POJAM GORENJA

Gorenje je složen fizičko-hemijski

proces, pri kome se goriva materija

spaja sa kiseonikom (dolazi do

oksidacije) uz oslobađanje znatne

količine toplote, a često i do pojave

plamena i dima.

Eksplozija je brza hemijska reakcija

oksidacije, koja oslobađa veliku

energiju (toplotu sa udarnim

talasom) u vrlo kratkom

vremenskom intervalu.

Požar je svako nekontrolisano

sagorevanje.

KISEONIK

Ukoliko se koncentracija kiseonika

smanjuje, brzina reakcije sagorevanja

opada i obrnuto.

Kod većine gorivih materija proces

sagorevanja prestaje kada koncentracija

kiseonika u vazduhu opadne ispod 15 %.

IZVORI PALJENJA

Zagrejana tela (električni provodnici)

Varničenje (metal o metal)

Otvoreni plamen

Samopaljenje

GORIVE MATRIJE

Nesagorive materije

Sagorive materije

Donja i gornja granica zapaljivosti

Zapaljiv

gas

Donja %

Gornja %

Vodonik

4,0

74,2

Metan

5,0

15,0

Butan

1,9

8,5

Acetilen

1,5

82

Temperatura samopaljenja

Zapaljiv gas

Temperatura

samopaljenja

Propan

504

Butan

510

Vodonik

510

Acetilen

290

Sa povećanjem temperature, pritisak raste!

Temperatura zapaljivosti predstavlja najnižu

temperaturu na kojoj se iznad tečnosti stvara

dovoljna količina para koja sa vazduhom

obrazuje zapaljivu smešu.

PRODUKTI GORENJA

DIM nastaje pri skoro svim tipovima gorenja.

U požaru se usled gustine u odnosu na

okolni vazduh , pod dejstvom pritiska

diže u vis.

Dim i CO2 su produkti potpunog sagorevanja.

UGLJENMONOKSID

CO je produkt nepotpunog sagorevanja, koji obično nastaje:

u ranoj fazi požara.

kod nepotpunog sagorevanja motora

dimnjaka koji ne vuče

raspadanja nekih organskih materija

Karakteristike:

malo je lakši od vazduha

bez boje, mirisa i ukusa

opasan po život (0,2 %)

hemoglobin vezuje 300 puta brže CO od kiseonika

trovanje se manifestuje glavoboljom, pospanošću, nesvesticom