108
Слободан Стокић СКРИПТА ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ ПЛАНИНАРСТА И ОРИЈЕНТАЦИЈЕ Aприл, 2007

Osnovi planinarenja i orijentacije

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Osnovi planinarenja i orijentacije

Слободан Стокић

СКРИПТА ЗА

ОСНОВНУ ШКОЛУ ПЛАНИНАРСТА И

ОРИЈЕНТАЦИЈЕ

Aприл, 2007

Page 2: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

1. ПЛАНИНАРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ Заснива се на планинарским друштвима која по закону морају да имају најмање 20

чланова.

Чланови плаћају годишњу чланарину и на основу важеће чланске маркице остварују своја права према статуту Планинарског савеза Србије.

Планинарска друштва учлањена су у Планинарски Савез Србије. Планинарски савез Србије је члан Међународне уније планинарских организација

(UIAA). Друштва могу да формирају и регионалне савезе уколико за то постоји

интересовање.

2. ПОЈАМ И КРАТАК ИСТОРИЈАТ ПЛАНИНАРСТВА Планинарство није феномен данашњице. Планинарство је спортска вештина којом се

подиже физичка и психичка спремност појединца. Делатност планинарства усмерена је на савлађивање тешко проходног земљишта.

Одавно ЈЕ постојало итересовање за савлађивање планина. Први посетиоци планина били су пастири и ловци. Први планинарски подухват предузео је песник Франческо Петрарка 1336.године, попевши се на врх Монт Вантеу (1920м) у Прованси. Први зимски успон извео је 1311. године Данте Алигијери, песник „Божанске комедије", попевши се на Плато ал Сољо.

О правом планинартву - освајању планина може се говорити тек у новије доба.

3. ИСТОРИЈА ПЛАНИНАРСТВА СРБИЈЕ Прво планинарско друштво у Србији основано је 9. јуна 1901. године. Међутим, у

Србији је и пре тога било планинарске делатности.

Први практични организатор планинарења у Србији био је познати научник и професор биологије на Великој школи -Јосиф Панчић, који је, почев од 1856. скоро 20 година организовао излете у српске планине. Ти излети, чији су учесници били углавиом млади, трајали су понекад месец и више дана. Али тек Панчићеви ученици, Др Жујевић, Алекса Станојевић и други успели су, тринаест година после његове смрти, да оформе и прву планинарску орга-низацију, Српско планинско друштво. У Србији су чланови друштва, у првим годинама, били претежно научни радници, пре свега природословци, и професори гимназија, који су развили лепу активност у редовима својих ђака и организовали са њима бројне излете. Највећи подухват Српског планинског друштва у том периоду била је његова акција за подизање шумског појаса око Београда, која је организована 1902. године и која је представљала читав догађај за Београд тог времена. Те исте године подигнут је први планинарски објекат у Србији, павиљон на Авали. Београд |е дуго био не само центар спрског планинарства већ и место где се оно једино развијало, а Авала је најближа планина Београду, те је највећи број излета био организован баш на њу. Интересантно је напоменути да се планинарска организација у Србији врло споро гранала. Све до Првог светског рата Српско планинско друштво имало је свега једну подружницу, и то у Ужицу.

4. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ПЛАНИНАРА 4.1 УВОД

Од оснивања Српског планинског друштва у Београду 1901. године, планинарство у Србији стекло је дугогодишњу традицију и неписана правила понашања.

У целокупном протеклом периоду на тај начин се формирала личност планинара који живи и испољава своју планинарску активност у Савезној Републици Југославији. Због потребе очувања необичних лепота наших планина, путем прецизирања како се припремити за одлазак у планину и како се понашати у планини, указала се потреба за прописивањем

Page 3: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА.

4.1.1 Општа начела

Поштујући опредељења планинарских организација у Југославији да правила понашања подведу под назив „Кодекс части", планинари Србије заузели су став да се Кодекс части или правила понашања односе не само на све планинаре у Југославији, већ и на планинаре у свим земљама света и изразили жељу да се постојећа Правила или Кодекси назову ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ПЛАНИНАРА.

4.1.2 Основне одредбе

Правила понашања обавезују планинара у његовом целокупном раду и понашању без обзира да ли тај рад има непосредну или посредну везу са планинарством. Сваки члан планинарских друштава у Србији обавезује се да ће поступати по овим Правилима и да ће, у случају повреде њихових начела, одговарати пред Већем части свога друштва или Већем части Планинарског савеза Србије.

Само савесно придржавање ових Правила даје члану планинарског друштва право да се сматра планинаром!

4.1.3 Заштита природе и човекове средине Природне лепоте планина су благо из којег планинарство црпи своју снагу. Заштита и неговање природе од најширег је друштвеног значаја. Од те заштите планинарство зависи, па је је утолико пре дужно да природу доследно поштује и да у томе служи осталима за пример. Масовно залажење у планине, савремена саобраћајна достигнућа цивилизације све више у грожава ј у првобитност планинског света. Зато је брига о заштити човекове средине и природе задатак сваког планинара. Поред опште заштите животне средине, посебна дужност планинара је да брине о заштити природних предела који су непосредно или посредно повезани са планинарством. Посебно је важна заштита планинских предела, националних паркова, планинског биља и животиња, пре свега заштићеног цвећа и животиња, планинских вода, планинског ваздуха и околине. Планинар треба нарочито личним примером и понашањем да доприноси очувању планинске средине на следећи начин: 1. На планинарским стазама, а посебно на врховима, одмориштима и видиковцима не оставља и не баца отпатке и остатке јела, амбалажу и сл. већ их сакупља, ставља у ранац или у посебну понету кесу и односи до првог ђубришта. 2. Не изазива буку викањем и апаратима, не покреће камење које може да угрози живот људи и дивљачи, не ложи ватру у шуми или близу шуме, не кида цвеће – без обзира да ли је заштићено или није, не оштећује планинске пашњаке, грађевине и саднице. 3. Увек мисли на то да и они који ће у планину доћи за њим или после њега имају право на неокрњену и чисту животну средину и простор.

Посебну заштиту планинар остварује према планинском фолклору и осталим специфичностима планинског света. 4.1.4 Хуманост

Планинарство, у најширем смислу речи, најлакше је доступно и највише прилагођено свакоме. Зато је постало масовно, планинарска друштва се множе, број планинара и посетилаца планина из године у годину расте. Опуштање у планинском амбијенту је најприроднији и врло ефикасан начин психичког и физичког окрепљења најкорисније проведено слободно време у кругу породице, пријатеља и другова а погодује човеку од детињства до старости. Планинарство у Србији се стално тиме руководило и на томе развијало, сагледавајући у томе свој основни циљ и сврху. Због тога планинарска друштва и њихови чланови морају настојати да у свет планина привуку што више љубитеља природе.

Привлачност и лепоту планина допуњавати присним и људским односима и правом планинарском атмосфером. Она мора да влада како међу планинарима, тако и свуда у планинама. Таква атмосфера ствара се само правим другарством и солидарношћу и у најтежим ситуацијама, несебичном помоћи, обзирношћу, самосавлађивањем, дисциплином, храброшћу, пожртвованошћу, скромношћу, природном спонтаношћу, укратко међу

Page 4: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

планинарима мора да влада права демократија,солидарност и хуманост. 4.1.5 Планиарско другарство Другарство и верност су за планинарство од битног значаја! Они су услов за његов опстанак и развој. Ниједном планинару, чак ни најзагриженијем „солисти" не недостаје осећај другарства. При томе, важно је опште познато животно правило о пријатности заједничког дружења и уживања, али и испољавања правог другарства приликом појаве изненадних тешкоћа и опасности које се могу доживети на сваком кораку у планинама. Захтеви и потребе за правим другарством у планини морају увек превазићи било какве неспоразуме и понашања која нису у складу са другарством! 4.1.6 Другарска помоћ Важна је искрена и несебична другарска помоћ! Помоћ се огледа у: -виду савета и упозорења искусних неискусним или неопрезним планинарима о правилном ходању, предаху, исхрани, облачењу, опреми, оријентацији, опасностима, поступцима ако се деси несрећа... -непосредној помоћи уморним, исцрпљеним, угроженим или повређеним планинарима, а нарочито брза помоћ у несрећи

Пружање помоћи није само дужност Горске службе спасавања већ морална обавеза сваког планинара! Свако, према својој снази, знању, искуству и средствима са којим располаже, треба да помогне другом човеку у невољи. Помоћ мора да буде срдачна, несебична, хумана,охрабрујућа, спонтана другарска дужност која НИКАДА не захтева награду, а представља праву људску топлину и морални ослонац. Угрожени не сме стећи утисак да му се помаже безвољно, усиљено, само због обавезе или, чак, због евентуалне награде! 4.1.7 Горска Служба Спасавања (ГСС)

Посебно је значајна помоћ коју пружа ГСС приликом несрећа у планинама. Раније поменуте опште дужности другарства овде попримају посебан квалитет. Од горског спасиоца, који се добровољно обавезао и оспособио за пружање помоћи и спасавање оправдано се очекуе даће се ОДМАХ, без оклевања, уз свесрдно залагање, одазвати првом позиву у помоћ и са потпуним осећањем одговорности обавити свој племенити задатак! Морални лик горског спасиоца изграђен током више десетина година тешког искуства спасавања у планини, мора увек да служи као светао пример најплеменитијих планинара. 4.1.8 П р и м а њ е п о м о ћ и

Дужност сваког планинара је да опрезно хода по планиннама, да буде одлично, нарочито у зимским условима физички рипремљен и према одговарајућем годишњем годишњем добу одговарајуће опремљен. То му налаже одговорност према самом себи и другарска ОБАВЕЗА ПРЕМА ОСТАЛИМА. На тај начин, ређе ће му бити потребна помоћ, па ће утолико пре и лакше моћи да помаже другима. ОДЛАЗАК У ПЛАНИНЕ БЕЗ ДОБРЕ ФИЗИЧКЕ КОНДИЦИЈЕ ИЗРАЗ ЈЕ НЕОДГОВОРНОГ ОДНОСА ПРЕМА ЦЕЛОЈ ГРУПИ КОЈУ НЕДОВОЉНО ПРИПРЕМЉЕНИ ПЛАНИНАР ЗАДРЖАВА И СПРЕЧАВА ДА НА ВРЕМЕ ИЗВРШИ СВОЈ ЗАДАТАК.

Планинар у невољи треба, пре свега, сам себи да помогне! У помоћ позива само онда када није у стању да сам себи помогне. Помоћ прима са свом обзирношћу и сарађује и олакшава напоре оних који су му притекли у помоћ. Мора да остане хладнокрван у свакој ситуацији, без панике и сметености. Није достојно планинара да поставља претеране

Page 5: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

захтеве, да се не савлађује у изразима бола, нарочито ако својим понашањем неповољно утиче на остале повређене. 4.1.9 Награда за помоћ

Најлепша награда ономе ко помаже јесте сазнање да је обавио своју људску дужност. Са таквом свешћу прима и похвалу. Није добро да се сам хвали или, чак, да прецењује своје заслуге. Нарочито не сме да прима веће признање на рачун осталих КОЈИ су учествовали у спасавању, односно пружању помоћи. Спасилац би грубо прекршио начело планинарске етике ако би од повређеног - спасеног, примио, или, чак ЗАХТЕВАО НОВАЦ ИЛИ НАГРАДУ ЗА ПОМОЋ!

Планинар који је примио помоћ дужан је да помагачу на одговарајући начин искрено захвали.

4.1.10 П о з д р а вљ ањ е

Леп планинарски обичај је да се планинари међусобно поздрављају. То је видљив знак планинарског другарства и поштовања првобитних обичаја. Поздрав треба да буде културан, уљудан, по могућству срдачан. Није лепо чекати на поздрав. Млађи поздрављају старијег, мушкарци жену. Лепо је ако они који иду на туру поздрављају оне који се са туре враћају, тиме им одају признање за већ обављен планинарски успон. Нељубазно је и није другарски ако поздрав примаш са висине и ако уопште не отпоздравиш.

4.1.11 Односи међу планинарима

Свуда у друштву, а нарочито у планинама, мора да важи начело равноправности међу планинарима. Са правим планинарством неспојиве су било какве социјалне, националне, расне и друге разлике. У планинама је посебно важна сарадња свих Српских планинара и међународна солидарност. Странци који долазе нама као гости и пријатељи наше земље морају да осете нашу присност.

Али равноправност не значи аутоматско изједначавање. Посебно се у планинама мора изражавати начело солидарности, међусобно разумевање, обзирност према природним, социјалним, здравственим, старосним, полним и другим разликама између појединаца, што изискује узајамно уважавање и посебно понашање. Начела хуманости и другарства овде су посебно истакнута. У планинарству уопште важи основно правило да апсолутну предност у планини имају болесни, деца и жене.

Уврежена је планинарска пракса да искуснији и отпорнији дају предност мање искуснима и слабијима, млађи старијима. Искуснији старији планинари преносе своје искуство млађима, који га уважавају. При томе, важно је да очувамо другарски однос и међусобно разумевање. Потребе и жеље једних и других треба усклађивати са новим могућностима које за планинарство отвара општи друштвени развој. Стара искуства треба прилагодити новим условима, даље развијати и осавремењавати план- инарство.

У планинарској пракси изграђена су многа прецизна правила понашања у неким свакодневним околностима. На пример:

- при сусрету на уским планинарским стазама спретнији, јачи и нарочито млађи склања се пред слабијим (старијим)

- на прелазима преко опасних места, снега, воде и слично препуштамо повољнији положај слабијем;

- на заједничким акцијама (пењања, спавања, преношења терета и слично) напорније задатке преузима стручно оспособљенији и јачи

- за време одмора или у предаху на врху или: у планинарском дому, уступамо удобније место слабијем;

- када ноћимо, нарочито ако су планинарски дом или склониште пренатрпани,

Page 6: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

уступићемо кревет или бољи лежај слабијем.

За ходање у групи важе и следећа правила:

- за време хода у групи први мора да се равна према најслабијем - када се прри заустави ради одмора не сме то да учини на првом, њему угодном стајалишту већ тако да сви планинари иза њега могу удобно да предахну. Ако је време хладно, ветровито или пада снег, скренути пажњу свима, а нарочито онима који се лако зноје, да се пресвуку, огрну, или обуку како се не би хладили и захтевали да се што пре, без обзира на одмор који је потебан другима, крене даље.

- никада не крећите узбрдо нагло, показујући евентуално своју већу способност, већ умерено, тако да за време хода можете да убрзате темпо ако је потребно и ако то могу и остали. Врло је ружно ако јурите напред, одмарате се сами, а када вас остали достигну, опет одјурите напред и не омогућите одмор осталима којима је потребан исто толико ако не и више него вама. свим оваквим и сличним случајевима мора владати начело солидарности

4.1.12 Планинарски домови

Планинарски домови (куће, склоништа, биваци, заклони) у првом реду су намењни одмору, исхрани и окрепљењу планинара. У том погледу се жеље и потребе планинара доста разликују, а планинарски домови - чак и најудобнији - ни издалека нису опремљени и снабдевени тако да удовоље свим захтевима

Зато се од планинара захтева да се строго придржава Правилника о пословању и управљању планинарским домовима и Кућног реда, да буде скроман, увиђаван и обзиран према другим гостима и услужном особљу. Правила другарства и солидарности треба да овде дођу до пуног изражаја. Мора да влада атмосфера присности и топлине, која помаже да се савладају све тешкоће.

За овакву атмосферу посебно је важно да узмемо у обзир потребе и жеље осталих планинара а још више правило да својим жељама и навикама не изазивамо незадовољство других.

Потребно је усклађивање па је стога нарочито важно обзирно понашање у следећим случајевима:

1. У гужви се не гурајте и не тражите предност, већ се стисните колико је то могућно; апсолутну предност имају болесни, деца и жене.

2. Свака бука смета оном ко жели мир, а такви су у планинама у већини, јер су у планину дошли да се одморе од напора. Зато у дому не прави буку, не вичите, не правите галаму и не разбијајте.

3. Певање и свирање нека буду тихо и подешено, прилагоћено општој атмосфери у дому. Није лепо да се у планинарском дому галами и гласно укључује транзистор и слично.

4. Уживање алкохолних пића мора да буде умерено. Свакако није пристојно да се планинар напије.

5. Весело расположење, је уобичајено и пожељно у планинама, не сме да ое претвори у опијање и банчење, које смета осталима, а и иначе није у складу са планинарством.

6. Изнад свега је важно чувати ноћни мир, то јест потпуну тишину ноћи, као што је утврђено у кућном реду.Ко леже касније или устаје раније мора да буде посебно обзиран.

7. Само у изузетним приликама, ако су сви сагласни, планинарски разговор у пријатном друштву може да се продужи који сат.

Page 7: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

У свим поменутим сличним околностима од опште је користи другарско реаговање против прекршитеља. Морална обавеза сваког планинара, а не само домара, је да такве прекршаје осуди или спречи.

4.1.13 Однос према планинарској организацији

Планинарство у Србији стекло је углед и масовност захваљујући доброј организацији коју су створили и водили одлични организатори и несебични, пожртвовани планинари. Зато је морална обавеза сваког члана да колико може развија планинарску организацију.

Прва општа обавеза јесте да чува њен углед и да га штити тако што ће се доследно придржавати утврђених планинарских правила и тиме утицати на остале планинаре.

Припадност планинарској организацији даље налаже моралну обавезу да члан савесно испуњава чланске обавезе, да ужива права и погодности члана по начелима ових Правила. Сваки планинар дужан је да се брине о очувању и заштити друштвене имовине од штете; планинарског дома, куће, бивака, планинарских стаза и путоказа, осигурања на маркираним стазама, маркација и слично, као и целокупне друштвене имовине.

4.1.14 Функционери планинарске организације

Свака функција у органима планинарске организације је почасна. Заснована је на поверењу чланства да ће функционер својим искуством, радом и залагањем унапредити планинарство. Прва дужност планинарског функционера је да се придржава ових Правила и да својим понашањем буде позитиван пример! Задатак мора обављати брижљиво, према својим способностима и знању, у корист чланства, организације и у општем интересу планинарства. Мора да се бринути о очувању друштвене имовине и штедљивом и корисном трошењу друштвених средстава. Несавесно понашање у том погледу сматрамо тежом повредом планинарских правила. Однос функционера према осталим планинарима мора да буде другарски. Ауторитет се не стиче положајем, већ се ствара радом и понашањем, а никако наређивањем или позивањем на функцију. Зато планинарски функционер не може да захтева никакве посебне логодности и предности, веће сз само његове обавезе и одговорност. И ту мора да важи потпуна равноправност свих планинара.

Међу планинарским функционерима уопште, нарочито међу функционерима исте организације, мора да влада слога, најтешња другарска сарадња, савесна дисциплина и осећање заједничке одоговорности за преузете задатке. Такмичарски дух, завист и сличне слабости нарушавају другарску радну атмосферу, а и иначе не служе на част планинару. Усаглашавање, споразумевање, заједничко договарање и подела рада јесу начела у извршавању задатака.

4.1.15 Почасна признања За успешан рад и дугогодишњу активност у корист планинарства, Планинарски савез

Србије додељује планинарским организацијама и планинарима почасне значке, признања и похвале. Почасну значку носимо у свечаним приликама и на планинарским приредбама, на левој страни груди, али никако не прекривену.

4.1.16 Веће части Чланови планинарских друштава одговарају за теже повреде одредаба ових

Правила пред надлежним Већем части. Веће части интервенише и у осталим случајевима када настају друштвени или члански неспоразуми. Другарска интервенција Већа састоји се у свестраном објашњавању спорног предмета, а пре свега у измиривању, уз непосредну сарадњу странака. 4.1.17 Водич излета

Водич је планинар који је бар једном био на планини на коју организује акцију, или -

Page 8: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

у противном - искусан планинар који се, претходно, до детаља, упознао са свим од чега зависи успешна организација и чији је задатак да организује превоз, смештај и боравак у планини и успон на врх, апсолутно безбедно за све учеснике акције! Водич мора да буде ауторитативан и неприкосновен у својим одлукама, а то ће постићи на тај начин ако они које води знају да је искусан, да их води пажљиво да се не заморе и безбедним путем, да не лута, да у сваком тренутку зна шта хоће и да има другарски и пријатељски однос према њима.

Водич се пријављује за организовање акције по сопственој иницијативи, на захтев учесника акције, или руководства друштва.

Водич није „административац" или „чиновник", већ званично лице које не у своје име, већ у име друштва, али на личну одговорност, организује акције. Он је пред законом одговоран за све евентуалне несреће које се десе од тренутка поласка до тренутка повратка и за које ће кривично одговарати, без обзира да ли је или није крив за нечију самовољу, или недисциплиноваио понашање појединаца или групе учесника акције - које је проузроковало немио или нежељен (несрећан) случај.

То је основно што сви учесиици акције морају да знају о водичу и његовој одговорности и да се, сходно томе, и понашају!

Уколико води млађе, неискусне планинаре, или почетнике, поготово ако акција има за циљ стицање основних знања и искустава у планини, а нарочито ако се акција изводи у високим планинама, водич пута одржава један или више претходних састанака (на ближим излетиштима, уз вишечасовно пешачење) са учесницима акције на којима ће их обавестити и упознати са програмом акције, са трасом пута, часовима пешачења, (очекиваним) тешкоћама, како треба да се обуку, шта да понесу од хране и резервне опреме...

Том приликом водич треба да стекне утисак о физичкој и другим могућностима учесника акције и да им скрене пажњу да се физички, путем тренинга (трчање и гимнастика),. припреме за предстојеће напоре.

„Јаке" акције на високе планине (планинарске, алпинистичке, смучарске и друге) у земљи и иностранству, захтевају организоване припреме учесника и стицање изузетне физичке кондиције, о чему водич, без икакве импровизације, мора да води рачуна!

4.1.18 Однос према водичу Што је ваше планинарско (или животно) искуство мање, то је ваша обавеза већа да се

стриктно држите програма, наређења, савета, или упутстава водича. Не „трчите" напред испред групе, не заостајте иза групе, а да се нисте јавили водичу,

не идите на своју „страну", или на своју „акцију", а да се с тим није сагласио водич! Не мешајте се у рад водича пута, сем ако он не затражи ваше мишљење или вашу

помоћ. Не правите проблеме на путу или у дому! Све што сматрате да није у реду у погледу односа водича према вама лично,

расправите по повратку, јавно у друштву уз чињенице и аргументе, а не произвољним тврдњама, базираним на вашој повређеној сујети, твр-доглавости, незрелом или неодговорном понашању или недоличним поступцима!

5. ОСОБИНЕ И ПОДЕЛА ПЛАНИНА Планине заузимају мали део земљине површине. Настале су деловањем природних

сила, које мање или више делују и данас. Било због поремећаја у Земљиној кори, било због утицаја атмосферских прилика, планине непрекидно мењају облик. Зато се према свом постанку деле на ВУЛКАНСКЕ, ТЕКТОНСКЕ И ЕРОЗИВНЕ.

5.1 ОБЛИЦИ И НАЗИВИ ПЛАНИНСКОГ ЗЕМЉИШТА Поједини облици планинског земљишта носе различита имена.

Page 9: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

5.1.1. Узвишења - БРЕЖУЉАК је узвишење (не више од 50 м). Обично је купастог облика, са благо нагнутим странама и јасно израженим положајем. - БРДО је шире и дуже узвишење, до 500 м. висине, и може имати више испупчења. - ПЛАНИНА је више и пространије узвишење, састављено од многих висова и удубљења. Уздиже се и више стотина метара изнад околног земљишта. - ВЕНАЧНА ПЛАНИНА је обла и повијена у виду лука са предгорјем и загорјем - ГРОМАДНА ПЛАНИНА је кратка и широка, са стрмим странама, разбацаним врховима и пространим теренима. - ПЛАНИНСКИ СПЛЕТ је сачињен од неколико планина поређаних у једком правцу. - ПЛАНИНСКИ ЛАНАЦ представља планине које су поређане једна за другом. - ПЛАНИНСКИ СИСТЕМ чини некопико планинских масива сличног састава и облика. - ВРХ је највише узвишење на планини које се оштро уздиже изнад околине. - ГРЕБЕН је оштра, дугуљаста избочина која има једну оштру и стеновиту страну. Он је са обе стране одељен долинама, кањонима и клисурама. Обично спаја врхове и на себи има испупчења (чуке, чукаре, обод и слично). - БИЛО је благ гребен подједнаке висине. - БРИД је оштар гребен који се протеже вертикално уз стену. - КАМЕН, СТЕНА, НОС, КУК, РОГ, ЗУБ, ШИЉАК, јесу најоштрије форме појединих стеновитих узвишења. Обично носе неку ознаку, као: Црни кук, Бабин зуб, Хоџина стена и др. - РАМЕ је водоравни део гребена испод врха. - СЕДЛО је најниже место на гребену, Оно означава прелаз. - КОСА је издвојени огранак планине. - ШКРБИНА је оштар и дубоко усечен размак у гребену. 5.1.2 Заравњени облици - ВИСОРАВАН је простран, заравњен и разнолико таласасти предео на громадним планинама. - ПОД је мања зараван, богата крашким облицима.

5.1.3 Удубљени облици

- ДОЛИНА је пространо удубљење, кроз које протиче поток или река. Она је са две или три стране окружена гребенима или врховима. - КОТЛИНА је затворено удубљење у облику казана - КЛИСУРА је сужени део долине, са веома стрмим странама, понекад и окомитим литицама. - ВРТАЧА је цевкасто удубљење на крашким висоравнима. - КРАШКО ПОЉЕ чине међусобно повезане увале које имају заравњено дно.

5.1.4 Нагнути облици

- ПАДИНА је део планине између врха и подножја чији је нагиб различит

- СИПАР (дробина) јесте камење које пада са стена и руши се у њихово подножје

- ИВИЦА стене је њен крајњи део. Обично се налази на врху планине или гребена.

Page 10: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

5.1.5 Облици у стени

ПОЈЕДИНИ ДЕТАЉИ И ОБЛИЦИ У СТЕНИ НОСЕ РАЗЛИЧИТА ИМЕНА КОЈЕ ПЛАНИНАРИ ЧЕСТО УПОТРЕБЉАВАЈУ, ПОСЕБНО АЛПИНИСТИ.

- СТЕНА је камена падина, нагиба већег од 7о степени.

- ЛИТИЦА је висока глатка стена великог нагиба.

- ПРЕВИСНА СТЕНА је свака избочина у стени чији нагиб прелази 90 степени.

- НИША је плитка рупа у стени, ограничена полицом и плафоном.

- ПОЛИЦА је водоравни појас стене који иде упоредо са њом, а различите је ширине.

- СТУБ је веома испупчен део стене који се протеже од њеног подножја до врха. Он је са

обе стране ограничен јаругама.

- ПРОЦЕП је шира пукотина у коју се може ставити нога или рука.

- КАМИН-ОЏАК је већи процеп у стени, довољно широк да у њега стане пењач који се

приликом пењања ослања о обе стране.

- ЖЉЕБ је веома сужена јаруга по којој се слива атмосфер-ска вода

- РЕБРО је мало таласасто испупчење у стени.

- ТЕРАСА је већа водоравна зараван на коју може стати неколико људи. - ЈАРУГА је веће коритасто удубљење које бразда стену по вертикали. Њено дно се претвара у левак испод којег се налази сипар.

- ТОРАЊ је велика окомита узвисина која је само у подножју спојена са стенама.

- СКОК, праг или стопа јесу окомити делови стене на пади-нама. Најмања је стопа, затим

праг, а скок је највиши део.

- ГРЕБЕН, је дугуљаста узвисина која се са обе стране стрмо обрушава.

- ГРАДИНА jе широка полица која је обично обрасла травом и грмљем.

- ПЛОЧА је виша или мања вертикална зараван са ретким ослонцима.

- ЉУСКА је велики камени блок пљоснатог облика, једним делом одвојен од стене.

- ТРБУХ је хоризонтална избочина трбушастог облика, са свих страна заобљена.

- ПЛАФОН (свод) је уско водоравно надсвође у стени.

- ИГЛА (зуб) је шиљаста камена творевина обично одвојена од стене.

- ПУКОТИНА је процеп у стени у коју се може забити клин. - ПЕЋИНА (шпиља) је плића или дубља удубина у стени. - КУЛОАР (ходник) је стрми процеп између две окомите стене, који се нагло руши у долину и у коме се лети може задржати снег. - ПРОЗОР је надсвођен пролаз кроз стену или гребен. - ОКРАЈАК је мала дугуљаста избочина која изгледа као остатак полице. - БРИД је изразито оштар део гребена који се вертикално протеже по стени. - ХВАТИШТЕ је место у стени у облику удубљења или испупчења које служи за хватање рукама и опирање ногама приликом пењања.

Page 11: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

5.2 ПОДЕЛА ПЛАНИНА ПО ВИСИНИ И ПОЈАСЕВИМА Планине се према висини деле на ниске - до 1.000 м, средње од 1.000 до 2.000 м и

високе - преко 2.000 м надморске висине.

На планинском земљишту разликују се појасеви чије границе зависе од висине. На ту границу утиче географски положај, састав тла, изложеност сунцу и ваздушном струјању, водени талози, нагиб, падине, климатске прилике и слично.

На планинском земљишту постоје следећи појасеви: обрадиви појас, појас шума, појас пашњака, појас стења и камења, појас вечитог снега и леда.

6. КЛИМА И АТМОСФЕРСКЕ ПРИЛИКЕ У ПЛАНИНИ УВОД

Време је један од одлучујућих фактора пријатности, опасности и успеха вашег боравка у планини.

Битно је одабрати прави тренутак за одлазак у горе. Боравити у планини када је време лоше значи опасност и неудобност. Присилни боравак у логору, биваку или дому представља губитак времена, али и измену циљева похода и велико разочарење и нервозу. Ако се стрпљење изгуби, и решите се за успон, излажете се новим опасностима, можда животним. Запамтите да ће планина бити ту и други пут. Да ли ћет и ви ако вас стрпљење и разум напусте?

Када сте једном у планини, битно је да уочите неке основне знаке промене времена на боље или на лошије. Крећући се планинама ви ћете уочавати разне ствари, између осталог бацаћете око на небо и пратити шта се тамо дешава. Оно што видите утицаће на ваше даље кретње и одлуке. Лепо време на почетку успона не значи исто то на његовој средини или приликом спуштања. Лепо време олакшава и врло тешке успоне, док лоше онемогућује и оне најједноставније. Због свега тога ви морате имати знање и искуство за непосредну процену времена на терену. Они који не познају никаква климатска и атмосферска правила упуштају се у авантуру са врло неизвесним крајем.

Промене времена се ретко дешавају тренутно, ненајављено. Лоше време долази и најављује се онима који умеју да препознају те знаке. Они су у почетку врло слаби, а како време одмиче и невреме долази, знаци су све изражајнији. Једном када се нађете у сред лошег времена врло је касно да схватите да је време лоше. Тада су вам друга знања потребна – како се заштити.

ОСНОВИ МЕТЕРЕОЛОГИЈЕ У ПЛАНИНИ

Успех задатака у планини зависи од временских прилика, нарочито у високим планинама. Олуја, ветар, киша, магла, снежна вејавица и друге времемске непогоде могу знатно да отежају извршење задатака.

Планинска клима одликује се већом количином воденог талога, кратким и свежим летима, а дугим, хладним и снежним зимама. Зими се у планинским котлинама нагомилава хладан ваздух који струји са околних планина. Он се дуго задржава, нарочито ако су котлине покривене маглом, па су долине хладније него обронци и врхови. За време лета котлине се јаче загревају него суседни виши предели, па су зато топлије.

Планине које су под утицајем приморске климе изложене су јаким ветровима (бурама) који не престају целе зиме, а понекад су праћени снегом или кишом.

Јужни ветрови (фен у Алпима и широко на Приморју) изазивају нагло топљење снега, а код људства замор и нервозу. Северни ветрови су хладни и врло јаки.. Северни ветар обично доноси лепо, а јужни лоше време. Честе и јаке су снежне вејавице и о њима се мора водити рачуна.

Разлике између дневних и ноћних температура у планинама веома су велике, нарочито на висинама већим од 2.000 м, па се мора водити рачуна о мразевима у току ноћи

Page 12: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

и смештају планинара.

Стање у атмосфери одређује се мерењем притиска, температуре, влаге и струјања ваздуха. За мерење притиска служи барометар. За обичну употребу користе се метални барометри (анеориди). Ваздушни притисак је највећи на морској површини где при температури од 0°Ц износи 1013, 08 милибара (мб).Тај притисак на сваких 10 м. висинске разлике пада за 1,33 мб. Променом притиска мења се и густина ваздуха. Редак ваздух на високим план-инама отежава кретање и код већине изазива „висинску болест". Код здравог организма симптоми се јављају на око 3.000 м. надморске висине.

Од притиска зависи и време. Низак притисак је предзнак лошег времена. Циклон и антициклон јесу ваздушне масе које се стално крећу из подручја високог према подручју ниског ваздушног притиска. Након циклона долази до разведравања и расхлађивања. Када казаљка барометра почне брзо да опада то је знак погоршања времена, а када брзо и уједначено расте, то је знак доброг времена (долази антициклон). Благ пораст казаљке или њено задржавање у истом положају знак је лепог времена.

Јачина загревања ваздуха зависи од угла сунчевих зрака, облика и боје Земљине површине. За загревање ваздуха потребно је одређено време. Највиша температура ваздуха је око 14 сати, а најнижа после поноћи.

Због различитог загревања ваздуха у планинама се стално стварају локалне струје. Дневни и ноћни ветрови редовни су у долинама. У току дана, почев од 10 сати, ветар дува из долине навише (долински), а у предвечерје се смирује, да би око 22 сата почео да дува ка долини (планински). Та појава је скоро редовна па њен изостанак упозорава на промену времена.

Временска прогноза

Уствари, планинару су временске прилике битне из више разлога и у више фаза. Када планирате неки одлазак у горе, поготово ако је то зими, морате се упознати са очекиваним временским приликама. Од вас се не очекује да будете метеоролог - синоптичар, али се очекује да се код њих распитате за временску прогонозу. Спознаја временске прогнозе је један од првих корака у планирању боравка у планини. У зависности од прогнозе, ви ћете отићи у планину, остати код куће, одложити одлазак или отићи припремљен на услове који вас очекују.

Имајте на уму да временску прогнозу нећете сазнати само слушањем локалних вести. Потребно је, ипак, нешто више труда. Пре свега ћете се обратити синоптичкој служби Хидрометеоролошког завода Србије или Црне Горе, у зависности од локације на коју сте наумили. Телефоне ових институција лако сазнајете преко 988. Ако ја ваш пут у иностранство, тада вам је ситуација битно боља, јер тамо постоје посебни временски извештаји за одређене планинске реоне. Контакте за ту врсту информација сазнајете од других који су тамо били, планинарских организација у иностранству, или преко извора јавних инфорамција, најбоље интернет.

Увек тражите временску прогнозу за различите периоде и за тачан локалитет и надморску висину. Имајте на уму да су краткорочне прогнозе (2-3 дана) прилично поуздане (70 – 90%), док су прогнозе на дужи рок врло дискутабилне (већ седмодневна или десетодневна прогноза су тек 40-так % вероватне). Тражите све детаље које хоће да вам дају. Увек питајте више пута у различитим периодима. Знајте да ће вам и мало вероватна прогноза за одређени регион дати неколике важне информације, ако ништа, оно бар о глобалном кретању временских услова. Ви ћете свакако знати да је зими хладно и никако нећете очекивати фино и топло време. Са друге стране, посебно су критични периоди приближавања и одласка зиме. Када сте у граду у рано пролеће, и време је лепо, то уопште не значи да на планини, у истом тренутку, нећете бити потпуно завејани и изложени великој хладноћи.

Поред синоптичке прогнозе, набавите синоптичке карте. То је могуће преко интернета или других јавних извора информација. Упутите се у основна правила и пробајте да наслутите кретања одређених фронтова.

Коначно, све информације коју вам могу дати други људик оји походе планине могу вам бити значајне. Већ информација о томе кога да зовете да би вам рекао добру прогнозу је врло вредна.

Page 13: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

Одређени терени имају неке своје законитости, врло карактеристичне и врло цикличне. Те законитости су вма битне. Њих можете сазнати од оних који су често на том терену, или од одређених контаката на том локалитету. Запамтите, увек се добро распитајте, тада ћете имати много више података за одлуку.

На крају, када урадите све што можете да би сте добили праву временску слику и прогнозу, немојте јој сасвим веровати. У ствари, ако вам сви кажу да ће време бити лоше, ви одлучите да ли ћете да идете. Али, ако вам сви кажу да ће време бити сјајно, ви крените, али крените припремљени на неки кијамет.

Климатске особине у планинама

Климатске прилике и време уопште одређено је са неколико основних природних чинилаца и величине. То су сунчево зрачање, температура, влажност, ветар, притисак, облаци, атмосферске појаве. Наравно, постоји и низ правила и законитости који су типични з планине и које ћемо укратко погледати.

Планинска клима одређена је повишеном влажношћу, нижим притиском, нижом температуром, већом температурном разликом слојева, сталним присуством ветра... Због тога је планинска клима одликована кратким и свежим летима и дугим и снежним зимама. Зими се у планинским депресијама и котлинама нагомилва хладан ваздух који се спушта са околних врхова. Он се дуго задржава, нарочито ако је у депресијама магла. Планинске долине су зими хладнија места од врхова. У планини је посебно изражена разлика између дневних и ноћних температура.

Сунчево зрачење

Обзиром да је свака промена времена узрокована променом температуре у атмосферским слојевима, јасно је да сунчеви зраци имају кључну улогу као метеоролошки фактор.

Јачина загравања ваздуха зависи од многих чинилаца. Неки од њих су: угао зрака, облик и боја земљине површине, трајање озрачености... Степен рефлексије сунчевих зрака је главни разлог разлика у температурама на две различте зоне истог локалитета. Снег ће упити тек око 25% сунчевих зрака, док ће шумовити предео пити свих 90%.

Због различитог загревања ваздуха у различитим зонама истог локалитета, јављају се локалне струје – планински и долински ветрови. Посебно уочите да разлика у загревању бити посебно изражена ако нема облака, тада сунце бије директно на земљу. Једно тло упија више а друго мање зрака.

Температура и влажност

Видели смо како се тло и ваздух загревају сунчевим зрачењем. Различито загревање доводи до циркулације ваздуха, топлији иде на горе а хладнији се спушта. Површине под водом више се загревају и сходно томе вода испарава. Та пара одлази у атмосферу са загрејаним ваздухом где се касније кондензује (јер су виши слојеви хладнији) и ствара облаке и касније падавине.

Количина паре (влаге) у ваздуху зависи од температуре и притиска. Топао ваздух задржава више паре од хладног. Ако температура ваздуха засићеног влагом нагло падне долази до нагле кондензације – росе. У зависности од температуре влажног ваздуха и парцијалног притиска водене паре разликују се три стања ваздуха:

Незасићен ваздух – водена пара је у прегрејаном стању и парцијални притисак јој је мањи од равнотежног

Засићен ваздух са течним кондензатом – водена пара је у стању суво засићене паре са парцијалним притиском једнаком равнотежном притиску засићења (магла)

Засићен ваздух са чврстим кондензатом – уз суво засићење паре постоји чврста фаза воде (киша)

Садржај влаге у ваздуху дефинисан је односом количине влаге по количини сувог ваздуха. Ваздух у нижим слојевима, до тла, увак има одређену количину влаге. Апсолутна

Page 14: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

влажност се дефинише као количина водене паре у кубику влажног ваздуха на температури и притиску влажног ваздуха. Апсолутна влажност уствари исказује густину паре у влажном ваздуху. Релативна влажност ваздуха је однос апсолутне влажности и апсолутне влажности засићеног влажног ваздуха на истој температури. Релативна влажност се мери инструментом и представља битан параметар.

Притисак ваздуха

Притисак ваздуха представља однос његове тежине по јединици површине. Притисак делује на све стране, али је највећи на површини мора а смањује се како се иде више у атмосферу (смањује се количина ваздуха изнад вас). Притисак се мери барометром. Мерењем притиска се одређује стање у атмосфери, јер се тако детектује “нормалност” ваздушних слојева изнад тачке мерења. На површини мора притисак је 1013,08 милибара (мб). Тај притисак се на сваких 10 метара надморске висине смањује за 1,33 милибара. Мањи притисак на планинама значи и да је густина ваздуха мања.

Од промене притиска највећим делом зависи и време, односно може се пратити промена времена. Знајте да није битан само апсолутни износ притиска, већ и његове промене у времену, одноно брзина те промене.

Циклон и Антициклон

Ваздух се стално налази у покрету. Загрева се у нижим слојевима, диже у вис и оставља иза себе џепове, подручја ниског ваздушног притиска. То подручје сада испуњавају околне ваздушне масе. Услед ротације земље тај ваздух се окреће и у спирали продире у подручје ниског ваздушног притиска. Ако желимо да знамо где је подручје ниског притиска окренемо леђа ветру и низак притисак ће бити полулево од нас.

Циклони настају у подручју сукоба два ваздушна фронта. Фронтови су изазвани сусретом хетерогених ваздушних маса, различитих извора, различите температуре и влажности, које се не могу мешати. При продорима топлих ваздужних маса према северу, односно хладних према југу, стварају се, на граничној линији, циклони. Циклонални простор је језгро ниског притиска. На снимцима се то језгро види као центар спирале. Циклон који махом утиче на време код нас обрзује се на Атланском океану, негде код Исланда. Он се креће према североистоку, кружно. На челу тог циклона је топао ваздух.

Са севера продире хладна арктичка ваздушна маса која се зими ствара у поларној зони. Она долази све до Европе. Насупрот томе постоји суптропска ваздушна маса која лети продире све до средње Европе. На линији кретања ових огромних ваздушних маса настају циклони који одређују време код нас. Хладне и топле ваздушне масе крећу се једна поред друге, у супротним смеровима. Уколико се због неке рељефне неравнине догоди да топли ваздух продре у хладни, хладни се подвлачи испод топлог. Та линија подвлачења зове се хладни фронт. Топли и хладни ваздух се све више преплићу у облику испруженог језика. Топли сектор се све више сужава а хладни га ваздух заокружује са свих страна. Када се заокруживање заврши циклон је затворен.

Топли ваздух у циклону се увек креће према горе, водена пара се хлади, кондензује и ствара облаке, потом падавине. Циклон има два подручја кише, на предњој и задњој страни. Правац кретања циклона је према истоку, североистоку и југоистоку.

Појава супротна циклонима су антициклони – центри високог ваздушног притиска. Антициклон карактерише разилажење ваздушних маса, такође у цикличној форми. Простор се испуњава ваздухом са већих висина, који се приликом спуштања загрева, па се релативна влажност ваздуха смањује. Због тога нема облака нити падавина. После затишја поново долази до промене. Весници промене су нови циклони и и облаци – цируси.

Долазак ниског притиска, циклона, означава нестабилно и лоше време. Развој облачности на висинама обично прате долазак ниског притиска. Облачност се креће у правцу поља ниског притиска, а поље ниског притиска се у високим слојевима креће у истом правцу као и ветар. У циклону се притисак смањује тамо где је минималан ветар. У антициклонима притисак расте тамо где је ветар најјачи.

Page 15: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

6.1 Облаци Облаци су највидљивији метереолошки елемент. Формирају се хлађењем засићеног

влажног ваздуха и кондензацијом паре у капљице и кристале. Кристали се спајају одређеним физичким процесима а када достигну одређене услове они под дејством земљине теже падају на земљу, као киша, снег, град.

Облаци се разликују према начину стварања и према висини на којој се налазе. Могу настати узлазним струјањем ваздуха и хлађењем ваздуха или хлађењем без узлазног струјања. Последњи се могу налазити на разним висинама. Према висини на којој се налазе облаци могу бити високи, средњи или ниски.

Високи облаци налазе се на 6.000 – 10.000 метара у атмосфери. То су цируси, циростратуси, цирокумулуси

Средње високи облаци налазе се 2.000 до 5.000 метара од тла. То су алтокумулуси и алтостратуси

Ниски облаци се налазе на око 2.000 метара. То су кумулуси, стратокумулуси, нибостратуси, стратусикумулонимуси

Неки од типичних врста облака су приказани сликом и објашњени у наредном тексту:

Разне врсте облака: Цируси, Цирокумулуси, Циростратуси, Алтокумулуси, Алтостратуси, Кумулуси, Стратокумулуси

Цируси се састоје од ледених кристалића, јер је температура околине нижа од ОЦ. Виде се као танке и светле пруге које изгледају високе и далеке. Кад долазе са запада обично доносе кишу,

Циростратуси изгледају као беличаста копрена, као танки листови. Слабе сјај сунца, а када се у њега гледа види се прстен. Знак су скорог погоршања времена.

Цирокумулуси (настају на ребрима цирусног слоја), појављују се у облику белих пахуљица или куглица поређених у групе. Указује на велику брзину ветра у високим слојевима, односно на појачање ветра у приземним слојевима атмосфере. Често их зову “овчице”

Појава високих облака најављује скоро погошрање времена. Алтокумулус и изгледају као група правилно распоређених грудви. Сивобеле су

боје и слични су цирокумулусима, али су раширени. Састоје се из капљица воде. Испод Сунца и Месеца виде се као два концентрична прстена. Указују на појединачни ветар у средњим слојевима.

Алтостратуси изгледају као копрена сиве или плавкасте боје. Састављени су од честица воде или снега. Кроз њих се Сунце види као светла плоча, а сенке на земљи су ослабљене. Веома ретко донесе падавине, које већином не отигну до земље.

Page 16: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

Кумулонимбуси су гигантски облаци проузроковани узлазним и силазним струјањима ваздуха. Када се спусте доносе јаке пљускове, снег или град, уз јаку грмљавину. Од кумулуса се разликују по томе што им је врх влакнастог изгледа, те се у горњем слоју проширују у облик наковања. Пљускови из кумулонимбуса захватају само уска подручја.

Кумулуси изгледају као велики брегови или торњеви. Када је ведро појављују се ујутру (око 10 сати) најизразитији су око 16-18 сати, а ноћу нестају. Знак су лепог времена( а ако их је много, знак су невремена.

Стратокумулуси се састоје из тамних кугластгих грудви изгледа шљунка, доносе измаглицу и врло ситну кишу.

Нимбостратуси представљају праве кишне облике, бело-сиве боје у горњем делу, а смеђкасте у доњем. Дају трајну кишу или снег. Обично се пре кише испод тих облака ствара слој ниских растрганих облака, у почетку поједи-начних, а касније спојених.

Стратуси су једноличан слој облака, оличан магли, који доноси врло ситну кишу.

Нимбуси су сивоцрни облаци који у проле^е, лети или у јесен када се супсте узрокују пљускове.

Магла

Када је облачност атмосфере ниска формира се магла. Слој ваздуха до земље охлади се испод тачке росења и појави се кондензат. Магла се прави увече а нестаје са сунцем. Магле се у планинама дуже задржавају у долинама, док је ведро на врховима. Та се појава зове маглено море и врло је живописна (гледана са врха, наравно).

Падавине

Падавине су производ кондензације ваздуšне влаге и прављења кристала довољне тежине да падају. Кондензати се могу створити близу земље или у виšим слојевима.

Киша, хладна киша, снег и град су падавине које препознајемо. Киша може бити врло различита и зависи од кондензације и услова у атмосфери. Класична киша представља капи воде настале у облацима скупљањем мањих кристала у веће капи. Киша дризла (росуља, ситна киша) пада у врло ситним капима, досадно, лагано и константно. Често се чини да пада из магле. Снег чине правилно распоређени кристали. Настаје када је температура облака испод 0 и када је температура ваздуха довољно ниска да се пахуље не отопе. Циганчићи су врста снега која настаје када је по падању пахуља прошла кроз топлији ваздух, довољан да почне отопљење кристала. Суградица настаје када кишне капи прођу кроз хладан слој ваздуха и делимично кристалише. Град је последица дужег пада капљица у врло хладном ваздуху.

Роса настаје за време ведрих и мирних ноћи када се због охлађенсти ваздуха вишак влаге у ниским слојевима ваздуха до земље кондензује на њој. Мраз је последица ведрих и мирних ноћи када се влага из ваздуха смрзава у додиру са врло хладним тлом. На сличан начин настаје и иње, влажан ваздух се судара са леденим предметима.

Ветрови

Ваздушне масе у сталном покрету, било хоризонталном било вертикалном. Хоризонталну циркулацију ваздуха називамо ветром. Он је последица разлика у притисцима или температури ваздуха. Основни узрочник ветрова је температурна разлика ваздуха на половима и екватору. Тако се добијају ветрови по правцу север – југ и југ – север. Они касније скрећу, због земљине ротације или рељефних препрека. На северној полулпоти ветрови скрећу према истоку а на јужној према западу (због ротације земље). Због свега тога у атмосфери настаје права збрка ветрова, често вртложење ваздуха, мешање.

Ветрови могу бити стални и повремени. Стални ветрови (сезонски ветрови) су пасати. Они настају под утицајем сталних подручја високог и нискох притиска. Познати сталан ветар је и монсун који дува у подручју индијског океана и Хималаја.

Код нас се препознају многи типични ветрови: кошава, југо, северац, бура, западњак... На планинама се, такође, препознају типичне врсте ветра: фенски ветар, југовина (снегождер), долински и планински ветар.

Фенски ветар

Page 17: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

Фен је познати ветар у Алпима и на нашем подручју. То је повремени ветар узрокован неједнаким загревањем тла на неком подручју. Типично настајање је када са једне стране планинског масива постоји поље ниског притиска. То поље “увлачи” околни ваздух. Ако је усисавање снажно, оно ће захватити и ваздух са друге стране планине. Тада ваздух са друге стране планине иде према врху, уздиже се, хлади, одбацује влагу у облику кише. Потом се просушен и охлађен спушта са друге стране, на доле, загрева и спушта у облику врло снажног толог ветра. Фенски ветар нагло отапа снег (снегождер) и прави опасност од лавина и пада камења.

Бура

Бура је назив за северни снажан и хладан ветар који долази из Сибира и иде према медитерану. На свом путу он качи наше планине и може бити и до 200 км/х. (олујни). Овакав ветар достиже олујну снагу на превојима, седлима, гребењу. Он се ломи преко планина, али зато је у понеким доловима потпуно мирно. Све зависи од рељефа планине.

Бура је, као и кошава, повремени ветар који може бити праћен падавинама, али по завршетку најчешће доноси лепо време.

Југовина

Југовина је повремени ветар који дува са медитерана према копну. Није тако снажан, али је врло константан и досадан. Прилично је топао те изазива нагло топљење снега. Удари на изложеним местима могу бити и врло снажни. Увек је праћен лошим временом које ће се наставити. Из неких разлога делује летаргично на људе, изазива нервозу и замор.

Планински и долински ветар

У високим планинама срећемо планинске и долинске ветрове локалног карактера. Од јутра па до заласка сунца ветар дува из долине ка врховима. Дањи је то благ и топао ветар. Топао ваздух се са планине уздиже а на његово место долази хладнији ваздух из долине. Тај циклус траје све док има сунца да загрева планину. У току дана струјање постаје све јаче, влага се кондензује изнад врхова и појављују се облаци. Често су то прави кумулуси. По заласку сунца мења се циклус. Ваздух се хлади, постаје све тежи и спушта се у долину. Сада хладан ветар дува у долину.

Када овај типичан ритам престане, најављена је промена атмосферских прилика. Доћи ће до промене времена. Погоршање.

Атмосферске појаве

Поред метеоролошких појава и чиниоца постоје и природне појаве и феномени атмосфере оптичке или електричне природе. Ово није место где се до у детаље изучавају овакве појаве, али је битно знање о њиховом постојању. Издвојимо дугу, фатаморгану и електрично пражњење.

У планини смо често сведоци фантастичних уживања при погледу на небо. То нам омогућује сунчева светлост, њен спектар. Различите таласне дужине зрачења омогућавају да се у одговарајућим околностима види модро, љубичасто, црвено и другачије небо или сунце или боја врха. Карактеристични оптички феномени и појаве представљени су дугом и фатаморганом.

Муња и гром

Муња је електрично пражњење а гром је експлозија која је његова последица. Не треба цепидлачити. Зовите их како хоћете. Само пражњење настаје као последица велике разлике у електричном потенцијалу земље и кондензоване влаге у облацима. За време велике летње топлоте, приликом испарења воде и њене нагле кондензације долази до појаве кристала кондензата који је мањи од одређене мере и због тога има вишак слободног негативног наелектрисања. Када се кондензат групише у облак повећава се укупан негативан електрицитет облака. Када количина тог електрицитета достигне неку критичну границу пражњење је неопходно. Ваздух није идеалан кондензатор тако да ће пражњење бити извршено кроз њега према тлу. Пражњење је праћено снажним праском – громом.

Закони кретања електрицитета су прости. Електрицитет ће ићи линијом мањег отпора. Пражњење се врши према оним местима који ће електрицитет најбоље провести у земљу.

Page 18: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

Истурене тачке, водене акумулације, метални предмети... У планини ће електрицитет тећи приближно истим током као и вода. Чувајте се природних вододерина. Електрицитет који се слива низ планину и поскакује у облику лопти је феномен, фантастичан за око али само ако га посматрате са безбедног места.

Непосредна опасност од грома препознаје се осетном наелектрисаношћу свега око вас. Чак и ваше косе и маља. Све пуцкета, варничи. Међутим, ако то доживите, знајте да сте баш ви или нешто врло близу вас мета електричног пражњења са небеса. Лезите и молите се. Пазите, није угрожено само место у које гром удари већ и значајан простор око тог места.

6.2 Прогнозирање времена

Време почиње да се погоршава када је небо тамно са западне стране притисак пада, а око Сунца се види нека врста прстена. Мали кумулуси нагло се развијају у велике, уздижу се, а крајеви изгледају као огртач у облику цируса. Јутарњи кумулуси доносе кишу или ветар, а ноћу упозоравају на погоршање. Цируси који постају све чешћи, а следе их нижи облаци, указују на лоше време.

Временске промене у планини су честе, краткотрајне и настају на врло ограниченом простору. Пре поласка у планину за временске прилике се треба распитати код месног становништва, које на основу вишегодишњих запажања познаје атмосферске појаве на одређеном простору.

Знаци лепог времена јесу: раст барометарског притиска: висока влага и њено лагано опадање; ведро небо и појединачни светли облаци; северни и североисточни ветар; јутарње магле, које силазе у долину; облаци који силазе сврха; измена локалних ветрова - ноћу дувају у долину, а дању из долине према врховима; вечерње руменило; велике температурне разлике између дана и ноћи; разлике у температури у вишим (висока) и нижим (ниска) сло-јевима; дневна облачност почиње касно (око 10 сати) и полако се појављују на небу.

Знаци лошег времена јесу: појава ниског притиска (испод 1013,08 мб); постепен и дуготрајан пад притиска, уз високу температуру; наизменични пораст и пад притиска; дување западних, југозападних и јужних ветрова; брзо кретање високих облака (цируса и циростратуса) од истока; кретање облака на различитим висинама - високи облаци од северозапада, а ниски облици од југозапада; висока релативна влажност ваздуха; развој вертикалне облачности (лети је предзнак грмљавина и пљускова); јед-нолични и тамносиви (облаци предсказују дуготрајну кишу; прстен око Сунца и Месеца; јако јутарње руменило; нагло дизање магле и њено претварање у ниску облачност.

7. ПРИПРЕМЕ ЗА ОДЛАЗАК У ПЛАНИНУ

Физичка и ментална припрема

На почетку, у првим корацима, видели смо колико је битна припрема, како физичка и

кондициона, тако и ментална. Овим поглављем видели смо где је све и када битна кондиција. Наравно, када се пређе на планинарске технике све ће то бити још јасније. Ипак, сама снага није најјачи адут планинара. Он мора бити ментално спреман на оно што га очекује. Један од најтипичнијих примера за овакво тврђење је припрема коју човек мора извршити за стање хроничног недостатка воде за хигијену. То је можда тривијлано, али је прљавост једна од ствари која јако, јако нервира, посебно почетнике. Прљаве руке, ознојеност, свраб. Можете бити јако колико год вам воља, ако нисте у стању да поднесете прљавост, ви нећете уживати и нећете остварити циљ.

Тренинг и прирпема за озбиљна планинарења укључују кондициону (физичку) и менталну припрему. За физичку припрему примењујте кардиоваскуларне вежбе и вежбе снаге. Кардиоваскуларна припрема је важна за физичку активност на већим висинама. Снажни ножни мишићи су нужни за ход са тешким товаром уз планину. Снага горњег дела тела је битна вучу, ношење и цимање великих ранаца.

Пењање је најбољи тренинг за пењање. Пењите често у разним временским условима, носећи тежак ранац. Ако можете да одете на типичне 2-3 дневне излете, носећи сав потребан товар за зимски бивак, а да при томе постижете 1000 – 1500 м надморске висине сваки дан и

Page 19: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

да осећате да имате још резерве, вероватно сте у форми за чак и за експедицију. Експедициони пењач мора имати упорности, издржљивости и снаге за ношење ранца од 20-30 кг (често вукући други пртљаг), тако да пређе 700 – 1000 м надморске висине дневно, сваки дан.

Ваш ум и дух морају бити бар подједнако спремни и утренирани да би били у форми за ригорозне услове планине. Посебно када су у питању експедиције. Учите о посебним изазовима живота у планинама, пећинама, на експедицијама. Распитајте се како непријатно може бити путовање до планина, поготово ако су у иностранству. Припремите се да све то прихватите. У противном може вам се догодити да вас превазиђе обим и даљина врхова, или да изгубите дух и позитиван став током дугих олуја или у борби са прехладом.

Успех експедиција се најчешће приписује ономе ко има највећу жељу и вољу за успехом, макар био и физички инфериоран у односу на друге. Потребно је много више од сирове снаге за ношење са екстремним хладноћама, болешћу, лошом храном, поремећеним односима са другим члановима, стресом техничког пењања, летаргијом великих висина и других карактеристика високих планина и дугог боравка.

Радите на менталној и физичкој припреми тако што ћете тражити искуства у условима најприближнијим стварним. Припремајте се тако што ћете ићи на дуготрајнија зимска пењања. Можда нећете моћи да искусите појаве као што су екстремна хладноћа или болест, али ћете научити да успоставите менталну котролу и став према својим реакцијама на многе друге појаве.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА АКЦИЈУ – ИЗЛЕТ Пријавите се на акцију са пуно поверења у вођу, ако оцените да ваше могућности

одговарају условима које ће вођа акције изнети приликом објављивања. Немојте се упознавати са вођом на полазној станици воза или аутобуса, већ наћи могућност да обавезно присуствујете претходном састанку учесника. кога ће заказати вођа у циљу да још детаљније објасни план пута и услове и. уједно, да процени у зависности од вашег искуства, физичке кондиције и опреме са којом тренутно располажете - да ли ће планирана акција за вас бити задовољство, или ће те се суочити са тешкоћама које вас, после акције, могу дефинитивно ..наљутити" и одвојити од планинарства заувек! Ако вам вођа препоручи да уместо на акцију коју он организује одете на неку лакшу и ближу планину, где можете сатима пешачити и уживати у лепоти природе, чистом ваздуху и друштву кога увек има, припремајући се, у физичком смислу, постепено, за ,,јаче" акције - послушајте га! 7.2 ОПРЕМА У зависности од врсте и трајања акција на које се иде, користи се различита опрема, мада имамо општу поделу на ОСНОВНУ и СПЕЦИФИЧНУ опрему. У ОСНОВНУ опрему спада опрема која је неизбежна за одлазак на било коју акцију (трекинг, високогорску, алпинистичку). Ту опрему сачињава: - Ранац до 70 литара (за вишедневне високогорске и алпинистичке експедиције) - Пењачки ранац до 25 литара - Планинарске ципеле (гојзерице) са ребрастим „Вибрам“ ђоном (углавном за високогорце) - Трекинг патике - Врећа за спавање уколико не постоји постељина у дому - Подлошка за врећу - Мајице памучне или активне до 3 ком - Чарапе за трекинг или обичне 3-5 ком - Доњи веш 3-5 ком (у зависности од трајања акције)

- Панталоне за текинг (лагане) - Памучни или дукс од полара - Јакна (што мање промочива) - Кабаница - Пешкир мали и велики - Прибор за личну хигијену - Батеријска или чеона лампа - Наочаре за сунце (што тамније) - Прибор за храну (кашика, виљушка, нож, чаша) - Лекови - Свећа - Упаљач или шибице - Игла и конац

Page 20: Osnovi planinarenja i orijentacije

Клуб Екстремних Спортова „Позитив“ – Кучево Аутор:Слободан Стокић

Скрипта за основну школу планинарства и оријентације

- Парче канапа или прусик - Сат, компас....

У СПЕЦИФИЧНУ опрему спада опрема која се носи на вишедневне и вишенедељне акције и експедиције у лерњим и зимским условима. Та опрема је следећа:

- Рукавице (квалитетне, два пара)

- Дугачке гаће и поткошуља

- Камашне

- цепин

- дерезе

- штапови за ходање

- капа или трака за главу

- џепни алат....

Page 21: Osnovi planinarenja i orijentacije

Напомињем да је ово општи списак опреме и да се пред сваку акцију треба консултовати са вођом акције око опреме која је неопходна за сваки успон!!!

Исхрана

Вештина боравка у планинама укључује постављање сигурног и удобног логора и обезбеђење хране која је укусна и довољна за ваше потребе. Планинарење је заморна и захтевна активност и зато ће вам требати вода и храна – различита храна, како би обезбедили угљене хидрате, протеине, масти и обављање животних процеса организма. Са мало планирања није тешко одабрати храну која може трајати, лака је по тежини, згодно се пакује и задовољава ваш укус и потребе. Битно је да је храна укусна. Ако је брзо и једноставно сипање горива у организам нужност планинарења и ваш први циљ, онда нек уживање у том поступку буде други ваш задатак.

Састав хране

Свака од три основне компоненте хране – угљени хидрати, протеини, масти – обезбеђују енергију, и свака од њих мора бити заступљена у приближно одговарајућим количинама како би имали здрав ум и здраво тело. Планинари могу конзумирати и до 6000 калорија дневно, вероватно и више за оне веће и јешније. Сами ћете морати да се одлучите шта је за вас потребно и довољно у зависности од тежине активности, сопствених навика и апетита, тежине, метаболизма и стања кондиције.

Угљени хидрати су чинилац који наш организам најлакше претвара у енергију, тако да би они требали да чине највећу количину калорија коју уносите у себе. Храна која има највише угљених хидрата богата је витаминима, минералима, протеринима, влакнима, водом и основним мастима. Добри извори угљених хидрата су садржани у житарицама, грожђу, пиринчу, кромпиру, цереалијама, пасти, хлебу, крекерима и гранулатним таблама. Једите мале количине али једите често како би задржали снагу, једрину, бодрост и издржљивост.

Протеини су важни и морају се укључити у ваш јеловник. Дневне потребе за протеинима су константне и мање или више независне од активности којом се бавите. Ваш организам не може складиштити протеине, тако да када су ваше потребе задовољене, вишак се претвара у енергију или се праве масти. Храна са високим процентом протеина укључује сир, кикирики бутер, коштуњавце (орах, лешник, бадем...), месо у разним врстама, млеко и јаја у разним врстама, готова јела са месом или сиром...

Масти су битан извор енергије, посебно оне дугорочне. Током умерене мишићне активности телесна енергија се црпи подједнако из резерви угљених хидрата и масти. Масти се природно појављују у малим количинама у поврћу, грожђу, пасуљу, тако да када се ово комбинује са рибом или говеђим кртим месом, ваше се потребе за мастима лако задовоље. Храна са високим процентом масти обухвата бутер, маргарин, коштуњавце, сланину, саламе, сардине, уље, месо, јаја, семење и сир. Масти у храни служе и другим сврхама осим обезбеђења енергије. Ускладиштена телесна маст чува виталне органе од шока и изолује их од хладноће и топлоте.

0.1.1. Јести за издржљивост

Колико је ваш организам ефикасан у коришћењу сопствене енергије зависи од ваше кондиције, одморности и начина исхране. Уколико је ваша кондиција боља, утолико ће ваше тело бити ефикасније у стварању и коришћењу енергије коју обезбеђују храна и вода. Одморан и сит човек има много мање шансе да се исрпи, прегреје, потхлади или разболи од онога ко је гладан или неиспаван. Запамтите, будите у форми да би сте могли, спавајте и једите да би сте издржали.

0.2. Вода

Вода је подједнако битна за живот као и ваздух. Потребна је за метаболичке процесе, прављење енергије, контролу температуре језгра и тела и за елимисање метаболичких отпада. Током заморних активности, посебно на великим висинама, количина течности изгубљена кроз знојење и испаравање влаге из плућа (дисање) може бити и 4 литра дневно.

Уколико се изгуби значајна количина телесне течности и иста не надокнади, поремети се хемијска равнотежа организма и болест је вероватнија. Ваше тело ће издржати релативно дуго без хране, али не и без воде. После напорног вежбања или дневне активности, надоместите течност и угљене хидрате што је пре могуће. Затим наставите са надомештањем течности током вечери и ноћи у току припреме за сутрашњи дан.

Требали би да уносите бар око 2 литра течности дневно ако вам је радни дан око 12 сати по топлом времену. За дуготрајније или интензивније активности требаће вем до 5 литара течности дневно.

Page 22: Osnovi planinarenja i orijentacije

Губитак соли, као последица обимног знојења, нормално није проблем, јер се потребне минералне соли природно надомешћују нормалном избалансираном исхраном. Ако вас брине унос соли користите разне спортске напитке којима се поред течности надомешћују соли, минерали, калорије и шећер.

0.2.1. Извори воде

Вода је тешка, тако да ћете са собом носити највише дневне потребе. Ваши извори воде биће природни водени токови, извори и језера.

Обично сте у могућности да истопите мало снега тако што ћете га сабити у чутуру и сачекати да се отопи. Пре него што набијете снег оставите мало воде у чутури како би се отопљење убрзало. Када има сунца и довољно времена отапајте снег у посудама. Пронађите неки снежни језик или цирк који се негде на дну полако топи и одлива некаквим цурком.

Понекада је могуће пронаћи некакву окапину или пећиницу у којој има капавице. И то је добро када нема ништа боље.

0.2.2. Прочишћавање воде

Бистра и хладна вода може изгледати чисто, али може бити пуна опасних бактерија, поготово ако нисте код нас. Да би сте били сигурни у исправност воде најбоље је да је прочистите. Уобичајено је то чинити јодом или искувавањем (1 минут на нормалном притиску). Данас постоје многи начини за пречишћавање воде хемијским препаратима или филтрирањем. Изаберите неки и купите.

Код нас проблем загађене воде још увек није доминантан. Ипак, увек питајте која је вода за пиће. Карстни изворикод нас су увек довољно чисти. Избегавајте воду са сточног појила или у његовој близини.

0.3. Планирање исхране

Уколико уложите довољно напора у размишљању и планирању исхране нећете имати много проблема око добијања праве комбинације за оптималне перформансе и укус, без обзира да ли идете н дан или на недељу дана. Као груби оквир за размишљање потребно је обезбедити око 750 грама хране по човеку дневно. Овај податак узмите грубо и врло условно.

На врло кратким боравцима можете понети сендвиче од куће, свеже воће и поврће, или било шта друго. За боравак дужи од 3 дана размислите о позицији базног логора тако да може користити продавнице из цивилизације.

Приликом припремања и конзумирања хране најбитније је рационално коришћење загрејане воде и горива. Тзв. кување у шољи је термин који се односи на разна инстант јела која се једу из ваше шоље, док ће већа посуда имати само загрејану воду. Просто једите једно јело за другим, из исте шоље, доливајући воду из посуде. Овај систем ради ОК када су у питању јела-за-једног.

За дужа или компликованија путовања паковања и тежина хране постају критична. Сушена и дехидрирана храна, инстант јела, и слична храна долазе на прво место јер су лагана опција и згодна за паковање. Многа од тих јела нису ни мало безукусна. Постарајте се да те суве и дехидриране варијанте не захтевају неко компликовано и дуго кување. Најбоље је имати инстант храну, она не захтева врелу воду. Квалитет оваквих производа се стално поправља. Пазите на амбалажу у којој се они добијају. Да ли је еколошка, да ли може горети, да ли је лака и згодна за паковање и ношење када је пуна и када је празна. Ова врста хране јесте скупа, али је изванредно згодна. Неке варијанте је довољно потопити у воду и јести из сопствене амбалаже. Потражите разне продавнице био хране и пронађите сушено воће и поврће.

0.3.1. Планирање за групе

Обзиром да је оброк заједнички доживљај, део дружења, мање групе обично планирају оброке заједно. Храна набављена по пажљиво осмишљеном и договореном јеловнику за групу обично је јефтинија и лакша за ношење од појединачне хране. Типичан начин групног планирања је да се доручак и грицкалице остављају свакоме на вољу док се вечера, као најобимнији и најкомпликованији оброк, договара заједнички.

Оваква група не би требало да броји више од 4 човека. Ако вас има више поделите се у подгрупе. Уколико је група већа ефикасност се смањује и губе се предности, јер ће вам требати велике чиније, више кувалица, и више времена. Идеално је да једну чинију и једну кувалицу користе 2-3 човека. Ако сте дуже на путу понесите и резервну кувалицу, з случај да прва откаже.

0.3.1.1. Избор менија

Page 23: Osnovi planinarenja i orijentacije

Група која иде на кратко можепонети било шта и биће сасвим добро. Дужи боравак захтева детаљније планирање јеловника. Потребан је захтеван рачун и размишљање како би се нашао компромис између тежине и габарита хране са жељом за њеном количином и квалитетом. Ви ћете свакако хтети да носите мање, што мање, али ћете такође хтети да будете сигурни да ће бити довољно за свакога у сваком оброку, до задњег.

Мени може планирати цела група или само један члан. У оба случаја је уобичајено да се забележи јеловник и продискутује са групом. Затим се направе корекције, подели ко ће шта да носи и ко ће шта да купује.

Водите рачуна о томе да вам треба један резервни оброк. Будите свесни да су искуства почетника таква да радије носе више и враћају храну кући или је бацају. То, изгледа, ипак долази са километражом.

0.3.1.2. Паковање

Уобичајена комерцијална паковања хране су врло кабаста и тешка за највећи број путовања. Зато је наш савет да се лишите свих непотребних амбалажа и препакујете храну у најлон кесе. На сваку кесу напишите садржај и начин припреме. Мање се кесице могу паковати у веће које су означене ширим појмом – доручак, вечера, напици, грицкалице... Добро је имати малу кухињску вагу приликом паковања. Не дозволите да вам се рука омакне сваки пут па да доспете пар грама више. Поготово не ако је то за сваки оброк. Течну или полутечну храну као што је мед, бутер, пекмез, кремови и слично стављајте у савитљиве пластичне и затворене тубе.

0.4. Предлог јеловника

0.4.1. Доручак

Када сте у журби да пођете, доручак је, у ствари, предјело ручка. За брзи доручак препакујте стандардни оброк пре поласка тако да у кесицу одмерите мало цереалија, сувог грожђа и коштуњавца, додате млека у праху и шећера. Назовите то кесицом за један доручак. Када желите хладан доручак сипајте хладну воду, за топао сипајте топлу. Ако желите различите укусе можете мењати цереалије, воће или коштуњавце. Можда додате и нешто чоколадно.

0.4.2. Ручак и грицкање

Чим сте завршили са доручком и кренули, почиње ручак и траје током целог вашег пута. Једите по мало и једите често. Треба да имате довољно хране обзиром да је пола ваших дневних потреба у ручку и грицкалицама.

Идеја је да се помеша свашта од финих стварчица као што су коштуњавци (ораси, бадем, лешник...), суво воће (грожђе, банане, кајсије, јабуке...) и зрневље (кикирики, грашак, крекерчићи, леблебије...). Направите коктел по вољи. Једна шака је једна грицкалица, више шака је оброк. У ову сврху су одличне и чоколадице и друге кондиторије (сникер, марс, нутс, бонжита...). Има ту и разних енергетских табли различитих произвођача и врста.

Ваш основни ручак обухвата нешто од наредног:

Протеини: конзервисано месо и риба, пршута, салама или кобасица, сир, семење..

Хлеб: црни хлеб, цереалије, крекери, тост, чипс...

Шећер: колачићи, чоколада, кондиторије,

Воће: свеже воће, воћне табле, пекмез, сушено воће

Поврће: свежа шаргарепа, целер, краставци, паприка, сушено поврће

0.4.3. Вечера

Вечерњи оброк је најобилнији и требао би да садржи све. Мора бити обилан, укусан али и брзо припремљен. Да би сте надокнадили потребну течност, припремите супе или друго јело кашиком у које стаје доста воде. Шоља супе ће бити довољна за предјело док се главно јело припрема.

Јела кашиком, из једне чиније, са базом од угљених хидрата, као што је пасуљ, пиринач, пире, макарони, кнедле и слично, лако се припремају, лако су варљива и укусна су. Да би сте побољшали укус и обезбедили потребне количине масти и протеина можете додати сушеног меса, рибе, сира, неки сос, сушено поврће, зачине...

Сва ова јела можете купити у инстант, дехидрираним, сушеним или готовим варијантама. Препоручујемо

Page 24: Osnovi planinarenja i orijentacije

да готова јела (са водом) избаците из јеловника. Она су тешка, нису бог зна укусна и нису посебно здрава.

Често је и супа сасвим довољна, али ако се у њу дода понешто. На пример сушено поврће, црни хлеб, сир. Размислите о соји. А тек качамак или макарони са било чим што имате ту. Понесите неки зачин и дајте машти на вољу. Будите бољи кувар од своје жене.

0.4.4. Додаци и зачини

Шећер је ствар ваше одлуке. Тамни шећер је тежи али здравији и укуснији. Инстант млеко у праху је добар избор протеина и може се додати многим јелима. Маргарин се боље држи од бутера и побољшава укус многим јелима. Неки воле и мајонез или други салатни зачин.

Када су у питању зачини, имајте соли, бибера и вегете. Увек понесите мало белог лука. И црни наравно, ко воли. Пармезан је исто изванредна ставр за укус, и хранљив је.

0.4.5. Пића и десерти

Хладна пића су посебно задовољство и насушно потреба после дугог топлог дана. На располагању су вам многи сокови у праху. Могу бити са или без шећера или обогаћени неким витаминима или минералима. Избро је ваш. Само додајте воде. Топли напици обухватају чајеве, кафу, какао или загрејано млеко у праху. Ту све опет зависи од укуса.

Дезерти су ствар која је луксузна. Ипак није ретко да нако у групи има колачиће, други неко кандирано воће, трећи неки инстант пудинг, четврти ће имати чоколадни крем, џем, чоколаду... Као што видите има избора, само је потребно размишљати о томе на време.

0.5. Велика висина

Кување на великим висинама често је врло компликовано како због топљења снега, тако и због снишених температура кључања воде. Рецептуре за јела се мењају драстично. Стално имајте на уму да оно то је 1 минут на нормалној висини треба да буде 2 на 2.000 метара, а како идете више тако се време продужава. У ствари, тачка кључања се снижава тако да је уместо уобичајених 100 степени она све нижа. Ово се дешава због мањег атмосферског притиска. Ако рачунате са нашим планинама, тада ово није јако критично. Доња табела показује ову зависност:

Висина (м)

Тачка кључања (степени)

Време кувања (минути)

0 100 1

1500 95 1.9

3000 90 3.8

4500 85 7.5

7000 80 13

На великим висинама је најбоље користити инстант производе, дакле оне за које није потребна кувана вода, већ само подгрејана. Не само то, ако баш хоћете да кувате, водите рачуна о количини горива која вам је потребна. Ипак је иплативије да имате мало сиромашнији мени.

Строгост посета великим висинама стављају и посебне захтеве на храну коју трошите. Било да су у питању кратки излети на значајне висине или експедиције. Типичан пример кратких излета на велике висине не постоји код нас, али није тешко замислити кратке боравке у У.С.А или у Русији, или на Алпима. Дакле, ситуација је таква да сте, рецимо у петак на висини од око 600-1000м, у субиту сте на око 3000 м, а у недељу сте на врху од преко 4000м. Само 20-так сати разликује нормални притисак од оног на 4000. Многи планинари ће бити жртве висинске болести, почев од оних лакших облика праћених малаксалошћу до озбиљних главобоља и дисајних тегоба. Нема времена за аклиматизацију. Под оваквим условима теже се варе обилни оброци јер се стомак и плућа боре за довољно крви.

Дакле, у оваквим условима потребно је јести мало и често. Посебно једите угљене хидрате који се најлакше варе. Понесите храну коју баш волите јер се у тим условима апетит често сасвим губи. Покушаји и грешке ће вас научити коју храну носити и јести а коју не. Морате јести и пити ма колико вам

Page 25: Osnovi planinarenja i orijentacije

то било мрско, по сваку цену, јер ће изгладнелост и дехидрација одузети и минимум енергије потребан за борбу вашег организма за довољно кисеоника.

0.6. Потрепштине за кување и исхрану

Прво погледајте опис ове врсте опреме у поглављу са опремом.

Најједноставнији прибор за исхрану је кашика и једна велика шоља (или мања шерпица). Екстра чинија или тањир ће служити онима који су мало размаженији. Величина шерпи зависиће од врсте путовања и договора са групом, али ће вам требати бар две шерпице, једна за храну и једна за воду. То можете свести на једну уколико користите готова јела у сопственој амбалажи. Не заборавите дршке, штипаљке за шерпе, заштитни омотач за примус и крпу.

Шта год да имате, нека то буде лагано, трајано и згодан за паковање и ношење.

0.7. Кувалице – примуси

Разне врсте кувалице су нуност вашег боравка у планини, осим ако сте сигурни да ћете бити у дому са шпоретом или у неком од катуна са шпоретом или пећком. Немојте се уздати у ватру, нити у довољну количину дрва. Примус има незнатан утицај на окружење, сасвим је лаган и згодан за паковање. Најлепше је што може опслужити 2-3 човека.

Подсетите се примуса из поглавља о опреми. Тек када то знате наставите овде.

Увек проверите свој нови примус код куће пре него што пођете. Ако је ваш примус већ коришћен, онда је нужно да га мало очистите и проверите функционалност. Примус који се добро одржава потрајаће годинама. Чистите примус од прљавштине, каменца и талога на горионику.

Ако морате кувати по ветру, бићете вишеструко награђени ако сте понели заштитник од ветра. Ако немате заштитиник импровизујте га од нечега. Већина планинарских примуса може прокувати 1 литар воде за 4-8 минута на нормалном притиску. Уколико дува ветар и примус није заштићен иста количина воде куваће тек за 25 минута.

Постоји неколико простих операција које можете предузети како би избегли превртање чиније са водом или храном са примуса. Проверите стабилност примуса. Нађите равно парче тла. Поткајлујте мало целу ствар. Проверите да ли је метални држач чиније чврсто углављен и добро распоређен. Уколико га стављате на снег, постарајте се да га изолујете нечим.

Ватра која директно греје чинију је најбоља када хоћете да кувате воду или топите снег. Међутим, ако вам је циљ да подгрејете неку храну, тада морате смислити начин да отерате директну ватру са чиније. Пробајте са металном подлошком. Тако сте добили ринглу. Многи примуси имају и вентил којим се контролише јачина пламена. Искористите то па регулишите загревање.

Ако имате примус на бели гас, користите са за њега предвиђено гориво, тако неће долазити до “варења” примуса, повећаног притиска или ослобађања отровних гасова. Примуси на бутанске картуше су врло захвални, али су картуше прилично кабасте и често ћете их затећи као ђубре на местима где се често логорује. Носите празне картуше са собом. Увек мењајте картуше на отвореном простору јер заостали гас може направити пожар. Чврсто гориво, као што су свеће или “конзерве топлоте” налазе своју примену као иницијатори ватре и евентуално подгревање примуса. Овакве ствари су јефтине али имају врло ограничену топлотну моћ. Нису баш за кување. Носићете их само за нужду и као минималну резерву.

0.7.1. Паковање и количина горива

Уколико је ваш примус на течно гориво (бели гас и керозин), пакујте гориво у металне боце и канистере са херметичким поклопцем и дихтунгом. Пластика није добра јер гориво полако излази кроз пластику. Видно означите боцу са горивом и спакујте је тамо где не може утицати на храну. Неки примуси имају своје боце директно накачене на њих, док други захтевају пресипање из боца у резервоаре примуса.

Колико горива понети? То ће зависити од врсте примуса, дужине боравка, планиране хране и услова боравка. Да ли ћете отапати снег или имате текуће воде? Да ли ћете кувати јела или ћете их само подгревати? Искуство и грешке ће вас најбоље научити колико вам горива треба, али као основ за разматрање узмите између 1 и 2 литра течног горива за двоје људи и недељу дана. Када су картуше у питању, узмимо да сваки корисник примуса за недељу дана мора имати бар једну картушу, а за зимске услове и по две.

0.7.2. Сигурност са горивом

Шатори су већ горели, опрема такође. Људи су повређивани због неопрезног руковања примусима.

Page 26: Osnovi planinarenja i orijentacije

Примењујте упутства, правила сигурности и здраву памет. Немојте користити примус унутар шатора уколико то није сасвим неопходно. Уколико је то нужда, постарајте се за вентилацију. Увек мењајте картуше са гасом или досипајте течна горива на отвореном простору, даље од шатора и друге отворене ватре.

0.7.3. Прибор за кување зими

Примуси које ћете користити зими морају бити чвршћи и робуснији на хладноћу, морају бити трајнији и ефикаснији. Морају бити довољно стабилни да издрже чинију пуну отопљеног снега али и довољно једноставни за брзе поправке. Врло је важно да “кувалица” буде оперативна на ниским температурама. Управо ова особина у великој мери елиминише класичне примусе на бутан гас.

Картуша са гасом једноставно не ради на ниским температурама јер притисак гаса падне до мере на којој гас неће да излази. Једно решење је да се картуша обмота дебелом бакарном жицом у релативно густим навојима, али тако да један њен крај сеже до горионика. Да би почела са радом потребно ју је загрејати, на пример свећом. Једном када почне да гори, загрева се жица која загрева картушу и одржава пламен. Модерније варијанте картуша имају мешавину бутан гаса са пропаном и другим гасовима тако да се прави успешнија комбинација. Посебно је добар изобутан, који се показао као убедљиво најбоље пуњење.

Решење за хладноћу представљају примуси на течна горива и изобутан примуси. Најбоље је користити оне који су универзални, за више различитих врста горива (керозин, алкохол, Цолеман…). За употребу ових примуса косултујте упутство произвођача.

“Кување” снега, тј. његово отапање за добијање пијаће воде је један ретко досадан и мучан посао који ћете радити скоро сво време у шатору (осим када спавате). Несхватљива је количина снега коју је потребно убацити за добијање довољне количине воде (однос снег - вода је 10 до 20 према 1). Наравно, да би сте добили пијаћу воду потребно је да имате “пијаћи” снег. Место са кога узимате снег за топљење мора бити унапред одређено и најдаље од места где ћете вршити нужду и обављати хигијену. Уверите се да сви знају које је место, где и за шта служи. Када прикупљате снег за топљење користите мање посуде у које ћете максимално набити снег. Можете користити и кесе у којима ћете доносити “тазе” набијени снег за кување.

7.4 АПОТЕКА

Планинари када крену у планине најчешће не носе никакве лекове, нарочито они млађи, односно почетници и мање искусни планинари и вође акција. У принципу, „Основни прибор" и ..Додатни прибор" треба сваки планинар да има! За вишедневне или вишенедељне акције, препоручљиво је, при избору потребних лекова, конслуитовати свог лекара, уз предочавање где се иде (Блиски или Далеки исток, Северна и Подсахарска Африка, Европа, Амерички континент), поготово ако сте хронични болесник, а вођа акције, у том случају, може предложити учесницима акције заједничко финансирање торбице Прве помоћи чији садржај ће бити одабран уз савете лекара учесника акције, или лека-ра уопште, односно апотекара. Планинари(ке) који су хронични болесници из области: слабости срца, плућни болесници и они који имају камен или песак у урогениталном тракту, или у жучи, НЕ БИ СМЕЛИ да се пријављују на вишедневне акције - само високогорске или комбиноване: високогорске и културно-историјског садржаја, односно БИЛО КОЈЕ које захтевају већи напор од уобичајене шетње по граду или најближем излетишту! Употреба антибиотика и свих других лекова који могу изазвати алергију, на дужим турама је дозвољена ИСКЉУЧИВО ПО ПРЕТХОДНОЈ ПРЕПОРУЦИ - САГЛАСНОСТИ вашег лекара, од чега је од ЖИВОТНЕ ВАЖНОСТИ да ЗНАТЕ да ли сте АЛЕРГИЧНИ на неке од њих! Уједно, при ПРЕТХОДНОЈ консултацији са лекаром упознајте се са КОНТРАИНДИКАЦИЈАМА употребе сваког лека који вам препоручи - препише (што је назначено и на упутству у кутији лекова). Ле-кове носите (чувајте) у оригиналном паковању и строго водите рачуна о року трајања који је назначен на амбалажи (кутији). Разне инфективне болести су, веома често, последица ПРЉАВИХ РУКУ! Обавезно НОСИТЕ довољан број ВЛАЖНИХ МАРАМИЦА, затим. строго водите рачуна да намирнице за „Храну из ранца" купујете у великим самоуслугама, а изузетно треба бити ОПРЕЗАН при куповини хране од мештана - имајући у виду услове где је прављена и у каквим условима се чува! Што се тиче воде, треба је понети од куће у чутурици или пластичној флаши, а у планини чутурицу пунити из озиданих, затворених (закључаних) извора који имају излазну цев, тим више штоје у вели-кој мери присутан све већи степен загађености природе у целини, а вода је њен саставни део! Вода гаси жеђ најбоље и незаменљиваје у случају дехидрације организма. Што се тиче обнављања витаминских састојака у организму (магнезијум, калцијум...), одличне су комбинације газираних пића (минералних) и густих

Page 27: Osnovi planinarenja i orijentacije

или бистрих сокова! Мултивитамиске шумеће таблете су неѕамењљиве у ово случају. Претпоставља се да о прибору за личну хигијену (сапун, дезинфекциона средства, разне заштитне и друге масти, средствима за хигијену усне дупље) не треба посебно говорити!

ОСНОВНИ ПРИБОР

Аклохол, Поводин јод, Стерилна Газа, Завоји – Широки 1, Средњи 1, Уски 1, Фластер трака - за фиксирање газе или завоја, Ханзапласт – за покривање жуљева и мањих повреда коже

7.4.1 ДОДАТНИ ПРИБОР Маказице, пинцета, вата, топломер, еластични завој, бандажери за зглобове. 7.4.3 ЛЕКОВИ – ОПШТИ ИЗБОР

• анитибиотици (довицин, синацилин 500мг,амоксицилин 500мг…) • клометол (против мучнине) • лоперамид • пробиотик (против пролива) • салицилати (апсирин или андол) • аналгетици (кафетин, новалгетол, бруфен..) • антипиретици (фебрицет, упсарин..) • Заштита за сунце (минимум фактор 25) • Заштита усане – лабело

8. КРЕТАЊЕ И ПОНАШАЊЕ У ПЛАНИНИ 8.1 Врсте планинарских акција

Планинарске акције чине: излети-акције, походи, таборовања, биваковања, планинарске трансверзале ипланинарска такмичења. Излети трају од један до четири дана у зависности од годишњег доба, односно укупног броја дана за државни празник. Походи су услвари акције у трајању и до 20 дана. Изводе се најчешће за време годишњих одмора и у иностраним планинама (обично уз организовани ауто-буски превоз). Таборовање је организован шаторски табор у вишедневном траја-њу са конкретним програмом: планинарске школе - теоретски и практични део, течајеви специјализованих јединица са практичним вежбама, успонима на оближње врхове - примена теоретских знања. Биваковање је коришћење природних заклона (настрешица стене, пећина и сл. - лети) и вештачких заклона ископаних или „озиданих" у снегу и леду, све то уз коришћење сопствене опреме (подметач, врећа, ранац, уже, поливинилско платно или шаторско крило). Планинарске трансверзале су посебно обележене планинске стазе које воде преко једне или више планина. Учесници купу-ју трансверзални дневник у који уносе фотосе контролних тачака или печате и након обиласка трансверзале добијају одговарајућу значку. Планинарска такмичења су углавном такмичења екипа у оријентацији у планини помоћу карте и бусоле.

8.2 Кретање у планини

Планине нуде неизмерно задовољство и здравље, али и опасности! Због тога постоје одређена „правила игре" која омогућавају, наравно, ако се поштују, да акција буде задовољство и да здравствена вредност планинарства максимално дође до изражаја.

Једно од првих правила је да треба ићи маркираним путем (марка је: два круга - црвени спољни и бели унутрашњи, пречника до 15 цм) и да вођа мора апсолутно познавати и пут и околину где води групу.

Ако је група различитог састава (планинари са одличном кондицијом, или слабијом кондицијом, при томе мешовити састав млађих и старијих), вођа је обавезан да о томе води рачуна и да група обавезно има на зачељу два или три искусна планинара у одличној физичкој

Page 28: Osnovi planinarenja i orijentacije

кондицији. Планинари без кондиције, односно физички неспремни не пријављују се на високогорске акције. Брзина пешачења у планини зависи од профила терена (равница, успон, низбрдица), а при одређивању брзине („темпа") хода-кретања вођа треба да има на уму: расположиво време, доба дана, састав групе, метеоролошке услове и треба да рачуна с тим да не измори групу, јер појединци, па чак неки пут и цела група, морају имати довољно снаге да усред ноћи крену некоме у помоћ, при чему треба рачунати и на ношење евентуално по-вређених или унесрећених! Ако је колона дугачка или се развлачи, важно је да се на раскршћу, као и на непрегледном терену оставља веза са предњим делом колоне.

Најбољи планинари су они који могу цео дан да иду одређеним темпом, да изврше задатак и по повратку у дом, у случају потребе, да неколико сати или целу ноћ траже залуталог планинара или смучара. Стећи такву кондицију то мора да постане основни задатак сваког планинара који жели себи да омогући задовољство, али и да други могу рачунати на њега.

У планину никада не треба ићи појединачно. На акцијама и походима треба да буду најмање тројица, из разлога ако би један био повређен - двојица му могу помоћи при кретању, а у случају да један буде потпуно онеспособљен за кретање, један би остао код повређеног, а други би пошао за помоћ. Пут од превозног средства до дома је већином ,,дуг" - од 1 до 3 часа пешачења. Најлакше се пешачи са полупразним стомаком. Сендвич, чоколада, сок или вода омогућиће вам да дођете до дома довољно сити да се не преједете за време вечере. Не стидите се ако имате потребу да скренете са пута, или изостанете од колоне. При томе обавезно обавестите првог до себе, а ако је задржавање дуже обавезни сте да са тиме упознате зачелног.

Застанци се планирају, у принципу, после 45 или 50 минута пешачења. За то време најважније је сачувати постигнуту температуру тела и то на тај начин што ће се одмах обући кошуља, џемпер или виндјакна, рукавице и капа - нарочито зими, поготово ако је застанак на отвореном простору, гребену и ако дува ветар. Без обзира на претходна упутства како се обући и шта понети као резерву, увек се нађе неко, нарочито на зимским излетима, ко не понесе ништа или нема оно што треба, па када група стане да се одмори он или она почињу да гунђају како не треба стајати јер се „хладе", затим покушавају сами да наставе пут. Другим речима - од почет-ка почињу да стварају проблеме!

После три часа пешачења обавезно планирати најмање пола часа одмора, наравно ако временске прилике дозвољавају. При томе никако не седати на снег или влажну земљу, већ извући део опреме и сести на њега, или на сопствени ранац. Вођа пута одређује место застанка и одмора, водећи рачуна о тренутним вре-менским условима, могућностима седења, постојању извора воде (нарочито када је реч о одмору или задржавању због доручка или ручка).

Тражење пута на терену

Путовање кроз дивљину, и боравак у планини је вештина и знање које ће на сваки начин допринети вашој активности у планини. Некима је то и коначна техника, а другима ће битно олакшати даљи рад, сачувати снагу и ојачати вољу.

Тражење пута у дивљини

Тражење пута је уметност проналажења и праћења пута до одредишта који одговара способностима и опреми ваше групе. Навигација, са друге стране, представља дисциплину којом се уз помоћ карте, компаса и висинометра одређује локација одредишта и одржава сталан правац од старта до циља. Навигација одређује тачан правац кретања од тачке где се налазите до тачке до које сте наумили. Наравно, када је у питању море или ваздух, тада линија кретања може бити права. Када сте у дивљини, у планини, вама је потребно знање за проналажење пута који ће бити у складу са могућностима и опремом, који вас неће изложити опасностима, који ће обезбедити одмор и који ће вас коначно довести до циља. Интуиција и срећа су увек пратиоци успешног проналажења пута, али су поред њих у игри и ваша припрема, искуство и неколики принципи којих се ваља држати, а који се могу научити.

Пре него што почнете само да лутате по дивљини идите у планине са искуснима. Погледајте како се неподношљиво лако они крећу, како се одлучују куда ће и како знају куда иду. Питајте и тако уштедите мозгање. Верујте нам на реч када кажемо да је вештина проналажења правог пута једна од техника чије овладавање причињава огромно задовољство како вама тако и другима са вама. Са друге стране, једна од ствари која највише може раздражити групу планинара је када их ходање до одредишта смори, поцепа, нажуља или када морају да лутају, да се враћају и поново крећу.

Свака од планина, свака локација, карактерисана је сопственим особеностима,

Page 29: Osnovi planinarenja i orijentacije

геологијом, врстом и структуром тла, климом, вегетацијом и другим природним чиниоцима који битно утичу на тражење пута и кретање уопште. Они који су навикли на кречњачке планине и безводни шибљак мораће научити нека друга правила када се сретну са шумовитим старим планинама и гранитом. Ваше познавање једне врсте терена не значи да ће те бити толико ефикасни при сучељењу са нечим сасвим другачијим. Будите спремни и отворени за ново учење.

Неке од најкориснијих информација о путевима и прилазима добићете од оних који ту живе и од оних који стално долазе на тај локалитет. Поразговарајте са геолозима, локалним живљем, другим планинарима или шумарима. Исто важи када треба сазнати податке о времену, или податке о најбољим условима за пењања, стању воде и свему другом што вас занима о локалитету, укључујући и редове вожње јавног транспорта.

Обавезно је за вас да урадите овај домаћи задатак пре него што похрлите у планину. Тек тада ћете бити спремни на евентуалности, имаћете план, предвиђања и спремне адуте у рукаву за све ситуације.

Посматрање по приласку

Приликом напредовања кроз дивљину према циљу проучавајте врх и смери, пробајте да лоцирате занимљивости, нове смери, објекте од интереса, и уопште, да стекнете глобалну и грубу слику терена и врха. Ови удаљени погледи откривају основне правилности у дејству моћних природних сила. Видећете кулоаре, гребенове, простирање врхова, глечере, падине, просечне стрмине. На тај начин ће ваша ментална слика у глави бити потпунија. Отворите карту и препознајте оно што видите.

Како и даље прилазите почећете да препознајете одсеке, лавинозне терене, велике пукотине, поља глечеркских пукотина…Сада се мозаик даље саставља. Очекивања су све реалнија. Раније виђене пукотине одједном постају терасице по којима се може ходати, раније виђена раслојавања се шематски понављају у све мања и финија.

Ако је ваша прилазна путања таква да сакрива поглед на основни масив, ви сте и даље у могућности да уочавате спорадичне детаље. Сетите се да је другачији поглед, другачији угао увек користан. Никада се не зна за шта ће моћи да послужи ова преспектива. Уочавајте сенке. Кретање сунца и ваше кретање често само преко сенки открива битне рељефне карактеристике стене. Из даљине је увек тешко проценити нагибе. Зато су корисне сенке и другачији углови посматрања. Лоцирајте чисте одсеке и вертикале од положених стена.

Присуство снега увек наговештава блаже падине и умерене стрмине за пењање, те лакши приступ до стене. Снег се ретко задржава на падинама стрмијим од 50 степени. Пазите се привида и илузија којима вас планина вара. Ледене плоче наслоњене на вертикалне стене и литице могу се учинити снегом на пви удаљени поглед. Дубоки и стрми кулоари и усеци често задржавају снег врло дуго, поготово ако су у сенци. Оно што личи на дивну снежну падину високо горе може, у ствари, бити стрми лед.

Када сте већ близу врха, потражите детаље који ће вам помоћи код пењања: ивице гребенова са мањим стрминама, вертикалне литице одвојене гребеном, доминантне пукотине, полице, камине, дихедрале, снежна поља и глечере којима се лако и брзо долази до смери…

Уочите опасности. Снимите лавинозне падине, запамтите крушљиво гребење са кога хоће да пада камење, уочите шему понављања ледничких пукотина. Када приметите “прљав” снег или камене гелере на глечеру, закључите да туда пада камење. Ако постоји опасност од лавине и падања камења на правцу смери онда се одлучите за рано јутро или хладне сате за успон. Топљење је то које ће покренути пролећну лавину или камење.

Сво време током прилаза до смери поштујте старо правило: “пењи очима”. Стално процењујте опасности и тражите смери које одговарају вашим могућностима. Када се количина прикупљених информација намножи до мере коју више не можете памтити почните са бележењем и скицирањем за време одмора и предаха. Ова меморијска помагала се могу показати непроцењивим у ситуацијама када сте на стени и не можете видети критично место за излазак из неке пукотине или кулоара.

Када сте већ ту, уочавајте згодна места за постављање логора, биваковање, снабдевање водом, дрвима за ложење и било шта друго што вам може олакшати живот, боравак и одлазак са терена.

Ходање

Page 30: Osnovi planinarenja i orijentacije

Најосновнија вештина у планинарству је и најпростија радња коју пимењујемо сваки дан - ходање. Ипак, као што ни ваша писменост није доказ да сте књижевник, тако ни ваша могућност ходања и шетње не значи да сте спремни за ход у планини и по дивљини. За успешан, а то значи брз, сигуран, лаган и не умарајући, ход по дивљини мора се узети у обзир структура терена, тежина ранца, обућа и психологија целе приче.

Ритам

Почетници најчешће праве једну од две основне грешке: ходају брже него што би требали или ходају спорије него што би могли.

Најчешћа грешка је пребрзо ходање, без уважавања даљине коју је потребно прећи и у жељи да се пред остатком групе прикаже чврстина и спремност. Основно питање је зашто се исцрпети већ на другом километру када је пред вама још десетак и цео дан? Распоредите време и уживајте у ономе што радите. Размишљајте о томе да ћете сутра радити нешто теже од ходања.

Постоји врло једноставан тест којим испитујете да ли вам је ритам хода бржи него што би требало. Ако не можете одражавати тај ритам сатима, један за другим, ви ходате брже него што треба.

Друга, ређа грешка је ходати преспоро. Ваше се тело побуни далеко пре него што почне да вас издаје и боли. Мишићи могу почети да боле а да у њима и даље има снаге за чистих 10-так километара. Плућа могу почети да шкрипе и вапе за више ваздуха - задихани сте, а да при том у истом стању задиханости можете наставити следећа 3 сата. Знајте да је одређена мера патње неизбежни пратилац на путу до постајања доброг ходача и планинара.

Најоптималнији ритам се разликује од дана до дана, од терена, од терета, од стања групе, чак и у току једног дана. Пре ходања се мало разгибајте, посебно ноге, кукове леђа и рамена. Почните у споријем темпу, навикните тело на захтеве хода, загрејте се. Онда убрзајте, користећи снагу воље за превазилажење почетне фазе телесног отпора на убрзање. Убрзо ће овај додатни рад постати прихватљив и аутоматски, организам ће га прихватити, усвојити и одржавати дуго времена.

Физиолошки посматрано ово значи да је срце убрзало са пумпањем, крв циркулише брже, мишићи су опуштенији. Физиолошки гледано ходач се осећа срећан и јак.

Ускладите ритам са тереном, са стазом. Газите лакше, спорије и методично по узбрдици. Како нагиб пада додајте на темпу. Ритам ходања ће опадати пред крај дана, јер умор полако долази по своје. Адреналин може помоћи кратким убризгавањем горива - форсаж, за динамичне и екплозивне покрете. На дуге стазе, међутим, то вам неће помоћи.

Одмарајући корак

Свакако најважнија техика у ходању по дивљини је успешно упостављање правилног ритма. Један од битних начина за контролу ритма је коришћење одмарајућег корака (слика).

одмарајући корак: доња нога опружена

Овај корак упражњавате када год је ногама или плућима потребна пауза, одмор између два корака, два успона. Једном када научите и савладате ову просту технику користићете је радо и брзо. Ритам ће вам бити спор јер ће сваком новом кораку претходити пауза. Пауза се дешава у тренутку када је једна нога избачена унапред за нови корак. У том тренутку пребаците

Page 31: Osnovi planinarenja i orijentacije

комплетну тежину тела на задњу ногу и опустите мишиће на истуреној, предњој нози. При томе је јако битно да вам задња нога стоји право и потпуно опружено у колену, јер само тако ће тежину вашег тела преузети скелет а не мишићи те ноге.

Дисање синхронизујте са овом секвенцом. У типичном редоследу ствари узимаћете нови дах са сваким новим кораком, али је број удаха по кораку већи или мањи у зависности од тога колико сте се задували, односно колико је посао тежак. Када имате један удах по кораку нека то буде у тренутку када задњу ногу испружате унапред за следећи корак. Издахните када вам се предња нога одмара док је сва тежина на испруженој задњој нози. Ако сте високо и ваздух редак, плућима треба више ваздуха - понекад чак три или четири удаха по кораку. Учините свесни напор да дишете дубоко, пуним плућима.

Ваш ментални склоп је врло битан за примену одмарајућег корака. Монотоност ходања и једноличног ритма, поготово на глечерима или снежним падинама, може подрити вашу вољу, ваш морал. Морате научити и веровати ефикасности ходања. Морате стално знати да ће вас лагано али упорно кретање довести до циља. Ма колико то мучно било, када се осврнете за собом видите колико сте километара издробили, колико терена прежвакали, чак и када вам се врх не чини ништа ближим.

Одмори

Чак и најјачи и најбољи планинари захтевају повремене потпуне одморе. У току првих пола сата хода зауставите се за кратак предах, тек толико да протресете и опустите мишиће - без спуштања ранаца. То траје тек 30-так секунди. У том периоду може се дотерати опрема, попустити или затегнути гуртне од ранца, пертле, скинути или додати комад одеће.

Групе које у свом саставу имају жене или децу, посебно ако су стидљиви да траже, морају се заустављати за нужду. За велике групе потребно је први термин за нужду предвидети пре поласка.

У првом делу дана, на почетку ходања док сте још одморни и свежи, заустављајте се краће и ређе. Тек да се протресете и надишете. Омарајте се стојећи или нагнути са рукама на коленима. Ноге су исправљене. Настојте да ранац наслоните на нешто (дрво, стену…) тако да вас мало ослободи тежине, али га немојте скидати са леђа. Дишите дубоко и често. Можете мало појести (тек залогај или два), али уносите течност.

Касније, када је телу потребан дужи и комплетнији одмор, можете скинути ранац и сести. То се може радити сваки сат или два. Пре таквог одмора постарајте се да пронађете згодно место. Добро је да има добар поглед, воду, и да буде у заветрини. Немојте продужавати ове дивне тренутке. Права је агоније наставити са ходањем када се мишићи охладе и укруте. Ипак, дозволите време да се нешто поједе и попије доста течности. Добра мера за дуже одморе је између 5 и 15 минута.

Знајте да група која се много раздвоји на путу неће ништа брже стићи до циља. Одмарајте се по потреби, тако да група остане цела и способна. Крећите се стално, сем уколико имате сасвим довољно времена на располагању па си можете приуштити дуже одморе, разгледање, фотографисање и друге луксузне ствари.

На доле и постранце

Обично се планинари радују када пред собом имају низбрдицу. Ходање низбрдо је свакако мање заморно за мишиће, али је то двосекли мач и мешовити благослов. Плућа ће свакако бити срећна, бутни мишићи такође. Колена се, међутим, неће радовати. Када се спуштате тежина тела нагло и немилосрдно оптерећује кукове, колена и стопала. Ножни прсти се набијају у врх ципеле. Удар се амортизује коленима и кичмом. Резултат спуштања може бити изврнуто колено, набијени прсти, модри нокти, бол у леђима, разглављени кукови и главобоља.

Планинари се служе разним триковима да ублаже последице ходања низбрдо. Гојзерице се максимално причврсте пертлама како би се смањио ход ноге у ципели и учврстио скочни зглоб. Одржава се спорији ритам од онога који намеће гравитација. При сваком кораку савијте ногу у колену како би ублажили удар на цело тело. Ноге постављајте благо и ослањајте се на цело стопало, не на пете. У ствари, газите као да су вам ноге већ жуљевите и набијене. Када тако ходате приметићете да се ноге умарају, да бутни мишићи пеку и да им је одмор потребан исто колико и приликом пењања.

Ходање право узбрдо и право низбрдо је далеко препоручљивије од ходања по страни. То је тек мучење. Ходањем укосо по падини – траверзирање, криви скочне зглобове и кукове и представља сталан рат за остајање у равнотежи. Ако можете да избегнете пречење по некој

Page 32: Osnovi planinarenja i orijentacije

страни тако што ћете се спустити до неке долине или тако што ћете се попети до неког гребена, одмах тако и урадите. То је свакако вредно нешто дужег пута. Ако сте пак принуђени да пречите постранце, тада са времена на време промените правац кретања како би одморили претходну страну тела. Такође, нишаните путању тако да погодите сваку зараван, полицу или гребенчић. Видећете каква је то благодет када више не будете морали да кривите ноге.

Етика

Ходање у групи захтева поштовање неких основних правила лепог понашања. Она нису ништа до здраве памети и пажње коју би сте испољили и према људима на тротоару:

• Држите растојање од онога испред вас. Уместо да му дишете за врат, или газите сенку, дозволите растојање од 5-10 корака.

• Немојте много заостајати како би сте остали у контакту са њима и како би сте избегли да их нервирате сталним чекањем на вас.

• Приликом проласка кроз шибљак и грање будите пажљиви према ономе иза вас. Ако је тај иза вас повредио прво правило прети му опасност да га “ошине” тзв. “пуштеница”.

• Када се заустављате за намештање опреме или везивање пертле искоракните у страну са стазе тако да вас други могу заобићи без заустављања. Добро је да се поставите тако да они пролазе испод вас.

• Када хоћете да претекнете неког испред вас замолите га да вас пропусти уместо да се лактате и гурате.

• Ако идете низбрдо и налазите се на истој стази са онима који се њоме пењу, ви сте ти који треба да се помере у страну и да пропусте другу групу тако да ови не изгубе ритам.

• Када нагазите на лабав камен или балван, најавите његово померање и захтевајте пажњу. Ако обрушите нешто од тога вичите колико вас грло носи.

• Успоставите ритам који одговара целој групи, тако да се лако одржава. Ако видите да неко не може пратити тај темпо дужни сте да успорите.

• Када се одмарате, дозволите да то учини и онај који је последњи стигао.

Стазе

Најједноставнији пут кроз планину је сигурно стаза. Ипак, постоје најразноврсније стазе, од оних које се рачунају у маркиране или немаркиране планинарске путеве, до оних пастирских или шумарских. Неке од стаза воде тамо где желите да идете. Друге само донекле прате жељени правац. О трећима немате појма. Неке од стаза су одлично маркиране, видљиве и широке. Друге имају невероватне особине: час је видиш час је не видиш. Један од битних задатака у кретању у планини је наћи праву стазу и остати на њој.

Проналажење стаза

Врло је мали број стаза које су направљене да би их користили планинари. Рекосмо већ, излетници праве стазе до популарних излетишта, пецароши до добрих места на рекама и језерима, ловци до својих кућица или омиљених места, шумари до локације са које извлаче грађу, пастири са овцама до пашњака…Стара је пословица да свака стаза негде води. Место до кога води може бити одлично и за нас, за логор, за одмор, за базу. Добро је пратити стазу док год она води у жељеном правцу.

Чак и на местима где постоје добро обележене планинарске стазе водите рачуна на раскрснице и друге стазе које долазе и одлазе са леве и десне стране. Увек имајте на уму да се стазе стално губе и да се стално праве нове. Ако сте једном ту били, то уопште на значи да је ту још увек стаза који сте тада користили. Када сте на некој стази врло је лако опустити се и постати непажљив. То је и најбољи начин да промашите оријентир и не приметите раскрсницу која није обележена.

Немојте безрезервно веровати “чудним” ознакама на дрвећу или карактеристично намештеном камењу и грању. Сетите се да постоје и шумарске ознаке (чиста црвена или наранџаста боја), засечено дрво или нека трака или друга ознака може бити нечија неслана шала или ознака некога ко се на том месту некада изгубио. Планинарска маркација је препознатљива (круг са белим средиштем и црвеном ивицом или црвено-бело-црвени правоугаоник). Понекад и понегде се на камењу виде уцртани правци (стрелице) или чак путокази са називом правца. Чак и тада проверите правац јер није посебно тешко окренути

Page 33: Osnovi planinarenja i orijentacije

камен или путоказ. Закључак: чак и на стази која делује обележено увек визуелно или компасом проверите начелни правац кретања. Будите пажљиви и осматрајте околину за друге и боље стазе или приступе до циља.

Као трагач за стазама ви постајете врста детектива који тражи неке трагове, неке наговештаје. Користите карту, знакове на терену, претходна искуства, чула, информације од других, писани водич…Ситна задовољства су на сваком кораку, јер можете уочити стазу баш у тренутку када је другар рекао да даље нема ништа. Можете уочити природну стазу до одредишта која је довољно добра за пролаз. Сасвим сигурно ћете шокирати долинксе кампере када им објасните да ваш појам стазе значи било какву видљиву путању, без обзира колико камениту и стрму, која вас ефикасно доводи до одредишта, без борбе са шибљем. Битно је стално имати на уму циљ, а то значи да није увек упутно користити секцију широке стазе ако је место са кога треба да је напустите потпуно непроходно.

Игра је у томе да останете на стази све до момента када она нестаје или када постане неопходно да је напустите и кренете другим путем према циљу. Тада образујте сопствену стазу онуда куда је то логично, куда би се она протезала до циља када би претходно постојала. Људи који праве стазе теже да она буде удобна и лака. Радите како и они раде.

Коришћење стаза

Пронаћи пут је само један део приче. Користити је разумно и пажљиво је други. Ево неких правила којих се ваља придржавати:

• Ходајте у колони по један како би поштедели вегетацију на ивицама стазе.

• Останите на стази чак иако је џомбаста, блатњава или под снегом.

• Заштите ту стазу и вегетацију са стране тако што нећете правити пречице.

• Изаберите робусне пределе за одмор уместо места са осетљивом и нежном планинском вегетацијом.

• Посматрајте и фотографишите уместо додиривања, брања и узимања сувенира за понети.

• Немојте обрушавати камење на ивицама потока.

• Извршите једноставно одржавање стазе (очистити је од шибља и камења, обновити маркацију ако имате фарбу…), и покупите и туђе смеће на које налетите.

• Ако сте на стази која није маркирана немојте је маркирати (ако вам то није задатак) нити обележавати на други начни (засецати дрвеће, постављати грање као обележја, постављати заставице…). Дозволите да и други за вама имају исто уживање као и ви у проналажењу те стазе.

• Ако је изабрана стаза добра и “паметна” означите је на вашој карти и забележите информације о њој за следеће путовање и друге планинаре.

• Радије се одлучите за прављење стазе ивицом шуме, сипаром или стеном него ходањем преко ливада. На тај начин поштеђујете природу од себе и других за вама.

Шибљак

На шибљак се може гледати као на хорор филм и ноћну мору свих планинара. На срећу постоје и решења за заобилазак и прелазак.

Где год има потока, бујица, падина са снегом, природних дренажа има и шибљака. Класичан пример су усеци на малим висинама који су зими пут лавина а на пролеће пут бујица. Кратки летњи интервали претварају их у непроходне густе шибљаке са трњем и макијом. То је све зато што дрвеће и више растиње нема шансу да израсте - ту је шибље доминантно. Слично је са ивицама сталних планинаских потока и речица. Оне често плаве и преливају, тако да нема дрвећа али има шибљака. У субалпским пределима где снег из лавина задржава до касног лета, такође нема услова за раст шуме, али у кратком периоду без снега израсте чудовишно жбуње. То жбуње преживљава под снегом.

Планинари преферирају стару шуму. Крошње великог дрвећа блокирају сунчеву светлост тако да на земљи нема услова за раст жбуња - тек ретка трава. Младе шуме су, међутим, агонија. Оне додатно драматизују проблем шибљака.

Подножје лавина на ивици шуме је често потпуно непроходно. Ту је велико камење, жбуње и поломљене испреплетане гране.

Page 34: Osnovi planinarenja i orijentacije

Када је суочавање са шибљаком неизбежно постоје начини за смањивање малтретмана. Пре свега је потребно изабрати најкраћи могући пут преко шибљака. Користите оборена дебла као богазу за прелазак одређених делова. Вуците и гурајте жбунове како би се раздвојили. Понекад је потребно нагазити на нижи жбун а подићи вишљи како би се ослободио пролаз.

Шибљак може бити и опасан: гране пузавица које су уперене на доле су клизаве, трње хоће да вас поцепа и изгребе, шибљак скрива ивице стрмих ивица стене или литица или болдера, стари шибљак хоће да оштети уже, и коначно, у шибљаку ћете често срести змије.

Најбоља тактика је заобићи шибљак. Ево неколико савета:

• Користите стазе колико је год могуће. 5 километара стазе је много лакше од 1 километра шибљака.

• Узмите у разматрање путовање када је снег преко шибљака. Многи прилази су лаки у Априлу када је снег још увек преко шибљака, док су потпуно немогући у Јуну.

• Избегните путање којима су ишле лавине. Најбољи пут кроз неку долину према врху је на јужним и западним падинама где лавине ређе пуцају од северних и источних падина. Када идете уз страну планине користите језике шуме између падина по којима се руше лавине.

• Настојте да нишаните локације са најгушћим и највећим дрвећем.

• Користите сипаре или камене наслаге по снегу за напредовање пре него њихове ивице са шикаром.

• Потражите гребене или хрбате за напредовање, пре кулоара, доља или других природних дренажа које су загушене вегетацијом.

• Покушајте да се одаберете пут који вас пење директно на горњу ивицу шуме и вегетације, ако је пут кроз долину пун шипрага или испресецан лавинским траговима.

• Размислите о напредовању директно кроз камено корито неке бујице. То вам је можда једини тунел кроз шибљак. Сува корита потока су понекад идеална за пробој до жељених висина. Ипак пазите, ако је у питању кањон, тада корито може бити пуно вегетације.

• Потражите животињске трагове. Животиње обично иду путевима најмањег отпора.

Сипар

Сипарске падине могу изврсно помоћи, али и начисто упропастити планинаре. Највећи број сипара нуди директан и отворен пут високо у планину, док мањи број њих није стабилан и представља праву опасност.

Врхови се константно распадају и комади стена отпадају низбрдо. Отпали комади се обрушавају на доле, дробе, повлаче друге нестабилне стене које погоде, уситњавају и таложе на заравњењима или подножјима планине. Највећи број камења се обрушава кулоарима, на чијем дну се слажу, шире и спајају са гомилама камења из другог кулоара. Тако се добијају типични левкасти облици сипара којим се ивица шуме дели од планинских врхова. На доњем крају сипара камење је велико, комбиновано са шумом и изломљеним грањем. То је често згодно за пењање јер је крупније камење стабилније и подржава тежину планинара. Како се иде према врху камење је све ситније и нестабилније. Оно се разилази под ногама и котрља на доле. То и није баш посебно забавно приликом пењања, али је савршено приликом спуштања.

Постоје већи и мањи сипари, старији и млађи. Старији сипари су по правилу већи и стабилнији. Посебно у доњем делу где се рупе између великих стена попуњавају мањим камењем и земљом. То су већ дивне стазе за нас. Млађи сипари су опаснији. Камење - клоце у доњем делу само делују стабилно. У ствари, једва чекају да се појавите ви, да их згазите, па да се са својих 2-3 кила окрену и поклопе вас по стопалу. То је непријатно, болно, али не и посебно опасно. Оно што је заиста опасно су сипари који се не завршавају у долини или у шуми, већ је на њиховом крају одсек - литица. Тада је то гомила нестабилног камења која се може покренути вашим ходом и река камена ће се преко литице, заједно са вама, сурвати у долину. Овакви сипари нису ретки. Посебно је опасно ако ви, одозгоре, не видите како се сипар завршава.

Понеки сипари или морене на крају глечера су до те мере нестабилни, да померањем само једно, кључног камена из осетљиве равнотеже може покренути праву камену лавину.

Пењачи по сипару морају бити максимално опрезни јер је померање и падање камења саствани део приче. Свако ће срушити понеки камен. Циљ других је да обрушени камен не погоди баш њих. Стога се крећите ван очекиване путање пада камена. То се чини било

Page 35: Osnovi planinarenja i orijentacije

пречењем сипара постранце у колони по један, било фронталним пењањем по групама. Ако је сипар у уском кулоару тада је потребан већи опрез. Пазите како газите и галамите када покренете камен. Држите се близу једни других тако да откачени камен не добије довољну брзину да вас може повредити. Ако је ствар врло опасна тада се крећете један по један тако да док је један на сипару, сви други стоје на безбедним местима, заштићени од пада камена.

Падине са ситним сипаром су понекад врло сличне песку по нестабилности. Пењање по њима је тортура - један корак напред а два назад. Зато је спуштање сјајно. Скијање по ситном сипару на ђоновима је једно од вхунских задовољстава. Ствар је проста. Мало се избаците на пете и направите неколико ситних корака на доле. Покренућете гомилицу шљунка под стопалима на којој се даље клизате на доле. Стално корачајте ситним корацима јер само тако ће вам ципеле остати на површини. Пазите на препреке - велике стене, дрвеће, дебла, вегетацију. Запамтите да вам је могућност маневрисања и заустављања врло ограничена. Никада се не скијајте на сипарима који се завршавају литицама.

Потоци

У планинској дивљини без стаза и мостова, речице и потоци могу представљати сметњу. У хладним и северним крајевима прелазак планинске реке може одузети више времена и енергије од самог пењања на врх.

Налажење прелаза

Када је врх на даљој страни повеће реке, њен прелазак се сматра одлучујућим фактором за избор приступног пута. Покушајте да осмотрите реку са неког одстојања - удаљени поглед. Обухватите погледом реку у целој дужини, ако је то могуће. Најбоље је уочити њен почетак пре уласка у долину. Један овакав поглед ће користити више од стотину погледа са ивице реке. Ако нема очигледних решења остаје вам да реку газите ако има воде, да се пробијате кроз шикару у њеном кориту док не дођете до места са кога се може прећи на другу страну, или да кренете својом обалом до неког вишег места на коме ће се наћи добар прелаз.

Ако је река у некој шуметини, тада постоје добре шансе да нађете неки природан мост у виду дебла које се пружило преко реке. Велике стене или скуп њих вам могу бити од користи ако се може прескакати са једне на другу.

Постоје и реке које не можете прећи суви. Ако је река стална, а напаја се топљењем снега, тада је најбоље време за прелазак рано јутро када је најмање воде у њој. Увек вам остаје пливање или гажење са осигурањем са обале. Понекад се једном обалом мора ићи и данима како би се пронашло колико толико прихватљиво место за прелазак.

На врло великим рекама (каквих код нас нема у планинскм зонама), једино решење су сплавови, гелендери и чамци.

Прелазак

Када прелазите реку уз опасност пада у дубоку воду, обавезно разлабавите гуртне на ранцу. Ако је потребно пливање, тада је једини начин да испливате да се брзо ослободите ранца.

Дебло преко реке је одличан начин за прелазак. Користите штап, цепин или разапето уже за придржавање и равнотежу ако је дебло уско, клизаво или стрмо. Можете и узјахати дебло и полако се изгурати преко.

Надстрешене стене, болдери и стене које вире из воде су исто добар начин за долазак до друге обале реке. Наравно, пре хопа-цупа секвенце потребно је да извршите менталну припрему за сваки скок и корак. Знајте да вас очекује врло клизав ногоступ на коме нема места за стајање. Слично троскоку, ви морате правити скок за скоком, са једне обале, преко неколико стена до друге обале. Припремите се. Континуиране кретње, штап у руци за равнотежу и припремљеност за пад у воду.

Ако сте принуђени на пливање или гажење, урадите то на најширим деловима реке. Уску делови су најдубљи, најбржи и најопаснији. Наравно, ако процените да је у уском делу могуће безбедно газити тада урадите тако јер ћете краће бити у хладној води.

Ако је вода релативно плитка и камење на дну заобљено, изволите скинути обућу и чарапе, спаковати их на врх ранца тако да буду суви и кренути полако у босоного гажење. Ако ствар није тако проста онда останите обувени али сачувајте бар суве чарапе. Осушићете се на другој страни. Можете се одлучити и на скидање панталона, али и остатка гардеробе како би остали суви. И ово је ствар процене, јер одећа ће вам сметати у покретима и отежавати вас, али

Page 36: Osnovi planinarenja i orijentacije

ће вам омогућити нешто дужи боравак у леденој води.

Врло је лако подценити снагу воде која се креће. Обичан поточић који досеже тек до листова ће пенушати око колена. Вода до колена ће пенушати око препона и битно реметити равнотежу. Када год вода пенуша изнад колена знајте да сте у опасности. Равнотежа је битно угрожена. Један погрешан корак и наћи ћете се потопљени како скакућете у пени од стене до стене. Довољно је мокро за удавити се а недовољно дубоко за пливање. Знате, људи се даве и у пени - аеросолу брзака. Потоци који настају топљењем глечера су посебан проблем јер им се не види дно од фине беле прашине издробљеног камена.

Ако је речица дубока али не јако брза, можете је препливати или дубоко газити тако што идете накосо низ струју истом брзином којом се креће и река. Када је река мало плића најбоље је окренути се лице према струји. Нагнути се унапред контра струји која нас задржава. Затим пободите штап или цепин испред себе за трећу тачку равнотеже. Пре сваког следећег корака испитајте дно на које ћете згазити. Само полако и пажљиво. Знамо да је хладно, али се преко мора.

Ако вас је само двојца у групи можете прелазити одједном, помажући једно другог при преласку са стоја на стој. Ако је група већа може се користити дужа мотка. Мотка се постави паралелно са струјом. Сви се држе за мотку и држе мотку. На горњем крају (уз струју) је човек који разбија струју. Када један падне хвата се чврсто за мотку коју остали држе. Иде се преко.

Коришћење ужета за прелазак реке је ризично, дуготрајно и начелно се не препоручује. Уже затегнуто преко реке за које се придржавате руком док газите може помоћи, али осигурање ужетом за прелазак крије опасност да онај који падне и остане на ужету које држи осигуравач може остати под водом и удавити се. Конструкција гелендера са обале на обалу, тако да се сва тежина планинара пренесе на уже - као сајла, траје врло дуго и потребни су предуслови (висинска разлика обала, висина од воде, појасеви код свих, друга опрема…)

Цепин

Цепин је изванредна универзална планинарска алатка неопходна за све услове снега, али корисна и у сред лета. Више детаља о цепинима налази се у одговарајућем поглављу о планинарској опреми. За сада је битно знати да се цепин може користити на невероватне и сасвим неочекиване начине. Цепином обезбеђујете трећу ногу код прелазака потока. Он обезбеђује равнотежу за кратке моменте ослањања о њега код одмора или код скокова. Цепин је продужетак ваше руке неосетљив на камен и лед. Цепин користите као штап на стрмијим, клизавијим, уским и џомбастим теренима. Њега користите као поуздан ослонац за ходање узбрдо и као одличну кочницу за спуштање. Цепин који се постави дијагонално, преко груди, од рамена до бока изврсно ће послужити за одржавање равнотеже на стрмим падинама. Једна од основних техника коришћења цепина је самозаустављање пада на снежним падинама, али су многи исту технику применили на стрмим блатњавим и клизавим ливадама односно на сипару.

На многим планинарским турама, чак и сасвим летњим, планинари понесу свој цепин и спакују га на ранац. Он се лако нађе са ранца у руци када терен постане захтеван, превише захтеван за ноге и руке. Цепин је, наравно, и згодна алатка, иако ћете га касније тешко користити за услове леда. Цепин је јединствени комад опреме за који се може рећи да је прави пријатељ планинара, али и опасна направа за повређивање. Он има три оштра врха (шпиц, рог и лопатицу) која су у сваком тренутку спремна да боду, гребу, парају, секу или на неки други начин повреде вас и све око вас. За све оштре делове цепина постоје штитници. Они штите вас од цепина и сам цепин од оштећења и тупљења. Цепин увек носите са штитницима, а скините их тек када цепин користите на одговарајући начин.

Ношење цепина без знања и вештине о томе како се он користи даје вам лажан осећај сигурности. То је исто као да носите дирек те тежине. Ако не умете да користите цепин боље је да не носите ништа или обичан штап. Исувише често пењачи се оклизну на снежној падини и тек онда схвате да не знају баш тачно како да се зауставе цепином. Како се то ради можете сазнати у одговарајућем поглављу ове књиге, али вам то неће много помоћи ако исто то не увежбате на сигурним падинама.

Сигуран начин за ношење цепина док ходате по некој стази приказан је сликом. Ухватите цепин за тело (дршку) у тачки равнотеже са шпицом напред и главом позади. На тај начин је пењач иза вас ван опасности од шиљатих делова, док вам је шпиц цепина испред вас и стално на оку. Цепин се може користити као штап, у ком случају га хватате за главу, тако да вам је длан на лопатици, рог напред а шпиц према земљи.

Page 37: Osnovi planinarenja i orijentacije

Ношење цепина: а) за тело. б) за главу – као штап

Снег

Снег може бити прави благослов за кретање у дивљини. Наравно, само ако је стари снег и ако није претерано дубок. Многим врховима се најлакше приступа рано у сезони летњег пењања, када још увек постоји снег по сипару, преко шибљака и преко неравнина на терену.

Наравно, постоје и опасности и неугодности. Пролећна бујица ће тећи испод снега и подрити снежни мост преко себе. Идеално за вас да упаднете. Када сумњате на овакву ситуацију потражите локалне депресије у снегу, промену у боји и структури снега или звук воде која тече под вама. Таква места избегавајте. Ако вам се под ногама скупља вода при корачању, то може значити да је још испод поток. Боцните мало цепином. Ко зна, можда ћете се згранути открићем.

Снег у споју са другим објектима на тлу (дебла, стене…) прави процепе и рупе. Оне могу бити безначајне, али и врло опасне за губитак равнотеже, упадање, повређивање. На таквим местима увек пробајте цепином да би сте проверили где је ивица процепа. Правите велике кораке или скокните на сигурну површину. Како се пролеће приближава лету, приступ до планинаских врхова постаје све чуднији. Тактика хопа цупа је она која се најчешће примењује. Кретаћете се по сигурним површинама под снегом када год сте у прилици, а када их нема тражићете што сувље и чистије површине по тлу.

Техника кретања по снегу је иста, било да се налазите на снегу близу планинаских врхова или на снегу у шуми. На стрмим падинама биће вам потребно обезбеђење, било у виду цепина, ужета или дереза. Са искуством (километражом и стажом) научићете да препознајете и користите предности и мане којима се одликује снег у планини. Као и за све друго, научићете да користите медијум на коме сте, своје окружење тако да ради за вас, тако да будете сигурни, ефикасни и задовољни.

Спремни за дивљину?

Кретање у дивљини може бити компликован и неудобан посао обзиром на толико чинилаца планине: рељеф, време, снег, опасности, вода, вегетација…Ако све информације добијене овим поглављем саставите и примените у пракси, научићете како се по дивљини креће сигурно и ефикасно. Тек тада ће вам бити доступни најживописнији и најинспиративнији пејзажи на површини земље. Када вештину кретања по дивљини комбинујете са вештинама оријентације, навигације, тражења пута, логоровања, исхране и коришћења опреме можете казати да сте спремни за дивљину. Изволте.

Тражење пута по снегу

Снег нам може приуштити једноставан прилаз до подножја планинског врха преко свих фрустрирајућих препрека дивљине - мочвара, сипара, шибљака, потока. У најбољем случају снег омогућава глатку и равну површину те директан пут до врха. Међутим, пошто је сама природа снега вечно и брзо променљива, стално морамо пратити и учити понављајуће шаблоне одређених периода у години и одређених локалитета и временских прилика и свих текучих извештаја и информација о стању на терену на који желимо да идемо.

Page 38: Osnovi planinarenja i orijentacije

Снег може бити предубок или премекан да би омогучио лагодно ходање људи. Са друге стране, снег може бити превише мокар и лепљив, или превише тврд и клизав. Да, снег прекрива препреке на нашем путу, али сакрива и пут и све ознаке на њему. Понекад је то што снег прекрива препреке управо опасно, јер прекрити опасност не значи да ње нема. Испод равне површине снега леже невидљиве замке и опасности кретања по снегу: пукотине, рупе, потоци. Падине под снегом желе да га збаце - пуцају лавине.

Опасности и фрустрације кретања у снегу можете минимизирати проучавајући медијум на коме сте - окружење. Искусни планинари позању снег, њгове облике, врсте, стање. Они се постављају тако да снег ради за њих. Они посматрајући површину снега и рељефе на њему процењују, одлучују и изабирају сигурне и ефикасне путеве до циља.

Разматрања површине снега

Процењивање површине снега почиње пре него што се ухватите за кваку да изађете. То радите тако што се упутите у временске прилике и у стање на терену у протеклих неколико месеци.

Ако се одлучујете за успон у хладно и снежно пролеће по окончању продуженог периода топљења, морате знати да је тврда снежна кора настала топљењем довољно чврста да задржи нови снежни покривач. Ту је опасност од лавина значајна јер је нехомогена и не слегнута снежна маса на падинама. Ако је пролеће хладно али сунчано, и ако је дошло после зиме са мало снега, тада ће усек који је обично добар за набијање степеника у Мају бити пун камења и твдог снега. Ипак, највећи број промена које су пресудне за путовање по снегу настају врло брзо, тако да нека дугорочна разматрања имају мање значаја. Најважније је оно што се дешава непосредно пре и за време вашег боравка у планини.

Са становишта планинара најбољи је снег онај који је довољно слегнут да нема опасности од пуцања лавина и да је довољно тврд да издржи тежину пењача без пропадања. Такав снег постоји, али морате бити упорни у тражењу и умети да га препознате. Позиција “најбољег” снега мења се у току дана, чак и из сата у сат. Ако је снег превише мекан на једном месту, или је превише дубок, или је превише крта кора или је превише ма шта, просто погледајте и пробајте негде око вас. Можда је боље.

Ево неколицине савета за добро искоришћавање површине снега:

• Проналазите крпе чвршћег снега на падини са гњецавим снегом тако што ћете нишанити хладовину или скакутати од сенке до сенке.

• Покушајте да пронађете крпе мекшег снега на тврдој падини и тако омогућите да набијањем степеника лакше напредујете.

• Када је успон компликован покушајте да пронађете рељеф који изгледа нешто другачије и наставите успон по њему.

• Приликом повратка, ако је неопходно, користите различит пут како би сте пронашли најбољи снег.

• Ако тражите тврђи снег тражите снег који је “прљавији”. Прљавост снега значи да се брже слегне и консолидује у компактну масу.

• Запамтите да се снег на јужним и западним странама, на северној земљиној полулопти, брже консолидује (слегне). Те падине су, дакле, раније у зимској сезони под тешким снегом и сигурније су после олуја зими. Оне нуде релативно тврд снег за пењање када су северне и источне падине још увек пршићасте.

• После хладне и чисте ноћи следи сунчан и топао дан. У таквим приликама крените на врх рано, што раније, можда и пре свитања. Тако користите тврду кору уместо гњецавог снега.

• Чувајте се рупа скривених под снегом поред стена, дебала или неког другог објекта.

Ако вам се снежни услови на овој страни гребена или шуме или усека не свиђају, проверите како је на оној другој страни. Разлика је можда баш оно што вам треба

Page 39: Osnovi planinarenja i orijentacije

Разматрања рељефа

Типични и основни облици рељефа представљају како препреке тако и могућности за планинаре (слика). Неке рељефне облике користимо а друге избегавамо, али са свима морамо бити упознати како би смо нашли свој пут до врха.

Page 40: Osnovi planinarenja i orijentacije

Кулоари

Највећи број зимских планинарских успона врши се кулоарима. Они су кључ идеалне путање до пред врх јер је њихов угао мање или више констатан и мањи од угла његових страна. Потребно је мање техничког пењања.

Кулоари који су дубоко у сенци су најчешће у тврдом снегу и леду. То се посебно односи на каснију зимску сезону. Чак и на пролеће, када су падине покривене гњецавим снегом, у кулоарима је снег тврд и леден, било због сенке било због лавине која је прошла.

Безбедно пењање кулоаром најчешће зависи од доба дана. Рано ујутру, када је све смрзнуто и стегнуто и стабилно, кулоари су најчешће сигуран пролаз. Касније у току сунчаног дана они могу постати смртоносни. Кулоари су природна дренажа и канализација планине. Када сунце обасја планину кулоари постају путања за снег од лавина, камење које се ослободило ледене основе или ледене блокове који су се топљењем ослободили својих веза. Највећи део овог планинског “ђубрета” креће се центром кулоара. Ипак, чак и када се држите страна кулоара будите начуљени за чудне звукове изнад вас: шкрипање, ваљање, зујање, звиждање и друго. Не дозволите да постанете препрека на путу овим моћним објектима.

Лавине избраздају дубоке трагове у многим стрмим и уским кулоарима. Планинари прпознају ове трагове и углавном заобилазе таква места или их брзо пређу и нестану. Ипак, рано у зимској сезони ове утабане бразде нуде најбољи снег и можда једину могућност пењања. За хладног времена оне могу бити сасвим безбедне, поготову за брзи успон. На сваки начин покушајте да напустите кулоар када се појави сунце. То значи да ћете поћи врло рано, пењати ноћу или ћете биваковати и напустити смер алтернативним путем.

Кулоари могу постати посебнонезгодни у својим вишим деловима. Постају ужи и стрмији. Пред вама су вирглети, ледопади, стрехе и ситан камен преко облеђене стене. Многи од кулоара завршавају се великим тешкоћама. Рачунајте са тим да ће се благи угао, тврд снег и ширина доњег дела кулоара компензовати залеђеним вертикалним камином на његовом врху. Ипак, ако се кулоар завршава под гребеном, некаквим високим и уским превојем, тада је он могућност за успон по мањем успону него пењање стрмим странама.

Ако је корито кулоара превише стрмо за пењање покушајте са пењањем по усеку на ивицама. Овај усек настаје када се снег почне топити и одвајати од стене. Ове пукотине - усеци могу бити различите дубине и ширине. Са једне стране вам је лед а са друге стена. Неки делови пукотина могу захтевати да пењете као камин - премошћавањем, док су други погодни за гузељање и заглављивање. Ви се можете одлучити за коришћење дереза или за набијање степеника по снегу кулоара приликом пењања, док ћете за спуштање одабрати пукотину и тако избећи опасност од пада камења низ средиште кулоара.

Упркос проблемима, многе зимске смери протежу се кулоарима. Техника пењања је било са дерезама или набијањем степеника, али постојање ивичних усека, пукотина или блокова палог камења и леда може захтевати коришћење техника пењања у стени и леду. Неке од ових нерегуларности могу представљати одлиична места за постављање ваљаних сидришта.

Гребени

Смер која се протеже гребеном безбедна је од пада камења и лавина и може представљати најбољи избор за дуги успон у условима умерених или великух падавина. Проналажење пута по гребену је по правилу једноставније од истог посла у другим деловима планинског рељефа. На гребену је најчешће могуће пронаћи сигуран пут за повлачење и повратак. Са друге стране, гребени су места максимално изложена ветру и свакој врсти лошег времена. Ипак, најозбиљнија опасност на гребену је снежна стреха.

Снежне стрехе

Облик гребена помаже у одређивању величине и стабилности снежних стреха (слика). Гребен који са једне стране има падину а са друге се стрмо обрушава је најбољи кандидат за образовање огромних снежних стреха. Оштри гребенови (стрми са обе стране) или питоми гребенови неће имати бог зна какве стрехе, ако уопште.

Када постоје рељефни предуслови за образовање стреха, тада је ветар тај који

Page 41: Osnovi planinarenja i orijentacije

одређује тачан начин њиховог појављивања. Обзиром да мећаве и олује имају шаблон у сваком од локалитета, најчешћа је појава да су све стрехе у једној планинаској области постављене на исти начин. Ипак, локални феномени умеју да направе сасвим невероватне снежне облике. Доминантни правци из којих дувају ветрови усмериће стреху у том правцу, међутим, није немогуће да на једном гребену затекнете ситуацију у којој је једна снежна стреха постављена на другу у контра смеру. То је последица неког ретког ветра или олује која је у неком тренутку дунула на другу страну.

Снежна стреха (Цорнице), безбедна и опасна зона

Приступ низ ветар: Када јој приступате низ ветар, стреха је скоро невидљива. Она изгледа као и остатак падине - раван и гладак снг уперен према небу. Увек осмтрајте околно гребење како би стекли представу о њиховом облику, односно о постојању и учесталости стреха.

Нема стрехе на сваком гребену, али се добро уверите да је нема ни на ономе не коме сте. Покушајте да сагледате другу страну гребена са неког сигурног места на својој страни - двро, стена, виша тачка. Ако је то немогуће, тада нека осигурани пењач крене опрезно са испитивањем - пробадањем цепином или скијашким штапом. Нека приступи гребену клечећи а затим пузећи. Потражите неке пукотине или неправилности на снегу које вам могу наговестити да ст код стрехе која је почела да се обрушава.

Са ваше је стране гребена тешко проценити величину стрехе, њену чврстину и степен опасности коју представља. Немојте да вас изглед завара. За једну одраслу и сазрелу стреху линија пуцања се може налазити и 10-так метара иза врха гребена према вашој страни. То је свакако изнад тачке на којој би сте желели да пробате њену чврстину. Иако неки чврсти објекти на гребенима упућују на сигурност (дрво, велике стене) то не мора увек бити гаранција. Велика стена на врху гребена са једне стране, може управо бити ослонац велике стрехе која се пружа од њега, по гребену, лучно, до неке друге стране. Многи су планинари имали просветљујуће искуство када су стигавши по таквом гребену до стене, гледајући уназад, видели своје трагове по огромној стрехи, увелико на страни бездана. Безбедан пут по гребену када сумњате на потојање стрехе ја онај са ваше стране, далеко испод линије одламања стрехе.

Приступ уз ветар: Када приступате гребену његовом стрмом страном, уз ветар, стреха се не може промашити. Као огромни талас, замрзнут у тренутку пре обрушавања, велика стреха вас наткриљује пружајући узбуђујући доживљај. Ако сумњате у чврстину стрехе останите на ивици шуме или на сигурном одстојању испод ње. Понекад је сасвим сигурно кретати се непосредно испод стрехе. Ту је и удобно јер је заветрина. Што је хладније то је стреха сигурнија. Стреха која је скоро сасвим обрушена у касној сезони није никакав проблем.

Понекад планинари излазе на гребен пробијајући се директно кроз стреху. Стреху је најлакше пробити близу неке стене или на делу који је већ делимично обрушен. Први се пењач попење директно под стреху на месту најмањег надстрешења и подрије њене темеље на што мањој запремини. Тек толико колико је потребно да је пробије.

Поред свега, најсигурнији начин за пењање у присуству стреха је њихово посматрање из далека - никако путовање на њима, под њима или кроз њих.

Бергшунд - џиновска ледничка пукотина

Бергшунд је назив за џиновске ледничке пукотине које се налазе на врховима глечера, настале када се глечерски лед на превоју одвоји од свог изворишта. Доња ивица бергшунда се може налазити знатно ниже од његове горње ивице која може бити и сасвим превисна. Понекад је бергшунд кључни и коначни проблем једног зимског успона.

Page 42: Osnovi planinarenja i orijentacije

Ивична пукотина

Пукотина која раздваја поље снега и леда од његових стеновитих ивица представља ивичну пукотину (енгл. Моат). Ове пукотине настају у каснију зиму када се лед отопи у додиру са топлијом стеном. Прелазак овакве ивице на крају ледене или снежне падине или глечера може бити већи проблем од преласка бергшунда. Основни узрок разлика и проблема је у томе што је даља ивица гола стена а не лед.

Падање камења

Снежне падине и глечери су основне мете свог камења које отпада са стена које окружују формацију снега и леда. То се посебно односи на планине вулканског порекла које су крушљиве и нестабилне. Планинари могу минимизирати опасност од камења тако што ће носити шлемове (који им неће бити посебна утеха ако падају клоце), или, још бољ, ако подесе време успона тако да камење мирује (рекосмо већ, будите ту пре сунца).

Када успон правите раније у сезони, имаћете мање опасности од камења које пада, јер хладноћа, снег и лед цементирају дезертере за своју матицу. Чим почну дужи и топлији дани отапа се везивно ткиво и камење ће несташно и неконтролисано полетети наниже. Које год да је време имате основно правило за пењање по глечерима, кулоарима и стеном оивиченим падинама је: “рано на врх и рано са врха”. Ноћ и јутро су добри јер су најхладнији. Највећа опасност прети пре подне када сунце отопи везива и увече када се отопљени лед поново смрзава и при томе шири и одваљује ново камење.

На северној земљиној хемисфери највише сунца имају јужне и западне падине, те на њима лежи и највећа опасност од пада камења. Падине у сенци су сигурније, али запамтите да није битно да сте ви у сенци, већ да су у сенци стене на врховима падине на којој сте.

Помоћ у тражењу пута зими

Прелазак преко снежних падина и поља, односно преко глечера, посебно ноћу или у условима слабе видљивости, слично је као бити на морској пучини - без оријентира. Ипак, планинарима је на располагању неколико навигационих погодности које морнари немају. Планинари имају чврсту подлогу - површину којом газе и на коју могу постављати сопствене оријентира у недостатку природних. Поред тога, планинари се крећу по нагнутом терену и мењају висину на којој се налазе. Нагоб се осећа под ногама а висина се мери висинометром, тако да се може уочити прогрес и спознати позиција.

Коришћење танких и лаганих заставица је честа пракса у планинарењу у оваквим условима (не баш код бас). На тај нечин се обележава пут за повратак, али и пут за целу групу. Следећа се заставица поставља тако да је последњи у групи види када стигне до претходне. Коодинирајте комуникацију тако да последњи у групи не мора напуштати позицију последње заставице пре него што уочи следећу. Заставицама се могу обележавати опасна места, промене у правцу кретања, границе сигурних зона за неосигурано кретање у логору или позиција затрпаних у лавини. У ствари, све што се може обележити и што је од некаквог значаја може се маркирати заставицама.

Висиномер вам помаже да одредите своју оквирну позицију и релативни напредак, када се користи у комбинацији са картом и компасом. То се посебно односи на ситуације када сте изнад линије вегетације и све је бело и исто. Ако знате за висине и позиције одређених објеката, ви можете знати да ли сте на добром путу, да ли сте претерали или још нисте ту. Када имате и компас и висиномер и карту, за вас не постоје тајне. Добро је комбиновати познавање висине које вам нуди висинимер са објектима које видите и који су на карти. Ако сте на оштром гребену или у уском кулоару, тада ћете познавањем своје висине моћи да се тачно лоцирате у доносу на карту.

Искусни и добри планинари знају да је оријентација, навигација, проналажење пута и његово праћење кључно за успех. Зато се они служе инструментима (висиномер, компас, карта), заставицама, сунцем, карактеристикама терена, уочавањем природних оријентира и сопственим добрим осећајем. Креативна и паметна комбинација свих ових чинилаца уз вишеструку проверу добијених закључака доводи до проналажења најбољег пута и брзог стизања на циљ.

Page 43: Osnovi planinarenja i orijentacije

Логоровање

Постављање привременог дома у дивљини треба да буде брз посао којим се обезбеђује солидна заштита, топла и сува врећа и добра храна.

Логоровање у планини има још један критичан сегмент: очување природе. У ствари, то би требало да вам буде но.1. Будите потпуно свесни тога да је ваша удобност компромис са очувањем планинаског амбијента. Врхови и планине нису ту због вас већ су ту где јесу (са или без вас). Заиста није превелики проблем указати поштовање местима које нас тако усрећују. Зато ће ово поглавље бити и досадно када су у питању савети за очување природе.

Место за логор

Планинари не постављају увек логор тамо где ће им бити најудобније. Може се проћи иделано месташце за логор, заклоњено у шумици, да би се логор поставио на ветровитој планинаској страни јер сте тако ближи врху.Који су то други разлози за избор конкретног логоришта? Јер је удобно? Јер је живописно? Разумно са аспекта очувања природе? Некада не можете имати све то, али понекад је потребно одрећи се дела тога у корист окружења.

Погледајмо сада логор са аспекта дивљине у којој га правимо да би смо видели који су логори најмање штетни за њу. Од најбољег до најгорег они су:

Снег: Снег ће се отопити и неће остати трага од вашег логора.

Стена: Стена ће бити отпорна на највећи број оштећења која можете произвести

Песак, прашина, шљунак: Ово је следећи добар избор

Отворено пољанче у старој шуми: Ово је мање идеалан избор у односу на претходне

Пашњак изнад линије шуме: Овакви пашњаци имају врло кратак годишњи период раста и представљају један од најосетљивијих еко система. Шатор постављен на овакву траву који ту стоји свега пар дана уништиће ту сезону раста. Ако сте већ на таквом месту, померајте шатор сваки други дан.

Ливада са биљем изнад линије шуме: Планинско биље расте јако споро и врло је осетљиво. Сваки поремећај изазван вашим шатором захтеваће више година за санацију.

Поред воде: Биљни свет поред воде је посебно деликатан и загађење воде је све израженији проблем како све више људи иде у планине. Уместо много речи, погледајте како изгледају обале популарних планинских језера и потока.

У начелу, поштено сагледајте утицаје које ваш логор оставља на окружење. Логорујте удобно, али не на сред ливада, непосредно поред воде, стаза, или других логора. Потражите неки већ природно “хендикепиран” терен. Потражите равно место, како не би сте морали да га равнате алатом. Ако сте налетели на остатке бившег логора, чак и ако није баш близу воде, користите га радије него да остављате нови ожиљак.

Са аспекта удобности логора, брините о ветру. Видећете да чак и поветарац у планини може бити ћудљив. Лак и пријатан долински ветар у току поподнева може постати јак и хладан ветар са врха у току ноћи. Када је време стабилно, хладан и тежи ваздух ће сићи у долине и депресије, тако да ће тамо бити видно хладније него на странама планине.

Разматрајте правце ветра када одабирате место за логор. Клоните се доминантних ветрова, али размотрите могућност да окренете улаз у ветар. Тако ће се притисци изједначити и шатор нече клопарати. Ипак, планински ветрови ће окренути правац или појачати без упозорења. Ако вам је за утеху, олујни ветрови су најчешће исте снаге. Знаћете, без бриге.

Разумите да је логор ваш дом у планини. Ту је место одмора и задовољења тзв. основних потреба. Направите га тако да се све подразумеване радње тако и одигравају, без муке. Невероватно је како вас могу изнервирати некакве ситнице: нема воде баш у том тренутку, нема места за одлагање хране... Одморите се. Зато логор служи.

Логор се најчешће повезује са шаторима. То не мора бити тако. Сваки заклон или скуп заклона је логор. Код нас су врло чести логори који се образују у привремено или стално напуштеним катунима (бачије, колибе...). Како се понашати тада? Замислите само да су то ваши катуни и да их ви користите преко лета, а да неки други људи проваљују зими и при томе остављају све и свашта. Оно што не бисте хтели да вам раде немојте радити.

Page 44: Osnovi planinarenja i orijentacije

Шта је још вама битно за удобан логор? Да је суво и заштићено. Да има извор воде у близини. Да има инфраструктурних решења (санитарије, огњиште...). Да има организовани живот (набављач, кувар, ложач, ђубретар, чувар...). Ако правите велики, базни логор на коме ћете провести дуже време и са кога ћете кретати на активности, постарајте се да обезбедите комуникацију, опкопајте шаторе...

Ватра

Стари романтични дани планинарења око великих логорских ватри око којих се одвијају све активности су скоро одбројани. Цена тога је превисока за окружење, поготово у земљама са развијеним планинарством, и на већим висинама. Погледајте остатке логора са великом ватром. То је ружно. Ожиљци су вечни. Планинари данас кувају на примусима и другим кувалицама за које сами носе гориво и који не остављају ожиљке у дивљини.

Неколико простих правила постоји за случај да заложите ватру. Постарајте се да буде мала. Ограничите је камењем. Направите огњиште. Немојте напуштати ватру док гори. Уверите се да нема ни жара, пре него што одете. Ложите само мртво дрвеће и суве, отпале гране. Никада немојте одсећи здраво дрво или жбун. Држите ватру даље од шатора. Чак и ако имате ватру боље је кувати на примусима.

Прање

Ваше посуђе може остати довољно чисто и без коришћења детерџента. Ако чиније испирате врућом водом одмах после оброка, бићете сасвим здрави недељама, а да не користите сапуне. Посуде напуните водом и одмах очистите или пустите да се раскраве. Прљаву воду баците далеко од извора са кога се напајате. Ако користите детерџенте, користите оне који су биодеградабилни, и не просипајте по биљу.

Жице за рибање посуђа су врло згодне и сасвим лаке. Коришћење песка, земље или шљунка за чишћење посуђа оставља неопрна комадиће хране на које се скупљају инсекти. Остатке хране понесите са собом и следећи пут боље планирајте оброке. Добро је да организујете канистер за техничку воду, тако да нема утабане стазе од логора до извора.

Ако постоји потреба да перете себе или своје ствари, чините то бар 50-так метара од извора воде и немојте користити штетне детерџенте.

Ђубре и санитарије

Имајте кесе за ђубре. Старо правило важи за сву храну у паковањима: у одласку у планину носите паковања пуна хране, а у повратку их носите празна. Планинари би требало да за собом покупе сваки комад свог ђубрета, чак и туђег. Немојте закопавати ђубре или га бацати тамо где су га други већ бацили. Носите га са собом. Златно правило логоровања је: Оставите логориште чистије него што сте га нашли. Ако имате ватру у логору, онда спалите сво ђубре. Знајте да чак и тврде конзерве обгоре, тако да иструну брзо.

Често коришћена логоришта имају одређено место за клозет, једно место, далеко од воде. Уколико таквог места нема, направите га. Обавезно је договорити то место (али само једно, да не би било минских поља), тако да буде бар 100 метара од воде и од логора. Добро ископати рупу 20-30 цм у пречнику, 20-так цм дубине, снуждити се и потом рупу затрпати. Пазите шта ћете са природно нерастворивим предметима личне хигијене (тоалетни папир). Закопати са изметом? Спалити? Носити кући? Ако је зима, пазите да вам санитарно место буде удаљено и низбрдо од места са кога узимате снег за отапање.

Животиње и храна

Дивља свиња, медвед, миш и пух ће за храну продрети кроз кесу, ранац или шатор. Ако храна виси на дрвету онда мора бити довољно високо и довољно удаљена од стабла.

Неки други савети: Држите храну и простор за кување подаље од места на коме спавате. Храну пакујте у кесе и затварајте да не би мирисала свима. Немојте храбрити животиње тако што ћете их хранити.

Зимски логор

Постављање логора зими је много озбиљнији посао од исте ствари лети. Потребна је брзина и ефикасност. Потребна је уиграност, аутоматизам и навика. Ефикасност и сигурност се максимално испољавају ако је свако тачно упознат са својим задацима. Ако је у питању шатор, тада се један одмах прихавата држања шатора да не одлети, други саставља шипке и

Page 45: Osnovi planinarenja i orijentacije

монтира их а трећи уземљује целу ствар.

Заклон

Када сте смештени ноћу у планини ваш је дом ван куће ваш шатор, бивак врећа, крило, снежни заклон или неки други природни заклон. Сада ћемо размотрити заклоне које можете носити на леђима или направити на лицу места.

Шатор је најчешћи заклон планинара због многих врлина које има. Релативно се брзо и лако намештају и размештају, штите од кише и ветра, удобни су, могуће их је поставити скоро свуда, штите од сунца и довољно су пространи за вас и опрему. Они су, такође, скупи и тешки. Шатор је најчешће најбољи заклон за услове изнад границе шуме, за јаке ветрове, за глечере и зимске услове и за земље комараца. Планинари у журби могу добити сасвим добар заклон и од лагане бивак вреће или крила, али то ће им мало помоћи ако пада тешка киша, или ако треба заклонити и опрему. Крило и бивак врећа, заједно, повећавају заштиту од наведених елемената. Снежни заклон је “мила мајка” и рај када је у питању заштита од ветра или олује, али је потребно доста времена за прављење.

Занимљиво је да је заклон потребнији када су ноћи ведре него када је облачно. Тада супротне површине имају велике температурне разлике; топлија зрачи топлоту хладнијој. Обзиром да је људско тело топлија површина од ноћног неба, изложене површине људског тела или вреће зраче топлоту и хладе се. Било какав заклон служиће као изолатор. Облаци су ти који топлоту тла враћају назад на земљу и имају ефекат великог изолатора према небу. Ведре ноћи су хладне.

Шатор

Шатор је синоним за логоровање. Шатор је у детаљима објашњен у поглављу о опрему. Постављање и коришћење зимског шатора објашњено је у следећем поглављу, док је организација логора обрађена претходно.

На овом месту ћемо изнети тек неколико савета у вези постављања и организације шатора:

Шатор увек постави на равно. Ако треба, поравнај алаткама, иако је боље ако се нађе равно место. Уклони камење и пробај да легнеш пре него пто подигнеш шатор.

Када је испо равно, уложи мало труда и обложи тло са нечим меканим. Добро је лишће, ситне гранчице, иглице... Што се више потрудиш биће ти удобније.

Пре подизања шатора, постави испод њега одговарајући најлон или фолију да би зауставио влагу из земље.

Ако очекујеш да логорујеш по ветру и снегу битно је да шатор то може издржати. Не сме се деформисати под налетима ветра и наносима снега.

Ако остајеш дуже и очекујеш кишу опкопај шатор ровчићем за дренажу.

Увек заштити шатор од ветра. Заклони га, зашушкај около. Окрени улаз на контра страну ако је ветар јак а у ветар ако је слаб.

Немој постављати шатор под смоласто дрвеће. Остаће флеке које нећеш скинути.

Мора ли се рећи, даље шатор од ватре, много даље.

Увек добро осуши шатор пре паковања и складиштења.

Увек иди широко око шатора да не би качио о узице уземљења.

Кување у шатору

Кување у шатору је погодност, понекад неопходност, а увек опасност. Опасности се протежу од оних малих: проливање садржаја чиније по шатору, по себи и другима и по врећама, затим од повећане кондензације и других “ситница”, па све до оних смртоносних када се шатор упали или када се потрујете од угљен моноксида. Поред свега тога, кување у шатору је неопходно када је напољу јак ветар, односно када се из неког разлога то не може радити на другом месту. Ако шатор има део за кување и заклон, онда је то велика погодност и безбедност.

Било да кувате напољу или унутра, примус мора бити стабилно постављен на платформу. Не сме се преврнути и мора се изоловати од дна шатора. Ако је примус на течно

Page 46: Osnovi planinarenja i orijentacije

гориво тада се превртањем примуса гориво може излити и упалити све живо. Ако је примус на гас тада ће он много боље радити ако се не наслања на хладан снег. Мислите о томе пре него што пођете на пут.

Ево још неколико савета:

Примус упалите ван шатора (или на његовом излазу). У шатор га убаците тек пошто почне са регуларним радом.

Користите примус на посебном месту за њега. Ако га нема поставите га до самог улаза. На тај начин је он близу вентилације а и ви сте у могућности да га ишутирате напоље чим се нешто догоди.

Обезбедите пуну вентилацију (промају). Ово је критично. Угљен моноксид нема боју, укус ни мирис. Не можете га унапред открити а ако почне да делује ви тога, на жалост, нећете бити свесни. Боље је да истрпите мало хладноће и промаје него да ризкујете тровање угљен моноксидом.

Крила

Крило је лагано и јефтино, а може вам приуштити одличан заклон, од свега осим од од ектремног времена. Неке од варијанти приказане су сликом. Заштита је мања него код шатора, посебно када је у питању изолација и ветар. Нема заштиту од инсеката. Захтева и вашу вештину, машту и захвалан терен за постављање.

Заклони од крила, разне варијанте

Обично крило од најлона се не држи баш добро, али јефтино је и може се често мењати. Крила од импрегнираног платна или савремених непромочивих материјала често имају ојачања на ћошковима и алке за намештање заклона. Морате имати довољно лаганог и танког прусика или обичног конопца. Помоћи ће вам и неколико лаких клинова.

Најбоља величина за крило је 3 x 4 метра, чиме се омогућава довољно простора за 2 и 3 особе са опремом. Обзиром да су ивични делови заклона од крила тек мало заштићени, величина мања од 3 x 4 није довољна. Увек ставите најлон или фолију испод вас, до земље. Крила се не користе као покривачи јер материјал није дишући и остаћете влажни.

Бивак врећа

Ако нећете никакав екстра терет понесите бивак врећу и њоме замените шатор. Тиме сте обезбедили заклон од ветра и кише. Бивак врећа је велика врећа од танког, робусног, непромочивог и дишућег материјала која се затвара зипером. Дно јој је најчешће најлонизирано. Испод ње се стави најлон или фолија. Стране и горњи део су најчешће од материјала као Горе-Теx, дишу а не пропуштају атмосферску влагу. Бивак врећа је за једног човека. Најчешће има понеку алку или јаке држаче за формирање облика и сидрење.

Page 47: Osnovi planinarenja i orijentacije

Заклони у снегу

Новајлије су увек изненађене када виде како су топли, удобни и добри заклони у снегу. Да би све то било тако, потребно је имати добар заклон и изолацију. Као нужни минимум за свакога ко борави у снеђним условима на планини мора бити вештина и опрема да се преживи једна ноћ у снегу.

Шатор се пуно лакше поставља али је добар заклон у снегу удобнији, чвршћи и топлији. Свака од варијанти има своје квалитете у зависности од ситуације у којој се налазите. Морате бити спремни и способни да направите и један и други тип заклона.

Добро направљен заклон у снегу је далеко сигурнији од шатора. Када крене олуја и мећава снежни заклон постаје све бољи како га снег прекрива, док је шатор стално потребно чистити од снега. Понекад је заклон у снегу и једина варијанта јер сте на уском и ветровитом гребену, где нема места за шатор. За прављење заклона у снегу није вам потребна никаква посебна опрема сем лопате за снег, и понекад, снежне тестере за вађење блокова. Наравно, потребно вам је пуно више времена.

Чак и када користите шатор за спавање добро је направити заклон у снегу као додатак у случају да остајете на том месту дуже време. Заклон у снегу може се направити као заједничка просторија где се кува, суши, једе и прича, без страха да ће се прогорети или исцепати крило шатора, просути врела вода или супа или нешто слично. Овакав заклон може служити и као магацин односно шпајз, али и као место где ће избећи они чији се шатор оштети.

На негативним странама (тамо где нема наноса), прављење заклона у снегу је прилично дуготрајан и тежак посао. Обично је потребно 2-3 сата тешког рада. Ако на том месту остајете само једну ноћ, тада то, можда, није вредно толиког труда. Сви који граде заклон биће мокри од зноја и снега. Заклон од снега је најчешће топлији од шатора, и увек се лакше загреје. Изузетак је лепо време усред подне када је температура унутар шатора и по 10-так степени виша од оне напољу. То је добра прилика за сушење мокрих ствари.

Прављење заклона у снегу је корисна вештина и може бити врло забавна. Ипак, за кракте зимске туре није увек исплативо правити заклоне од снега. Ако сте наумили да на планини боравите неколико зимских дана и ноћи тада је инвестиција у прављење заклона у снегу вишеструко исплатива. И наравно, понекад, за олује, ветра и уског простора, прављење бивака у снегу је и последња алтернатива.

Постоји читав низ ситница које могу бити од користи при логоровању зими. Врло је корисно имати малу четку за снег којом ћете чистити обућу, одећу и опрему од снега, чистити улаз заклона и крила шатора од снега. Добро је имати и сунђер којим ћете покупити све што пролијете или обрисати јутарњу кондензацију пре него што заледи. Посебно је згодно направити безбедну позицију и сталак за свећу. Поред светла, имаћете сјајан а лаган извор топлоте.

Вучје јаме (снежна јама)

Вучја јама, као на слици, ће пружити већу удобност, заштиту и изолацију од лабавог и лепршајућег шатора. То је и начин за заклањање када шатора нема. Када знате да направите вучју јаму, знате једну од основних планинарских вештина. Спремите се на приличан утрошак времена и снаге.

Вучија јама на стрмини

Page 48: Osnovi planinarenja i orijentacije

Можете ископати јаму неком чинијом, шлемом, цепином или било чиме сличним, али је права алатка за то лопата за снег. Ипак, чак и са две лопате, потребно је 2-3 сата за ископати склониште за 4 човека.

Ево кратког описа изградње вучје јаме:

Пронаћи локацију: потражите очигледне опасности. Да ли сте на лавинозном терену? Да ли снег може надувати отвор и затворити вас? Потражите релативно чврст снег од најмање 2 м дубине. Мора бити довољно снега тако да се не дође до тла пре него што заклон има довољну величину.Кратка навејана стрмина је много боља и лакша за прављење јаме од копања у равном. Нађите бар велики нанос или удубљење. Најбоље је да постоје природне предиспозиције, тако да је потребно мање копања.

Крени на посао: труди се да ти одећа буде сува. Ради полако да би избегао обимно знојење

Ископај прво улаз: Крени довољно ниско и далеко и направи улазну платформицу. Затим копај око 1 метар улазног тунела, а затим крени на горе, косо, да би се дошло до бивак простора. Мора бити бар 30 – 50 цм снега изнад плафона да би се обезбедила стабилност.

Копај подлогу: Подлога јаме мора бити нешто виша од плафона улазног тунела, погледај слику. То је зато што се топлији ваздух задржава горе. Изравнај подлогу и осигурај довљну површину. Углачај зидове и плафон, тако да отопина цури низ зидове до ровчића, уместо да капа по вама. Обезбеди мали ровчић до ивица како би се вода одливала низбрдо према улазу. Простри фолију или најлон да би се заштитио од влаге и да би сачувао ствари од снега. Постави мало крило или фолију преко улаза.

Избуши рупу за вентилацију: мора постојати вентилација јаме. Мала рупа у плафону обезбеђује проток ваздуха. Уколико постане много топло прошити отвор.

Постоји начин за прављење ургентне вучје јаме чак и у плитком пршићастом снегу. Погледај слику. Треба вам најмање 15-20 цм снега и око 3 сата времена. Корак по корак, ово је начин да то урадите: Пронађите штап од око 2 метра и набијте га директно у снег. Узмите још један такав штап и образујте круг користећи други штап као полупречник а први као центар. Положите други штап на снег према првом штапу, тако да показује његов тачан положај. Некаквим алаткама нагомилајте снег у круг који сте направили, око првог штапа. Сабијајте донети снег и доносите нови све док не добијете гомилу која је за око 30-50 цм виша од првог штапа у њеном центру. Пустите да се гомила слеже наредних сат времена. Сада направите тунел пратећи други штап. Избаците довољно снега тако да остане просторија унутар гомиле, али тако да остане бар 50 цм снега на зидовима. Када извадите први штап остаће и рупа за вентилацију.

Вучија јама на равном

Нанос код дрвета

Са мало импровизације приородна склоништа се могу искористити и преобразити у заклоне за случај нужде. Такви се заклони налазе у наносима испод великих стабала, стена, дуж стрмијих обала река или у јамама које се образују топљењем снега око таквих предмета. Просто уочите такву јаму, проширите је са доње стране и покријте било чиме што омогућује какву такву чврстину. Преко тога набацајте још снега и готово. Грање, лишће и иглице ће вам обезбедити потребну изолацију

Page 49: Osnovi planinarenja i orijentacije

Игло

Игло је традиционално савршено решење које обезбеђује удобност и заштиту већу од било ког другог заклона. Погледај слику. На жалост, прављење иглоа захтева посебну врсту снега или његову припрему, плус градитеља са доста искуства и знања. Влажан и набијен снег обезбеђује блокове који су чврсти и лепе се један за други, али су тешки и компликовани за руковање. Снег који је стабилисан ветром је најбољи за рад. Није тако тежак. Ако је снег мек, утабајте га, сачекајте мало да се веже и почните са тестерисањем блокова (тестером, лопатом, цепином или са било чим при руци). Сваки од тих блокова треба да буде око 80 x 45 x 45 цм у димензијама. Ивице треба поравнати и нагнути тако да дођу у правилан угао за спирално повезивање. Држите сваки од блокова док “малтеришете” снегом по ивицама. Улаз у игло треба да буде тунелски испод нивоа пода. Пазите на вентилацију.

Прављење иглоа

Када се одлучујуте за прављење иглоа није вам критично колико има снега, јер их правите од снежних блокова. Због тога је најчешће једноставније направити игло са великом собом и улазом него бити стешњен у снежној јами. Са друге стране, игло се прави дуже, често је потребна и тестера за исецање блокова тврдог снега и потребна је прецизност и искуство у прављењу иглоа. Поред свега, потребан је снег из кога се могу извући снежни блокови а да се не распадну. Ако немате доброг снега за игло заборавите на њега

Снежни кров

Када се мрак ближи или време постаје врло лоше, склониште од снежних блокова може бити ваше решење. То је комбиновани - хибридни заклони у снегу. Може се комбиновати техника снежне јаме са иглоом. Типично за оваква сконишта је да се прво ископа релативно велика рупа у снегу и тако добије одређена запремина без крова али са сасвим добрим зидовима. Сада треба почети са прављењем блокова од снега. Снежни кров, било да је прављен на равном или на косини представља брзо и ургентно скониште за једног или двоје људи. Погледај слику. Просто ископајте канал и потом му од снежних блокова направите кров на две воде. Блокове можете добити већ приликом образовања канала или ћете их направити са стране. Када имате кров можете повећати унутрашњост, поравнати је и направити отвор за вентилацију. Углачајте и кров са унутрашње стране због капања. Направите ровче за отицање отопине. Ово склониште није баш тако једноставно направити као што изгледа, тако да вежбајте прво када је време добро.

Снежни кров

Page 50: Osnovi planinarenja i orijentacije

Још једноставнији начин за изградњу оваквог сконишта је ако се ископа канал 1.5-2 метра дубине и довољно простран за групу. Затим прострете крило преко врха, тако да има неки пад (потребна је косина). Ова ствар може радити против ветра или кише, али ће велики снег срушити кров на вас. Што је мање крило биће вам топлије. Пазите на вентилацију.

Шатор

Шатор је ваш први избор за логор када се планира краће викенд пењање у снегу. Лако се и брзо поставља на утабану и равну површину снега, нешто већу од површине шатора. Штити од хладноће, ветра и падавина. Када су околности посебно критичне, шатор може послужити као заклон и много већем броју људи од номиналног (4 у шатор за двоје...).

Шатор се увек поставља на пажљиво одабраном месту. Ево неколико савета:

• Користите терен као вашу предност: Изаберите место за шатор које је равно или што је могуће равније. На тај начин ћете себи уштедети равнање подлоге и копање снега. Поставите се на месту безбедном од лавине, подаље од пукотина и стреха. Пронађите позицију која је заклоњена од доминантног ветра (како дувају ветрови видећете по снежним облицима на терену). Ако је то немогуће, бар се потрудите да улаз ставите у заветрину. Избегните постављање шатора тако да је на месту где се стварају наноси.

• Утабајте и поравнајте довољну површину за шатор, за сидришта и за ваше кретање око шатора. Посебну пажњу посветите поравнавању и утабавању површине под шатором. Грозно је спавати на косини, исто колико и спавати на џомбама. За равнање и глачање могу послужити лопата и скије. Брините о томе, јер ће се већ после прве ноћи подлога тако стврднути да ће поправке бити скоро немогуће.

• Прокопајте ров за улазак који је бар око пола метра дубине. Када се шатор подигне и добро затегне биће вам куди камо лакше да улазите и излазите из шатора када имате овакво ровче. Погодност је и што можете седети у шатору а ноге комотно држати у рову.

• Изградите зидове од снега око целог шатора, поготово ако је шатор изложен ветру. Зидови могу бити од метра или виши, и они ће вас сјајно штити од ветра. Имаћете неку врсту баштице (слика). Када правите зидове немојте их прибијати до шатора, већ их удаљите на приближну даљину њихове висине (ако су зидови од метра тада је потрбно да буду око метар удаљени од шатора), јер ће ветар брзо нанети снега у ову баштицу, а ви не желите да се он нанесе на шатор.

Зимски логор

• Добро затегните шатор по постављању. Врло је важно да све у вези шатора буде напето и чврсто. Крило мора бити без набора, без опуштености. Сва сидришта морају бити чврста и све везе затегнуте. Тек тако постављен шатор ће омогућити отпор ветру.

Постоји неколико савета и трикова за сидрење шатора у снегу, када метални или пластични клинови не држе. Клинови се могу заменити “мртвацима”, као што је камен, кеса пуна камења, дрво или кеса пуна набијеног снега. Закачи прусик за “мртвака”, закопај га у снег, утабај снег изнад њега и повежи узицу шатора са прусиком. И сами клинови се могу користити као “мртваци” али се морају поставити хоризонтално или косо. (слика). Добро је припремити “мртваке“ унапред. Као мртваци могу бити коришћени и цепини и крпље и ски штапови...

Page 51: Osnovi planinarenja i orijentacije

Узмељење сатора

Како би сте имали релаксирајући боравак у зимском шатору потребно је да усвојите неки кућни ред. То ће зависити од времена, величине шатора и искуства и навика становника. Мали шатор може занчити да ће ранац спавати напољу. Ако у шатору има места и за вас и за ствари, тада ће све што се уноси морати да се чисти од снега. Слично је са ципелама, потребно их је очистити од снега и убацити у кесе пре убацивања у шатор. Ципеле, као и опрема мора бити очишћена и лепо упакована тако да нема опасности да поцепа шатор. Нека увек има једна “домаћица”. То је онај који ће бринути о организацији ствари у шатору.

За време мећаве се нећете бог зна како наспавати јер сте принуђени да стално чистите шатор од снега. Оно што вам задаје проблем су наноси снега, а не онај који пада са неба. Ако је ваше место добро и ако имате зидове око шатора овај ће проблем бити мањи. Када смо код тога, проблем није у томе да ће шатор пући или да ће вам бити хладно већ у томе да можете остати без ваздуха. Ако мећава потраје ваш ће шатор полако нестајати под снегом. Када то почне да се догађа ви га лепо извуците и поставите на површину.

Врећа за спавање

Удобна и топла врећа за спавање (и уопште, брлог који ћете себи направити), критична је за боравак у планини лети и зими. Сетите се да ћете у врећи провести свој одмор, а зими бар пола дана - 12 сати. Врећа мора да буде озбиљна, топла. Топлоту можете добити било дебљом, боље изолованом врећом, или коришћењем вреће и бивак вреће. Бивак врећа - спољња врећа, мора бити довољно велика да у њу стане врећа за спавање, а да се при томе не сабије. Класична бивак врећа нема сопствену изолацију. Она обезбеђује заштиту вреће за спавање од ветра, спољне влаге или прљања. Слој ваздуха који се нађе између бивак вреће и вреће за спавање довољан је топлотни изолатор. Наравно, можете користити и обложену бивак врећу ако сте баш зимогрожљиви. (То су у ствари две вреће, при чему је спољна доста већа).

Врста топлотног изолатора у врећи зависи од климе у којој ћете је користити. У условима веће влажности ваздуха, ниских, али не екстрмних температура и подземља боље су вреће са синтетичком изолацијом. Оне ће задржавати изолационо својство и када су влажне. Када је јако хладно и суво користите перје. Перјане вреће су лакше, пријатније и компактније за исту заштиту. На жалост, слабо раде када се навлаже.

Постоје и вреће са мембраном за заустављање испаравања. Ове се користе за екстремно ниске температуре. Идеја је да се не дозволи испаравање зноја и енергија која би се изгубила тим ипаравањем. Наравно, ви ћете се пробудити у зноју лица и тела свог, и мораћете се добро напити воде када устанете. Ако већ предузимате овакве ствари, спавајте у танкој синтетичкој одећи која ће се лако и брзо осушити ујутро.

Критична компонента система за спавање - брлога је подлошка. Ви ипак лежите на снегу. Снег је хладан. Врло је битно да између снега и вас поставите добар изолатор како не би сте својим телом узалудно топили снег. Постоје разне варијанте подлошки. За зиму је битно да буде целе дужине вашег тела, и битно је да има нанет слој рефлектујуће фолије (астро фолија, или спасилачка фолија) којом се постиже да се топлотна енергија коју зрачите враћа до вас. Данас су на располагању лагане а робусне подлошке на надувавање – тхермарест (слично душеку). То је вероватно и најбоље решење.

Постоји неколико основних процедура за топлије спавање без обзира на врсти ваше вреће. Свуците се пре уласка у врећу (немојте обући све што имате). Носите вунену капу и чарапе. Закопчајте врећу и затегните је око лица. Дишите кроз некакав џемпер или дукс

Page 52: Osnovi planinarenja i orijentacije

преко лица.

Све о врећама за спавање као о комаду опреме, наћи ћете у поглављу о опреми.

Биваци

Бивак представља кратки, изнуђени или планирани, боравак у планини. Често се односи на ноћ, али је нужан и када је лоше време. Увек је везан за минимум опреме и основни циљ је одморити се, заштити, утоплити и преживети. Планинари, пењачи и спелеолози често планирају “спартанске” биваке како би ишли брзо и без терета, односно како би пришли што ближе циљу. Непланирани бивак долази као не баш пријатна последица повреде, лошег времена, проблема, лошег планирања или напуштања плана.

Место за бивак није потребно много описивати. Не сме бити изложено опасностима (лавина, ветар, падавине...). Видите да буде колико толико равно, заклоњено. Ако имате ресурса наложите ватру.

Они који иду на планирани бивак понеће са собом све што је неопходно за колико толико разуман, ако не удобан, боравак. Ту је свакако бивак врећа, можда крило, увек астро фолија, мало екстра хране и резервну одећу. Њихов циљ је да се добро одморе и припреме за остварење циља.

Они који су принуђени да бивакују (непланирани бивак) имаће са собом само оно што је обавезни дао њихове опреме – довољно да преживе. Најбоља припрема за сопствени непланирани бивак је ако се стално питате “шта ако?”, и ако имате са собом минимум одговора. Већ астро фолија је одлична. Комад најлона или великих најлон кеса. Шта ћете тек са једном лаком бивак врећом. Алтернатива је и ваш ранац. Када је време да се бивакује, повадите ствари из ранца и ставите ноге у њега. Наравно да ћете наћи неко заклоњено место. Седните на неки изолатор. Навуците све из ранца на себе.

Биваковање на малим висинама може бити релативно удобан захват (ватрица, кафица, подлошка, врећа...). Највећи број бивака се не може описати речју удобан. Ако је бивак у пењању, мораћете да се усидрите. Увек се утоплите. Скините мокре и влажне ствари. Заштите се од ветра и падавина. Групишите се са другим члановима за топлоту.

Колико је опреме и одеће потребно да би сте са сигурношћу преживели бивак. Одговор на ово никада није био једноставан. Зависи од многих фактора, укључујући ваше искуство, физичку припремљеност и ментални став. Планинар у пуној форми који може попети 50.000 метара планина годишње и има позитиван став, може поднети неколицину планираних бивака и пар непланираних годишње без већих проблема. Искуство је овом планинару показало оно што ћемо и једног дана сазнати: како да разликује ту фину линију између ношења превише ствари и ношења премало. Хоћемо да кажемо да се не сме бити опортун и носити све живо, требало нетребало. Логика “од вишка не боли глава” је погрешна. Доводи до старе планинарске пословице “понеси опрему за биваковање и биваковаћеш”. То се односи како на терет, умор и време за ношење, тако и на став по коме се унапредн ешто предвиђа. Са друге стране, ако се смрзнете јер нисте имали астро фолију или бивак врећу, бићете најнегативнији пример у историји планинарства.

8.3 Долазак у дом

По доласку у дом одмах се пресвуците, без обзира да ли сте се ознојили или не и уз топао чај сачекајте распоред смештаја по собама које ће направити вођа са домаром или учесник акције кога овласти. У дому сте обавезни да се држите кућног реда, односно да будете мирни по понашању, скромнипо захтевима и да опрему и инвентар дома чувате као своју личну имовину.

8.4 Понашање на успону

У техничком смислу, планинарска акција углавном има два циља: од дома извршити планирани успон на договорени врх, па се вратити у дом, или - другим путем - у долину, до превозног средства, или од дома пешачење до следећег преноћишта уз могућност да то буде целодневно пешачење, уз свраћање у успутне домове, па и евентуални успон на оближњи врх који је у близини трасе пута. Само у случају да се врши успон на врх и одмах се враћа у исти дом, потребно је понети храну предвиђену за успон и пресвлаку. У осталим поменутим случајевима све се носи са собом. За то је веома погодан мали ранац који се носи у ранцу.

Page 53: Osnovi planinarenja i orijentacije

За пут према врху, обично добро маркиран, вођа пута одређује темпо ходања. Ћутање и дубоко дисање одпочетка до краја успона и равномеран ход су основни услови да се успон изврши без већег замора. Ако о томе водите рачуна - биће вам увек лакше од неког или неке „причалице" који, уз то, иду час брже час спорије! Уколико вођа пута процени да временски услови веома отежавају или спречавају извршење успона, обавезан је да прекине успон и да групу врати у најближи или у полазни дом. Свако понашање које се супротставља одлуци вође у том тренутку или одва-јање појединца и продужавање успона, без сагласности вође, представља прекршај који може довести до искључења из друштва. Вођа је довољно искусан да процени временску или другу ситуацију и увек ће бити времена да се излет-акција понови у целини, тим више што се напоједине или на већину планина иде безброј пута.

8.5 Одлазак из дома

Приликом доласка у дом добија се постељина. У одласку из дома свако без разлике је обавезан да ћебад, јастучнице и чаршафе сложи на одређено место. У собама није дозвољено пушење, јело и конзумирање алкохола. За разне отпатке у већини домова у соби постоји корпа, а уколико је нема, отпаци се стављају у пластичну кесу и при одласку износе из собе и остављају на за то одређено место.

Спуштање у долину такође мора бити у организованој колони где се посебна пажња обраћа на сва евентуална изостајања или лутања. На зачељу морају бити најмање три искусна планинара, од којих ће један - уколико се нешто деси - моћи да стигне главнину колоне и да затражи помоћ.

Позната је чињеница да се у повратку са успона или на повратку у долину дешава више незгода него приликом успона. Зашто? Зато што, прво, ако је врх освојен влада тзв. „победничка еуфорија", друго, што умор чини своје, што пажња попусти, што се не пази на сваки корак на путу и - незгода је ту! Зато - врло опрезно и у повратку, када се иде брже!

9. ОПАСНОСТИ У ПЛАНИНИ

Планина, ма колико била лепа и привлачна, може бити и опасна. Опасности које прате човека у планини веома су различите и зависе од облика земљишта, састава тла и климатских прилика. Опасности у планини могу да буду субјективне -предвидиве и објективне - непредвидиве.

Субјективне опасности јесу: лоша физичка и психичка кондиција, непознавање планина и услова који владају у њима, неувежбаност, непажња, лакомисленост, прецењивање сопствених могућности, непотпуна материјална припрема, хвалисавост и сл.

Објективне опасности јављају се независно од човековог деловања. То су: атмосферске појаве (олуја, ветар, поледица, снег) камене и снежне лавине, висина.

Према временским периодима, опасности у планини могу бити летње и зимске.

9.1 ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ ПОВРЕЂЕНИМ И ОБОЛЕЛИМ

Због бројних опасности којима је људство изложено у планини расте и број обољења и повреда. Поред тога, постоје и посебна планинска обољења. Често и мале озледе могу постати такве да је за пружање прве помоћи потребна стручна лекарска помоћ.

Прва помоћ је веома важна за оболелог или повређеног, па планинар треба да буде обучен да је пружи. Приручна апотека са свим потребним средствима увек се носи са собом.

Пружити прву помоћ значи повређеном зауставити крварење, омогућити пролазност дисајних путева олакшати болове, смањити опасност од инфекције, спречити теже компликације и припремити повређеног и оболелог за транспорт до здравствене установе.

Page 54: Osnovi planinarenja i orijentacije

9.2 ПРВА ПОМОЋ Рана. Не сме се испирати никаквом течношћу нити дирати прстима. Треба је очистити

стерилном газом од каменчића, иверја и слично, покрити стерилном газом и превити завојем. Ако је рана већа потребна је имобилизација, а свакако и докторска помоћ.

Крварење. Ако из ране крв лагано цури, треба ставити довољно стерилне газе и превити је. Код обилнијег крварења треба начинити јастучић од газе и чврстим га завојем стиснути преко газе уз рану. Ако крв бризга у млазу, треба притиснути прстом изнад ране док крв не стане. На рану се ставља стерилна газа и јастучић који се чврсто превије. Уд треба имобилизовати и заштити од хладноће, а повређеном дати много заслађене течности. Постоји могућност шока.

Прелом кости. У случају прелома јавља се одмах оштар бол који се приликом сваког даљег покрета само појачава. При ломљењу рука или нога зна показивати и ненормалан облик и покретљивост. Постоји ли и рана, кроз њу може вирити преломљена кост. Рану треба превити, а руку (ногу) одмах имобилизовати, не дозвољавајући да се преломљена кост покреће приликом указивања помоћи. Као средство за имобилизацију може послужити даска, цепин, скијашки штап и сл. а пре употребе треба га мекано обложити. Имобилизовани део тела треба заштитити од хладноће, а повређеном дати средство против болова. Постоји могућност шока.

Угануће и ишчашење. Тешко се разликују од прелома: треба га имобилизовати у положају у коме се затекао и потражити доктора.

Шок. Последица је болова код прелома и од губитка крви. Повређени је блед, пулс му је брз и тешко опипљив, кожа хладна и знојава, дисање површно, апатичан је и узнемирен. Шок се може спречити добром имобилизацијом, средствима против болова, заустављањем крварења и пажљивим транспортом. Код тешких повреда и прелома потребно је често контолисати стање и свест повређеног. Болесника у шоку треба положити на ниско узглавље. Ако повраћа, или је без свести, или му је повређена усна шупљина, треба га положити на стомак с главом окренутом наниже и у страну. Пажљиво га треба обући у топло и дати му много заслађене течности (никако алкохол) ако је при свести и нема повреду стомака.

Код шока хитно је потребна лекарска помоћ. Ако нема лекара, потребан је хитан, али пажљив транспорт у долину након указане помоћи и уз сталну контролу имобилизације, стања свести и крварења, уз добру заштиту од хладноће.

Смрзавање. Код општег смрзавања треба што пре загрејавати тело, најбоље у кади с водом загрејаном до 40° (никако топлије од 42°.Ако то није могуће, потребно је отављати средства за загрејавање уз тело (боце, термофори и сл.) и смрзнутог увити у ћебе или врећу за спавање. У случају потребе може се смрзнути грејати и властитом телесном топлотом. Ако смрзнути не дише, истовремено треба приступити и вештачком дисању „уста на уста". Кад се врати к свести потребно му је дати да попије топлу заслађену течност. Након указане помоћи треба потражити и лекарску помоћ.

Код смрзавања појединих екстремитета, смрзнути део ваља стављати у хладну воду којој повремено треба додати топлу воду загревајући је лагано тако да за 2-3 сата достигне 37о (сваких 10-15 минута загрејавати за око 3°. Не масирати смрзнути део и не дирати плихове ! Кад је смрзнути део тела загрејан, плихове и ране треба превити стерилном газом и уд (имобилисати). Болеснику треба давати да пије топле заслађене напитке уз додатак алкохола. Након тога треба потражити лекарску помоћ.Ако нема услова за прву помоћ на лицу места, и код општег и код локалног смрзавања, смрзнутог треба пресвући у суву и топлу одећу, утоплити га ћебадима, давати му топле напитке (ако је при свести) и транспортовати га до најближег погодног места. Једино се вештачко дисање, ако је потребно, не сме одлагати.

Сунчано слепило. Настаје постепено због одбијања сунчевих зрака од беле површине снега. Очи сврбе, боле, пеку и поцрвене, а капци натекну. Најважније је заштити се тамним наочарима пре него болест настане. Код снежног слепила не сме се излазити на сунце нити скидати тамне наочаре чак ни у затвореној просторији. На очи треба стављати хладне облоге и узимати средство против болова.

Page 55: Osnovi planinarenja i orijentacije

Снежно слепило. Настаје деловањем ветра и надржајем иглицама снежних кристала. Наочаре су најбоља заштита. Лечење је исто као и код сунчаног слепила.

Сунчаница. Због деловања сунчаних зрака на незаштићену главу може се појавити главобоља, несвестица, повраћање, повишена температура, губитак свести, па и смрт. Глава се штити капом и хлади да би се спречила појава сунчанице. Појави ли се ипак, најбоље је полећи оболелог на високо узглавље и на главу му стављати хладне облоге.

Опекотине. Превијају се само стерилном газом као и ране. Постоји могућност шока. Хитно потражити лекарску помоћ.

Висинска болест. У неизвежбаних планинара особа јавља се при пењању главобоља, вртоглавица, лупање срца, малаксалост, повраћање, раздржљивост. Успон треба обуставити и вратити се до висине на којој се знаци болести губе. Не остављати оболелог самог.

Покварен желудац. Сумњива храна не сме се трошити (надуване конзерве, храна из конзерве која је стајала отворена, лети сумњиви сухомеснати производи и сл.) Вода од отопљеног снега зна бити опасна. За опоравак потребан је одмор, лежање и строга дијета (чај, двопек и ољуштене јабуке). Постоји ли температура или убрзани пулс, потребна је лекарска помоћ. Ако се болови не смире ни након дванаест сати или се јављају знаци шока, такође је потребна лекарска помоћ.

Срчана слабост. Јавља се у старијих и болесних људи. Дисање постаје теже, лице помодри, пулс убрза и ослаби. Потребно је мировање са високим узглављем, хладни облози на срцу и глави и заслађена кафа. Ако се стање убзо не поправи, потребна је лекарска помоћ.

Ујед змије. Изнад уједеног места треба начинити повез, али опрезно да се крвоток не прекине потпуно. На месту уједа треба начинити два довољно дубока унакрсна реза да крв обилно цури. Рана се може испрати калијевим хиперманганом. Болесник се не сме напрезати. Алкохол му се не сме давати. Не сисати рану! Што пре потражити лекара ради давања серума.

Удар грома. Треба избегавати кретање у групи по невремену, затим. гребене и врхове као и усмаљена стабла. Железни предмети које планинар носи са собом, трајна су опасност.Ако повређени не дише, одмах треба приступити вештачком дисању уз масажу срца (ако нема пулса). Постоји ли рана, треба је превити.

Затрпавање под лавином Опасно је ићи у планину за време и након великих снежних падавина, посебно ако се не одржава ниска температура, јер су тада лавине најчешће.Код прелаза заснежене падине треба ићи у раз-маку један по један, што ближе врху падине, правећи мало трагова, без задржавања и галаме. Руке требају бити што слободније. Кретати се треба праволинијски, никако цик-цак. Треба користити лавинско уже.

Ако је неко затрпан лавином треба означити то место као и место где је био кад је лавина кренула. Треба позвати помоћ, али и одмах приступити тражењу јер је сваки тренутак драгоцен. Треба започети дозивањем и ослушкивањем ходајући по лавини. Затим треба сондирати или копати на сумњивим местима. Ако затрпани не даје знакове живота, одмах треба започети с вештачким дисањем и загрејавањем. Пожељно је што пре га склонити с угроженог терена, али тек након вештачког дисања. Тек када озлеђени дође к свести, треба обрадити и остале озледе.

Вештачко дисање. Примењује се одмах и то на повређеном који не показује знаке живота, а није сигурно да је мртав. Најбоља је метода „уста на уста" или „уста на нос". Болесник лежи на леђима с главом забаченом уназад: десном руком му треба обухватити вилицу и потискивати је на горе и напред да су уста чврсто затворена. Левом руком треба ухватити болесниково теме и забацити главу уназад. Дисајни путеви морају бити пролазни. Устима треба оубхватити нос озлеђеног и удувавати ваздух тако дуго док му се грудни кош не надигне. Главу треба тада одмакнути док се грудни кош не спусти. Радњу треба поновити неколико пута брзо једно за другим, а потом 12-16 пута у минути, све док болесник не почне сам дисати или док не дође лекар. Принцип „уста на уста" је готово исти, с тим што болеснику треба чврсто затворити нос.

Ако та метода није изводљива, треба применити Холгер-Ниелсенову методу:

Page 56: Osnovi planinarenja i orijentacije

болесник лежи на стомаку главом окренутом устрану. Под браду му треба ставити његове шаке. Једном ногом треба клекнути поред главе болесника, а дланове му ставити на лопатице. Треба се нагнути напред и притиснути му грудни кош, а затим се нагнути назад и ухватити руке изнад лактова, подићи их и повући к себи док се не осети затезање. Затим их треба спустити и поновити поступак.

Спољна масажа срца. Болесник треба да лежи на леђима на чврстој подлози. На средину грудне кости треба му ставити длан леве руке, на њих десну и притискати у вертикалном смеру према кичми да се помиче 2,5 до 4,5 цм. брзим одсечним ритмом. Притисак треба понављати сваке секунде, донекле пазећи да се не поломе ребра.

Масажа срца ради се кад болесник не даје знаке живота, без пулса је, а није сигурно да је мртав. Обично истовремено друга особа треба давати вештачко дисање („уста на уста!). Срце се масира без одлагања, јер застој срчаног рада од неколико минута узрокује смрт.

10. ОСНОВНО О ПЕЊАЧКОМ УЖЕТУ

1 0 . 1 ПОДЕЛА

1 . Главно и помоћно уже

2 . Статичко и динамичко уже

Као основно или главно уже користимо уже промера од 10 до 12 мм за алпинистићке успоне и за радове на висинама. Ово уже има способност издржљивости у правцу оптерећења и до 2700 кп.

Као помоћно уже користимо уже промера од 4 до9 мм. Ово уже употребљавамо као помоћно осигурање на основном или на главном узету, за подизање или спуштање опреме и терета, за израду лествица, за израду импровизованих транспортних средстава, итд.

Статичко уже се понајвише користи у спелеологији и приликом спасавања. Може се користити и у изводењу висинских радова као оснувно или главно уже по којем се креће.

Динамичко уже се користи за све врсте осигурања, за пењачке успоне, поготово за успоне где постоји могућност пада. Приликом изводења висинских радова користимо га за додатно осигурање изводача радова.

10.2 С А С Т А В

1. Заштитна кошуљица

2. Језгро

3. Трака за означавање

Заштитна кошуљица окружује и штили језгро ужета од спољних дејстава. Уколико додје до оштећења кошуљице, кошуљица се одваја од језгра и током времена се измеду њих ствара празан простор, што резултира брзим трошењем ужета, кидањем влакана кошуљице и заглављивањем приликом клизања кроз дисендер, осмицу или карабинер. Ако се кошуљица оштети, брже долази и до оштећења језгра.

Black limit је означавање средине ужета посебном бојом која је неизбрисива. Ознака се налази на заштитној кошуљици.

Bicolour је промена боје заштитне кошуљице којом се означава средина ужета. До половине је једна. а од половине друга боја кошуљице.

Језгро ужета

Кроз целу дужину ужета пролазе многобројна испреплетена или паралелно спојена полиамидна влакна. Што је већи број влакана то су боље динамичке вредности ужета. Поједини произвођачи у састав језгра убацују идентификациону траку која даје информације

Page 57: Osnovi planinarenja i orijentacije

о типу ужета, пречнику, о броју примењеног стандарда као и годину производње. Трака пролази целом дужином ужета. Поред ове траке налази се и једнобојна контролна нит, чија боја показује годину производње.

Трака за означавање је лепљива трака која се налази на крајевима сваког ужета и на њој можемо да видимо најосновније податке о ужету: дужину, врсту атеста, број примењеног стандарда, пречник, име производача, тип ужета.

У последње време су у примени и ужад од арамида. Та ужад се састоје од језгра које је обавијено влакнима арамида. Арамидна или кевлар влакна су пресвучена заштитном кошуљицом. Оваква ужад трпе велика оптерећења. мањег су промера и много лакша од осталих.

Приликом куповине ужета битно је обратити пажњу на следеће ознаке:

DRY COVER су ужад код којих је посебном технологијом заштићена свака нит. Оваква ужад одбијају влажност., не повећава им се запремина, на хладноћи не долази до смрзавања и оштећења влакана и дуже трају.

GOLDEN DRY су ужад која поред заштићене кошуљице имају и заштиту језгра. Посебном технологијом се додатно заштићује свака нит језгра раствором флуорида након чега се топлотом полимерише на полиамид. Оваква ужад не апсорбују влажност и много дуже трају.

COMPACT PROCES је процес који указује на то да су кошуљица и језгро ускладени у једну целину. чиме се умањује ударна моћ, увећава број могућих падова, смањује оптерећење на сидришту и чувају динамичке особине ужета. Овакав процес не дозвољава свлачење кошуљице са језгра и омогућава коришћење ужади мањег промера, чиме се смањује тежина опреме на дужим успонима.

Свако уже мора да има свој UIAA или CEN атест. UIAA ( Union Intrenational des Associations d' Alpinisme ). CEN ( Committee for European Normalization ). Уже тестирано UIAA и CEN стандардима сада носи и знак CE или EN.

Ознаке UIAA или CE упућују на то да је уже прошло само одређен број тестова. Сваки произвођач има и своје додатне тестове, а из декларације на ужету можемо да видимо и остале карактеристике ужета, као што су:

Impact force је ознака ударне моћи коју уже мора да издржи без кидања приликом пада пењача.

Number of UIAA fals нам показује колики биој падова може да издржи уже при паду пењача од 80 кг тежине.

Dinamic elongation показује до којег се процента сме истегнути уже приликом пада. Sheath slippage је ознака која нам показује колико заштитна кошуИјица сме да клизи

на језгру приликом оптерећења на дужини од два метра. Weight ознаћава тежину једног метра ужета изражену у грамима.

UIAA и CEN стандарди нису исти.

Када су уведени CEN стандарди они су усвојили UIAA стандарде који су развијани током низа година. Експерти UIAA и произвођачи опреме су наставили заједнички рад на побољшању стандарда опреме упоредо са развојем материјала и процеса израде. Дакле, стандарди UIAA су прилагодљиви и брже се мењају, док за промену CEN стандарда треба много више времена.

UIAA препоручује коришћење опреме са атестом по стандардима UIAA пошто се сва побољшања одмах примењују.

10.3 УПОТРЕБА И ЧУВАЊЕ УЖЕТА Свакодневна употреба: употребљивост је од 3 до 6 месеци. Сваки викенд: употребљивост је од 2 до 3 године, Повремено: употребљивост је од 4 до 5 година.

Пре и после употребе уже се обавезно провлачи кроз руке да би се спречило

Page 58: Osnovi planinarenja i orijentacije

увртање и проверило да ли има неких оштећења на кошуљици и!и на језгру. Уколико има оштећења, уже није за употребу.

Уже се мора чувати од влажности. излагања високим температурама, излагања атмосферским падавинама. дејства хемикалија, гажења, прљавштине, коришћења на оштрим ивицама. УВ зрачења итд.

11. ЧВОРОВИ

Чвор је место повезивања делова једног или крајева два ужета. Пењач мора да зна: - назив, место и начин примене одреденог чвора, - око 20 чворова. - да везује чворове брзо и правилно без грешке. - да везује чворове левом и десном руком. - да плете чворове једном руком. - да праменови при форниирању чвора ниорају бити паралелни. јер чвор тако боље држи. - да иза сваког чвора који направимо на крају ужета морамо оставити од 15 до 20 цм неоптерећеног дела ужета од којег правимо додатни сигурносни чвор, - да чворови смањују издржљивост ужета, - да се за осигурање не сме користити старо, оштећено или прљаво уже и уже које је било изложено киши. сунцу или мразу, - да пре употребе проконтролише исправност свог и супењачевог чвора. Чвор мора: - да буде једноставан и лаган за памћење. - да се лако петља и везује. - да издржи велика оптерећења. - да се лако развезује наконн оптерећења. Чвор не сме: - да проклизава или клизи при оптерећењу или при промени оптерећења. - да се развезује при оптерећењу или при промени оптерећења. Потребно је стално увежбавање израде чворова. Ако нисте сигурни да сте правилно везали чвор, немојте га користити јер од њега зависи ваш жвот и живот вашег партнера. Значај чвора није у његовом називу већ у месту и начину примене.

Правилна употреба чворова у алпинизму основа је за сигурније пењање и попратне активности. Чворове треба изводити уредно и брзо што се учи на теренској настави, а вежба код куће. Ако исправно уже игде пукне под равномерним оптерећењем, пући ће управо на чвору. Он неизбежно ослабљује уже, а нарочито ако је неуредан па је уредност овде врло пожељна.

Код израде чвора посебно треба обратити пажњу на класичну погрешку незавршавања истог до које долази због одвраћања пажње. Догодило се већ да пењач мислећи даје навезан и осигуран крене пењати с узетом само лабаво провученим кроз појас. Стога једном започети чвор треба одмах и завршити, а не оставити за касније.

Врло је важно применити праве чворове у правим ситуацијама, а као подсетник нека послужи овај преглед чворова, њихових намена и специфичности које сваки алпинист приправник треба знати и разумети. Наведена су и друга имена чворова како би се читаоцу олакшало проналажење додатних информација (нпр. скица с начинима израде) у другим писаним изворима и, наравно, на Интернетy.

Page 59: Osnovi planinarenja i orijentacije

11.1 ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ЧВОРА

П р а м е н је део ужета од којег правимо чвор.Прамен ужета се састоји од језгра и заштитне кошуљице. Језгро је сачињено од снопа полиамидних влакана. Ако је језгро деформисано или кошуљица оштећена, уже се не сме користити за израду чвора.

Укрштено уже добијамо ако укрстимо крајеве ужета.Ако десни положимо преко левог добијамо десно, а ако леви крај положимо преко десног добијамо лево укрштено уже.

Полупетља се добија савијањем дела ужета, на којем правимо чвор на горњу, доњу, леву или на десну страну.

Укрштена полупетља се добија када направимо полупетљу и њене праменове укрстимо на десну или на леву страну. Правимо је једном руком на било којем делу ужета.

П о л у ч в о р добијамо када један крај ужета обавијемо око другог краја. Може да се израђује једноструки, двоструки или вишеструки получвор.

- Отворени получвор добијамо када крајеве два ужета обавијамо један око другог.

- Затворени получвор добијамо када крај једног ужета обавијамо око дужег дела ужета.

О м ч а се добија када на ужету направимо укрштену полупетљу и кроз њу провучемо полупетљу. Правимо је од истог дела ужета од којег правимо и укрштену полупетљу. Користимо је за причвршћивање ужета на предмете.

Page 60: Osnovi planinarenja i orijentacije

11.2 НАЈВАЖНИЈИ ЧВОРОВИ – ОПИС И НАМЕНЕ

Page 61: Osnovi planinarenja i orijentacije
Page 62: Osnovi planinarenja i orijentacije

11.2.1. Двоструки затезни

Други назив: doublefиsherman's bend

Служи за повезивање два краја ужета. Два пењачка ужета повезују се овим чвором кад је потребно извести абсеил дужи од пола дужине једног ужета. Сигурно повезује ужад различитих дебљина. Најчешће се ипак примењује за затварање замке повезивањем њених крајева.

11.2.2. Лађарски

Други називи: лађарац, clove hиtch

Служи за причвршћење ужета на карабинер. Примењује се за самоосигурање на штанду или за причвршћење ужета уз стену (при изради рукохвата - "галендера"). Једноставно се подешава, лако развезује, уплиће, а може се извести и једном руком.

11.2.3. Полулађарски

Други називи: полулађарац, half/Munter/Italиan hиtch

Служи уместо справице за осигуравање. Осим за осигуравање партнера прикладан је и за абсеил, али при томе јако уврће уже и тиме отежава његово извлачење из штанда. Стога је користан кад справице нема, али требало би га избегавати кад је она при руци те у корист карабинерске кочнице.

11.2.4. Прусик

Служи уместо разних механичких хватаљки за уже. Користи се за самоосигурање код абсеила, прусицирање те пребацивање палог пењача на штанд. Најбоље држи кад је свезан у замци барем 4 мм тањој од ужета на које се причвршћује. Добро хвата

11.2.5. Модифицирани прусик

Drugи nazиv: Klemheиst knot

Чвор као и прусик с тим даје прикладан и за блатно уже, а изведив је и с гуртном умјесто замке.

ећ оптерећено

11.2.6. Карабинерски прусик

Други назив: Bachmann knot

Чвор као и прусик с додатном погодношћу у виду "ручке" којом га се лако потеже уздуж главног ужета. Такођер је изведив и с гуртном уместо замке.

11.2.7. Булин

Други називи: пашњак, најлонски, мртви, bowlиne

Служи за израду непомичне омче која је алпинисту корисна у разним ситуацијама. Обично се примењује за прсни навез те навезивање пењачким узетом око струка или на пењачки појас. Лако се отпушта након пада. Није сигуран без додатног сигурносног чвора.

11.2.8. Осмица

Други називи: водички, fиgure ofeиght on a bиght, Flemиsh loop

Служи за израду непомичне омче. У омчу се навезује преко матичара па је могуће навезати се и на средину ужета.

11.2.9. Двострука осмица

Други називи: двоструки водички, double fиgure ofeиght on a bиght

Служи за израду двоструке омче. Њиме се исти део ужета може причврстити на два карабинера или у

уж

Page 63: Osnovi planinarenja i orijentacije

случају непредвиђене потребе импровизирати појас. Омче нису сасвим непомичне тј. могуће их је наизменично скраћивати и продужавати.

11.2.10. Осмица с уплитањем

Други називи: водички/осмица с уплитањем/навођењем,y*г«ре of eиght follow-through, threaded fиgure of eиght

Служи за израду непомичне омче кроз затворену структуру (метални прстен, појас). Осмица с уплитањем најчешће се користи за навезивање пењачким узетом на пењачки појас. Не захтева сигурносни чвор на слободном крају ужета. Апсорбује део енергије пада при чему се доста затегне.

11.2.11. Краватни

Други називи: tape/water knot, rиng bend

Служи за повезивање крајева гуртни. Своју примену налази у изради стремена из гуртне или за затварање гуртни при изради алпинистичких комплета. Захтева честе прегледе јер клизи приликом употребе. Изнимно може послужити за затварање или повезивање замки кад је важно потрошити што мање ужета на чвор, а није битно хоће ли се замке након оптерећења моћи одвезати.

11.2.12. Амбулантни

Други називи: reef/square knot

Служи за спајање два краја ужета при изради прсног навеза те ношења алпинистички смотаног пењачког ужета на леђима. Није сигуран без додатних сигурносних чворова с обе стране.

11.2.13. Провизорни

Други назив: mule knot

Служи за причвршћење слободног краја ужета код осигуравања партнера. Њиме се блокира справица за осигуравање или полулађарац те се пажња може посветити примерице пребацивању палог пењача на штанд. Није сигуран без додатног сигурносног чвора.

11.2.14. Карабинерска кочница

Служи уместо справице за осигуравање код абсеила или за спуштање палог пењача са сидришта. Не увија уже за разлику од полулађарца.

11.2.15. Гарда

Други назив: alpиne clutch

Служи уместо самоблокирајуће справице, дакле пропушта уже само у једном смеру. Користи се у разним суставима колотура (примјерице св. Бернард). Немогуће га је отпустити под оптерећењем, већ га је најприе потребно растеретити.

11.2.16. Плетеница

Служи за причвршћење напете замке на карабинер, примерице у комбинацији с прусиком у саставу св. Бернард. Једноставно и лако се отпушта под оптерећењем. Не треба заменити овај чвор с "плетеницом" за спремање замке!

11.2.17. Каубојски

Други назив: полупрусик, cow hиtch, gиrth hиtch, Lark's foot/head

Резултат напола изведеног прусика. Служи у разним ситуацијама кад затворену замку или гуртну

Page 64: Osnovi planinarenja i orijentacije

треба свезати око неке друге затворене структуре (примјерице друге замке, металног обруча, стабла, пешчаног сата, пењачког појаса).

11.2.18. Шестица

Други назив: перец, overhand knot

Преферирани чвор за спајање два пењачка ужета приликом абсеила те за ту сврху има битну предност пред двоструким затезним чвором - не запиње лако приликом извлачења ужета.

11.3 ПРИМЕНА И НАЧИН ИЗРАДЕ ЧВОРОВА КОЈИ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ПРИМЕЊУЈУ

П Р У С И К О В Ч В О Р

Чвор је добио назив по Др Карлу Прусику који га је осмислио 1931. године. Описао га је као чвор за пењање у аустријском планинарском приручнику.

Др Карл Прусик је био два пута председник Планинарског друштва и пионир око седамдесетак планинарско - пењачких смери у Аустрији.

Умро у 65. години. За чвор се сазнало када га је '" Вертицал Билл '" 'уддингтон почео да користи 1952. године. П р и м е н а Примењује се за: - флксирање помоћног ужела за главно уже. - самоосигурање при пењању и спуштању, - спасавање палог пењача ( израда карабинерске кочнице ). - самоизвлачење. - израду осигуравалишта ( сидришла ).

Примењују се двоструки и троструки Прусиков чвор. Једноструки се више не примењује.

Двоструки чвор се примењује када је разлика у дебљини између помоћног и главног ужета већа од три милиметра.

Троструки чвор се примењује када су помоћно и главно уже исте дебљине и када је главно уже мокро или заледјено.

Предност Прусиковог чвора

Чвор је непомичан у правцу оптерећења, а помичан у оба правца након растерећења.

Најбоље држи ако је однос у дебљини измедју помоћног и главног ужета 1 : 2 ( помоћно уже од 5 до 6 мм и главно уже од 10 до 12 милиметара ).

Мане Прусиковог чвора

Уколико је дужина помоћног ужета измеду чвора и појаса пењача већа од дужине руке. Чвор запече приликом испуштања из руке или приликом заборављања да се помери у правцу кретања пењача. Ако се при пењању заборави померање чвора, долази до повлачења и пада пењача у правцу чвора. Ако се при спусту испусти чвор из руке, чвор се затегне и пењач остаје да виси на помоћном ужету. У случају могућности пада у ледничку пукотину, препоручује се коришћење дебљег помоћног ужета.

Page 65: Osnovi planinarenja i orijentacije

И з р а д а Помоћно уже пресавијемо напола и изједначимо слободне крајеве. Пресавијањем добијамо на средини полупетљу коју обавијемо око главног ужета (прва фаза). Кроз унутрашњи део полупетље провлачимо слободне крајеве помоћног ужета и обавијемо их око главног ужета на унутрашњу страну између већ обавијених праменова (друга фаза). У зависности од тога колико пута смо слободне крајеве обавили око главног ужета, добијамо двоструки или троструки Прусиков чвор (трећа фаза). Након добијања чвора изједначимо праменове да буду паралелни, а слободним крајевима вршимо затезање чвора у правцу оптерећења. На крајевима помочног ужета правимо додатни чвор за надовезивање или осмицу и укопчавамо појас. Праменови морају да буду паралелни и несмеју се међусибно укрштати.

израда плетењем

Један од праменова помоћног ужета пребацујемо преко главног ужета ( прва фаза ) и њиме обавијамо главно уже на спољну страну два или више пута ( друга фаза ). Исти прамен враћамо и водимо иза слободног прамена на предњу страну ( трећа фаза ), а са предње стране водимо на задњу и обавијамо око главног ужета на унутрашњу страну два или више пута ( четврта фаза ). Када смо спојили праменове, тај прамен провлачимо кроз насталу омчу паралелно са слободним праменом.

Пета фаза је затезање праменова у правцу оптерећења. Праменови морају да буду паралелни. Оба прамена из получвора излазе на предњу

страну.

В О Д И Ч К И Ч В О Р

Овај чвор се још назива и планинарски чвор, а име је добио по планинарским водичима који су га употребљавали за навезивање учесника које су водили. Ретко се користи због својих мана. П р и м е н а Примењује се за: - навезивање пењача око појаса (једноструки водички чвор), - навезивање пењача преко раменог и прсног дела ( двоструки водички чвор), - навезивање на пењачки појас, - у спасавању ( двоструки воидички чвор ).

Једноструки чвор се примењивао на било којем делу ужета при успонима где није постојала опасност од тежих падова.

Двоструки чвор се примењује на било којем делу ужета ради веће безбедности пењача пошто тело при паду с главом на доле не може да испадне из петљи које теку преко раменог појаса.

Page 66: Osnovi planinarenja i orijentacije

Предност водичког чвора

Овај чвор спада у најпростије чворове. Лако се израђује на било којем делу ужета.

Једноструки чвор се навлачи преко главе, а онда затеже. Мане водичког чвора Веома тешко се развезује након оптерећења. При употреби једно-струког водичког чвора

приликом пада са главом надоле, тело може да испадне кроз лабаву петљу која тече око појаса пењача. И з р а д а

Једноструки водички чвор

Овај чвор се израђује на крајевима или на било којем делу ужета. Део ужета од којег правимо чвор пресавијемо преко длана руке и добијамо полупетљу ( прва фаза ). Врх добијене полупетље обавијамо око слободних праменова, ( друга и трећа фаза ) и након пола круга провлачимо кроз добијену укрштену полупетљу (четврта фаза ). Провлачењем добијамо омчу ( пета фаза ).

Затезањем добијамо једноструки водички чвор. Омча мора бити довољно широка да би се могла пребацити преко главе пењача. После пребацивања преко главе пењача чвор се мора затегнути око појаса пењача.

Израђује се истоветно као и једноструки водички чвор. Након добијања укрштене

полупетље ( прва фаза ), средишњи део обавијамо око дужег дела ужета и провлачимо кроз укрштену полупетљу после пола круга ( друга и трећа фаза ). На овај начин добијамо омчу. Врх полупетље пребацујемо преко провученог средишњег дела полупетље и омче ( четврта фаза ).

Затезањем добијамо двоструки водички чвор ( пета фаза ). Извучени делови полупетље морајти да буду довољно дугачки како би правилно ишли преко раменог појаса пењача. Чвор се затеже на прсном делу пењача.

Израда плетењем

Израђује се на слободним крајевима ужета. Краћи прамен се обавија око дужег прамена. Добија се затворени получвор. Краћи прамен провлачимо кроз појас ( прва фаза ). После провлачења краћег прамена кроз појас, враћамо га према раније добијеном затвореном

Page 67: Osnovi planinarenja i orijentacije

получвору. Провлачимо га кроз затворени получвор пратећи излазни ток прамена ( друга фаза ). Када се заврши са провлачењем прамена, затежемо праменове у чвор (трећа фаза ).

По излазу из чвора, обавезна је израда додатног сигурносносног чвора.

Н А Ј Л О Н С К И И Л И B O W L I N E Ч В О Р

Појавом пењачких појасева, примена овог чвора је све мања и овај чвор се полако избацује из употребе. Најлонски или Bowline ( Булинов ) чвор је ипак потребно знати направити због његове досадашње улоге. П р и м е н а

Примењује се за: - навезивање око појаса пењача ( првог или другог у навези),

- основу за израду прсног појаса или ледничко навезивање - навезивање на пењачки појас

Једноструки најлонски чвор се примењује за навезивање око појаса пењача,

навезивање на пењачки појас и као основа за израду прсног појаса. Двоструки најлонски чвор се примењује за ледничко навезивање и може да се

примени у спасавању. Предност најлонског чвора

Лако се везује и подешава према телу пењача. Релативно лако се развезује након

оптерећења. Мане најлонског чвора Мора се направити додатни сигурносни чвор. Слободни крај ужета не сме бити дужи од

15 цм. Услед већег пада долази до теже повреде пењача.

И з р а д а

Једноструки најлонски чвор

лзрадјује се на једном од слободних крајева ужета. Краћи део ужета обавијемо око струка. Десноруки узимају краћи део ужета у десну руку, а дужи део ужета који иде према другом пењачу у леву руку.

За леворуке важи обрнут редослед. Од дужег дела ужета ротацијом руке на унутрашњу или спољашњу страну добијамо

укрштену полупетљу.

Page 68: Osnovi planinarenja i orijentacije

Израда укрштеном полупетљом на унутрашњу страну

Ако направимо укрштену полупетљу на унутрашњу страну, прстима леве руке прихватамо прамен који иде ка другом пењачу и са спољне стране провлачимо га кроз укрштену полупетљу. На овај начин добијамо омчу.

Десном руком узимамо краћи део ужета и провлачимо га са унутрашње стране кроз омчу. Левом руком затежемо дужи, а десном руком краћи део ужета одмах у десну страну уз тело пењача.

Затезањем омча клизи преко полупетље и прави чвор, не дозвољавајући извлачење краћег дела ужета.

Ради додатне сигурности, од преосталог краћег дела ужета правимо додатни сигурносни чвор. Преостали краћи део ужета не сме бити дужи од 15 цм.

Чвор се прави тако да буде чврсто приљубљен уз тело пењача.

Израда укрштеном полупетљом на спољашњу страну

Ако направимо укрштену полупетљу на спољну страну, прстима леве руке прихватамо

прамен који иде ка другом пењачу и са унутрашње стране провлачимо га кроз укрштену полупетљу. На овај начин добијамо омчу.

Десном руком узимамо краћи део ужета и провлачимо га са унутрашње стране кроз омчу. Левом руком затежемо дужи, а десном руком краћи део ужета одмах у десну страну уз тело пењача.

Затезањем омча клизи преко полупетље и прави чвор, не дозвољавајући извлачење краћег дела ужета.

Page 69: Osnovi planinarenja i orijentacije

Ради додатне сигурности, од преосталог краћег дела ужета правимо додатни сигурносни чвор. Преостали краћи део ужета не сме бити дужи од 15 цм.

Чвор се прави тако да буде чврсто приљубљен уз тело пењача.

Израда прсног појаса

За израду прсног појаса најлонски чвор нам служи као основа. Крај ужета од којег правимо најлонски чвор мора да буде довољно дугачак ( око 1,5 м ) како би се могао направити прсни део појаса.

Након израде најлонског чвора остатак краћег дела ужета пребацимо преко рамена на леђни део, провлачимо га са унутрашње стране на спољну страну ужета од којег је направљен најлонски чвор, враћамо га назад преко другог рамена и провлачимо га кроз најлонски чвор паралелно са дужим делом ужета које иде до другог пењача.

Од преосталог кратког дела ужета мора се направити додатни сигурносни чвор.

Двоструки најлонски чвор

Двоструки најлонски чвор се израдује на било којем делу ужета. Уже пресавијемо и добијемо полупетљу на крају пресавијеног дела ужета ( прва фаза ). Полупетљу укрстимо са преосталим делом ужета на леву или на десну страну и добијемо укрштену полупетљу (друга фаза ). Врхом полупетље наставимо обавијање преосталог дела ужета за пола круга. Врх полупетље провлачимо кроз укрштену полупетљу са друге стране. Када завршимо са провлачењем врха полупетље, врх пребацујемо преко остатка полупетље који држимо са два прста и преко укрштене полупетље (трећа и четврта фаза ). Затезањем добијамо двоструки најлонски чвор ( пета фаза ).

Правилну дужину полупетљи добићемо ако нам је дужина ужета од којег правимо чвор дужина руке.

Page 70: Osnovi planinarenja i orijentacije

С И Г У Р Н О С Н И Ч В О Р

П р и м е н а

Примењује се за: - додатно осигурање код свих клизећих чворова из којих из чвора излази слободан краћи

крај ужета.

Предност сигурносног чвора

Лако се прави на излазу код клизећих чворова из којих из чвора излази слободан краћи крај ужета. Лако се развезује.

Мане сигурносног чвора Ако је слободни крај ужета дужи од 15 цм сигурносни чвор може да шета и засмета

пењаћу током успона или спуштања.

И з р а д а

Око краћег и дужег дела ужета

Када се направи клизећи чвор ( нпр. најлонски чвор ), слободни део краћег дела ужета који излази из чвора изједначимо да буде паралелан са ужетом које иде око струка пењача ( прва

фаза ) и обавијемо га на унутрашњу страну ка чвору истовремено око оба прамена ужади ( друга фаза ). Добијемо получвор провлачећи слободни део кроз обавијени део са унутрашње ка

спољној страни (трећа фаза ) и вршимо затезање ( четврта и пета фаза ).

Око краћег дела ужета

Када се направи клизећи чвор, слободни део краћег дела ужета који излази из чвора изједначимо да буде паралелан са ужетом које иде око струка пењача ( прва фаза ) и обавијемо

Page 71: Osnovi planinarenja i orijentacije

га на унутрашњу страну око краћег дела ужета ( друга фаза ). Добијемо получвор провлачећи слободни део краћег дела ужета са унутрашње стране ка спољној (трећа фаза ) и вршимо затезање ( четврта и пета фаза ).

Сигурносни чвор се израдјује одмах до клизећег чвора. Праменови морају да буду паралелни и да се додирују.

Једноструки чвор се добија ако се прамен или праменови обавију једанпут. Двоструки чвор се добија ако се прамен или праменови обавију двапут.

Израда плетењем

- кроз ушицу клина, - плетењем на пењачком појасу.

Израда плетењем кроз ушицу клина са леве стране

Део ужета од којег правимо чвор провлачимо кроз ушицу клина са леве стране на десну (

прва фаза ). Прамен даље водимо иза дужег дела ужета на предњу, па га обавијамо на десну страну (друга фаза ).

Провлачењем између краћег и дужег прамена добијамо сигурносни чвор плетењем кроз ушицу клина (трећа фаза ). Четврта фаза је затезање праменова.

Може да се израдује и десна варијанта провлачењем прамена кроз ушицу клина са десне стране на леву.

Израда плетењем на пењачком појасу

Израђује се на крајевима ужета. Краћи прамен обавијамо два пута око дужег и провлачимо на спољну страну. На овај начин добијамо затворени получвор.

Након добијања получвора, слободни прамен провлачимо кроз пењачки појас ( прва фаза ) и поново провлачимо кроз получвор. По изласку из получвора, краћим праменом обавијамо оба прамена два пута са спољне стране на унутрашњу. Након обавијања прамен провлачимо кроз новонастали получвор са унутрашње стране ка спољној ( друга фаза) Затезањем праменова добијамо сигурносни чвор плетењем на пења-чком појасу (трећа фаза ).

Page 72: Osnovi planinarenja i orijentacije

Ч В О Р З А Н А Д О В Е З И В А Н Ј Е П р и м е н а Примењује се за: - надовезивање ужади исте дебљине - надовезивање ужади различите дебљине.

Примењују се једноструки и двоструки чвор за надовезивање ужади. Једноструки чвор се може применити код надовезивања ужади исте дебљине. Оваквим

чвором се надовезују ужад која не трпе велика оптерећења. Двоструки чвор се примењује код ужади исте дебљине и код ужади различите дебљине.

Оваквим чвором се могу надовезивати и ужад која трпе већа оптерећења. Предност чвора за надовезивање:

Лако се везује и развезује након оптерећења. Чвором за надовезивање се повезују два краја

главних или помоћних ужади. Сигурније је коришћење двоструког чвора. Мане чвора за надовезивање: Након већег оптерећења једноструког чвора долази до тежег развезивања чвора.

И з р а д а

Једноструки чвор за надовезивање

Слободне крајеве два ужета спојимо тако да им праменови буду узајамно паралелни ( прва фаза ). На сваком крају ужета слободни део ужета обавијамо једном око оба прамена ужади на унутрашњу страну и провлачимо кроз добијени получвор на спољну страну ( друга фаза ). На овај начин на сваком крају који надовезујемо добијамо по један једноструки сигурносни чвор.

Затезањем ужади вршимо узајамно приближавање једноструких сигурносних чворова који сада чине једноструки чвор за надовезивање (трећа фаза)

Двоструки чвор за надовезивање

Слободне крајеве два ужета спојимо тако да им праменови буду узајамно паралелни ( прва фаза ). На сваком крају ужета слободни део ужета обавијамо два пута око оба прамена ужади на унутрашњу страну и провлачимо кроз добијени получвор на спољну страну. На овај начин на сваком крају који надовезујемо добијамо по један двоструки сигурносни чвор (друга фаза).

Затезањем ужади вршимо узајамно приближавање сигурносних чворова који сада чине двоструки чвор за надовезивање (трећа фаза ).

Page 73: Osnovi planinarenja i orijentacije

друга варијанта

О С М И Ц А Ч В О Р Осмица је чвор који се најчешће примењује у скоро свим ситуацијама. Назив је добио по свом изгледу. Израдјује се на било којем делу ужета. П р и м е н а Примењује се за: - надовезивање ужади исте дебљине, - навезивање пењача,

Page 74: Osnovi planinarenja i orijentacije

- навезивање на пењачки појас, - прављење сидришта, - самоосигурање, - спасавање. Предност осмице као чвора

Лако се везује. При оптерећењу се затеже. Након оптерећења се релативно лако развезује. Може да се везује плетењем око природних хватишта. Мане осмице као чвора .

Ако се чвор везује на крајевима ужета, чвор се при оптерећењу затеже и на крају ужета се

обавезно прави додатни сигурносни чвор. Ако се правилно веже чвор његова издржљивост је око 55 одсто. Неправилним везивањем издржљивост чвора је око 40 одсто. И з р а д а

Израђују се једнострука и двострука осмица.

Израда једноструке осмице

Чвор се израдује на било којем делу ужета. Део ужета од којег правимо чвор пресавијемо преко длана, руке и добијемо полупетљу ( првафаза).

Добијену полупетљу обавијемо око слободних праменова ужета ( друга фаза ) и провлачимо кроз добијену укрштену полупетљу након једног круга ( трећа и четврта фаза ). Од остатка крађег дела ужета правимо додатни сигурносни чвор ( пета фаза ).

Израда двоструке осмице

Израђује се истоветно као и једнострука осмица. После добијања полупетље обавијамо је око слободних праменова ( прва фаза ) и провлачимо кроз укрштену полупетљу средишњи део полупетље након једног круга ( друга фаза).

На овај начин добијамо омчу. Врх полупетље не провлачимо кроз омчу већ га пребацимо преко провученог средишњег дела полупетље и омче (трећа и четврта фаза ).

Затезањем добијамо двоструку осмицу ( пета фаза ). Извучени дело-ви полупетље морају да буду довољно дугачки како би правилно ишли преко раменог појаса пењача. Чвор се затеже на прсном делу пењача. Користи се за израду седишта за повређеног и комплета за пењачки појас.

Page 75: Osnovi planinarenja i orijentacije

Израда осмице плетењем

Израђује се само на слободним крајевима ужета. Део ужета од којег плетемо осиницу пребацимо преко длана руке. На леву или на десну страну укрштамо краћи прамен добијајући укрштену полупетљу. Краћи прамен обавијамо око дужег и провлачимо га назад кроз добијену полупетљу након целог круга. На овај начин добијамо карактеристичну осмицу.

Краћи прамен провлачимо кроз пењачки појас и поново га враћамо ка карактеристичној осмици ( прва фаза ). Провлачимо га паралелно са излазом прамена кроз целу осмицу ( друга фаза ).

Након излаза из осмице од слободног дела се прави додатни сигурносни чвор (трећа фаза ).

Израда осмице спајањем два ужета

Узмемо једно уже и део од којег правимо осмицу пребацимо преко длана руке. На леву или

на десну страну укрстимо краћи прамен, добијајући укрштену полупетљу. Краћи прамен обавијамо око дужег и провлачимо га назад кроз укрштену полупетљу после целог круга, добијајући карактеристичну осмицу ( прва фаза ).

Page 76: Osnovi planinarenja i orijentacije

Друго уже провлачимо паралелно са краћим праменом кроз карактеристичну осмицу и извлачимо паралелно са дужим делом првог ужета. Након излаза из карактеристичне осмице затежемо праменове и добијамо чвор којим смо надовезали два ужета исте дебљине ( друга фаза ).Израда додатног сигурносног чвора је обавезна.

Page 77: Osnovi planinarenja i orijentacije

П О Л У Л А Ђ А Р С К И Ч В О Р Овај чвор је познат и под именом полубичев чвор.

Један је од чворова који се најчешће примењују. Спада у клизеће чворове. П р и м е н а Примењује се за:

- осигурање партнера при пењању и спуштању, - спуштање и подизање терета, - спасавање:

спуштање палог партнера, лични спуст у случају незгоде. Предност полулађарског чвора Затезањем одговарајућег дела ужета чвор мења правац кретања у карабинеру. Мењањем

правца кретања ужета у карабинеру омогућава се попуштање и затезање ужета, што је веома битно у случају пада партнера. Једноставним затезањем блокира се даље кретање ужета, чиме се зауставља пад партнера.

При оптерећењу надоле, чвор је затворен и осигурава статично. При оптерећењу нагоре, чвор је отворен и осигурава динамично. Мењањем правца кретања ужета у карабинеру, чвор служи за осигурање партнера при

пењању и при спуштању. Чвор рноже да се израђује на било којем делу ужета. Мане полулађарског чвора Због брзине кретања ужета кроз карабинер може доћи до појаве опекотина на руци. Зато

мора да се користи ХМС карабинер са матицом. Коришћењем неадекватних карабинера долази до заглављивања и блокирања чвора услед притиска. Учесталим коришћењем овог чвора долази до трошења ужета и карабинера.

И з р а д а Чвор може да се израђује са обе руке и плетењем.

Израда чвора са обе руке Део ужета на којем желимо да направимо чвор укопчамо у карабинер ( прва фаза ).

Десном руком узмемо десни крај ужета, уврнемо га на спољну страну и на тај начин добијемо укрштену полупетљу ( друга фаза ).

Укрштену полупетљу укопчамо у карабинер и добијемо полулађарски чвор (трећа и четврта фаза ).

За леворуке важи обрнут процес. У леву руку узимају леви крај ужета, уврћу га на спољну страну и на тај начин добијају укрштену полупетљу.

Укрштену полупетљу укопчавају у карабинер и на тај начин добијају полулађарски чвор.

Page 78: Osnovi planinarenja i orijentacije

Израда чвора плетењем

Део ужета на којем желимо да направимо чвор укопчамо у карабинер ( прва фаза ). Десни

прамен провлачимо иза левог прамена ( друга фаза ), враћамо га на предњу страну (трећа фаза ) и провлачимо кроз карабинер на задњу страну ( четврта и пета фаза ).

За леворуке важи обрнут процес Процес плетења се врши једном руком.

Л А Ђ А Р С К И Ч В О Р Овај чвор је познат још и под именом бичев чвор, а спада у чворове који се најчешће користе. П р и м е н а Примењује се за: - зраду сидришта, - лично осигурање пењача на сидришту, - израду лествица, - израду импровизованих средстава и носила, - спасавање ( израда система за извлачење ). Предност лађарског чвора Овај чвор је блокирајући на обе стране кретања ужета. Затеже се приликом оптерећења ужета. Мане лађарског чвора . Услед померања праменова ужета, овај чвор може да попусти. И з р а д а Чвор може да се израђује са обе руке и плетењем.

Израда чвора на карабинеру и преко клина Уже узимамо са обе руке и укопчамо у карабинер ( прва фаза ). Десни прамен повлачимо у лево са спољне стране на унутрашњу, па са леве стране на десну добијајући укрштену полупетљу. Укрштену полупетљу уврћемо са спољне стране на унутрашњу ( друга фаза ). Добијамо две укрштене полу-петље на супротне стране. Укрштену полупетљу још једном уврћемо са спољне на унутрашњу страну и укопчавамо у карабинер или их постављамо на клин (четврта фаза ). Пета фаза је затезање праменова.

Израда Чвора плетењем кроз карабинер

Page 79: Osnovi planinarenja i orijentacije

Део ужета на којем желимо да направимо чвор укопчамо у карабинер ( прва фаза ). Десном руком узимамо десни крај ужета, провлачимо га иза левог краја ужета ( друга фаза ) и са задње стране провлачимо кроз карабинер на предњу страну ( трећа фаза ). Прамен даље провлачимо на задњу страну, између карабинера и обавијеног прамена ( четврта фаза ).

Затезањем праменова добијамо лађарски чвор.

Израда чвора плетењем кроз ушицу клина провлачењем прамена са леве стране

Плетење се врши у ситуацијама када кроз ушицу клина не можемо да укопчамо карабинер

или када нам недостаје карабинер. Често се плете код спасилачких активности. Слободни део ужета провлачимо кроз ушицу клина са леве стране на десну ( прва фаза ),

а затим га провлачимо иза дужег дела ужета са десне стране на леву ( друга фаза ). Провлачење настављамо кроз клин. између клина и обавијеног прамена на леву страну паралелно са дужим делом ужета (трећа фаза).

Затезањем праменова добијамо лађарски чвор.

Page 80: Osnovi planinarenja i orijentacije

Израда чвора плетењем кроз ушицу клина

провлачењем прамена са десне стране

Слободни део ужета провлачимо кроз ушицу клина са десне стране на леву ( прва фаза ), а затим га водимо испред дужег дела ужета са леве стране на десну ( друга фаза ). Провлачење настављамо кроз клин, између клина и обавијеног прамена на десну страну паралелно са дужим делом ужета (трећа фаза ). Затезањем праменова добијамо лађарски чвор.

И М П Р О В И З О В А Н И Ч В О Р За импровизовани чвор постоји много различитих назива (импровизујући, провизорни итд.). Као што сам назив говори, чвор је настао обичном импровизацијом. П р и м е н а Примењује се за: - заустављање протока ужета.

Предност импровизованог чвора Израда овог чвора је веома лака и практична. Лаганим потезом неоптерећеног дела ужета,

чвор се брзо и лако развезује. Мане импровизованог чвора Због могућности лаког развезивања, на крају неоптерећеног дела обавезно се прави

додатни сигурносни чвор.

И з р а д а

Импровизовани чвор се израђује од неоптерећеног дела ужета. Укопчамо уже у карабинер ( прва фаза ). Од неоптерећеног дела ужета направимо укрштену полупетљу и полупетљу ( друга фаза ), а затим полупетљу обавијамо око оптерећеног дела ужета и провлачимо са доње стране између оптерећеног и неоптерећеног дела ужета (трећа фаза ). Затезањем провучене полупетље и остатка неоптерећеног дела ужета добијамо импровизовани чвор (четврта фаза ). Затезање се мора вршити опрезно како не би дошло до проклизавања ужета.

Page 81: Osnovi planinarenja i orijentacije

Е Н С А И Л И Ф Р А Н Ц У С К И Ц В О Р Овај чвор је варијанта Прусиковог чвора. Код нас је у употреби само назив ЕНСА, а име је добио по скраћеници ЕНСА ( Национална школа за смучарство и алпинизам у Шамонију у Француској ). ЕНСА чвор користимо када уместо помоћног ужета имамо најлонске траке. Може се користити по киши и по снегу. П р и м е н а Примењује се за: - фиксирање поиноћне траке за главно уже, - самоосигурање при пењању и спуштању, - спасавање палог пењача, - самоизвлачење из ледничке пукотине. Предност ЕНСА чвора Чвор је непомичан у правцу оптерећења, а помичан у оба правца након растерећења. Одлично држи на влажном и замрзнутом ужету.

Мане ЕНСА чвора Један део траке мора да се обавије око главног ужета најмање три пута. Честом употребом, уже се оштећује. И з р а д а Један крај траке обавијемо око главног ужета најмање три пута. Кроз добијену полупетљу у горњам делу обавијене траке провлачимо други део траке. Затезањем у доњи положај, добијамо ЕНСА чвор.

К Р А В А Т Н И Ч В О Р Овај чвор је познат и као кравата чвор. Назив је добио по начину везивања кравате. П р и м е н а

Примењује се за: - надовезивање помоћних трака, - повезивање два краја помоћне траке у једну целину. Предност краватног чвора Лако се израђује плетењем слободних крајева помоћне траке. При оптерећењу се затеже и добро држи. Мане краватног чвора Јако се затеже под оптерећењем и тешко се развезује.

Page 82: Osnovi planinarenja i orijentacije

И з р а д а На једном крају траке направимо затворени получвор ( прва фаза ). Други крај траке провлачимо кроз затворени получвор паралелно са делом траке који излази из чвора ( друга и трећа фаза ). Провлачењем другог дела траке кроз затворени получвор и затезањем оба краја траке добијамо краватни чвор ( четврта фаза ). Током плетења мора се обратити пажња на то да делови траке од којих се прави чвор буду међусобно паралелни. За време употребе траке чвор мора да буде са стране како не би дошло до његовог непосредног оптерећења.

К А Р А Б И Н Е Р С К А К О Ч Н И Ц А Карабинерска кочница се прави од помоћног и главног ужета са истоветним карабинерима са матицом. У недостатку карабинера може да се комбинује и са осмицом. Познавање примене и израде је обавезно, јер спада у системе спасавања. П р и м е н а Примењује се за: - спуштање терета и палог партнера. Предност карабинерске кочнице Уместо Прусиковог чвора могу се користити и жимар, тиблоцк, прсна пењалица, а уместо карабинера и осмица. Релативно се лако израђује. Мане карабинерске кочнице Карабинери морају да буду истоветне величине. Услед дуже примене карабинерске кочнице долази до оштећења језгра главног ужета. И з р а д а Може да се израђује као једнострука карабинерска кочница. Код већег оптерећења употребљава се двострука карабинерска кочница. Може да се израђује са једним ужетом или са два ужета.

Једнострука карабинерска кочница Да би се што лакше схватила израда карабинерске кочнице, израду ћемо поделити у неколико фаза: I фаза Направимо динамичко осигурање (сидриште) са две фиксне тачке. У средишњи део осигурања укопчамо карабинер са малицом, а у карабинер укопчамо главно уже са полуладарским чвором.

Page 83: Osnovi planinarenja i orijentacije

Једном руком обухватимо оптерећени и неоптерећени део ужета. Од неоптерећеног дела направимо импровизовани чвор. Од омче која излази из импровизованог чвора правимо додатни сигурносни чвор, обавијајући омчу око оптерећеног и неоптерећеног дела главног ужета. II фаза На оптерећеном делу од помоћног ужета направимо троструки Прусиков чвор. Други карабинер са матицом укопчамо у средишњи део осигурања поред већ постојећег карабинера или у један од клинова осигуравалишта или у новоукуцани клин са леве или десне стране. Слободни део помоћног ужета на средини обавијемо око истог карабинера два пута. Од осталог дела помоћног ужета направимо плетеницу. Раздаљина од карабинера мора да буде довољна како би се несметано могли направити Прусиков чвор, обавијање око карабинера и плетеница. III фаза Када се направи плетеница. лагано развезујемо импровизовани чвор. Помоћно уже са Прусиковим чвором и плетеницом преузима оптерећење. Уколико развезивање обавимо наглим потезом, може доћи до јачег трзаја услед оптерећења. Ископчамо главно уже из карабинера на динамичком осигурању и од неоптерећеног дела главног ужета правимо полупетљу коју провлачимо кроз слободни карабинер на осигурању. Трећим карабинером са матицом обухватамо два прамена неоптерећеног дела и један прамен оптерећеног дела главног ужета.

Page 84: Osnovi planinarenja i orijentacije

Овај поступак можемо извршити и са осмицом за спуштање коју укопчамо у карабинер у средишњем делу осигурања или у карабинер на новоукуцаном клину са леве стране динамичког осигурања, а полупетљу провучемо кроз осмицу. Даљни поступак је исти. Затезањем неоптерећеног дела ужела карабинер се помера и належе на карабинер или на осмицу кроз коју пролази главно уже. Када карабинери налегну један на други, полако развежемо плетеницу и скидамо Прусиков чвор. Скидањем плетенице и Прусиковог чвора ослобађамо главно уже и карабинерска кочница преузима оптерећење. Након преноса оптерећења на карабинерску кочницу започињемо спуштање палог партнера.

Page 85: Osnovi planinarenja i orijentacije

Једнострука карабинерска кочница са надовезивањем ужади

I фаза Уколико је уже кратко и треба да се надовеже. надовезивање вршимо постављањем импровизованог чвора са додатним сигурносним чвором испод једноструке карабинерске кочнице. II фаза На оптерећеном делу главног ужета испод карабинерске кочнице помоћу помоћног ужета направимо Прусиков чвор. На левој страни укуцамо клин и у њега укопчамо карабинер са матицом који обавијамо два пута са средишњим делом помоћног ужета. Од остатка исплетемо плетеницу. Након формирања плетенице полако развезујеино импровизовани чвор, а Прусиков чвор са плетеницом преузима оптерећење. III фаза Надовезујемо ужад и надовезујући чвор провлачимо кроз карабинере на карабинерској кочници. Затежемо карабинере и полако развезујемо плетеницу како би карабинерска коћница преузела оптерећење. По преузимању оптерећења развезујемо Прусиков чвор са плетеницом настављамо са спуштањем палог партнера.

Изглед карабинерске кочнице код надовезивања ужади

Двострука карабинерска кочница

Израда двоструке карабинерске кочнице може да се подели на три фазе. Прва фаза Прва фаза је израда једноструке карабинерске кочнице. Друга фаза Када смо направили једноструку карабинерску кочницу, од неоптерећеног дела главног

Page 86: Osnovi planinarenja i orijentacije

ужета правимо импровизовани чвор. Од омче која излази из импровизованог чвора правимо сигурносни чвор, обавијајући омчу око оптерећеног и неоптерећеног дела главног ужета испод једноструке карабинерске кочнице. На оптерећеном делу главног ужета од помоћног ужета правимо троструки Прусиков чвор. Са леве стране укуцамо клин и у њега укопчамо карабинер са матицом око којег обмотамо два пута средишњи део помоћног ужета. Од осталог дела помоћног ужета исплетемо плетеницу.

Када смо направили плетеницу, полако развезујемо импровизовани чвор и помоћно уже са Прусиковим чвором и плетеницом преузима оптерећење. Трећа фаза Од неоптерећеног дела главног ужета између карабинерске кочнице и Прусиковог чвора правимо поиупетљу. У карабинер поред плетенице укопчавамо и други карабинер са матицом кроз који провлачимо полупетљу. Овај маневар можемо да направимо и укопчавањем другог кара-бинера у карабинер на динамичком осигурању кроз који пролази главно уже. У овај карабинер се укопчавајошједан карабинер кроз који провлачимо полупетљу. Трећим карабинером обухватамо два прамена неоптерећеног дела и један прамен оптерећеног дела главног ужета. Када карабинери налегну један на други, полако развезујемо плете-ницу и скидамо Прусиков чвор. Скидањем плетенице и Прусиковог чвора ослобадамо главно уже и оптерећење преузима двострука карабинерска кочница. Након преноса оптерећења на карабинерске кочнице настављамо са спуштањем палог партнера.

Page 87: Osnovi planinarenja i orijentacije

Г А Р Д А Ч В О Р Гарда чвор спада у чворове који се ретко користе и из тих разлога веома брзо заборављају. Познавање примене и израде овог чвора је обавезно јер спада у системе спасавања. П р и м е н а Примењује се за: - подизање терета и палог пењача. Предност гарда чвора Током коришћења гарда чвора ствара се мање трење, за разлику од већег трења које се ствара код карабинерске кочнице. Мане гарда чвора Код употребе старијих ужади може доћи до мањег проклизавања. И з р а д а Може да се израђује са два истоветна карабинера са отварањем на истој страни и са два истоветна карабинера са отварањем на супротним странама. Може да се израђује лева и десна варијанта.

Израда са отварањем карабинера на истој страни

I фаза Прва фаза обухвата све поступке као код израде карабинерске кочнице. Направимо динамичко осигурање ( сидриште ) са две фиксне тачке. У средишњи део осигурања укопчамо карабинер са матицом и у њега укопчамо главно уже са полулађарским чвором. Једном руком обухватамо неоптерећени и оптерећени део ужета. Од неоптерећеног дела главног ужета правимо импровизовани чвор. Од омче која излази из импровизованог чвора правимо додатни сигурносни чвор, обавијајући омчом оптерећени и неоптерећени део главног ужета. На оптерећеном делу од помоћног ужета направимо троструки Прусиков чвор. Други карабинер укопчамо у средишњи део осигурања поред већ постојећег карабинера или у карабинер на једном од клинова осигурања или у новоукуцани клин са леве или са десне стране. Средишњи део помоћног ужета обавијемо два пута око истог карабинера. Од осталог дела помоћног ужета правимо плетеницу. Раздаљина од карабинера и Прусиковог чвора мора да буде довољна како би се несметано могли направити Прусиков чвор. обавијање око карабинера и плетеница. Када се направи плетеница, развезујемо импровизовани чвор, а помоћно уже са Прусиковим чвором и плетеницом преузима оптерећење. По преузимању оптерећења ископчамо главно уже из карабинера на динамичком осигурању. II фаза У карабинер из којег смо ископчали главно уже укопчамо два истоветна карабинера са отварањем на исту страну ( варијанта је да се у ослобођени карабинер укопча још један, па тек онда у тај два истоветна са отварањем на исту страну ). Главно уже постављамо иза карабинера у хоризонтални положај. Неоптерећени део главног ужета укопчамо са претлње стране у један карабинер, а оптерећени део у оба карабинера. Након укопчавања главног ужета у карабинере полако развежемо плетеницу и Прусиков чвор, а карабинери преузимају оптерећење.

Page 88: Osnovi planinarenja i orijentacije

На оптерећеном делу главног ужета направимо троструки Прусиков чвор, а остали део помоћног ужета скраћујемо помоћу лађарског или осмица чвора на раздаљину од 10 до 15 цм од Прусиковог чвора. Укопчамо нови карабинер у лађарски или осмица чвор, а остатак неоптерећеног дела главног ужета провлачимо кроз исти карабинер. Уместо Прусиковог чвора може се користити и жимар, прсна пењалица или тиблоцк. Овако формиран систем за извлачење назива се Св. Бернард. Повлачењем неоптерећеног дела главног ужета ка себи вршимо подизање терета или палог партнера. Правац повлачења може да се мења. Начин развезивања чвора После завршетка операције подизања терета или палог пењача неоптерећени део главног ужета ископчамо из карабинера који је укопчан на помоћно уже са Прусиковим чвором, скидамо карабинер и развезујемо Прусиков чвор. Неоптерећени део главног ужета укопчамо у исти карабинер у који смо га укопчали на почетку израде чвора и повлачењем на спољну страну вршимо раздваиање неоптерећеног од оптерећеног дела ужета.

Израда са отварањем карабинера на супротну страну I фаза Потпуно је иста као и код израде И фазе са отварањем карабинера на истој страни. II фаза У карабинер из којег смо ископчали главно уже, укопчамо два истоветна карабинера да отварање буде на супротну страну ( варијанта је да се у ослобођени карабинер укопча још један. па тек онда у тај два истоветна, али са отварањем на супротну страну ). Варијанте израде 1. Главно уже укопчамо у карабинер који се отвара према нама. Неоптерећени део повлачимо у леву страну и укопчамо у карабинер који се отвара на супротну страну. Неоптерећени део ужета провлачимо иза оптерећеног дела и са десне на леву страну укопчамо у карабинер који се отвара према нама.

Page 89: Osnovi planinarenja i orijentacije

2. Главно уже укопчамо у карабинер који се отвара према нама. Оптерећени део главног ужета са десне стране укопчамо у карабинер који се отвара на супротну страну. Оптерећени део ужета провлачимо иза неоптерећеног дела и укопчамо у карабинер који се отвара према нама са леве на десну страну. Поступак развезивања ћвора је исти као и код развезивања чвора на карабинерима са отварањем на исту страну.

Д Е В Е Т К А Ч В О Р Овај чвор је само алтернатива за осмица чвор. Примена Примењује се: - у спелеологији - у свим случајевима где се користи осмица чвор Предност деветка чвора

Лако се прави и развезује након оптерећења. За разлику од других чворова, код овог чвора су подједнако оптерећени сви праменови ужета. Мане деветка чвора Ако се чвор везује на крајевима ужета, чвор се при оптерећењу затеже и на крају ужета је пожељно направити додатни сигурносни чвор. И з р а д а Израђује се једнострука деветка чвор. Може да се израђује и двострука деветка чвор и да се примени код навезивања

Page 90: Osnovi planinarenja i orijentacije

пењача преко раменог и прсног дела.

Једноструки деветка чвор Чвор се израђује на крајевима или на било којем делу ужета. Део ужета од којег правимо чвор пресавијамо преко длана руке и добијамо полупетљу ( прва фаза ). Врх добијене полупетље обавијамо око слободних праменова и након једног и по круга провлачимо кроз добијену укрштену полупетљу ( друга фаза ). Затезањем добијамо једноструки деветка чвор (трећа фаза ). На слободном крају ужета правимо додатни сигурносни чвор.

К А Р А Б И Н Е Р С К И Ч В О Р

У руској терминологији овај ћвор је познат под именом Баxман. П р и м е н а Примењује се: - при дизању палог пењача, - при самоспасавању, - за кретање на фиксираном ужету. Предност карабинерског чвора Приликом оптерећења чвор добро држи јер се затеже око карабинера и главног ужета. Лако се развезује. Може се подједнако користити и на мокром и на залеђеном ужету. Мане карабинерског чвора Чим престане оптерећење, чвор попушта. И з р а д а У карабинер укопчамо помоћно уже ( прва фаза ). Прислонимо карабинер уз главно уже ( друга фаза ) и помоћно уже обмотамо два до три пута око карабинера и главног ужета (трећа фаза ). Затезањем помоћног ужета добијамо чвор ( четврта фаза ).

Page 91: Osnovi planinarenja i orijentacije

А М Б У Л А Н Т Н И Ч В О Р У немачкој терминологији овај чвор је познат под именом ВВеберов чвор, а код нас је познат и као крстасти чвор. П р и м е н а

Примењује се: - приликом израде импровизованих средстава, - за повезивање троугласте мараме или завоја у току пружања прве помоћи, - за повезивање два ужета исте дебљине.

Предност амбулантног чвора Лако се израђује и чврсто држи за време оптерећења. Мане амбулантног чвора Приликом већег оптерећења чвор се теже развезује. И з р а д а Могућа је израда једноструког и двоструког амбулантног чвора.

Једноструки амбулантни чвор

Спојимо крајеве два ужета. На пример крај левог ставимо изнад десног краја ужета. Десним праменом са спољне стране једанпут обавијамо леви прамен на унутрашњу, па на спољну страну ( прва фаза ). Слободне крајеве укрстимо. Десни прамен са унутрашње стране укрстимо са левим праменом (друга фаза ). Десни прамен са унутрашње стране на спољну обавијамо око левог прамена, а леви прамен са спољне стране на унутрашњу обавијамо око десног прамена једанпут (трећа фаза ). Затезањем праменова добијамо амбулантни чвор. Након формирања чвора обавезнаје израда додатног осигуравајућег чвора на слободним крајевима. Уколико се зна да ће приликом употребе чвора доћи до великог оптерећења, у средину чвора можемо поставити карабинер како бисмо чвор могли лакше да развежемо након растерећења.

Двоструки амбулантни чвор

Спојимо крајеве ужета. На пример крај левог ужета са спољне стране на унутрашњу обавијамо око десног

Page 92: Osnovi planinarenja i orijentacije

краја ужета са доње стране. Десним крајем ужета са спољне на унутрашњу страну обавијамо око левог краја ужета са горње стране ( прва фаза). Укрстимо слободне крајеве тако да левим праменом са унутрашње стране на спољну обавијамо са горње стране оба прамена са десне на леву страну ( друга фаза ). Са спољне стране на унутрашњу провлачимо прамен кроз добијени получвор (трећа фаза ) и вршимо затезање праменова. Од слободних крајева израђујемо додатни сигурносни чвор.

П Л Е Т Е Н И Ц А Ч В О Р П р и м е н а: Примењује се за: - скраћивање помоћног ужета, - фиксирање главног ужета приликом спуштања или подизања терета или палог партнера.

Предност плетенице као чвора Једноставна је за израду, поуздана током коришћења и веома лако се

развезује.

Мане плетенице као чвора

Да би сигурност коришћења била што већа, плетеница се плете све до тренутка када сте сигурни да може издржати оптерећење (једна до две трећине њене дужине ). И з р а д а

- са Прусиковим чвором, - плетењем кроз укрштену полупетљу.

Израда са Прусиковим чвором

На главном ужету направимо Прусиков чвор од помоћног ужета. Изједначимо праменове

и након пола дужине помоћног ужета, праменове обавијамо два пута око карабинера. Слободним праменовима вршимо наизменично плетење. Плетење започињемо

провлачењем између праменова који иду од Прусиковог чвора до карабинера, па на спољну страну. Са спољне стране праменове про-вучемо поново кроз средину, па на спољну страну. Овај процес понављамо све до тренутка када смо сигурни да плетеница може издржати оптерећење.

Page 93: Osnovi planinarenja i orijentacije

Израда плетенице плетењем на карабинеру

У карабинер укопчамо два помоћна ужета истоветне дебљине ( прва фаза ). Праменове којима еемо правити плетеницу обавијемо два пута око карабинера ( друга фаза ). Исте праменове провучемо између слободних праменова на спољну страну, па са спољне стране поново кроз средину (трећа и четврта фаза ). Провлачење праменова вршимо све до тренутка када плетеница може да преузме оптерећење ( пета фаза).

Израда плетенице провлаеењем полупетље кроз омчу

Помоћно уже пресавијемо и након изједначавања праменова добијамо полупетљу. Непосредно изнад полупетље са два прста стегнемо праменове и кроз полупетљу

провлачимо горње делове слободних праменова тек толико да се добије омча. Кроз добијену омчу провлачимо следеће праменове до тренутка до-бијања нове омче кроз

коју настављамо провлачење праменова. Поступак се понавља све док се не изврши скраћивање помоћног ужета.

Page 94: Osnovi planinarenja i orijentacije

Плетеница је правилно направљена ако се развезује једним потезом слободних праменова.

ЧВОР ЗА ВЕЗИВАЊЕ УЖЕТА

Овај чвор нема дефинисан назив

у нашој терминологији. У руској терминологији се назива маркирајући чвор.

Незаменљив је у транспорту ужета. П р и м е н а Примењује се за: - везивање ужади. Предност чвора за везивање ужета

Page 95: Osnovi planinarenja i orijentacije

Чвор је једноставан за израду. Лако се везује и држи уже у компактном стању. Мане чвора за везивање ужета Приликом транспорта може доћи до развезивања чвора.

И з р а д а

Израђује се: - везивањем чвора на средини ужета. - везивањем чвора на једном делу ужета.

Везивање чвора на средини ужета Пре било каквог везивања чвора, уже мора да се провуче два пута кроз руке како би

се установило евентуално оштећење ужета. Након обављене контроле слободни крај ужета пребацујемо преко длана руке. Остатак

ужета мотамо тако да полупетље буду једнаке величине са обе стране длана ( прва фаза ). Пред крај целокупно уже од средине ка руци обмотамо неколико пута. На овај начин

добијамо две омче. Од завршног дела правимо полупетљу коју провлачимо кроз омчу код руке. Са горње стране провлачимо завршни део ужета кроз полупетљу и затежемо ( друга фаза ).

Ради лакшег транспорта, слободне праменове везујемо око појаса (трећа фаза).

Везивање чвора на једном делу ужета

Након обављене контроле, слободни крај ужета пребацимо преко длана руке, а дужим делом ужета вршимо намотавање укруг преко лакта или колена.

На крају од остатка ужета правимо полупетљу ( прва фаза ). Слободним крајем ужета обавијамо уже и полупетљу неколико пута ка врху полупетље и

провлачимо га одозго надоле кроз добијену омчу ( друга фаза). Повлачењем слободног краја полупетље у леву страну и завршног дела ужета у десну

страну вршимо затезање омче и добијање чвора (трећа фаза ).

Page 96: Osnovi planinarenja i orijentacije

12. ОСНОВИ СПЕЛЕОЛОГИЈE Спелеолошка активност у оквиру планинарског савеза Србије почиње стварањем комисије за спелеологију 1953. године када је одржан и први спелеолошки течај у Србији. Десет планинара, махом из београдских друштава кренули су тада на Бељаницу да стекну прва знања о спелеологији, спелеолошким објектима и опреми која се користи при спелеолошким истраживањима. Велики је допринос спелеолога планинара у развоју туризма, посебно планинског туризма. Спелеолози планинарског савеза Србије били су они који су истражили, а тиме открили лепоте Ресавске пећине, и многих других, које су данас доступне многобројним љубитељима природе. Спелеологија је наука о пећинама. Назив јој потиче од грчких речи спелаион - шупљина и логос - наука. Она се бави проучавањем свих шупљина у површинским делови-ма земљине коре које су створене природним путем. Најбројније и највеће природне шупљине, пећине и јаме, налазе се у стенама кречњака и доломита. У кречњачким стенама на површини је заступљен типичан крашки рељеф представљен шкрапама, вртачама, шкрапарима, увалама и крашким пољима. У свим областима у којима се јавља површински крашки рељеф јављају се пећине и јаме. Зато оне и припадају подземном крашком рељефу.

12.1 ПОДЗЕМНИ КРАШКИ РЕЉЕФ

Подземни карстни рељеф чине подземне шупљине различитих облика и димензија: каврне, проширене пукотине, јамски и пећински канали, дворане, као и различита ерозиона и корозиона удубљења.Класификацију спелеолошких објеката могуче је извршити према: генези, морфолошким карактеристикама, хидролошкој функцији, климатским особинама или на друге начине као и њиховим комбиновањем. На основу морфолошких карактеристика извршена је следећа класификација спелеолошких објеката: а) Јаме б) Пећине: :-левкасте (сл.1) -просте (сл.7) -бунарасте (сл.2) -разгранате (сл.8) -звекаре (сл.3) -етажне (сл.9) -каскадне (сл.4) -ступњевите (си.10) -разгранате (сл.5) -пећинске системе (сл.11) -јамске системе (сл.6) Основа по којој је извршена ова подела је начин пружања и међусобних односа појединих делова канала, па су тако јаме дефинисане као подемни крашки облици који почињу на површини кречниака најчешће хоризонталним отвором од кога се наставља стрм или вертикалан канал чији је генерални пад већи од 45°, а пећине су представљене хоризонталним или нагнутим каналима са генералним падом који је мањи од 45°.

Page 97: Osnovi planinarenja i orijentacije
Page 98: Osnovi planinarenja i orijentacije
Page 99: Osnovi planinarenja i orijentacije

13. ПЛАНИНАРСКЕ ПУТОКАЗНЕ ОЗНАКЕ - МАРКАЦИЈЕ За путоказ на стазама користимо познати планинарски знак: Светлоцрвени круг са пуним белим кругом у средини. Његов укупан пречник је 10-12цм. За одређивање правца кретања користимо светлоцрвену црту са стрелицом на једном или оба краја ширине до 4цм. На раскршћу стављамо рачвасту црту. На завијутку стазе стављамо савијену црту. Поред ових ознака које бојом стављамо на успутне предмете користимо и дрвене и металне плоче 20 пута ЗОцм, постављене на дрвеним или металним стубовима. Плоче бојимо светлоцрвеном а натписе белом бојом.

14. ОРИЈЕНТАЦИЈА И ОРИЈЕНТИРИНГ

Оријентација у простору је једна од вештина неопходних у планинарењу. Подразумева способност да се на мапи одговарајуће размере одреди где се појединац/група у том тренутку налази, као и да се на основу мапе пронађе најбољи пут од тог места до циља и да се тај пут испрати.

Мапа или карта је поједностављена представа терена (одређене области) виђеног из птичје

перспективе. Може бити у различитим размерама: карта (план) града је најчешће у размери 1:20 000, што значи да један сантиметар на карти представља 200 метара у природи; за планинарске излете и походе се најчешће користе, кад је то потребно, карте размере 1:25 000 и 1:50 000 (један сантиметар на карти представља 500 метара у природи); за потребе оријентиринга о коме ће касније бити још речи, углавном се користе размере 1:5 000, 1:10 000 и 1:15 000.

Да би карта могла правилно да се користи, потребно је пре свега је усеверити. Усеверити

карту значи поклопити правац који је на карти обележен као "север" (Н) са правцем севера у природи. То се може урадити на два начина:

1. уз помоћ компаса (црвени део игле или део означен са "Н" увек показује ка северу) 2. на основу терена (ако се зна стајна тачка, на основу упадљивих објеката – пут, зграде –

или терена се може исправно оријентисати карта) У зависности од намене карте разликују се објекти који су уцртани и симболи који се користе.

На картама које се користе у планинарству, постоје неки општи, основни симболи који се јављају на свим картама:

а. изохипсе – затворене криве линије смеђе боје које повезују све тачке које се налазе на истој надморској висини

б. зграде – увек су обележене црним правоугаоницима ц. потоци и реке – крива линија плаве боје д. путеви – крива линија црне боје, на картама за оријентиринг постоји и посебна ознака за

асфалтне путеве На картама већих размера је означена и вегетација: бела боја означава ливаду, зелена

шуму. На картама мањих размера – картама за оријентиринг – ливаду означава жута боја, док бела и све нијансе зелене означавају шуму (што је тамнија зелена, гушћа је шума).

Оријентиринг као спорт је настао у скандинавским земљама. Крајем деветнаестог века јавља

се у Скандинавији као војна дисциплина. У Шведској, 1919, први пут се јавља оријентиринг као

Page 100: Osnovi planinarenja i orijentacije

такмичарски спорт. Током раних тридесетих са открићем новог, прецизнијег компаса, оријентиринг доживљава технички развој.

Сада, скоро 100 година касније, оријентиринг је планинарска спортска дисциплина популарна

у целом свету. У Србији постоји више оријентиринг клубова или секција при планинарским друштвима или спортским клубовима. Сви они заједно чине Оријентиринг Савез Србије, који је члан међународне оријентиринг организације ИОФ (Интернатионал Ориентееринг Федератион).

Оријентиринг такмичења се одржавају у току две полусезоне: пролећна (од почетка марта до

јула) и јесења (од краја августа до краја октобра). У зависности од захтевности, стазе на такмичењима могу бити:

а. спринт б. средње дистанце ц. дуге дистанце д. планинарска такмичења За спринт, средње и дуге дистанце постоји систем бодовања који на крају сезоне одређује

укупни пласман оријентираца у лигама Београда и Србије. На такмичењу, такмичар добија карту размере 1:5 000 (спринт), 1:10 000 (средња и дуга

дистанца) или 1:15 000 (дуга дистанца), са уцртаним контролним тачкама које мора да пронађе за што краће време. Контролна тачка је на карти уцртана као црвени круг, у чијем се средишту налази неки објекат (рупа, клупица, кривина пута, пресек пута и јарка, итд) који представља контролну тачку. На том месту се налази призма (или контрола), која се састоји од сталка, призме и перфоратора или СИ станице. Сталак је метално постоље на које се качи платнена тространа призма бело-наранџасте боје (да би се лакше видела у шуми) и на коме стоји перфоратор или СИ станица (и једно и друго служе да такмичар на свој картон, односно чип, убележи да је одговарајућу контролу пронашао).

У обавезну такмичарску опрему спадају карта (добија се на старту), картон или СИ чип

(добија се пре такмичења, при пријављивању), спортска одећа и обућа (која није увек неопходна али је пожељна) и компас (који исто тако није увек неопходан, али доста помаже).

У Србији постоји само класичан оријентиринг, где такмичар хода или трчи од контроле до

контроле. У Шведској и осталим скандинавским земљама развили су се и други облици оријентиринга. То су:

а. моунтаин-бике оријениринг: такмичари се по стази крећу на бициклима за планинарски бициклизам

б. ски оријентиринг: за зимске услове, такмичари се крећу на скијама ц. оријентиринг по стазама: посебно је прилагођен људима који имају привремене или трајне

проблеме са кретањем. Такмичарска стаза је осмишљена тако да се не мора кретати ван одржаваних, равнијих стаза (што омогућава и људима у колицима да се такмиче), а од такмичара се тражи да на свакој контролној тачки идентификују ону призму која им је задата на карти (на основу описа које свака карта садржи)

14.1 ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ТЕРЕНУ

Оријентисати се на земљишту значи одредити свој положај и правац кретања. Приликом оријентисања на земљишту треба одредити свој положај у односу на стране света, и то пре свега, у односу на правац севера. Правац севера узима се као основни правац зато што је дефлнисан особинама Земљиног магнетизма. Наиме, магнетна игла има својство да увек заузима правац југ-север. За одређивање правца севера и осталих страна света користи се више метода.

Географска карта је специфичним знацима нацртана, умањена, генералисана и по одређеном математичком закону на равни (на хартији) конструисана слика дела земљине површине, која указује на географски размештај и узајамне односе појава на терену.

Карта приказује следеће елементе:

-Математичке елементе карте: служе да обезбеде одредивање математички тачног положаја свих елемената на карти. То су размера карте, пројекција карте (мрежа пројектованих линија паралела или меридијана или неких других линија), геодетске тачке (то су тригонометријске

Page 101: Osnovi planinarenja i orijentacije

тачке), оквир карте. Математички елементи карте се на карти приказују црном бојом.

-Географске елементе: то су слике и/или симболи појава на делу земљине површине коју карта осликава. Географски елементи се приказују следећим бојама: - Браон бојом: елементи рељефа (изохипсе, одсеци, вртаче, камењар ...)

- Плавом бојом: хидрографија (т. ј. вода) (реке. потоци, повремени потоци, језера. баре, извон, понори, бунари, каптирани извори, ...) као и називи река, језера, итд.

- Зеиеном бојом: вегетација, без обзира да ли је природног (ливаде ,,.) или вештачког порекла (засади...). Шуме су представљене површинама обојеним зеленом бојом. Неки од симбоиа за вегетацију могу бити пнказани и цмом бојом.

- Црном бојом: симболи за вештачке објекте ('путеви, мостови, пруге, усеци, зграде, куће, ...), као и симболи за поједине објекте природног порекла.

-Допунске елементе: то су називи географских и других објеката, бројеви за апсолутне висине и друге податке, назив карте, подаци о размери (бројна или графичка размера), легенда,подаци за коришћење карте, подаци о изради карте, итд.

14.2 Размерa карте

Размер карте је однос између величине дужи на карти и величине хоризонталне пројекције те дужи у природи. Или, размер карте је број који показује колико пута су све дужи на карти смањене у односу на на хоризонталне пројекције тих дужи у природи.

Размер се изражава:

a) бројчано - у виду односа, на пример Р 1:25 000, што значи да 1 мм на карти одговара 25000 мм на земљишту, тј. 25 м

b) графички - у виду размерника

c) текстуално - на пример: "1 цм на карти 250 м у природи"

Дуж мерена у природи, изражена у метрима или километрима, којој одговара 1 мм на карти, назива се вредност размера. На топографској карти размера 1:25 000 (ТК 25) вредност размера је 25 м, на ТК 50 је 50 м итд. Када се мерена дуж на карти, у милиметрима помножи са вредношћу размера, добиће се њена вредност у природи, у метрима, и обратно - ако се ђуж мерена на земљишту, у метрима, подели са вредношћу размера, добиће се њена вредност на карти у милиметрима. На пример, на ТК 50 мерена дуж је 12,7 мм, њена вредност у природи је 12,7 x 50 = 635 м, или: на земљишту је мерена дуж од 1375 м, на ТК 25 та дуж износи 1375 : 25 = 55 мм.

Карте размера 1 : 25 000 и 1 : 50 000 (карте крупне размере) су најпогодније за кретање и оријентацију на терену. Карта размере 1 : 25 000 је најпрецизнија, јер се на њој могу вршити мерења са великом тачношћу (10 до 25 м). Карте размере 1 : 50 000 пружају довољно добру прегледност, иако имају мању тачност и мање детаља. Њихов недостатак је у томе што су углавном застареле.

Карте ситнијих размера (1 : 100 000 и крупније) имају употребну вредност у томе што омогућују сагледавање већег дела терена, док за мерења на терену и оријентацију на терену нису погодне.

Page 102: Osnovi planinarenja i orijentacije

Приказ рељефа земљишта на карти

Рељеф земљишта, као најзначајнији елеменат садржаја топографске карте, приказан је изохипсама и котама, са максималном могућом тачношћу и детаљима колико то размер дозвољава. Изохипса је затворена крива иинија, која спаја тачке истих апсолутних висина. Еквидистанција (Е) је вертикално растојање изеђу двеју суседних основних изохипси, односно то је висинска разлика између њих. Величина еквидистанције је увек уписана на карти, и непроменљива је на целој површини карте. На нашим топографсим картама еквидистанција ие : karиa R 1:25 000, E= 10 m; karta R 1:50 000, E= 20 m; karta R 1:100 000, E= 20 m; karta R 1:200 OOO'. E=и00 m.

14.3 Врсте изохипси

1. Основне су оне изохипсе које одговарају целој вредности еквидистанцииц. На топографским картама цртају се као непрекидне танке линије браон боје.

2. Главне су изохипсе које одговарају петострукој вредности еквидистанције. На карти се цртају као непрекидне задебљане линије браон боје да би се олакшаио распознавање рељетних облика и одеђивање апсолутних висина тачака по карти. На карти Р 1:25 000, где еквидистанца износи 10 м. главне изохипсе ће бити приказане на сваких 50 м. Уз главне изохипсе може бити приказана и вредност њихове апсолутне висине (такође браон бојом).

3. Помоћне изохипсе се користе за представљање заравњених делова терена (на пнмер врх благо заобљеног брда). Постоје две врсте помоћних изохипси, које се на карти представљају као:

a) испрекидане танке линије браон боје, и одговарају половини вредности еквидистанције. b) тачкасте ииније браон боје, а одговарају четвртини вредности еквидистанције.

14.4 Распознавање основних рељефних облика на карти

Да би се рељефни облици приказани на карти изохипсама лакше и сигурније распознаии треба знати следеће:

- изохипсе које се затварају на релативно малој површини приказују усамљено узвишење. Медутим, када су изохипсе затворене на малој површини, а у оквиру унутрашње изохипсе уцртан је знак "минус“, правцем исток - запад. изохипсама је Дриказано затворено удубљење - вртача, увала и сл. (слика 1).

Page 103: Osnovi planinarenja i orijentacije

- долине се на карти распознају по томе што су тзохипсе,којима су приказане, својим испупчењима (прегибима) оријентисане узводно према седлу или врху. Код косе је обратнo - изохипсе су својим испупчењима (прегибима) оријентисане - усмерене према паду земљишта. Линије вододелница и водосливница пресецају изохипсе у тачкама превоја (слика 2).

- седла се на карти распознају по томе што су изохипсе својим превојима, симетричне са све четири стране,усмерене према средишњој - најнижој тачки седла. Две ниже изохипсе означавају почетак долина испод седла, на странама косе -венца. доК две више изохипсе приказују подножја висова изнад седла (слика 2). Неки детаљи у рељефу земљишта као што су вододерине, јаруге, мање вртаче, стеновити одсеци и др. не могу се приказати изохипсама, па се за њихово приказивање на картама користе посебни условни знаци.

14.5 Одређивање апсолутних висина по карти

Апсолутне висине тачака могу се одредити по карти помоћу кота, тригонорнетријских тачака и изохипси. Коте су карактеристичне тачке на терену, који се лако распознају и проналазе (врх брда. мост, раскрсница, ушће потока ...) чије су апсолутне висине тачно одређене и на карти исписане. Тригонометријске тачке су тачке коришћене при геодетском премеру земљишта, те су њихове просторне координате одређене са највећом могућом тачношћу. Тригонометријске тачке се најчешће постављају на узвишења и делове терена одакле је, приликом геодетског премера, постојала добра видљивост ка другим 'ачкама. По правилу се обележавају зиданим стубићем. гомилом камења или другом ознаком. За тригонометријске тачке се често користе и вештачки објекти.Апсолутне висине тачака које леже на изохипсама одредене су вредностима изохипси, док се висине осталих тачака одређују интерполацијом (слика 2).

14.6 Одредивање правоуглих координата

Правоугле координате тачака одређују се помоћу правоугле координатне мреже, на карти, уз употребу координатомера. Координатомер се поставље тако што се један његов крак - скала поравна са јужном страном квадрата правоугле координатне мреже, у којем се налази тачка, а друга се постави преко тачке. На вертикалном краку координатомера прочита се прираштај по апсциси (X), па се тој величини дода величини апсцисе јужне стране квадрата. На тај начин се добија вредност апсцисе тачке чије се координате одређују. Затим се, на хоризонталном краку координатомера, наспрам западне стране квадрата, прочита пнраштај по ординати (Y), С та величина дода вредности ординате западне стране квадрата, да би се добила ордината тачке чије координате одређују. На пример, тачка Ц (слика 3) има координате:

X = 49 37 280

Y = 74 53 125

Page 104: Osnovi planinarenja i orijentacije

14.7 Оријентисање карте на земљишту

Оријентисати карту. на земијишту значи поставити је у такав пцложај, у хоризонталној равни, да северна страна њеног географског оквира буде усмерена према северу а сви остали правци на карти да се, у истом смеру, поклопе или буду паралелни са одговарајућим правцима на земљишту. На оријентисаној карти усаглашен је однос лзмеду топографских знакова на њој и положаја објеката у природи који ти знаци приказују. Према томе. услов за ефикасно коришћење карте на земљишту јесте да је она оријентисана. Карта се на земљишту може оријентисати:

а) по праволинијским објектима на земљишту, приказаним на карти одговарајућим условним жнаком, као што су праволинијски делови комуникација. граница шума, обале канала. далеководи и сл. Да би се карта могла оријентисати на тај начин, услов је да се на земљишту стоји, са картом, на том објекту, или у непосредној његовој близини (слика 4).

b) по правцу стајна тачка - оријентир. Услов је да је на карти познат положај стајне тачке (раскрсница путева, мост, угао шуме.усамљени објекат приказан ванразмерним знаком, изразити врх и сл.)и да се са картом, на земљишту, стоји на стајној тачки (слика 5).

c) помоћу карактеристичних линија у рељефу земљишта (вододеиница и водосливница). На тај начин може се приближно оријентисати карта. Под условом да се на земљишту стоји на некој од тих линија, или у њиховиј близини. и да се оне протежу приближно праволинијски (слика 6).

д)по странама света после изведене географске оријентације и одрдивања правца севера помоћу неког оријентира, карта се може приближно оријентисати ако се западна или источна ивица карте доведе у

Паралелан ноложаи са нравцем север - југ.

е) помоћу геолошког компаса ЦЛАР. тако што најпре магнетну игиуослободимо притиском на кочницу и доведемо је у положај север - југ такода северна (неоптерећена) страна игле буде испод ознаке за север накомпасу. Затим западну или источну страну тако оријентисаног компаса, поставимо да буде паралелна са западним или источним географским оквиромкарте пазећи да севераа страна компаса и карте буду усмерена ка северу. При том треба да пазимо да не пустимо кочницу игие како не би променилаправац север-југ.

Карте брзо застаревају, јер вештачки објекти (путеви, куће, пруге ...) настају инестају брже него што се може забележити на картама. АЈи реијеф нијеподложан променама, па се на њега треба више ослонити при оријентацији.

Page 105: Osnovi planinarenja i orijentacije

14.8 Одређивање положаја стајне тачке на карти

Одредити стајну тачку на карти значи обележити на њој место (тачку) на којој се стоји на земљишту. Поиожај стајне тачке може се одредити:

a) Оценом одока, упоређивањем садржаја карте са земљиштем, при чему се користе блиски земљишниоблици и детаљи у рељефу земљишта.

b) Мерењем пређеног пута од познатог и на карти идентификованог објекта. На тај начин најчешће се стајна тачка одређује приликом кретања комуникацијама.

ц) Пресецањем са стране. На тај начин се стајна тачка одређује када се на земљи стоји на некаквом линијском објекту (најчешце пут или стаза) који је на карти приказан одговарајућим знаком. Поступак је у том случају следећи: - оријентисати карту на на земљишту на један од познатих начина, - уочити на земљишту неки оријентир бочно постављен према објекту на коме се стоји а који је на карти приказан одговарајућим знаком. - поставити ивицу иењира преко знака изабраног оријентира -објекта, окретати иењир око главне тачке знака и нанишанити на оријентир у простору а затим на карти повући, поређ лењира, линију од знака оријентира док са стране не пресече линијски знак (слика 7).

д)Пресецањем уназад. На једноличном земљишту сиромашном објектима и детаљима у рељефу стајна тачка се одређује пресецањем уназад, на следећи начин:

-уочити на земљишту око стајне тачке три објекта, ако је могуће равномерно распоређена, иидентификовати их на карти. - оријентисати карту помоћу ручне бусоле - поставити ивицу лењира преко знака за први објекат и око њега окретати лењир (не померајући карту) док се на нанишани на објекат. Затим од знака објекта повући правац на карти уназад. Поступакпонављати са остала два правца. У пресеку тако повучених праваца добиће се положај стајне тачке на карти. Уместо описаног поступка, практичније је стајну тачку одредити помоћу обратних азимута (слика 8) јер се карта не оријентише. То је уједно и најпрецизнији начин за одређивање положаја. Уместо повлачења праваца на карти од знака уочених објеката, мере се азимути на те објекте, који се затим прерачунавају у обратне азимуте. Помоћу угломера или бусоле, од знака објеката на које су мерени азимути повиаче се правци на карти под одговарајућим угловима. У пресеку праваца добија се стајна тачка на карти. Приликом повиачења тих праваца њихов пресек најчешће образује мали троугао, који се назива троугао грешке. Ако су стране троугла мање од два милиметра, стајна тачка се одређује у његовом средишту, а у супротном случају се понавља поступак одређивања стајне тачке.

Page 106: Osnovi planinarenja i orijentacije

Литература:

1. Гочманац, Ц.; Јовановић, C. Правилник Службе Водича Излета и Похода – ПСС

2. Јовановић, С. – Подсетник за планинаре – ПСД „Железничар“ – Београд 3. Дукши, M.– Алпинистичка школа – АО ХПД „Жељезничар“ – Загреб 4. Попара, Л. – Употреба чворова у алпинизму 5. Мандић, М.; Ивошевић, С.; Љјубојевић, В. – Приручник за пошетни телај

спелеологије – АСАК Београд 6. Ђурић, Ј. - Оријентација и оријентиринг

Page 107: Osnovi planinarenja i orijentacije

Садржај: 1. ПЛАНИНАРСКА ОРГАНИЗАЦИЈА У НАШОЈ ЗЕМЉИ .....................................................1 2. ПОЈАМ И КРАТАК ИСТОРИЈАТ ПЛАНИНАРСТВА .......................................................1 3. ИСТОРИЈА ПЛАНИНАРСТВА СРБИЈЕ ........................................................................... 1 4. ПРАВИЛА ПОНАШАЊА ПЛАНИНАРА .................................................................................. 1 4.1 УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

4.1.4 Општа начела ................................................................................................ .1 4.1.5 Основне одредбе .......................................................................................... .2 4.1.6 Заштита природе и човекове средине .......... ......................................... .2

4.1.4 Хуманост .................................................................................. ............. 2 4.1.5 Планинарско другарство ......................................... ....................................... 3

4.1.6 Другарска помоћ ............................................................................................. 3 4.1.7 Горска Служба Спасавања (ГСС) ......................................................................... 3 4.1.8 П р и м а њ е п о м о ћ и . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 4.1.9 Награда за помоћ .............................................................................................. 4 4.1.10 П о з д р а вљ ањ е . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 4.1.11 Односи међу планинарима .............................................................................. 4 4.1.12 Планинарски домови .................................................................................... 5 4.1.13 Однос према планинарској организацији ................................................... 5 4.1.14 Функционери планинарске организације ................................................ 6 4.1.15 Почасна признања ........................................................................................... 6 4.1.16 Веће части ................................................................................................... 6 4.1.17 Водич излета ....................................................................................................... 6 4.1.18 Однос према водичу .................................................................................... 7 5. ОСОБИНЕ И ПОДЕЛА ПЛАНИНА ........................................................................................................................ 7 5.1 ОБЛИЦИ И НАЗИВИ ПЛАНИНСКОГ ЗЕМЉИШТА .................................................. 7 5.1.1. Узвишења .................................................................................................. ......... 7 5.1.2 Заравњени облици ............................................................................................. 8 5.1.3 Удубљени облици ..................................................................................... ....... 8 5.1.4 Нагнути облици .................................................................................................... 8 5.1.5 Облици у стени ..................................................................................................... 8 5.2 ПОДЕЛА ПЛАНИНА ПО ВИСИНИ И ПОЈАСЕВИМА ................................................ 9 6. КЛИМА И АТМОСФЕРСКЕ ПРИЛИКЕ У ПЛАНИНИ ....................................................... 9 6.1 Облаци ...................................................................................................................... 10 6.2 Прогнозирање времена ........................................................................................ ..... 11 7. ПРИПРЕМЕ ЗА ОДЛАЗАК У ПЛАНИНУ ................................................................... ........ 11 7.1 ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА АКЦИЈУ – ИЗЛЕТ .................................................. .......... 11 7.2 ОПРЕМА ....................................................................................................... .......... 12 7.3 ХРАНА ..................................................................................................................... ............ 12 7.4 АПОТЕКА ............................................................................................................. .............. 13

7.4.2 ОСНОВНИ ПРИБОР ........................................................................................ 13 7.4.3 ДОДАТНИ ПРИБОР .......................................................................... .............. 13

7.4.3 ЛЕКОВИ – ОПШТИ ИЗБОР ............................................................... ............ 13 8. КРЕТАЊЕ И ПОНАШАЊЕ У ПЛАНИНИ ....................................................................... 14 8.1 Врсте планинарских акција ................................................................................. 14 8.2 Кретање у планини ............................................................................................... 14 8.3 Долазак у дом ........................................................................................................ 14 8.4 Понашање на успону ............................................................................................ 15 8.5 Одлазак из дома ............................................................................................... .... 15 9. ОПАСНОСТИ У ПЛАНИНИ ................................................................................................ 15 9.1 ПРУЖАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ ПОВРЕЂЕНИМ И ОБОЛЕЛИМ ............................. ....... 16 9.2 ПРВА ПОМОЋ ....................................................................................................... 16

Page 108: Osnovi planinarenja i orijentacije

10. ОСНОВНО О ПЕЊАЧКОМ УЖЕТУ ............................................................................. 16 10.1 Подела ................................................................................................................. 18 10.2 С А С Т А В ......................................................................................................... 18 10.3 УПОТРЕБА И ЧУВАЊЕ УЖЕТА .................................................................... 20 11. ЧВОРОВИ .......................................................................................................................................................... 20 11.1 ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ЧВОРА ...................................................................... 21 11.2 НАЈВАЖНИЈИ ЧВОРОВИ – ОПИС И НАМЕНЕ ....................................................... 22 11.3 ПРИМЕНА И НАЧИН ИЗРАДЕ ЧВОРОВА КОЈИ СЕ НАЈЧЕШЋЕ ПРИМЕЊУЈУ . 26 11.3.1 ОСМИЦА ЧВОР ............................................................................................. 26 11.3.1.1 Израда двоструке осмице ............................................................... 26 11.3.1.2 Израда осмице плетењем ............................................................... 27 1 1 . 3 . 2 П О Л У Л А Ђ А Р С К И ЧВОР ....................................................... 28 11.3.2.1 Израда чвора са обе руке .................................................. ... 28 11.3.2.2 Израда чвора плетењем ........................................................ 29 11.3.3 ЛАЂАРСКИ ЧВОР ................................................................................. ..... 29 11.3.3.1 Израда чвора на карабинеру и преко клина ....................................... 29 11.3.3.2 Израда чвора плетењем кроз карабинер ......................................... 30 11.3.4 ЧВОР ЗА В Е З И В А Њ Е У Ж Е Т А . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 0 11.3.4.1 Везивање чвора на средини ужета ................................................ 31 11.3.4.2 Везивање чвора на једном делу ужета ......................................... 31 12. ОСНОВИ СПЕЛЕОЛОГИЈE .............................................................................................. 32 12.1 ПОДЗЕМНИ КРАШКИ РЕЉЕФ .................................................................................. 32 13. ПЛАНИНАРСКЕ ПУТОКАЗНЕ ОЗНАКЕ – МАРКАЦИЈЕ ................................................ 35 14. ОРИЈЕНТАЦИЈА И ОРИЈЕНТИРИНГ ............................................................................... 35 14.1 Оријентација на терену ........................................................................................ .... 35 14.2 Размерa карте ............................................................................................................... 36 14.3 Врсте изохипси ................................................................................................................... 37 14.4 Распознавање основних рељефних облика на карти .................................. 38 14.5 Одређивање апсолутних висина по карти ................................................................. 39 14.6 Одредивање правоуглих координата .......................................................................... ... 39 14.7 Оријентисање карте на земљишту ..................................................................... 40 14.8 Одређивање положаја стајне тачке на карти ................................................. 41 Литература ........................................................................................................................ 42