AUTOR Instruktor ANTONIJEVI RUSIMIR

za polaganje vozakog ispita

PRIRUNIK A, B, C i Dkategorije

Novi Pazar 2002. godine

PREDGOVOR

U ovom priruniku pomenuta su i obraena sva pravila koja se odnose na preduzimanje odreenih radnji u saobraaju. Zakonom je izriito reeno da svi uesnici u saobraaju moraju da postupaju po propisanim pravilima saobraaja i saobraajnim znakovima. Ako bi svi uesnici u saobraaju tako postupali, imali bi smo idealno organizovan saobraaj, a saobraajnih nezgoda i njihovih posledica ne bi bilo. Meutim to je idealna slika i cilj kome treba da teimo, a realnost izgleda sasvim drugaije. Poto nam, iz mnogih razloga, putna mrea nije takva da omoguuje optimalne uslove za odvijanje saobraaja, stanje vozila koja se kreu na putevima nije ba zadovoljavajue, a i trei faktor, koji je izuzetno bitan, ovek, uesnik u saobraaju, takoe nije savren, i njegova bezbedonosna svest nije dovoljno na visokom nivou, esto dolazi do teih prekraja pravila saobraaja, a samim tim i do tekih posledica. Brojne analize o uzrocima i posledicama saobraajnih nezgoda ukazuju da nedovoljno znanje i nedovoljno iskustvo skupo staju mnoge pojedince, njihove porodice i itavu drutvenu zajednicu. Na ovom mestu ne moe se ukazati na sve aspekte ovog problema, ali sigurno treba ukazati na nedovoljno i esto pogrean odnos, kandidata za vozaa, a kasnije i vozaa, prema sticanju znanja i ovladavanju odreenom vetinom upravljanja vozilom. esto se misli da se do vozake dozvole doe to kraim putem i sa to manje truda, a kasnije e se u praksi sve nadoknaditi. Tako se dogaa da se pravila saobraaja ue mehaniki, sa ciljem da se ne pogrei na ispitu prilikom testiranja, a vetina upravljanja vozilom podeava se da kandidat dobije pozitivnu ocenu na ispitu. Kad bi se temeljnije i vie, prilikom uenja analizirale opasnosti do kojih moe doi usled nepoznavanja ili pogrenog izvoena odreenih radnji, kao i posledice do kojih obavezno dolazi, sigurno je da bi se gradivo savlaivalo sa vie razumevanja, a to bi uticalo i na ukupan stav i odnos budueg vozaa prema poznavanju i potovanju pravila saobraaja. Pored nedovoljnog poznavanja pravila saobraaja, veliki broj vozaa ne zna blie i detaljnije kako na organizam utie alkohol, zamor, uzimanje nekih lekova, nain ishrane i sl. Kada bi to bolje znali sigurno bi jasnije sagledali mogue posledice, pa bi se ponaali daleko bolje u saobraaju na putu.3

Kako je upravljanje vozilom u savremenom saobraaju sloeno i teko i kakvim je opasnostima voza izloen, najbolje pokazuje injenica da ne zavisi sve samo od vozaa, jer on moe biti do kraja savestan i odgovoran, moe potpuno vladati svim znanjima i vetinama, pa ipak ne moe biti siguran da mu se ne moe dogoditi bilo koja neprijatnost, pa i ona sa najgorim posledicama. Ovo zbog toga to je on samo jedan od mnogih uesnika u saobraaju. Kakvi su u datom momentu ostali uesnici u saobraaju, kakvi mogu biti njihovi postupci, koliko meu njima ima neodgovornih, pijanih, bez vozake dozvole, sa neispravnim vozilom i sl. to su pitanja koja svaki voza mora sebi stalno da postavlja, da na njih trai odgovor i da se prema tome upravlja. Ako se tako postavi voza e moi da prilikom svake vonje procenjuje ta bi trebalo da uini ako bi se u datom trenutku dogodila pretpostavljena situacija. Takav pristup e ga sigurno navesti na to da trai i prouava odgovarajuu strunu literaturu, da proiruje svoja saznanja i vidike, a time doprinosi i sopstvenoj i optoj bezbednosti. Izvoenje odreenih radnji sa vozilom nije samo element tehnike vonje, odnosno pravilnog rukovanja komandama pojedinih ureaja na vozilu, nego je to daleko sloeniji proces koji zahteva odreeno znanje, iskustvo, punu koncentraciju na sve to se u datom trenutku dogaa, uz najveu linu odgovornost i potovanje svih pravila saobraaja. Ovaj prirunik je nastao kao plod dugogodinjeg iskustva u radu sa kandidatima za vozae, a radi to lakeg ovladavanja gradivom o poznavanju saobraajnih propisa o bezbednosti saobraaja i pruanju prve pomoi povreenima u saobraajnim nezgodama. Ovako uraen prirunik prvenstveno je namenjen onima koji se pripremaju za polaganje vozakog ispita. Osmiljen je tako da obezbeuje lako uenje gradiva i sigurno polaganje teoretskog i praktinog dela vozakog ispita. Svim buduim vozaima elim uspeh na ispitu, bezbednu vonju i srean put. AUTOR

4

PRAVO UPRAVLJANJA VOZILIMA U SAOBRAAJU1. BICIKLOM u saobraaju sme da upravlja lice sa navrenih 12 godina ivota.

2. ZAPRENIM VOZILOM u saobraaju sme upravljati lice sa navrenih 14 godina ivota. 3. BICIKLOM SA MOTOROM I MOTOKULTIVATOROM I RADNIM MAINAMA u saobraaju moe upravljati lice koje je navrilo 14 godina ivota i poloilo ispit o poznavanju saobraajnih propisa. 4. TRAKTOROM u saobraaju moe upravljati lice sa navrenih 16 godina ivota i poloenim ispitom za vonju traktora. 5. MOTOCIKLOM do 125 cm moe upravljati lice koje je navrilo 16 godina ivota i poloilo ispit za vozaa A kategorije. 6. MOTOCIKLOM preko 125 cm moe upravljati lice sa navrenih 18 godina ivota i poloenim ispitom za vozaa A kategorije. 7. PUTNIKIM automobilom u saobraaju sme upravljati lice sa navrenih 18 godina ivota i poloenim ispitom B kategorije. 8. TERETNIM vozilom u saobraaju sme upravljati lice sa navrenih 18 godina ivota i poloenim ispitom C i E kategorije. 9. AUTOBUSOM u saobraaju moe upravljati lice sa navrenih 21 godinom ivota i poloenim ispitom D kategorije.3 3

Pored navedenih uslova svi oni moraju biti duevno i telesno zdravi. Svi oni, osim vozaa bicikla i vozaa zaprenog vozila, moraju prilikom upravljanja vozilom sa sobom imati vaeu vozaku dozvolu one kategorije za koju su poloili ispit i stekli pravo na upravljanje tim vozilom.5

KATEGORIJE VOZILA A kategorija - motocikli B kategorija - Motorna vozila osim motocikla ija najvea masa ne prelazi 3500 kg i iji broj sedita ne raunajui sedite vozaa ne prelazi OSAM. C kategorija - Motorna vozila za prevoz tereta ija najvea dozvoljena masa prelazi 3500 kg. D kategorija - Motorna vozila za prevoz lica koja pored sedita za vozaa imaju vie od osam sedita. E kategorija - Skupovi vozila, vuna vozila koja spadaju u kategoriju B i C , a prikljuna vozila su mase vee od 750 kg DVT (Dozvola za vozaa traktora ) - Sa dozvolom za vozaa traktora, voza moe upravljati u saobraaju traktorom, kome mogu biti pridodata najvie dva prikljuna vozila. PSP (Poznavanje saobraajnih propisa) - Sa steenom potvrdom o poznavanju saobraajnih propisa u saobraaju vozai mogu upravljati: a) Biciklima sa motorom (do 50 ccm i max. brzinom do 50 km/H) b) Motokultivatorima c) Radnim mainama

6

VOZA Voza je lice koje na putu upravlja vozilom. Pre nego to sedne za upravlja vozila, voza mora biti odmoran i fiziki i psihiki sposoban za upravljanje vozilom. Voza ne sme upravljati vozilom na putu: a) Ako je pod uticajem alkohola (bez obzira na koliinu pia koju je predhodno konzumirao tolerie se do 0,50/00), droge ili drugih opojnih sredstava, kao i kada koristi psihoaktivne lekove. b) Ako je umoran, bolestan ili u takvom psihikom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. Voza mora prilikom upravljanja vozilom kod sebe imati potrebna dokumenta i to: a) Vozaku dozvolu. b) Linu kartu. c) Saobraajnu dozvolu za vozilo, koje mora biti registrovano. d) Polisu osiguranja vozila. Vonju vozilom moe zapoeti tek kada predhodno izvri pregled svog vozila. Tom prilikom treba da prekontrolie da li su: - Pneumatici (gume) u ispravnom stanju. - Ispravni ureaji za koenje, osvetljavanje puta, signalni ureaji, komandna tabla. - Podesi retrovizore (spoljni i unutranji) prema sebi. Da li se u vozilu nalaze: - ispravan rezervni toak, - sigurnosni trougao, - kutija prve pomoi, - rezervne sijalice, - ue i poluga za vuu vozila, - potreban alat (dizalica, klju za tokove i dr.). Putnika vozila za javni prevoz lica, teretna vozila i autobusi moraju imati i aparat za gaenje poara, postavljen na vidnom mestu.7

TERMINI U ovom poglavlju definisani su pojedini pojmovi koji se ee upotrebljavaju u Zakonu o bezbednosti saobraaja i upotreba pojedinih izraza. KOLOVOZ je deo povrine puta prvenstveno namenjen za saobraaj vozila. Obeleeni ili neobeleeni uzduni deo kolovoza, ija je irina dovoljna za nesmetan saobraaj jednog reda vozila je SAOBRAAJNA TRAKA Uzduni deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru, sa jednom ili vie saobraajnih traka je KOLOVOZNA TRAKA. Povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju dva ili vie puteva, kao i ire saobraajne povrine (trgovi i sl.) koja nastaje ukrtanjem ili spajanjem puteva je RASKRSNICA. Svako prevozno sredstvo namenjeno za kretanje po putu, osim pokretnih stolica za nemona lica bez motora i deijih prevoznih sredstava je VOZILO. Vozilo na motorni pogon pokree se snagom sopstvenog motora. Motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje pored sedita za vozaa ima vie od 8 sedita je AUTOBUS. Niz vozila koji se kree istom saobraajnom trakom i u istom smeru, pri emu su brzine kretanja vozila i postupanja vozaa uslovljeni i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo je KOLONA. MIMOILAENJE je prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se po istom kolovozu kree iz suprotnog smera. PRETICANJE je prolaenje vozilom pored drugog vozila koje se kree u istom smeru. OBILAENJE je prolaenje vozilom pored zaustavljenog ili parkiranog vozila ili drugog objekta koji se nalazi na saobraajnoj traci kojom se vozilo kree. PROPUTANJE vozila je radnja koju je u odreenim sluajevima voza duan da izvri zaustavljanjem vozila, smanjivanjem brzine, ili prekidom radnje koju izvodi

-

-

-

-

-

-

-

8

-

-

-

vozilom i to na nain koji ne prinuava vozaa drugog vozila da naglo menja pravac ili brzinu kretanja. ZAUSTAVLJANJE VOZILA je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. PARKIRANJE je svaki prekid kretanja vozila po putu dui od 15 minuta, osim prekida da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. Vozilo namenjeno da bude vueno od vozila na motorni pogon, bilo da je konstruisano kao PRIKOLICA ili POLUPRIKOLICA je PRIKLJUNO VOZILO. Odredbe propisa utvrene za laku prikolicu, primenjuju se na prikljuno vozilo koje ima najveu dozvoljenu masu od 750 kg.

SAOBRAAJNI ZNAKOVI Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima odreeno je da su uesnici u saobraaju duni da se pridravaju ogranienja, zabrana i obaveza izraenih pomou postavljenih saobraajnih znakova, kao i znakova koje uesnicima u saobraaju daju ovlaena lica. Saobraajni znakovi upozoravaju na opasnost koja preti na odreenom putu ili delu puta, stavljaju do znanja ogranienja, zabrane i obaveze kojih se uesnici u saobraaju moraju pridravati i daju potrebna obavetenja za sigurno i nesmetano odvijanje saobraaja. Saobraajni znakovi su znakovi opasnosti, znakovi izriitih naredbi i znakovi obavetenja sa i bez dopunske table koja je sastavni deo saobraajnog znaka i koja blie odreuje njegovo znaenje, kao i svetlosni saobraajni znakovi, oznake na kolovozu, svetlosne i druge oznake na putu.

9

ZNAKOVI OPASNOSTI Znakovi opasnosti upozoravaju na opasnost koja preti na odreenom delu puta i obavetavaju uesnike u saobraaju o prirodi te opasnosti. Oni imaju oblik ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim nagore. Izuzetak su Andrejin krst, pribliavanje prelazu puta preko eleznike pruge sa branicima ili polubranicima odnosno bez branika ili polubranika.

Opasna krivina ulevo

Opasna krivina udesno

Dvostruka ili vie uzastopnih krivina od kojih prva na levo

Dvostruka ili vie uzastopnih krivina od kojih prva na desno

Opasne krivine

Pribliavanje suenju kolovoza

Pribliavanje suenju kolovoza sa desne strane

Pribliavanje suenju kolovoza sa leve strane

Pribliavanje opasnoj uzbrdici gde razlika u visini predstavlja opasnost

Pribliavanje opasnoj nizbrdici gde razlika u visini predstavlja opasnost

10

Blizina mesta na kome se na putu nalazi pokretni most

Blizina mesta na kome put nailazi na obalu

Blizina opasne izboine ili ulegnua kolovoza

Blizina opasnog ulegnua na kolovozu

Blizina opasnog prevoja ili vee grbine na kolovozu

Blizina mesta na putu gde se nalazi obeleeni peaki prelaz na kolovozu

Blizina dela puta na kome za druge uesnike u saobraaju postoji opasnost od prskanja kamenja Blizina dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put sa leve strane Blizina mesta na kome se deca ee i u veem broju kreu

Blizina dela puta na kome kolovoz ima klizavu povrinu Blizina dela puta na kome postoji opasnost od kamenja koje pada na put sa desne strane Blizina mesta na kome biciklisti ee nailaze na put sa bonog puta ili sa biciklistike staze Opasno mesto na kome divlja esto prelazi preko puta

Mesto na putu na kome domae ivotinje pod nadzorom prelaze preko puta

11

Blizina mesta na kome se izvode radovi

Blizina dela puta preko koga avioni preleu u niskom letu

Blizina dela puta na kome duva jak boni vetar sa leve strane

Blizina dela puta na kome duva jak boni vetar sa desne strane

Blizina tunela na putu

Opasnost na putu

Poetak deonice puta na kome se saobraaj odvija u oba smera

Blizina raskrsnice na kojoj se saobraaj odvija u krunom toku Nailaenje na svetlosne saobraajne znakove (svetla postavljena u horizonatalnom poloaju) Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza ukrta sa sporednim putem pod pravim uglom Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom sa leve strane

Nailaenje na svetlosne saobraajne znakove (svetla postavljena u vertikalnom poloaju)

Blizina raskrsnice puteva od kojih nijedan nije put sa prvenstvom prolaza Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod pravim uglom sa desne strane

12

Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod otrim uglom sa desne strane Blizina prelaza puta preko eleznike pruge u nivou, koji je obezbeen branicima ili polubranicima Andrejin krst mesto na kome put prelazi preko eleznike pruge u nivou bez branika ili polubranika Udaljenost od prelaza puta preko eleznike pruge u nivou sa branicima ili polubranicima. Table se postavljaju sledeim redosledom: - tri kose linije: 240m - dve kose linije: 160m - jedna kosa linija: 80m

Blizina raskrsnice na kojoj se put sa prvenstvom prolaza spaja sa sporednim putem pod otrim uglom sa leve strane Blizina prelaza puta preko eleznike pruge u nivou, koji nije obezbeen branicima ili polubranicima Mesto na kome put prelazi preko eleznike pruge u nivou bez branika ili polubranika sa dva ili vie koloseka Udaljenost od prelaza puta preko eleznike pruge u nivou sa bez branika ili polubranicima. Table se postavljaju sledeim redosledom: - tri kose linije: 240m - dve kose linije: 160m - jedna kosa linija: 80m

Blizina mesta na kome put prelazi preko tramvajske pruge u nivou

13

ZNAKOVI IZRIITIH NAREDBI Znakovi izriitih naredbi stavljaju do znanja uesnicima u saobraaju zabrane, ogranienja i obaveze kojih se moraju pridravati. Postavljaju se neposredno ispred mesta odakle nastaje obaveza za uesnike u saobraaju da se pridravaju naredbe izraene saobraajnim znakom. Ako je potrebno da uesnici u saobraaju unapred budu obaveteni o izriitoj naredbi, bilo zbog slabe preglednosti puta ili drugih razloga bezbednosti, znak se postavlja ispred mesta odakle naredba vai, a na dopunskoj tabli se naznaava udaljenost od mesta odakle naredba vai.Blizina raskrsnice na kojoj voza mora da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se kreu putem na koji nailazi. Mesto pred ulaskom u raskrsnicu na kome je voza duan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza

Zabrana saobraaja u oba smera

Zabrana saobraaja u jednom smeru

Zabrana saobraaja svih vozila na motorni pogon osim za motocikle bez prikolice i bicikle sa motorom na dva toka.

Zabrana saobraaja za teretna motorna vozila

Zabrana saobraaja za autobuse.

Zabrana saobraaja za traktore.

14

Zabrana soabraaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljuno vozilo.

Zabrana saobraaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljuno vozilo ili poluprikolicu.

Zabrana saobraaja za motocikle.

Zabrana saobraaja za bicikle sa motorom.

Zabrana saobraaja za vozila koja prevoze eksploziv ili lako zapaljive materije iznad odreene koliine.

Zabrana saobraaja vozilima koja prevoze opasne materije iznad odreene koliine.

Zabrana saobraaja za cisterne.

Zabrana saobraaja za bicikle.

Deonica puta na kojoj je zabranjen saobraaj zaprenih vozila.

Zabrana saobraaja za runa kolica.

Zabrana saobraaja za sva vozila na motorni pogon.

Zabrana saobraaja za sva vozila na motoni pogon i zaprena vozila.

15

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna irina prelazi odreenu irinu. Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna teina prelazi odreenu teinu.

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna visina prelazi odreenu visinu.

Zabrana saobraaja za vozila koja prekorauju odreeno osovinsko optereenje.

Zabrana saobraaja za vozila koja prekorauju odreenu duinu.

Najmanje odstojanje u kretanju koga se vozai moraju pridravati.

Raskrsnica na kojoj je skretanje u levo zabranjeno.

Raskrsnica na kojoj je skretanje u desno zabranjeno.

Zabrana polukrunog okretanja.

Zabrana kretanja peaka.

Zabrana preticanja svih vozila na motorni pogon osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva toka.

Zabarana preticanja za teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3,5t osim motocikla bez prikolice i bicikla sa motorom na dva toka.

16

Ogranienje brzine kretanja.

Zabrana stupanja na uski deo puta pre nego to prou vozila iz suprotnog smera.

Zabrana davanja zvunih znakova.

Zabrana prolaza bez zaustavljanja putarina.

Zabrana prolaza bez zaustavljanja carina.

Zabrana prolaza bez zaustabvljanja milicija.

Zabrana zaustavljanja i parkiranja.

Zabrana parkiranja.

Naizmenino parkiranje zabrana parrkiranja u neparne dane (odnosno, dozvoljeno parkiranje u parne dane).

Naizmenino parkiranje zabrana parkiranja u parne dane (dozvoljeno je parkiranje u neparne dane). Poetak deonice puta gde motorna vozila, osim motocikla, moraju na pogonskim tokovima imati propisanu zimsku opremu.

Najmanje dozvoljena brzina kretanja vozila u normalnim uslovima.

17

Staza za peake.

Staza za jahanje.

Staza za bicikliste.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Obavezan smer.

Dozvoljeni smerovi.

Dozvoljeni smerovi.

Dozvoljeni smerovi.

Kruni tok saobraaja kojim se vozila moraju kretati.

Obavezno obilaenje prepreke na putu sa desne strane.

Obavezno obilaenje prepreke na putu sa leve strane.

18

ZNAKOVI OBAVETENJA Znakovi obavetenja pruaju uesnicima u saobraaju potrebna obavetenja o putu kojim se kreu, nazivima mesta kroz koja put prolazi i udaljenost od tih mesta, prestanku vaenja znakova izriite naredbe, kao i druga obavetenja koja im mogu biti korisna. Znakovi obavetenja pruaju obavetenja o prestrojavanju, skretanju i potvrdno obavetenje o pravcu kretanja.

Put sa jednosmernim saobraajem.

Put sa jednosmernim saobraajem.

Put sa prvenstvom prolaza.

Mesto na kome se zavrava deonica puta sa prvenstvom prolaza.

Pruanje puta sa prvenstvom prolaza.

Obavetenje vozau da na uskom prolazu ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi obeleen peaki prelaz.

Podzemni ili nadzemni peaki prolaz.

19

Raskrsnica.

Put kojim se vozilo mora kretati ako namerava da skrene ulevo na sledeoj raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno. Prethodno obavetenje vozau radi prestrojavanja na raskrsnici puteva sa vie saobraajnih traka, sa nazivima naseljenih mesta. Putokaz za aerodrom. Pravac i udaljenost mesta na kome se nalazi planinarski dom. Zavretak naseljenog mesta.

Prethodno obavetenje vozau radi prestrojavanja na raskrsnici puteva sa vie saobraajnih traka.

Putokaz.

Putokaz prema terenu za kampovanje. Naziv naseljenog mesta.

Blizina i poloaj puta koji nema izlaz ( slepi put ).

Kilomtraa puta.

Oznaka broja puta.

Broja meunarodnog puta.

Poetak auto-puta.

Zavretak auto-puta.

20

Poetak puta rezervisanog samo za saobraaj motornih vozila.

Zavretak puta rezervisanog samo za saobraaj motornih vozila.

Prestanak zabrane preticanja svih vozila na motorni pogon.

Prestanak zabrane preticanja za teka teretna vozila ija navea dozvoljena masa prelazi 3,5t.

Prestanak ogranienja brzina kretanja od 60 km/h.

Prestanak zabrane davanja zvunih znakova.

Prestanak najmanje dozvoljene brzine kretanja.

Prestanak obaveze noenja lanaca za sneg.

Zavretak staze za bicikliste.

Zavetak staze za peake.

Zavretak staze za jahanje.

Prestanak svih zabrana.

Zona u kojoj je vremenski ogranieno trajanje parkiranja.

Izlaz iz zone u kojoj je vremenski ogranieno trajanje parkiranja.

21

Prostor koji je odreen ili posebno ureen za parkiranje vozila.

Vremenski ogranieno parkiranje.

Bolnica.

Mesto na kome se nalazi stanica za prvu pomo.

Radionica za opravku vozila.

Sluba za pruanje pomoi u sluaju kvara na vozilu.

Benzinska stanica.

Vatrogasna sluba.

Teren ureen za izletnike.

Teren za kampovanje pod atorima.

Teren za boravak u prikolicama.

Teren za kampovanje pod atorima i u prikolicama.

22

Planinarski dom.

Informacije.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi autobusko stajalite.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi tramvajsko stajalite.

Obavetenje o blizini aerodroma.

Obavetenje o mestu na kome se nalazi luka pristanite.

Prohodnost puta oznaava da je planinski put otvoren do mesta ispisanog na znaku.

Prohodnost puta oznaava da je planinski put zatvoren do mesta ispisanog na znaku.

Broj serpentine sa nadmorskom visinom.

Planinski prevoj sa nadmorskom visinom.

Putni objekt.

Naziv reke.

23

Stanica milicije.

Brzina koja se preporuuje na odreenom delu puta.

Pretputokaz koji oznaava pravac kretanja na auto-putu i putu sa raskrsnicama u vie nivoa. Obavetenje vozau o koritenju saobraajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na znaku ( putokaz na portalu ).

Putokaz iznad kolovoza na portalu.

Potvrda pravca kretanja posle prelaska raskrsnice.

Kneza Miloa

Naziv ulice.

Tabla za usmeravanje na mestu gde se nilazi na otru krivinu ulevo.

Mesto izlaska sa auto-puta.

Mesto na putu pored kole, obdanita, igralita i sl. na kome se deca ee i u veem broju kreu .

Opte ogranienje najvee dozvoljene brzine u SRJ prema vrsti puta.

24

Saobraajna traka za vozila javnog prevoza putnika.

Zavretak saobraajne trake za vozila javnog prevoza putnika. Zavretak saobraajne trake za spora vozila, koja se kreu brzinom manjom od 30 km/h.

Poetak saobraajne trake za spora vozila, koja se kreu brzinom manjom od 30 km/h.

DOPUNSKE TABLE Dopunske table mogu se postaviti ispod saobraajnog znaka, ime se vozaima blie odreuje znaenje samog znaka. Boja dopunske table je ista kao i osnovna boja znaka uz koji je postavljena, a natpisi i simboli su iste boje kao i natpisi i simboli na znaku.

Na udaljenosti od 800 m poinje opasna nizbrdica.

Na udaljenosti od 200 m voza mora da ustupi prvenstvo prolaza drugim vozilima.

Na udaljenosti od 200 m voza je duan da zaustavi svoje vozilo.

Na udaljenosti od 200 m nalazi se granini prelaz, odnosno mesto gde voza mora zaustaviti vozilo zbog carinske kontrole.

25

Od postavljenog znaka, na duini od 800 m, nalazi se opasna nizbrdica.

Od postavljenog znaka, na duini od 2000 m, zabranjeno je preticanje za teretna motorna vozila ija teina prelazi 3500 kg.

Odavde prestaje zabrana kretanja saobraaja za bicikle.

Zaustavljanje i parkiranje zabranjeno je u vremenu navedenom na tabli.

Bolnica se nalazi sa desne strane puta na udaljenosti od 500 m.

Zabranjen je saobraaj za teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 5 tona.

Zabrana parkiranja samo za teretna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kg.

Obavezno noenje lanaca za sneg za teretna motorna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kilograma.

26

Zabrana skretanja udesno za teretna motorna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kg. Ova obaveza ne vai za putnika motorna vozila.

Obavezan smer za teretna motorna vozila ija najvea teina prelazi 3500 kg. Ova obaveza ne vai za putnika motorna vozila.

Primena zabrane zaustavljanja i parkiranja vozila levo od znaka na irini od 10 m.

Primena zabrane zaustavljanja i parkiranja vozila desno od znaka na irini od 10 m.

Primena zabrane parkiranja vozila levo i desno od znaka na irini od 10 m.

Poetak dela puta odnosno mesta na kome postoji opasnost od neoekivanog nastanaka poledice.

OZNAKE NA KOLOVOZU Oznake na kolovozu slue za regulisanje saobraaja na putevima, kao i za obavetavanje i voenje uesnika u saobraaju. ine ih: linije, strelice, natpisi i druge oznake. Postavljaju se na putevima sa savremenim kolovozom i mogu da budu obeleene bojom odnosno ugraene ili utisnute u kolovozni zastor. Uz uzdune linije na kolovozu, ako je potrebno, postavljaju se metalni elini elementi, svetlosne oznake sa ugraenom reflektujuom materijom i drugo.27

Oznake na kolovozu su: - uzdune oznake - poprene oznake - ostale oznake na kolovozu i predmetima uz ivicu kolovoza.Neprekidna uzduna linija slui za razdvajanje dvosmernih kolovoznih povrina po smerovima kretanja. Oznaava zabranu prelaenja vozila preko te linije ili zabranu kretanja po njoj, bilo radi skretanja, parkiranja, preticanja ili prilikom ukljuivanja u saobraaj Udvojena neisprekidana linija slui za razd-vajanje dvosmernih kolovoznih povrina sa vie saobraajnih traka po smerovima kretanja. Oznaava zabranu prelaenja vozila preko te linije ili zabranu kretanja po njoj, bilo radi skretanja, parkiranja, preticanja ili prilikom ukljuivanja u saobraaj.

Isprekidana uzduna linija (razdelna linija) slui za razdvajanje kolovoznih povrina saobraajne trake.

Udvojena kombinovana linija slui za razdvajanje saobraajnih traka na mestima gde su uslovi preglednosti takvi da doputaju preticanje ili skretanje samo u jednom smeru kretanja. Udvojenu kombinovanu liniju sme prelaziti voza do koga se nalazi isprekidana linija u smeru kretanja.

28

Na putu za saobraaj u oba smera koji ima tri saobraajne trake, te trake radvajaju se, po prvavilu, isprekidanim uzdunim linijama. Na ovom putu voza ne sme svojim vozilom da se kree saobraajnom trakom koja se protee uz levu ivicu kolovoza ni prilikom preticanja. Za preticanje i skretanje u levo slui srednja saobraajna traka.

Udvojena isprekidana linija slui za obeleavanje saobraajne trake sa izmenljivim smerom kretanja na kojima je saobraaj regulisan ureajim za davanje svetlosnih saobraajnih znakova.

Ivina linija slui da istakne ivicu vozne povrine kolovoza ili izdvoji kolovozna povrina sa posebnom namenom. Ove linije izvlae se utom bojom.

Traka za kretanje vozila javnog prevoza putnika oznaava se kvadratima ute boje.

29

Kosnik oznaava mesto zatvaranja ulivne trake.

Kosnik oznaava mesto otvaranja izlivne trake.

Traka za ubrzavanje prilikom ukljuivanja vozila na auto-put. Voza vozila koje se ukljuuje na auto-put duan je da propusti sva vozila koja se kreu tim putem.

Isprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome voza mora da zaustavi vozilo ako je to potrebno da propusti vozila koja se kreu putem sa pravom prvenstva prolaza. Mesto ispred linije zaustavljanja moe se obeleiti trouglom upozorenja.

30

Isprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome voza mora da zaustavi vozilo ako je to potrebno da bi propustio vozila koja se kreu putem sa pravom prvenstva, moe se obeleiti trouglovima sa vrhom okrenutim prema vozilu. Ispred tih trouglova moe se ubeleiti trougao upozorenja.

Neisprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome je voza duan da zaustavi svoje vozilo. Ispred linije zaustavljanja moe se na kolovozu ispisati re STOP.

Neisprekidana linija zaustavljanja oznaava mesto na kome je voza duan da zaustavi svoje vozilo. Ova odredba primenjuje se kada je na semaforu ukljueno uto trepue ili crveno svetlo.

Obeleeni peaki prelaz oznaava deo povrine kolovoza namenjenog za prelaz peaka. Ostrvo koje se nalazi na sredini kolovoza slui za privremeno zadravanje peaka koji prelaze kolovoz. Ukoliko se ovako ostrvo nalazi na putu sa dvosmernim saobraajem obilazi se iskljuivo sa desne strane. Ako je u pitanju put sa jednosmernim saobraajem, ovakvo ostrvo moe se obilaziti i sa leve i sa desne strane.

31

Na kolovozu pored peakog prelaza koji se nalazi u blizini kole mora da stoji natpis KOLA. Vozai, koji se pribliavaju ovom peakom prelazu, duni su da mu se pribliavaju sa posebnom opreznou i tako da mogu blagovremeno da zaustave svoje vozilo.

Prelaz biciklistike staze preko kolovoza je deo povrine kolovoza namenjenog iskljuivo za prelaz biciklista. Obeleava se kvadratima bele boje.

Strelice na kolovozu slue za obeleavanje obaveznog smera kretanja vozila ako su ubeleene u saobraajnoj traci oivienoj neisprekidanom linijom i za obavetavanje vozaa o nameni saobraajnih traka, ako su ubeleene u traci oivienoj isprekidanom linijom

Linija usmeravanja oznaava mesto promene slobodne povrine kolovoza ispred fiksnih prepreka koje se nalaze na ivici puta. rafirana polja oznaavaju povrinu na kojoj je zabranjen saobraaj, kao i zaustavljanje i parkiranje.

32

uta cik-cak linija oznaava povrinu kolovoza na mestu gde je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila.

Prostor na kolovozu koji je obeleen za upravno i paralelno parkiranje vozila uz ivicu kolovoza.

Elementi konstrukcije koji predstavljaju stalne prepreke unutar gabarita slobodnog profila puta (podvonjaci, mostovi i sl.), obleleavaju se irokim i kosim crtama naizmenino bele i crne boje.

Smerokazi se postavljaju na kolovozu radi obeleavanja ivice kolovoza na putevima van naseljenih mesta. Izgraeni su tako da svojim oblikom, bojom i izgledom mogu biti lako uoljivi u svim vremenskim uslovima, a posebno u sluaju smanjene vidljivosti (no, magla, sneg i sl.). Na njima moraju biti ugraene reflektujue materije i to tako da se, posmatrano u smeru kretanja one vide kao crvena povrina sa desne strane , a bela povrina sa leve strane puta.

33

Tabla za usmeravanje saobraaja se postavlja na otrim krivinama, a ujedno slui i kao zatitna (odbojna) ograda u sluaju izletanja vozila sa kolovoza.

PRAVILA SAOBRAAJA Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraaja, saobraajnim znakovima postavljenim na putu i znacima i naredbama koje daju ovlaena lica. Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa saobraajnim znakovima postavljenim na putu i kad time odstupaju od propisa o pravilima saobraaja, kao i da postupaju prema svetlosnom saobraajnom znaku kad se taj znak razlikuje od pravila o prvenstvu prolaza izraenom na istom mestu drugim saobraajnim znakom. Uesnici u saobraaju moraju da postupaju i prema zahtevima izraenim pomou znakova ili po naredbama koje daju ovlaena lica i kad time odstupaju od propisanih pravila saobraaja ili znaenja saobraajnih znakova postavljenih na putu. Vozai svih vozila (ne samo motornih), duni su da nain upravljanja vozilom prilagode svim okolnostima i situacijama u saobraaju, tako da su u svako vreme u stanju da vozilo zaustave, odnosno izbegnu opasnost koja se u datim uslovima moe predvideti. Voza mora da potpuno vlada vozilom i obezbedi njegovo pravilno kretanje u saobraaju. Da bi voza ovo postigao nije dovoljno samo da pravilno podesi brzinu kretanja vozila, nego mora da u potpunosti ovlada tehnikom upravljanja vozilom i da vodi rauna o svim okolnostima koje mogu biti izvor opasnosti (vremenske i atmosferske prilike, stanje puta, gustina saobraaja, deca na putu, ivotinje itd.). Imajui u vidu brzinu kretanja vozila i sve druge okolnosti saobraaja voza je duan da svoje vozilo dri na takvoj udaljenosti od drugih vozila da ne izazove opasnost i ne ometa druge vozae, a naroito prilikom mimoilaenja, preticanja, obilaenja, kao i kad se kree uporedo sa nekim vozilom ili iza drugog vozila. Pod ometanjem se podrazumeva takva vonja kojom se drugi uesnici u saobraaju prisiljavaju da menjaju nain ili pravac svog34

kretanja, kao to su: naglo koenje (osim u sluaju neposredne opasnosti), naglo skretanje levo ili desno i sl. Naroita opreznost vozaa potrebna je na delu puta po kome se kreu deca ili su postavljeni saobraajni znakovi o ueu dece u saobraaju. Dunost je vozaa u takvoj situaciji da se kree brzinom koja omoguuje da zaustavi vozilo u sluaju potrebe. Nainom rukovanja voza ne sme da stvara suvinu buku u saobraaju. Granica dozvoljene buke odreena je propisima o ureajima i opremi za vozila u saobraaju na putu. Skuptina optine je zakonom ovlaena da propie posebne mere kojima se u naselju spreava stvaranje suvine buke u saobraaju. Kad se kree pored tramvaja ili drugih vozila kojima se vri javni prevoz putnika, a koja su zaustavljena na odreenom stajalitu, voza je duan da smanji brzinu kretanja vozila, tako da ne ometa putnike koji ulaze ili izlaze iz vozila javnog saobraaja. Ako putnici moraju prei preko trake kojom se vozilo kree, voza je duan da zaustavi svoje vozilo iza vozila kojim se vri javni prevoz, (slika 1.). Licu, koje se prevozi vozilom zabranjeno je da na bilo koji nain ometa vozaa u upravljanju vozilom (fiziko ometanje, galama, vika, odvraanje panje vozaa i sl.). Voza je duan da ukloni sa kolovoza tovar ili druge predmete koji sa njegovog vozila padnu na Slika 1. put, ili koje je prilikom zaustavljanja vozila ostavio na put. Voza je duan da ukloni i one predmete ili prepreke na koje naie na putu, ukoliko je u mogunosti da to uini, ili da o njima to pre obavesti najblieg radnika koji radi na odravanju puta, ili organe unutranjih poslova. U vreme od prvog sumraka (pola sata od zalaska sunca) do potpunog svanua (pola sata po izlasku sunca) kao i u sluaju smanjene vidljivosti zbog nepovoljnih vremenskih uslova vozilo u saobraaju na putu mora imati upaljena odgovarajua svetla, osim vozila koja su parkirana na posebno odreenom prostoru koji je dovoljno osvetljen.35

Slepa lica kad samostalno uestvuju u saobraaju na putu treba da nose beli tap kao znak raspoznavanja. Ako je vozilo podeeno da njime upravlja lice iji su ekstremiteti oteeni, moe na zahtev tog lica biti obeleeno posebnim znakom. Voza vozila koje se kree iza vozila kojim se prevoze deca, kao i voza koji mu nailazi u susret, duan je da se zaustavi kada je vozilo kojim se prevoze deca zaustavljeno na kolovozu radi ulaenja ili izlaenja dece. Vozilo za prevoz dece mora biti obeleeno posebnim znakom. Ako su u motornom vozilu ugraeni sigurnosni pojasevi, voza i putnici moraju za vreme vonje u saobraaju na javnom putu da budu vezani tim pojasevima. U putnikom automobilu na prednjem seditu do vozaa, ne sme se prevoziti dete mlae od 12 godina ivota, kao i lice koje je oigledno pod uticajem alkohola. Vozila ne smeju na prednjoj strani da imaju svetlosne, svetlosno-signalne ili reflektujue ureaje, odnosno materije koje daju svetlost crvene boje, a na zadnjoj strani ureaje ili materije koje daju svetlost bele boje. Izuzetak od ovog pravila su: crveno trepue svetlo na vozilima pod pratnjom, belo svetlo za osvetljavanje puta prilikom vonje unazad (rikverc svetlo), kao i svetlo za osvetljavanje registarske tablice.

RADNJE VOZILOM U SAOBRAAJU Voza koji namerava da na putu izvri neku radnju sa vozilom (preticanje, obilaenje, skretanje, polukruno okretanje, zaustavljanje, parkiranje, vonja unazad) sme da otpone takvu radnju samo ako se prethodno uverio da to moe da uini bez opasnosti za druge uesnike u saobraaju, vodei pri tom rauna o poloaju svog vozila, pravcu i brzini kretanja. Pre vrenja ovih radnji sa vozilom, voza je duan da jasno i blagovremeno obavesti o svojoj nameri druge uesnike u saobraaju dajui im znak pokazivaem pravca (migavac). Ako ima nameru da svoje vozilo pomeri ulevo ili desno, na kolovozu, da pree na drugu saobraajnu traku ili povrinu na kojoj se vri javni saobraaj, voza mora da se prethodno uveri da nee dovesti u opasnost druge uesnike u saobraaju koji se kreu iza njega, odnosno ispred njega ili sa kojim se mimoilazi.36

Voza je duan ukoliko se ukljuuje sa povrine na kojoj se ne odvija saobraaj, iz garae ili dvorita, da se uveri lino ili postavi lice koje e mu omoguiti bezbedan izlazak na put, a da pri tom ne ugrozi peake ili ostale uesnike u saobraaju. Polukruno okretanje vozila na putu voza ne sme da otpone dok se prethodno ne uveri da time nee dovesti u opasnost niti ometati druge uesnike u saobraaju. Polukruno okretanje ne sme vriti naroito na mestima gde je nedovoljna vidljivost, prevoji, krivine, tuneli, mostovi, auto-putu, putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, preko pune linije i sl. Kretanje unazad moe se vriti samo na kratkom delu puta i ako se time ne ometa kretanje vozila ili ugroava bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Za kretanje unazad voza mora da koristi saobraajnu traku kojom se kretao napred (slika 2.). Kretanjem vozila unazad voza ni u kom sluaju ne sme da ulazi u nepreglednu raskrsnicu, da se kree prelazom puta preko eleznike pruge u nivou, niti da vozi prevojima i u krivinama sa nedovoljnom vidljivou. Voza ne sme naglo da smanji brzinu kretanja svog Slika 2. vozila osim u sluaju neposredne opasnosti. On moe znatnije smanjiti brzinu kretanja svog vozila tek poto se predhodno uverio da time ne ugroava niti dovodi u opasnost druge uesnike u saobraaju. Tom prilikom voza je duan da blagovremeno sa nekoliko uzastopnih pritisaka na pedalu radne konice (ukljuivanjem stop svetla na svom vozilu) obavesti ostale uesnike u saobraaju o radnji koju izvodi. Voza je duan da blagovremeno i jasno obavesti ostale uesnike u saobraaju o svojoj nameri (preticanje, skretanje, obilaenje), dajui odgovarajui znak pokazivaem pravca (migavac) koji se daje za sve vreme dok se odgovarajua radnja vri, izuzev kada voza posle zavrenog preticanja namerava da se vrati na saobraajnu traku kojom se do tad kretao.

37

KRETANJE VOZILA PO PUTU Opte je pravilo da za kretanje vozilom u saobraaju, voza mora da koristi kolovoz, odnosno saobraajnu traku namenjenu za saobraaj one vrste vozila kojoj vozilo pripada. Vozilo se kree desnom stranom kolovoza u pravcu kretanja. Na putu u naselju sa kolovozom na kome se saobraaj odvija u istom smeru i postoje najmanje dve saobraajne trake, voza moe za kretanje svog vozila da koristi i saobraajnu traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza, ako time ne ometa ostala vozila koja se kreu iza njegovog vozila. Bre kretanje vozila u jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci ne smatra se preticanjem. Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera, na kome postoje tri saobraajne trake, voza se svojim vozilom mora kretati krajnjom desnom saobraajnom trakom u pravcu kretanja. Srednja saobraajna traka se koristi za preticanje ili skretanje ulevo. Na delu auto puta ili puta rezervisanog za saobraaj motornih vozila sa vie saobraajnih traka, za kretanje svog vozila voza mora da koristi kranju desnu saobraajnu traku, predvienu za kretanje vozila. Krajnju levu saobraajnu traku voza moe koristiti samo za preticanje. Na delu puta koji je klizav zbog snega, leda, blata i sl. kao i na delu puta koji je oteen, voza je duan da prilagodi vonju stanju puta i uslovima saobraaja, tako da ne ugroava bezbednost ostalih uesnika u saobraaju svojom neprilagoenom vonjom. Zabranjeno je kretanje levom saobraajnom trakom, na putu sa kolovozom za saobraaj u oba smera na kome postoje tri saobraajne trake poto je ona namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera. Na putu sa kolovozom za saobraaj vozila u oba smera na kome postoje najmanje etiri saobraajne trake, voza ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku namenjenu za saobraaj vozila iz suprotnog smera. Zabranjeno je kretanje vozilom suprotnim smerom na putu sa kolovozom na kome se saobraaj odvija u jednom smeru. Zabranjeno je kretanje vozilom unazad na: auto-putu, putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, u tunelu, krivini, podvonjaku, nadvonjaku, preko eleznike ili tramvajske pruge i na38

svim mestima na kojima bi se ovim kretanjem ugrozila bezbednost saobraaja. Za kretanje vozila koja ne mogu na ravnom putu da razviju brzinu kretanja veu od 40 km/h i teretna motorna vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 3500 kg i vozila koja se ne smatraju motornim vozilima, koristi se krajnja desna strana kolovoza u smeru kretanja. KRETANJE PEAKA Peak po pravilu ne sme da se kree i zadrava na kolovozu. Ako se kree po kolovozu, on mora da se kree to blie ivici kolovoza, i to paljivo i na nain koji ne ometa ili spreava saobraaj vozila. Pre stupanja na kolovoz, peak je duan da se uveri da moe bezbedno prei preko kolovoza, paljivo i najkraim putem. Na javnom putu van naselja, peak je duan da za svoje kretanje koristi levu ivicu kolovoza u smeru kretanja. Izuzetno, moe se kretati uz desnu ivicu kolovoza, ako je to za njega bezbednije (nepregledna krivina, usek, zasek, odron i sl.). Na putu na kome imaju obeleeni peaki prelazi, peak je duan da se prilikom prelaenja kolovoza slui tim prelazim, ukoliko nisu od njega udaljeni vie od 100 m. Dunost peaka je da prilikom prelaenja kolovoza obrati panju na udaljenost i brzinu kretanja vozila. Ukoliko prelazi kolovoz na mestu gde nema obeleenog peakog prelaza, peak ne sme da stupi na kolovoz ukoliko time ometa vozila koja nailaze. OBAVEZE VOZAA PREMA PEACIMA Ako je saobraaj na obeleenom peakom prelazu regulisan svetlosnim saobraajnim oznakama ili znacima ovlaenog slubenog lica, voza je duan da svoje vozilo zaustavi ispred peakog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz, a ako mu je na takvom prelazu dozvoljen prolaz voza ne sme svojim kretanjem da ometa prolaz peaka koji su ve stupili na peaki prelaz.

39

Ako se peaki prelaz nalazi na ulazu na boni put, voza koji skree na taj put, duan je da propusti peake koji su ve stupili ili stupaju na kolovoz, a po potrebi i zaustavi vozilo. Isto pravilo vai i kad prelaz nije obeleen. Ako su peaci deca, stara ili iznemogla lica, invalidi, voza je duan da zaustavi svoje vozilo ispred peakog prelaza i propusti peake koji su stupili ili stupaju na peaki prelaz. Ukoliko lice koje nosi beli tap pokazuje da eli prei kolovoz voza je duan da se zaustavi i propusti ga. Ukoliko peak prelazi preko kolovoza u naselju, a mesto prelaska je udaljeno vie od 100 m od obeleenog peakog prelaza voza je duan da ga propusti, meutim ukoliko je obeleeni peaki prelaz udaljen manje od 100 m voza je duan da ga upozori zvunim znakom, tj. peak ne sme ugroavati kretanje vozila. Voza je posebno duan da smanji brzinu kretanja svog vozila ukoliko se pored kolovoza igraju deca koja oito ne obraaju panju na kretanje vozila, tako da moe bezbedno i blagovremeno zaustaviti vozilo, ukoliko je to neophodno. Voza je duan da zaustavi vozilo i propusti peaka, dete koje neodluno zastaje kod obeleenog Slika 3. peakog prelaza (slika 3.).

BRZINA KRETANJA Brzinu kretanja vozila voza je duan da prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti, preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobraaja i drugim saobraajnim uslovima, tako da vozilo moe zaustaviti blagovremeno pred svakom preprekom koja se u datim uslovima objektivno moe predvideti. Voza ne sme smanjivati brzinu kretanja vozila do te mere da ona predstavlja smetnju normalnom odvijanju saobraaja, osim u sluaju neposredne opasnosti.40

Voza se mora kretati uvek onom brzinom koja mu omoguava da vozilo blagovremeno zaustavi na udaljenosti na kojoj ima pregled puta. Voza je duan da smanji brzinu kretanja svog vozila ispred svih opasnih delova puta kako bi se mogao blagovremeno zaustaviti u sluaju neposredne opasnosti, a naroito: ispred peakog prelaza, na otrim i nepreglednim krivinama, na delu puta sa velikim uzdunim nagibom, na suenom delu puta, ako je kolovoz prekriven ledom, liem, blatom ili drugim materijalima koji ine kolovoz klizavim, na delu puta koji je zakren kretanjem peaka, a posebno ako se na putu ili pored njega nalaze deca itd. Voza ne sme na putu u naselju da se kree brzinom veom od 60 km/h, osim ako bre kretanje vozila nije dozvoljeno saobraajnim znakom za celo naselje ili neki njegov deo, niti brzinom manjom od 40 km/h ukoliko nije drugaije odreeno saobraajnim znakom, s obzirom na saobraajno-tehnike elemente puta. Voza se ne sme na javnom putu izvan naselja kretati brzinom veom od 120 km na as na auto-putu, 100 km na as na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, 80 km na as na ostalim putevima. Na putu van naselja voza ne sme da se kree vozilom brzinom veom od brzine odreene saobraajnim znakom postavljenim na putu. Pri normalnim uslovima saobraaja brzina kretanja motornih vozila na javnim putevima ne sme se ograniiti ispod 40 km/h, osim u vanrednim uslovima, ali je ono uvek privremeno (opravka puta i sl.). Pored navedenih optih pravila o ogranienju brzine, propisano je i stalno ogranienje brzine za odreene kategorije motornih vozila: - 80 km/h za autobuse sa lakom prikolicom, kao i za teretne automobile bez prikolice ija ukupna dozvoljena masa ne prelazi 7500 kg. - 80 km/h za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje. - 70 km/h za autobuse kada se vri organizovan prevoz dece, zglobne autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila ija dozvoljena masa prelazi 7500 kg, teretna motorna vozila koja vuku prikolicu i motorna vozila kojima se vri prevoz opasnih materija.41

50 km/h za autobuse sa prikolicom za prevoz lica, gradski autobusi, autobusi koji imaju odreen broj mesta za stajanje, teretna vozila kojima se vri skupni prevoz lica. - 40 km/h za vozila koja vuku neispravno vozilo. - 30 km/h za traktore. - 25 km/h za traktor koji vue prikljuno vozilo kojim se vri skupni prevoz lica, bicikli sa motorom koji se kreu po biciklistikoj stazi. Sva ova vozila moraju sa svoje zadnje leve strane imati postavljen znak o ogranienju brzine, i ne smeju se kretati veom brzinom i ako im je na odreenom delu puta dozvoljeno bre kretanje saobraajnim znakom (auto put i sl.). Auto-putem nije dozvoljeno da se kreu vozila koja po svojim konstrukcionim svojstvima ne mogu da se kreu brzinom od najmanje 40 km/h, osim vozila oruanih snaga SRJ i organa unutranjih poslova. Inerciona komanda koionog sistema dozvoljena je za prikljuno vozilo ija je najvea dozvoljena masa 3500 kg pod uslovom da se ne kreu brzinom veom od 30 km/h. SKRETANJE Voza koji namerava da skrene udesno ili ulevo duan je da na dovoljnoj udaljenosti pred raskrsnicom zauzme poloaj vozilom na onoj saobraajnoj traci kojom mora da proe kroz raskrsnicu. Pri skretanju udesno, voza je duan da se kree krajnjom saobraajnom trakom uz desnu ivicu kolovoza (slika 4.). Skretanje ulevo na putu sa saobraajem u oba smera, vri se krajnjom levom saobraajnom trakom uz sredinu liniju i uz zamiljeni ili obeleeni luk koji spaja sredine linije bonih kolovoza (slika 5.).

-

Slika 4. 42

Slika 5.

Na putu sa jednosmernim saobraajem, skretanje ulevo vri se saobraajnom trakom koja se protee uz levu ivicu kolovoza, ukoliko saobraajnim znakom nije drugaije odreeno (slika 6.). Ako saobraaj regulie milicioner, voza je duan da postupi po njegovoj naredbi i ako time odstupa od pravila saobraaja odnosno saobraajnog znaka (slika 7.).

Slika 6.

Slika 7.

Voza moe da se prestroji i da izvri skretanje, ako se prethodno uverio da ne dovodi u opasnost druge uesnike u saobraaju, vodei pri tom rauna o poloaju vozila i o pravcu i brzini skretanja. Voza je duan da jasno i blagovremeno obavesti druge uesnike o svojoj nameri da skrene udesno ili ulevo, dajui im znak pomou pokazivaa pravca. PRVENSTVO PROLAZA Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, voza je duan da propusti vozilo koje nailazi sa njegove desne strane. Voza vozila koji na raskrsnici skree ulevo duan je da propusti vozila koja dolazei iz suprotnog smera na raskrsnici zadravaju pravac kretanja ili vre skretanje u desno, osim ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno. Izuzetno, vozilo koje se kree po inama ima prvenstvo prolaza na raskrsnici ili u susret sa drugim vozilom, bez obzira sa koje mu strane ono nailazi. Treba imati u vidu da se ova pravila odnose samo na raskrsnicu puteva iste vanosti.

43

Slika 8.

Slika 9.

Voza koji ulazi vozilom na put, koji je saobraajnim znakom oznaen kao put sa pravom prvenstva prolaza, duan je da propusti sva vozila koja se kreu tim putem (slika 8.). Voza je duan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji ulazi i kad taj put nije saobraajnim znakom oznaen kao put sa pravom prvenstva prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa kolovoznim zastorom ili ako na put ulazi sa povrine na kojoj se ne vri saobraaj (slika 9.). Voza koji prilikom skretanja preseca biciklistiku traku, duan je da propusti bicikliste i druga vozila koja se kreu po biciklistikoj stazi (slika 10.). Slika 10. RASKRSNICE Raskrsnica je karakteristina saobraajna povrina na kojoj se ukrtaju ili spajaju najmanje dve saobraajne trake po kojima se kreu vozila. Voza je duan kada se pribliava raskrsnici da vozi sa poveanom opreznou i da vozi takvom brzinom da se moe bezbedno zaustaviti i propustiti sva vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.

44

Voza mora da na dovoljnoj udaljenosti ispred raskrsnice zauzme takav poloaj vozilom na onoj saobraajnoj traci kojom namerava da proe kroz raskrsnicu (slika 11. Y raskrsnica, slika 12. T raskrsnica, slika 13. krstasta raskrsnica).Slika 11.

Slika 12.

Slika 13.

SAOBRAAJ NA RASKRSNICI Kad se pribliava raskrsnici, voza je duan da vozi sa poveanom opreznou i vonju prilagodi uslovima saobraaja koji se odvija na raskrsnici. Ako se pribliava raskrsnici, na kojoj saobraaj nije posebno regulisan saobraajnim znakovima (semaforom, slika 14.) ili znacima koje daju ovlaena lica, voza je duan da smanji brzinu kretanja, tako da se moe zaustaviti ispred raskrsnice ili u samoj raskrsnici, i to tako da propusti vozila koja imaju prvenstvo prolaza na raskrsnici. Voza ne sme vozilom stajati na obeleenom peakom prelazu kada, zbog gustine saobraaja mora da eka radi ulaska ili izlaska iz raskrsnice. Na raskrsnici ili drugom mestu na kome je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih znakova, svetlosni saobraajni znakovi imaju sledee znaenje: - crveno svetlo zabranjen prolaz, - zeleno svetlo slobodan prolaz,45

uto svetlo zabrana prolaza za vozila, osim za ona koja se u asu kada se uto svetlo pojavi, nalaze na takvoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu bezbedno zaustaviti, a da ne preu taj znak i za peake zabrana prolaza osim za one koji su ve poeli da prelaze kolovoz. - uto svetlo upaljeno istovremeno sa crvenim svetlom slui za upozorenje uesnika u saobraaju na skori prestanak zabrane prolaza i pojave zelenog svetla. - uto trepue svetlo obavezuje uesnike u saobraaju da se kreu uz poveanu opreznost. - zeleno trepue svetlo slui za upozorenje uesnika u saobraaju na skori prestanak slobodnog prolaza i pojavu crvenog svetla. Ako je ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova za regulisanje saobraaja na raskrsnici dodat jedan ili vie dopunskih znakova u obliku zelene svetlee strelice, voza moe vozilom da pree svetlosni znak i da skrene u pravcu oznaenom zelenom svetleom strelicom i u vreme dok je na semaSlika 15. foru upaljeno crveno svetlo, pod uslovom da propusti sva vozila i peake na putu na koji ulazi (slika 15.). Ako zeleno svetlo na ureaju za davanje svetlosnih saobraajnih znakova ima oblik strelice, vozilo moe da se kree samo u pravcu koji pokazuje ta strelica. Voza koji je vozilom uao u raskrsnicu na kojoj je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, moe da napusti raskrsnicu ne ekajui da svetlosnim znakom saobraaj bude otvoren u pravcu koji namerava da produi kretanje, pod uslovom da propusti sve uesnike u saobraaju koji se kreu pravcem u kom je saobraaj otvoren. Na raskrsnici na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim oznakama voza koji skree na boni put, duan je da propusti vozila koja se kreu putem na koji ulazi, kao i peake koji prelaze preko kolovoza, za sve vreme dok je otvoren prolaz tim putem. 46

Voza ne sme da ue u raskrsnicu i kad mu je svetlosnim saobraajnim znakom to dozvoljeno ako je usled gustine saobraaja, postalo oigledno da bi se on svojim vozilom morao da zaustavi i ostane u raskrsnici to bi pri promeni svetlosnog znaka, onemoguilo saobraaj vozila koja dolaze sa bonih strana i imaju pravo prvenstva prolaza na raskrsnici (slika 16.).

Slika 16.

MIMOILAENJE Prilikom mimoilaenja voza je duan da svoje vozilo pomeri to vie udesno i da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanje izmeu svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, a u cilju da se mimoilaenje to bezbednije izvri. Propisima nije odreeno minimalno rastojanje prilikom mimoilaenja, ali ono u normalnim uslovima ne bi smelo da bude manje od 1 m. Ako na putu postoje bilo kakve prepreke ili se kreu drugi uesnici u saobraaju, tako da mimoilaenje ne moe da se izvede bezbedno, voza je duan da uspori kretanje svog vozila, a po potrebi i zaustavi svoje vozilo da bi propustio vozila iz suprotnog smera. Kad na raskrsnici dolaze iz suprotnih smerova i skreu ulevo, voza mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na taj nain to ga proputa sa svoje desne strane. Ako su ine postavljene na krajnjoj desnoj strani kolovoza, inska vozila mimoilaze se tako da voza prolazi vozilom pored njih sa leve strane. Ako je zbog prepreke na putu, nedovoljne irine puta, ili iz nekih drugih razloga mimoilaenje onemogueno, voza kome je to lake, duan je da se zaustavi, a po potrebi kretanjem unazad ili na neki drugi nain pomeri svoje vozilo i tako omogui mimoilaenje.47

Na delu puta sa velikim uzdunim nagibom, voza vozila koje se kree niz nagib duan je da kad primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib, svoje vozilo zaustavi na pogodnom mestu i tako omogui mimoilaenje vozilu koje se kree uz nagib (slika 17.). Ali ako vozilo koje se kree niz nagib nema pogodnu povrinu za zaustavljanje, a ispred vozila koje se kree uz nagib postoji pogodno mesto, voza vozila koje se kree uz nagib duan je da se zaustavi i propusti vozilo koje se kree niz nagib (slika 18.).

Slika 17.

Slika 18.

Ako je nuno da se radi bezbednog mimoilaenja neko vozilo kree unazad prednost ima vozilo koje vue prikljuno vozilo nad vozilom bez prikljunog vozila, autobus nad kamionom, teretno nad putnikim i sl. osim ako je oigledno da se sa obzirom na uslove saobraaja i stanje puta to moe lake izvesti vozilo koje bi inae imalo prednost i ako nije drugaije odreeno saobraajnim znakom (slika 19 i 20).

Slika 19.

Slika 20.

48

PRETICANJE I OBILAENJE Preticanje i obilaenje sme da se vri samo ako voza time ne ometa normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno mesta za bezbedno preticanje i obilaenje. Opte je pravilo da se preticanje i obilaenje vri sa leve strane od vozila ili objekta koji se obilazi odnosno pretie. Od ovog pravila se odstupa u dva sluaja i tad se preticanje vri sa desne strane: - Ako je vozilo koje se pretie zauzelo takav poloaj na kolovozu i njegov voza daje takve znake da se sa sigurnou moe utvrditi da ono skree ulevo (slika 21.). - Ako se tramvaj ili drugo insko vozilo, kree po inama postavljenim na sredini kolovoza, a izmeu inskog vozila i desne ivice kolovoza postoji saobraajna traka. Kad se na sredini kolovoza nalazi peako ostrvo ili prostor za parkiranje vozila ili neka druga povrina koja nije namenjena za kretanje vozila, neki objekat ili ureaj, vozila moraju da ih obilaze sa desne strane ukoliko se radi o putu sa saobraajem u oba smera. Ako je u pitanju put sa jednosmernim saobraajem, a saobraajnim znakom nije drugaije odreeno onda je obilaenje dozvoljeno i sa leve i sa desne strane (slika 22.).

Slika 21.

Slika 22.

Pre nego to otpone preticanje ili obilaenje voza je duan da se uveri da to moe izvesti na bezbedan nain i da druge uesnike u saobraaju obavesti propisanim saobraajnim znakom (migavac).49

Voza ne sme vozilom da otpone preticanje ili obilaenje: - kolone vozila, - ako je voza koji se kree iza njega otpoeo preticanje, - ako je voza koji je ispred njega na istoj saobraajnoj traci dao znak da namerava pretei ili obii vozilo koje je ispred njegovog vozila ili obii neku drugu prepreku na putu, - ako saobraajna traka kojom namerava da izvri preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju, tako da bi vodei rauna o razlici izmeu brzine kretanja svog vozila za vreme preticanja i brzine kretanja drugih uesnika u saobraaju koje namerava da pretekne, preticanjem ugrozio bezbednost saobraaja ili omeo saobraaj iz suprotnog smera, - ako po izvrenom preticanju ili obilaenju, ne bi ponovo mogao da zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se kretao pre preticanja ili obilaenja i to bez ometanja ili ugroavanja ostalih uesnika u saobraaju, osim u sluaju kad se za preticanje ili obilaenje koristi saobraajna traka koja je zabranjena za saobraaj iz suprotnog smera. Voza ne sme da otpone preticanje ili obilaenje ni trakom koja je namenjena za prinudno zaustavljanje na auto putu, kao i u tunelima, galerijama. Voza koji vri preticanje duan je da svoje vozilo dri na bezbednom rastojanju od vozila koje pretie i da obezbedi dovoljnu razliku u brzini (s tim da ne prelazi ogranienje brzine), kako ne bi ometao niti ugrozio vozilo koje pretie. Pre i za sve vreme preticanja voza je duan da daje propisani znak levim pokazivaem pravca. Poto izvri preticanje voza je duan to pre da bez ometanja ili ugroavanja drugih uesnika u saobraaju svojim vozilom zauzme poloaj na saobraajnoj traci kojom se kretao pre preticanja odnosno obilaenja. Izuzetno Slika 23. na putu koji ima dve50

saobraajne trake za kretanje vozila u jednom smeru voza koji neposredno posle izvrenog preticanja jednog vozila namerava da izvri preticanje drugog vozila, moe da ostane na levoj saobraajnoj traci pod uslovom da ne ometa ili ugroava druga vozila koja vre preticanje (slika 23.). Na kolovozu na kome se saobraaj odvija u oba smera, voza ne sme da pretie drugo vozilo ispred vrha prevoja puta ili u krivini ili kad je preglednost puta nedovoljna, osim ako na tim mestima postoji vie saobraajnih traka namenjenih iskljuivo za kretanje u pravcu kretanja njegovog vozila (slika 24.). Voza ne sme da pretie drugo vozilo, osim bicikla, bicikla sa motorom bez bone prikolice, neposredno ispred raskrsnice ili na raskrsnici koja nije sa krunim tokom saobraaja, Slika 24. neposredno ispred prelaza eleznike ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika ili na takvom prelazu (slika 25.).

Slika 25.

Slika 26.

Neposredno ispred raskrsnice ili u raskrsnici voza sme da pretie vozilo koje skree ulevo, a pretie se sa desne strane, (slika 26), vozilo koje skree udesno s tim da ne prelazi na deo kolovoza namenjen za kretanje vozila iz suprotnog smera, vozilo koje se kree na putu sa prvenstvom prolaza, kad je saobraaj regulisan svetlosnim znacima, kao i kad saobraaj regulie51

ovlaeno lice, s tim da se ne ugroavaju niti dovode u opasnost drugi uesnici u saobraaju. Neposredno ispred i na prelazu puta preko eleznike ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili polubranika voza sme da pretie drugo vozilo, kad je saobraaj na takvom prelazu regulisan ureajima za davanje svetlosnih znakova na raskrsnici. Voza ne sme da pretie drugo vozilo koje se pribliava obeleenom peakom prelazu, prelazi peaki prelaz ili je zastalo radi proputanja peaka na tom prelazu (slika 27.). Voza kome je dat znak za preticanje sa njegove leve strane duan je da pomeri vozilo ka desnoj ivici kolovoza. Voza za vreme dok ga drugo vozilo pretie ne sme poveavati brzinu kretanja svog vozila, niti je duan smanjiti brzinu kretanja osim u sluaju neposredne opasnosti . Slika 27. Ako je nedovoljna irina kolovoza ili njegovo stanje ne omoguava bezbedno preticanje voza vozila koje se pretie duan je da pomeri svoje vozilo to vie desno, a ako to nije dozvoljeno da im to bude mogue zaustavi vozilo na pogodnom mestu da bi propustio bra vozila. Bre kretanje vozila jedne od kretanja vozila druge kolone ne smatra se preticanjem. Ne smatra se preticanjem ni prolaenje sa desne strane vozila koje za svoje kretanje ne koristi saobraajnu traku uz desnu ivicu kolovoza (slika 28.).Slika 28.

52

POLUKRUNO OKRETANJE Polukruno okretanje je okretanje vozilom na putu radi produavanja vonje u suprotnom smeru, koju voza sme da otpone samo ako se prethodno uverio da tu radnju moe izvriti bez opasnosti za druge uesnike u saobraaju, vodei pri tom rauna o poloaju, brzini i pravcu kretanja vozila. Voza koji namerava da na putu ili raskrsnici izvri polukruno okretanje, duan je da jasno i blagovremeno obavesti o svojoj nameri druge uesnike u saobraaju, dajui im znak pokazivaem pravca, vodei rauna da li mu je takva radnja dozvoljena pravilima

Slika 29.

Slika 30.

saobraaja, saobraajnim znakom, ili oznakama na kolovozu (slika 29. polukruno okretanje na putu), (slika 30. polukruno okretanje u raskrsnici). Zabranjeno je polukruno okretanje vriti: na auto putu, na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, u jednosmernoj ulici, preko pune linije, u tunelu, na mestima gde je saobraajnim znakom zabranjeno, na prelazu preko eleznike pruge u nivou, na mostu, podvonjaku, nadvonjaku, u krivini, prevoju puta i svim opasnim mestima.

53

VONJA UNAZAD Voza koji namerava da se kree unazad, moe to izvriti samo na kratkom delu puta, pod uslovom da ne ugroava niti ometa ostale uesnike u saobraaju. Kada se kree vozilom unazad, voza je duan da se kree istom stranom puta kojom se do tada kretao unapred (slika 31.). Slika 31. Zabranjeno je kretanje unazad: - na auto putu, - na putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, - u tunelu, - na mostovima, nadvonjacima, podvonjacima, - na nepreglednim raskrsnicama, - na prelazu puta preko eleznike pruge, - na raskrsnici sa sporednog na glavni put. ZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim prekida koji se vri da bi se postupilo po saobraajnom znaku ili pravilu saobraaja. Parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila po putu u trajanju duem od 15 minuta osim prekida koji se vri da bi se postupilo po saobraajnom znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj. Voza koji namerava da zaustavi vozilo, duan je da se prethodno uveri da ne ugroava ostale uesnike u saobraaju i da ih o svojoj nameri obavesti dajui odgovarajui znak (migavac). Voza pokazivaem pravca daje znak na kojoj strani puta namerava da zaustavi vozilo. Kad zaustavi ili parkira vozilo, voza je duan da ga smesti na putu tako da ne predstavlja smetnju vozilima koja se kreu ili ukljuuju u saobraaj. Kao zaustavljeno ili parkirano vozilo smatrae se i ono vozilo koje se jednim delom nalazi na kolovozu, a drugim na trotoaru. Ako je na putu odreen prostor za zaustavljanje ili parkiranje vozila tako to je obeleen prostor za svako vozilo, voza moe ostaviti54

svoje vozilo samo u tom prostoru i na nain kako je odreeno oznakama na kolovozu. Voza je duan da parkira vozilo tako da vozila koja se nalaze ispred ili iza njega mogu bez tekoa ukljuiti u saobraaj. Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju se otvarati vrata tako da se ometaju ili Slika 32. ugroavaju ostali uesnici u saobraaju (slika 32.). Na javnom putu izvan naselja voza je duan da uvek kad za to postoji mogunost, zaustavljeno ili parkirano vozilo postavi izvan kolovoza. Voza koji je zbog kvara na vozilu, saobraajne nezgode ili drugog opravdanog razloga prinuen da vozilo zaustavi na inama, duan je da ga sa ina odmah ukloni ili ako je to nemogue, da odmah preduzme mere kako bi lica koja upravljaju vozilima koja se kreu po inama na vreme bila upozorena na opasnost. Voza koji se zaustavi ili parkira na putu duan je da vozilo zaustavi ili parkira uz desnu ivicu kolovoza u smeru kretanja. U jednosmernoj ulici dozvoljeno je parkiranje i uz desnu i uz levu ivicu kolovoza, s tim da rastojanje izmeu parkiranog vozila i suprotne ivice kolovoza ili neke druge prepreke ne iznosi manje od 3 metra. Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ine, voza moe da zaustavi ili parkira vozilo na levoj strani kolovoza. Voza moe da zaustavi ili parkira vozilo na sredini kolovoza, samo ako je to mesto obeleeno saobraajnim znakom ili oznakama na kolovozu. Voza ne sme da zaustavi, niti da parkira vozilo na mestu na kome bi ono predstavljalo smetnju za normalno odvijanje saobraaja ili ugroavalo bezbednost peaka i ostalih uesnika u saobraaju. Voza ne sme da zaustavi ili parkira vozilo naroito: - na obeleenom peakom prelazu i na udaljenosti manjoj od 5 m od ovog prelaza, kao i na prelazu biciklistike staze preko kolovoza,55

na prelazu puta preko eleznike pruge u nivou, na eleznikim ili tramvajskim inama i u njihovoj blizini ako se time ometa saobraaj vozila koja se kreu po inama, - na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 m od najblie ivice poprenog kolovoza, - na mostovima, tunelima, podvonjacima, nadvonjacima, kao i na delu puta ispod mostova i nadvonjaka, - na delu puta u blizini vrha prevoja i u krivini gde je preglednost puta nedovoljna i gde se obilaenje vozila ne bi moglo da izvri bez opasnosti, - na delu javnog puta gde bi irina slobodnog prolaza od zaustavljenog ili parkiranog vozila do pune uzdune linije na kolovozu, ili do neke prepreke na putu, bila manja od 3m, - na mestu na kome bi vozilo zaklanjalo postavljeni saobraajni znak ili ureaj za davanje svetlosnih saobraajnih znakova, - na biciklistikoj stazi ili traci, - na mestu na kome je na kolovozu obeleeno stajalite za vozila javnog saobraaja. Pored navedenih sluajeva voza ne sme da parkira vozilo: - na delu puta i ispred prelaza puta preko eleznike ili tramvajske pruge u nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15 metara od tih prelaza, - na udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka kojim je obeleeno stajalite za vozila javnog saobraaja, - ispred kolskog ulaza u zgradu, dvorite ili garau, kao i iznad prikljuka na vodovodnu mreu i ulaza u kanalizaciju, - na mestu gde bi parkirano vozilo onemoguilo pristup drugom vozilu radi parkiranja ili izlazak ve parkiranom vozilu. Parkiranje je zabranjeno na trotoaru odnosno peakoj stazi, ali se moe dozvoliti saobraajnim znakom pod uslovom da se za kretanje peaka oslobodi prostor od najmanje 1,6 m irine i on ne moe biti uz levu ivicu kolovoza. Pre nego to napusti vozilo, voza je duan da preduzme sve mere da bi onemoguio da se vozilo samo pokrene ili da ga neovlaeno lice stavi u pokret. Da bi spreio da vozilo samo krene 56

sa mesta na kome je ostavljeno voza mora da preduzme sledee mere: - da prekine rad motora i uzme sa sobom klju za stavljanje motora u pokret, - ruicu menjaa stavi u odgovarajui stepen prenosa i da pritegne parkirnu konicu (runu), - da stavi klinaste podmetae pod odgovarajue tokove ako se radi o vozilu koje po propisima mora imati takve podmetae, - ako je vozilo ostavljeno na uzbrdici da okrene prednje tokove prema sredini kolovoza, na nizbrdici tokovi se okreu prema ivinjaku trotoara, - da zatvori prozore na kabini i karoseriji vozila, - da zakljua brave na svim vratima vozila i klju uzme sa sobom. Na putu, ili na drugom mestu odnosno prostoru namenjenom za zaustavljanje i parkiranje vozila ne sme se ostavljati vozilo koje se ne upotrebljava u saobraaju zbog dotrajalosti (neispravnosti i sl.). Takva vozila ne smeju se ostavljati ni na povrini namenjenoj za kretanje peaka, kao to i na svim ovim, nabrojanim mestima nije dozvoljeno ostavljati ni bilo kakve druge predmete kojima se ometa odvijanje saobraaja i ugroava ovekova sredina. Vozilo kojim se prevoze materije ne sme da se zaustavi na kolovozu puta niti da se parkira u naselju. Ukoliko je za vreme prevoenja opasnih materija voza prinuen da se udalji od vozila, sme to uraditi samo ako vozilo ostavi pod nadzorom suvozaa ili pratioca. Parkirano vozilo, koje predstavlja smetnju normalnom odvijanju saobraaja, moe biti uklonjeno sa tog mesta po naredbi ovlaenog lica, a o troku vlasnika vozila. Voza je duan da motorno vozilo (osim motocikla bez bone prikolice), koje je zaustavljeno na kolovozu zbog kvara, obelei posebnim znakom, kojim se oznaava zaustavljeno vozilo na kolovozu (trougao). Ako je na kolovozu zaustavljena kolona vozila ili vozilo za prevoz opasnih materija moraju se postaviti dva znaka i to jedan pored drugog. Znak kojim se obeleava zaustavljeno vozilo na putu postavlja se na udaljenosti od najmanje 50 m od vozila i 1 m od ivice kolovoza.57

Izuzetno kada je vozilo zaustavljeno neposredno iza krivine ili vrha prevoja, voza je duan da znak postavi ispred krivine odnosno vrha prevoja. Ako je na putu zaustavljena kolona vozila, znaci se postavljaju na udaljenosti od najmanje 50 m i to tako da ih vozai koji nailaze mogu videti sa udaljenosti od najmanje 150 m. Ako na motornom vozilu postoji ureaj za davanje svih pokazivaa pravca istovremeno, taj ureaj mora biti ukljuen, posebno nou i u sluajevima smanjene vidljivosti na auto putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila, kao i na delu puta koji nije dovoljno pregledan.

UKLJUIVANJE U SAOBRAAJ Pri ukljuivanju u saobraaj vozila zaustavljenog na kolovozu, voza je duan da da odgovarajui znak i da propusti sva vozila koja se nalaze iza njega (slika 33.).

Slika 33.

Slika 34.

Pri ukljuivanju iz dvorita, garae, parkiralita i sl., voza koji sa vozilom prelazi preko trotoara, duan je da propusti peake, kao i sva vozila koja se kreu putem na koji se on ukljuuje, bez obzira u kom se smeru ona kreu (slika 34.).58 Slika 35.

Ukoliko je vozau pri ukljuivanju u saobraaj vidik zaklonjen duan je da postavi lice koje e mu omoguiti bezbedno ukljuivanje u saobraaj (slika 35.).

PRESECANJE KOLONE PEAKA Voza ne sme vozilom da preseca kolonu dece, vojnika, pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku graana koja se kree po kolovozu.

VUENJE VOZILA U saobraaju na javnom putu vozilu na motorni pogon mogu da budu pridodata najvie dva prikljuna vozila za prevoz tereta, odnosno jedno za prevoz lica, a na auto putu i putu rezervisanom za saobraaj motornih vozila samo jedno prikljuno vozilo. Vozilo na motorni pogon sme da vue samo prikljuno vozilo koje bitno ne umanjuje njegovu stabilnost. Vozilo na motorni pogon sme da vue drugo motorno vozilo samo ako ono zbog kvara ili nedostatka pojedinih delova ne moe samo da se kree. Ne sme se vui (lepati) motocikl bez bone prikolice ili drugo vozilo na dva toka. Vozilo na motorni pogon, sme da se vue nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, samo ako na svojoj zadnjoj strani ima upaljena svetla za oznaavanje vozila ili ako ga vue vozilo koje ima i pri vuenju koristi uto rotaciono svetlo. Za vreme vuenja vozila moraju biti oznaena znakom kojim se oznaava zaustavljeno vozilo na putu (trougao), vuno vozilo sa prednje strane, a vueno sa zadnje strane. Vozilo na motorni pogon sme da se vue pomou: - ueta, - krute veze (rude), - oslanjanjem ili veanjem.

59

Odstojanje izmeu vozila koje se vue pomou ueta iznosi 3 5 m, ne sme biti manje od 3 m. Pomou ueta se ne sme vui vozilo kome su neispravni ureaji za upravljanje ili zaustavljanje, kao ni teretno vozilo i autobus. Krutom vezom (rudom) ne sme da se vue vozilo na motorni pogon koje nema ispravan ureaj za upravljanje, niti vozilo koje je tee od vunog vozila, ako mu je neispravna radna konica. Odstojanje izmeu vunog i vuenog vozila moe biti manje od 3 m, ako se vue pomou krute veze (rude). Ako se vuenje motornog vozila vri pomou ueta ili krute veze, lice koje upravlja vuenim vozilom mora imati vozaku dozvolu one kategorije kojoj pripada vueno vozilo. Prilikom vuenja (lepanja) u vuenom vozilu se ne smeju prevoziti druga lica (u njemu se mora nalaziti samo voza). Vozilo kod koga je neispravan ureaj za upravljanje sme se vui samo oslanjanjem ili veanjem o vuno vozilo. Ako vozilo na motorni pogon vue drugo vozilo, ne sme se kretati brzinom veom od 40 km/h. Vuenje natovarenog teretnog vozila, sa ili bez prikljunog vozila, kao i traktora sa prikolicom, dozvoljeno je samo do prvog pogodnog mesta za pretovar tereta, a samo izuzetno do mesta na kome se moe izvriti popravka vozila. ODSTOJANJE IZMEU VOZILA Voza je duan da dri potrebno odstojanje kad se kree iza drugog vozila. Odstojanje koje voza treba da dri prvenstveno zavisi od: - brzine kretanja vozila, - stanja puta, vidljivosti, gustine saobraaja, stanja vozila i tereta, atmosferskih prilika (snega, leda, kie). Potrebno rastojanje treba da bude toliko da voza u sluaju naglog koenja moe da se na bezbedan nain zaustavi, a da pri tom ne izaziva opasnost i ne ometa druge vozae. Na javnom putu van naselja, sa samo jednom saobraajnom trakom u jednom smeru, teretna motorna vozila ija teina prelazi 3500 kg i ija je duina vea od 7 metara, kada se kreu jedno za drugim, duna su da dre odstojanje od najmanje 100 m. Ova odredba ne vai na delu puta gde je zabranjeno preticanje.60

ZVUNI I SVETLOSNI ZNACI Voza je duan da zvunim ili svetlosnim znakom upozori ostale uesnike u saobraaju, ukoliko postoji opasnost koja bi dovela do saobraajne nezgode ili ugroavanja bezbednosti saobraaja. Ova upozorenja moraju da se svedu na najpotrebniju meru kako se ne bi uznemiravali ostali uesnici u saobraaju. U naseljima i nou zabranjeno je davanje zvunih znakova, sem ako je neophodno da se uesnici u saobraaju upozore na neposrednu opasnost ili ako se u vozilu prevozi povreeno ili teko bolesno lice kome je neophodna hitna lekarska pomo. Zvuni znak upozorenja (sirenom) voza je duan da upotrebi uvek kada to zahtevaju razlozi bezbednosti saobraaja, a naroito: - na putu van naselja, pre nego to zapone preticanje odnosno obilaenje ukoliko postoji opasnost od saobraajne nezgode ako se ovaj znak ne bi dao, - ako se pored kolovoza nalaze deca, koja ne obraaju panju na kretanje vozila, - na putu van naselja, pre ulaska u nepreglednu krivinu ili pre dolaska na prevoj na kome je oteano mimoilaenje. Zvuni znak upozorenja na motornim vozilima mora da bude takav da daje zvuk nepromenljivog intetiteta (jednolini zvuk). Nou je umesto zvunog, voza duan da daje svetlosni znak drugim uesnicima u saobraaju i to kratkim uzastopnim paljenjem velikog ili oborenog svetla vodei rauna da time ne zaslepljuje vozaa iz suprotnog smera. Svetlosni znak upozorenja moe se davati i danju, ako to vie odgovara okolnostima na putu u saobraaju. ZNACI KOJE DAJU OVLAENA LICA Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima propisana je dunost uesnika u saobraaju da postupaju po znacima i naredbama koje daju ovlaena lica. Uesnici u saobraaju moraju da postupaju prema zahtevima ili naredbama koje daju ovlaena lica i kad time odstupaju od propisanih pravila saobraaja ili znaenja saobraajnih znakova na putu.61

Ovlaena lica su milicioneri ili druga lica koja na osnovu ovlaenja iz zakona vre kontrolu i regulisanje saobraaja na putevima. Propisano je da ovlaena lica daju znake odreenog znaenja rukama i poloajem tela, kao i zvune i svetlosne znake. Znaci koji se daju rukama i poloajem tela imaju sledee znaenje: - kada je jedna ruka podignuta vertikalno (slika 36.) znai obavezu zaustavljanja za sva vozila. Znak se daje otvorenom akom ili koristei tablicu ili palicu za regulisanje saobraaja. Ako je znak dat na raskrsnici, ne znai obavezu zaustavljanja za vozila koja su ve ula u raskrsnicu, odnosno za vozila koja ne mogu bezbedno da se zaustave u asu kada ovlaeno lice podigne ruku. Za peake znak takoe znai zabranu prolaza, osim ako su zapoeli da prelaze kolovoz. Na otvorenom putu znak ima navedeno znaenje samo kada se ovlaeno lice nalazi na kolovozu. Ovlaeno lice moe uz ovaj znak da dozvoli dalje kretanje pojedinim uesnicima u saobraaju, ako to obezbeuje bre odvijanje saobraaja dajui odgovarajui znak, - horizontalno predruena ruka (slika 37.) znai zabranu prolaza za sve uesnike u saobraaju iji smer kretanja see pravac u kome je ispruena ruka. Ovaj znak se takoe moe davati bilo rukom, tablicom ili palicom za regulisanje saobraaja, - lagano mahanje rukom gore dole sa dlanom okrenutim na dole znai da vozai u ijem se pravcu daje ovaj znak treba da smanje brzinu kretanja, - kretanje rukom u laktu s desna u levo znai da vozai u ijem pravcu se daje znak treba da ubrzaju kretanje vozila. Ovim znakom dozvoljava se pojedinim uesnicima u saobraaju dalje kretanje kad je saobraaj inae zatvoren zbog znaka koji je dat podignutom rukom ili obzirom na poloaj tela ovlaenog lica. I pri davanju ovog znaka moe se koristiti palica ili tablica za regulisanje saobraaja. Znak vozau da smanji brzinu kretanja, da ubrza kretanje ili zaustavi svoje vozilo moe se davati i iz vozila.62

-

-

podignuta i ispruena ruka sa dlanom usmerenim prema nekom vozilu znai obavezu zaustavljanja za vozaa tog vozila (slika 38.), telo u normalnom stojeem poloaju sa rukama odruenim, znai da vozilo iz pravca kome su okrenuta lea odnosno prsa ovlaenog lica moraju da se zaustave, a da vozila koja dolaze sa bonih strana imaju pravo prolaza (slika 39. Ili slika 39.a)

Slika 36.

Slika 37.

Slika 38.

Slika 39.

Slika 39.a

ZVUNI ZNACI daju se pitaljkom ili posebnim ureajem za davanje zvunih znakova na vozilu. Znaci pitaljkom daju se u kombinaciji sa znacima koji se daju rukama, i imaju sledee znaenje: - jedan kratak zviduk poziva uesnike u saobraaju da obrate panju na znak kojim e ovlaeno lice izraziti odreeni zahtev, - sa vie uzastopnih kratkih zviduka opominje se neki od uesnika u saobraaju da je postupio protivno zahtevu63

izraenom pomou znaka ili suprotno pravilima saobraaja, odnosno postavljenom saobraajnom znaku, - jedan dug zviduk dat zajedno sa vertikalno podignutom rukom znai obavezno zaustavljanje za sva vozila, - jedan kratak zviduk obavezuje uesnika u saobraaju da postupi po datom znaku samo kad ovlaeno lice regulie saobraaj na raskrsnici Kad je dat znak sa vie uzastopnih zviduka, uesnici u saobraaju su duni da pogledaju u pravcu ovlaenog lica koje e pokazati na propisani nain na koga se od uesnika u saobraaju dati znak odnosi i ta je duan da uini. Zvuni znakovi koji se daju posebnim ureajem na motornom vozilu sastoje se od niza tonova raznih visina (zavijajui zvuk) i upotrebljavaju se samo u kombinaciji sa odreenim svetlosnim znacima. SVETLOSNI ZNACI daju se ureajima na motornim vozilima i sredstvima koja se koriste runo. Trepue ili rotaciono svetlo plave boje na vozilima sa pravom prvenstva znai obavezu za sve vozae koji ga vide, osim za vozae vozila pod pratnjom, da ustupe tom vozilu prvenstvo prolaza. Po potrebi voza je duan da zaustavi svoje vozilo dok ta vozila prou. Za peaka ovaj znak znai obavezu da se skloni sa kolovoza da bi propustio vozilo sa pravom prvenstva. Ako vozilo koje daje znak plavim rotacionim svetlom stoji na kolovozu, voza je obavezan da smanji brzinu, a po potrebi i da zaustavi vozilo, da bi postupio po naredbi ovlaenog lica. Vozilo sa pravom prvenstva koje upotrebljava dva plava svetla, obezbeuje prolaz jednom ili koloni vozila koja se kreu iza njega. Voza je obavezan da obrati panju na vozila kojim se obezbeuje prolaz, da ih propusti i da po potrebi zaustavi svoje vozilo dok prou vozila koja se posebno obezbeuju. Trepua svetla, jedno plave, a jedno crvene boje, koja se naizmenino pale na posebnim motornim vozilima koja prate odreene linosti, obavezuju vozaa da se zaustavi, da se strogo pridrava naredbi koje mu daju lica iz pratnje i da ustupi prvenstvo prolaza ovim vozilima i da ih ne pretie. Peak je obavezan da se ukloni sa kolovoza dok ova vozila ne prou.

64

Svetlosni znak STOP MILICIJA na zadnjoj strani vozila na tabli crvene boje, kada je osvetljen, obavezuje vozaa neposredno iza vozila organa unutranjih poslova da zaustavi svoje vozilo. Ovlaeno lice moe da koristi fenjer, bateriju, i drugo runo sredstvo sa postojanim crvenim svetlom da bi uesnicima u saobraaju saoptio odreenu naredbu. Mahanje upravno u odnosu na put obavezuje vozaa da zaustavi svoje vozilo. VOZILA POD PRATNJOM Kao vozila pod pratnjom smatraju se vozila kojima je dodeljena pratnja pripadnika milicije ili vojnih lica na posebnim motornim vozilima snabdevenim ureajima za davanje posebnih svetlosnih i zvunih znakova, i to u vreme dok se ti znaci daju (slika 40.). Voza koji na putu Slika 40. stigne vozilo ili kolonu vozila pod pratnjom, duan je da zaustavi svoje vozilo, da nou umesto velikih svetala upotrebi oborena svetla za osvetljavanje puta, da se strogo pridrava naredbi koje mu daju lica iz pratnje i da kretanje nastavi tek poto prou sva vozila pod pratnjom. Vozila pod pratnjom imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima ili znacima ovlaenog lica i na njih se ne primenjuju zakonske odredbe o ogranienju brzine, o zabrani presecanja kolone peaka, o zabrani preticanja ili obilaenja kolone vozila, pod uslovom da time ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju (slika 40.). Vozila pod pratnjom ne smeju se preticati, izuzev ako to dozvole lica iz pratnje. Radi omoguavanja nesmetanog prolaza vozilima pod pratnjom, peaci su duni da se uklone sa kolovoza dok ta vozila prou.65

VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA Na vozila slube hitne pomoi, vatrogasne slube, organa unutranjih poslova, oruanih snaga SRJ, kad posebnim ureajima daju svetlosne i zvune signale, ne primenjuju se zakonske odredbe o: ogranienju brzine, o zabrani presecanja kolone peaka, o zabrani preticanja kolone vozila. Ova vozila imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila osim, u odnosu na vozila pod pratnjom, vozila koja se kreu raskrsnicom na kojoj je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima, znacima koje daju ovlaena slubena lica, pod uslovom da ne ugroavaju bezbednost drugih uesnika u saobraaju. Kada vozila organa unutranjih poslova ili vozila oruanih snaga SRJ upotrebom dva plava svetla, obezbeuju prolaz drugim vozilima koja se kreu iza njih, vozai su duni da obrate panju i na vozila kojima se obezbeuje prolaz, da ih propuste, a po potrebi i da zaustave svoje vozilo dok ta vozila prou. Peaci su duni da se uklone sa kolovoza dok ta vozila prou. U pogledu meusobnog prava prvenstva prolaza vozila sa pravom prvenstva prolaza, vae opta pravila o prvenstvu prolaza (pravilo desne strane).

NAIZMENINO PROPUTANJE VOZILA Ako prilikom izvoenja radova na putu doe do takvog suenja puta, da je organizacija rada koja izvodi radove prinuena da organizuje naizmenino proputanje vozila, koja dolaze iz suprotnih smerova jednom saobraajnom trakom, ovo proputanje regulie se postavljanjem privremenih ureaja za davanje svetlosnih saobraajnih znakova na krajnjim takama ovakve deonice puta. Ukoliko je deonica puta na kojoj se izvode radovi kraa i pregledna itavom duinom i ako radovi traju krae vreme, ovo regulisanje saobraaja mogu vriti i odreena lica iz organizacije rada i to naizmeninim dizanjem odnosno sputanjem crvene i zelene zastavice ili postavljanjem crvene ili zelene table okruglog oblika.66

Kada se saobraaj na suenom delu puta regulie pomou crvene i zelene zastavice odnosno table, prolaz imaju ona vozila koja nailaze iz smera gde je podignuta zelena zastavica odnosno postavljena zelena tabla. Branici koji se mogu postaviti radi regulisanja ili obezbeenja uesnika u saobraaju na suenim delovima puta, moraju biti obojeni naizmenino crvenom i belom bojom, snabdeveni refleksnim staklima ili reflektujuim materijama odgovarajue boje, a nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, na njima moraju biti postavljena i trepua svetla narandaste boje. Jedno narandasto svetlo oznaava da se radovi izvode na jednoj kolovoznoj traci i vozai su duni da obilaze branik sa one strane sa koje je upaljeno svetlo. Dva narandasta svetla oznaavaju da se radovi izvode na sredini kolovoza i vozai su duni da branik obilaze u smeru kretanja. Tri narandasta svetla oznaavaju da se radovi izvode na celoj irini kolovoza i da kolovoz nije prohodan za saobraaj. UPOTREBA SVETLA U SAOBRAAJU Od prvog sumraka pa do potpunog svanua (nou), kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, na vozilu na motorni pogon moraju da budu upaljena najmanje dva bela svetla na prednjoj strani i paran broj svetla crvene boje na zadnjoj strani vozila. Za osvetljavanje puta po pravilu, voza upotrebljava velika svetla. Voza vozila na motorni pogon duan je da umesto velikih svetla za osvetljavanje puta upotrebljava oborena svetla: pri mimoilaenju sa drugim vozilom, na udaljenosti sa koje oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozaa vozila koje mu dolazi u susret a uvek na udaljenosti manjoj od 200 m, u vreme dok se na kratkom odstojanju kree za drugim vozilom u takvom poloaju da velikim svetlima svog vozila zaslepljuje vozaa vozila ispred sebe, u vreme dok vozilom prolazi pored organizovane kolone peaka,67

-

-

-

kada se kree putem koji se prua neposredno pored plovnog puta ili pored eleznike ili tramvajske pruge, u susretu sa plovilom, odnosno sa vozilom koje se kree po inama, a koje nailazi iz suprotnog smera.

Izvor svetlosti farova velikog svetla je blie uzdunoj osi vozila u odnosu na oborena svetla, pri emu najmanja duina puta koju osvetljava snop velikih svetla iznosi 100 metara. Prelaz sa velikih na oborena svetla za osvetljavanje puta i obrnuto vri se istovremeno i istom komandom. Nou kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, voza vozila na motorni pogon mora, za vreme vonje da ima na vozilu upaljena najmanje oborena svetla za osvetljavanje puta. Oboreno svetlo na motociklu mora biti upaljeno za vreme vonje van naseljenog mesta. Oborena svetla koriste se za osvetljavanje puta u tunelu. Motorno vozilo koje po svojim konstrukciskim svojstvima ne moe da razvije brzinu od 30 km/h moe imati ugraena samo oborena svetla za osvetljavanje puta. Svetlosni snop oborenog svetla treba da osvetljava put u duini od najmanje 40 metara i najvie 80 metara. Svetla na zadnjoj strani vozila su crvene boje osim svetla za osvetljavanje puta za hod unazad, kao i svetla za osvetljavanje registarske tablice. Svetla za osvetljavanje vozila na motorni pogon moraju da budu upaljena u vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu. Po magli voza vozila na motorni pogon mora na vozilu da ima upaljena oborena svetla, za osvetljavanje puta ili svetla za maglu ili oba svetla istovremeno. Svetla za maglu na prednjoj strani vozila mogu biti bele ili ute boje, a na zadnjoj strani crvene boje. Svetla za maglu mogu se upotrebljavati samo po magli ili u sluaju smanjene vidljivosti. Svetlosni snop farova za maglu na motornom vozilu mora osvetljavati put duine od najmanje 35 metara. Svetla za oznaavanje vozila na motorni pogon upotrebljavaju se samo kad je vozilo zaustavljeno ili parkirano na putu. Svetla za oznaavanje vozila moraju biti upaljena za vreme dok su upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu.68

Vozilo na motorni pogon, ija duina nije vea od 8 m, a irina od 2 m i kome nije pridodato prikljuno vozilo, moe da ima, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulici u naselju, upaljeno samo jedno svetlo koje se sa prednje strane vidi kao belo svetlo, a sa zadnje strane kao crveno svetlo i koje je postavljeno na strani suprotnoj od ivice kolovoza uz koju je vozilo zaustavljeno ili parkirano. Izuzeci kada na vozilu ne moraju biti upaljena svetla za oznaavanje vozila: - vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na osvetljenom delu puta, tako da se jasno vidi sa dovoljne udaljenosti, - vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to posebno odreenim mestima na kolovozu ili van kolovoza ili na ulicama sa slabim intezitetom saobraaja, - bicikl, bicikl sa motorom i motocikl bez bone prikolice, koji nema akumulator kada su parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza. KONTROLNE LAMPE Na motornim vozilima sa tri, etiri i vie tokova, koji imaju ugraen ureaj za ukljuivanje svih pokazivaa pravca, na instrument tabli mora biti ugraena crvena kontrolna lampa koja vozaa upozorava na to. Pokazivai pravca na vozilu funkcioniu ispravno ako daju svetlost odreene uestalosti miganja ( 90 treptaja u minuti, sa tolerancijom 30 ). Funkcionisanje pokazivaa pravca je ispravno ako se ukljuuje nezavisno od ukljuivanja bilo kog svetla na vozilu. Voza moe da kontrolie da li su ukljueni pokazivai pravca na motornom vozilu pomou optike ili zvune naprave. Ukoliko se na vozilu aktivira radna konica, ukljuie se stop svetlo. Kada se na vozilu ukljue velika svetla za osvetljavanje puta u kabini vozaa pali se lampa plave boje, a ukoliko se ukljue svetla za oznaavanje vozila ili oborena svetla, vozau na instrument tabli pali se lampa zelene boje. Na vozilu na motorni pogon obavezna su jo i gabaritna svetla ukoliko visina motornih vozila i prikljunih vozila prelazi 2,8 metara.69

SAOBRAAJ NA PRELAZU PUTA PREKO ELEZNIKE PRUGE Kad se vozilom pribliava prelazu puta preko eleznike pruge u nivou, voza je duan da kretanje vozila podesi tako da ga moe zaustaviti ispred ureaja za zatvaranje saobraaja ( branici, polubranic i), ili ispred ureaja za davanje znakova (svetlosnih