Click here to load reader

Priručnik za praksu

  • View
    233

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu i Kancelarija za mlade objavili su PRIRUČNIK ZA PRAKSU koji je namenjen studentima (Kako do prakse i kako na praksi) i poslodavcima (Zašto i kako organizovati praksu).

Text of Priručnik za praksu

  • 1Praktini prirunikza PRAKSU

    Kako do prakse i kako na praksi

    Kancelarija za mlade

    Masarikova 5 / XIV11000 Beograd

    011 / 30 61 426

    m l a d i o f f i c e @ b e o g r a d . g o v. r sw w w. k a n c e l a r i j a z a m l a d e . r s

  • 2 3

    4

    9

    11

    14

    16

    20

    23

    25

    27

    Sadraj:

    Uvod:

    ZATO UOPTE POHAATI PRAKSU?

    Kako doi do prakse:

    UMREITE SE. BUDITE PROAKTIVNI.

    NAPIITE DOBAR CV I PROPRATNO PISMO.

    OBEZBEDITE KVALITETNE PREPORUKE.

    USPENO SE PREDSTAVITE NA RAZGOVORU.

    ta i kako na praksi:

    VA ODNOS PREMA POSLU.

    KVALITETNO KOMUNICIRAJTE.

    Prilozi:

    OBRAZAC ZA CV EVROPSKI FORMAT

    KORISNE INFORMACIJE I LINKOVI

  • 4 5

    Uvod:ZATO UOPTE POHAATI PRAKSU?

    Mnogi studenti, diplomci i poslediplomci sebi postavljaju to pitanje, i ono zvui logino, zbog mnogih razloga. Meutim, tako je samo na prvi pogled. Ako postavimo te razloge kao pitanja dobiemo potpuno suprotne odgovore:

    Zato da odmah posle studija ne potraim plaeni posao, umesto da gubim vreme na neplaene prakse?

    To bi bilo pravilno razmiljanje kada bi poslodavci jedva ekali kandidate bez radnog iskustva. U realnosti je drugaije: kandidati sa radnim iskustvom e uvek biti u prednosti pred sveim diplomcima.

    U takvim uslovima je teko i za eljeno radno mesto stei radno iskustvo na nekom drugom radnom mestu, jer i za to drugo radno mesto je poeljno imati radno iskustvo. Zato je praksa najkrai izlaz iz tog zaaranog kruga.

    Ukoliko jo uvek studirate, pravi je trenutak da razmiljate o praksi.

    Ukoliko ste zavrili studije, moda je bolje da odmah razmislite o praksi, nego da provedete nedelje ili mesece u konkurisanjima bez radnog iskustva, da biste, posle svega, shvatili da je traeno radno iskustvo jednostavnije stei praksom.

    I, na kraju: nisu sve prakse neplaene. OK, uglavnom jesu, ali ima ih i koje nisu, naroito u inostranstvu.

    Zato da se ozbiljnom poslodavcu, za koga elim da radim za platu, predstavljam neozbiljno, kao besplatna radna snaga?

    Ozbiljni poslodavci ozbiljno razmiljaju o ljudima koje primaju na praksu. Mnogi od takvih poslodavaca smatraju polaznike prakse i najizglednijim kandidatima za zaposlenje. Naravno, zaposlie samo one polaznike prakse koji se dokau u radu na praksi.

    I, naravno: ozbiljan poslodavac nee vas tretirati manje vrednim zato to ste tokom prakse kod njega radili besplatno. Naprotiv.

    Ako sam ve prethodno radio besplatno za nekog drugog, zato bi me budui poslodavac plaao koliko i nekoga ko nije pohaao prakse, ili i vie od toga?

    Zato to ozbiljan poslodavac zna da svaka praksa predstavlja radno iskustvo.

    I preko toga: najozbiljniji poslodavci e svakako bolje platiti diplomca sa praksom nego diplomca bez ikakvog radnog iskustva (ako ovog drugog uopte i zaposli) upravo zato to struna praksa JESTE radno iskustvo.

    Zato praksa jeste investicija za profesionalnu budunost, makar i besplatna.

    Jo uvek studiram i elim da nastavim studije u inostranstvu, pa zato onda da gubim vreme na prakse?

    Moda bi bilo dobro da se raspitate da li inostrani fakulteti koje elite da pohaate priznaju bodove na osnovu prakse u strukama koje studirate. Mnogi fakulteti u inostranstvu to rade.

    Neki ak navode pohaanje strune prakse kao obavezan sastavni deo studija.

    Moda je takav sluaj i sa vaim buduim fakultetom?

    Kad saznate te informacije, znaete i odgovor na ovo pitanje.

    Struna praksa nije samo priprema za

    profesionalnu karijeru: ona moe predstavljati

    odlian poetak uspene karijere.

  • 6 7

    Studiram da steknem teorijsko znanje koje u praktino primenjivati kad se zaposlim, pa ta e mi onda uopte profesionalna praksa?

    Kao prvo, ako pitate bilo kog diplomca ili poslediplomca sa radnim iskustvom, saznaete koliko je velika razlika izmeu teorijskog znanja steenog tokom studija i praktinog rada nakon zaposlenja.

    Razlika uvek postoji, bez obzira na kvalitet studija koje pohaate. I to ne moete saznati na studijama. Svakako je bolje za vas da te razlike spoznate u statusu polaznika prakse, nego kasnije, kada ste ve zaposleni.

    Zato struna praksa nikada nije zaista besplatna, ak i kada vam nije plaena: ona vam prua praktino iskustvo koje ne moete kupiti novcem.

    Drugo, struna praksa vam moe pomoi da na vreme izaberete specijalnost.

    Na primer, student marketinga moe tokom prakse otkriti da su mu istraivanja trita izuzetno dosadna, a da mu potpuno odgovara rad u odnosima sa javnou. Bilo bi teta da takvo to otkrije tek kad se zaposli kao istraiva trita.

    Tree profesionalna praksa je odlina prilika da pre zaposlenja testirate i usavrite svoje sposobnosti za profesionalne meuljudske odnose, za rad u timu, za poslovnu komunikaciju, liderstvo, reavanje problema.

    etvrto, profesionalna praksa e vam sigurno izgraditi i osnaiti samopouzdanje, motivaciju i radne navike.

    Peto, ve tokom prakse moete zapoeti izgradnju svoje mree profesionalnih kontakata koje ete nekada pitati za savet, a kada budete konkurisali za zaposlenje, sasvim verovatno, i za preporuke.

    esto, svaka praksa unapreuje profesionalnu biografiju.

    I vie od toga: profesionalna praksa koju ste naveli u vaem CV-u, a koja je relevantna za struku u kojoj konkuriete za posao definitivno ostavlja snaan pozitivan utisak na potencijalnog poslodavca...

    Sve ovo je tek deo razloga zbog kojih struna praksa nije tek i samo finalna priprema za vau karijeru: bez obzira da li ste na dodiplomskim ili poslediplomskim studijama, ili ste zavrili studije, praksa jeste pravi poetak vae uspene karijere.

  • 8 9

    Kako doi do prakse:UMREITE SE. BUDITE PROAKTIVNI.

    Jo se nije dogodilo da struna praksa doe sama do svog polaznika. Dakle, moraete da uloite odreeni napor da vi doete do svoje prakse. Napravite svoju mreu i pecajte.

    Kada je u pitanju vae aktivno traenje strune prakse, umreavanje predstavlja formiranje, odravanje i unapreivanje mree poznanstava i kontakata koji vam mogu biti od pomoi: da izaberete i pronaete profesionalnu praksu koja vam odgovara, da unapredite znanja i sposobnosti potrebne za pravilan izbor prakse, da budete primljeni na praksu, te za uspean rad tokom prakse i nakon nje.

    Nekome umreavanje moe izgledati kao bespotrebna aktivnost, kada se ve u novinama i na Internetu objavljuju oglasi za strunu praksu, stairanje... Tano je da se takvi oglasi objavljuju, ali je jo tanije da poprilian broj kompanija koje primaju polaznike prakse to ne objavljuju u formi oglasa. Zato je vano formirati mreu kontakata koji vas mogu pravovremeno informisati o mogunosti za praksu. Tim pre to ovi kontakti mogu biti korisni i u budunosti, kada se zaposlite.

    Neko ko jo nije poeo formiranje svoje mree, lako moe pomisliti da ne postoji nain da obezbedi ijedan valjan kontakt za svoju mreu. To, jednostavno, nije tano. Mogunosti su brojne. Izmeu ostalog:

    Vae kolege sa studija su prvi logian izbor. ak i ako jo uvek studirate, nemogue da je su svi toliko preterano ambiciozni da vas niko od njih ne bi obavestio o iskrsloj mogunosti za profesionalnu praksu. Uostalom, i oni znaju da i vi njima moete biti od koristi.

    Tim pre ako ste studije ve zavrili sigurno e vas vae stare kolege sa studija jo manje smatrati ugroavajuom konkurencijom, a jo vie e biti svesni obostrane koristi od odravanja kontakta. Neki od njih su se, sasvim mogue, ve zaposlili negde.

    Takoe, vai sadanji ili nekadanji profesori i asistenti verovatno svakodnevno dolaze u kontakt sa svojim kolegama koji su profesionalno angaovani u struci koju studirate ili ste studirali. Samo im moe imponovati ako od njih potraite pomo u pronalaenju prakse ili pripremi za nju.

    Razmislite i o vaoj rodbini, kao i o prijateljima i poznanicima izvan studija. Mogue je da je neko od njih zaposlen u struci koja vas zanima, ili da je svojim radom upuen na ljude koji rade u struci koja vas zanima, a sa kojima vas mogu povezati.

    Razmislite da va seminarski, diplomski ili poslediplomski rad koncipirate na takav nain da, za potrebe rada, treba da obavite kvalitativno istraivanje u formi vie intervjua sa predstavnicima kompanija ili institucija koje kasnije mogu biti mesto vae prakse.

    Ponite da paljivo pratite u novinama, magazinima, na radiju i na TV-u one rubrike, dodatke i emisije koji se bave zapoljavanjem, ali i strukom koju studirate. U njima e se pojavljivati osobe koje mogu biti u vaoj mrei. One e nekad direktno pozvati na kontaktiranje, a nekad ete lako sami pronai kontakt-podatke na Internet-prezentaciji organizacije u kojoj rade.

    Razmislite i o drugim nainima za irenje

    svoje mree.

  • 11

    Internet je svakako dobro mesto na kojem se ve i putem razliitih Internet-pretraivaa (Google, Yahoo!...) mogu pronai kompanije i institucije u vaoj blizini koje primaju polaznike strunih praksi, ali i razliiti edukativni sadraji od pomoi za to uspenije umreavanje i nalaenje strune prakse.

    U okviru razliitih socijalnih mrea (social networks) na Internetu (tipa Facebook, MySpace, LinkedIn...) postoje razliite profesionalne grupe iz vae strune oblasti. ak i ako vam lanovi tih mrea nisu geografski bliski, mogu vam pomoi pruanjem korisnih informacija, pa moda i korisnih kontakata u vaoj blizini.

    Ukoliko se organizacije angaovane u vaoj strunoj oblasti pojavljuju kao izlagai ili uesnici na sajmovima i konferencijama, ne propustite priliku da ih posetite, i to svakako ne kao nemi posetilac koji razgleda njihov tand. Stupite u neposredni kontakt sa njima. Zato i jesu tu.

    Isti je sluaj i sa seminarima, predavanjima i prezentacijama koje odravaju kompanije ili institucije koje vas zanimaju. Budite prisutni i budite aktivni, tokom dogaaja i nakon njega. Usposta

Search related