1

Prezentacija za Ekonomski Forum MladihVladimir ČupićBeograd, 08.12.2004

Pregled situacije u bankarskom sektoru i

razvoj Hypo Alpe-Adria-Bank a.d.Beograd

2

PregledPregled

Poglavlje I: Poglavlje I: Analiza regionaAnaliza regiona Poređenja po vPoređenja po velieličini tržišta/profitabilnosti/efikasnosti čini tržišta/profitabilnosti/efikasnosti

Poglavlje II: Poglavlje II: Analiza bankarskog sektoraAnaliza bankarskog sektora PEER Group PEER Group analizaanaliza

Poglavlje IPoglavlje IIIII: : Cilj, strategija i razvoj Cilj, strategija i razvoj Hypo Alpe-Adria-Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. BeogradBank a.d. Beograd

3

POGLAVLJE POGLAVLJE I: I: ANALIZA REGIONAANALIZA REGIONA

4

Makroekonomski podaciMakroekonomski podaci

222 2

0123456789

10

2002 2003 2004 2005

4,54,0

5,2

4,3

0,0

2,0

4,0

6,0

2002 2003 2004 2005

5,5

6,0

3,3

1,5

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

2002 2003 2004 2005

Rast GDP %, Hrvatska

3,73,6

2,9 2,6

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10,0

2002 2003 2004 2005

Rast GDP %, Srbija Rast GDP %, Slovenija

Stopa inflacije, Hrvatska

10

12

15

8

4

6

8

10

12

14

16

2002 2003 2004 2005

2,93,3

7,2

4,6

0

1

2

3

4

5

6

7

8

2002 2003 2004 2005

Stopa inflacije, Srbija Stopa inflacije, Slovenija

5

16,217,2

21,519,1

0,02,04,06,08,0

10,012,014,016,018,020,022,024,0

2002 2003 2004 2005

35,133,2

29,1

31,7

4

9

14

19

24

29

34

39

2002 2003 2004 2005

Stopa nezaposlenosti, Hrvatska

6,1

6,78,2

7,0

0,0

1,0

2,0

3,0

4,0

5,0

6,0

7,0

8,0

9,0

10,0

2002 2003 2004 2005

Stopa nezaposlenosti, Srbija

Stopa nezaposlenosti, Slovenija

Makroekonomski podaciMakroekonomski podaci

6

Ove godine se u Srbiji očekuje stabilan Ove godine se u Srbiji očekuje stabilan oporavak Goporavak GDPDP-a-a (6%) (6%) i industrijske i industrijske proizvodnjeproizvodnje (3%) (3%)..

Stalne pretnjeStalne pretnje::

Spoljnotrgovinski deficitSpoljnotrgovinski deficit Bruto strani dugBruto strani dug Povećanje nezaposlenostiPovećanje nezaposlenosti

78%82%

33%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

Slovenia Croatia Serbia

Bankarski sektor kao % of BDP

Makroekonomski podaci

7

Struktura tržištaStruktura tržišta

% Učešća pojedinačnih zemalja u bilansnim kategorijama celog regiona

50%

42%

8%

41%48%

11%

29%

46%

25%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Slovenia Croatia Serbia

Ukupni krediti

Ukupna aktiva

Kapital

Sredstva i krediti srpskog bankarskog Sredstva i krediti srpskog bankarskog sektora su pet puta manji u poređenju sa sektora su pet puta manji u poređenju sa Hrvatskom i SlovenijomHrvatskom i Slovenijom

S druge strane, kapitalizacija je znatno S druge strane, kapitalizacija je znatno veća, što nameće dva zaključkaveća, što nameće dva zaključka:: SSrpske banke su vrlo neefikasne u rpske banke su vrlo neefikasne u

pogledu iskorišćenja kapitala i pogledu iskorišćenja kapitala i povećanja obima depozitapovećanja obima depozita

Srbija ima najviše banaka i najmanje Srbija ima najviše banaka i najmanje sredstavasredstava..

19

4046

0

10

20

30

40

50

Slovenia Croatia Serbia

Broj banaka

8

Visoki prinos na sredstva odražava visoke premije rizika i nedostatak Visoki prinos na sredstva odražava visoke premije rizika i nedostatak snažne konkurencije u srpskom bankarskom sektorsnažne konkurencije u srpskom bankarskom sektor

S druge strane, nizak prinos na kapital je rezultat niskih nivoa depozita i S druge strane, nizak prinos na kapital je rezultat niskih nivoa depozita i visokog učešća kapitala i rezervi u bilansima stanjavisokog učešća kapitala i rezervi u bilansima stanja

ProfitabProfitabilnostilnost

1,10%

14,00%

1,60%

16,30%

2,40%

7,50%

1,70%

12,60%

0,00%

5,00%

10,00%

15,00%

20,00%

Slovenia Croatia Serbia Average

Profitabilnost

ROA

ROE

9

10%

85%

5%

15%

81%

4%

35%

63%

2%

20%

76%

4%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Slovenia Croatia Serbia Average

Depoziti i kapital kao % ukupne pasive

Other Liabilities

Deposits

Capital

Depoziti predstavljaju samo Depoziti predstavljaju samo 63% ukupne pasive, što znači 63% ukupne pasive, što znači da se kapital koristi ispod da se kapital koristi ispod optimalnog nivoaoptimalnog nivoa

Nivo sredstava koja donose Nivo sredstava koja donose kamatu je znatno ispod proseka kamatu je znatno ispod proseka regiona zbog visokih obaveznih regiona zbog visokih obaveznih rezervirezervi

EfEfikasnostikasnost bbankankarskogarskog sesekktortora a

90%

10%

65%

35%

61%

39%

72%

28%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Slovenia Croatia Serbia Average

Efikasnost aktive

Other Assets

Interest bearing Assets

10

Trenutna ekonomska situacija u zemljiTrenutna ekonomska situacija u zemlji

POZITIVNI TRENDOVI Značajan stvaran rast BDP-a (privatizovane kompanije, poljoprivreda) Deficit budžeta smanjen na 2,5% BDP (zahtev MMF-a)

NEGATIVNI TRENDOVI Rast inflacije, visoka javna i privatna potrošnja i spoljnotrgovinski deficit Strani dug smanjen, ali još uvek vrlo visok (62% BDP-a) Tiha depresijacija dinara (depresijacija 12% od poč. godine do danas) Politička nestabilnost, česti izbori Neefikasno pravosuđe

Projekcije i očekivanjaProjekcije i očekivanja Dalji stvarni rast BDP-a Deficit budžeta će ostati pod kontrolom, manja javna potrošnja Očekuju se snažne mere za smanjenje budžetskog deficita Dalja depresijacija dinara Bolno restrukturiranje javnih kompanija i snažne socijalne tenzije Male direktne strane investicije zbog političke nestabilnosti Ograničavanje privatne potrošnje, ograničavanje kreditiranja potrošnje (rezervacije,

čekovi)

11

POGLAVLJEPOGLAVLJE II: II: Analiza bankarskog sektora Analiza bankarskog sektora ((stanjestanje 30.9.2004 30.9.2004..))

12

Visok nivo kontaminiranih sredstavaVisok nivo kontaminiranih sredstava

Niska profitabilnostNiska profitabilnost

Potcenjene rezervacije za potencijalne gubitke po kreditimaPotcenjene rezervacije za potencijalne gubitke po kreditima

Stari devizni krediti i štednjaStari devizni krediti i štednja

Nedovoljna kapitalizacijaNedovoljna kapitalizacija

Skrivena nesolventnost najvećih banakaSkrivena nesolventnost najvećih banaka

NelikvidnostNelikvidnost

NNepostojanje sistema interne kontroleepostojanje sistema interne kontrole

Neadekvatno upravljanje rizicimaNeadekvatno upravljanje rizicima

Slaba kontrolna funkcija Slaba kontrolna funkcija NBSNBS

Prevare i zloupotrebePrevare i zloupotrebe

Stanje bankarskog sektora Stanje bankarskog sektora pre reformipre reformi

13

Početak reformi bankarskog Početak reformi bankarskog sektorasektora

Zatvaranje nesolventnih banaka, od kojih četiri najvećeZatvaranje nesolventnih banaka, od kojih četiri najveće

Poboljšanja kontrola od strane NBS, snažna primena članova 26. i 27. Zakona o bankama i drugim Poboljšanja kontrola od strane NBS, snažna primena članova 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama i realnija procena kvaliteta sredstavafinansijskim organizacijama i realnija procena kvaliteta sredstava

Novi zakoniNovi zakoni

Rehabilitacija banakaRehabilitacija banaka

Čišćenje bilansa stanja velikih banakaČišćenje bilansa stanja velikih banaka

Rešen problem stare devizne štednjeRešen problem stare devizne štednje

Zamena duga za učešće u 16 banakaZamena duga za učešće u 16 banaka

Privatizacija banakaPrivatizacija banaka

14

Događanja u tokuDogađanja u toku 2004 2004

Do sDo septembreptembraa 2004 2004. godine ukupna aktiva. godine ukupna aktiva: EUR 6,1 : EUR 6,1 mlrdmlrd

Vrlo snažan rast od Vrlo snažan rast od 10%10% ukupne aktive u trećem kvartalu - Prvih pet dele oko ukupne aktive u trećem kvartalu - Prvih pet dele oko 47% 47% tržištatržišta

Promena među prvih petPromena među prvih pet: Ra: Raiiffeisenbank ffeisenbank dolazi ispred dolazi ispred Delta Delta bank bankee sasa EUR 801.6 EUR 801.6 milmil ukupne aktiveukupne aktive

NBS: NBS: u tokuu toku 2005 2005. godine biće privatizovane. godine biće privatizovane Novosadska, Panonska, Ni Novosadska, Panonska, Nišška,ka, K Kontinental ontinental ii VojvoVojvođđanska bankaanska banka

CA-BA CA-BA preuzima srpsku preuzima srpsku EksimEksim bankbankuu (TA mil (TA mil 144 EUR, 144 EUR, okooko 60.000 60.000 klijenata klijenata, 32 , 32 poslovniceposlovnice); ); CA-BA CA-BA će preuzeti peto mesto na tržištu, sa oko će preuzeti peto mesto na tržištu, sa oko 5% 5% udela na tržištuudela na tržištu

Alpha Banka kupuje JUBankuAlpha Banka kupuje JUBanku

Rast 2003. - 2004. (septembar) Top-10

HVB 308%Raiffeisenbank Jugoslavija a.d. Beograd 226%Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd 222%Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd 182%Delta banka a.d. Beograd 161%ProCredit banka a.d. Beograd 112%Komercijalna banka a.d. Beograd 71%Vojvođanska banka a.d. Novi Sad 59%Jubanka a.d. Beograd 56%AIK banka 35%

15

BankBankee – Peer – Peer GrupeGrupe

Peer 1 – Strane bankePeer 1 – Strane banke (zauzimaju 32% tržišta) (zauzimaju 32% tržišta)

Peer 2 – Velike domaće banke (UA >100 Mil. EUR)Peer 2 – Velike domaće banke (UA >100 Mil. EUR)

Peer 3 – Manje domaće banke (UA < 100 Mil. EUR)Peer 3 – Manje domaće banke (UA < 100 Mil. EUR)

16

Pregled učešća na tržištuPregled učešća na tržištu

Hypo Alpe-Adria-Bank učestvovala je u ukupnim kreditima sa 19,8% (od čega 36,4% privredi, 10,12% stanovništvu), Raiffeisenbank sa 21.9%

Market share of top-6

Tržišno učešće u % ukupne aktive

11%

4%

10%

13%

5%

8%

-

100

200

300

400

500

600

700

- 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1.000

Ukupna aktiva u EUR mil.

Po

tra

živ

an

ja u

EU

R m

il.

Delta banka a.d. Beograd

Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

Komercijalna banka a.d. Beograd

Raiffeisenbank Jugoslavija a.d. Beograd

Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd

Vojvođanska banka a.d. Novi Sad

Prema informacijama NBS, do septembra 2004. odobreno je EUR 487 miliona novih kredita od čega 61% privrednom sektoru, a 32% stanovništvu

17

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

900.000

Ukupna aktiva

Rast u 3. kvartalu

Rast %

Ukupna aktiva 801.600 28.296 80.597 286.692 264.894 93.002

Rast u 3. kvartalu 205.682 7.787 24.820 108.465 65.327 41.381

Rast % 35% 46,9 38% 61% 33% 80%

Raiffeisen EFG LHBSociete

GeneraleHypo-Alpe-

AdriaNBG

108.465

168.816

41.38124.820

7.787

205.682

Growth Dec-Sept

Razvoj ukupne aktiveRazvoj ukupne aktive ((u u EUR 1.000)EUR 1.000)

18

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

700.000

800.000

900.000Ukupna aktiva

Potraživanja od klijenata

Ukupna aktiv a 801.600 28.296 80.597 286.692 264.894 93.002

Potraživ anja od klijenata 520.565 20.319 29.334 138.572 209.292 67.179

Raif f eise

nEFG LHB

Societe

Generale

Hy po-

Alpe-AdriaNBG

62.455

100.361

207.339

21.31520.026

415.083

Growth Dec/Sept

Ukupna aktiva u poređenju sa Ukupna aktiva u poređenju sa potraživanjima od klijenatapotraživanjima od klijenata ((uu EUR 1.000) EUR 1.000)

19

Ukupna aktiva

1.96

7.60

0,68

2.95

0.83

8,09

1.18

2.81

1,58

-

500.000,00

1.000.000,00

1.500.000,00

2.000.000,00

2.500.000,00

3.000.000,00

3.500.000,00

PEER 1 Total PEER 2 Total PEER 3 Total

Broj zaposlenih u domaćim Broj zaposlenih u domaćim bankama je mnogo veći nego bankama je mnogo veći nego u stranim bankama. Ipak, u stranim bankama. Ipak, PPeer eer 22 se sastoji od banaka koje se sastoji od banaka koje obavljaju platni promet u obavljaju platni promet u velikom obimuvelikom obimu

Statistika Statistika

Broj zaposlenih

PEER 1 Total16%

PEER 2 Total66%

PEER 3 Total18%

Prosečni broj zaposlenih po banci

151

813

270

0

200

400

600

800

1000

PEER 1 Total PEER 2 Total PEER 3 Total

20

Peer Peer 11, krediti po zaposlenom znatno iznad proseka, krediti po zaposlenom znatno iznad proseka

Radna efikasnostRadna efikasnost

Prosečna ukupna aktiva i krediti po zaposlenom

72

9

30

3

26

9

44

9

16

8

13

9

-

100,00

200,00

300,00

400,00

500,00

600,00

700,00

800,00

PEER 1Total

PEER 2Total

PEER 3Total

Assets per employee

Loans per employee

21

Strane banke imaju dominantne dugoročne fondoveStrane banke imaju dominantne dugoročne fondove

Domaće banke imaju ograničene dugoročne fondoveDomaće banke imaju ograničene dugoročne fondove

Velika konkurentna prednost stranih banaka je u Velika konkurentna prednost stranih banaka je u refinansiranju iz inostranstva - optimalna upotreba refinansiranju iz inostranstva - optimalna upotreba kapitalne bazekapitalne baze

Ročna struktura Ročna struktura finansiranja finansiranja

Struktura pasive

0%

20%

40%

60%

80%

100%

PEER 1 Total PEER 2 Total PEER 3 Total

Capital

Reservations

Liabilities to customers EUR

22

Velike domaće banke Velike domaće banke dominiraju domaćim platnim dominiraju domaćim platnim prometomprometom

Ostali finansijski prihodi Ostali finansijski prihodi (devizni poslovi) i rashodi – jake (devizni poslovi) i rashodi – jake međunarodne veze/mreža međunarodne veze/mreža (značajan izvor prihoda stranih (značajan izvor prihoda stranih banaka)banaka)

Peer 3Peer 3:: Operativni rashodi su znatno Operativni rashodi su znatno

niži. Veća efikasnostniži. Veća efikasnost

Peer profil prihoda & rashodaPeer profil prihoda & rashoda

Struktura rashoda

0%

20%

40%

60%

80%

100%

PEER 1Total

PEER 2Total

PEER 3Total

other operating expense

Commission expense

Interest ExpenseSeptember

Struktura prihoda

0%

20%

40%

60%

80%

100%

PEER 1Total

PEER 2Total

PEER 3Total

other operating income

Income/expense fromfinancial transactions

Commission income

Interest incomeSeptember

23

Rezime Rezime

Razvoj

Ukupni bilans stanja =

Kreditni portfolio ↑Depoziti klijenata =

Operativni rezultat ↑Profit/gubitak od redovnih aktivnosti ↑10

6

56

7

24

11

66

15

22

17

3615

27

M art JunDecembar

Hypo Alpe - Adria - Bank Ocena (bankarski sektor SCG)

5

Septembar

6

56

6

Za Za 6 m6 meessecieci HBS HBSE je napravila veliki skok sa 17. mesta na 6. mestoE je napravila veliki skok sa 17. mesta na 6. mesto ( (u u TA)TA) kao jedna kao jedna od banaka sa najbržim rastom u Srbijiod banaka sa najbržim rastom u Srbiji

BankaUkupna aktiva 30.09.2004. u 1.000EUR

Učešće na tržištu

Potraž. od klijenata sept EUR

Rast 3. kv.Kapital 30.09.2004. EUR

Raiffeisenbank Jugoslavija a.d. Beograd 801.600 13% 520.565 35% 31.796 Delta banka a.d. Beograd 676.264 11% 340.714 6% 94.499 Komercijalna banka a.d. Beograd 602.123 10% 302.632 7% 80.760 Vojvođanska banka a.d. Novi Sad 495.967 8% 263.058 3% 44.649 Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd 286.692 5% 138.572 61% 10.585 Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd 264.894 4% 209.292 33% 47.234 Jubanka a.d. Beograd 228.048 4% 140.489 8% 111.021 AIK banka 182.665 3% 117.742 8% 113.943 HVB 178.614 3% 86.991 18% 20.321 ProCredit banka a.d. Beograd 152.001 2% 107.041 18% 10.109

24

PoglavljePoglavlje I IIIII: : Cilj, strategija i razvoj Cilj, strategija i razvoj Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. BeogradHypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd

25

Razvoj 2002 - 2005Razvoj 2002 - 2005

8.28796.078

335.125

570.451

0

100.000

200.000

300.000

400.000

500.000

600.000

2002 2003 Forecast 2004 Plan 2005

Ukupna aktiva u EUR 1.000

26

31

111

300

520

0

100

200

300

400

500

600

2002 2003 Forecast 2004 Plan 2005

Broj zaposlenih

Razvoj 2002 - 2005Razvoj 2002 - 2005

27

Prinos na kapital

-12,31%

2,87%

15,25%

18,38%

-15,00%

-10,00%

-5,00%

0,00%

5,00%

10,00%

15,00%

20,00%

2002 2003 Forecast 2004 Plan 2005

Razvoj 2002 - 2005Razvoj 2002 - 2005

28

Odnos troškova i prihoda

316,95%

49,88%61,65%39,61%

0,00%

50,00%

100,00%

150,00%

200,00%

250,00%

300,00%

350,00%

2002 2003 Forecast 2004 Plan 2005

Razvoj 2002 - 2005Razvoj 2002 - 2005

29

Razvoj 2005 - 2009Razvoj 2005 - 2009

570.451

857.802

1.280.654

1.724.600

2.259.761

0

500.000

1.000.000

1.500.000

2.000.000

2.500.000

2005 2006 2007 2008 2009

Ukupna aktiva u EUR 1.000

30

520

600680

740800

0

100

200

300

400

500

600

700

800

2005 2006 2007 2008 2009

Broj zaposlenih

Razvoj 2005 - 2009Razvoj 2005 - 2009

31

Potrebni prateći uslovi (I) Potrebni prateći uslovi (I)

Politička pitanjaPolitička pitanja Politička stabilnostPolitička stabilnost PPolitiolitički konsenzus potreban za čki konsenzus potreban za

restrukturiranje velikih restrukturiranje velikih kompanija i za otpuštanjakompanija i za otpuštanja

Nepotrebni populizam u Nepotrebni populizam u privatizacijiprivatizaciji

Saradnja sa Evropskom Saradnja sa Evropskom Komisijom i američkom Komisijom i američkom administracijomadministracijom

Stend baj aranžmani sa MMF su Stend baj aranžmani sa MMF su od vitalnog značaja (otpis od vitalnog značaja (otpis 15%15% duga Pariskom klubu duga Pariskom klubu poverilaca)poverilaca)

Pravna podrškaPravna podrška Završavanje zakonodavne Završavanje zakonodavne

reforme u finansijskom sektorureforme u finansijskom sektoru

FinanFinansijska tržišta, investicioni sijska tržišta, investicioni fondovi, osiguranjefondovi, osiguranje

ImplementaImplementacija jasne i efikasne cija jasne i efikasne kontrolekontrole

Primena različitih modelaPrimena različitih modela

Pitanja vlasništva i likvidacijePitanja vlasništva i likvidacije

RegistraRegistracija, izvršni postupak, cija, izvršni postupak, bankrotstvobankrotstvo

32

PrivatizaPrivatizacija banka trenutno je u delokrugu Agencije za osiguranje depozita, cija banka trenutno je u delokrugu Agencije za osiguranje depozita, sanaciju i likvidaciju banakasanaciju i likvidaciju banaka

- - Rešenje problema loših kreditaRešenje problema loših kredita

Dosledna primena članova 26. 27. u svim bankamaDosledna primena članova 26. 27. u svim bankama

Napredak upravljanja rizicimaNapredak upravljanja rizicima. . Dalje unapređenje baze depozita i štednjeDalje unapređenje baze depozita i štednje

- - novac u sivoj ekonomiji novac u sivoj ekonomiji ((koji čini koji čini 30% 30% BDP-aBDP-a) ) treba preusmeriti u banke treba preusmeriti u banke zakonskim meramazakonskim merama. .

Aktivna politika Aktivna politika BRABRA

Cost-benefit analiza NBS obaveznih rezervi za deviznu štednju (visoki troškovi)Cost-benefit analiza NBS obaveznih rezervi za deviznu štednju (visoki troškovi) Eskontna stopa nasuprot obaveznoj rezervi kao instrumentu monetarne politikeEskontna stopa nasuprot obaveznoj rezervi kao instrumentu monetarne politike

Poreske olakšice za prihod od kamataPoreske olakšice za prihod od kamata

NBS NBS bi trebalo da bude dosledna u planiranju i usvajanju novih zakonabi trebalo da bude dosledna u planiranju i usvajanju novih zakona (problem(problemi sa promenama pravila u poslednjem trenutku, rezervisanja za kredite i sa promenama pravila u poslednjem trenutku, rezervisanja za kredite A A kkategorategorije, kontni plan, promene čl. ije, kontni plan, promene čl. 26 26 i i 27)27)

Snažna primena Snažna primena IAS IAS prakseprakse

Unapređenje eksterne revizorske funkcijeUnapređenje eksterne revizorske funkcije

Potrebni prateći uslovi (II)Potrebni prateći uslovi (II)

33

Ciljevi i strategijaCiljevi i strategija (I) (I)

CILJEVICILJEVI

TOP 3TOP 3

Značajan rast primarnih fondova Značajan rast primarnih fondova – – štednje i depozitaštednje i depozita

Unapređenje institucionalnog poslovanjaUnapređenje institucionalnog poslovanja

Postizanje adekvatnog prinosa na kapital, obima kapitala, Postizanje adekvatnog prinosa na kapital, obima kapitala, konzervativno rezervisanjekonzervativno rezervisanje

34

Ciljevi i strategija Ciljevi i strategija (II)(II)

STRATEGIJASTRATEGIJA PRILAGOĐAVANJE PROCESA UPRAVLJANJAPRILAGOĐAVANJE PROCESA UPRAVLJANJA

Preraspoređivanje odgovornosti Preraspoređivanje odgovornosti – – poboljšanje procesa odlučivanjapoboljšanje procesa odlučivanja ( (jedan jedan član Uprave odgovoran za tržište, drugi za rizikečlan Uprave odgovoran za tržište, drugi za rizike))

UPRAVLJANJE RIZICIMAUPRAVLJANJE RIZICIMA RegionalRegionalnana diversifi diversifikacijakacija(30 (30 novih poslovnica u sledeće dve godinenovih poslovnica u sledeće dve godine)) Granska Granska diversifidiversifikacijakacija(finan(finansiranje proizvodnog sektora, javnog sektorasiranje proizvodnog sektora, javnog sektora)) Unapređenje strukture kreditaUnapređenje strukture kredita ( (MSP, stanovništvoMSP, stanovništvo) ) Konzervativno rezervisanjeKonzervativno rezervisanje Snažna kolateralizacijaSnažna kolateralizacija

UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠĆUUPRAVLJANJE LIKVIDNOŠĆU Linije refinansiranja kao primarni izvorLinije refinansiranja kao primarni izvor Privlačenje štednje i depozitaPrivlačenje štednje i depozita (marketing (marketing i privlačne kamatne stope, lakši i privlačne kamatne stope, lakši

pristup drugim proizvodima, devizna klauzulapristup drugim proizvodima, devizna klauzula)) Nadzor nad dnevnom likvidnošću i procedurama upravljanjaNadzor nad dnevnom likvidnošću i procedurama upravljanja

35

STRATEGIJASTRATEGIJA UNAPREĐENJE EFIKASNOSTIUNAPREĐENJE EFIKASNOSTI

Razvoj proceduraRazvoj procedura Sređivanje uskih grlaSređivanje uskih grla Unapređenje informacionog sistemaUnapređenje informacionog sistema

KREDITNA POLITIKAKREDITNA POLITIKA NNovi proizvodi (naglasak na stanovništvuovi proizvodi (naglasak na stanovništvu)) Snažno finansiranje privredeSnažno finansiranje privrede Cross-selling (HAA Securities – HAA BankCross-selling (HAA Securities – HAA Bankaa, HAA Leasing – HAA , HAA Leasing – HAA BBankankaa)) Odnosi sa institucionalnim klijentimaOdnosi sa institucionalnim klijentima MSP finansiranje MSP finansiranje – – naglasak na broju klijenata naglasak na broju klijenata

KAMATNA POLITIKAKAMATNA POLITIKA Stalni nadzor i prilagođavanje trendovima na tržištuStalni nadzor i prilagođavanje trendovima na tržištu Održavanje konkurentnostiOdržavanje konkurentnosti ( (jača konkurencija se očekuje u toku jača konkurencija se očekuje u toku 20052005. i . i

posebno u posebno u 20062006. god.. god.))

Ciljevi i strategijaCiljevi i strategija (III) (III)

36