Priređivač: PSS Vrbas d.o.o. Vrbaspolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/...Vrbas_2013.pdf · Godina 2, broj 10, Vrbas, Novembar, 2013. ... 2011 Crvenka 3,1 4,1 1,0 23,7 2012 Vrbas

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 2, broj 10, Vrbas, Novembar, 2013.

Priređivač: PSS Vrbas d.o.o. Vrbas

2013. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR........................................................................................................... 3

Katarina Radonić Uticaj i upotreba biljnih stimulatora na prinos u proizvodnji ratarskih useva Impact and use of stimulators on yiealds in crop production..........................

4

Vladimir Rankov Agroekološki uslovi za proizvodnju uljane repice Growing conditions rapeseed…………………………………………….......

9

Milan Kosovac Mašine za obradu zemljišta-tanjirača Tillage machines-disc harrow..........................................................................

13

Ivan Papić Računovodstvena i knjigovodstvena evidencija na gazdinstvu Accounting and bookkeeping records on the farm...............................................

16

Aleksandar Repček, Aleksandar Vidić Ishrana krava u laktaciji Inlactating cows nutrition...................................................................................

20

Suzana Radović Ishrana odlučene prasadi Feeding of weaned piglets................................................................................

24

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Vrbas Godina 2, broj 10, Vrbas, novembar, 2013.

3

PREDGOVOR

Potreba poljoprivrednih proizvođača za novim saznanjima u oblasti poljoprivredne proizvodnje sve više raste, a zahtevi za prezentovanje tih novina su sve učestaliji. Teme ovogodišnjeg „Aktuelnog savetnika“ PSS Vrbasa su doprinos u saznavanju nekih inovacija u proizvodnji kako ratarskih tako i stočarskih proizvoda, kao i sve aktuelniju potrebu za evidentiranjem ekonomskih parametara te proizvodnje.

Upotreba biljnih stimulatora (fitohormona) je novina ne samo kod nas već i u poljoprivrednoj proizvodnji u svetu. Prikazana su prva saznanja o uticaju biostimulatora na prinose u ratarskoj proizvodnju kod nas.

Uljana repica je kultura koja u našim uslovima gajenja daje dobre rezultate, ali i dalje je malo zastupljena u plodoredu. Saznanja o agroekološkim uslovima za proizvodnju, kao i tehnologija proizvodnje pomoći će u približavanju ove kulture poljoprivrednim proizvođačima.

Starost mehanizacije u našoj poljoprivredi je bolna tačka, ali i neadekvatna upotreba već postojeće mehanizacije vrlo često daje suprotan efekat na obradu oranica. Potreba za poznavanjem mogućnosti svakog oruđa usloviće pravilnu upotrebu u tehnologiji proizvodnje.

Evidencija ekonomskih parametara na gazdinstvu postala je neophodnost s kojom se naši proizvođači još uvek teško snalaze. Rad sa ovom temom biće još jedna pomoć u približavanju značaja vođenja knjigovodstvene i računovodstvene evidencije na gazdinstvu.

Radovi iz oblasti stočarstva obuhvatili su najosetljivije razdoblje u životu kako krava tako i prasadi, pa je značaj ovih tema izuzetno koristan za svakog stočara. Rukovodilac savetodavne službe PSS Vrbas Katarina Radonić, dipl. ing.




4

UTICAJ I UPOTREBA BILJNIH STIMULATORA NA PRINOS U PROIZVODNJI RATARSKIH USEVA

Katarina Radonić, dipl.ing.

Izvod: Sve češće se u poljoprivrednoj proizvodnji koriste različiti biljni i sintetički stimulatori, različite kiseline, mikrobiološka đubriva i druge supstance. Dejstvo ovih raznolikih supstanci je neretko vrlo problematično i nevidljivo, a vrlo često i nema nekog uticaja na povećanje prinosa. Ključne reči: prinos, biostimulatori, ogledi

IMPACT AND USE OF STIMULATORS ON YIEALDS IN CROP PRODUCTION

Extract: more often in agricultural production using different herbal and synthetic stimulants, various acids, microbial fertilizers, and other substances. The effect of these various substances is often very problematic and invisible, and often has not an impact on increasing the yield. Keywords: yield, bio-stimulators, the trials

UVOD Upotreba biostimulatora, biljnih hormona, mikrobioloških đubriva, raznih kiselina i drugih supstanci

odomaćila se zadnjih desetak godina u biljnoj proizvodnji Srbije.Uticaj svih ovih supstanci na biljke, nije dovoljno ispitan, a vrlo često se precenjuje njihovo pozitivno dejstvo na povećanje prinosa u usevima gde su upotrebljeni. Cilj ovih ogleda je ispitivanje uticaja na povećanje prinosa ratarskih, voćarskih i povrtarskih useva. U ovom tekstu prikazaće se rezultati četvorogodišnjih ispitivanja u proizvodnji osnovnih ratarskih useva, šećernoj repi, soji, suncokretu, kukuruzu i pšenici.

BIOSTIMULATORI KORIŠĆENI U OGLEDIMA

U ogledima su korišćena dva preparata, primenjena na istoj oglednoj parceli u različitim razvojnim fazama

useva, a po preporuci proizvođača. Odluku o ispitivanju ovih supstanci doneli smo zbog nepostojanja sličnih preparata na tržištu Srbije. Prvi preparat je EPIN-EKSTRA – 2,4 - epibrasinolid, biljni hormon iz grupe brasinosteroida koji regulišu aktivaciju najznačajnijih biljnih hormona (auksina, citokinina, giberelina, apscisinske kiseline i etilena). Drugi korišćeni preparat je CIRKON – sintetizovana mešavina 3,4 dihidroksicinamičke (kafetične) kiseline i cihorične kiseline, identičnih smeši ehstrahovanoj iz lekovite biljke Echinacea.

o Uvod o Biostimulatori upotrebljeni u ogledima o Rad na ogledima o Rezultati ogleda o Zaključak o Literatura




5

RAD NA OGLEDIMA Svi ogledi su proizvodnog karaktera, veličina ogledne parcele je 1 i više hektara. Ogledi su postavljani na

različitim lokalitetima, na prostoru delovanja PSS Vrbas. Osim na oglednom polju PSS Vrbas ogledi su postavljani i na imanjima odabranih gazdinstava. Lokaliteti ogleda na ratarskim usevima su: Vrbas, Savino Selo, Crvenka i Kula. Godine postavljanja ogleda: 2010, 2011, 2012, 2013 godina. Tretiranja oglednih parcela je rađeno traktorskim prskalicama u redovnom tretiranju herbicida ili fungicida, u zajedničkoj smeši. Ubiranje useva je kombajnima u redovnom procesu skidanja useva, a merenje prinosa na zvaničnim vagama na otkupnom mestu. Ogledi su postavljani na parcelama gde se poštuje potpuna tehnologija u proizvodnji. Sva tretiranja su rađena sa 200 l/ha vode, traktorskim prskalicama. Ogledi na pšenici (slika br. 1 i 2) Tretiranja su rađena zajedno sa tretiranjem korova u fazama od kraja bokorenja do pojave prvog kolenca u pšenici. Prvo tretiranje je sa preparatom Epin-ekstra u dozi od 50 ml/ha. Drugi tretman je rađen u vreme početka cvetanja pšenice sa fungicidima za suzbijanje Fusarium spp. sa preparatom Cirkon u dozi 40 ml/ha.

Sl. 1. Ogled u Kuli Sl. 2. Ogled u Vrbasu

Tab.1. Rezultati dobijeni merenjem prinosa kod pšenice

Godina Lokalitet Prinos kontrole t/ha

Prinos tretirane površine t/ha

Razlika u prinosu t/ha

Razlika u %

2010 Savino Selo 6,2 7,8 1,6 20,5 2011 Kula 6,5 7,9 1,4 17,8 2012 Vrbas 6,4 7,4 1,0 13,6 2013 Vrbas 6,5 7,4 0,9 12,2

Ogledi u soji (slika br. 3 i 4) Tretiranje soje rađeno je sa 50 ml/ha kada je soja bila u fazi prve troliske. Drugi tretman rađen je u vreme formiranja ili potpuno razvijene treće troliske sa 40 ml/ha preparata Cirkon. Veličina ogledne parcelice je u 2010. i 2011. godini je 3,5 hа tretiranih i 3 hа kontrola. U 2012. godini tretirana površina је 5 hа, а u 2013. godini 2 hа.




6

Sl. 3. i 4. Tretirana i netretirana soja (razlika u boji i porastu)

Tab. 2. Rezultati merenja prinosa kod soje




Razlika u %

2010 Savino Selo 3,6 4,2 0,6 16,3 2011 Crvenka 3,5 4,4 0,9 21,2 2012 Vrbas 1,5 1,9 0,4 24,0 2013 Vrbas 3,0 3,7 0,7 18,1

Ogledi u suncokretu: (slika br.5 i 6) Prvi tretman u suncokretu rađen je u fazi 3-4 razvijena lista sa 50 ml/hа Epin-ekstra, а drugi zajedno sa herbicidima za tretiranje divljeg sirka sа 40 ml/hа Cirkona.

Sl.5. Razlika u porastu Sl.6. Razlike u porastu biljaka

Tab.3. Rezultati merenja prinosa kod suncokreta




Razlika u %


Ogledi u kukuruzu (slika br. 6 i 7) Tretiranja u kukuruzu su rađena zajedno sa tretmanom širokolisnih korova kada je kukuruz u fazi 4 lista sa 50 ml/ha Epin-ekstra. Drugi tretman zajedno sa herbicidima za divlji sirak u fazi kukuruza od 7 listova sa 40 ml/ha Cirkona.




7

Sl.6. Razlike u porastu biljaka Sl.7. Ogled u Vrbasu

Tab.4. Rezultati merenja prinosa kod kukuruza




Razlika u %


Ogledi u šećernoj repi (slika br.8 i 9) Prvi tretman u šećernoj repi rađen je zajedno sa herbicidima za širokolisne korove u fazi drugog para listova sa 50 ml Epin –ekstra. Tretmani sa preparatom Cirkon rađeni su u vreme prvog i drugog tretiranja cerkospore sa 2 x 40 ml/ha.

Sl.8. Razlika u veličini korena Sl.9. Razlika u porastu

Tab.5. Rezultati merenja prinosa kod šećerne repe




Razlika u %

2010 Savino Selo 58,0 65,2 7,9 12,4 2011 Crvenka 59,3 68,4 10,22 17,6 2012 Vrbas 57,0 68,0 11,0 16,2 2013 Kula 55,0 63,5 8,5 13,4




8

REZULTATI OGLEDA

U četvorogodišnjem ispitivanju dejstva biostimulatora na prinos osnovnih ratarskih kultura merenjem prinosa dobili smo pozitivne rezultate povećanja prinosa u svim ispitivanim kulturama u svakoj proizvodnoj godini. Razlike u prinosima su varirale zavisno od uslova proizvodnje, pa su procenti povećanja prinosa najznačajniji u ekstremno nepovoljnim godinama za proizvodnju (visoke temperature, mraz, oštećenja od grada, suša). Povećanje prinosa se kretalo u sledećim procentima: Pšenica 12,2 - 20,5% Soja 16,3 - 24,0% Suncokret 10,0 - 26,5% Kukuruz 7,7 - 25,0% Šećerna repa 12,4 - 17,6%

Osim značajnog povećanja prinosa biostimulatori su imali pozitivan uticaj i na druge parametre u toku porasta biljaka. Značajno povećanje lisne površine, debljine stabla, evidentne otpornosti na bolesti, izuzetan pozitivan efekat u stresnim uslovima, povećanje digestije kod šećerne repe, smanjenje razmaka između spratova kod soje i dr.

ZAKLJUČAK

Prirodni biostimulatori pozitivno utiču na povećanje prinosa gajenih biljaka. Osim na povećanje prinosa pozitivno utiču i na kompletan razvoj biljaka, otpornost na bolesti, lakše podnošenje stresnih uslova gajenja i dr. S obzirom da su ovo prirodni proizvodi nemaju rezidualnih ostataka u proizvodima pa su pogodni za upotrebu u organskoj proizvodnji, proizvodnji lekovitog bilja, voća i povrća. Kako na tržištu Srbije nema sličnih proizvoda nismo bili u mogućnosti da upoređujemo rezultate sa drugim preparatima. Literatura: [1] Radonić K.; Rezultati ogleda u 2010.godini [2] Radonić K.; Rezultati ogleda u 2011.godini [3] Radonić K.; Rezultati ogleda u 2012.godini [4] Radonić K.; Rezultati ogleda u 2013.godini




9

AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PROIZVODNJU ULJANE REPICE

Rankov Vladimir, dipl.ing. Izvod: Za uspešnu proizvodnju uljane repice potrebno je poznavati klimatske i zemljišne uslove rejona u kom se planira proizvodnja iste. Za uspevanje uljana repica ima određene zahteva za zemljištem, vlagom, temperaturom, svetlošću i agrotehnikom – tehnologijom proizvodnje. Ključne reči: zemljište, svetlost, voda, agrotehnika

GROWING CONDITIONS RAPESEED

Abstract: For successful production of rapeseed is necessary to know the climate and soil conditions in the regions where it plans to manufacture the same. For pulling off the canola has certain requirements for soil, temperature, humidity, light and agrotechnics - production technology Keywords: soil, light, water, soil management

UVOD

Uljana repica spada među tri najznačajnije uljane kulture u svetu, a u pojedinim zemljama gde se zbog određenih klimatskih uslova ne mogu gajiti druge uljne biljne vrste, predstavlja najvažniju uljaricu. Ova biljna vrsta postaje posebno aktuelna sa aspekta proizvodnje tzv. bioobnovljivih izvora energije, biogoriva, bioetanola odnosno biodizela.

Ova biljna vrsta se gaji zbog zrna u kome se sadržaj ulja kreće od 40 do 45 %, a procenat belančevina od 20 do 25%. Uljana repica kao ratarska biljna vrsta u proteklom periodu nije zauzela značajno mesto odnosno površine na našim oranicama, te zbog toga treba skrenuti pažnju na specifičnosti u proizvodnji koju zahteva uljana repica.

ZAHTEVI ULJANE REPICE ZA KLIMATSKO – EDAFSKIM ČINIOCIMA

• zemljište

Uljana repica kao biljna vrsta je tolerantna na mnoge tipove zemljišta. Pošto u toku vegetacije ima značajne potrebe za hranivima i vodom, zbog toga joj više odgovaraju duboka zemljišta, dobre strukture, dobre sposobnosti za čuvanje vlage. Nisu pogodna peskovita i plića zemljišta, a takođe suviše vlažna i močvarna zemljišta. Na siromašnim zemljištima uljana repica razvija se loše i daje manji prinos.

• svetlost

Uljana repica spada u kategoriju biljaka dugog dana. Međutim ako se gaji u združenom ili previše gustom

usevu, u prvi fazama je usporen rast, gubi otpornost na niske temperature, što može da dovede do propadanja biljaka odnosno samog useva [1].

o Uvod o Zahtevi uljane repice za klimatsko – edafskim činiocima o Tehnologija proizvodnje o Zaključak o Literatura




10

• temperatura

Biljka koja dobro podnosi niske temperature, a prema toploti nije zahtevna. Potrebna suma temperature u toku vegetacije iznosi od 2700 do 2800 stepeni celzijusa. Minimalna temperatura zemljišta za klijanje je 1 stepen celzijusa, ali da bih biljka uljane repice nikla za 3 do 4 dana potrebna temperatura zemljišta je od 14 do 17 stepeni [1]. U vreme nicanja suma temperatura treba da bude između 70 i 75 stepeni celzijusa. Na temperaturama ispod 5 stepeni prestaje rast nadzemnog dela, i tada biljka uljane repice ulazi u fazu mirovanja.

• potrebe za vodom

Ima velike zahteve za vodom. Transpiracioni koeficijent je oko 730, a potrebna godišnja suma padavina u reonu gde se gaji trebala bih da bude od 600 do 700 mm/m2. U našim uslovima proizvodnje, najkritičniji period u proizvodnji je u momentu setve, jer zbog neujednačenog i ne blagovremenog nicanja usled nedostatka padavina, takav usev slabije prezimljava.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

• plodored

Uljana repica zahteva gajenje u plodoredu. Najbolji predusevi su krompir, rano povrće, ozime strnine. Ne treba je gajiti iza gorušice, suncokreta, soje, deteline, jer je sama biljka podložna bolestima i insektima koji prezimljavaju u žetvenim ostacima. [2]

• obrada zemljišta

Priprema zemljišta za setvu počinje odmah nakon skidanja preduseva. To se obavlja ljuštenjem strnjišta na dubini do 15 cm. Od vremena i načina izvođenja osnovne obrade zavisi i sama proizvodnja. Uljana repica je osetljiva na plitko obrađeno zemljište, jer ima vretenast korenov sistem, koji dublje prodire u zemljište, pa zbog toga osnovna obrada trebala bih da bude na 25 do 30 cm. Nakon oranja sledi zatvaranje brazde, što omogućava kvalitetniju predsetvenu pripremu.

Sl.1. Osnovna obrada Sl.2. Predsetvena priprema

• đubrenje

Đubrenje useva uljane repice treba raditi isključivo na osnovu agrohemiske analize zemljišta. Blagovremena, pravilna i optimalna primena đubriva su jedan od preduslova za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Primer: Za postizanje prinosa uljane repice od 3000 kg /ha potrebe za hranivima su sledeće

- azot (N) = 210 kg/ha - fosfor (P2O5) = 75 kg/ha - kalijum (K2O) = 300 kg/ha




11

Ukupne količine fosfora i kalijuma treba uneti u zemljište pre setve, dok od ukupne količine azota 1/3 predsetveno, a 2/3 u proleće (krajem februara).

Sl. 3. Rasturanje mineralnog đubriva

• setva

Prilikom setve potrebno je odabrati sortiment, odrediti pravi momenat setve, dubinu setve, kao i količinu semena za setvu što rezultira optimalnom broju biljaka po jedinici površine. Pomeranje roka setve nije moguće kompenzovati ni jednom drugom agrotehničkon merom [1]. Optimalni rok setve uljane repice u našim agroekološkim uslovima je od 01. do 20. septembra. Potrebna količina semena za setvu se može izračunati na sledeći način: Ks = Bb x M x 100/ K x Č, gde je Ks – količina semena, Bb – broj biljaka po m 2, M – masa 1000 zrna u gr., K – klijavost, Č – čistoća.

Sl.4. Setva

• nega useva

Nega useva podrazumeva zaštitu od korova, bolesti i štetočina. S obzirom da se uljana repica seje krajem

avgusta i tokom septembra, a u zavisnosti od preduseva i zakorovljenosti same parcele, pre setve moguće je uraditi inkorporaciju sa nekim od zemljišnih herbicida, na bazi trifluralina (Sutref 48, Treflan-EC i dr.) 2 l/ha, na bazi klomazona (Gamit) 0,3-0,5 l/ha i dr. Od biljnih bolesti uljanu repicu napada plamenjača, mrka pegavost, siva i bela trulež, pa proizvođači moraju pravovremeno da reaguju i pristupe zaštiti useva pred cvetanje sa fungicidima na bazi vinklozolina (Ronilan) 2,5 l/ha, karbendazima (Galofungin) 2l/ha, flutriafola+karbendazima (Impakt-C) 0,250 l/ha i dr. Ekonomski značajne štetočine u jesenjem periodu su repičina lisna osa, razne vrste buvača i podgrizajuće sovice. Ove štetočine oštećuju tek ponikle biljke, a kasnije i lisnu masu, što ako se ne reaguje pravovremeno, dovodi do proređivanja sklopa, a pri jačem napadu i do propadanja useva. Smanjenje brojnosti ovih štetočina izvodi se setvom tretiranog semena insekticidima.

U toku vegetacije štetočine koje napadaju ujanu repicu su: repičina lisna osa (Athalia rosae), repičin sjajnik (Meligethes aeneus), repičin crvenoglavi buvač (Psyllodes chrysocephala) kao i veći broj repičinih pipa (Ceutorrhynchus sp.).

http://www.kuhn.co.uk/internet/prospectus.nsf/0/3F32C4BAF530F70BC12576EB004DAA5D/$File/920699_GB.pdf

http://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&frm=1&source=images&cd=&cad=rja&docid=OPw5X7sORoH9LM&tbnid=2yC47EQaEA822M:&ved=0CAUQjRw&url=http%3A%2F%2Fwww.poljoprivredni-forum.biz%2Ft448p60-uljana-repica-2008-2009&ei=cyFIUraUD43DswanyIDoAw&bvm=bv.53217764,d.Yms&psig=AFQjCNHwVx0gXSf0Lpi_miOo4BTijLNpeg&ust=1380545001208306




12

Sve ove štetočine mogu se suzbijati insekticidima, Decis 2,5 EC (0,2-0,3 l/ha), Cimogal (0,7-1,0 l/ha), Fastac 10EC (0,1 l/ha), Calypso 480-SC (0,1-0,2 l/ha) i dr.

Sl.5. Tretiranje pesticidima

• žetva

Izuzetno važna mera u proizvodnji uljane repice, jer tokom žetve može da dođe do velikuh gubitaka. Gubici mogu da nastanu usled neblagovremenog određivanja momenta same žetve, nepodešenosti kombajna, kao i usled loše organizacije transorta i prijema.

Sl.6. Žetva

ZAKLJUČAK

S obzirom da uljana repica spada među biljne vrste koja je vrlo interesantna za proizvodnju obnovljivih izvora

energije, smatram da će u narednom periodu zauzeti veće površine u setvenoj strukturi kako poljoprivrednih preduzeća i zadruga, tako i kod individualnih poljoprivrednih proizvođača. Literatura: [1] Prof. dr Milošević M.; Prof.dr. Kobiljski B.; Semenarstvo-monografija,(2012.) Novi Sad. [2] www.kws.de/aw/KWS/serbia_montenegro/Uljana_repica/~dzzk/Uljana_repica/




13

MAŠINE ZA OBRADU ZEMLJIŠTA – TANJIRAČE

Milan Kosovac, dipl.ing. Izvod: Smanjivanjem troškova energije, mašinskog i ljudskog rada, povećava se produktivnost, a to se na kraju procesa odražava pozitivno na profit. Ključne reči: troškovi, produktivnost, profit

TILLAGE MACHINES - DISC HARROW

Abstract: By reducing energy costs, mechanical and manual work, increased productivity and that is, at the end of the process, positively reflecting on the profit. Keywords: costs, productivity, profit

UVOD

Obrada zemljišta ima zadatak stvaranje optimalnog fizičkog stanja za klijanje, nicanje, rast i razviće useva. To se postiže primenom različitih oruđa za obradu koji su prilagođeni različitim klimatskim, zemljišnim uslovima i zahtevima gajenih vrsta. Kod nas usvojena je generalna podela obrade zemljišta na: konvencionalnu i konzervacijsku. Naziv konzervacijska potiče od engleskog - conservation - što znači očuvanje, zaštita. Ovo asocira na zaštitu zemljišta kao značajnog, a za poljoprivredu najznačajnijeg prirodnog resursa. Redukovana obrada je jedan od sistema konzervacijske obrade. [2] Tanjirače su oruđa, namenjena plitkoj redukovanoj obradi. Ove mašine, prilikom rada, sitne biljne ostatke, prevrću zemljište, a pri tome zagrću biljne ostatke (oko 70%) i mineralna đubriva. U zavisnosti od stanja i količine žetvenih ostataka, obrada zemljišta tanjiračom, moze da se sprovede u jednom ili više prohoda.

Sl.1. Teška tanjrača Sl.2. Laka tanjirača

o Uvod o Delovi – tiopovi tanjirače o Pravilno prikopčavanje i podešavanje o Održavanje o Zaključak o Literatura




14

DELOVI I TIPOVI TANJIRAČA

Tanjirače su oruđa za obradu zemljišta, sa radnim organom u obliku konkavnog diska (tanjira) prečnika 400-700 mm. Oni se nalaze na osovini kvadratnog preseka, sa međusobnim rastojanjem 150-350 mm (u zavisnosti od prečnika tanjira i dubine rada). Tanjiri po obodu mogu biti glatki ili nazubljeni i imaju čistač za skidanje zalepljene zamlje. Tanjirače imaju dva ili četiri krila koja su pod uglom od 65-70° u odnosu na pravac kretanja.

Prema načinu vezivanja krila, razlikuju se tipovi tanjirača: • tanjirače jednostrukog dejstva (ako su tanjiri na svim krilima svojim konkavnim delom

usmereni na jednu stranu), • tanjirače dvostrukog dejstva (ako su tanjiri na različitim krilimi svojim konkavnim delom

usmereni na različite strane), • simetrične i • asimetrične.

Prema dubini rada mogu biti: • Lake: prečnik diska 400-500 mm; razmak između diskova 150-200 mm; potrebna snaga min.

14 kW/metru zahvata; opterećenje po disku do 35 kg; sitnjenje i ravnanje zemljišta, slabije sitnjenje biljnih ostataka.

• Srednje teške: prečnik diska 500-600 mm; razmak između diskova 200-250 mm; potrebna snaga min. 30 kW/m; opterećenje po disku 35-80 kg; gruba površinska priprema posle oranje, prolećna priprema, plitka obrada strnjišta.

• Teške: prečnik diska min. 600 mm; razmak između diskova 250-350 mm; potrebna snaga min. 35 kW/m; opterećenje po disku preko 80 kg; za površinsku redukovanu obradu, dobro sitni biljne ostatke i meša ih sa zemljištem.

Za sve tanjirače važi, da su potrebna snaga i kvalitet rada direktno zavisni od % vode i tipa (strukture) zemljišta, kao i zakošenosti radnih organa (tanjira). Pri radu sa tanjiračama, potrebno je koristiti radne brzine 8-12 km/čas

Sl.3. Disk, čistač, odstojnik

PRAVILNO PRIKOPČAVANJE I PODEŠAVANJE

Uzdužna osa tanjirače mora da se poklapa sa uzdužnom osom traktora. Prilikom prikopčavanja tanjirača,

potrebno ih je poprečno i uzdužno izravnati. Svi diskovi, po celoj širini zahvata, moraju obrađivati zemljište na jednaku dubinu. Kod lakih nošenih tanjirača, uzdužno poravnavanje se postiže produžavanjem ili skraćivanjem gornje uporne poluge (toplinga), a poprečno skraćivanjem ili produžavanjem donjih hidrauličnih poluga.

Podešavanje tanjirače se vrši povećavanjem ili smanjivanjem ugla delovanja radnih organa (tanjira) na površinu zemljišta i povećanjem sile delovanja tanjira na zemljište (povećanje težine balastima). Ukoliko je potrebno intenzivnije prevrtanje zemljišta i zagrtanje biljnih ostataka, potrebno je veće zakošenje radnih organa (tanjira).




15

Sl.4. Prikopčavavanje tanjirače

ODRŽAVANJE

Radne organe (diskove, tanjire) treba redovno kontrolisati. Ako je oštrica deblja od 2 mm, oštriti sa spoljne

strane pod uglom 50 stepeni, do debljine oštrice 1mm. Kotrolisati čistače diskova, koji moraju biti na rastojanju 1mm od diska. Posle svake sezone, pregledati ležajeve, podmazati, a neofarbane delove zaštititi od korozije (zaštitnim sredstvima, a ne prerađenim uljem).

ZAKLJUČAK

Sistem redukovane obrade zemljišta izvodi se jednostavno i brzo. Sa dva do tri tanjiranja završava se i osnovna i dopunska obrada. Brzo izvođenje redukovane obrade – do 20 ha dnevno, i mnogo jednostavnija predsetvena priprema, koja je u mnogim slučajevima i suvišna, omogućavaju da se pšenica poseje u optimalnom setvenom roku, što je najveća garancija za dobar prinos. Zahvaljujući dobrim tanjiračama i kvalitetnom radu moguće je pripremiti zemljište koje omogućava odličnu setvu, klijanje i ravnomerno nicanje useva. Literatura: [1] Prof dr Malinović N. „Mašine za seoski posed“, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1985. [2] Prof dr Đević M. „Konzervacijske obrada zemljišta“, „Terminoligija, klasifikacija i potencijali“, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 2007.




16

RAČUNOVODSTVENA I KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA NA GAZDINSTVU

Ivan Papić, dipl.ing Izvod: U Srbiji do sada nije uveden sistem računovodstvene evidencije i izveštavanja u poljoprivredi, što u izvesnom smislu predstavlja značajnu prepreku njenom efikasnijem razvoju. Istovremeno, u razvijenim zemljama ovakvi sistemi na porodičnim gazdinstvima postoje već duži niz godina, pri čemu se oni razlikuju posmatrano po pojedinim zemljama, a i ciljevi koji njima žele da se ostvare, često nisu isti. Najvažniji dokumenti koji bi trebalo da se dobiju u okviru poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima su bilns stanja i bilans uspeha, a na osnovu njih i analiza novčanih tokova i neki kombinovani pokazatelji. Ključne reči: Računovodstvo, FADN, troškovi, bilans stanja, bilans uspeha.

ACCOUNTING AND BOOKKEEPING RECORDS ON THE FARM

Abstract: Serbia has no system of accounts and reporting in agriculture, which in a sense is a significant obstacle to its effective development. At the same time, developed countries have such systems on private farms have been around for many years, where they are different across different countries, and the goals they want to achieve, it is often not the same. The most important documents that should not get in the business records of family farms are of balance sheet and income statement, and based on them, cash flow analyzes and a combined data. Keywords: Accounting, FADN, expenses, balance sheet, profit and loss

UVOD

U uslovimа poslovаnjа dаnаšnjice sve je vаžnije voditi rаčunа o svim аspektimа prozvodnje, а pre svegа o ekonomskim pokаzаteljimа poslovаnjа poljoprivrednog gаzdinstvа. Ozbiljni proizvođаči, koji su u sistemu PDV imаju svoj sistem vođenjа evidencije nа poljoprivrednom gаzdinstvu, dok većinа proizvođаčа koji imаju potencijаl i proizvodnju kojа se ne može zаnemаriti, trenutno se nаlаze u situаciji dа sporаdično vode neku evidenciju po sopstvenom nаhođenju, jer jedinstvenog sistemа, zа vođenje evidencije i rаčunovodstvenih podаtаkа do sаd, u Srbiji nije bilo.

Sve zemlje člаnice EU imаju jedinstven sistem zа prаćenje knjigovodstvenih podаtаkа nа poljoprivrednim gаzdinstvimа (skrаćeno FADN), koji se sprovodi po jedinstvenoj metodologiji od 1965. godine. Jedаn od uslovа i zаdаtаkа nаše zemlje nа putu približаvаnjа Srbije Evropskoj uniji je i uspostаvljаnje jedinstvenog sistemа evidencije rаčunovodstvenih podаtаkа nа poljoprivrednim gаzdinstvimа (Živadinović i Milovanović, 2010). Zаhvаljujući ovаkvom sistemu zа prаćenje određenih ekonomskih pokаzаteljа, podаci koji će se prаtiti nа poljoprivrednim gаzdinstvimа biće uporedivi zа poljoprivrednа gаzdinstvа u Srbiji, аli i u regionu, pа i u Evropi.

Ono što je vаžno istаći je to dа je vođenje evidencije nа poljoprivrednim gаzdinstvimа i učešće u FADN sistemu dobrovoljno. [5]

o Uvod o Najčešći problemi i osnovni razlozi uvođenja računpvodstvene evidencije o Osnove i značaj FADN sistema o Ekonomski pokazatelji poslovanja o Troškovi na gazdinstvu o Zaključak o Literatura




17

NAJČEŠĆI PROBLEMI I OSNOVNI RAZLOZI UVOĐENJA RAČUNOVODSTVENE EVIDENCIJE

Usled ne vođenja računovodstvene evidencije poljoprivredni proizvođači se suočavaju sa sledećim problemima:

• Ne znаju proizvođаčku cenu svoje robe. • Ne znаju koliku su dobit, odnosno gubitаk ostvаrili. • Dа li bi zаrаđivаli mаnje ili više dа su zаposleni u nekoj drugoj delаtnosti. • Ne znаju kojа je linijа proizvodnje nаjprofitаbilnijа (uvek onа kojа imа nаjbolju cenu). • Uprаvljаnje troškovimа po sistemu gde ne morаju dа se dаju pаre. • Plаnirаnje investicijа, prepisuju plаn od komšije, kаd je mogаo on mogu i jа. • Plаnirаnje uštedа, ne plаnirаju se. • Problemi oko finаnsirаnjа (krediti) dobijаju se po nepovoljnim uslovimа.

Osnovni razlozi uvođenja računovodstvene evidencije na poljoprivredna gazdinstva:

• Nа osnovu dobijenih podаtаkа mogu se utvrditi efekti poslovаnjа. • Vlаsnik gаzdinstvа može prаtiti efekte svojih poslovnih odlukа. • Postojаnje poslovne evidencije nа porodičnim gаzdinstvimа može olаkšаti pristup izvorimа

finаnsirаnjа, prvenstveno komercijаlnim kreditimа, pošto se veliki broj bаnаkа u Srbiji uopšte ne bаvi kreditirаnjem poljoprivrede.

• Odgovаrаjućа evidencijа poslovnih аktivnosti nа gаzdinstvimа, trebаlа bi biti jednа od osnovа zа vođenje аgrаrne politike i politike rurаlnog rаzvojа. [2]

OSNOVE I ZNAČAJ FADN SISTEMA

FADN je jedinstven sistem mikroekonomskih podataka, na osnovu kog se omogućava sagledavanje svih aspekata poljoprivredne proizvodnje, koja je prioritetna na gazdinstvu. Sagledavanjem svih aspekata, mogućih propusta i uspešnost proizvodne, jedan je od uslova za uspešno upravljanje poljoprivrednim gazdinstvima. Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji (skraćeno FADN), temelji se na godišljem prikupljanju računovodstvenih podataka prema jedinstvenoj FADN metodologiji.

Prikupljanje podataka se vrši sa određenog broja poljoprivrednih gazdinstava, koja predstavljaju reprezentativni uzorak za svaku zemlju članicu EU, pa tako i za Republiku Srbiju. Reprezentativni uzorak treba da obuhvati, poljoprivredna gazdinstva iz različitih regiona, da obuhvati sve vrste poljoprivredne proizvonje koje su zastupljene u našoj zemlji i da obuhvati gazdinstva određene ekonomske kategorije, odnosno ona koja su tržišno orijentisana i proizvodnja im je glavna delatnost.

FADN sistem podrazumeva praćenje podataka u toku poslovne godine, po mesecima, ili čak po danima, na poljoprivrednim gazdinstvima koja su uključena u sistem. Domaćini uključenih poljoprivrednih gazdinstava popunjavaju FADN upitnik, koji je vrlo sličan sa upitnicima koji se koriste u Evropskoj uniji, ali je prilagođen i specifičnostima Srbije.

Period za vođenje knjigovodstva po FADN metodologiji je jedna kalendarska godina. Na početku godine nosioci/rukovodioci - menadžeri uključenih poljoprivrednih gazdinstava uz pomoć poljoprivrednih savetodavaca popunjavaju FADN upitnike o osnovnim podacima gazdinstva, o zalihama i obavezama koje se prenose iz predhodne godine. Upitnici su zapravo sastvaljeni od jednog broja formulara sa uputstvima za ispunjavanje odgovarajućih podataka. U upitnike se još upisuju i osnovni podaci o savetodavcu, setvena struktura, stoka, zemljišta sa ograničenim prinosima, radna snaga, višegodišnji zasadi, prateći objekti, mehanizacija i oprema, opšti troškovi, dugovi na početku obračunskog perioda, rezerve kupljenog materijala, upotreba zemljišta, subvencije i slično. Na kraju kalendarske godine, u popisne liste unose se izmene koje su se dogodile od početka obračunskog perioda. Završni popis na kraju kalendarske goodine ujedno predstavlja i početni popis za narednu godinu.

Metodologija FADN pruža mogućnost izračunavanja velikog broja ekonomskih pokazatelja, na primer: ukupan prihod, ukupne varijabilne troškove, amortizaciju, bruto i neto dodatu vrednost, dohodak, osnovna sredstva, promenu vrednosti vlastitog kapitala, bruto i neto investicije, novčani tok i maržu pokrića. [1]




18

EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA

Pokazatelji se dele na četiri velike grupe:

• Pokazatelji prihoda (bilans uspeha poljoprivrednog gazdinstva) • Indikatori koji se odnose na imovinu i obaveze gazdinstva (bilans stanja) • Finansijski indikatori (kao što su promene na sopstvenom kapitalu vlasnika gazdinstva, investiciona

aktivnost na gazdinstvu i sl.), i • Indikatori novčanog toka

Bilans stanja predstavlja sistematski spisak imovine i obaveza u dinarima, kojim se meri sopstveni kapital u određenom vremenskom trenutku. Bilans stanja pokazuje likvidnost i solventnost. Likvidnost je sposobnost plaćanja obaveza onako kako dospevaju. Koeficijent tekuće likvidnosti=kratkoročna obrtna imovina podeljena sa kratkoročnim obavezama. Solventnost predstavlja odnos između imovine i dugovanja/obaveza.

Bilans uspeha poznat i kao bilans profita i gubitka, meri finansijski uspeh delatnosti u određenom vremenskom periodu. Predstavlja prikaz-rezime za određeni period, i dobija se kada se od prihoda i promene u zalihama oduzmu rashodi koji se odnose na stvaranje prihoda i promena zaliha. Bilans uspeha pokazuje koliko ste u određenom vremenskom periodu zaradili, potrošili i kolika je razlika. Izrada bilansa uspeha zahteva: [3]

• Sve prilive gotovine • Sve gotovinske razlike • Plus precizne početne i krajnje bilanse neto vrednosti kako bi se izračunale promene u zalihama.

TROŠKOVI NA GAZDINSTVU

Troškovi su vrednosno izraženi utrošci elemenata procesa proizvodnje ili pružanja usluga, a koji su nastali ili su uzrokovani poslovnom aktivnošću gazdinstva. Vrste troškova: [4]

• Fiksni i varijabilni • Gotovinski i negotovinski • Troškovi materijala, sredstava za rad i rada • Direktni i opšti troškovi

Tab.1. Vrste troškova

Fiksni troškovi - Ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje. Oni postoje čak i onda kada se ne proizvodi. -Amortizacija -Kamata -Osiguranje -Porez

Ukupni trošak - Najniži ukuni novčani izdatak potreban za proizvodnju određene količine proizvodnje. Ukupni trošak raste sa porastom količine proizvodnje -TC=FC+VC

Varijabilni troškovi -Menjaju se pri svakoj promeni obima proizvodnje -Troškovi repromaterijala -Troškovi radne snage -Troškovi energije -Troškovi transporta -Troškovi pomoćnog materijala




19



Troškovi materijala Troškovi radne snage Troškovi sredstava za rad

• Troškovi osnovnog materijala

• Troškovi pomoćnog materijala i energije

• Troškovi režijskog materijala

• Naknade za izvršeni rad • Naknade za odsustvovanje

sa posla • Porezi i doprinosi za

penzijsko i zdravstveno osiguranje radnika

• Amortizacija • Troškovi tekućeg

održavanja • Troškovi investicionog

održavanja • Troškovi sitnog inventara i

alata


Direktni troškovi Opšti troškovi • U celini mogu se utvrditi po

učincima (proizvodima i uslugama) radi čije proizvodnje su nastali

• Troškovi koji se u celini odnose na određenu liniju proizvodnje, u kojoj se istim troškovima mogu dobiti dva ili više proizvoda

• U celini se odnose na više ili na sve linije proizvodnje na gazdinstvu

• Pravilo koje važi za raspoređivanje opštih troškova: svaka se linija proizvodnje tereti sa određenim troškom srazmerno njenom doprinosu nastanka tog troška

ZAKLJUČAK

Uspostavljanje računovodstvenih podataka na farmama u Republici Srbiji ne treba shvatiti samo kao obavezu koju Srbija treba da ispuni u masi usklađivanja sa Evropskom unijom, jer FADN podaci, koji se prikupljaju na gazdinstvima su veoma važni i za poljoprivredne proizvođače, jer na bazi praćenja podataka na svom poljoprivrednom gazdinstvu mogu da tačno vide kako posluju, da se porede sa gazdinstvima slične veličine i orijentacije u zemlji i regionu, da preciznije i kvalitetnije donose poslovne odluke i da na taj način napreduju i ostvare dobrobit za svoje gazdinstvo. Stoga je važno da što veći broj poljoprivrednih proizvođača uzme aktivno učešće i uključi se u sistem praćenja računovodstvenih podataka na svojim gazdinstvima, na što širem području naše zemlje. [1]

Literatura: [1] http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/3874 [2] Njegovan Z., Nastić L.(2011): Sistemi poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima i ruralni razvoj. Agroekonomika. Novi Sad. [3] www.poljoprivredaiselo.com/2011/01/racunovodstvo-na-malim-farmama/ [4] Kay R.D. Edwards, W.M., Duffy, P.A.(2004): Farm management. Fifth edition. Mc-Grow-Hill. Njujork. [5] Filipović N., Mišić I. (2005): Mogućnosti uvođenja knjigovodstvene evidencije na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Institut za agroekonomiju. Poljoprivredni fakultet. Beograd.

Gotovinski troškovi Negotovinski troškovi • Troškovi repromaterijala • Troškovi goriva i održavanja • Troškovi sezonske radne snage • Troškovi rente • Troškovi kamate na zajam

• Troškovi amortizacije • Troškovi oportunitetnih troškova • Neplaćena radna snaga • Kamata na sopstveni kapital • Hrana proizvedena na gazdinstvu

http://www.poljoprivredaiselo.com/2011/01/racunovodstvo-na-malim-farmama/




20

ISHRANA KRAVA U LAKTACIJI

Aleksandar Repček, dipl.ing; Aleksandar Vidić dipl.ing Izvod: Postoji veoma izražen interes proizvođača za poznavanjem činilaca koji utiču na konzumiranje hrane u ishrani krava muzara, a sve radi njenog povećanja i povećanja prinosa mleka. Međutim, pri tome treba da se ima u vidu da visoka proizvodnja ima i svoju određenu cenu, a naročito kod krava u laktaciji koje ispoljavaju naklonost prema metaboličkim oboljenjima kao što su ketoza, hipokalcemija i akutna indigestija. Složenost mehanizama koji kontrolišu konzumiranje hrane, čini veoma teškim identifikaciju svih činilaca koji utiču na ishranu krava. Ključne reči: Ishrana krava, metabolička oboljenja, konzumiranje.

IN LACTATING COWS NUTRITION Abstract: There is a strong interest to know the manufacturer of the factors influencing the consumption of food in the diet of dairy cows, with the goal of an increase and increase milk yields. However, it should be kept in mind that high production has its certain price, especially in lactating cows that express sympathy for metabolic disorders such as ketosis, hypocalcemia, and acute indigestion. The complexity of the mechanisms that control eating, it is very difficult to identify all the factors that affect the feeding of cows. Keywords: Feeding cows, metabolic diseases, food consumed

UVOD

Visoka proizvodnja mleka krava u laktaciji je osnovni cilj svakog odgajivača goveda. Međutim, u praksi se postavlja niz pitanja i javlja se veliki broj problema kako što pravilnije iskoristiti genetsku osnovu krave za proizvodnju mleka. Proizvodni ciklus krave uslovno se može podeliti na nekoliko faza: 1. Početak laktacije (0- 70 dana), 2. Srednji period laktacije (70-140 dana), 3. Period od sredine do kraja laktacije (140-350 dana) i 4. Zasušenje (45-60 dana pred telenje). U idealnim uslovima ovaj ciklus bi trebalo da traje tačno godinu dana, ali u praksi to je obično nešto duže. Potrebe grla se u pojedinim fazama znatno razlikuju, što uslovljava razlike u ishrani, odnosno u sastavu obroka. [1]

POČETAK LAKTACIJE

Ovo je period koji traje prvih 60-70 dana ili (10 nedelja) laktacije. Proizvodnja mleka se brzo povećava i dostiže maksimum sa 4-6 nedelja posle telenja. Kod visokoproizvodnih grla to može da bude i nešto kasnije. Obim konzumiranja hrane, a posebno energije, u tom period ne prati potrebe za proizvodnjom mleka. Krava se nalazi u negativnom bilansu energije, tako da se mobilizuju sopstvene telesne rezerve (u vidu masnog tkiva) za proizvodnju mleka. Prilagođavanje krava na obrok koji će dobijati u laktaciji je važno u ovom periodu. Povećanje količine koncetrata za 0,5- 1 kg svakog dana posle telenja postepeno povećava unošenje hranljivih materija u organizmu a da se pri tome smanjuje rizik od nekih ishrambenih problema (kao što je odbijanje hrane ili acidoza). Treba izbegavati da količina koncentrata pređe 60% SM obroka, jer može dovesti do acidoze, smetnji u varenju i smanjenja sadržaja mlečne masti.

o Uvod o Početak laktacije o Sredina laktacije o Period od sredine do kraja laktacije o Zasušenje o Zaključak o Literatura




21

Potrebe u svim hranljivim materijama moraju biti zadovoljene u ovom najznačajnijem periodu laktacije. Posebna pažnja mora da se posveti zastupljenosti vlakana, jer ona obezbeđuju normalno funkcionisanje buraga. Takođe veoma je važan i udeo pojedinih frakcija proteina. Davanje ukupnih proteina na nivou potreba, ili čak nešto iznad toga, stimuliše konzumiranje suve materije obroka i omogućuje uspešno korišćenje telesnih rezervi za stvaranje mleka.

Početak laktacije je period u kome krave dostižu maksimalnu produkciju mleka. O visine proizvodnje koju grlo tada postigne zavisi i ukupni rezultat cele laktacije. Iako se obično ističe da krave maksimalnu proizvodnju mleka treba da dostignu što brže, smatra se da je za visokoproizvodnu kravu najbolje ako maksimum postigne između 8-10 nedelje laktacije. Posle maksimuma kod prvotelki se proizvodnja smanjuje za oko 0,2%, a kod starijih krava 0,3% mleka na dan (ili 3% svakih 10 dana). Krave sa visokim genetskim potencijalom za proizvodnju mleka maksimum proizvodnje dostižu nešto kasnije i pokazuju bolju perzistenciju laktacije. Proizvodnja u ranoj laktaciji u velikoj meri određuje ono što grlo može da postigne u čitavoj laktaciji. Za svaki kg povećanja koji se ostvari u ovom periodu može se očekivati da će krava proizvesti 200 do 225 kg više mleka tokom laktacije.

Konzumiranje hrane u periodu posle teljenja je smanjeno. Maksimum u konzumiranju se postiže tek nekoliko nedelja (2-4) posle postignutog maksimuma u proizvodnji mleka. Proizvodnja mleka u ranoj laktaciji se značajnim delom odvija na osnovu mobilisanih telesnih rezervi. Znatan deo rezervnih masti organizma krava koristi za zadovoljenje deficita u energiji. Nasuprot tome, samo male količine proteina mogu da se na sličan način mobilišu iz organizma. Gubitak telesne mase od 1 kg obezbeđuje dovoljno energije za oko 6 do 7 kg mleka a proteina za 3 do 4 kg. Prvih dana posle partusa krave treba da dobijaju isti obrok kao i pre teljenja. Ovo je period konsolidacije ishrane. Tokom prvih 10-15 dana obrok se sve više (u manjim količinama) povećava i uvode nova hraniva. Prvih nekoliko dana daje se najkvalitetnije seno, silaža najboljeg kvaliteta kao i mala količina koncentrata (ispod 3,5 kg). Potom se uvode i ostala hraniva a količina koncentrata se povećava za 0,5-1,0 kg na dan dok se ne dostigne željena količina. Životinje sa većim masnim rezervama koje imaju potencijal za visoku proizvodnju mleka obično su najpodložnije ketozi.

Ketoza je posledica poremećenog metabolizma ugljenih hidrata. Obično se javlja na početku laktacije kada grlo, u nedostatku ugljenih hidrata mobiliše energiju iz masnih depoa. Usled nepotpune oksidacije masnih kiselina nagomilavaju se ketonska tela u krvi, pri čemu organizam ne uspeva da ih ukloni. Simptomi se ogledaju u gubitku apetita i smanjenju procenta glukoze u krvi. Nedostizanje punog maksimuma proizvodnje, kao i pojava ketoza, su problemi koji se najčešće javljaju u ovom periodu i posledica su neadekvatne ishrane pre i posle teljenja. Što je niži maksimum proizvodnje u ovom delu laktacije to je i celokupna proizvodnja u laktaciji manja. U ovom periodu najznačajnije je da se što brže i uz što manje problema poveća konzumiranje hrane. To se prema najnovijim shvatanjima o ishrani visokoproizvodnih krava postiže na sledeći način:

1. korišćenjem najkvalitetnijih kabastih hraniva; 2. preciznom izbalansiranošću obroka u pogledu svih hranljivih materija; 3. ravnomernim i svakodnevnim povećavanjem količine koncentrata; 4. kod visokoproizvodnih grla u obrok se može dodati nešto masti, prvo 100 g/dan u početnoj fazi, a zatim povećavati do 500 g tokom sledećeg perioda, a ako je potrebno i više, ali tek posle pete nedelje laktacije. Obroci ne treba da sadrže više od 7,5% masti u SM obroka; 5. hrana mora da bude stalno na raspolaganju; 6. treba izbegavati svaki mogući stres.

Sl.1. Laktaciona kriva




22

SREDINA LAKTACIJE

Ovaj period obuhvata drugih 10 nedelja (70-140 dana) posle teljenja. Krave treba održavati na vrhuncu proizvodnje koliko god je to moguće. Konzumiranje hrane se u tom periodu približava maksimumu.

Krava postepeno ulazi u pozitivan bilans energije, a hranljive materije iz obroka zadovoljavaju proizvodnju. U tom periodu krave više ne gube telesnu masu - ili je održavaju konstantnu ili donekle povećavaju. Posle dostizanja maksimalne proizvodnje, količina mleka se manjom ili većom brzinom smanjuje. Kod dobrih grla, koja su pri tome valjano hranjena, postiže se da ova brzina ne bude velika, odnosno visoka perzistencija laktacije. Ovo je period laktacije u kome ishrana najdirektnije utiče na proizvodnju. Od toga kako je obrok sastavljen direktno zavisi količina dobijenog mleka. Pri tome uvek treba imati u vidu da krave imaju fizički ograničenu mogućnost konzumiranja hrane. Zbog tog ograničenja, što je veća proizvodnja mleka, to koncentracija energije i proteina u obroku mora da bude veća. Količina SM iz koncentrata u obroku u ovom periodu dostiže maksimum - i može da iznosi najviše 2,3% TM krave. U ovom periodu i dalje treba koristiti kvalitetnu kabastu hranu. Konzumiranje SM treba da bude minimalno 1,5% TM kako bi se očuvale sve funkcije buraga i održao procenat mlečne masti. Potencijalni problemi koji nastaju tokom ovog perioda mogu da budu: nagli pad proizvodnje mleka, pad procenta mlečne masti, tihi estrus i ketoza. Da bi se obezbedilo maksimalno unošenje hranljivih materija u organizam potrebno je sledeće:

1. davanje hrane više puta na dan; 2. korišćenje najkvalitetnijih raspoloživih hraniva; 3. permanentno smanjivati mogućnost da dođe do stresa. Krajem prve ili u toku druge faze laktacije obično se obavlja oplodnja krave. To se događa najčešće između 40.

i 90. dana laktacije, odnosno posle dostizanja maksimuma u proizvodnji mleka. Kako u to vreme grla dobijaju značajne količine hranljivih materija (konzumiranje SM je blizu maksimuma), to nema posebne potrebe, a ni moguünosti, da se radi uspešnije oplodnje obrok poveća.

PERIOD OD SREDINE DO KRAJA LAKTACIJE

U ovoj fazi ishrana krava je relativno jednostavna. Proizvodnja mleka opada (brzinom od 8 do 10% mesečno), krava je bremenita i nije teško zadovoljenje njenih potreba u hranljivim materijama. Količina koncentrata treba da bude na nivou koji odgovara obimu proizvodnje mleka uz to što se u ovom periodu još i nadoknađuje gubitak TM sa početka laktacije. Mlade krave - prvotelke, treba da dobiju dodatne hranljive materije za porast (oko 20% iznad potreba grla starih 2 godine, i 10% kod grla starih 3 godine). U ovom periodu smatra se da je veoma isplativo korišćenje NPN izvora azota. Pred kraj laktacije opada proizvodnja mleka a povećava se efikasnost iskorišćavanja hranljivih materija. Zbog toga je kraj laktacije optimalan period za popravku kondicije krava.

Za stvaranje masnog tkiva efikasnos iskorišćenja energije je 75% u laktaciji a 59% u zasušenju. To objašnjava zbog čega je najbolje da krava stvara telesne rezerve dok je još u laktaciji. Pri tome, stvaranje rezervi se u ovom periodu postiže bez većih metaboličkih problema ili poremećaja (masna degeneracija jetre i sl.). takođe korekcija kondicije ili priprema za sledeću laktaciju treba da započne pri kraju tekuće laktacije. Zasušena grla sa suvišnim količinama telesnih masti (loja) nose u sebi potencijalne mogućnosti za pojavu ozbiljnih metaboličkih poremećaja. Sindrom debelih krava dovodi do nagomilavanja preterane količine masti u trbušnoj duplji, jetri i bubrezima, opadanja apetita i smanjenje opšte otpornosti krava na infekcije. [4]

ZASUŠENJE

Ovo je kritičan period u laktacionom ciklusu. Dobar program zasušenja može značajno da poveća proizvodnju mleka u narednoj laktaciji i da smanji mogućnost javljanja metaboličkih problema u vreme i posle teljenja. U periodu zasušenja grlo se priprema za partus i narednu laktaciju. Tada se može donekle popraviti i kondicija krave, a obnavlja se i tkivo vimena.

Period zasušenja treba da traje najmanje 6 nedelja ali je bolje ako traje puna dva meseca. U ovom periodu hranljive materije iz obroka najefikasnije se koriste za povećanje mase ploda. Masa ploda se uvećava sve više kako se približava partus. To uslovljava i povećane potrebe u hranljivim materijama. Povećane potrebe se zadovoljavaju povećanjem udela koncentrovanih hraniva u obroku. Na nekoliko dana pred partus, međutim, prestaje se sa davanjem koncentrata. Zasušene krave moraju da budu odvojene od grla u laktaciji. Obroci treba da budu tako formulisani da zadovoljavaju potrebe krave u svim hranljivim materijama i to za: održanje organizma, porast ploda i eventualnu popravku kondicije (ako je propušteno da se to završi u prethodnoj fazi). Konzumiranje SM obroka je oko 2% TM. Konzumiranje kabaste hrane treba da bude najmanje 1% TM. Količina koncentrata treba da bude u skladu sa potrebama ali da ne prevazilazi 1% TM. Ako se kao kabasto hranivo koristi silaža kukuruza, koja je bogata u energiji,




23

konzumiranje SM može da bude i manje od 2% TM. Da bi se izbeglo tovljenje krava preporučuje se davaje kabaste hrane manje hranljive vrednosti (pšenična slama, kukuruzna stabljike i travno seno). U ovom periodu može se po potrebi ograničiti količina unesenih hranljivih materija. Zavisno da kvaliteta raspoložive kabaste hrane, ona može da čini ceo obrok u ovom periodu.

Na oko dve nedelje pred teljenje potrebno je početi sa davanjem koncentrata koji će se koristiti u toku laktacije. To je neophodno kako bi se mikroorganizmi buraga na vreme prilagodili na tu vrstu hrane. Ovo ne mora nužno da se odnosi samo na koncentrat, već i na sva druga hraniva koja će krava dobijati tokom laktacije a koja ne dobija u vreme zasušenja. Na dan partusa kravi se znatno smanjuje apetit. Tada joj se daje samo nešto sena i mekinja, a organičava se i količina vode. Kada sve ide normalno, krava se brzo oporavlja od porođaja, pa u narednim danima njena ishrana ulazi u fazu konsolidacije. U ovom periodu treba zadovoljiti potrebe u Ca i P, ali izbegavati veće unošenje ovih minerala. Dovoljno je 50-80 g Ca i 30-40 g P. Ako je u obroku zasušenih krava Ca zastupljen sa više od 0,6% Ca a P više od 0,4% povećava se mogućnost pojave mlečne groznice. Takođe, u ovom periodu treba davati adekvatne količine vitamina A, D i E jer se time s jedne strane utiče na vitalnost teleta, a s druge doprinosi boljem zdravlju krave (preventivni uticaj na zadržavanje posteljice i mlečna groznica). Potencijalni problemi koji nastaju kada su krave u zasušenju previše ugojene na početku laktacije su: mlečna groznica, zadržavanje posteljice, masna degeneracija jetre, slab apetit. [2]

ZAKLJUČAK

Ishrana visoko mlečnih krava, koje daju osam i više hiljada kilograma mleka u laktaciji, danas predstavlja veoma aktuelni problem. Za njeno uspešno sprovođenje neophodna su nova znanja iz oblasti fiziologije varenja i iskorišćavanja hrane, proizvodnje i pripremanja hrane i tehnike ishrane, uz znatno bolje poznavanje specifičnih osobina i hranljive vrednosti svakog hraniva ponaosob kao i interakcije koje nastaju među hranivima u obroku. Posebno mesto u domenu ishrane visokoproizvodnih krava imaju normative kojima se izražavaju potrebe grla u hranljivim materijama. Zbog toga je permanentno usklađivanje normative sa genetskim potencijalima koji se iz godine u godine unapređuju i menjaju jedan od najvažnijih zadataka u samoj ishrani visoko mlečnih krava.

Ishrana visoko mlečnih krava, je oblast kojom se već dugi niz godina a i danas u svetu intezivno bavi veliki broj istraživača. Međutim i pored toga može se reći da u ovoj oblasti ima još dosta nedovoljno proučenih problema koje treba istražiti i dati odgovor o načinu njegovog rešavanja što je ozbiljan zadatak i veliki izazov za one koji se njima bave.

Sl.2. Krava HF rase

Literatura: [1] Ratko Lazarević (2005): Savremeno Govedarstvo [2] Goran Grubić, Milan Adamović:(1998) Ishrana visokoproizvodnih krava [3] Timotej Čobić, Georgi Antov (1996) Govedarstvo /proizvodnja mleka/ [4] Jovanović, R., Dujić, D. i Glamočić, D. (2001): Ishrana domaćih životinja. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad




24

ISHRANA ODLUČENE PRASADI

Suzana Radović, dipl.ing. Izvod: Svinjarstvo je grana stočarstva koja se intenzivno razvija i obezbeđuje veliki deo mesa za potrebe sve većeg broja stanovnika. Ubrzani razvoj ove grane stočarstva doveo je do intenziviranja prirasta, povećanja reproduktivne efikasnosti krmača i do povećanja kvaliteta trupa u kome je sadržaj mesa dostigao gotovo fiziološki maksimum. Proizvodnja u svinjarstvu zavisi od mnogobrojnih faktora među kojima ishrana zauzima značajno mesto. Troškovi hrane u normalnim uslovima proizvodnje čine oko 50-70% ukupnih troškova. Ključne reči: odlučena prasad, ishrana prasadi, trošak hrane

FEEDING OF WEANED PIGLETS

Abstract: Hog's cattle industries that intensively develops and provides much of the meat for the growing population. The rapid development of this branch of animal husbandry has led to the intensification of growth, increasing reproductive efficiency of sows and increased carcass quality in which the meat content to almost physiological maximum. Production of pig depends on many factors including diet has a significant place. Cost of food under normal production conditions make up about 50-70% of total costs. Keywords: weaned piglets, feeding of piglets, cost of the food

UVOD

Tehnologija gajenja prasadi poslednjih decenija se izmenila, uslovljena visokim genetskim potencijalom korišćenih životinja, njihovim visokim proizvodnim karakteristikama, isto tako i novim normativima za smeštaj radi ispunjenja uslova za dobrobit životinja u industrijskoj proizvodnji. Danas su životinje više osetljive i produktivnije i zbog toga zahtevnije u tehnološkim uslovima držanja i ishrane. Zbog toga je ispunjenje ambijentalnih uslova i upotreba odgovarajuće opreme za ishranu, pravilna ishrana preduslov za ekonomičniju proizvodnju. [2]

Pravilna ishrana prasadi u periodu odgoja je od velikog značaja, jer u većoj meri u kasnijem periodu utiče na

proizvodne karakteristike svinja u tovu. Ustanovljeno je da nepravilnosti u odgoju ne mogu da se nadoknade ili kompenzuju u sledećem periodu. Poznato je da period od rodjenja i odbijanja prasadi od krmače kao i prelazak u grupe za odgoj ili tov je najosetljiviji za mlade životinje. Prasad u tom periodu doživljavaju najveće promene i izloženi su stresu.

ISHRANA ODLUČENE PRASADI

Prasad su najosetljivija kategorija svinja koja ima visoke zahteve u pogledu smeštaja i nege, a posebno u pogledu ishrane. U praktičnoj proizvodnji gubici prasadi variraju od oko 8 do iznad 20%. Ishrana prasadi ima značajnu ulogu u uspešnom odgoju prasadi, posebno nakon ranijeg zalučivanja. Odlučivanje prasadi, bez obzira na starost, uvek je vrlo jak i višestruk stres, izazvan gubitkom mleka krmače, promenom mesta i grupe zbog prebacivanja

o Uvod o Ishrana odlučene prasadi o Potrebe zalučene prasadi o Smeše za prasad o Zaključak o Literatura




25

u odgajalište i neizbežnom promenom strukure obroka. Ukoliko se odlučivanje vrši ranije, utoliko je stres jači, a njegove posledice teže i dugotrajnije.

U takvim uslovima nastaje dug zastoj u porastu, praćen često ozbiljnim poremećajima digestivnog trakta, pojavom proliva, a ne retko i velikim gubicima, koji ponegde iznose i preko 10%. Sve ovo je praćeno visokim troškovima lečenja, koje najčešće ne daje zadovoljavajuće efekte. Ovo se dešava kod zalučene prasadi koja nije naviknuta na konzumiranje suve hrane.

Period ograničenja konzumacije hrane treba da traje 7-10 dana. Svako produžavanje dovodi do nepotrebnog zastoja u porastu i nema opravdanja, s obzirom da je 7-8 dana dovoljno dug period za povećanje lučenja HCL-a i enzima u digestivnom traktu i normalizaciju varenja unete hrane.

Pored odgovarajuće smeše za ishranu prasadi važni su i njihova priprema i obrada. Pre svega, neophodno je da smeše za prasad budu peletirane. Peletiranjem se smanjuje rastur, sprečava se dekompozicija i poboljšava mikrobiološka slika smeše.

Sl.1. Prasad na sisi

Odlučena prasad u optimalnim uslovima proizvodnje i uz upotrebu kvalitetne hrane ostvaruju dnevni prirast od

350-450g, uz utrošak hrane za kilogram prirasta od oko 1,8-2,0 kg i uz gubitke koji ne prelaze 2-3%. U starosti od 80 dana prasad postižu telesnu masu od 25-28kg i spremna su za prebacivanje u tov. [3] Kod ovakve prasadi dolazi do ozbiljnijih poremećaja i promena u digestivnom traktu, a sastoje se u sledećem:

• povećava se sadržaj masnih kiselina u izmetu, • povećava se sadržaj ugljenih hidrata i vode u izmetu, • povećava se izlučivanje mineralnih materija i dolazi do poremećaja acidobazne ravnoteže u organizmu

prasadi, • povećava se lučenje vode i dolazi do pojave proliva, • ubrzan je i nekontrolisan razvoj E. Coli, posebno hemolitičkih sojeva, što može izazvati trajno oštećenje

sluzokože digestivnog trakta prasadi. [1]

POTREBE ZALUČENE PRASADI

Zalučena prasad imaju vrlo visoke zahteve u pogledu smeštaja, posebno ako se zalučenje vrši sa 25-28 dana starosti. U odgajalištu se pre svega moraju obezbediti odgovarajuća temperatura i ventilacija. Prasad zahteva temperaturu ambijenta od 26-28 ºC uz adekvatnu ventilaciju. Držanje prasadi na nižoj temperaturi dovodi do brzog razlaganja rezervi masti iz organizma, pošto je u toj fazi konzumacija hrane vrlo mala i ne podmiruje potrebe prasadi. [4] Intenzitet protoka vode je važan koliko i dnevne potrebe i iznosi:

• prasad 3-6 nedelja 300 ml/min • prasad 6 nedelja do 30 kg 600 ml/min

Neposredno po zalučenju hranom se mora obezbediti lako iskoristiv izvor energije (laktoza, masti, razloženi

skrob) kako bi se na taj način prevenirali gubici telesnih rezervi energije. U toj fazi prasad još uvek nisu u stanju efikasno da koriste skrob iz žitarica, posebno ako nisu na vreme

naviknuta na konzumaciju hrane. Prasad takođe, nisu u stanju da efikasno koriste proteine prisutne u hrani, bez obzira na njihov kvalitet. Ovo je posledica još uvek nedovoljnog lučenja proteolitičkih enzima ali i nedovoljnog lučenja




26

hlorovodonične kiseline u želudcu. Zbog toga, neposredno po zalučenju prasadi nije preporučljivo da se koristi smeša sa visokim nivoom proteina (preko 20%) posebno ako nije uspostavljen adekvatan odnos energije i proteina. Odgoj prasadi se sprovodi u nekoliko vremenskih perioda:

• period odgoja prasadi na sisi (0-4 nedelje uzrasta), • period ogoja zalučene prasadi, • prva faza tova (4-6 nedelje uzrasta) • druga faza tova zalučene prasadi (6-11 nedelje uzrasta).

SMEŠE ZA PRASAD

Osnovna hrana kod prasadi na sisi je mleko krmače i voda. Do 10-15 dana uzrasta oni se hrane isključivo

mlekom majke koje u potpunosti zadovoljava njihove ishrambene potrebe u energiji i hranljivim materijama. Od 6-9 dana uzrasta može im se davati ekstrudirani predstarter. Pošto u tom periodu kod prasadi je nedovoljna aktivnost enzima u digestivnom traktu potrebno ih je uneti preko hrane radi normalizacije funcija organa za varenje. Prihrana prasadi u ovom periodu pospešuje razvoj digestivnog trakta, pojačava motornu i sekretornu funkciju u crevnom traktu.

Potrebe prasadi u hranljivim materijama i u hrani od početka prihranjivanja do prebacivanja u tov brzo se menjaju. Zbog toga se u ovom relativno kratkom periodu, koji oko 50-60 dana, obično koriste tri smeše i to predstarter, starter i grover.

Za ishranu prasadi koristi se:

• predstarter (1-2 kg po prasetu u periodu sisanja); • starter ( oko 15 kg po prasetu od zalučenja do mase od 15 kg); • grover (oko 25 kg od 15 do 25 kg telesne mase).

Sl.2. Prasad na sisi

U svim smešama precizira se minimalni i maksimalni sadržaj hranljivih materija, minerala i vitamina. Pitanje

kvaliteta stočne hrane regulisano je i Pravilnikom o maksimalnim količinama štetnih materija i sastojaka. Zakonodavac je predvideo da stočna hrana i sirovine koje služe za proizvodnju smeša ne smeju da sadrže hormone, sedative, tireostatike i toksine toksigenih bakterija (Clostridium botulinum i dr.) i propisao maksimalne količine pesticide ili njihovih metabolita, neorganskih materija, antibiotika koji mogu da se koriste kao stimulatori, patogenih mikroorganizama, parazitskih gljivica itd. [1]

ZAKLJUČAK

Bez sumnje ishrana predstavlja najvažniju kariku u proizvodnji svinja. Bez adekvatne ishrane ne mogu se obezbediti osnovne životne funkcije životinje, ne može se postići nivo zdravstvenog stanja na kome svinja može da proizvodi, ne mogu se postići odgovarajući rezultati u reprodukciji, a ne može se postići ni odgovarajući prinos mesa. Uz sve to ishrana direktno utiče i na ekonomičnost proizvodnje, jer troškovi hrane predstavljaju čak 80% materijalnih troškova, a 60-70% ukupnih troškova. [1] Literatura: [1] Teodorović, M. , Radović, I. (2003): ”Svinjarstvo”, ishrana prasadi [2] www.victoriagroup.rs/sites/default/files/katalozi/hrana_za_svinje.pdf [3] www.komponenta.rs/index.php?a=prasad [4] www.avm.rs/dok-Radivojevic/5b-DR-Svinje-2deo.pdf

http://www.victoriagroup.rs/sites/default/files/katalozi/hrana_za_svinje.pdf

http://www.komponenta.rs/index.php?a=prasad

http://www.avm.rs/dok-Radivojevic/5b-DR-Svinje-2deo.pdf

Documents

Priređivač: PSS Vrbas d.o.o. Vrbaspolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/...Vrbas_2013.pdf · Godina 2, broj 10, Vrbas, Novembar, 2013. ... 2011 Crvenka 3,1 4,1 1,0 23,7 2012 Vrbas