Да се подсетимо:

• Који су земљини омотачи?• Литосфера, атмосфера, хидросфера и биосфера.

• Шта је литосфера?• Стеновити омотач Земље.

• Шта је атмосфера?• Ваздушни омотач Земље.

• Шта чини хидросферу?Све воде на Земљи, у чврстом, течном и гасовитом стању.

Распрострањеност биљног

и животињског

света на Земљи

Шта је биосфера?

Које земљине омотаче укључује?

Која су основна обележја светлосно – топлотних појасева?

Шта је биосфера?

Организми – жива бића настањују нашу планету:

биљке животињемикроорганизмичовек

Биљке узимају угљен – диоксид из ваздуха и

хранљиве материје из земљиштаЖивотиње оне једе у биљке или друге животиње;

биљке помоћу Сунчеве енергије стварају кисеоник и храну без којих не могу живети животиње

Микроорганизми разлажу остатке угинулих биљака и

животиња и поново стварају хранљиве састојке потребне за раст биљака

Које земљине омотаче укључује?

Биљке и животиње су освојиле све Земљине омотаче и прлагодиле су се животу у различитим срединама:

Узан појас уз површину ЗемљеНа површини копнаУ ваздуху до висине од стотинак метараУ земљиштуУ површинским водама Светског океана и у

његовом дну докле допире Сунчева светлост

Према условима осветљености и загрејаности Земљине лопте на њеној површини је могуће издвојити пет појасева:

Жарки или тропскиОд Екватора до севермог и јужног

повратника(23,5° N и S)Северни и јужни умерениОд северног и јужног повратника до северног

и јужног поларника (66,5° N и S)Северни и јужни хладниОд северног и јужног поларника до полова

Биљке и животиње насељавају све континенте, на којима владају различити природни услови, па су тако формиране природне зоне. Оне су назване према карактеристичном биљном покривачу.

Њихове границе су условљене различитим распоредом топлоте и влажности на Земљи.

Смењују се од екватора према половима и са порастом надморске висине.

ПРИРОДНЕ ЗОНЕ

ТРОПСКЕ КИШНЕ ШУМЕ(ПРАШУМЕ ИЛИ ЏУНГЛЕ)

• око екватора, на копну и на острвима (Јужна Америка - басени река Ориноко и Амазон, Средња Америка, Африка – басен реке Конго и доњи ток реке Нигер и Азија)

• чине их висока, бујна, увек зелена стабла, испреплетана лијанама; она цветају и рађају плодове током целе године

• каучуково и какаово дрво, кафа, банана, кокос, хлебно дрво, махагони,...

• мајмуни, пантери, тигрови, мравоједи, анаконде, папагаји, колибри, џиновски пауци....

САВАНЕ

• северно и јужно од зоне тропских шума

• простране равнице обрасле високом травом, са разбацаним и проређеним дрвећем

• Африка, Јужна Америка, Аустралија

• зебре, жирафе, антилопе, слонови, носорози, лавови, леопарди и хијене

ПУСТИЊЕ

• најсушније области тропског и умереног појаса

• Безводност, високе дневне и ноћне температуре, пешчана и камена пустош, пешчане олује

• вишегодишње траве, бодљикаво грмље, агаве, катуси

• камиле, пустињске лисице, пустињски зец• оазе у пустињама, са урмином палмом као

својим обележјем

СУПТРОПСКЕ ШУМЕ (СРЕДОЗЕМНЕ ШУМЕ)

• приморски простори (обале Средоземног мора, у јужној Калифорнији, јужној Африци и на југу Аустралије)

• зимзелено дрвеће и жбуње (зимзелени храст, приморски бор, кедар, ловорика); у низијама – маслина, винова лоза, наранџа, мандарина, лимун

• глодари, дивокозе, гмизавци (змије, гуштери, камелеони), птице, инсекти, мекушци (пужеви)

СТЕПЕ (ПРЕРИЈЕ ИЛИ ПАМПАСИ)• травне заједнице унутар умереног појаса,

на просторима који годишње примају мање од 400 mm падавина

• топла и сушна лета, ветровите и хладне зиме, са скромним снежним покривачем

• разне врсте трава, које се развијају у бусенима, као и биљке са подземним стаблом

• Мало влаге за раст дрвећа, оно се јавља само уз рећне токове – врба и топола

• инсекти (скакавци, мрави), птице (орао, суп), глодари (зец)

• део степа претворене у оранице, погодне за гајење житарица

ШУМЕ УМЕРЕНОГ ПОЈАСА• у оквиру северног умереног појаса, где је годишња

количина падавина већа од 500 mm• речне мреже развијене, а реке богата водом• лишћарске листопадне шуме (храст, буква, граб, клен,

липа)• срна, лисица, дивља свиња, веверица, куна, разне

врсте птица, глодара• ка северу лишћарске шуме постепено прелазе у

четинарске шуме, које се на северној полулопти називају ТАЈГЕ;

• ТАЈГЕ - простори са леденом зимом, дуготрајним снежним покривачем, уз релативно топло, али кратко лето;

• Простори на северу Евроазије и Северне Америке• јела, ариш, бор; медведи, вукови, лосови, јелени,

ласице, куне...

ТУНДРЕ• најсевернији делови Евроазије и Северне

Америке, местимично и острва Северног леденог океана и око Антарктиде, у ширини око 300 – 500 km

• дуге и сурове зиме• земљиште већим делом године смрзнуто• кржљаво грмље и трава отпорна на

хладноћу• лишаји и маховине• ирваси, поларна лисица, снежна сова, бели

зец, комарци

ПОЛАРНЕ ПУСТИЊЕ• Гренланд, острва Северног

леденог океана, Антарктик и острва уз њега

• Острва Сверног леденог океана: северни медвед

• Антарктичке обале: туљан, морж, пингвини, албатрос

Данас смо научили:• Организми су се раширили у свим омотачима Земље и

населили све континенте.• У распростирању живог света изражена је зоналност.• Природне зоне су назване према карактеристичном биљном

свету.• У тропским кишним шумама преко целе године је топло и

влажно.• Тропске кишне шуме заузимају само 2 % површине Земље.• У тропским шумама живи преко половине биљних и

животиљских врста.• Тропске кишне шуме производе 40 % кисеоника у свету.• У саванама је изражено кишно и сушно доба.• Степе су претежно претворене у оранице.• У тајги расту малобројне врсте четинара, али она покрива

огроман простор• У тундри је земљиште је смрзнуто, а живи свет је сиромашан.