Priprema proizvodnje

Priprema proizvodnje

Skup procesa koji se obavlja pre poetka procesa proizvodnje i koji treba da omogue da ona protekne bez prekida i zastoja.

Cilj pripreme proizvodnje jeste postizanje optimalnih rezultata rada.

Tehnika priprema proizvodnjeObuhvata pet faza:

Prva faza: odreivanje programa proizvodnje

utvrivanja proizvodnog programa

asortimana (on uslovljava i ostale aktivnosti)

usklaivanje potreba potroaa i realnih mogunosti preduzea

Druga faza: priprema materijala

izbor materijala

nomenklatura

normativ (potrebna koliina materijala za jedinicu proizvoda)

standardi materijala

Trea faza: priprema sredstava za rad

priprema alata

priprema maina

etvrta faza: priprema radnog mesta (odreivanje radnih zadataka)

stabilno radno mesto

nestabilno radno mesto

Peta faza: priprema tehnolokog procesa (nain na koji se obavlja proces proizvodnje)Organizacija metoda itehnika

METODE I TEHNIKE U PROZVODNOM PROCESU JEDNE KOMPANIJE

Ne rasipaj energiju i vremeFRANKLINPODELA RADA

Stepen tehnolokog razvoja dovodi do potrebe razlanjivanja sloenog radnog procesa u vie manjih. Jer ni u jednim radnim organizacijama sa jednostavnim tehnolokim postupcima ne postoji pojedinac koji bi moga da obavlja sve poslove.

Upravo to raslanjivanje sloenog radnog procesa u vie manjih i jednostavnih predstavlja podelu rada u najoptijem smislu rei.Pri projektovanju preduzea treba pored pripreme proizvodnje treba obaviti i tehniku podelu rada.Znaaj podele rada dolazi do izraaja pri osnivanju radne organizacije, zatim u proizvodnom procesu i na svakom pojedinanom radnom mestu na kome izvrilac treba da razlani svoje radne zadatke i prema njima svoj rad na radne operacije, podoperacije, radne zahvate.

Podelom rada postie se uteda vremena i radna energija pojedinaca i poveanje produktivnosti.

SPECIJALIZACIJA

Podelom rada u proizvodnji sloenih proizvoda, pr. automobila, aviona dovela je do diferencijacije delatnosti, odnosno do specijalizacije. Specijalizacija se javlja na nivou finalnih proizvoda. Preduslov za specijalizaciju su specijalizovana postrojenja.

itavu proivodnu koncepciju treba prilagoditi novouvedenoj specijalizovanoj opremi, rasporedu maina, unutranjem transportu, kotroli i sl.

KOOPERACIJA

Kooperacija je usklaivanje zajednikom rada vie preduzea na zajednikom privrednom zadatku. Na primer elektromotor kooperacijom izrauju: livnica izradom livenih delova, idustrija kablobva izradom kablova, a finalni prozvod se sastavlja u Sever Subotica.

STANDARDIZACIJA

Standardizacija je dugotrajan i naporan postupak izbora jednog reenja, izmeu slinih, koji maksimalno zadovoljava postavljene zahteve. Znai da je standard (propis) odabrano reenje koje zadovoljava oblik, dimenzije, sastav, kvalitet, proizvodni i tehnoloki proces.

Broj standarda kojim raspolae jedna zemlja govori o njenom stepenu industrijske razvijenosti. Svaka zemlja ima svoje standarde pr. Nemaka DIN, Rusija GOST, i dr.

Postoje i meunarodni kao to je ISO. Ove standarde usvaja Meunarodna organizacija za standardizaciju.

Znai da preduzea koja ele da uspeno posluju na meunarodnom tritu, morae da obezbede kvalitet svojih prozvoda prema meunarodnim standardima.

KOMPLEKSNI POSLOVNO-PROIZVODNI SISTEM U INTERAKCIJI SA OKOLINOM (KOPPSIO)

Transformacija ulaznih elemenata u proizvod odreene upotrebne vrednosti istorijski posmatrano zaokuplja oveanstvo od njegovog postanka. Sa otpoinjanjem ere industrijske prizvodnje dobio je neke nove dimenzije, kao i odgovarajua reenja.

Sa organizacione take gledita, ponuena reenja poseduju optu karakteristiku: primena osnovnog principa podele rada, uslovila je parcelizaciju jedinstvenog procesa shodno potrebama specijahzovane podele rada izmeu nosilaca izvrenja pojedinih zadataka. Na slici 1. prikazan je tipian primer organizacionog modela industrijskog preduzea.

Prvobitna zadovoljavajua reenja ne odolevaju novim, otrijim, zahtevima u skladu sa logikom procesa transformacije ulaznih elemenata u odgovarajui proizvod. Adekvatno povezivanje, po horizontali u skladu sa transformacionim procesom, nailazi na prepreke hijerarhijske i funkcionalne nadlenosti zasnovane na drugom konceptu.

Sektorske barijere potkrepljene neprijemivou specijalizovanih izvrilaca za saradnju sa drugim strukama, predstavljaju sutinu problematike funkcionisanja jedinstvenog procesa transformacije. Tekoe bivaju potencirane ve istaknutim intenzitetom promene uticajnih inilaca kao npr. ubrzan proces pretvaranja nauno-istraivakih tekovina u odgovarajue proizvode, zaotravanje kriterijuma kvaliteta i ekonomike i si, te posebno potreba prilagodavanja potrebama kupaca.

Moe se umesto proizvoda, slinom tretmanu podvri usluga, ime se otvaraju novi horizonti u smislu uoptavanja pristupa.

Nastojanja ka premoavanju nastalih pukotina, optereena su nedostatkom jedinstvene koncepcije zasnovane na kompleksnom integralnom obuhvatu skupa relevantnih elemenata.

Sloenost ovih zbivanja ima vie dimenzija u relacijama industrije kao celine. Iz ugla preraivakih industrijskih grana, problematika se usredsreuje na proizvod. Proizvod predstavlja ovaplodenje svih oblika u kojima se industrijska dinaminost manifestuje. Iako ovo stanovite ima svoju punu ivotnu vrednost, ne treba zanemariti brojne interakcije koje u karakteristina zbivanja uvode i druge komponente.

Savremena orijentacija na proizvodnju sistema, npr. sistema za grejanje, hlaenje, automatsko skladitenje i tome slino, ne menja nita sutinski u odnosu na izloen pristup. Jer, neki od takvih sistema sastavljen je od niza podsistema razliitih nivoa, odnosno komponenata sa razliitim funkcijama unutar sistema, a to su u sutini proizvodi. Pri tom, to mogu biti proizvodi iz okvira posmatranog poslovno-proizvodnog sistema (PPS) ili nekog drugog na koji se naelno oslanja kao na isporuioca odgovarajue komponente.

Prema tome, proizvodni program, bolje reeno poslovno-proizvodni program obuhvata sisteme, odnosno proizvode, odnosno i jedno i drugo sa odgovarajuim specifikacijama i strukturom, koje definiu:

- neposredni proizvodni program posmatranog PPS

- i komplementarni program komponenti, koje su predmet isporuke odgovarajuih isporuilaca.

U potonjem sluaju PPS se javlja u ulozi nosioca posla sa zadatkom da obezbedi sve uslove koji prethode proizvodnji ovih komponenti (projektovanje, tehnologija i sl. ako je potrebno, jer je bolje ukomponovati standardna reenja specijalizovanih proizvoaa), kao i finalisanje uklapanja odnosnih komponenti u odgovarajui sistem, koji se pod utvrenim uslovima isporuuje korisniku, pa se PPS javlja u ulozi nosioca posla, ali mnogo aktivnijeg na liniji:

- pruanja svih vrsta pomoi,

- te skladnog i celovitog uklapanja sa ostalim komponentama u sistemu.

U okviru poslovno-proizvodnog programa ostvaruju se znatno jae mogunosti za aktiviranje brojnih interakcija posebno na polju unifikacije i tipizacije, te naroito u smislu prenoenja pozitivnih iskustava iz jednog u drugi domen poslovnih, odnosno proizvodnih aktivnosti u okviru odgovarajuih radnih ili proizvodnih grupa, to mora biti svestrano podrano i podsticano kvalitetno razvijenom infrastrukturom u PPS-u.

Dinaminost razvoja u pojedinim sferama industrijske proizvodnje funkcija je dostignutog opteg stepena razvijenosti nacionalnog, odnosno regionalnog privrednog sistema i ire, s obzirom na realno prisutne tendencije globalizacije. Kao pokazatelj promena, koje bi se posmatrale sa ovog stanovita, karakteristian je podatak da 95% industrijskih proizvoda u SAD nisu stariji od 5 godina. S obzirom na poznati stepen industrijske razvijenosti SAD, navedeni podatak bi bio veoma sinjifikativan za ocenu intenziteta transformacionih zbivanja uopte, a posebno u preraivakim granama industrije. Tim vie, to su specifina obeleja ovih tehnologija u velikoj meri zavisna od transformacija proizvoda.

Izuzetna dinaminost inovacije postojeih proizvoda kao i kreiranje novih u Japanu, to je znaajna komponenta prodora japanske industrije u svetski vrh, samo potvruje tezu o izuzetnoj ulozi proizvoda u okviru tekue delatnosti i razvoja poslovno-proizvodnog sistema.

Proizvod treba stoga tretirati kao generator razvojnih i proizvodnih zbivanja, jer se u njemu prelamaju glavne linije uticaja:

- primena naunih dostignua,

- tehnoloka i uopte proizvodna zbivanja,

- zadovoljavanje rastuih potreba korisnika po strukturi i po koliini.

Prema tome, proizvod njegov nastanak, razvoj, proizvodnja i konano nestanak sa scene, funkcija je veoma brojnih i heterogenih uticajnih faktora.

Visoka frekvencija zamene proizvoda namee potrebu ubrzanog reavanja brojnih problema, od kojih zavisi sniavanje trokova proizvodnje i unapreenje kvaliteta proizvoda.

Naglaena tenja da se zadovolje potrebe korisnika u uslovima izdiferenciranih individualiziranih zahteva, vodi ka izradi odgovarajuih proizvoda koji e se vie ili manje meu sobom razlikovati. Sa stanovita organizacije proizvodnje, posebno one na klasian nain koncipirane, ova se razliitost odraava na sniavanje masovnosti. U takvim uslovima, proizvodnja je suoena sa nalaenjem reenja, koja bi za manje koliine obezbeivala: dostignuti nivo kvaliteta i ve ostvareni nivo trokova proizvodnje.

Svojevrstan organizaciono-tehnoloki preobraaj proizvodnje u naznaenom kontekstu, nastaje primenom Fleksibilnih proizvodnih sistema, formiranjem proizvodnih elija, te adekvatnim ukomponovanjem kompjuterski upravljanim mainama. Navedene se mogunosti razlikuju po stepenu transformacije proizvodnog sistema, a i po stepenu fleksibilnosti u odnosu na promene u zahtevima.

Saglasno reenom, proizilazi da savremena organizacija i priprema proizvodnje kao odgovor na zahteve koristi sledee mogunosti:

omasovljavanje proizvodnje gde nema ogranienja plasmana, bilo celine proizvoda, odnosno njihovih komponenata, uz obezbeenje efekata u pogledu trokova i kvaliteta;

korienje adaptivnih tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja (FPS, CNC i dr.) kao i grupne tehnologije i posebno tzv. fraktalna proizvodnja, holonski sistem proizvodnje uz kompjutersku podrku na visokom nivou, da bi se u uslovima ograniene masovnosti zadrao dostignut nivo proizvoda i kvaliteta;

svestrano ukljuivanje nauno-tehnolokih saznanja u sve pore projektovanja i proizvodnje odgovarajuih proizvoda sa efektima u odnosu na snienje trokova i unapreenje kvaliteta proizvoda.

Isticanje ovih mogunosti ne znai da one jedna drugu iskljuuju. Naprotiv, mogue je primereno kombinovanje, kako bi se u datim uslovima nalo odgovarajue reenje.

Integralni tretman pripreme u najirem smislu i proizvodnje, ukazuje na izuzetno znaajnu ulogu proizvoda. Proizvod koji sintetizuje funkcionalne, tehnoloke i druge karakteristike, te u interakciji sa ostalim komponentama poslovnih i proizvodnih zbivanja, javlja se u ulozi nosioca, pa se shodno tome oznaava kao generator poslovnih i proizvodnih tokova. ak i ire, jer se konano korienjem proizvoda od strane korisnika zadovoljava potreba, i na taj nain izlazi iz okvira poslovnog sistema. Dostignuti stepen razvoja civilizacije istie specifinu ulogu i znaaj ba industrijskih proizvoda u reavanju sloenih problema ovekove radne i, uopte ivotne okoline.

U skladu sa takvim postupkom na, slici 2. data je blok-shematska, interpretacija Kompleksnog poslovno-proizvodnog sistema u interakciji sa okolinom (KOPPSIO).

ema KOPPSIOIdejni koncept blok-shematske interakcije svih faza (planiranje sa razvojem P, projektovanje i konstrukcija K, tehnoloka priprema T, neposredno obezbeenje svih uslova za redovnu proizvodnju O, realizacija proizvodnje R, eksploatacija proizvoda sa servisiranjem E) u okviru KOPPSIO.

PRIPREMA PROIZVODNJE

Pre nego to odpone izrada nekog proizvoda, pre nego to odpone proizvodni proces, nameu se pitanja na traene odgovore:

ZA KOGA PROIZVODITI? ko su nai kupci

TA PROIZVODITI? koju vrstu proizvoda

KAKO PROIZVODITI? reiti tehnoloki proces

OD EGA PROIZVODITI? obezbediti kvalitetnu sirovinu (repromaterijal)

KOLIKO PROIZVODITI? odrediti koliinu

S KIM POETI PROIZVODITI? obaviti podelu rada

KAD POETI, A KAD ZAVRITI? terminirati proizvodnju

RAZRADA TEHNOLOKOG PROCESA

Razrada tehnolokog procesa proizvodnje je eliminisanje suvinih operacija koja dovodi do novog, racionalnijeg metoda rada. Tu se stvaraju mogunosti za usavravanje svake pojedine operacije u sklopu procesa proizvodnje.

Zato je potrebno svaku operaciju prouiti:

- operaciju analizirati na osnovu zahvata kojima se izvodi

- zahvate analizirati na osnovu pokreta kojima se izvode

- konstruisati nov metod rada

Razradom tehnolokog procesa dobijamo tehnoloke postupke (skupa radnjikojima se menja kbvalitet proizvoda)

Organizacija tehnolokog pocesa se sastoji od:

- odreivanja broja i redoslada operacija

- odreivanje kvalifikovane strukture

- nain i vreme izrade

- odreivanje bruto koliine potrebnog materijala