Prezentacija - Vježbe 2

POSLOVNE FINANSIJE

Prof.dr Slobodan Lukić, predmetni nastavnikMsc Nikola Škobo, asistent

POSLOVNE FINANSIJE 1

FINANSIJE I FINANSIJSKI SISTEM

2POSLOVNE FINANSIJE


Finansijski sistem U funkcionisanju svake tržišne ekonomije finansijski sistem (sektor)

ima centralnu ulogu. On obezbeđuje transfer kapitala između realnih sektora ekonomije –

sektora države, stanovništva i preduzeća. Osnovne funkcije koje finansijski sektor treba efikasno da realizuje su

sledeće:– treba da obezbedi i garantuje adekvatno funkcionisanje sistema

plaćanja, – mora olakšati alokaciju i efikasan transfer resursa tokom vremena, – mora obezbediti adekvatnu kontrolu rizika, – mora omogućiti emitovanje hartija od vrednosti, koje dalje

omogućavaju finansiranje projekata.


Sektor domaćinstava

Ino sektorSektor privrede

Finansijski sistem

Sektor države

Učesnici u privrednom sistemu


Javnisektor

Finansijskisistem

Inosektor

Sektorprivrede

Sektordomaćinstva

Tokovi sredstava između osnovnih privrednih sektora

štednja štednja

štednja

porez

porezi

krediti

krediti

kreditištednja

kupovina HOV

dotacije

investicije

zajmovi


Kvantitativni elementi finansijskog sistema

Finansijski sistem povezuje dve osnovne makroekonomske kategorije :

S – štednju i I – investicije.

Investicije

Štednja


Da bi privredni sistem bio u ravnoteži trebalo bi da postoji sledeća jednakost S=I.

Štedno-investicioni ciklus Kada to nije slučaj, finansijski sistem vrši realokaciju viška štednje gde je S

> I, na mesta gde su I > S, uz uzimanje dela dodatne akunulacije iz inostranstva.

Sektor privrede obično ima I > S, kao i država, dok je sektor stanovništva obično sa S > I.

Za transaktore koji imaju S > I obično kažemo da imaju finansijski suficit.

Obrnuto, za transaktore koji imaju I > S kažemo da imaju finansijski deficit.


Investicije

FI I =

Realne investicije – fiksna aktiva, povećanje zaliha

Finansijske investicije – tekući finansijski viškovi

Y – C –

gde je Y – dohodak, C - potrošnja


Iza finansijskog deficita jedne grupe transaktora mora da stoji pokriće u vidu suficita druge grupe transaktora.

Ukoliko prelivanja domaćih transaktora (domaćih sektora) nemaju nulti saldo dolazi do uravnotežujućeg neto prelivanja između zemlje i inostranstva.

Suficit u tekućem platnom bilansu – spoljni finansijski suficit

Deficit u tekućem platnom bilansu – spoljni finansijski deficit


Transfer se vrši putem tzv. kvalitativnih elemenata finansijskog sistema:

a) Finansijski tokovi,

b) Finansijski mehanizmi,

c) Finansijske institucije i

d) Finansijski instrumenti.


Finansijski tokovi Finansijski tokovi koje reguliše finansijski sistem

predstavljaju kretanje štednje i novca i privredi. Osnovni oblici finansijskih tokova su:

tržišni tokovi – usled delovanja tržišnih mehanizama i ponašanja pojedinih subjekata i sektora na finansijskom tržištu.

fiskalni tokovi – vezani za raspodelu nacionalnog dohotka (porezi, carine, doprinosi ...)


Finansijski mehanizmi Finansijski mehanizmi prestavljaju način na koji se finansijska

sredstva ulivaju u poslovne i proizvodne procese:

samofinansiranje – interno, veće kompanije najveći deo kapitala finansiranje investicionih projekata formiraju iz sopstvenih izvora (zadržanih profita).

tržište finansijskih sredstava – eksterno finansiranje, putem bankarskih kredita, finansijskih tržišta, zajedničkih ulaganja ...

Ovde razlikujemo dva modela finansijskih sistema na kojima se formiraju različite proporcije tržišta kapitala i bankarskih institucija:

- bank – based systembank – based system (Japan, Nemačka)

- market – based systemmarket – based system (SAD, UK).


Finansijske institucije Funkcija finansijskih institucija je da prikupljaju novčana sredstva i

da ih usmeravaju u finansijske plasmane i vrše finansijske usluge. Ovde ubrajamo:

- bankarske institucije,- finansijske posrednike - trezor ...

Finansijski posrednici su privredna društva čija je osnovna delatnost da pružaju usluge svojim klijentima u vezi sa kretanjima finansijskih instumenata i proizvoda na finansijskim tržištima.Ovde ubrajamo:

- osiguravajuća društva- penzione fondove- investicione fondove


Zašto ulagati preko posrednika, a ne direktno?

- bolji kvalitet ulaganja

- mogućnost ročne transformacije

- transformacija rizika.


Osiguravajuća društva Osiguranje imovine i lica.

Kako prikupljaju sredstva? Sa osiguranikom zaključuju ugovore o osiguranju, koji definišu vrstu rizika od kojeg se osiguranik osigurava, način nastanka štete, uslove za isplatu ... Na bazi ugovora se izdaje polisa osiguranja i ugovara visina premijepremije koju osiguranik plaća društvu.

Gde plasiraju prikupljenja sredstva? Na bazi plaćenih premija formiraju se matematičkje rezerve, a kako se uglavnom radi o dugoročnim sredstvima, prikupljena sredstva se plasiraju preko tržišta kapitala u dugoročne HoV.

Diversifikacija plasmana sa ciljem redukcije rizika ulaganja.


Penzioni fondovi

1Distributivni

princip

•Penzije se finansiraju iz

dohotka zaposlenih

•Starenje nacije•Pad

zaposlenosti

2Poslovni penzioni fondovi

•Fond sa utvrđenim

doprinosima•Fond sa

utvrđenom isplatom

3Invididualni

penzioni fondovi

Penzioni fondovi stredstva prikupljaju na bazi namenski izdvojenih sredstava za jednu vrstu socijalnog osiguranja – penziju.Usled izraženog fiducijarnog karaktera, stroga kontrola države.

Princip kapitalizacije

U Srbiji sada ima 1.700.000 penzionera i 1.850.000 zaposlenih.


Invisticioni fondovi Investicioni fondovi su profesionalno vođene finansijske

institucije koje mobilišu kapital više pojedinaca radi ulaganja u skup HoV različitih izdavalaca.

Ulaganje po nalogu ulagača u njegovo ime i račun.

Poseban oblik pasive fondova sastavljen iz udela (akcija).

Rizik je na samom investitoru, pa treba pažljivo da bira fond u koji ulaže.

Vrste investicionih fondova:

1. Otvoreni (open-end investment funds, mutual funds)

2. Zatvoreni fondovi (closed-end funds)

3. Unije investicionih trustova


Otvoreni investicioni fondovi imaju obavezu da u svako doba na zahtev ulagača prodaju ili kupe akcije tog fonda. Broj emitovanih akcija nije fiksan i stalno fluktuira u zavisnosti od ponašanja ulagača.

Prodaja/kupovina akcija fonda po dnevnom tržišnom kursu, koji se drugačije naziva neto vrednost aktive (net asset value, NAV) – ponderisani prosek tekuće tržišne vrednosti akcija/obveznica koje fond ima u svojoj aktivi.

Primer.Formiranje NAV

Fond X poseduje portfolio akcija u vrednosti od $100 miliona; akcionari poseduju 4 miliona akcija fonda.

Cena akcije fonda (NAV) = Tržišna vrednost akcija / broj akcija fondaNAV = $100.000.000/4.000.000 = $25


Investicioni fondovi u Srbiji

Fond DZU Datum VIJ Val. Promena %

Citadel Triumph Citadel 22.10.09 652,21 RSD -0,14

Delta Dynamic Delta 22.10.09 415,17 RSD -0,08

FIMA ProActive Fima 22.10.09 389,61 RSD -0,08

Focus Premium Citadel 22.10.09 316,93 RSD +0,04

I lirika J IE I lirika 22.10.09 474,63 RSD +0,01

KD Ekskluziv KD 22.10.09 489,90 RSD -0,04

Kombank InFond Kombank 22.10.09 848,69 RSD -0,32

Raiffeisen AKCIJ E Raiffeisen 22.10.09 341,31 RSD +0,01

FIMA Novac Fima 22.10.09 1.036,27 RSD +0,03

Focus Novčani Fond Citadel 22.10.09 1.122,01 RSD +0,02

Delta Plus Delta 22.10.09 728,94 RSD -0,37

Erste Balanced Erste 22.10.09 1.127,69 RSD -0,05

Hypo Balance Hypo 22.10.09 1.226,07 RSD +0,04


Promene u finansijskoj strukturi

• Struktura finansijskog sistema već nekoliko decenija preživljava značajne promene.

• Osnovne pokretačke snage - deregulacija, informaciona deregulacija, informaciona tehnologija i globalizacijatehnologija i globalizacija, dovele su do promena koje se ogledaju u izmenjenom značaju pojedinih tipova finansijskh institucija, intergrisanja različitih finansijskih aktivnosti na nivou kompleksnih, inoviranih finansijskih institucija i rasta veličine i opsega njihovog delovanja.

Marketizacija, konsolidacija,globalizacija

Marketizacija, konsolidacija,globalizacija

Deregulacija, informaciona tehnologija i globalizacija


Marketizacija Marketizacija se odnosi na rastući značaj finansijskih tržišta i

finansijskih posrednika koji na njima funkcionišu obavljajući alokaciju finansijskih sredstava i transfer rizika.

Kompanije, finansijske institucije i država emituju hartije od vrednosti na finansijskim tržištima i na taj način prikupljaju potrebna finansijska sredstva, dok se na strani tražnje nalaze individualni investitori ili sve više institucionalni investitori (penzioni, investicioni fondovi i osiguravajuće kompanije).

Ovo u krajnjoj instanci deluje na relativno smanjenje pozicije komercijalnog bankarstva.

Trendovi finansijske deregulacije, finansijskih inovacija i novih informacionih tehnologija relaksirali su ili u potpunosti ukinuli barijere koje su odvajale aktivnosti komercijalnih banaka od aktivnosti drugih finansijskih institucija.

Univerzalno bankarstvo Finansijski konglomerati


Konsolidacija Konsolidacija se odnosi na opadajući broj poslovnih kompanija u

bilo kom sektoru poslovanja. Bankarstvo, posredovanje u poslovanju sa hartijama od vrednosti

i osiguranje beleže ovu pojavu poslednjih godina i mnogo manji broj većih kompanija počinje da dominira ovim segmentima finansijskog sektora, pre svega usled sprovođenja merdžera i akvizicija.

Intenzivirana aktivnost konsolidovanja u SAD pokrenuta je delom promenama regulatornog okvira, spektrom tehnoloških promena i jakim pritiskom na smanjenje troškova i uvećanje prihoda. (Zakon o modernizaciji finansijskih usluga 1999. godine, koji je otklonio preostale barijere između bankarskog, brokerskog i osiguravajućeg segmenta finansijskih usluga)

Sa implementacijom treće faze EMU, uvođenjem evra kao jedinstvene valute, deregulacijom i harmonizacijom regulativa, jedinstveno evropsko tržište finansijskih usluga sve više je realnost.


Faktori novih trendova 1. Deregulacija

Državna regulacija u odnosu na banke i druge finansijske institucije i pored usvojenih tržišnih principa poslovanja dugo je bila značajna (da bi se obezbedila sistemska stabilnost finansijskog sistema, ograničavanje konkurencije, plafoniranje kamatnih stopa...) Savremene uslove poslovanja finansijskih institucija karakterišu intenzivna konkurencija, ukidanje restriktivnih državnih propisa i rad na pronalaženju optimalne veličine organizacije i koja posluje sa najnižim troškovima, uz dovoljnju geografsko-poslovnu diversifikaciju u cilju smanjenja rizika poslovanja.

2. Informaciona tehnologija Informacioni, računarski i telekomunikacioni sistemi stvorili su tehničku bazu za momentalo prenošenje i obradu podataka.Internet, E-banking, home banking.

.


Globalizacija Liberalizacija kretanja kapitala od strane većine industrijskih

zemalja bio je najznačajniji faktor procesa finansijske globalizacije. Deregulacija je potreban, ali ne i dovoljan faktor. On je morao ići

paralelno sa razvojem informacionih tehnologija, koje su omogućile slobodu kretanja kapitalu, kao i razvoj novih finansijskih proizvoda i usluga.

Globalizacija bankarskog sistema i finansijskih tržišta je i pod uticajem potreba nefinansijskih korporacija koje proširuju okvir svog poslovanja na prekogranični plan. Globalne korporacije očekuju od finansijskih institucija da im pruže znanja i usluge na finansijskom polju.

Finansijska globalizacija je stimulisala konkurentnost i inovativnost finansijskih usluga, tokovi sredstava su na bolji način alocirani na one projekte koji donose najviše prinose, a ovo je unapredilo upravljanje rizicima.


Finansijska regulacija i supervizija Smanjenja rizika u bankama ostvaruju se na makro

nivou kroz razne oblike državnog nadzora i kontrole poslovanja banaka.

Regulacija banaka odnosi se na uspostavljanje određenih pravila koja su usmerena na minimiziranje bankarskih rizika i očuvanje solventnosti banaka. Dalje sprovođenje tih pravila i opreznosni nadzor nad poslovanjem banaka vrši u svakoj zemlji odgovarajuća državna institucija za superviziju.

Finansijska supervizija finansijskog sektora obuhvata aktivnosti na tri segmenta: banaka, osiguravajućih kompanija i poslovanja sa hartijama od vrednosti na finansijskim tržištima.


Regulacija i supervizija banaka takođe predstavlja sredstvo za smanjenje sistemskog rizika u bankarstvu. Sistemski rizik znači rizik da se kriza veće banke proširi na čitav bankarski sistem, uz opasnost da se kriza prelije na realni sektor ekonomije.

Pod sistemskim rizikom se podrazumeva rizik da bankrotstvo jedne veće banke ili neke veće nebankarske finansijske institucije može da dovede do lančanog bankrotstva drugih banaka i finansijskih institucija, pa čak i do sloma bankarskog i finansijskog sistema zemlje.

Da bi se to sprečilo, postoji nepisano pravilo da država spasava velike banke, pa čak i druge finansijske institucije (pravilo poznato kao „too big to fail“).

Documents

Prezentacija - Vježbe 2