UNIVERZITET UNION
UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA U BEOGRADU
Fakultet za Preduzetniki biznis
Predmet: Menadment malog biznisa
Seminarski rad
Tema rada: Mala i srednja preduzea u Srbiji
Mentor: Student:
Doc. dr Neboja Zaki Katarina Ivanovi 40/2009
Novembar, 2011.
Sadraj:
21. Uvod
2. Mala i srednja preduzea u Republici Srbiji i svetu3
3. Mala privreda kao budunost i vid smanjenja
nezaposlenosti6
4. Budunost u razvoju malih i srednjih preduzea7
5. Srategije razvoja malih i srednjih preduzea7
5.1. Definisanje razvojne strategije preduzea7
5.2. Strategija trine ekspanzije proizvod / usluge9
105.3. Pravci razvoja malih i srednjih preduzea u Republici
Srbiji
105.4. Ogranienja u razvoju malih i srednjih preduzea
116. Mere za razvoj malog biznisa
116.1. Mere za razvoj malih i srednjih preduzea u privredi
Srbije
126.2. Politika razvoja malih i srednjih preduzea u Evropskoj
uniji, kao budunost razvoja Srbiji
14Zakljuak
15Literatura
1. Uvod
Tranzicioni procesi ukazuju na razliite transformacije postojeih
karakternih osobina jednog sistema, odnosno perioda prelaska u
druge bazne karakteristike novog sistema.
Sistemsko-metodoloki pristup ukazuje da promene dovode do
znaajnih izmena kako u funkcionisanju tako i u upravljanju jednim
makro i mikro sistemom.
Globalno posmatrano, svakako da treba staviti akcenat na to da
je osnovno polazite za promenu stanja orijentacija na razvoj,
odnosno, traenje izlaza iz postojee krize i nastavljanje
transformacije (vlasnike, organizacione i upravljake) kao i
privredni oporavak i budui razvoj.
Otpoinjanjem procesa tranzicije 1990. godine taj pad biva
smanjen posle tri do etiri godine i dovodi do oporavka koji se
uvruje i koji se udaljava od donje take.
Dva kljuna oslonca oporavka su:
1. realokacija grana podrazumeva smanjivanje uea dravnog
industrijskog sektora odnosno trgovinsku liberalizaciju
2. restruktuiranje preduzea podrazumeva rast produktivnosti a ne
smanjivanje nezaposlenosti, jer je uporina taka promena otputanje
radnika, to mehaniki poveava produktivnost.
Svakako, da ova dva kljuna oslonca razvoja privrede u
tranziciono privatizacionoj sferi ukazuju da politika tranzicionog
procesa treba da se sprovodi u odgovarajuem ritmu kako bi
efikasnost sprovoenja tj. svojinska transformacija bila na najveoj
vrednosnoj skali uspeha. Samo definisanje realokacije grane ukazuje
na smanjivanje veliine industrijskog kapitala i poveanje uea
privatnog kapitala. Samim tim pojava i preovladavanje privatnog
kapitala u industrijskim granama dovodi do pojave a ujedno i do
poveanja broja malih i srednjih preduzea, tj. do pojave male
privrede.
Do nedavno je postojalo vrsto miljenje da je pojava malog
biznisa odnosno malih i srednjih preduzea ostatak prolosti. Meutim,
argumentacija razliitih pokazatelja ukazuje da je upravo mali
biznis, odnosno mala privreda a ne krupna industrija postala
najtemeljniji izvor privrednog rasta i poveanja broja radnih mesta,
to dovodi do smanjenja nezaposlenosti.
Moemo zakljuiti, da pojava malih i srednjih preduzea, dovodi do
vee konkurentske borbe meu akterima na trinoj areni, to za
posledicu ima povoljnost za potroaa (jer ne postoje monopoli u
velikom broju), kako sa cenovnog tako i sa kvalitativnog
aspekta.
Moemo konstatovati da razvoj malog biznisa ima konstantan rast,
npr. pre sto godina u SAD-u je bilo manje od 300 hiljada malih
firmi, a poetkom 1987 godine, njihov broj je dostigao 18,5
miliona.
Dati podatak ukazuje, da broj malih i srednjih preduzea, koja
konstituiu malu privredu, postiu enormni rast iz godine u godinu,
to je uzrokovano objektivnim faktorima nauno-tehnikog progresa,
socijalnim uzrocima, organizaciono-upravljakim faktorima,
ekonomskim faktorima i sl. Takoe, moemo konstatovati da se mali i
veliki biznis ne iskljuuju meusobno, ve naprotiv, dopunjuju se.
2. Mala i srednja preduzea u Republici Srbiji i svetu
Za privredno blagostanje jedne zemlje nisu dovoljna niti
presudna samo velika preduzea. U veini industrijskih grana, pa i u
privredi kao celini, nailazi se na kombinaciju veliina
preduzea.
Jo uvek aktuelni tranzicioni tokovi tokovi privatizacije dovode
do punog jeka ovog vida organizovanja preduzetnikih aktivnosti, tj.
pojave malih i srednjih preduzea.
Zapravo, od kraja dvadesetog veka u naoj zemlji su uinjeni prvi
koraci privredne reforme. Danas, kao svedoci tog reformatorskog
procesa moemo konstatovati da osnovu ini pojava velikog broja
privatnih preduzea. Od tada, do dananjeg dana broj malih i srednjih
preduzea je bar za pet puta vei. Kao to je ve u uvodnim
razmatranjima konstatovano, razvrstavanja na mala, srednja i velika
preduzea uinjeno je na osnovu globalnih standarda. Nema univerzalne
definicije malih preduzea, ona je najee opredeljena stepenom
razvijenosti nacionalne ekonomije i njenom strukturom.
Postoje razliiti pristupi i kriterijumi u razvrstavanju preduzea
ali, postoje oni koji su skoro naelno prihvaeni u veini zemalja.
Naime, re je o sledeim kriterijumima:
1. po broju zaposlenih,
2. po veliini ukupnog prihoda
3. po veliini ukupne imovine
4. po delatnosti koju obavljaju.
Prema naem Zakonu o raunovodstvu i reviziji od prethodna etiri
navedena kriterijuma moraju biti bar dva ispunjena kako bi preduzee
bilo klasifikovano u datu grupu.
Na osnovu datih kriterijuma u mala preduzea klasifikujemo
preduzee koje ispunjava:
1. da je prosean broj zaposlenih na osnovu asova rada najmanje
50
2. da je godinji prihod manji od 8 hiljada prosenih mesenih
bruto zarada zaposlenih u Srbiji
3. da je prosena vrednost imovine manja od 6 hiljada prosenih
bruto zarada zaposlenih u Srbiji.
Takoe, primenom navedena etiri kriterijuma za razvrstavanje u
srednja preduzea spadaju:
1. ona preduzea gde je prosean broj zaposlenih na osnovu asova
rada od 50 do 250
2. da je godinji prihod od 8 hiljada do 40 hiljada prosenih
bruto zarada zaposlenih u Srbiji
3. da je prosena vrednost imovine od 6 hiljada do 30 hiljada
prosenih mesenih bruto zarada zaposlenih u Srbiji.
U velika preduzea spadaju sva ona preduzea koja nisu razvrstana
po prethodnim kriterijumima ili koja ispunjavaju bar dva suprotna
uslova od navedenih kriterijuma za razvrstavanje.
Treba istai i to, da ukoliko posmatramo svetske razmere moemo
zakljuiti da veliki broj zemalja primenjuje i druge kriterijume za
razvrstavanje. Takoe, u nekim zemljama mala i srednja preduzea
klasifikovana su u istom rangu, to znai da izmeu njih ne postoje
razlike.
Sjedinjene Amerike drave svoju tipologiju za klasifikaciju
zasnivaju na pokazatelju broja zaposlenih i na osnovu toga u mala i
srednja preduzea rangiraju sva preduzea koja imaju do 500
zaposlenih.
Za razliku od prethodnih zemalja u Holandiji je vrena
klasifikacija na sledei nain:
u mala preduzea spadaju sva ona preduzea koja broje od 11 do 49
zaposlenih
u srednja preduzea spadaju preduzea koja imaju od 50 do 500
zaposlenih,
u velika preduzea se ubrajaju organizacije sa vie od 500
zaposlenih.
Pored ovih vidova organizovanja treba istai i to da preduzea do
10 zaposlenih su svrstana u zanatska preduzea radnje.
Napred navedene zemlje imaju klasifikaciju preduzea nezavisnu od
delatnosti kojom se preduzee bavi dok u nekim zemljama postoje
klasifikacione metode u zavisnosti od delatnosti.
U Japanu se klasifikacija malih i srednjih preduzea vri u
zavisnosti od delatnosti kojom se preduzea bave:
u industriji i rudarstvu: do 300 zaposlenih a kapital treba da
iznosi do 100 miliona jena
trgovina na veliko: 100 zaposlenih a kapital do 30 miliona
jena
trgovina na malo i usluge: do 50 zaposlenih a kapital do 10
miliona jena.
Broj malih i srednjih preduzea u Republici Srbiji u periodu
1999-2006, prema podacima Privredne komore Srbije:
godina
mala
srednja
velika
ukupno
broj
%
broj
%
broj
%
broj
%
1999
58.662
94,8
2.359
3,8
879
1,4
61.900
100
2000
59.106
94,3
2.616
4,2
973
1,5
62.695
100
2002
63.995
95,6
2.223
3,3
742
1,1
66.960
100
2003
65.547
95,8
2.181
3,2
663
1,0
68.391
100
2004
66.989
96,9
1.515
2,2
605
0,9
69.109
100
2005
68.309
95,8
2.292
3,2
702
1,0
71.303
100
2006
73.382
96,0
2.347
3,1
665
0,9
76.394
100
Tabela br. 1 Broj i struktura preduzea po veliini
Broj malih i srednjih preduzea prema broju zaposlenih u 2006.
godini (podaci Privredne komore Srbije):
svojina
Do 10 zap.
10-30 zap.
30-150 zap.
preko 150
ukupno
drutvena
443
178
235
64
920
privatna
44.769
5.738
1.802
132
52.441
zadruna
1.197
210
87
2
1496
meovita
507
71
53
8
639
dravna
642
552
1.003
291
2.488
nerasporeeno
772
360
382
109
1.623
Tabela br. 2 Broj i struktura preduzea prema broju
zaposlenih
Broj zaposlenih prema veliini preduzea u 2006. godini prema
podacima Privredne komore Srbije:
mala
srednja
velika
ukupno
drutvena svojina
14.697
22.490
17.632
54.819
privatna svojina
278.264
71.879
57.694
407.837
zadruna svojina
9.122
3.455
-
12.577
meovita svojina
4.535
3.306
4.667
12.508
dravna svojina
45.008
106.234
248.108
399.350
nerasporeeno
27.202
41.015
135.212
203.429
ukupno
366.516
256.890
514.406
1.137.812
Tabela br.3 Broj zaposlenih prema veliini i strukturi
preduzea
Iz datih tabelarnih prikaza moe se zakljuiti da pojava malih i
srednjih preduzea ima tendenciju porasta i da zajedno ine oko 99%
od ukupnog broja preduzea. Ovaj podatak govori vie nego bilo koji
drugi pokazatelj o ekspanziji privatnog preduzetnitva u Srbiji.
Podaci iz izvetaja Privredne komore Srbije, iskazuju da je broj
malih i srednjih preduzea u 2006. godini iznosio 75.729 preduzea,
tako da u Srbiji kao i u zemljama sa bogatom tradicijom razvoja
preduzetniva ine 99,1% od entiteta privrede.
Ukoliko posmatramo mala i srednja preduzea po privrednim
aktivnostima oblastima moemo zakljuiti da je oko polovine ovog vida
organizovanja u oblasti trgovine, zatim veliki deo uea u
finansijama i raunovodstvu i u nekim drugim uslunim delatnostima.
Najmanji broj privatnog kapitala se nalazi u oblastima industrije,
rudarstva, metalurgije i slino.
3. Mala privreda kao budunost i vid smanjenja nezaposlenosti
Problem nezaposlenosti esto je u metaforikom smislu iskazan kao
rak rana svake privrede.Postoje razni naini za smanjivanje
nezaposlenosti. Najvitalniji nain je pokretanje
privredne-proizvodne aktivnosti, koja ispoljava deficitarnost radne
snage, pojavom i stvaranjem novih poslova na osnovu privrednog
rasta, stalnih inovacija, i poveanjem konkurentnosti na svetskom
tritu. Ovaj aspekt ostvaruju kako male tako i velike
firme-kompanije.
Na osnovu iskustava razvijenih zemalja, moemo oceniti budunost
zemalja u razvoju, meu njima i nae zemlje Srbije. U mnogim
razvijenim zemljama pokazalo se da je mala privreda pokretaka snaga
privrednog rasta, jer je osnovna karakterna osobina male privrede
njena fleksibilnost, odnosno sposobnost brzog prilagoavanja
razliitim privrednim situacijama. Dakle, budunost razvoja male
privrede u Srbiji tek predstoji, a mi emo svedoiti o efektima
njenog razvoja.
Sektor usluga, gde dominiraju mala i srednja preduzea, bio je
poslednjih godina, glavni izvor posla, a i dalje predstavlja
znaajan izvor za zapoljavanje.
Naroito je znaajna pojava i razvijenost malih i srednjih preuzea
u slabo razvijenim regionima i seoskim oblastima gde predstavljaju
okosnicu lokalne privrede.
Posmatrajui svetske razmere pojave malih i srednjih preduzea,
moemo zakljuiti da je prisutno sve vee korienje ugovornog sistema
za povezivanje malih i velikih firmi, to predstavlja jedan od
vidova ekspanzije malih i srednjih preduzea.
U pravcu tog aspekta razvoja malog biznisa treba istai da drava
treba da subvencionie razvoj malih i srednjih preduzea i u drugim
delatnostima, gde je njihova pojava sada vrlo retka, a to su
delatnosti metalurgije, elektroindustrije dakle delatnosti koje
zahtevaju veu koliinu kapitala u odnosu na druge oblike
delatnosti.
U naim uslovima najvei broj preduzea (malih i srednjih)
pojavljuju se u onim oblastima gde se zahteva mala koliina
kapitala, a to su uglavnom tercijalne delatnosti (usluge).
Kao jedna od mera u pospeivanju razvoja malih i srednjih
preduzea u kapitalno intenzivnim delatnostima, jeste odobravanje
kredita pod povoljnijim uslovima, kao i podugovaraki vid saradnje
sa velikim preduzeima.U naoj zemlji, ovaj vid pospeivanja razvoja
malog biznisa se vrlo retko pojavljuje, to znai da ovaj vid
kooperacije, malih i velikih preduzea kod nas tek predstoji.
4. Budunost u razvoju malih i srednjih preduzea
Svakako, da se na osnovu prethodnih pokazatelja o razvoju malog
biznisa u Srbiji ne moe ostati ravnoduan ve se mora dati neka
prognostika ocena njihovog razvoja.
Matematiko statistike metode vrlo esto imaju znaajnu ulogu u
prognoziranju, kao jednoj od prvih faza u donoenju poslovnih
odluka. Prognostiki podatak nam vrlo esto daje smernice u pravcu
daljeg razvoja.
U cilju kasnijeg uspostavljanja adekvatnih osnova razvoja malog
biznisa treba oceniti oekivani broj malih i srednjih preduzea u
narednom periodu.Procenjuje se da e broj malih preduzea do 2010.
godine biti oko 250.000. Ovaj podatak govori nam da e 99,6% ukupne
strukture svih preduzea initi mala i srednja preduzea. Dakle, u
bliskoj budunosti prema ovoj prognozi za oekivati je vrlo jak
uticaj malog biznisa na ukupan privredni rast.
Iskustva zemalja koja su prola tranzicione procese ukazuju da
razvojem malog biznisa dolazi do ekspanzije razvoja finansijskog
trita i berze. Takoe, matematikim metodama se moe dokazati da su
povezanost izmeu malog biznisa i kreditne politike meusobno
uslovljene. U ovim razmerama ocene razvoja u budunosti, moemo
konstatovati da prognostika razvoja igra znaajnu ulogu iz razloga
to ona prua mogunost za uticanje na kretanje smernica u
budunosti.
5. Srategije razvoja malih i srednjih preduzea 5.1. Definisanje
razvojne strategije preduzea
Dugoroni cilj svakog privrednog subjekta je opstanak i razvoj na
datom tritu pa i u irim razmerama. Dati cilj se moe ostvariti samo
ukoliko se jasno formulie i sprovodi dati strategijski proces.
Strategijski proces se moe prikazati sledeim fazama, na datom
grafikom prikazu:
Slika br.1 Proces strategijskog sprovoenja
Svaka od pojedinih faza strategijskog planiranja ima nesebino
veliki znaaj u procesu strategijskog odluivanja i sve faze su
meusobno povezane. Prva faza odnosi se na strategijsku analizu.
Strategijska analiza omoguava sprovoenje baznih poslova, za
razvoj svakog preduzea, tako se u ovoj fazi definiu:
Vizije i misije preduzea,
Ciljevi i politike preduzea,
Analiza konkurencije,
Kljuni faktori uspeha i sl.
Formulisanje strategije na osnovu prezentovanih istraivanja iz
prve faze omoguava jasno definisanje koraka u postavljanju
strategijskih mera u ostvarivanju te strategije.
Izbor i implementacija strategije obuhvata prevoenje
strategijskih planova u akcione, tj taktike planove, koji
obuhvataju i kontrolu i monitoring (nadzor) u sprovoenju.
Prezentovani koraci, tj. fazni pristup u definisanju i
sprovoenju strategije omoguava, posebno malom preduzeu, da jasno
definie svoje ciljeve i da efikasno sprovode jednu od najznaajnijih
strategija, a to je konkurentska strategija.
Da bi malo preduzee prodrlo u svest potroaa neophodno je da se
usredsredi na jednu taktiku, koja prednost daje specijalizaciji u
odnosu na generalizaciju. Prezentovana taktika se u strategijskom
menadmentu definie kao BOTTOM-UP strategija.
Karakteristike ovog strategijskog pravca su:
Da je ona prvenstveno orijentisana prema potroau,
Koristi ukazane anse,
Trai nova trita i sl.
Dakle, prvenstveni vidovi ovog strategijskog aspekta su
orijentacija na jednu strategijsku taku, a ne fokusiranje na
celokupne aktivnosti, u okviru strategijskog procesa.
5.2. Strategija trine ekspanzije proizvod / usluge
Ova strategijska aktivnost je posebno znaajna za mala i srednja
preduzea, koja u okviru svog proizvodnog programa nemaju tako irok
dijapazon proizvoda ili usluga, te se njihova strategija mora
usmeriti na agresivniji pristup drugim tritima. U tom smislu se
odreuju dalje anse za rast.
Za dublju analizu moemo koristiti primer trodimenzionalne
matrice koja stavlja u odnos s jedne strane trite, a sa druge
strane proizvod / uslugu.
Postojei Modifikovani Novi
SHAPE \* MERGEFORMAT
Slika br. 5 Matrica ansi proizvod / usluga, trite
Samim poetkom razvojnih aktivnosti malih i srednjih preduzea,
svaki menader polazi od utvrivanja injeninog stanja sa ciljem kako
preduzee moe poveati svoje prihode na bazi postojeih trita.
Penetracija predstavlja fazu u kojoj omot, boja, dizajn, znak
ili moda neko drugo obeleje prodiru duboko u svest potroaa, to moe
privui znaajan broj novih kupaca.
Strategija geografske ekspanzije podrazumeva ponudu postojeih
proizvoda ili usluga potroaima sa istim potroakim navikama na novim
geografskim tritima.
Strategija razvoja novih trita orijentisana je ka ekspanziji
sadanjih proizvoda ili usluga na nova trita.
Strategija poboljanja za disperzovana trita i strategija novih
proizvoda,odnosi se na modifikaciju proizvoda gde se pomou
modifikacije proizvoda iri njihova namena i na taj nain se iri krug
njihovih korisnika. Ove strategije su potpuno trino orijentisane i
pretpostavljaju potpuno nova trita, to nosi i odreeni stepen
rizika.
Strategija inovacije postojeih proizvoda podrazumeva uvoenje
novog proizvoda i usluge, koja e biti usmerena na postojee
trite.
Za razliku od ove strategije, strategija geografske inovacije i
strategija totalne inovacije zasnivaju se na tome da se dodavanjem
novih proizvoda obuhvataju potpuno nova trita.
Na osnovu informacija koje menader dobije primenom ove matrice,
moe jasno definisati segmentirajue strategije koje vode ka poveanju
efikasnosti i proimanja konkurentske strategije.Sve to rezultira
osvajanjem novih trita, to direktno utie na razvoj jednog
preduzea.
5.3. Pravci razvoja malih i srednjih preduzea u Republici
Srbiji
Pravci razvoja malih i srednjih preduzea u Republici Srbiji u
budunosti mogu biti usmereni na dve privredne grane i to:
turizam
poljoprivreda
Turizam. Republika Srbija nema dovoljno razvijen turizam iako
raspolae sa znaajnim prirodnim bogatstvom.U sektoru turizma nije
dovoljno iskoriten banjski turizam, a poznato je da Srbija raspolae
sa velikim brojem banjskih leilita. Turistika usluga jedne zemlje
podrazumeva kako prirodna bogatstva, tako i izgradnju kapaciteta i
irok spektar ostalih usluga koje obuhvataju i ugostiteljske
objekte, trne centre, kulturne i sportske manifestacije i
aktivnosti. Pored banjskog turizma naa zemlja ima mogunosti da
razvija i planinski turizam (Kopaonik, Zlatibor, Stara planina),
kao i seoski turizam koji je poslednjih godina sve vie u
ekspanziji. Turizam doprinosi poveanju zaposlenosti i koristan je
kako za otvaranje novih radnih mesta, tako i za prosperitet jedne
lokalne sredine, regije i cele zemlje. U turistikoj ponudi mala i
srednja preduzea mogu dati veliki doprinos.
Poljoprivreda. Poljoprivreda ima poseban znaaj za Republiku
Srbiju jer uestvuje u bruto drutvenom proizvodu sa oko 20%.
Poljoprivredni kapaciteti zemlje predstavljeni u itnicama kao to su
Vojvodina, Mava, umadija predstavljaju znaajan izvozni potencijal
zemlje. Upoljoprivrednoj proizvodnji mala i srednja preduzea svoju
ansu mogu da vide u preradi poljoprivrednih proizvoda. Republika
Srbija je i za vreme sankcija uvedenih od strane meunarodne
zajednice bila veliki izvoznik malina, suvih ljiva, jabuka itd. U
preradi voa putem mini suara i otvaranjem hladnjaa veliko uee mogu
da uzmu upravo mala i srednja preduzea.
5.4. Ogranienja u razvoju malih i srednjih preduzea
Ogranienja u razvoju malih i srednjih preduzea u Republici
Srbiji mogu se definisati kroz:
Nedostatak finansijskih sredstava. Mala i srednja preduzea obino
nisu u mogunosti da obezbede dovoljno sredstava za ulaganje u
sopstveni razvoj. Podsticajna sredstva drave za tu namenu su
nedovoljna, a komercijalne banke daju investicione kredite pod
veoma nepovoljnim uslovima.
Neadekvatno obrazovanje preduzetnika. Preduzetnici odnosno
menaderi malih i srednjih preduzea nemaju odgovarajui nivo znanja
koje je neophodno za upravljanje preduzeem u savremenim uslovima
poslovanja. Obrazovni sistem je daleko od potreba malih i srednjih
preduzea posebno kada je u pitanju obrazovanje menadera iz oblasti
tehnolokih i informatikih znanja.
Neadekvatna sistemska podrka od strane dravnih institucija.
Dosadanje delovanje dravne administracije u oblasti podsticanja i
razvoja malih i srednjih preduzea bilo je nedovoljno. U Republici
Srbiji mala i srednja preduzea suoena su sa vrlo sloenim postupcima
i propisima prilikom njihovog osnivanja kao i svakodnevnog
poslovanja.
6. Mere za razvoj malog biznisa6.1. Mere za razvoj malih i
srednjih preduzea u privredi Srbije
Razliitost privrednog ambijenta svake zemlje ujedno iziskuje i
diferenciranost mera koje treba preduzeti u daljem toku razvoja
malih i srednjih preduzea. S obzirom na stanje u ekonomiji Srbije
treba istai da poseban vid mera koje treba preduzeti date su u
injenici da velika preduzea treba da pomau i podstiu svoje
zaposlene da osnuju podugovaraka preduzea, a u tom smeru da nude
strunu i komercijalnu pomo da se mala i srednja preduzea osnuju
nezavisno od neke organizacije. Dakle, autonomnost osnivanja
preduzea treba da bude primat ekonomije nae zemlje.
U istom smeru, razvoja male privrede treba istai pruanje strune
pomoi a samim tim i usavravanje u nizu aktivnosti kao to su;
raunovodstvene i finansijske usluge, informatike usluge, razni
informacioni servisi, specijalizovani struni centri, kao i razliite
usluge potrebne za njihov razvoj koje se ogledaju u
menadersko-finansijskom konsaltingu, odnosi sa javnou, industrijski
dizajn, ininjering i slino.
Poseban aspekt u razvoju malih i srednjih preduzea predstavljaju
mere koje drava treba preduzeti u oblastima informacionih sistema
jer tokovi globalizacije izraavaju potrebu za informacijama ne samo
unutar date zemlje ve i ire, iz itavog sveta.
Mere koje treba da preduzima drava u vidu pospeivanja razvoja
malih i srednjih preduzea moraju biti transparentne,odnosno moraju
imati mogunost lakog sprovoenja. Razvoj preduzetnitva u smislu
pojave veeg broja malih i srednjih preduzea, bez
razvijene-kvalitetne javne infrastrukture je kratkoroni fenomen. U
infrastrukturalnom razvoju poseban znaaj ima nauno-tehnoloka
infrastruktura, koja podrazumeva razvoj mree informacionih sistema
i organizacija. Takoe, poseban vid u razvoju malih i srednjih
preduzea treba dati i razvoju finansijsko-berzanskog poslovanja,
odnosno berze, kao institucije koja predstavlja bitan inilac
razvoja.
6.2. Politika razvoja malih i srednjih preduzea u Evropskoj
uniji, kao budunost razvoja u Srbiji
U daljem futuristikom posmatranju bliske ili moda daleke
budunosti razvoja malih i srednjih preduzea u Srbiji, neophodno je
dublje analizirati razvojne perspektive u korelaciji sa aspektima
razvoja politike Evropske unije.
Evropska unija daje znaajan doprinos razvoju malih i srednjih
preduzea njenih drava lanica. Doprinos se ispoljava kroz razliite
fondove, koji pruaju znaajnu finansijsku pomo razvoju malog
biznisa. Moemo rei da je Evropska unija pokrenula itav niz programa
za razvoj malih i srednjih preduzea, dakle, budunost razvoja u ovoj
sferi u Srbiji moe biti zasnivana na politici Evropske unije. To je
i osnovni pokreta upoznavanja politike ove teritorijalne
celine.
U okviru programa razvoja treba napomenuti da postoje dva pravca
razvoja odnosno dve programske celine i to:
vladini programi
ostali programi.
U okviru vladinih programa treba istai one programe koji se
odnose na razvoj i poboljanje programa u okviru pravnog,
institucionalnog i poslovnog okruenja.
U ostale programe spadaju oni programi koji su na raspolaganju
lokalnim zajednicama, neprofitnim organizacijama i preduzeima.
Ciljevi ovih programa mogu biti razliiti i oni se sprovode kroz
razliite periode razvoja.
U okviru programskog aspekta treba istai da Evropska unija ima
veliki broj programa koji podstiu razvoj malog biznisa, a za
ukljuenje u te programe moraju biti ispunjeni odreeni uslovi koje
mora i naa zemlja da ispuni, kako bi njeno uee u tim programima
bilo na zadovoljavajuem nivou.
Deo tih programa se ogleda u uspostavljanju korelacionih odnosa
sa razvojem malih i srednjih preduzea u zemljama centralne i istone
Evrope.
U okviru Evropske unije postoje razni programi za pospeivanje
razvoja malih i srednjih preduzea.U grupu najznaajnijih programa
spadaju PHARE programi, to je jedan set programa koji regulie, i
potpomae razvoj ovog vida organizovanja privredne aktivnosti.
U ovom radu ce doi do izraaja samo neki od tih programa:
a) Phare Ecos otvaranje: ovaj program regulie i olakava saradnju
izmeu lokalnih i regionalnih zajednica. Prednosti ovog programa se
ogledaju u tome to omoguava transfer znanja i transfer
iskustava.
b) Phare Tacis povezivanje: ovaj program podrava saradnju izmeu
nevladinih i neprofitnih organizacija. Cilj ovog programa jeste
smanjenje nezaposlenosti.
c) Phare partnerstvo: ovaj program je usmeren na
drutveno-ekonomski razvoj, saradnju partnera u Evropskoj uniji kao
i unapreenju preduzetnitva i razvoju ljudskih resursa.
d) Phare coompe je svakako najznaajniji paket programa koji
podrava razvoj malih i srednjih preduzea u zemljama centralne i
istone Evrope. Takoe ovaj program prua jedan vid saradnje izmeu
raznih asocijacija i komora, u cilju razvoja malog biznisa.
Program Phare- compe je posebno znaajan za nau zemlju jer
ulaskom, odnosno sticanjem statusa lana Evropske unije, ovaj
program bi dao znaajan doprinos razvoju male privrede.
Takoe, pored ovih programa znaajan doprinos razvoju malih i
srednjih preduzea svakako daju i Euro info centri. U Evropskoj mrei
danas ima preko 250 info centara koji pruaju znaajne informacije za
razvoj malih i srednjih preduzea. Preduzetnici dobijaju adekvatne
informacije koje se odnose na oblasti poreske politike, raspisanih
tendera i aukcija, raznih ponuda i tranji.
Iz svega iznetog treba teiti ka Evropskoj uniji i pristupu
raznim fondovima koji su znaajni pokretai male privrede. Planira se
da e Republika Srbija, potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju sa Evropskom unijom u 2008. godini imati pristup
raznim fondovima u vrednosti cca 190 miliona EUR. Po svemu sudei,
budunost razvoja malih i srednjih preduzea u Republici Srbiji tek
predstoji.
Zakljuak
U ovom radu se ukazuje na znaaj malih i srednjih preduzea u
dananjim uslovima poslovanja i njihov znaaj u razvoju nacionalne
ekonomije.
Razvojem malih i srednjih preduzea reio bi se vei deo problema
nezaposlenosti, kao jednog od glavnih problema nae privrede. Reenje
za ove ekonomske nevolje treba traiti u pravcu razvoja preduzetnike
ekonomije, u razvoju ekonomskih sloboda nasuprot dravnoj kontroli,
okonanju procesa privatizacije, a time razvoju privatne svojine
koja dovodi do razvoja trinog mehanizma, umesto birokratskog
upravljanja.
Privatizacija se mora sprovesti etapno, jer se samo putem
privatizacije moe izvriti usklaivanje obima usluga dravnog i
privatnog sektora i iznalaenja njihovog stabilnog i optimalnog
odnosa uz korienje komparativnih prednosti i nedostataka i jednog i
drugog sektora.
Imajui u vidu nunost izmene privredne strukture, breg otvaranja
radnih mesta, poboljanja ukupne efikasnosti privreivanja i jaanja
stepena trine ekonomije, treba obezbediti povoljan ambijent za
razvoj malih i srednjih preduzea putem institucionalne podrke, to
se ostvaruje merama stimulisanja razvojne i ekonomske politike i
izgradnjom odgovarajue infrastrukture za razvojnu podrku malih i
srednjih preduzea.
Takoe, razvoju malih i srednjih preduzea treba pristupati i sa
injenicom mogueg razvoja po osnovu pomoi drave i drugih
institucija, koje treba da daju znaajan doprinos razvoju malih i
srednjih preduzea pogotovo u uslovima nedovoljnog privrednog
razvoja. Pomo koju drava treba da prui razvoju malog biznisa treba
bazirati na injenici da naa zemlja, ima jedan od prioritetnih
ciljeva a to je ulazak u Evropsku uniju, koja ima brojne programe
koji podravaju razvoj malog biznisa. U istoj meri je to i
suprotnost, jer kao uslov ulaska u Evropsku uniju, jeste odreeni
privredni rast i razvoj, a u datoj situaciji mala i srednja
preduzea su te organizacione celine koje pruaju najefikasniji i
najpouzaniji vid rasta i smanjenja nezaposlenosti.
Razvoj informatike je dao veliki doprinos razvoju malih i
srednjih preduzea, jer je omoguio da se u malim preduzeima danas
moe sa relativno niskim trokovima istraivanja i razvoja doi do
mnogih inovacija, a zahvaljujui feksibilnosti malih i srednjih
preduzea i robotici proizvoditi efikasno male serije proizvoda.
Veliki doprinos malih i srednjih preduzea danas moe biti u:
proizvodnji i kooperaciji za izvoz i supstituciju uvoza,
proizvodnji specijalnih proizvoda u malim serijama po narudbi,
raznim servisnim uslugama.
Sve ove mere za bri napredak, sve direkne investicije treba
prihvatiti, jer je u Srbiji osnovni problem nedostatak kapitala.
Budunost razvoja malog biznisa treba osloniti na razvoj trita
kapitala, odnosno finansijskog trita i berze uopte, koje e pruiti
zdraviji vid razvoja.
Literatura
1. PENEZI, Nenad, Upravljanje razvojem malih preduzea, Beograd,
2000. god.
2. PENEZI, Nenad: Uloga, znaaj i funkcionisanje malih preduzea u
privrednoj strukturi, doktorska disertacija, Ekonomski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1997.
3. PENEZI, Nenad: Preduzetnitvo-savremeni pristup, Akademska
knjiga Novi Sad,2008.
4. POPOVI, Pavle: Preduzetnitvo granice rasta, Ekonomski
institut Beograd, 1995.
5. KOTLICA S., Preduzetnitvo, Novi Sad, 2005. god.
6. NOVAKOVI V., Mali biznis i preduzetnitvo, Beograd, 2000.
god.
7. SALAI L., Menadment malih i srednjih preduzea, VP, Novi Sad,
2007. god.
Novo
T
R
I
T
E
Proizvod / usluga
Formulisanje strategije
Implementacija strategije
Izbor strategije
Strategijska analiza
Geografsko
Postojee
Trina
penetracija
Geografska
ekspanzija
Nova trita
Poboljanje za nova trita
Poboljanje za disperzovana trita
Poboljanje proizvoda/usluge
Inovacije proizvoda / usluga
Novi proizvodi
Likvidacija
PENEZI, Nenad: Preduzetnitvo-savremeni pristup, Akademska knjiga
Novi Sad,2008. str. 164
POPOVI, Pavle: Preduzetnitvo granice rasta, Ekonomski institut
Beograd, 1995. str. 56
Salai L., Menadment malih i srednjih preduzea, VP, Novi Sad,
2007. god. Str. 98
Salai L., Menadment malih i srednjih preduzea VP, Novi Sad 2007.
god., str 55
Prilagoeno prema Kotleru: Plan and Bloom, New Jersey, 1984. god.
str. 54.
D. Marseni i dr. Tranzicija i privredni razvoj-kratkoroni i
dugoroni aspekti Beograd, 1998 god. str. 113
