Vrednosne orijentacije adolescenata: vrednosti i kontekstscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0048-5705/1998/0048-57059804343H.… · PSIHOLOGIJA, 1998, 4 ... socijalna moć, medijska

PSIHOLOGIJA, 1998, 4, 343-364

UDK 316.648:159.922.8.07

343

Vrednosne orijentacije adolescenata: vrednosti i kontekst

NENAD HAVELKA

Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu

Cilj istaživanja bio je da odgovorimo na pitanje: Da li je stepen prihvatanja pojedinih vrednosnih orijentacija osetljiv na kontekst u kojem se očekuje njihovo ispoljavanje ili ostvarivanje? Ispitivano je dvanaest vrednosnih orijentacija, koje se mogu opisati sledećim sintagmama: sigurno zaposlenje, dobra zarada, prijatni poslovi, socijalna moć, medijska popularnost, samostalnost u poslu, lično usavršavanje, sticanje novih znanja, posvećenost religiji, saradnja, pomaganje ljudima u nevolji i zalaganje za pravedno društvo. Opisi pojedinih vrednosti bili su kontekstualizovani u tri okvira: očekivanja od budućeg zanimanja, atributi slike o sebi u budućnosti i načini budućeg porodičnog života. Efekat konteksta na stepen prihvatanja pojedinih vrednosti je veoma umeren, i uglavnom se ogleda u malim, ponekad signifikantnim, razlikama u stepenu procene značaja pojedinih vrednosti, što rezultira i manjim razlikama u relativnom poretku vrednosti. Dve vrednosti koje su u kontekstu budućeg zanimanja i budućeg porodičnog života ocenjene kao najznačajnije su saradnja i sigurnost, dok u kontekstu slike o sebi na prvom mestu je lično usavršavanje, a na drugom saradnja. U sva tri konteksta poslednja dva mesta zauzimaju religioznost i medijska popularnost. Budući da je u ovom istraživanju variranje koteksta bilo minimalno, u sledećim istraživanjima bi trebalo uvesti izrazitije variranje konteksta. Ključne reči: vrednosti, vrednosne orijentacije, adolescenti.

Shvatanje vrednosti kao jedne široke klase socijalno-personalnih dispozicija, u velikoj meri je pripremljeno već u ranim konceptualnim, psihometrijskim i aplikativnim istraživanjima socijalnih stavova (npr. Thomas i Znaniecki, 1918; Bogardus, 1924; Thurstone, 1927, 1928, 1929; Likert, 1932; Remmers & Silance, 1934; Guttman, 1950), a naročito nešto kasnije kada su istraživači počeli da postavljaju pitanja o psihološkoj prirodi socijalnih stavova, njihovom mestu u

N. Havelka

344

strukturi ličnosti i dinamici ponašanja pojedinaca (npr. Ferguson, 1940, 1952; Lewin, 1948; Adorno et al., 1950, Eysenck, 1954; Guilford, 1959; Rokeach, 1960, 1968; Fishbein, 1967). Iako je operacionalizacija pojma vrednosti bila znatno teži zadatak od operacionalizacije pojma stava, tokom 1950-tih godina i kasnije nastale su mnoge studije koje su u pojmu vrednosti ili nekom od veoma srodnih pojmova, kao što su npr. vrednosne orijentacije, dominantna interesovanja, životne filozofije i preferencije načina života, našle polazište za istraživanje činilaca individualnog i naročito socijalnog ponašanja ljudi u okviru različitih socio-kulturnih slojeva, profesija, uzrasnih i obrazovnih grupa, kao i drugih društvenih skupina (Kluchohn, 1951; Allport, Vernon i Lindzey, 1951; McClelland, 1961; Morris, 1956; Rokeach, 1973). Nešto kasnije su se i kod nas pojavila slična istraživanja izraženosti i rasprostranjenosti pojedinih vrednosti, vrednosnih orijentacija i interesovanja u različitim segmentima populacije (npr. Petrović, 1973, Rot i Havelka, 1973; Popović i Miočinović, 1977; Pantić, 1977, 1981; Tomanović, 1977; Kuzmanović, 1986, 1990, 1995; Havelka, 1990; 1994, 1995; Popadić, 1990, 1995; Joksimović i Vasović, 1990; Joksimović, 1993, 1994). Kao što je već ranije više puta konstatovano (Havelka, 1975, 1995), većina tih istraživanja realizovana je na omladinskoj populaciji ili na pojedinim njenim segmentima. Iz složene problematike empirijskih istraživanja vrednosti i vrednosnih orijentacija, posebno se izdvajaju pitanja koja se odnose na usvajanje i formiranje vrednosti. S obzirom da je adolescencija ključni period u kojem mladi upoznaju "svet vrednosti" i angažuju se u traganju za sopstvenim vrednosnim opredeljenjima, u nekoliko ranijih istraživanja (Havelka i sar., 1990; Havelka, 1994, 1996; Kuzmanović, Popadić i Havelka, 1995) bavili smo se proučavanjem vrednosnih orijentacija učenika na kraju osnovnog školovanja i u toku pohađanja srednje škole. Dve glavne grupe pitanja koja su usmeravala ta istraživanja odnosile su se na izraženost i rasprostranjenost pojedinih vrednosti u omladinskoj populaciji i na utvrđivanje socio-demografskih korelata isptivanih vrednosti. Ostajući i dalje u opštem okviru adolescentskih vrednosnih opredeljenja, ovo istraživanje je fokusirano na proučavanje interakcije između preferencija pojedinih vrednosnih orijentacija i konteksta u kojim se očekuje njihovo ostvarivanje. Opšti teorijski okvir za razmatranje te pojave mogu biti razvojne teorije, i to prvenstveno one koje se bave psihosocijalnim razvojem - kao što su teorije razvoja moralnosti (npr. Piaget, 1932; Kholberg, 1964), teorije razvoja viših mentalnih funkcija (npr. Inhelder i Pijaže, 1978; Vigotski, 1977) ili teorije razvoja ličnosti u celini (npr. Erikson, 1976). Neposrednu osnovu za proučavanje navedene interakcije daju najčešće navođene definicije vrednosti, koje izričito ili posredno govore o vrednostima kao stečenim dinamičkim dispozicijama koje su trajne ili relativno trajne i sa više ili manje doslednosti ispoljavaju se u svim relevantnim situacijama (npr. Allport, Vernon i Lindzey, 1951; Morris, 1956; Rokeach, 1973; Petrović, 1973; Kuzmanović, 1973; Pantić, 1977). U skladu sa shvatanjem vrednosti kao trajnih ili relativno trajnih personalnih dispozicija, opravdano je pretpostaviti da se stepen preferencije vrednosnih orijentacija neće menjati sa promenom konteksta u kojem se očekuje njihovo ispoljavanje. Ipak, ima osnove i očekivanje da će se stepen preferencije menjati sa promenom konteksta u meri u kojoj izabrani konteksti


345

imaju različito značenje za osobu. Dobijeni nalazi bi, u tom slučaju, govorili o promenama u relativnom poretku značaja koji se pridaje pojedinim vrednosnim orijentacijama u različitim kontekstima. S obzrom na činjenicu da se radi o istraživanju vrednosnih orijentacija u adolescentskom periodu, sam opis interakcije vrednosti i konteksta relevantan je za razumevanje procesa formiranja vrednosti.

Predmet istraživanja

Predmet istraživanja određen je pitanjem: Da li se stepen prihvatanja ili preferencije pojedinih vrednosnih orijentacija menja sa promenom konteksta u kojem se očekuje njihovo ispoljavanje ili ostvarivanje? Proučavanje eventualnog efekata kontekstualizacije vrednosnih orijentacija podrazumeva, prvo, da odaberemo vrednosne orijentacije koje će biti predmet ispitivanja i, drugo, da artkulišemo kontekste u koje će vrednosne orijentacije biti situirane.

Vrednosne orijentacije

Listu vrednosnih orijentacija preuzeli smo iz prethodnih istraživanja (Havelka, 1990, 1994, 1995). Da bismo upotpunili uzorak ispitivanih vrednosti, a da pri tome ne povećamo obim instrumenta, u ovom istraživanju smo izostavili vrednosnu orijentaciju koja je ranije označavana terminom "korisnost" (proizvoditi stvari koje su ljudima potrebne i korisne), a uvrštena je vrednosna orijentacija označena kao "religioznost". Izostavljena vrednosna orijentacija se u sadržinskom pogledu dosta podudara sa orijentacijom na saradnju i orijentacijom na pomaganje drugima, te i posle njenog izostavljanja socijalno orijentisane vrednosti ostaju dobro zastupljene. Budući da su vrednosti definisane preko njihovog manifestnog sadržaja, u ovom istraživanju su opisi pojedinih vrednosnih orijentacija neznatno prošireni kako bi se mogli primenti u različitim kontekstima. Dvanaest izabranih vrednosnih orijentacija možemo podeliti u dve glavne grupe zavisno od toga da li su prvenstveno usmerene na individualne ili socijalne ciljeve. Vrednosti koje uglavnom ili prvenstveno karakteriše usmerenost na indi-vidualne ciljeve su sledeće: sigurnost (egzistencijalna sigurnost) - imati stalan i siguran posao, marljivim radom obezbediti zadovoljenje svojih potreba, baviti se zanimanjem koje osigurava normalan i pristojan život; zarada - (utilitarnost, materijalna korist) - imati veliku zaradu, posvetiti se sticanju velikog imetka, biti jedan od najbogatijih ljudi; prijatnost (hedonizam) - baviti se poslovima u kojim nema velikih napora, odgovornosti i opasnosti, živeti veselo i bezbrižno, voditi život ispunjen ugod-nostima i zadovoljstvima;

N. Havelka

346

samostalnost (lična samostalnost, nezavisnost od drugih) - samostalno odlučivati o sebi i svojim aktivnostima, biti samostalan u radu, u vođenju svojih poslova, ne zavisiti od odluka i načina rada drugih; usavršavanje (samoaktualizacija) - da se stalno razvija i usavršava kroz svoj budući posao, da bude osoba koja razvija svoje sposobnosti, talente i ambicije, da se iskaže kao stvaralačka i potpuna ličnost, i religioznost (posvećenost svojoj veri) - biti dobar i odan vernik, poštovati pravila i zahteve svoje vere, uskladiti život sa učenjem i običajima svoje vere, u religiji naći svoj mir.

Dva su razloga da navedene grupe vrednosti klasifikujemo kao "indivi-dualne". Prvo, to su vrednosti okrenute sopstvenoj dobrobiti, drugo, iako se naj-češće ostvaruju kroz razne vidove socijalne interakcije, interakcija sa drugima nije u središtu tih orijentacija. One se mogu dalje podeliti u dve uže grupe. Jednu grupu bi činile vrednosti pretežno materijalnog, utilitarno-hedonističkog karaktera (sigurnost, zarada i prijatnost), a u drugu grupu bi došle one koje su orijentisane na sopstvenu ličnost - na samorazvoj i samoaktualizaciju (samostalnost, lično usavršavanje i religioznost). Između vrednosti koje su uglavnom usmerene na socijalno značajne ciljeve – na ciljeve čije ostvarivanje podrazumeva intenzivnu, neposrednu ili posrednu interakciju sa drugim ljudima i ostvarivanje znatnog socijalnog uticaja, odbarane su sledeće: uticajnost (socijalna moć) - donositi važne odluke, rukovoditi, upravljati važnim poslovima i ljudima, biti uticajna i važna ličnost; popularnost (socijalni prestiž, status u javnom životu) - pojavljivati se u javnosti, u novinama, na radiju i TV, biti intervjuisan, postati poznat i popularan; saznavanje (istraživanje) - pratiti razvoj nauke, istraživati, otkrivati nova saznanja, biti u središtu pronalazaštva i inovatorstva; saradnja (kooperativni duh) - raditi sa ljudima koji poštuju jedni druge, složan zajednički rad, duh saradnje i zajedništva; pomaganje (altruizam) - pomaganje ljudima u nevolji, činiti dobro i po cenu velikih samoodricanja i napora, i pravednost (prometejstvo) - stvaranje boljeg društva, iskorenjivanje zao-stalosti, bede i zla, zalagati se za jednaka prava svih, boriti se za pravedne ciljeve i kada nisu lako ostvarivi.

Socijalno usmerene vrednosti mogu se dalje grupisati na više načina. Ako ih posmatramo kroz ulogu koju imaju u neposrednim međuljudskim odnosima, možemo razlikovati dve grupe. Jednu grupu čine vrednosti koje su socijalne utoliko što se ostvaruju kroz interakciju sa drugima, ali su psihološki veoma bliske individualno usmerenim vrednostima. To su vrednosti kojim se izražava visoka poželjnost lične moći, ličnog statusa i lične kompetentnosti (uticajnost, popularnost i saznanje). Drugu grupu čine vrednosti koje su socijalno-instrumentalnog karaktera


347

jer se prvenstveno ispoljavaju u aktivnostima koje donose dobrobit ljudima (saradnja, pomaganje, pravednost). Nastojali smo da operacionalna određenja pojedinih vrednosnih orijentacija budu sadržinski konkretna i distinktivna. U osnovi svakog određenja je ukazivanje na jednu prepoznatljivu kategoriju životnih ciljeva, bilo da se oni iskazuju kroz preferirana ponašanja ili kroz aktuelna osećanja, uverenja i težnje. Navedena klasifikacija vrednosnih orijentacija je, međutim, uglavnom hipotetična. Ona se može logički obrazložiti, ali neizvesno je da li se i u kojoj meri se navedene vrednosne orijentacije zaista povezuju u skupine koje smo ovde prikazali. Npr. iako je religioznost operacionalizivana kao izrazito intimna vrednosna usmerenost, ona će od strane ispitanika verovatno biti shvaćena i kao vrednosno opredeljenje koje ima široku društvenu relevantnost. Ili, iako je orijentacija na saznavanje operacionalizovana prvenstveno kao jedan socijalni i progresivistički angažman, ona nužno u sebi nosi prizvuk opredeljenja za negovanje lične refleksivnosti i ostvarenje izrazito ličnih aspiracija na tom planu.

Konteksti

Da bismo proverili koja od dve pominjane pretpostavke o opštosti vrednosnih orijentacija, od kojih jedna govori o pervazivnosti a druga o kontekstualnoj uslov-ljenosti vrednosnih orijentacija, više odgovara vrednosnom rezonovanju adoles-cenata, odlučili smo da izabrane orijentacije situiramo u različite kontekste. U načelu, svaku vrednosnu orijentaciju osoba može projektovati u različite oblasti svog privatnog i/ili društvenog života. Može ih npr. videti kao atribute sopstvene ličnosti, formulisati kao principe po kojima živi, istaći kao ciljeve koje želi da ostvari u životu. Takođe ih može vezati za svoj uži socijalni milje - npr. za porodicu, za posao kojim se bavi, za ljude sa kojima radi, sa kojima se druži, ali i za najšire socijalno okruženje - npr. za ekonomske odnose u društvu, za ulogu i domete nauke, obrazovanja i kulture, za načine društvenog angažovanja, za moguće pravce političkog opredeljivanja i sl. Na primer, altruistička vrednosna orijentacija može se ispoljiti kroz iskaze o posedovanju ili poželjnosti posedovanja određenih ličnih osobina ("Ja sam osoba koja je uvek spremna da pomogne ljudima u nevolji", "Ja želim da budem osoba koja ume i voli da pomaže onima koji ne mogu sami da prevaziđu teškoće sa kojim su suočeni") ili kroz opise motiva ili razloga za bavljenje određenim zanimanjem ("Najvažnja osobina moga zanimanja je što mi svakodnevno omogućuje da pomažem ljudima kojim je pomoć zaista potrebna", "Zadovoljan sam svojim zanimanjem jer je od koristi ljudima koji su se našli u nevolji"). U istim kontekstima altruzam može biti zamenjen utilitarinom vrednosnom orijentacijim (npr. "Ja želim da postanem osoba koja se bavi poslovima koji donose veliku zaradu", "Najvažnije u mom zanimanju je što omogućuje da steknem veliki imetak") ili saznajnom vrednosnom oijentacijom ("Ja sam osoba koja voli da prati razvoj nauke, koja želi da se bavi istraživanjem", "Očekujem da mi moje zanimanje omogućuje da stalno stičem nova znanja").

N. Havelka

348

S obzirom da smo imali u vidu učeničku populaciju, uvažili smo činjenicu da je učeničko aktuelno učešće u društvenom životu ograničeno i da njihov privatni život još nije dobio sve one sadržaje koji su bitni u životu odraslih. To ne znači da je dijapazon vrednosnih orijentacija poznatih adolescentima uži od onog sa kojim se neposredno suočavaju odrasli, već znači da većinu vrednosnih orijentacija adolescenti vide kao nešto što se više tiče njihovog budućeg života nego sadašnjeg ponašanja i delovanja. U adolescentskom periodu vrednosti se mogu shvatiti kao orijentacije ka budućnosti, kao osnova na kojoj zasnivaju svoja očekivanja od životnog toka koji je pred njima, od situacija u kojim će se najverovatnije naći jednoga dana. Zato smo se opredeli da u naše istraživanje uključimo kontekste u kojim će se najverovatnije pojaviti situacije ili zbivanja koja, po prirodnom sledu stvari, učenike očekuju u bližoj budućnosti, a kojih su oni već sada svesni i o kojima često razmišljaju i međusobno razgovaraju. Sledeći logiku takvog rezonovanja o vrednostima u adolescenciji, listu izabranih vrednosnih orijentacija smo kontekstualizovali u (1) očekivanja od budućeg zanimanja, (2) atribute slike o sebi u budućnosti i (3) načine budućeg porodičnog života. Posmatrani iz perspektive adolescenta, tri navedena konteksta su tesno povezana sa percepcijom realnog ja i sa zamisli o željenom ili idealnom ja. Kroz očekivanja od budućeg zanimanja i preferencije načina porodičnog života ado-lescent takođe izražava zamisli o sebi kao osobi kao što to čini kroz odgovor na direktno pitanje o poželjnosti posedovanja određenih osobina ličnosti. To znači da su izabrani konteksti, iako manifestno različiti, u svom psihološkom značenju veoma bliski. Otuda se može reći da je početno pitanje o osetljivosti vrednostnih orijentacija na različite kontekste stavljeno pred veoma blag, minimalan test. Vrednosne orijentacije su u ovom istraživanju, dakle, operacionalizovane kao vrednosna očekivanja adolescenata u odnosu na buduće zanimanje, sopstvenu buduću porodicu i sliku o sebi kao odrasloj osobi. S obzirom da je svako vrednosno očekivanje bilo izraženo kroz tri kontekstualizovana opisa, nastojali smo da sadržaj i smisao tih opisa održimo konstantnim. Razlike u sadržaju iskaza o istoj vrednosnoj orijentaciji su u granicama razlika koje su karakteristične za stavke koje čine jedinstvenu skalu za ispitivanje date vrednosne orijentacije. Drugačije rečeno, svaka vrednost je procenjivana tri puta, a te tri procene se mogu posmatrati kao njena jedinstvena mera, kao skor dobijen na skali od tri stavke.

Postupak istraživanja

Instrument

Ispitivanje je obavljeno upitnikom koji je konstruisan za potrebe ovog istraživanja. Upitnik je imao uvodni deo (kratko orijentaciono uputstvo sa napomenom da ne treba da navode svoje ime, nekoliko pitanja o socio-demografskim podacima i o profesionalnim planovima), glavni deo (skale procene za ispitivanje vrednosnih očekivanja) i završni deo (stavovi prema obrazovanju i percepcija stavova društvene sredine prema omladini).


349

Glavni deo upitnika sastojao se iz tri dela. Svaki deo uključivao je kratki uvod u kojem se definiše određeni kontekst i seriju od dvanaest opisa vrednosnih orijentacija. Svaki opis je formulisan u vidu rečenice koja se završava petostepenom skalom pocene na kojoj ispitanik zaokružuje jedan od pet ponuđenih odgovora. Zaokruživanjem izabranog odgovora ispitanik završava započetu rečnicu kojom procenjuje značaj ili poželjnost vrednosne orijentacije o kojoj se govori u datom opisu.

Prvi kontekst, koji smo označili kao "očekivanja od budućeg zanimanja", uveden je sledećim pitanjem: "Ljudi se razlikuju po tome šta očekuju od svog zanimanja, a naročito se razlikuju po tome koliki značaj pridaju pojedinim očekivanjama. Koliko su za tebe lično značajna navedena očekivanja od budućeg zanimanja?" Posle toga sledilo je dvanaest opisa koje su ispitanici, s obzirom na značaj koji im pridaju, procenjivali na petostepenoj skali kao "ni malo", "malo", "osrednje", "mnogo" i "veoma mnogo" značajne (Skala V-OBZ). Drugi kontekst označen kao "razmišljanja o sebi kao odrasloj i samostalnoj osobi", uveden je sledećim tekstom: "Svaki čovek ima mišljenje o sebi, o svojim sposobnostima, težnjama i ciljevima ... Mlad čovek ponekad razmišlja o tome kakav želi da bude u svojim zrelim godinama, kada bude odrasla i samostalna osoba. Ovde je sakupljen izvestan broj opisa takvih razmišljanja - kod svakog zaokruži u kojoj meri želiš da budeš osoba o kakvoj se govori u tom opisu." Uz svaki od 12 opisa ponuđeno je 5 skaliranih odgovora: "želim u najvećoj meri", "želim u velikoj meri", "umereno želim", "uglavnom ne želim" i "uopšte ne želim" (Skala V-PAL). Treći kontekst, koji smo nazvali "načini života buduće porodice", u upitniku je opisan na sledeći način: "Kada za to dođe vreme, mladi ljudi zasnivaju svoju porodicu. Posmatrajući razne porodice oko sebe, mladi ponekad razmišljaju o svom budućem porodičnom životu, o tome koji način porodičnog života je za njih poželjan, a koji nepoželjan. U kojoj meri smatraš poželjnim ili nepoželjnim načine porodičnog života o kojima se govori u sledećim opisima?" Za svaki opis je traženo da ispitanik kaže da li je to način života koji smatra "veoma poželjnim", "prilično poželjnim", "osrednje poželjnim", "prilično nepoželjnim" ili "veoma nepoželjnim" (Skala V-NPŽ).

Dakle, svako vrednosno očekivanje bilo je formulisano u vidu tvrdnje koja se završava procenom stepena značajnosti ili poželjnosti koju ispitanik pripisuje tom očekivanju. Radi uvida u to kako su stavke za istu vrednosnu orijentaciju bile formulisane u različitim kontekstima, navodimo dva primera iz kojih se vidi kako su pomaganje i samostalnost formulisani u kontekstu zanimanja, ličnih osobina i porodičnog života. (Redosled navođenja vrednosnih očekivanja bio je različit za svaki kontekst, te brojevi ispred opisa označavaju njihov redosled u odgovarajućem delu upitnika).

N. Havelka

350

(POMAGANJE)

8. Da kroz svoje zanimanje pomažem ljudima koji su u nevolji, da im - i po cenu velikog napora i ličnog samoodricanja - činim dobro...

3. Da budem osoba koja je spremna da pomogne svakome ko je u nevolji, koja ne žali ni vremena, ni truda da bi pružila pomoć onome kome je potrebna...

7. Da moja porodica bude spremna da pomogne ljudima u nevolji, da niko od nas ne žali vremena, truda i samoodricanja da bismo pomogli tamo gde je pomoć potrebna...

(SAMOSTALNOST)

11. Da mi moje zanimanje omogući da budem samostalan u radu, da sam odlučujem o svojim poslovima, da ne zavisim od odluka i od načina rada drugih...

4. Da budem osoba koja je samostalna u svemu, koja sama odlučuje o svojim stvarima, koja ne zavisi od drugih i ne mora da vodi računa o tome šta drugi žele ili očekuju...

8. Da samostalnost svakog člana porodice bude jedno od načela našeg zajedničkog života, da niko nikoga ne ograničava, svako odlučuje o sebi i svojim aktivnostima, ali da isto tako bude odgovoran ili zaslužan za ishode svojih aktivnosti...

Iz primera se vidi da svaka grupa od tri opisa ukazuje na iste ciljeve, ali ih vezuje za različite kontekste.

Uzorak

Ispitivanjem su obuhvaćene tri grupe adolescenata (N=509): učenici III razreda gimnazije (n=243), III razreda srednje stručne škole (n=104) i VIII razreda osnovne škole (n=162). U srednjoškolskom uzorku bilo je znatno više devojaka nego mladića (u grupi gimnazijalaca odnos je bio 75,7% prema 24,3%, u grupi učenika srednje stručne škole 61,5% prema 38,5 %), dok je u uzorku učenika osnovne škole broj devojčica bio neznatno veći (52,5% prema 47,5%). U realizaciji terenskog dela rada sarađivale su koleginice Gorica Manojlović, Biljana Letić i Vidosava Grahovac.

Rezultati

Pored odgovora na osnovno pitanje o stepenu prihvaćenosti pojedinih vrednosnih orijentacija u tri različita konteksta, analiza raspoložive građe omo-gućuje da se odgovori na pitanja o postojanju razlika u stepenu prihvatanja vred-


351

nosnih orijentacija s obzirom na kontekst, vrstu škole koje ispitanici pohađaju i neka druga obeležja ispitanika (npr. školski uspeh, stavovi prema obrazovanju, raznim modalitetima zaposlenja, uzrast, pol, obrazovanje roditelja). U okviru ovog rada izložićemo samo deo nalaza, i to one koji se odnose na tri centralna pitanja. Najpre ćemo dati odgovor na pitanje o (1) stepenu prihvaćenosti pojedinih vrednosnih orijentacija u tri konteksta, a zatim ćemo razmotriti razlike među kontekstima (2) u pogledu stepena prihvatanja vrednosnih orijentacija i (3) u pogledu strukture odnosa među vrednosnim orijentacijama.

1. Izraženost vrednosnih orijentacija u tri različita konteksta

Kao što je već rečeno, značaj i poželjnost pojedinih vrednosnih orijentacija pro-cenjivani su u tri konteksta - u kontekstu budućeg zanimanja, u kontekstu osobina ličnosti i kontekstu načina porodičnog života. Podaci i nalazi koji govore o stepenu izraženosti i rasprostranjenosti ispitivanih vrednosnih orijentacija prikazani su u Tabelama 1a i 1b. Izraženost svake od dvanaest ispitivanih vrednosnih orijentacija prikazana je najpre kroz prizmu relativnih distribucija procena njihove poželjnosti u svakom od tri konteksta, a zatim i kroz prizmu srednjih vrednosti tih procena i pratećih standardnih odstupanja. Takođe su navedene t-vrednosti za razlike među srednjim vrednostima i koeficijenti korelacija između procena koje su dobijene u različitim kontekstima. Radi postizanja veće preglednosti, Tabele 1a i 1b su rezimirane u Tabeli 1c. Mogući raspon aritmetičkih sredina podelili smo na četiri jednaka intervala: veoma visoke procene (4.00 do 5.00), srednje visoke procene (3.00 do 3.99), srednje niske procene (2.00 do 2.99) i veoma niske procene (1.00 do 1.99). Najniži interval nije prikazan na tabeli, jer ni jedna srednja vrednost nije spadala u tako definisane "veoma niske procene". Kao što se vidi iz Tabele 1c, vrednosne orijentacije su u svakom kontekstu najpre rangovane prema visini prosečnih procena, a zatim grupisane prema navedenom kriterijumu. U kontekstu budućeg zanimanja u grupi sa veoma visokim prosečnim procenama našlo se pet vrednosnih orijentacija: egzistencijalna sigunost, uspešna saradnja, prijatnost poslova, lično usavršavanje i samostalnost u radu. Ako pokušamo da za tih pet vrednosnih orijentacija koje su najčešće ocenjene kao visoko značajne nađemo zajednički imenitelj, možemo pretpostaviti da su očekivanja od budućeg zanimanja prvenstveno usmerena na ostvarenje individualnih ciljeva: sigurno zadovoljavanje egzistencijalnih potreba, kontinuiran lični razvoj i usavršavanje, samostalnost u radu i bavljenje poslovima koji su prijatni. U takvom okruženju težnja ka saradnji, koja prvenstveno ukazuje na usmernost ka prosocijalnim ciljevima, može imati dva značenja. Prvo, na saradnju se može gledati kao na sredstvo za održavanje povoljnih odnosa sa drugima, te bi njen značaj bio u tome što u krajnjoj liniji omogućuje i ostvarenje najvažnijih individualnih ciljeva. Drugo, saradnja u krugu najznačajnijih očekivanja od budućeg poziva može biti autentičan izraz opšte adelescentske zaokupljnosti idejom o boljim međuljudskim odnosima i uspostavljenjem pravednijeg društva. U skupini srednje visokih procena, uz jednu

N. Havelka

352

utilitarnu vrednost - očekivanje visoke zarade, nalaze se tri vrednosne orijentacije koje imaju visoku socijalnu relevantnost - pomaganje drugima, borba za pravdenost i bavljenje pronalazaštvom. U grupi srednje niskih procena je religioznost, kao vrednost koja dominira privatnom sferom čoveka, i dve vrednosti koje podrazumevaju prilično razuđenu interakciju sa drugim ljudima - uticajnost i popularnost.

Tabela 1a: Poželjnost vrednosnih orijentacija u tri različita konteksta - uzorak u celini (N=509)

Vrednosne orijentacije i

Relativna učestalost procena Poređenje tri konteksta

konteksti 1 2 3 4 5 AS SD t-vrednosti r a

Z .2 .8 4.7 28.9 65.4 4.585 .639 Z-O 9.09** .485

O .6 1.8 17.1 30.8 49.7 4.273 .848 Z-P 2.16* .339

SI- GUR- NOST P 1.2 1.4 8.6 23.4 65.4 4.505 .805 O-P -6.21** .481

Z 7.5 11.4 39.1 19.1 23.0 3.387 1.173 Z-O .56 .687

O 2.9 12.0 46.6 22.6 15.9 3.365 .984 Z-P -11.29** .589

ZA - RA- DA P 1.2 7.3 26.3 32.4 32.8 3.884 .988 O-P -14.00** .641

Z 1.0 2.9 10.8 24.0 61.3 4.417 .869 Z-O 1.48 .477

O .4 2.0 14.1 28.3 55.2 4.359 .824 Z-P 5.73** .335

PRI- JAT- NOST P 1.0 4.9 16.9 32.4 44.8 4.151 .938 O-P 5.01** .441

Z 1.4 3.5 14.5 28.3 52.3 4.256 .930 Z-O .27** .442

O 2.4 4.7 19.6 30.1 43.2 4.071 1.013 Z-P .43** .309

SAMO- STAL- NOST P 1.6 4.7 22.4 39.5 31.8 3.953 .934 O-P 2.30* .295

Z 1.6 4.7 13.2 25.3 55.2 4.279 .968 Z-O -1.89 .610

O .4 1.8 13.2 32.2 52.5 4346 .802 Z-P -.64 .310

USA- VRŠA- VANJE P .8 .4 14.5 35.8 48.5 4.308 .789 O-P .94 .363

Z 24.0 20.8 24.8 15.7 14.7 2.764 1.364 Z-O 2.21* .741

O 18.5 21.4 41.4 12.4 6.7 2.674 1.113 Z-P .75 .658

RELI- GIOZ- NOST P 19.4 20.4 37.1 13.8 9.2 2.729 1.191 O-P -1.53 .754

Oznake konteksta: Z - očekivanja od budućeg zanimanja; O - slika o sebi u budućnosti; P - načini budućeg porodičnog života.

* razlika značajna na .05; ** razlika značajna na .01; a sve korelacije su značajne na .01


353

Sve u svemu, vrednosna očekivanja od budućeg zanimanja su istovremeno i pragmatična (posao treba da pruži sigurnost, prijatnost i zaradu) i aktivistička, kako na ličnom planu (usavršavanje, samostalnost), tako i na socijalnom planu (saradnja, pomaganje, pravednost, inovacije). U kontekstu ličnih osobina istih pet vrednosnih orijentacija ulaze u grupu "veoma visokih procena", ali je njihov poredak nešto drugačiji. Na prvom mestu je prijatnost, zatim slede lično usavršavanje, saradnja, sigurnost i samostalnost. U grupi "srednje visokih procena" nalaze se: pomaganje, borba za pravdenost, visoka zarada, uticajnost i saznajna orijentacija. Religioznost i popularnost su vrednosne orijentacije sa najnižim prosečnim procenama poželjnosti u kontekstu ličnih osobina.

Tabela 1b: Poželjnost vrednosnih orijentacija u tri različita konteksta - uzorak u celini (N=509)

Vrednosne orijentacije

Relativna učestalost procena Poređenje tri konteksta

i konteksti 1 2 3 4 5 AS SD t-vrednosti r a

UTI- Z 16.5 18.5 34.2 17.1 13.8 2.931 1.251 Z-O -4.39** .508 CAJ- O 7.1 21.0 34.0 24.6 13.4 3.161 1.118 Z-P -4.70** .490 NOST P 6.5 18.1 38.3 25.5 11.6 3.177 1.063 O-P -.31 .463 POPU- Z 29.5 21.8 30.8 8.6 9.2 2.464 1.252 Z-O .06 .785 LAR- O 22.2 33.2 28.7 8.1 7.9 2.462 1.152 Z-P -6.46** .571 NOST P 14.3 22.4 41.5 14.9 6.9 2.776 1.252 O-P -7.16** .610 SAZ- Z 14.1 18.3 29.9 20.2 17.5 3.086 1.283 Z-O -.40 .662 NAVA- O 8.4 22.0 34.2 21.4 13.9 3.104 1.150 Z-P -6.99** .490 NJE P 3.9 9.0 41.7 28.7 16.7 3.452 1.000 O-P -8.18** .610 SA- Z .6 1.0 6.5 31.6 60.3 4.501 .714 Z-O 4.39** .371 AD- O .2 1.8 11.2 37.5 49.3 4.340 .761 Z-P -1.56 .287 NJA P .4 1.0 7.7 24.2 66.8 4.560 .712 O-P -5.76 .317 PO Z 1.2 6.1 22.8 37.7 32.2 3.937 .947 Z-O 1.17 .612 MAGA- O .6 2.9 28.9 41.5 26.1 3.896 .844 Z-P .05 .521 NJE P 1.0 3.1 26.9 39.4 29.7 3.935 .882 O-P -1.22 .647 PRA- Z 3.7 7.9 21.2 31.6 35.6 3.874 1.098 Z-O 1.99* .665 VED- O 2.6 6.5 28.7 33.2 29.1 3.798 1.014 Z-P 3.48** .506 NOST P 1.8 6.7 34.0 33.4 24.2 3.715 .964 O-P 1.97* .543

Oznake konteksta: Z - očekivanja od budućeg zanimanja; O - slika o sebi u budućnosti; P - načini budućeg porodičnog života.

* razlika značajna na .05; ** razlika značajna na .01; a sve korelacije su značajne na .01

N. Havelka

354

U kontekstu porodičnog života dominiraju saradnja, sigurnost, usavršavanje i prijatnost. Kao i kod konteksta ličnih osobina, u grupi "srednje visokih procena" su samostalnost, pomaganje, zarada i saznanje. Popularnost i religioznost imaju najniže srednje vrednosti. Za svaku vrednosnu orijentaciju prvo je izračunata zajednička aritimetička sredina procena datih u tri konteksta, a zatim je utvrđen relativni poredak vrednosnih orijentacija koji je prikazan u poslednjoj koloni Tabele 1c. Uočavamo tri osnovne grupe vrednosnih učekivanja: izrazito visoka - saradnja, sigurnost, usavršavanje, prijatnost i samostalnost; umereno visoka - pomaganje, pravednost, zarada, saznanje, i uticajnost; umereno niska - religioznost i popularnost.

Tabela 1c: Redosled vrednosnih orijentacija prema stepenu izraženosti u tri različita konteksta - odvojeno i zajedno

Vrednosne orijentacije u odnosu na .... Interval

AS ... buduće

zanimanje ... sopstvenu

ličnost ... svoju

porodicu ... tri konteksta

zajedno

4.50 -

5.00 Sigurnost

Saradnja Saradnja

Sigurnost

4.00 -

4.49

Prijatnost

Usavršavanje

Samostalnost

Prijatnost

Usavršavanje

Saradnja

Sigurnost

Samostalnost

Usavršavanje

Prijatnost

Saradnja

Sigurnost

Usavršavanje

Prijatnost

Samostalnost

3.50 -

3.99

Pomaganje

Pravednost Pomaganje

Pravednost

Samostalnost

Pomaganje

Zarada

Pravednost

Pomaganje

Pravednost

Zarada

3.00 -

3.49 Zarada

Saznanje Zarada

Uticajnost

Saznanje

Saznanje Saznanje

Uticajnost

2.50 -

2.99 Uticajnost

Religioznost Religioznost Popularnost

Religioznost Religioznost

Popularnost 2.00 -

2.49 Popularnost Popularnost


355

Rangovanje vrednosnih orijentacija. U proceni značaja ili poželjnosti pojedinih vrednosih orijentacija ispitanici nisu imali nikakvih ograničenja, mogli su isključivo da se rukovode svojim uverenjima ili onim što osećaju u odnosu na pojedine opise. Da bismo dobili i selektivnije odgovore, u svakom kontekstu su, pošto bi već dali procene za sve opise, naišli na pitanje kojim je traženo da se opredele za tri opisa koji najbolje izražavaju njihova očekivanja, i da pri tome ta tri izabrana opisa ranguju. Kada su između dvanaest vrednosnih orijentacija u odnosu na buduće zanimanje ispitanici izabrali samo tri koje predstavljaju "najpoželjniju kombinaciju", pojavile su se različite kombinacije. Analiza tih podataka je pokazala da je u kontekstu budućeg zanimanja nesumnjivo najdominantnija vrednosna orijentacija sigurnost, jer se kod 60,3% ispitanika našla u najpoželjnijoj kombinaciji očekivanja, i to u 41,8% slučajeva na prvom, u 10,3% na drugom, u 8,1% na trećem mestu. Prijatnost kao najpoželjnije vrednosno očekivanje od budućeg zanimanja navelo je 47,4% ispitanika (15,4% na prvom, 23,1% na drugom i 9,1% na trećem mestu). Lično usavršavanje je navelo 40, 7% (12,4% na prvom, 17,0% na drugom i 11,3% na trećem mestu). Saradnju je navela jedna trećina ispitanika (33,5 %), najčešće na trećem mestu (19,0%), nešto ređe na drugom (11,5%) i sasvim retko na prvom mestu (3,0%). Samostalnost je pomenuo svaki četvrti ispitanik (24,2%), relativno često je stavljana na treće (15,0%), a retko na drugo (5,3%) i prvo mesto (3,9%). U "najpoželjniju kombinaciju" uvrštavane su i religioznost, uticajnost, saznanje i popularnost, ali veoma retko (u 2% do 3% slučajeva). Podaci o rangovanju tri najpoželjnije orijentacije pokazuju da su se u tom izboru najčešće našli sigurnost, prijatnost i lično usavršavanje, nešto ređe saradnja i samostalnost, a sasvim retko religioznost, uticajnost, saznanje i popularnost. Isti postupak rangovanja izvršen je u kontekstu ličnih osobina, u kojem je od ispitanika traženo da označe tri opisa koji najbolje prikazuju "lik osobe kakva želiš da budeš". U kombinacijama od tri najpoželjnije orijentacije najčešće su se našle: prijatnost (navodi je 48,5% ispitanika, na prvom mestu 16,0%, na drugom mestu 20,8% i na trećem mestu 11,7%), lično usavršavnje (navodi je 37,6% ispitanika, na prvom mestu 15,0%; na drugom, 10,3% i na trećem 12,3%), samostalnost (navodi je 35,8% ispitanika, 13,0% na prvom, 10,5% a drugom i 12,3% na trećem mestu), sigurnost ( navodi je 34,8% ispitanika, 12,8% na prvom, 10,3% na drugom i 11,7% na trećem mestu). Saradnja se pojavljuje u 41,5% odgovora (9,5% na prvom, 16,0% na drugom i 16,0% na trećem mestu). Zaradu je navelo 22,4% ispitanika, (11,0% na prvom, 5,3% na drugom i 6,1% na trećem mestu). Saznanje, uticajnost, religioznost i popularnost su najređe navođeni na bilo kom mestu u okviru najpoželjnije kombinacije (u samo od 0.8% do 4.0% slučajeva). Rangovanje vrednosnih očekivanja u kontekstu preferiranih načina porodi-čnog života pokazuje da su u prvom planu saradnja i sigurnost. Saradnju je navelo 61,0% ispitanika (25,5% na prvom mestu, 12,2% na drugom i 23,3% na trećem mestu). Sigurnost je ušla u najužu selekciju kod 52,3% ispitanika (za 27,4% ispi-tanika je na prvom, za 14,4% na drugom i za 10,5% na trećem mestu). Prijatnost je

N. Havelka

356

navedena u 41,7% slučajeva (16,0% na prvom, 17,0% na drugom i 8,7% na trećem mestu). Ostale osobine se ređe navode u okviru te najuže selekcije: lično usavršavanje se javlja u 25,8%, samostalnost u 24%, i zarada u 26,8% slučajeva. Analiza dva skupa podataka daje skoro istu sliku o redosledu prihvaćenosti ispitivanih vrednosnih orijentacija. Selektivni izbor za najpoželjniju kombinaciju pokazao se donekle osetljivijim na kontekst od srednjih vrednosti procena po-željnosti pojedinih vrednosnih orijentacija. U kontekstu očekivanja u odnosu na sopstvenu ličnost ostvaren je nešto manji stepen saglasnosti i dobijen je drugačiji poredak očekivanja nego u druga dva konteksta koji su se pokazali međusobno sličnijim.

2. Poređenje vrednosnih orijentacija u tri konteksta

Kada se uporede aritmetičke sredine preferencija za iste vrednosne ori-jentacije u različitim kontekstima, kao što je to učinjeno u Tabelama 1a i 1b, onda se uočavaju izvesne razlike. Iako je razlika između dve aritmetičke sredine samo u jednom poređenju nešto veća od polovine skalne jedinice (0.519), skoro dve trećine uočenih razlika su statistički značajne (5 razlika je značajano na nivou .05, a 17 na nivou .01). Ako gledamo samo razlike koje su značajane na nivou .01, vidimo da se javljaju u poređenjima svih konteksta, ali ne i u poređenjima svih vrednosnih orijentacija. Relativno češće se javljaju u poređenjima vrednosnih očekivanja od zanimanja sa vrednosnim očekivanjima od porodičnog života (8), a ređe u poređenjima između konteksta zanimanja i konteksta ličnih osobina (4) i između konteksta ličnih osobina i konteksta porodičnog života (5). Za tri vrednosne orijentacije - pomaganje, lično usavršavanje i religioznost ni jedno poređenje među kontekstima nije statistički značajno na nivou .01. Kod ostalih vrednosnih orijentacija značajne su razlike u jednom ili u dva poređenja. Šta bi moglo biti psihološko značenje uočenih razlika odnosno podudar-nosti? S obzirom na činjenicu da su sve razlike manje od skalne jedinice i da ni jedna ne menja direkciju procene, možemo reći da utvrđene razlike nemaju substantivni značaj. Moguće ih je tumačiti kao tendencije uz koje se pridružuje izvesna verovatnoća da u manjim rasponima određuju relativne odnose među ispoljavanjima iste vrednosne orijentacije u različitim kontekstima. Čak i u našoj klasifikaciji na četiri grupe, samo dve vrednosti nisu uvek u istoj grupi. Vrednosna orijentacija na samostalnost ima nešto nižu artitmetičku sredinu u kontekstu po-rodičnog života nego u ostala dva konteksta, te se zbog te veoma male razlike našla u grupi "srednje visokih procena". Isto se dogodilo i sa orijentacijom na uticajnost u kontekstu zanimanja u odnosu na druga dva konteksta. Dakle, moguće je konstatovati da aritmetička sredina procena neke vrednosne orijentacije, bez obzira na kontekst u kojem je dobijena, dosta dobro ukazuje na stepen njene opšte izraženosti u ispitivanom uzorku adolescenata.


357

Za sve ispitivane vrednosne orijentacije utvrđeno je da su procene njihove poželjnosti u različitim kontekstima u pozitivnim i statistički značajnim korela-cijama. S obzirom na visinu, korelacije se kreću od srednje niskih, kakve su npr. korelacije između procena samostalnosti u kontekstu zanimanja i kontekstu načina porodičnog života (.309) i između procena značaja ličnog usavršavanja u kontekstu zaposlenja i u kontekstu načina porodičnog života (.310), do izrazito visokih, kao što je to slučaj između procena popularnosti u kontekstu zanimanja i u kontekstu osobina ličnosti (.785), i između procene religioznosti u kontekstu osobina ličnosti i u kontekstu načina porodičnog života (.754). Ako korelaciju od .450 uzmemo kao granicu između niskih i srednjih, a korelaciju .650 kao granicu između srednjih i visokih, onda iz Tabela 1a i 1b možemo videti da od 36 korelacija u grupu niskih spada 11, u grupu srednjih 18, i grupu visokih 7. Sve u svemu, procene iste vrednosne orijentacije date u različitim kontekstima pokazuju tendenciju da budu u srednje visokim međusobnim korelacijama. Najniže korelacije između procena u različitim kontekstima su za saradnju, koja spada među najprihvaćenije vrednosne orijentacije, a najviše su za religioznost, koja spada među najmanje prihvaćene vrednosne orijentacije.

3. Struktura vrednosnih orijentacija adolescenata

Za utvrđivanje strukture vrednosnih orijentacija koristili smo faktorsku analizu (metoda glavnih komponenti sa normalizovanim Varimax postupkom rotacije). Odvojene faktorske analize pokazale su da se u svakom kontekstu može govoriti o četiri faktora. U pogledu vrednosnih orijentacija koje okupljaju i veličine varijanse koju ti faktori objašanjavaju, može se zaključiti da je faktorska struktura procena vrednosnih orijentacija u sva tri konteksta veoma slična. Faktori utvrđeni u kontekstu zanimanja objašnjavaju 59,1%, u konkekstu ličnih osobina 67,7,0% i u kontekstu porodičnog života 58,7% ukupne varijanse. U kontekstu zanimanja prvi faktor okuplja vrednosti koje imaju utilitarni karakter - uticajnost, velika zarada i popularnost. Drugi faktor čine vrednosti koje su prosocijalnog karaktera: pomaganje drugima, religioznost i borba za opštu pravednost. Trećem faktoru osnovni ton daju orijentacija na lično usavršavanje i orijentacija na istraživanje i saznavanje, što se može razumeti kao težnja ka samo-aktualizaciji. Taj faktor uključuje i izvesnu meru samoaktualizacije na socijalnom planu kroz borbu za pravednost i saradnju sa drugima. Četvrti faktor je okupio vrednosti koje povezuje težnja da se izbegnu frustracije, da u profesionalnom životu preovladavaju hedonistički ton: prijatnost, egzistencijalna sigurnost, samostalnost u radu i razvijena saradnja.

N. Havelka

358

Tabela 2: Izvod iz četiri faktorske matrice posle rotacije1- rezime analize odnosa između ispitivanih vrednosnih orijentacija u tri konteksta - odvojeno i zajedno

Fak- Faktorska struktura vrednosnih orijentacija u kontekstu ...

tori ... budućeg zanimanja

... sopstvene ličnosti

... porodičnog života

... tri konteksta zajedno

F Uticajnost .822 Pomag. .793 Pravedn. .756 Uticajnost .829 I Zarada .794 Religioz. .675 Pomag. .697 Zarada .795

Popularn. .727 Sigurnost .607 Religiozn. .672 Popular. .730 Pravedn. .580 Saznajna .473 Prijatnost .356

F Pomag. .773 Popular. .708 Zarada .759 Usavršav. .836 II Religioz. .716 Uticajnost .676 Uticajnost .755 Saznajna .669

Pravedn. .600 Zarada .675 Popular. .703 Samostal. .530 Prijatnost .406 Saradnja .503 Pravedn. .488

F Usavršav. .745 Usavršav. .795 Usavršav. .743 Pomag. .738 III Saznajna .677 Saznajna .604 Samostal. .707 Religiozn. .720

Pravedn. .500 Saradnja .500 Saznajna .555 Pravedn. .644 Saradnja .345 Saradnja .402 Sigurnost .421 Saradnja .346

F Prijatnost .625 Prijatnost .726 Sigurnost .754 Prijatnost .715 IV Sigurnost .614 Samostal. .647 Prijatnost .646 Sigurnost .639

Samostal. .612 Zarada .315 Saradnja .464 Saradnja .500 Saradnja .495 Saznajna -.295 Saznajna -.320 Samostal. .339

1 Navedeni su samo koeficijenti veći od .40, sem u slučajevima kada se ista varijabla javlja u više faktora; drugo i treće javljanje iste varijable označeno je kurzivom. U kontekstu ličnih osobina prvi faktor je okupio pretežno prosocijalne vrednosti: pomaganje drugima, religioznost i borbu za opštu pravednost. Uklju-čivanje orijentacije na egistencijalnu sigurnost ne narušava socijalni karakter tog faktora. Drugi faktor je utilitarnog karaktera: popularnost, uticajnost i zarada. Lično usavršavanje, saznanje i saradnja definišu treći faktor, koji se može interpretirati kao težnja ka samoaktualizaciji. četvrti faktor okuplja hedonističke vrednosti: prijatnost i samostalnost. U kontekstu načina porodičnog života prvi faktor je izrazito prosocijalnog karaktera: borba za opštu pravednost, pomaganje drugima, religioznost i ori-jentacija na saznavanje. Drugi faktor okuplja jednu utilitarnu vrednosnu strukturu: zarada, uticajnost, popularnost. Treći je okrenut ka samoaktualizaciji: lično usa-


359

vršavanje, samostalnost i saznavanje. četvrti faktor je težnja ka opštoj sigurnosti. Uključuje orijentaciju na egzistencijalna sigurnost, na prijatnost i na produktivne socijalne odnose. Osnovno zapažanje je da se dvanaest ispitivanih vrednosnih orijentacija u svakom od tri konteksta grupišu u četiri faktora koji zadržavaju istu ili sličnu unutrašnju strukturu. Glavna razlika je u redosledu faktora. U kontekstu zani-manja, kao što se moglo i očekivati, prvi faktor (17,6% varijanse) ima utilitarni karakter, dok u kontekstu ličnih osobina i načina porodičnog života prvi faktori su prosocijalnog karaktera (objašanjavaju 28,7 odnosno 16,1% varijanse). Drugi faktor u kontekstu zanimanja ima prosocijalni karakter (14,8% varijanse), a u kontekstu osobina i porodičnog života utilitarni karakter (14,4% i 16,0% varijanse). U svim kontekstima trećim faktorom dominiraju težnja za ličnim usavršavanjem i saznavanjem, a četvrtim faktorom hedonistička orijentacija. Treći faktor objašnjava približno isti procenat varijanse u svim kontekstima (14,1 % u prvom, 13,4% u drugom i 14,3% u trećem). Četvrti faktor u svakom kontekstu objašanjava oko 12% varijanse. Kada se izračunaju zajednički skorovi za tri konsteksta, koji mogu biti shvaćeni kao pokazatelji opšteg očekivanja od budućnosti, dobijaju se u osnovi isti faktori, i to ovim redom. Od 64,7% ukupno objašnjene varijanse 18,8% otpada na prvi faktor koji je izrazito utilitarno strukturisan (uticajnost, zarada i popularnost). Drugi faktor je samoaktualizacija, koji okuplja lično usavršavanje, saznajnu orijentaciju, težnju ka samostalnosti, ali i orijentaciju na saradnju (17,4%). Treći faktor čine prosocijalne vrednosti: pomaganje drugima, religioznost i borba za opštu pravednost (16,3). Četvrti faktor je hedonizam: težnja ka prijatnom i ugod-nom u kombinaciji sa težnjom ka egzistencijalnoj sigurnosti (12,2% varijanse). Dakle, ako se zanemare konteksti, sadržaj faktora se bitno ne menja, ali se dobija prilično izmenjem poredak faktora. Dominatna je utilitarnost, zatim samoaktua-lizacija i altruizam, i na kraju hedonizam. Kvalitativna analiza dobijenih skupina vrednosti pokazuje da naša preli-minarna klasifikacija na individualno i socijalno usmerena vrednosna očekivanja mora pretrpeti izvesne promene. U prvom redu radi se o tome da se religijska vrednosna orijentacija, koja je inače retko prihvatana u visokom stepenu, redovno pojavljivala zajedno sa izrazito prosocijalnim vrednosnim orijentacijama, a nikada sa individualnim, što je i bilo naše očekivanje. Zatim saradnja i sigurnost, koje dominiraju po stepenu prihvatanja, povezane su sa više faktora. Sigurnost je u kontekstu zanimanja i porodičnog života deo hedonističke orijentacije, dok je u kontekstu osobina ličnosti deo prosocijalne usmerenosti. Saradnja, koja je kod većine ispitanika imala veoma visok stepen preferencije u svim kontekstima (60,3% u kontekstu zanimanja, 49,3% u kontekstu ličnih osobina i 61,8% u kontekstu načina porodičnog života) skoro u istoj meri se pridružuje trećem (samo-ktualizacija) i četvrtom faktoru (hedonizam).

N. Havelka

360

Diskusija i zaključci

Ako odgovor na pitanje o izraženosti pojedinih vrednosnih orijentacija zasnivamo na visini prosečnih procena o njihovom značaju i poželjnosti, dolazimo do zaključka da su u prvom planu očekivanja koja se odnose na saradnju sa drugima, egzistencijalnu sigurnost, lično usavršavanje, ugodan život i težnju ka samostalnosti. Pomaganje, pravednost, saznanje i zarada su takođe ocenjeni kao značajna ili poželjna očekivanja. Relativno najniži stepen poželjnosti vezuje se za religioznost, posedovanje socijalne moći i medijsku popularnost. Redosled vred-nosnih orijentacija s obzirom na stepen njihove poželjnosti neznatno se menja sa promenom konteksta u kojem se očekuje njihovo ispoljavanje i realizovanje. Rangovanje vrednosnih orijentacija pokazalo je nešto veću osetljivost na kontekst u kojem se očekuje njihovo ispoljavanje. Naime, ispostavilo se da su vrednosna očekivanja adolescenata u odnosu na buduće zanimanje i buduću po-rodicu uglavnom podudarna i da u prvi plan ističu dve vrednosne orijentacije - sigurnost i saradnju. Ostale vrednosne orijentacije, pa i one koje su procenjene kao veoma poželjne, u ta dva konteksta ređe su ulazile u najuži izbor. Međutim, pri navođenju vrednosnih očekivanja u odnosu na sopstvenu ličnost ispoljena je znatno manja podudarnost u odgovorima, što je omogućilo da se pojavi veći broj vrednosnih orijentacija sa približno istom učestalošću izbora - prijatnost, lično usavršavnje, samostalnost, sigurnost i saradnja. Razlike u procenama istih vredno-snih orijentacija u tri konteksta uglavnom su male, pa i onda kada su statistički značajne. Šta bi ovakva rangovanja mogla da znače? Prvo, ona jasno pokazuju da adolesceneti prihvataju dosta širok dijapazon vrednosti. Od dvanaest ispitivanih vrednosnih orijentacija pet prihvataju u veoma visokom i još pet u srednje visokom stepenu. Drugo, činjenica da su neke vrednosne orijentacije od većine adolescenata procenjene kao manje značajne ili kao nepoželjne, ukazuje na postojanje izvesne selektivnosti i opredeljenosti. Dakle, oni ne prihvataju sve što mogu da vide da se u njihovom okruženju ceni i smatra poželjnim. Treće, u grupama vrednosnih orijentacija koje su relativno homogene s obrzirom na stepen poželjnosti uočljiva je ravnoteža u pogledu zastupljenosti onih koje smo klasifikovali kao prosocijalne i onih koje smo klasifikovali kao individualne. Četvrto, izvesne razlike u stepenu preferencije ili procene značaja pojedinih vrednosnih orijentacija u različitim kontekstima, ukazuju da kontekst može da utiče na relativni poredak vrednosnih orijentacija, ali ne i na direkciju odnosa prema pojedinim vrednosnim orijentacijama. Globalna analiza odnosa među vrednosnim orijentacijama otkrila je postojanje četiri faktora. Očekivanja od budućeg zanimanja prvo definišu jedan izrazito utilitarni faktor (uticajnost, zarada, popularnost), a zatim jedan ne manje izrazit prosocijalni faktor (altruizam, religioznost i borba za pravednost). Iste faktore nalazimo i u druga dva konteksta, s tim što je prosocijalni prvi, a utiltarni drugi. U svim kontekstima lično usavršavanje je treći, a hedonizam četvrti faktor.


361

Nalazi dobijeni u analizama izraženosti pojedinačnih vrednosnih orijen-tacija, koji su pokazivali prevagu prihvatanja nad odbacivanjem unutar uzorka od 12 ispitivanih vrednosnih orijentacija, otvorili su veoma važno pitanje: da li razvoj vrednosti ide ka fokusiranju na mali broj dominantnih orijentacija, ili na otvaranje prema svim orijentacijama? Mogući su različiti i još uvek hipotetski odgovori. Dva zaslužuju da budu pomenuta. Prvi odgovor bi se mogao zasnovati na rezultatima faktorske analize koja je pokazala da su ispitivane vrednosti svodive na manji broj opštijih vrednosnih usmerenja. Drugi, koji je tešnje povezan sa glavnim ciljem ovog istraživanja, ukazuje da su neke vrednosti manje a neke više osetljive na kontekst u kojem se ispoljavaju. S obzirom da u ovom istraživanju konteksti nisu bili u većoj meri ni objektivno ni subjektivno različiti, oni nisu izazvali veće razlike u preferenciji vrednosnih orijentacija. Očigledno je da bi u daljim istraživanjima kontekstualne osetljivosti vrednosnih orijentacija valjalo uvesti intenzivnije variranje razlika među kontekstima. U istraživanju vrednosti kod adolescenata, na primer, veće razlike u objektivnim osobinama konteksta kao i u doživljaju tih konteksta dobili bismo ako bi konteksti bili definisani socijalnim odnosima u kojim adolescenti imaju različit položaj. Položaji koji im objektivno daju veću ličnu autonomiju ili dopuštaju formiranje osećanja lične samostalnosti verovatno su tešnje vezani sa odgovarajućim vrednosnim orijentacijama nego položaji koji im ne daju nikakvu autonomiju i koje doživljavaju kao značajna ograničenja lične samostalnosti. U različitim vršanjačkim grupama, u porodici, školi ili širem društvenom okruženju adolescenti imaju položaje koji su u mnogo čemu objektivno različiti i koje različito doživljavaju, te je osnovano pretpostaviti da bi se procene značaja pojedinih vrednosnih orijentacija u većoj meri razlikovale u tako definisanim kontekstima nego što je to bio slučaj u ovom istraživanju.

Reference

Adorno, T. W., E. Frenkel-Brunswick, D. Lewinson & R. N. Sanford (1950): The autoritarian personality, New York, Harper (Wiley, New York 1964).

Allport, G. W., P. E. Vernon and G. Lindzey (1951): Astudy of values: a scale for measuring dominant interest in personality, (Rev. ed.) Boston, Houghton Mifflin.

Erikson, E. H. (1976): Omladina, kriza i identitet, Podgorica, Pobjeda.

Eysenck, H. J. (1954): Psychology of politics, London, Routledge and Kegan.

Ferguson, L. W. (1940): The measurement of primary attitudes, Journal of Psychology, 10, 199-205.

Ferguson, L. W. (1952): Personality measurement, New York, Mc Graw-Hill.

Fishbein, M. (1967): A consideration of beliefs and their role in attitude measurement, u M. Fisbein (Ed.): Attitude theory and measuerement, New York, John Willey.

Guilford, J. P. (1959): Personality, New York, Mc Graw-Hill.

N. Havelka

362

Guttman, L. (1950): The problem of attitude and opinion measurement, u Stoufer et al. (Eds.) Measurement and prediction, Princeton, Princeton Univeristy Press.

Havelka, N. (1995): Vrednosne orijentacije učenika i njihova očekivanja od budućeg zanimanja, Psihološka istraživanja, 7, 89-125.

Havelka, N. (1994): Vrednosti i društvene promene: Replikacija jednog istraživanja o učeničkim očekivanjima od budućeg zanimanja, Psihologija, XXVII, 1-2, 67-82.

Havelka, N. i sar. (1990): Efekti osnovnog školovanja, Institut za psihologiju, Beograd, Filozofski fakultet.

Havelka, N. (1975): Istraživanje vrednosti kod nas, Psihologija, VIII, 3-4, 139-150.

Inhelder, B. i Ž. Pijaže (1978): Mišljenje u adolescenata, u I. Ivić i M. Milinković (priređivači), Intelektualni razvoj deteta, Beograd, Zavod za udžbenike (izvorno izdanje, Paris 1955).

Joksimović, S. (1994): Oblici prosocijalnog ponašanja mladih, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 26, 34-50.

Joksimović, S. (1993): Dimenzije i pokazatelji prosocijalnog ponašanja, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 25, 9-24.

Joksimović, S. i M. Vasović (1990): Psihološke osnove čovekoljublja, Beograd, Institut za pedagoška istraživanja i Prosveta.

Kholberg, L. (1964): Development of moral character and moral ideology, u M. L. & L. W. Hoffman (Eds.) Review of Child Development Research, Vol. 1, New York, Rasel Sage.

Kluckhohn, C. K. M. (1951): Values and value orientations in the theory of action, u T. Parsons & E. Shils (Eds.) Toward general theory of action, Cambidge, Harvard University Press, MA, 388-433.

Kuzmanović, B. (1995): Društvene promene i promene vrednosnih orijentacija učenika, Psihološka istraživanja 7, Beograd, Institut za psihologiju, 17-47.

Kuzmanović, B. (1990): Vrednosne orijentacije učenika završnog razreda osnovne škole, u N. Havelka i sar. Efekti osnovnog školovanja, Beograd, Institut za psihologiju, 215-234.

Kuzmanović, B. (1986): Preferencije načina života, Zbornik XV, Beograd, Filozofski fakultet.

Kuzmanović, B. (1973): Vrednosna usmerenost i spremnost za angažovanje u samoupravljanju, Psihologija, VI, 3-4, 99-111.

Lewin, K.(1948): Resolving social conflicts, New York, Harper.

Likert, R. (1932): A technique for the measurement of attitudes, Arch. Psychol., No 140.

McClelland, D. (1961): The achieving society, New York, Van Nostrand.

Morris, C. W. (1956): Varieties of human value, Chicago, Universty of Chicago Press.

Pantić, D. (1977): Vrednosti i ideološke orijentacije društvenih slojeva, u knjizi: M. Popović i sar., Društveni slojevi i društvena svest, Beograd, Institut društvenih nauka.

Pantić, D. i sar. (1981): Interesovanja mladih, Beograd, IIC SSO Srbije i IDN.

Petrović, M. (1973): Vrednosne orijentacije delinkvenata, Beograd, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.


363

Piaget, J. (1932): Le jugement moral chez l'enfant, Paris, Alcan.

Popadić, D. (1995): Uzrasne i generacijske razlike u preferenciji životnih stilova, Psihološka istraživanja 7, 71-88.

Popadić, D. (1990): Učeničke preferencije načina života, u N. Havelka i sar.: Efekti osnovnog školovanja, Beograd, Institut za psihologiju, 235-259.

Popović, B. i Lj. Miočinović (1977): Moralne vrednosti dece i mladi i njihov razvoj, Beograd, Prosveta.

Remmers, H. H. & Silance, E. B.(1943): Generalized attitude scales, Journal of Social Psychology, 5, 298-313.

Rokeach, M. (1973): Nature of human values, New York, Free Press.

Rokeach, M. (1968): Beliefs, attitudes and values, San Francisco, Josse-Bass.

Rokeach, M. (1960): The open and closed mind, New York, Basic Books.

Rot, N. i N. Havelka (1973): Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjoškolske omladine, Beograd, Institut za psihologiju i Institut društvenih nauka.

Thurstone, L. L. (1928): Attitudes can be measured, American Journal of Sociology, 33, 529-554.

Thurstone, L. L. (1927): The method of paired comparisons for social values, Journal of Abnormal and Social Psychology, 21, 384-400.

Thurstone, L. L. & E. J. Chave (1929): The measurement of attitudes, Chicago, University Chicago Press.

Tomanović, V. (1977): Omladina i socijalizam, Beograd, Mladost.

Thomas, W. I. & F. Znaniecki (1918): The Polish peasant in Europe and America, Vol. 1, Boston, Badger.

Vigotski, L. (1977): Mišljenje i govor, Beograd, Nolit.

Adolescents' value orientations: values and context

NENAD HAVELKA

The aim of this research was to answer the question whether the degree of accepting a certain value orientations is sensitive to the context in which their manifestation or implementation is expected? We have tested twelve value orientations that can be described by the following syntagmas: secure employment, good earnings, pleasant jobs, social power, mass media popularity, independence at work, personal improvement, acquiring new knowledge, devotion to religion, cooperation, helping people in distress and pleading for just society. The descriptions of the values were given under the three contextual frames: expectations from the future career, attributes of the self-concept of oneself in the future and the way of future family life. The effect of context to the degree of accepting certain values is rather moderate. It is generally seen in small, occasionally significant differences in the degree of rating the

N. Havelka

364

importance of the certain values resulting in the slight differences in the relative order of values. Cooperation and security are the two values rated as the most significant in the contexts of the future career and future family life. In the context of the self-concept of oneself the personal improvement is on the first place and the cooperation on the second. Religiousness and mass-media popularity occupy the bottom two positions in all three contexts. Since the varying of the context was minimal the future researches should consider the more prominent varying of the context. Key words: values, value orientations, adolescents.

Cennostn∫e orientacii podrostkov: cennosti i kontekst

NENAD HAVELKA

Cel√ dannogo issledovaniÔ b∫la otvetit√ na vopros o tom, ÔvlÔetsÔ li stepen√ prinÔtiÔ otdel√n∫h cennostn∫h orientaciŸ ~uvstvitel√n∫m k kontekstu v ko-torom oìdaetsÔ ih proÔvlenie ili osuçestvlenie. Issledovan∫ dvenadcat√ cennostn∫h orientaciŸ, kotor∫h mo`no opisat√ sleduÓçimi slovoso~etaniÔmi: nade`naÔ rabota, horo{aÔ zarabotnaÔ plata, priÔtn∫e dela, social√noe vliÔnie, publi~naÔ populÔrnost√, samostoÔtel√nost√ v rabote, li~noe sover-{enstvovanie, priobretenie nov∫h znaniŸ, posvÔçennost√ religii, sotrud-ni~estvo, okazanie pomoçi lÓdÔm v bede, stremlenie k bolee spravedlivomu obçestvu. OpisaniÔ otdel√n∫h cennosteŸ b∫li kontekstualizovann∫mi v treh napravleniÔh: oìdanie ot buduçeŸ professii, atribut∫ predstavleniÔ o sebe v buduçem, sposob∫ buduçeŸ semeŸnoŸ ìzni. Õffekt konteksta v otno{enii urovnÔ prinÔtiÔ otdel√n∫h cennosteŸ o~en√ umeren i v osnovnom proÔvlÔetsÔ v malen√koŸ, inogda signifikantnoŸ raznice na urovne ocenki zna~eniÔ otdel√n∫h cennosteŸ, vsledstvie ~ego poÔvlÔetsÔ nebol√{aÔ raznica v otnositel√nom porÔdke cennosteŸ. Dve cennosti - sotrudni~estvo i nade`nost√ - otme~en∫ v kontekstah buduçeŸ professii i buduçeŸ semeŸnoŸ ìzni kak sam∫e zna~itel√n∫e; v kontekste predstavleniÔ o sebe pervoe mesto zanimaet li~noe sover{enstvovanie, vtoroe - sotrudni~estvo. Vo vseh treh kontekstah poslednie mesta zanÔli religioznost√ i publi~naÔ populÔrnost√. Poskol√ku v Ìtom issledovanii var√irovanie konteksta b∫lo minimal√n∫m, v buduçih issledovaniÔh neobhodimo vvesti bolee v∫razitel√noe var√irovanie konteksta. KlÓ~ev∫e slova: cennosti, cennostn∫e orientacii, podrostki.

Documents

Vrednosne orijentacije adolescenata: vrednosti i kontekstscindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0048-5705/1998/0048-57059804343H.… · PSIHOLOGIJA, 1998, 4 ... socijalna moć, medijska