PRILAGOĐAVANJE INTERAKTIVNOG OBRAZOVNOG SOFTVERA UČENICIMA SA POREMEĆAJEM RAZLIKOVANJA BOJA

7/29/2019 PRILAGOAVANJE INTERAKTIVNOG OBRAZOVNOG SOFTVERA UENICIMA SA POREMEAJEM RAZLIKOVANJA BOJA

1/21

UNIVERZITET U NOVOM SADUTEHNIKI FAKULTET

Mihajlo PupinZrenjanin

Seminarski rad iz predmeta Metodologija pedagokih istraivanja

PRILAGOAVANJEINTERAKTIVNOG OBRAZOVNOG

SOFTVERA UENICIMA SAPOREMEAJEM RAZLIKOVANJA

BOJA

Profesor: dr. Dragica Radosav Student: Marina VidoviBroj indeksa: MPT 18/11Smer: Informatika i tehnika uobrazovanju - master


2/21

Zrenjanin,Januar 2012. godine

2


3/21

SADRAJ

1.UVOD...............................................................................................................................

3

2.OBRAZOVNI RAUNARSKI SOFTVER.....................................................................43.BOJE.................................................................................................................................

44.DALTONIZAM (SLEPILO ZA BOJE)...........................................................................

55.KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE POREMEAJ RAZLIKOVANJA BOJA....................

66.BOJE U ORS-U ZA OSOBE SA POREMEAJEM RAZLIKOVANJA BOJA............

77.MOTIVACIJA ZA ODABIR TEME................................................................................

88.TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU...............................................................................

88.1.Dostignuto istraivanje......................................................................................

89.METODOLOGIJA ISTRAIVANJA............................................................................

109.1.Predmet i cilj istraivanja.................................................................................

109.2.Zadaci istraivanja...........................................................................................

109.3.Hipoteze istraivanja........................................................................................

1010.ISTRAIVANJE...........................................................................................................

1010.1.Metode istraivanja........................................................................................

3


4/21

1010.2.Tehnike istraivanja.......................................................................................

11

10.2.Instrumenti istraivanja..................................................................................11

10.3.Uzorak istraivanja........................................................................................

1211.REZULTATI ISTRAIVANJA...................................................................................

1212.ZAKLJUAK ISTRAIVANJA..................................................................................

1213.LITERATURA.............................................................................................................

1314.PRILOZI.......................................................................................................................

14

4


5/21

1.UVOD

Problemi sa razlikovanjem boja su prilino uobiajeni, posebno kod mukaraca. Iako netako rasprostranjeno kao dalekovidost ili kratkovidost, slepilo za boje nije neobino. Ubilo kojoj grupi od nekoliko stotina ljudi, uglavnom postoji nekoliko sa problemom

razlikovanja boja.

Termin slepilo za boje obuhvata sve vrste problema sa razlikovanjem boja, i ne morada znai da obolela osoba ne moe uopte da vidi boje. Naravno, neko sa potpunimslepilom za boje vidi svet u nijansama sive, ali najea verzija slepila za boje uzrokujenerazlikovanje crvene i zelene boje[4].

U ovom radu autor e istraiti koliko ispitanika ima poremeaj razlikovanja boja, zatime tim uenicima biti predstavljen obrazovni raunarski softver prilagoen njihovimpotrebama. Uenici e se anketirati u cilju saznanja njihovog miljenja o predstavljenomsoftveru i na kraju, uenici e uraditi test znanja vezan za nastavnu jedinicu koju e

obrazovni raunarski softver obraditi.

5


6/21

2.OBRAZOVNI RAUNARSKI SOFTVER

Problemu razvoja, a potom i primene obrazovnog softvera u nastavnoj praksi, ne moemopristupiti stihijski i neselektivno. Iako praksa jo uvek ne potvruje masovniju upotrebuovog nastavnog sredstva, bilo bi vie nego neophodno njegovom razvoju posvetiti vie

panje. Kvalitetu obrazovnog softvera u naoj zemlji se ne pridaje neophodna znaaj ipanja, pa je i razvijen softver samo prosenog nivoa. Primena raunara i obrazovnogsoftvera nude gotovo nesagledive mogunosti u organizaciji i unapreenju nastavnogprocesa, a time i reenja za otklanjanje veeg broja nagomilanih slabosti tradicionalnekole, ali i slabosti savremenih nastavnih sredstava kakav je i sam obrazovni softver(Hilenko, strana 69-71, 2008).

Danas uenik mora da ui aktivno, otkrivajui, samomislei i samorazumejui, kroz igru ina jedan kreativan, primeran, lak i zanimljiv nain, uz mogunost izbora sadraja svoguenja i odluivanja tokom rada, da razvija znanja, sposobnosti i navike, svoje umne,motorike i socijalne dispozicije, ali i neguje pravilan odnos prema radu, a da u svemu

tome napreduje u skladu sa svojim mogunostima (Hilenko, strana 239240, 2003).

3.BOJE

Boja je doivljaj koji nastaje kada svetlost karakteristinog spektra pobudi receptore umrenici oka. Boju, takoe, pripisujemo povrinama objekata, materijalima, svetlosnimizvorima, itd. zavisno od njihovih svojstava apsorpcije, refleksije ili emisije svetlosnogspektra. U vidnom spektru, odnosno skupu boja, koje ljudsko oko moe raspoznati,dolaze redom crvena, narandasta, uta, zelena, plava, ljubiasta (Karuovi D., RadosavD., strana 105, 2010).

Ergonomi boje esto navode kao najefikasniju vrstu kodova u prenoenju informacija usistemima ovek-maina i kao vrstu koda koja je zbog ovih karakteristika najee uupotrebi. Rezultati istraivanja dali su uglavnom saglasne nalaze da se i u regularnim ihazardnim situacijama sa najveom tanou prepoznaju crvena, zelena, plava, uta,narandasta i ljubiasta boja koje su, sa razliitim znaenjema, ve odavno ukljuene ustandarde za upotrebu boja u signalizacijama razliite vrste (izmi S., upinski B.,strana 328, 2006).

Boje proizvode razliite fizioloke reakcije u krvnom pritisku, otkucajima srca, disanju,varenju, telesnoj temperaturi i aktivnosti mozga. ak i slepi ljudi, to potvruje ineuropsiholog Kurt Goldstein, imaju kou koja "vidi" u boji, i oni doivljavaju razliite

fizioloke oseaje pod razliitno obojenim svetlima. Elektromagnetni talasi ispod crvene(infracrveni, radio talasi) i iznad ljubiaste (ultraljubiasti, rentgen, gama zraci)imaju fizioloki uticaj, postoje dokazi da elektromagnetni talasi koje mi zapravo vidimomogu takoe da utiu na na napredak. Razumevanje ovih efekata je rezultatistraivanja melatonina i serotonina, hormona koje proizvodi pinealna lezda (epifiza) umozgu. Melatonin, depresant, se proizvodi nou i povezan je sa reakcijom na svetlost,reproduktivni sistem kao i sinhronizaciju vremena telesne funkcije. Serotonin, stimulans,se proizvodi danju i vaan je nueronski predajnik. Istraivanja su potvrdila da pojedini

6


7/21

delovi mozga nisu samo osetljivi na svetlosti, takoe razliito reaguju na razliite talasneduine (boje). Veruje se da razliite boje razliito komuniciraju sa endokrinim sistemompri stimulaciji ili smanjenju proizvodnje hormona[1].

Kompjuter predstavlja boje u RGB sistemu, koji omoguava prikaz praktino svih boja.

Meutim, ljudsko oko ne moe razlikovati toliko nijansi, boja. Posmatranjem postajemosvesni da se boja koju smo specificirali prikazuje na korisnikom kompjuteru potpunodrugaije (razliiti monitori, razliite korisnike postavke). Shvatimo da je posao izboraboja teak, ponekad frustrirajui. Mnogo je jednostavnije boju kontrolisati natampanim medijima. U praksi, ovo znai da moramo paljivo razmisliti kod izbora boja,ali da ne treba brinuti previe oko malih razlika u nijansi i tonovima. Dobar kontrasttonova omoguava da stranica bude jednostavnija za korienje i pristupanija, alirazliite tonove nije uvek lako razaznati (Dobrani B., strana 19, 2010).

4.DALTONIZAM (SLEPILO ZA BOJE)

Ovaj fenomen je dobio ime po Donu Daltonu, engleskom hemiaru, fiziaru imetereologu, koji je iveo u 19. veku i uglavnom se bavio atomskom teorijom. S obziromna to da sam nije bio u stanju da detektuje zelenu boju, i prepozna razlike izmeu zelene icrvene, boje njegovog sveta su bile plavo-ljubiasta i uta (Dobrani B., strana 37, 2010).

U modernoj medicini poznata su tri tipa daltonizma: Protanopija - osoba ne prepoznaje crvenu boju Deuteranopija - osoba ne prepoznaje zelenu boju Tritanopija - osoba ne prepoznaje plavu boju

Zdrave osobe razlikuju oko 2000 boja, a osobe koje boluju od daltonizma znatno manje.

Kod mukaraca je poremeaj 16 puta uestaliji nego kod ena to se objanjava polnimnainom nasleivanja.

ene poseduju XX genotip, a mukarci XY. Budui da je X vezano nasledivanje kod ovebolesti, mukarci uvek obolevaju, za razliku od ena koje mogu biti samo prenosioci bezpojave simptoma[6].

7


8/21

Slika 1. Zeleno na utom kakvo vide ljudi koji nisu slepi za boje i oni sa tri vrste slepilaza boje.

1. Normalan vid

2. Protanopija3. Deuteranopija4. Tritanopija

Oko osam procenata mukaraca i 0,5 procenata ena imaju neku vrstu slepila za boje. Toznai da potencijalno jedan od 12 italaca dokumenta (sadraja ORS-a) moda neerazlikovati boje koje su upotrebljene. Slepilo za boje ne znai da ljudi ne mogu da videboju ili da vide samo crno-belo. To vie znai da im je smanjen spektar boja koje moguda razlikuju.

Ne treba se oslanjati na to da e na izbor boja biti prikazan kako treba na naim

dokumentima. Osoba moe da postavi prikaz na svom raunaru sa bojama koje njojodgovaraju.

Budui da postoje tri vrste slepila za boje, izbor boja koje se mogu bezbedno koristiti nijejednostavan. Kao to se moe videti na slici na levoj strani, svetlozeleno slovo T moeda se ne razlikuje od nekih boja na pozadini, a tamnozeleno slovo T je mnogovidljivije. Zato je najbolje pouzdati se u otar kontrast izmeu boja koje se koriste. to jevei kontrast lake e biti itanje teksta. Potpuno crn tekst na beloj pozadini najlake seita jer ima najvei kontrast.

Beskorisno je rei osobi koja ne vidi boje da pritisne crveno dugme, bez obeleavanja tog

dugmeta i na neki drugi nain[7].

5.KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE POREMEAJ RAZLIKOVANJABOJA

Slepilo za boje moe da se dijagnostikuje sveobuhvatnim pregledom oka. Testiranjeukljuuje korienje niza specijalno dizajniranih slika koje se sastoje od obojenih taaka,

8


9/21

koje se zovu pseudoizohromatske ploice, koje ukljuuju skrivene brojeve ili ugraenefigure koje mogu ispravno videti samo osobe sa normalnim raspoznavanjem boja.

Pseudoizohromatske ploice: Od pacijenta se trai da pronae brojeve meu raznobojnimtakama, koje pomau razlikovanju nedostatka raspoznavanja crvene, zelene ili plave

boje. Osobe sa normalnim raspoznavanjem boja e videti broj, dok ga oni sa nedostatkomnee videti. Na nekim ploicama e osoba sa normalnim raspoznavanjem boja videtijedan broj, dok e osoba sa poremeajem videti potpuno drugi broj.

Pseudoizohromatske ploice za testiranje se mogu koristiti da odrede da li postojinedostatak raspoznavanja boja i koji je njegov tip. Meutim, mogu biti potrebna idodatna testiranja da odrede tanu prirodu i stepen nerazlikovanja boja.

Mogue je da osoba ima slabo raspoznavanje boja i to ne zna. esto ljudi sa crvenozelenim poremeajem nisu ni svesni svog problema, jer su nauili da vide praveboje. Na primer, listovi na drvetu su zeleni, pa oni zovu boju koju vide zelena.

Takoe, roditelji mogu da ne primete stanje kod svoje dece, sve dok situacija neprouzrokuje konfuziju ili nerazumevanje. Rano otkrivanje poremeaja neraspoznavanjaboja je od vitalne vanosti, jer se mnogi materijali za uenje oslanjaju na percepciju boja ikodiranje boja[5].

6.BOJE U ORS-U ZA OSOBE SA POREMEAJEMRAZLIKOVANJA BOJA

Trebalo bi izbegavati (boja fonta/ boja podloge) sledee kombinacije :

crvena/crna ili crna/crvena.

Crvena izgleda tamno za protanope, bolja je kombinacija tamno be (uta)/crna ilinarandasta/crna. (Tamno siva, takoe u kombinaciji sa crvenom je loa i izaziva efekatkao i crno-crvena kombinacija.)

crvena/ zelena ,

zelena/ crvena .

Osim toga, crvena i zelena su komplementarne boje i ne odgovaraju kao kombinacija niosobi sa normalnom percepcijom boja.

Postavljanje dve boje iz dve grupe, koje ne raspoznaju osobe sa

poremeajima razlikovanja boja, jednu pored druge. Meanje be-ute-narandaste/crvena-zelena (Dobrani B., strana 56,2010).

9


10/21

7.MOTIVACIJA ZA ODABIR TEME

Motivaciju za odabir teme predstavlja injenica da se uz neke udbenike koje uenicidanas koriste dobija i kompakt disk na kome se nalazi obrazovni raunarski softver koji usutini predstavlja samo udbenik prebaen u elektronsku formu.

U obrazovnom raunarskom softveru bitno je dobro uskladiti boju pozadine, kontrast jeveoma vaan u svakom pisanom tekstu. Bilo na tampanom, ili na tekstu na ekranu, nizakkontrast moe biti iritirajui i zamarajui za mlade itaoce. Kontrast je vrednost(intenzitet) razlika izmeu dva podruja. Na primer, crno na belom ima visok kontrast,dok crno na sivom ima nizak kontrast[2].

Bitno je da ORS bude pristupaan svim uenicima koji e ga koristiti.

8.TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU

U pedagokom procesu mora se utvrditi da li i koliko ima dece sa poremeajem urazlikovanju boja. Takoe treba takvoj deci omoguiti pristupane obrazovne raunarskesoftvere. Kao nastavno sredstvo, obrazovni raunarski softver sve vie poinje da sekoristi u nastavi. Bitno je istraiti da li se moe kreirati ORS bez obzira na oblastpouavanja, starost i raunarsku pismenost korisnika koji e po svojim karakteristikamaodgovarati i korsinicima sa poremeajem razlikovanja boja.

8.1.Dostignuto istraivanje

Prikupljanjem radova za pisanje ovog istraivanja nije pronaen ni jedan koji se bavikonkretno ovom temom. Postoji veliki broj istraivanja o obrazovnim raunarskim

softverima, kao i o bojama, ali ni jedan koji se bavi prilagoavanjem ORS-a osobama saporemeajem razlikovanjem boja.

Vano je pomenuti rad Prilagoavanje web portala osobama sa poremeajima vida ijisu autori Dragica Radosav, Branko Markoski, Zdravko Ivankovi, Branka Dobrani iPredrag Pecev. U ovom radu je prikazano pojanjenje i produbljenje znanja u vezi izradeefikasnog dizajna za web stranicu, prilagoavanje slabovidim osobama i osobama saporemeajima razlikovanja boja, kao i osobama starije ivotne dobi sa promenjenimsposobnostima nastalim usled starenja. Rad je predstavljen na INFOTEH-JAHORINA uMartu 2011.

U Republici Hrvatskoj postoji istraivanje Boja i efiksnije e-pouavanje autora Jankaufi i Damira Kalpi u kome se autori orijentiu na boju slova i podloga koje e sekoristiti prilikom elektronske verzije nastavnih materijala. U radu se iznose istraivanjasprovedenog dvogodinjeg istraivanja sa 70-ak studenata u cilju utvrivanja koje bojeuiu na kvalitet uenja preko raunara. Postojale su kontrolna grupa (bela pozadina i crnaslova) i eksperimentalna (tano odreena kombinacija boja). Na temelju rezultata testovanapravljen je popis i preporuka koje boje treba koristiti kako bi e-uenje bilo toefikasnije.

10


11/21

Predhodni rad, samo malo proiren, autori su objavili i u Kanadi na World Conference onE-Learning in Corporate, Government, Healthcare, and Higher Education (ELEARN)2009:1 E-Learn 2009, pod nazivom More efficient e-learning through design: color oftext and background.

U SAD-u postoji rad autora Hill, Alyson. (supervised by Scharff, L. V.) (1997).Readability of screen displays with various foreground/background color combinations,font styles, and font types. Proceedings of the Eleventh National Conference onUndergraduate Research, Vol II, 742-746.U ovom radu se ispituju efekti 6 glavna/pozadina kombinacija boja (boje), 3 vrstefonta (rial, Courier New, Times New Roman), i 2 stila rei (kurziv i obian) naitljivost veb sajtova koji su istraivani. Uesnici (N = 42) pretrauju u simuliranimsajtovima cilje rei, itljivost se zakljuuje na osnovu vremena reakcije (R). Rezultatiovog istaivanja sugeriu da ne postoji jedna glavna/pozadina kombinacija, font ili stilrei koji vodi do najbreg RT (tj. najbolje itljivosti), ve dizajner mora da razmotri kako

svaka promenljiva utie na druge.U ovom radu se navodi da je Powell (1990) u svojoj knjizi Designing User Interfacespredloio kombinaciju crvene boje teksta na zelenoj popzadini i upozorio da se ne koristicrn tekst na beloj pozadini, meutim, u glavnom eksperimentu crvena boja na zelenojpozadini predstavlja najgoru kombinaciju, crna na beloj jednu od najboljih.

Dr. Lauren Scharff i studentkinja Alyson Hill na Stephen F. Austin DravnomUniverzitetu u Nacogdoches, Texas su sprovele istraivanje Color Test u kome suanketirale studente da dou do zakljuka koja kombinacija boje teksta i pozadine jenajbolja za korienje. Na slici 2 se vide rezultati istraivanja, stim da su na grafikonu saleve strane rezultati kada ima malo teksta da se ita, a sa desne kada postoji nekolikoreenica koje treba da se proitaju[3].

Slika 2. Rezultati Color testa

11


12/21

9.METODOLOGIJA ISTRAIVANJA

9.1.Predmet i cilj istraivanjaPredmet istraivanja su uenici osnovnih kola koji e biti testirani Ishihara testovima ikojima e biti prezentovan ORS. Predmet istraivanja e biti izuavan na primeru modela

novokreiranog ORS-a.

Cilj istraivanja je uvoenje ORS-a u nastavu i omoguavanje deci sa poremeajemrazlikovanja boja korienje ORS-a na adekvatan nain.

9.2.Zadaci istraivanjaIspitati koliko je uenika sa poremeajem raspoznavanja boja, proveriti primenljivostpredstavljenog ORS-a.

9.3.Hipoteze istraivanjaGlavna hipoteza istraivanja glasi: Mogue je kreirati ORS prilagoen uenicima sa

poremeajem u razlikovanju boja tako da se statistiki znaajno utie na poveanjeusvajanja znanja.

Pomona hipoteza istraivanja glasi: Izbor boja u ORS-u utie na poveanje motivacijeza uenje.

10.ISTRAIVANJE

10.1.Metode istraivanjaU sistemu metoda pedagokog istraivanja kod Schmidta se spominju tri metode: (Mui.V. 1979.)

istorijska, deskriptivna, eksperimentalna.

Autor istie da eksperimentalno istraivanje predstavlja zapravo istraivanje uzrono-posledinih veza, a ukoliko se ne ide za tim, radi se o deskriptivnom (ako je usmereno kaupoznavanju sadanjosti), odnosno istorijskom (ako je usmereno ka upoznavanjuprolosti).

Ovde e se koristiti deskriptivna i eksperimentalna metoda pedagokog istraivanja.Testirae se deca da se utvrdi da li imaju neki od poremeaja u raspoznavanju boja, zatim

e im se prezentovati predhodno izraen obrazovni raunarski softver koji je prilagoendeci koja imaju poremeaj u raspoznavanju boja i na kraju e se anketirati deca da sesazna njihovo miljenje o prezentovanom ORS-u.

12


13/21

10.2.Tehnike istraivanjaTehnike (postupci) istraivanja prema Muiu su: (Mui V. 1979., strana 148)

Rad na dokumentaciji, Sistematsko posmatranje, Intervjuisanje,

Anketiranje, Testiranje, Postupci, proenjivanje i prosuivanje.

U ovom istraivanju e se koristiti anketiranje i testiranje kao tehnike istraivanja.

Anketa je u pedagokom istraivanju postupak kojim se ispitanicima postavljaju pitanjau vezi sa injenicama od naunog interesa za pedagogiju, a koje su poznate ispitanicima,ili pitanja u vezi s miljenjem ispitanika. Ispitanici na njih odgovaraju pismeno (MuiV. 1979., strana 262). Anketom e se doi do miljenja uenika o prezentovanom ORS-u.

Direktno ispitivanje u pedagokom istraivanju se vri najee testiranjem, ovajpostupak se na ovom naunom podruju veoma esto primenjuje. tavie, on se na nekimuim podrujima istraivanja (npr. U metodikama pojedinih predmeta i u didaktici)ubraja, uz sistematsko posmatranje, u postupke koji se najee primenjuju. Testiranjemse dolazi do spoznaje o rezultatima, o uinku tog procesa (Mui V. 1979., strana 288).

10.3.Instrumenti istraivanjaPrema Muiu instrumenti istraivanja su: (Mui V., strana 149, 1979)

evidencioni list pri analizi sadraja pedagoke dokumentacije, aparati za snimanje pedagokih pojava, protokoli pismenog snimanja pojava, protokoli intervjua, anketni listovi, testovi, skale sudova.

U ovom istraivanju e se koristiti anketni list i test kao instrumenti pedagokogistraivanja.

Instrument ankete u kojoj se pitanja postavljaju i na njih odgovara pismenim putemnaziva se anketni list. On se po pravilu sastoji od zaglavlja u koje se piu opti podaci i

od dveju kolona: od kolone unapred odtampanih pitanja i od kolone za odgovore (MuiV., strana 262, 1979).

Definicija testa koju su dali N. Rot i . Vasi glasi: Testovipredstavljaju vrstueksperimenta koji se sastoji od zadataka jednakih za sve ispitanike a za koje je utvrennain ispitivanja i precizitan nain ocenjivanja rezultata ispitivanja (Mui V., strana289, 1979).

13


14/21

Testom e se utvrditi da li uenici imaju poremeaj raspoznavanja boja, a anketom e sedoi do miljenja uenika o korienom ORS-u.

10.4.Uzorak istraivanjaOvo istraivanje e se sprovesti u osnovnim kolama u Lukievu, Eki, Stajievu, kao i u

osnovnoj koli arko Zrenjanin iz Zrenjanina. Istraivanje e obuhvatiti uenike od Vdo VIII razreda.

11.REZULTATI ISTRAIVANJA

Analiza podataka moe se izvriti kroz nekoliko postupaka: (Adamovi, strana 143,2007.)

ocena podataka, slaganje sadraja prikupljenih podataka, uporeivanje sadraja podataka istraivanja sa sadrajima ranijih istraivanja sa

tim ili slinim predmetom istraivanja, procena grupe eksperata za dotinu oblast, utvrivanje meusobne povezanosti podataka u okviru istog istraivanja

Analizirati testove i anketu, dati grafiki prikaz dobijenih rezultata. Na osnovu analizeIshihara testa za daltonizam potvrdie se ili opovrgnuti pomona hipoteza koja glasi: Odbroja dece koja pokazuju simptome neraspoznavanja boja vie ima deaka. Na osnovuanalize ankete potvrdie se ili opvrgnuti pomona hipoteza koja glasi: Izbor boja u ORS-u utie na poveanje motivacije za uenje, dok e se na osnovu testa znanja opovrgnuti ilipotvrditi glavna hipoteza: Mogue je kreirati ORS prilagoen uenicima sa poremeajemu razlikovanju boja tako da se statistiki znaajno utie na poveanje usvajanja znanja.

12.ZAKLJUAK ISTRAIVANJA

U ovom istraivanju je dokazana/opovrgnuta glavana hipoteza: Mogue je kreirati ORSprilagoen uenicima sa poremeajem u razlikovanju boja tako da se statistiki znaajnoutie na poveanje usvajanja znanja, u naslovu 9.3. strana 10.

U ovom istraivanju je dokazana/opovrgnuta pomona hipoteza: Izbor boja u ORS-uutie na poveanje motivacije za uenje, u naslovu 9.3. strana 10.

14


15/21

13.LITERATURA

tampana literatura:Adamovi . (2007),Metodologija istraivakog rada, Univerzitet u Novom SaduTehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, 2007. godina

izmi S., upinski B. (2006), Boje i geometrijske forme u kodiranju informacija uproesu rada,Psihologija, 2006, Vol. 39 (3), str. 327-342Dobrani B. (2010), Prilagoavanje web portala osobama sa poremeajima vida slabovidim osobama i osobama sa poremeajem razlikovanja boja, Master rad,Univerzitet u Novom Sadu, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, 2010 godinaufi J., Kalpi D. (2009),Boja i efikasnije e-pouavanje, Metodiki obzori 4 (2009) 1-2Hilenko S. (2003), Multimedijalni nastavni model instrukcionog dizajna u radnoorijentisanoj nastavi Tehnikog obrazovanja, doktorska disertacija, Tehniki fakultetMihajlo Pupin Zrenjanin, ZrenjaninHilenko S. (2008), Obrazovni softver kao interaktivno manipulativno i motorikopodsticajno sredstvo u razrednoj nastavi,Pedagoka stvarnost LIV, 12 (2008), Novi Sad

Karuovi D., Radosav D. (2010), Interakcija ovek raunar, Tehniki fakultet "MihajloPupin" Zrenjanin, 2010Mui V. (1979), Metodologija pedagokog istraivanja, IGKRO Svjetlost-OOURZavod za udbenike, Sarajevo 1979.Radosav D., Markoski B., Ivankovi Z., Dobrani B, Pecev P. (2011), Prilagoavanjeweb portala osobama sa poremeajima vida INFOTEH-JAHORINA Vol. 10, Ref. E-I-30, p. 1096-1099, March 2011.

Internet izvori:[1] http://www.leadered.com/pdf/Color%20white%20paper.pdf Dr. Willard R. Daggett,President, International Center for Leadership in Education, Jeffrey E. Cobble, Executive

Vice President and Director of Educational Design, and Steven J. Gertel, Senior ProjectArchitect, Harvard Jolly, Inc. Color in an Optimum Learning Environment,preuzeto20.12.2011. godine[2] http://www.laurenscharff.com/research/AHNCUR.html Hill, Alyson. (supervised byScharff, L. V.) (1997). Readability of screen displays with variousforeground/background color combinations, font styles, and font types. Proceedings ofthe Eleventh National Conference on Undergraduate Research, Vol II, 742-746. preuzeto15.12.2011. godine[3] http://www.laurenscharff.com/research/survreslts.html preuzeto 26.12.2011. godine[4] http://www.worsleyschool.net/science/files/colour/blind.html preuzeto 11.01.2012.[5] http://www.aoa.org/color-deficiency.xml preuzeto 11.01.2012.

[6] http://www.simptomi.rs/index.php/bolesti/13-oftalmologija-bolesti-oka/359-daltonizam-slepilo-za-boje-daltonista-daltonisti-protanopija-deuteranopija-tritanopija-simptomi-medicina-zdravlje-lekar-trudnoca-bolesti-ishrana-dijeta-dijagnoza-uzrok-posledica-lecenje-terapija-beograd-srbija preuzeto 12.01.2012.[7] http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/word-help/kreiranje-pristupacnih-office-dokumenata-RZ006380094.aspx?section=12 preuzeto 11.01.2012.[8] http://www.colour-blindness.com/sr/colour-blindness-tests/ishihara-colour-test-plates/preuzeto 13.01.2011.

15


16/21

14.PRILOZI

Ishihara test za daltonizam[8]

Uputstvo za rad:

Ploice 1 17 sadre broj, ploice 18 24 sadre jednu ili dve krive linije. Da biste prolisvaki test, morate identifikovati taan broj, ili ispravan trag i boju krive linije.

Svaki krug treba biti postavljen u visini oiju i udaljen oko 75cm od oiju.

Poeljno je imati blagu prirodnu svetlost.5 sekundi gledaj u sliku i pored upii ta vidi. Taan broj ili putanju i boju linije.

16


17/21

17


18/21

18


19/21

19


20/21

Reenje testa:Ploicabroj:

Normalan vid Crveno-zeleni poremeaj Potpuno slepilo za boje

1 12 12 122 8 3 Nita

3 29 70 Nita4 5 2 Nita5 3 5 Nita6 15 17 Nita7 74 21 Nita8 6 Nita Nita9 45 Nita Nita10 5 Nita Nita11 7 Nita Nita12 16 nita Nita13 73 Nita Nita

14 Nita 5 Nita15 Nita 45 Nita16 26 Protanopija 6 i protanomalija

bledo 2Deuteranopija 2 ideuteranomalija bledo 6

17 42 Protanopija 2 i protanomalijabledo 4

Deutranopija 4 ideutranomalija bledo 2

18 Mogu pratiti icrvenu i ljubiastuliniju

Protanopija ljubiastu liniju,protanomalija sa tekoomcrvenu

Deuternopija crvenuliniju, deutranomalija satekoom ljubiastu

19 Moraju biti ustanju da prate

liniju

Veina ljudi sa crveno-zelenimporemeajem moe pratiti

krivu liniju u zavisnosti odteine stanja

Moraju biti u stanju daprate liniju

20 Zelena kriva linija Nee biti u stanju pratiti zelenuliniju

Nee biti u stanju pratitizelenu liniju

21 Narandasta krivalinija

Nee biti u stanju pratitinarandastu liniju

Nee biti u stanju pratitinarandastu liniju

22 Plavo-zelena/uto-zelena linija

Plavo-zelena i crvena linija Nijedna linija

23 Crvena i zelenakriva linija

Crvena i plavo-zelena linija Nijedna linija

24 Svi treba da uoeistu liniju

Svi treba da uoe istu liniju Svi treba da uoe istuliniju

20


21/21

Anketa:Vae miljenje o predstavljenom obrazovnom raunarskom softveru.Molimo vas da budete iskreni, slobodno sve zamerke napiite, jer to e doprineti razvojuboljeg softvera za vae potrebe, podseamo vas da je ankete anonimna, tako da se nemorate bojati, moete slobodno kritikovati.

Pol M (zaokrui)U koju kolu ide?Da li ti se dopao prezentovani ORS?Zbog ega?

Da li ti je lake da ui pomou ORS-a ilipomou knjige?Zbog ega?

Da li ti se svidela kombinacija boja u

softveru? Ako nije, napii ta bi tipromenio.

Po tvom miljenju, koja kombinacija bojapozadine i slova ima najbolju itljivost?

Test znanja:Sadrae pitanja vezana za temu koju u obraditi ORS koji e biti kreiran.

Documents

PRILAGOĐAVANJE INTERAKTIVNOG OBRAZOVNOG SOFTVERA UČENICIMA SA POREMEĆAJEM RAZLIKOVANJA BOJA