, dok u maloprodaji pakovanja od 20 kg dostižu cenu i do 500 RSD. Prednost briketa u odnosu na ogrevno drvo jeste veća kalorijska vrenost i lakše skladištenje kao i mogućnost kupovine manjih količina za potrebe dogrevanja.

- 19 -

33..55.. DDrrvveennii ppeelleett Drveni pelet je homogenizovana forma drvnog goriva, koja nastaje nakon sabijanja drvnog brašna u specijalnim presama. Drvno brašno se dobija iveranjem, a potom mlevenjem drveta, šumskog ostatak ili pilanskih ostataka i piljevine. Konzistentnost peleta čini ga idealnim za automatizovane sisteme za grejanje pre svega za kućnu upotrebu. Pelet je cilindričnog oblika, prečnika 6-12mm i dužine 10-30 mm. Sadržaj vlage peleta je oko 8%, a energetska vrednost iznosi od 4.3-4.9 kWh/kg. Drveni pelet

Važna karakteristika peleta je i sadržaj pepela koji iznosi od 0.5% do 5%. Poslednjih godina raste broj proizvođača i potrošača peleta u Srbiji, a cena peleta zavisi od uslova na tržištu i trenutno iznosi oko 15,000 RSD po toni u skladištu prodavca. Cena peleta u Zapadnoj, Centralnoj i Severnoj Evropi dostože i preko 200 EUR po toni.

T-4: Standardi kvaliteta za pelet

Specifikacija Austrija ÖNORM M1735 CEN/TS 14961

Dimenzije Ø4-20mm; max. dužina

100mm

D06 do 6mm; Ldo 5xØ

D08 do 8mm; L do 4xØ

D10 do 10mm; L do 4xØ

D12 do 12mm; L do 4xØ

D25 do 25mm; L do 4xØ

Specifična gustina Do 1kg/dm3 /

Vlažnost Do 12% M10 do 10%; M15 do 15% i M20 do 20%

Finoća / F1.0 do 1%; F2.0 do 2%; F2.0+ preko 2%

Sadržaj pepela Do 0.5% A0.7 do 0.7%; A1.5 do 1.5%; A3.0 do 3%; A6.0 do 6%;

A6.0+ peko 6%

Energetska vrednost Preko 18 MJ/kg /

Sumpor Do 0.04% S0.05 do 0.05%; S0.08 do 0.08%; S0.10 do 0.10%;

S0.20 do 0.20%

Azot Do 0.3% N0.3 do 0.3%; N0.5 do 0.5%; N1.0 do 1%; N3.0 do 3%;

M3+ preko 3%

Aditivi Do 2% samo prirodni /

Mehanička postojanost

DU97.5; DU95; DU90

- 20 -

33..66.. ĆĆuummuurr Ćumur je proizvod koji nastaje sagorevanjem drveta u odsustvu kiseonika u pirolitičkom postupku. Proizvodi se od ogrevnog drveta koje se u dugim sortimentima izvlači do mesta gde se priprema za pougljavanje. Ćumur ima veoma raširenu i razvijenu upotrebu, a vekovima se tradicionalno koristi i proizvodi. Ćumur se proizvodi u složajevima prekrivenim zemljom i u pećima koje su najčešće zidane.

Ćumurana - zidana

Ćumur se koristi kao gorivo za pripremu hrane, a ima i industrijsku upotrebu - od metalurgije, preko proizvodnje filtera do medicine. Osnovne karakteristike koje određuju kvalitet ćumura su vlažnost, udeo pepela, učešće isparljivih komponenti, udeo frakcija preko 60mm, udeo frakcija ispod 10mm i učešće vezanog ugljenika. Pored ćumura u komadima, proizvodi se i briket od ćumura presovanjem prašine i sitnijih komada. U zavisnosti od ovih karakteristika određuje se i način upotrebe kao i cena ćumura, koja se kreće od 220 do 300 EUR/toni za rinfuzno pakovanje. Maloprodajna cena ćumura u manjim pakovanjima od 3kg kreće se od 120-200 RSD.

Ćumur

- 21 -

44.. MMOOGGUUĆĆNNOOSSTTII PPLLAASSMMAANNAA DDRRVVNNIIHH PPRROOIIZZVVOODDAA

Najznačajni kupci trupaca u Srbiji su pilane, fabrike nameštaja i proizvođači drvene ambalaže, dok su najveći kupci industrijskog drveta u Srbiji: fabrike iverice i fabrike peleta. Određene količine industrijskog drveta se izvoze u zemlje Centralne Evrope.

Najveći kupci ogrevnog drveta su sindikati, stovarišta ogreva i domaćinstva, dok se određene količine cepanog ogreva i izvoze. U Srbiji ne postoji organizovan otkup i prerada šumskog ostatka, već samo pojedinačni pokušaji tih aktivnosti sprovedeni od strane pojedinih proizvođača drvne sečke.

Iako je u Srbiji postojala razvijena drvna industrija, koja je svojevremeno proizvode i poluproizvode izvozila na tržišta Severne Afrike, Bliskog Istoka i Kine, privatizacija drvno industrijskih kombinata u državnom vlasništvu dovela je do degradacije drvne industrije. Trenutno većina pilana su privatne i imaju male kapacitete prerade do 10,000 m3 godišnje. Pilane kupuju trupce iz državnih šuma od javnih preduzeća za gazdovanje šumama i od vlasnika privatnh šuma. Kupovina drveta za potrebe pilana je često lokalnog ili regionalnog karaktera, tj. pilane se sirovinom za svoje potrebe snabdevaju u krugu do 100 km od fabrike, retko na većim udaljenostima. Kupovina trupaca za potrebe pilana vrši se na šumskom putu gde se i vrši preuzimanje robe. Pilane najčešće koriste sopstvene kamione za prevoz sirovine. Svoje proizvode pilane prodaju fabrikama nameštaja u Srbiji ili izvoze. Poslednjih godina došlo je do razvoja preduzeća koja se bave proizvodnjom drvene ambalaže – gajbica. Ove fabrike za sirovinu koriste trupce topole, a većina fabrika svoje proizvode izvozi u zemlje Evropske Unije.

U Srbiji postoje sledeće fabrike iverice: “Kronospan SRB d.o.o.” – Lapovo, “ŠPIK Iverica – Ivanjica” i fabrika lesonita “Simpo ŠIK” – Kuršumlija. Najveća od navedenih fabrika Kronospan SRB d.o.o. je i najveći prerađivač drveta u Srbiji. Ova fabrika godišnje preradi oko 250,000 m3 drveta, i to 70% iz državnih i do 30% iz privatnih šuma.

I dok je snabdevanje pilana najčešće lokalno ili regionalno, sirovinska baza fabrika iverice podrazumeva nešto širi radijus, naročito ako je sirovina specifična, kao što su četinari ili meki lišćari. Česta praksa kod fabrika iverice je i ugovaranje kupovine drveta na paritetu franko kupac, i preuzimanje robe pri ulasku u fabriku, a ne na šumskom kamionskom putu. Prevoz do ovih fabrika najčešće vrše prodavci. Fabrike iverice u poslednje vreme kupuju i drvnu sečku i piljevinu.

Ove fabrike svoje proizvode plasiraju na domaće tržište, ali većina proizvodnje namenjena je izvozu i to pre svega u zemlje Južne Evrope.

- 22 -

Ogrevno drvo u Srbiji se proizvodi i u državnim i u privatnim šumama. Dok se ogrevno drvo iz državnih šuma plasira poznatim kupcima (sindikati, stovarišta, itd...) na bazi godišnjih ugovora, drvo iz privatnih šuma do potrošača najčešće distribuiraju nakupci i prevoznici koji vrše otkup od proizvođača iz privatnih šuma.

Ogrevno drvo se prodaje na paritetu šumski kamionski put, gde se vrši i preuzimanje robe. Poslednjih godina sve je veća tražnja za cepanim ogrevnim drvetom koji se izvozi u zemlje Centralne Evrope, izvesne količine ogrevnog drveta bukve u dugom se takođe izvoze na pomenuto tržište.

Ogrevno drvo

Drvna sečka u Srbiji se proizvodi poslednjih nekoliko godina, a pre toga se proizvodila u sklopu proizvodnih procesa u proizvodnji drvnih ploča. Danas postoji nekoliko preduzeća specijalizovanih za proizvodnju drvne sečke, a koji su opremljeni savremenim mobilnim iveračima i specijalizovanim samoistovarnim kamionima za prevoz rasutih tereta. Kao sirovina za proizvodnju sečke najčešće se koriste ostaci iz prerade drveta, dok se šumski ostaci retko koriste i to uglavnom iz ravničarskih predela i četinarskih kultura.

Tržište drvne sečke je u inicijalnoj fazi razvoja u Srbiji i trenutno su najveći potrošači fabrike iverice, dok tražnja za sečkom za energetsku upotrebu rastu otvaranjem pogona koji sečku koriste za toplotnu energiju.

Postoji i izvoz određene količine drvne sečke u zemlje Centralne Evrope. Razvojem kogenerativnih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije kao i toplana koje će koristiti drvna goriva kao sirovinu, očekuje se i porast potražnje za sečkom i razvoj tržišta ovog poluproizvoda.

Trenutno je u toku realizacija nekoliko projekata kogenerativnih postrojenja u Srbiji, a takođe postoje planovi nekoliko opština o zameni kotlova za grejanje na mazut kotlovima na drvnu sečku.

- 23 -

Proizvodnja drvne sečke

Sve veća potražnja za peletom u zemljama EU prouzrokovala je i otvaranje sve većeg broja fabrika za proizvodnju peleta u Srbiji. Trenutno najveći proizvođači peleta u Srbiji su Bioenegy point – Boljevac, koji godišnje preradi oko 65,000m3, Forest enterprises – Doljevac, koji preradi oko 45,000 m3 i Gota Pelet iz Bajine Bašte koja preradi oko 30,000 m3. Pored navedenih postoji i još desetak manjih, a najavljeno je otvaranje i još nekoliko novih peletara. Fabrike peleta, slično kao i pilane, kupuju sirovinu u krugu od 100km, a pored ogrevnog drveta vrše i otkup piljevine. Pelet se najčešće izvozi na italijansko ili grčko tržište, a u poslednje vreme raste tražnja za peletom i u Srbiji. Pelet u Srbiji najviše plasiraju proizvoči i distributeri kotlova na pelet. Briket se proizvodi uglavnom kao dodatni proizvod u pilanama, koje su linije za brikete razvili zbog velikih količina drvnih ostataka iz primarne prerade drveta. Pored briketirnica u pilanama, postoji još nekoliko briketirnica koje su se razvile pored velikih prerađivača drveta. Sirovina koja se koristi za briket je po pravilu piljevina ili solidni drvni otpad. Briket se najčešće izvozi na tržišta Centralne Evrope, a poslednjih godina raste tražnja za briketom i u Srbiji, gde se prodaje u maloprodaji u manjim pakovanjima.

Ćumur u Srbiji proizvode mali proizvođači i to uglavnom u zidanim pećima. Ovi proizvođači se često bave i uslugama u iskorišćavanju šuma kao i proizvodnjom trupaca i ogrevnog drveta. Sirovinska baza za ćumur su sve više privatne šume, a za ovaj proizvod se koristi drvo koje se ne može upotrebiti kao tehničko. Pored malih ćumurana u Srbiji postoji i jedna farbrika ćumura BTR u Mirovu kod Boljevca. Ćumur se plasira na tržišta Centralne Evrope gde se koristi u industriji ili ugostiteljstvu i na domaće tržište gde se koristi u ugostiteljstvu ili u maloprodaji.

- 24 -

- 25 -

55.. LLIITTEERRAATTUURRAA II IIZZVVOORRII

Alakangas, E. 2010. European standards for wood chips and hog fuel. FINBIO Publications. Helsinki

Glavonjić, B. 2011. Drvna Goriva: Vrste, karakteristike i pogodnosti za grejanje. SNV Podgorica.

Glavonjić, B., Petrović, S. 2004. Trgovina drvetom II. Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogadu.

Nikolić, S. 1993. Iskorišćavanje šuma. Zavod za udžbenike i natavna sredstva. Beograd.

Ranković, N. 1996. Ekonomika šumarstva. Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu.

http://www.biomassenergycentre.org.uk/portal/page?_pageid=77,317197&_dad=portal&_schema=PORTAL

http://www.biomassenergycentre.org.uk/portal/page?_pageid=77,19836&_dad=portal&_schema=PORTAL

http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natstd_id=0&standard_code=&title=tehni%C4%8Dko+drvo&ics_text=&national_committee_text=&classification_text=&directive_text=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi

http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natstd_id=0&standard_code=&title=furnir&ics_text=&national_committee_text=&classification_text=&directive_text=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi

http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natstd_id=0&standard_code=&title=rezana+gra%C4%91a&ics_text=&national_committee_text=&classification_text=&directive_text=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi

http://www.iss.rs/standard/?ics_id=&classification_id=&national_committee_id=&directive_id=&status_natstd_id=0&standard_code=&title=trupci&ics_text=&national_committee_text=&classification_text=&directive_text=&descriptor=&from_date=&to_date=&Submit=Tra%C5%BEi;

http://www.pelletshome.com/pellets-din-51731

http://www.srbijasume.rs/pdf/cenovnik2012.pdf

http://www.woodybiomass.org/organization/fao-project/

- 26 -