profesionalne vrednosne orijentacije

8/17/2019 profesionalne vrednosne orijentacije

1/12

Katarina DUNJIC MANDIC dr Dragana BJEKlC

Tatjana JACIMO

V

i dr Zeljko P PI

c k

istraiivanja

Naucni rad

PEDAGOGIJA

LX 4 2005.

U K 371.212.3

PROFESION LNE VREDNOSNE

ORIJENT lJE I PREFEREN lJE

M TUR N T

Rezime: Sloienost profesionalnog razvoja uslovljena je i indtvidualnim karak-

teristikama i socijalnim determinantama. Vrednosne orijentacije znacajno oblikuju pro-

fesionalni razvoj

i

profesionalna ocekivanja. Ovim istraiivanjem ispitivane su profesio-

nalne vrednosne orijentacije ocekivanja od posla adolescenata na kraju cetvnog raz-

reda srednje skole. Uzorak obuhvata 286

maturanata gimnazije i srednjih strucnih s -

o Rezultati pokazuju da su maturanti na kraju srednjeg obrazovanja slicnih profesio-

nalnik vrednosnih orijentacija i slicnih preferencija mesta rada. Izdvojene su pojedine

razlike u profesionalnim vrednosnim orijentacijama koje suformativne za odredene pro-

jesije.

Kljucne reci: adolescenti, izbor zanimanja; profesionalne vrednosne orijentaci-

je,

profesionalne preferencije, profesionalni razvoj.

inioci profesionalnog razvoja

Kako je adolescentni uzrast period burnog psihofizickog rasta i sazreva-

nja tako je to i period burnog profesionalnog razvoja. Buduci da je profesionalni

razvoj slozen

i

dugotrajan celozivotni proces to su promene u toku adolescenci

PEDAGOGIJA 4/05

525


2/12

je

kada vecina osoba donosi svoju prvu profesionalnu odluku izbor zanimanja

za koje ce se skolovati, pa

prvo zaposljavanje , samo

jedan

ali

veoma

vazan

segment ovog

procesajer

oblikuju buduce profesionalno delovanje.

Profesionalna zrelost se ne postize u fazi izbora zanimanja, iako u tom

periodu prividno dostize vrhunac. U toku profesionalnog razvoja aktiviraju se

razvojne krize u periodima donosenja profesionalne odluke

modifikuju do tada

donete odluke. Krize u profesionalnom razvoju odigravaju se periodicno i pred

stavljaju trenutke

kadaje

potrebno usvojiti

razvijati

nova

profesionalna ponasa

nja

donositi odgovarajuce profesionalne odluke. Potencijalne profesionalne

razvojne krize desavaju se Andrilovic i Cudina, 1988; 178 : pri prelasku iz

osnovne u srednju skolu; zavrsavanjem srednje skole kada se osobe zaposljavaju

iii dalje obrazuju; zaposljavanjem u prvom zanimanju; zapocinjanjem dodatnog

obrazovanja; prosirenjem ili specijalizacijom u starom iii potpuno novom zani

manju; preispitivanjem sopstvenih profesionalnih kompetencija i postignuca u

srednjem dobu; odlaskom u penziju.

Dzon Holand,

jedan

od teoreticara profesionalnog razvoja, posebno

obraca paznju na profesionalni izbor i donosenje profesionalne odluke.

Njegova

teorija zasnovana je na pretpostavci da se osobe koje pripadaju razlicitim profe

sionalnim grupama medusobno razlikuju po odredenim karakteristikama licnosti,

odnosno da pripadnici

jedne

profesionalne grupe imaju slicna svojstva i slicne

karakteristicne reakcije u slicnim situacijama. Kao rezultat takve slicnosti, ove

osobe kreiraju »karakteristicno interpersonalno okruzenje«. Zadovoljstvo

jedne

osobe profesijom odrazava podudarnost izmedu njenog personalnog stila i zahte

vanog sklopa interakcija sa profesionalnim, prvenstveno karakteristicnim inter

personalnim okruzenjem.

Na

osnovu empirijskih istrazivanja

olandje

razvio ti

pologiju licnosti u profesionalnom kontekstu. Izdvojio je sest osnovnih tipova:

realisticki, istrazivacki, umetnicki, socijalni, preduzetnicki i konvencionalni tip.

Za valjano profesionalno delovanje veoma je varna kompatibilnost per

sonalnog stila i licnih osobina, s

jedne

strane, i profesionalnog okruzenja i zahte

va posla, s druge strane. Zadovoljstvo poslom zavisi i od medusobne kompatibil

nosti vrste posla i polozaja koji pojedinac ima na svom radnom mestu sa rad

nim vrednostima.

Osnovi faktori koji deluju na donosenje profesionalne odluke

izbor za

nimanja pojedincajesu: privlacnost aktivnosti; ocekivanja od vlastitih sposobno

sti; verovatnost uspeha;

adolescentnom periodu posebno i stavovi i misljenja

roditelja i/ili vrsnjaka i drugih relevantnih pripadajucih grupa Pee, prema: An

drilovic i Cudina, 1988; 179 . Sve ove komponente koje formativno deluju na

donosenje profesionalne odluke oblikuju se u socijalnim procesima i razlicitim

socijalnim grupama: privlaenost posla odreduju mediji, efekti odredenog rada,

nivo zarade, socijalna moe itd. Ocekivanja .od vlastitih sposobnosti formiraju se

u odnosu na porodicu, vrsnjacku grupu i skolu kao socijalno ogledalo koje odra-

526

PEDAGOGIJA,4/05.


3/12

zava ucenikove mogucnosti i realnim

i

nerealnim procenama mu pomaze da

oblikuje sliku

0

sebi; verovatnost uspeha procenjuje se na osnovu socijalnih mo-

gucnosti, zahteva u okruzeniu, ali i realnog sagledavanja sopstvenih mogucnosti;

stavovi socijalnih grupa, od najsire drustvene zajednice, do nuklearne porodice,

formiraju vrednosti, stavove, sliku

profesiji i sliku

sebi...).

rednosne determin nte profesion lnog r zvoj dolescen t

Vazne odrednice profesionalnog razvoja i planiranja karijere jesu: osobi-

ne licnosti, stavovi, vestine, postignuce, znanja, vrednosti i profesionalna intere-

sovanja.

Dvosmerni uticaj vrednosti i posla prepoznaje se u tome sto se osoba

opredeljuje za profesiju na osnovu vrednosti koje predstavljaju filter za selekciju

zanimanja, ali i profesija moze dodatno afirmisati pojedine vrednosti i dovoditi

do usvajanja novih. Stepen integracije zanimanja, vrednosti profesije, licnosti

pojedinca i personalnih vrednosti, odreduje i stepen zadovoljstva poslom koji se

obavlja. Vrednosti kao opstije kategorije operacionalizuju se i prepoznaju kao

vrednosne orijentacije. Profesionalne radne) vrednosne orijentacije jesu smerni-

ce, uverenja i ciljevi koji regulisu profesionalni razvoj, donosenje profesionalnih

odluka i profesionalno delovanje pojedinca. Kao i sve ostale vrednosne kategori-

je, formiraju se u socijalnom miljeu i znacajno su odredene socijalnim zbivanji-

rna na svim nivoima od mikronivoa porodice i primarnih grupa, do globalnog

nivoa drustvenih zajednica).

Martina Beker Becker, 2002) navodi rezultate istrazivanja stavova, in-

teresovanja i vrednosti adolescenata realizovanog u evropskom okruzenju na po-

cetku 21. veka Selova studija). Ispitivane su vrednosne orijentacije mladih na

uzorku od 2500 adolescenata uzrasta od 12 do 25 godina. Prema ovom istraziva-

nju detaljnije u Dodatku 1), samo trecina adolescenata voli da ide u skolu, a sa-

mo trecina zainteresovana je za neposredan posao. Adolescenti nisu jedinstvena

populacija kada

u pitanju dominantni vrednosni sistem i vrednosni spektar po-

nasanja: oko 25 adolescenata su pragmaticni idealisti, oko 24 su potpuni ma-

terijalisti, oko 25 su oprezno nenametljivi, a 26 su samopouzdani delatnici.

Prema istrazivanju vrednosnih orijentacija i preferencije zivotnih stilova

adolescenata u nasoj zemlji krajem dvadesetog veka Mladenovic i Knebl,

2000), utvrdeno je da nije doslo do bitnih promena u vrednosnom odredenju

mladih niti u preferiranju pojedinih stilova zivota u odnosu na 1994. godinu; da-

Iju tendenciju kolebanja pokazuje jedino religioznost. Sram 2003), analizirajuci

vrednosne orijentacije srednjoskolaca zavrsnog razreda i njihove osobine licno-

sti, izdvojio je sledece latentne vrednosne orijentacije maturanata: materijalizam,

adiktivnost i hiperseksualizam, altruizam, religioznost, intelektualno postignuce,

potrebu za zivotnim idealima i okultizam.

PEDAGOGIJA,4/05.

527


4/12

Profesionalne orijentacije i preferencije odrazavaju samu licnost

r

su

profesionalno delovanje i odnos prema profesionalnim aktivnostima odredeni

karakteristikama licnosti i stilom Athoanasou,

2001 .

Predidzer Prediger,

1982

je u Holandovim tipovima prepoznao dye dimenzije koje usmeravaju poslovno

delovanje: usmerenost na ljude naspram usmerenosti na stvari i usmerenost na

ideje naspram usmerenosti na podatke.

Profesionalne preferencije adolescenata znacajno zavise od sociopolitic-

kog i ekonomskog konteksta Vondracek et al.,

1999 .

U odnosu na rad i anga-

zovanje, prepoznatljiva su cetiri dominantna tipa funkcionisanja adolescenata

Becker, 2002 : Pragmaticni idealisti: teze socijalnoj aktivnosti, toleranciji,

kreativnosti, postovanju reda i zakona, sigurnosti, spremnosti na naporan rad,

cesce su zadovoljni poslom; 2. Robusni materijalisti: dominira hedonizam i po-

nasanja suprotna pragmaticnom idealisti, najcesce su nezadovoljni poslom ili po-

tencijalima posla; 3. Oprezno nenametljivi: neupadljivi, u vecini sfera zivota

obicno ne mogu da se izjasne sta tacno zele, pasivni, manje socijalno integrisani,

manje zadovoljni poslom; 4. Samopouzdani delatnici: vazna im je socijalna ak-

tivnost, ali uz visok standard zivljenja; mada naglasavaju toleranciju, vazno im

je individualno postignuce; integrisu u svom ponasanju naporan rad, kreativnost

i ambiciju.

Prema ispitivanju vrednosnih oeekivanja prema profesiji koja su krajem

dvadesetog veka imali adolescenti/maturanti u nasoj zemlji Havelka,

1994 ,

utvrdeno je da su veoma znacajna sledeca ocekivanja od profesije: licno usavrsa-

vanje, saradnja, sigurnost zaposlenja i samostalnost u radu, dakle, dominiraju

proindividualna ocekivanja, na racun prosocijalnih.

Metodoloski okvir istrazivanja

redmet ovog istrazivanja jesu profesionalne vrednosne orijentacije,

preferencije mesta rada i diferenciranje vrednosnih ocekivanja od posla matura-

nata srednjih skola koji se obrazuju za razlicita zanimanja.

Problemski okvir istrazivanja zasnovan je na visegodisnjem iskustvu u

radu sa adolescentima i pracenju menjanja njihovog vrednosnog sistema uslo-

vljenog i razvojnim i socijalnim faktorima, kao i na zapazanju pojedinih svojsta-

va koja se u toku skolovanja pojacavaju kod ucenika u pojedinim odeljenjima.

Da li i kako obrazovni proces i skolovanje za odredenu profesiju ili podrucje ra-

da oblikuje vrednosnekarakteristike licnosti?

ilj istrafivanja je da se uspostavi okvir za profesionalni vrednosni pro-

fil maturanata razlicitih zanimanja.

528

PEDAGOGIJA,4/05.


5/12

Varijable

u istraiivanju nezavisne

varijable

vrsta srednje skole gim

nazija i srednja strucna skola), podrucje rada, zanimanje, ocekivani skolski

uspeh; zavisne varijable profesionalne vrednosne orijentacije, preferencije me

sta rada.

Profesionalne

ilili radne vrednosne

orijentacije

jesu

smemice, uvere

nja i ciljevi koji regulisu profesionalni razvoj, donosenje profesionalnih odluka i

profesionalno delovanje pojedinca. Ispitivane su individualno usmerene vredno

sne orijentacije i socijalno usmerene vrednosne orijentacije.

Proindividualne profesionalne vrednosne orijentacije podrazumevaju

okrenutost sopstvenoj dobrobiti gde interakcija sa drugima nije u njihovom sre

distu: sigurnost licna sigumost, sigumo zaposlenje kojim ce sebi obezbediti

normalan i pristojan zivot); velika zarada materijalna korist, mogucnost velike

zarade i sticanja velikog materijalnog bogatstva);

prijatnost

icna ugodnost, ba

viti se prijatnim poslovima u kojima nema velikih napora, odgovomosti i opa

snosti); samostalnost licna samostalnost, samostalnost u radu, samostalno do

nosenje odluka, nezavisnost od rada i odluka drugih); usavrsavanje icno usa

vrsavanje kroz posao, razvijanje sposobnosti, sticanje znanja).

Prosocijalne profesionalne vrednosne orijentacije podrazumevaju inten

zivnu, ne)posrednu interakciju sa drugim osobama;

uticajnost

ocijalna moe,

donositi vazne odluke, biti uticajna i vazna licnost); popularnost ocijalni sta

tus, pojavljivati se u javnosti, u novinama, na TV, biti intervjuisan, poznat i po

pularan);

saradnja

rad sa ljudima koji postuju jedni druge, slozan zajednicki

rad i saradnja); korisnost biti koristan - stvarati ono sto je korisno ljudima, pro

izvoditi konkretne stvari koje su ljudima potrebne, koje mogu da koriste); poma-

ganje

altruizam - pomaganje ljudima u nevolji, ciniti dobro i po cenu velikih

samoodricanja i napora); saznanje strazivati, otkrivati nova saznanja, biti u

sredistu inovatorstva i pronalazastva);

pravednost

prometejstvo, stvaranje bo

ljeg drustva, iskorenjivanje zaostalosti, bede i zla, boriti se za pravedne ciljeve i

kada nisu lako ostvarivi).

Preferencije posla su preferencije radnih zadataka i radnog mesta koje

osoba zeli da

izvrsava,

zorakobuhvata 286 maturanata srednjih skola u Cacku, a proporcija

maturanata gimnazije i maturanata srednjih struenih skola odgovara odnosu uce

nika ovih skola u Srbiji. Srednjim obrazovanjem u Srbiji u skolskoj 2003/2004.

godini bilo je obuhvaceno 371.334 adolescenta, od toga su 19 ucenici gimna

zija 70.357), a 81 su ucenici srednjih strucnih skola 85.457 ucenika treceg

stepena i 215.520 ucenika u odeljenjima cetvrtog stepena).

Ispitivanjem su obuhvaceni ucenici cetvrtog razreda iz sedam podrucja

rada 229) i dva smera gimnazijskog obrazovanja 57). Obuhvaceni su ucenici

PEDAGOGIJA,4/05.

529


6/12

sledecih obrazovnih profila i zanimanja: ekonomski tehnicari oznaka Ekon ,

masinski tehnicari za kompjutersko konstruisanje MaS , saobracajni tehnicari

Saobr , gimnazijalci

prirodno-matematickog

smera GimPM i

drustveno-jezic

kog smera GimDJ , elektrotehnicari za automatizaciju i elektroenergetiku

Elektro , gradevinski tehnicari Grad , graficki tehnicari Graf , medicinske se

stre-tehnicari i farmaceutski tehnicari Med .

Sprovedeno je

eksplorativno

istrazivanjeprofesionalnih vrednosnih ori

jentacija maturanata. Primenjena

je

Skala profesionalnih vrednosnih orijen

taeija

Institut za psihologiju u Beogradu , koja se sastoji iz dye petostepene

supskale skala profesionalnih vrednosnih orijentacija i skala preferencije mesta

rada .

Ispitivanje

je

realizovano u maju 2004. godine u srednjim skolarna u

Cacku u sklopu obimnijeg istrazivanja pri izradi Strategije razvoja opstlne Ca

cak,

koje je obuhvatilo

sve

maturante u

cacanskim

srednjim

skolama ,

Rezultati istrazivanja i diskusija

Kakve su profesionalne vrednosne orijentacije PVO maturanata sred-

njih skola?

Maturanti smatraju da je najvaznije da im buduca profesija omoguci da se

usavrsavaju M=4,55, orijentacija br. 8 i da saraduju M=4,46, orijentacija

br 7

Zatim im

je varna

ocekivana sarnostalnost u profesionalnom delovanju

4,07, orijentacija br. 6 ; slede prometejska orijentacija

daunapreduju drus

tvenu zajednicu 3,90, orijentacija br. 12 , mogucnost i potreba da se pomaze

drugima kroz profesionalno delovanje 3,74, orijentacija br. 10 , mogucnost

ostvarivanja velike zarade 3,69, orijentacija br. 2 , prijatnost u realizaciji

profesionalnih zadataka 3,63, orijentacija br. 3 ; korisnost 3,45, orijentacija

br. 9 , inovatorstvo 3,29, orijentacija br. 11 , uticajnost 3,03, orijentacija

br 4

Najmanju vrednost za maturante ima popularnost koja bi mogla da se stekne

u okviru profesije 1,93, orijentacija br. 5 .

Vrednosne orijentacije i ocekivanja od posla maturanata koji zavrsavaju

razlicite srednje skole i kvalifikuju se za delovanje u razlicitim podruejima rada

uglavnom se ne razlikuju. Utvrdene su sarno pojedinacne razlike izmedu odrede

nih profila.

530

PEDAGOGIJA,4/05.


7/12

Tabela br 1: rofesionalne vrednosne orijentacije maturanata razlicitog

profesionalnog profila

Podrucja rada i obrazovanja

Ekon Mas

880br

GUn

GUn

Glad

Elektro

Graf

Med F odnos

PM

OJ

4,54 4,37

4,59 4,44 4,76 4,24 4,47 46 8

4,74 1,613

3,51

3,50

3,74

3,56

3,48 3,59 4,26

3,87

3,66

1,940

3,74 3,75 3,41 3,34 3,72 2,88 3,68

3,77 3,89

2 057

3,05

2,75 3,22

2,84

3,12 2,47 3,26

3,32 2,94 1,211

1,91 1,69 2,00 1,66

1,60 2,18 22 4 2,06 1,98

1,082

I

3,93 3,94

4,11

3,81

4,32 3,88 4,26

4,39

4,00

1,322

4,32 4,06 4,67 4,53 4,64 4,35 4,24

4,52 46 6 1,920

:

4,37

4,56

4,67 4,47 4,80 4,18

4,50

4,58 4,79 2 304

3,00 4,00 3,63 3,22 3,64

3,47

3,38

3,48 3,77 2,330-

I

3,37 4,00 3,96 3,47 4,04 3,53 3,53

3,68 4,30

4 084

3,28

3.50 3,11

3,72 3,60

3,06

3,38

2,87 3,17 1,346

3,74 4,19

3.96

3,53

4,12 3,94 3,85 3,81 4,19

1,418

1

sigurnost, 2. velika zarada, 3. prijatnost, 4. vaznost, 5. popularnost, 6.

p


8/12

abela br 2: Vainest profesionalnih vrednosnih orijentacija maturanata

Ocekivanje od budu- l mesto 2. mesto 3. mesto

Sva

tri

izbora

ceg posla

Br. uC. Br.

U

Br.

U

I

siaumost

176 62,2

12

43

14

5,0 202 23,88

2 velika zarada

23 81 39

138

7

25

69

816

3 nriiatnost 6 21 25 89 23

8,2

54

6,38

4 vaZnost uticainost 9 3,2 6 2,1 4 1,4

19 2,25

5 ponularnost

2 ,7 8 2,8 4

1,4

14

1,65

6 samostalnost

23 81 32

113

23 8,2

78

9,22

7 usavrsavanie

18 6,4 75

26 6

33 11,7 126 14,99

8 saradnia

13 4,6 50

17,7 65

23,1

128 15,00

9 korisnost

0 0 2

,7

15

5,3 17 2,01

10 nomoc druaima 4 1,4 18 64 24

8,5

46

5,44

11 inovativnost

4 1,4

8

2,8

25 8,9 37 4,37

12 unanredenie dr.

5 1,8 7 2,5 44

15,7 56 6,62

283 100 282 100 281 100 846

100

referencije mest zaposlenja m tur n t

Procenjujuci mogucnosti da se zaposle u razlicitim preduzecima i insti

tucijama, vecina maturanata smatra najpozeljnijom mogucnoscu privremeni od

lazak u inostranstvo na petostepenoj skali procene pozeljnost ovakvog vida za

posljavanja procenjena je sa 4,03), Potom su zainteresovani da rade u firmama

koje su u razlicitim oblicima privatno vlasnistvo: da se zaposle osnivajuci sop

stveno privatno preduzece 3,86), u velikoj privatnoj firmi 3,69) i osnivajuci za

jednicko privatno preduzece 3,59). Njihov odnos neodreden je prema sledecim

mogucnostima zaposljavanja: da se zaposle u preduzecu jiji

je

vlasnik porodica

3,19), da trajno odu da rade u inostranstvo na petostepenoj skali 3,05), da se

zaposle u drzavnoj ustanovi 2,98) i drzavnom preduzecu 2,56), Najrede biraju

kao moguce mesto svog buduceg zaposlenja manju privatnu firmu 1,79), Pore

deci ocekivanja 0 mogucem mestu zaposlenja maturanata razlicitih obrazovnih

podrucja tabela br. 3) utvrdeno je da postoji razlika u proceni pozeljnosti da se

zaposle u drzavnom preduzecu

1),

u drzavnoj ustanovi 2) i u manjoj privatnoj

firmi 4).

532

2,91 3,00 3,26 2,75 3,48 2,76 3,35 2,65 3,26

1. drzavno preduzece, 2.

drz

ustanova; 3. velika privatna firma; 4. manja

priv. firma; 5. porodicna firma; 6. zajednicko preduzece; 7. sopstveno priv.

red; 8, rivremeni odlazak u inostranstvo; 9. traini odlazak u in.

PEDAGOGIJA,4/05.

p O OI


9/12

Rad u drzavnom preduzecu najprivlacniji je za ucenike saobracajne

masinske stroke, dok je rad u drzavnoj ustanovi najprivlacniji za ucenike medi

cinske, ali i masinske i saobracajne stroke. Mada su svi maturanti najmanje zain

teresovani za rad u manjoj privatnoj firmi, postoje razlike

u zainteresovanosti

za ovu mogucnost: za ucenike masinske stroke rad u manjoj privatnoj firmi ipak

je nesto privlacniji nego ostalim maturantima, a ucenicima saobracajne stroke

manje je privlacan nego ostalima.

referencij z nim nj

Preferencija pozeljnost/nepozeljnost odredenih zanimanja uslovljena je

svim vee navedenim faktorima profesionalnog razvoja, a znacajno je i prethodno

iskustvo u odredenoj profesiji. Maturanti srednjih strucnih skola su u prednosti

jer

na osnovu svoj skolskog i prakticnog iskustva poznaju odredene profesije na

operativnom nivou i vee vladaju odredenim profesionalnim vestinama, sto nije

slucaj sa ucenicima opsteobrazovne skole kakva je gimnazija. I maturanti sred

njih strucnih skola i maturanti gimnazije mogu formirati svoj odnos prema poje

dinim zanimanjima i na osnovu modela koje imaju u svom okruzenju. Opseg

preferiranih zanimanja veoma je sirok, ali su izdvojena sarno zanimanja koja je u

jednom od tri moguca izbora navelo vise od deset maturanata 286 ucenika je

moglo da izvrsi po tri izbora, dakle ukupno 858 izbora .

Tabela br 4: Preferencija zanimanja maturanata na kraju skolske

2003 2004 godine

oldjna

zanimanja

epohljna zanimanja

lekar

39

lekar

68

menadzer

33

ekonomista 61

konomist

31

profesor S8

pravnik

27

pravnik 44

insnektorUP. kriminalistika 23

policaiac 31

turisticki vedic

22

trgovae 20

nrofesor 22

cist.ciea

20

informaticar/nrozramer

22

fizikalae fizicki radnik

J3

dizainer

22 masinski inzenjer

arhitekta

20

elektrotehnicar 17

inzenier zrafike IS

novin r

14

medicinska sestra/tehnicar 14

psiholog

13

DIF -

prof

fizickog vaspita-

nja

Na kraju srednjeg obrazovanja maturanti iz razlicitih skola koji su se

skolovali u razlicitim obrazovnim podrucjima i podrucjima rada, najpozeljnijim

smatraju zanimanje lekar 39 ucenika to smatra zanimanjem koje bi izabrali pri

ponovnom izboru , zatim da bi zeleli da budu menadzeri, ekonomisti itd,Na kra-

PEDAGOGIJA,4/05. 533


10/12

ju srednjeg obrazovanja maturanti smatraju nepozeljnim ili manje pozeljnim od

ostalih zanimanje lekara a slede ekonomista profesor itd. Dakle postoji ambi-

valentan i cesto suprotan odnos srednjoskolaca prema pojedinim zanimanjima:

zanimanje lekar na vrhu je liste pozeljnih ali i nepozeljnih zanimanja a izrazena

podvojenost je

za zanimanja ekonomista pravnik

profesor.

rofesion lne orijent cije m tur n t

razlicltog

skolskog uspeh

Izmedu maturanata razlicite skolske uspesnosti utvrdena je razlika samo

u ocekivanjima vezanim za sopstveno profesionalno usavrsavanje u okviru svoje

profesije. Dok odlicni vrlo dobri i dobri ucenici na slican nacin ocekuju da se u

svom poslu usavrsavaju dotle je dovoljnim ucenicima daleko manje vazno da se

usavrsavaju na radnom mestu u svom poslu. Ostale vrednosne preferencije slicne

su kod maturanata razlicite skolske uspesnosti.

Maturanti razlicite skolske uspesnosti na slican nacin ocenjuju pozelj-

nost razlicitih mesta zaposlenja po zavrsenom skolovanju.

kljue k pedagoske implik cije

Prema razvojnim teorijama izbora zanimanja adolescente usmeravaju i

na njih uticu pri opredeljenju za buduce zanimanje: roditelji nastavnici drustve-

ne okolnosti aktuelna interesovanja samih ucenika sklad izmedu licnih vredno-

sti

zahteva odabranog zanimanja vrsnjaci...

Profesionalne vrednosne orijentacije i preferencije maturanata izrazenije

su obojene opstim odlikama dimenzijama funkcionisanja adolescenata nego

pretprofesionalnom pripremom: usmerenost ka saradnji proistice iz dominantne

potrebe adolescenata za grupnim pripadanjem

u

stalnomje rivaliziranju sa po-

trebom za profesionalnom i licnom samostalnoscu; teznja ka usavrsavanju je od-

lika mladalacke radoznalosti prevazilazenja sopstvenih granica; prometejski ak-

tivizam oslanja se na ponekad mesijanske zelje adolescenata da menjaju svet

uverenju da mogu da ga ucine boljim. Dominantniji uticaj uzrasnih odlika omo-

gucava buducu fleksibilnost adolescenata u izboru fakulteta potencijalnih rad-

nih mesta a usmerava ih i ka daljem samoistrazivanju.

Buduci da je izrazenija slicnost profesionalnih vrednosnih orijentacija

profesionalnih preferencija izmedu maturanata koji su se u srednjim skolama

obrazovali za razlicita zanimanja i u razlicitim obrazovnim podruejima to se

moze tragati za razlozima zbog kojih pretprofesionalna profesionalna priprema

manje uticu na profesionalni vrednosni sistem nego generacijski trend i opsti

drustveno istorijski pa i politicki kontekst u kome se ispitivana generacija matu-

ranata razvijala. Buduci da su profesionalne vrednosne orijentacije koje matu-

rante diferenciraju uglavnom i bazicne vrednosti profesija za koje se skoluju po

534

PEDAGOGIJA 4/05.


11/12

jedine grupe srednjoskolaca, mozda je to dovoljan vrednosni okvir za oblikova

nje posebnih profesionalnih grupa?

Ali pitanje 0 formativnom uticaju obrazovnog sistema na izgradivanje

profesionalnih kompetencija i karakteristika pojedinca koje bi bile preduslov ve

ceg zadovoljstva profesijom ostaje i dalje otvoreno. Da li skolovanje za odrede

nu profesiju treba da omoguci modelovanje i brzu integraciju personalnih karak

teristika pojedinca sa zahtevima i vrednostima posla, kao i potrebnim sklopom

socijalnih interakcija?

Literatura:

1 Andrilovic, V., Cudina, M. (1988): Psihologija ucenja

i

nastave Zagreb: Skolska knjiga;

2. Athanasou, 1. (2000): The Dimensions

of

General Vocationallnterests: A Study

of

Australian

high school students, UTS Research Centre Vocational Education & Training, RCVET Wor

king Papers 1-12, preuzeto 28. 09. 2004. sa sajtahtt:P://www.oval.uts.edu.aulworking papers

2 WP/Ol12athanasou.pdf;

3. Becker, M. (2002): The Lifestyle and Value Orientation

of

German Youth Today, preuzeto

28. 09. 2004. g. sa sajta httJ?:llwww.erich-fromm.de/data/pdf/Becker, 20M., 202004.pdf;

4. Vondracek, F. W., Silbereisen, R.

K.,

Reitzle, M., Wiesner, M. (1999): Vocational Prefere

nces

of

Early Adolescents: Their Development in Social Context, Journal od Adolescent Res

earch, Vo1.l4, No.3, pp. 267-288;

5. Dunjic-Mandic, K. (2004): Profesionalne vrednosne orijentacije maturanataGimnazije 2002.

i 2004. godine i njihova ocekivanja od buduceg zanimanja,

Izvestaj za skolsku 2003/2004

godinu

Cacak

Gimnazija

str. 31-40;

6. Holland Themes: Descriptions, MSU - Michigen State University, httJ?:llwww.msu.edu;

7. Kuzmanovic, B. (1995): »Drustvene promene i promene vrednosnih orijentacija ucenika«,

Psiholoska istraiivanja br.7, Beograd: lnstitut za psihologiju, Filozofski fakultet, str. 17-47;

8. Mladenovic, U., Knebl, J. (2000): »Vrednosne orijentacije i preferencije zivotnih stilova ado

lescenata«, Psihologija Vol. 33, br.

3 4

str. 435-454;

9. Nwagwu, C. (1998): Academic and Vocational Preferences

of

Nigerian Secondary School

Students, a challenge to policy makers, Nigeria: University

of

Benin, Journal of Vocational

Education n Training Vol. 50,

No.1;

preuzeto 28. 09. 2004. preuzeto sa sajta

http://www.tri j11gle.co.uklpdf/validate.asp?j=vae&vol=50&issue=l&year=1998&article=Nw

agwu;

10. Prediger, D.J. (1982). Dimensions underlying Holland's hexagon: Missing link between inte

rests and occupations? Journal ofVocational Behavior Vol. 21, pp. 259-287;

11. Havelka, N. (1995): »Vrednosne orijentacije ucenika i njihova ocekivanja od buduceg zani

manja« Psiholoska istrazivanja

br. 7, Beograd: Institut za psihologiju, Filozofski fakultet,

tr.89 125;

12. Havelka, N. (1998): »Vrednosne orijentacije adolescenata: vrednosti i svest sebi«, Nastava

i vaspitanje br. 5;

13, Srarn, Z. (2003): »Vrednosne orijentacije i struktura licnosti - relacije na srednjoskolskom

uzorku zavrsnog razreda«, Pedagogija br. 3 4 2003, str. 91-114.

PEDAGOGIJA 4/05

535


12/12

VOCATIONAL

VALUE ORIENTATIONS AND

PREFERENCES

OF

HIGH SCHOOL

GRADUATES

Summary: Complexity vocational development is caused by the individual

characteristics and social determinants. Value orientations significantly shape the voca-

tional development and professional expectances. This research investigates the vocati-

onal value orientations work expectances the adolescents at the end the fourth

grade high school. The sample consists 286 fourth grade students grammar

school and secondary vocational schools. The results show that high school seniors at

the end the secondary education have the similar vocational value orientations and

they have the similar preferences work places. There are some differences the vo-

cational value orientations which are formative to certain professional groups.

Key

words: adolescent, occupation choice, vocational value orientation, voca-

tional preferences, vocational professional, occupational development.

npOcDECCLt10HAllbHbIE l..\EHHOCTHbIE

OPLt EHTLt POBKLt

BblnYCKHLt KOB

t

OnPEAEnEHLt E

nPELt MYLl \ECTBA PA6 ErO

MECTA

Pe31OMe:

YcnOJKHeHHOCTb npoepeccHOHBnbHOrO pa3BHTHR

o o y c n o s n e u e

HHIIHBHIlYBnbHblMH xapSKTepHCTHKSMH, S TSlOKe COLjHBnbHblMH epSKTOpSMH.

LjeH

HOCTHble OpHeHTHpOBKH

3HS IHTenbHO

epOPMYIOT npoepeccHOHBnbHOe pS3BHTHe H

npoepeccHoHsnbHble

OJKHIISHHR. B

HscToRlJjeM

HccnelioBsHHH

H3Y lSIOTCR

nptxpec

CHOHBnbHble LjeHHocTHble opHeHTHpoBKH nOl/PocTKOB OJKHIISHHR OT PS60Tbt B

KOHLje - ters eproro

« n e c c a

cpel lHei i u u co ns : 0 6p S3 eL j OXBSTblBseT 86BbtnycKHH

KOB rHMHS3HH H nTY. Pe3ynbTsTblo6HSPYJKHBSIOT

c x o q c r s o

npoepeccHOHBnbHblX

LjeHHocTHblX

opHeHTHpoBOK Ka K H

c x a q c r e o

onpelieneHHR

npeHMylJjecTBa p a 6 o l e

MeCTS. BbllfBHHyrbl

HeKoTopble

pa3HHLjbl B npoepeccHOHBnbHblX LjeHHocTHblX

opHeHTHpOBK8X,

xoropue

RBnRIOTCR epOpMHpylOlJjHMH.

KnlO IeBble cnOBS: n a q p o o r xn ,

Bbl60p

npoepeccHH, npoepeccHoHsnbHble

LjeHHocTHble opHeHTHpoBKH, o n p e lie n e HHe n p eH M yl J je c TB s , n po e pe cc H OH Bn bH Oe

pS3BHTHe.

6

PEDAGOGIJA 4/05.

Documents

profesionalne vrednosne orijentacije