IMPERATIV
IMPERATIV Imperativ je prost i lini glagolski oblik kojim se
kazuje elja ili zapovest da se neka radnja vri ili izvri.
Imperativ u srpskom jeziku gradi se tako to se na prezentsku
osnovu glagola (koja se dobija odbijanjem nastavka za 3.l. mnoine
prezenta) dodaju dvojaki nastavci:- i, - j ( za 2. lice jednine)-
imo, - jmo ( za 1. lice mnoine)- ite, - jte ( za 2. lice
mnoine)
Nastavci - i, -imo, -ite: Videti ( vide vid)2. lice jednine:
vidi1. lice mnoine: vidimo2. lice mnoine: vidite
za 3. lice jednine: neka vidiza 3. lice mnoine: neka
videNastavci - j, -jmo, -jtePevati ( pevaju-peva)2. lice jednine:
pevaj1. lice mnoine: pevajmo2. lice mnoine: pevajte
za 3. lice jednine: neka pevaza 3. lice mnoine: neka pevaju Kod
glagola kod kojih se infinitivna osnova zavrava na - K, G, ili H u
imperativu dolazi dosibilarizacije i samoglasnici K, G, H prelaze
uC,Z, S (pei, sei, lei, ...)
Ispeci, pa reci!Lezi, dole!
Mina, proitaj ta pie na tabli!Ostala znaenja imperativa:
Pripovedaki: Sedimo mi na keju i priaj, a onda igraj do pred samu
kiu.Gnomski: Ispeci, pa reci.Kvalifikativni: Kako naie petao, on ti
uzmi decu i hajde na planinu.
