DolarizacijaDolarizacija

AleksandarAleksandar Stankovi Stanković ć

RadovanRadovan Zekavica Zekavica

Šta je dolarizacija?Šta je dolarizacija?

Model fiksnog deviznog kursa koji se praktikuje u zemljama sa visokom valutnom supstitucijom i permanentnom inflacijom.

Pod pojmom dolarizacije, odnosno evroizacije, podrazumeva se nekoliko različitih monetarnih sistema koji su međusobno vrlo različiti, ali imaju zajedničku karakteristiku da je u formalnim ili neformalnim transakcijama strana valuta široko rasprostranjena, kao platežno sredstvo.

Istorija dolarizacijeIstorija dolarizacije

Posle dva svetska rata, posle Bretton Woods-ke Posle dva svetska rata, posle Bretton Woods-ke konferencije i nakon napuštanja zlatnog standrada 70-tih konferencije i nakon napuštanja zlatnog standrada 70-tih godina 20 veka, neke zemlje su očajnički tražile način da godina 20 veka, neke zemlje su očajnički tražile način da promovišu globalnu ekonomsku stabilnost kao i njihovu promovišu globalnu ekonomsku stabilnost kao i njihovu sopstvenu stabilnost i prosperitet. Za većinu ovih zemalja sopstvenu stabilnost i prosperitet. Za većinu ovih zemalja optimalan način da održe stabilnost valute je bio da vežu optimalan način da održe stabilnost valute je bio da vežu svoju nacionalnu valutu za stabilnu stranu konvertibilnu svoju nacionalnu valutu za stabilnu stranu konvertibilnu valutu. Ipak, drugi način je bilo napuštanje sopstvene valutu. Ipak, drugi način je bilo napuštanje sopstvene valute u korist isključive upotrebe američkog dolara (ili valute u korist isključive upotrebe američkog dolara (ili neke druge stabilne strane valute). neke druge stabilne strane valute).

Ovo se naziva puna dolarizacija.Ovo se naziva puna dolarizacija.

Vrste dolarizacijeVrste dolarizacije

NezvaničnaNezvanična PoluzvaničnaPoluzvanična ZvaničnaZvanična

Nezvanična dolarizacijaNezvanična dolarizacija

jeste slučaj, kao na primer u jeste slučaj, kao na primer u SrbijiSrbiji, kad široki, kad široki sloj ljudi preferira sloj ljudi preferira evroevro umesto dinara (svako umesto dinara (svako će radije primiti platu uće radije primiti platu u evrima evrima, jer postoji , jer postoji sumnja u stabilnost dinara). Ona može imatisumnja u stabilnost dinara). Ona može imati različite forme i javlja se kao: držanje različite forme i javlja se kao: držanje deviznih depozita u našim bankama,deviznih depozita u našim bankama, držanje držanje obveznica u stranoj valuti, držanje efektive u obveznica u stranoj valuti, držanje efektive u stranoj valuti kao i stranihstranoj valuti kao i stranih sredstava sredstava plaćanja u inostranstvu.plaćanja u inostranstvu.

Poluzvanična dolarizacijaPoluzvanična dolarizacija

podrazumeva upotrebu stranog novca kao podrazumeva upotrebu stranog novca kao legalnog koji može nadmašiti po iznosu legalnog koji može nadmašiti po iznosu veličinu depozita u domaćem novcu u veličinu depozita u domaćem novcu u bankama, ali igra sekundarnu ulogu i koristi bankama, ali igra sekundarnu ulogu i koristi se kod manjih plaćanja. Za razliku od se kod manjih plaćanja. Za razliku od zvaničnezvanične dolarizacije zemlja koja ima dolarizacije zemlja koja ima polupoluzvaničnuzvaničnu dolarizaciju ima još uvijek dolarizaciju ima još uvijek svoju centralnu banku.svoju centralnu banku.

Zvanična dolarizacijaZvanična dolarizacija

javlja se u zemljama koje su prihvatile stranu javlja se u zemljama koje su prihvatile stranu valutuvalutu kao zvanično sredstvo plaćanja. Zvaničnom kao zvanično sredstvo plaćanja. Zvaničnom dolarizacijom prestaje potreba za držanjem dolarizacijom prestaje potreba za držanjem deviznih rezervi, zadeviznih rezervi, za odbranu deviznog kursa, od odbranu deviznog kursa, od strane centralne banke, jer nacionalna valuta višestrane centralne banke, jer nacionalna valuta više praktično ne postoji i sva nadležnost oko vođenja praktično ne postoji i sva nadležnost oko vođenja monetarne politike se prepuštamonetarne politike se prepušta ccentralnoj banci entralnoj banci zemlje iz koje rezervna valuta stiže. Posle zemlje iz koje rezervna valuta stiže. Posle izvršene zvaničneizvršene zvanične dolarizacije dolazi do dolarizacije dolazi do izjednačavanja kamatnih stopa i stopa inflacije sa izjednačavanja kamatnih stopa i stopa inflacije sa istim uistim u zemlji odakle rezervna valuta potiče čime zemlji odakle rezervna valuta potiče čime de facto de facto nestaje strah od inflacije.nestaje strah od inflacije.

Redukujući inflatorni gubitak, ove zemlje privlače Redukujući inflatorni gubitak, ove zemlje privlače investitore, što će se pozitivnoinvestitore, što će se pozitivno odraziti na odraziti na ekonomski rast privrede. Podstiče se i integracija ekonomski rast privrede. Podstiče se i integracija (nakon(nakon restruktuiranja) domaćeg bankarskog restruktuiranja) domaćeg bankarskog sektora u svetsko finansijsko tržište, čimesektora u svetsko finansijsko tržište, čime se se istovremeno vraća poverenje domaćeg istovremeno vraća poverenje domaćeg stanovništva u banke, ali i otvarajustanovništva u banke, ali i otvaraju vrata za vrata za značajna finansijska ulaganja iz inostranstva.značajna finansijska ulaganja iz inostranstva.

Monetarna unijaMonetarna unija

Kao četvrta varijanta dolarizacije mogla bi se tretirati monetarna unija, odnosno situacija kada više zemalja koristi zajedničku valutu. Zasada je Evropska monetarna unija jedini pravi primer ove vrste, iako postoje neke najave da bi u budućnosti monetarna unija mogla nastati i na Američkom kontinentu ili na jugu Afrike.

Danas u svetu postoji veliki broj različitih valutnih režima. U teoriji I praksi izdiferenciralo se jedanaest sledećih režima:

1. Currency union 2. Currency bord 3. Fixed peg za jednu valutu 4. Fixed peg za grupu valutu 5. Horizontalni band 6. Crawling peg 7. Crawling band 8. Tigtly managed float 9. Other managed float 10. Free floating 11. Dollarization

Različiti režimi deviznih kurseva imaju različite implikacije na ekonomsku politiku. Na sledećem grafiku prikazana je

fleksibilnost koja postoji u zavisnosti od izabranog režima deviznog kursa.

Preduslovi za uvođenje dolarizacijePreduslovi za uvođenje dolarizacije

zemlja je relativno mala i u velikoj meri zavisna od spoljne trgovine

zemlje je u bliskoj prošlosti doživela hiperinflaciju

prihodi od sinjoriža su relativno mali zbog široko prisutne neformalne dolarizacije

postoje devizne rezerve koje bi omogućile zamenu nacionalne valute sa stranom.

Prednosti i nedostatciPrednosti i nedostatci

Ranije ekonomske analize su sugerisale da su troškovi zvanične dolarizacije visoki. Međutim, u poslednjoj deceniji široko rasprostranjena neformalna dolarizacija, finansijske inovacije koje su smanjile racio gotovina – BDP i smanjenje inflacije u većini zemalja su smanjile potencijalne troškove dolarizacije. Evidentno je da puna dolarizacija nosi niz prednosti, ali i niz nedostataka. U sledećim slajdovima sistematizovane su prednosti i nedostaci sa aspekta ekonomske politike pune dolarizacije:

Prednosti dolarizacije

Obezbeđuje se niska stopa inflacije (bliska Obezbeđuje se niska stopa inflacije (bliska stopi inflacije u zemlji “rezervne valute”)stopi inflacije u zemlji “rezervne valute”)

Ograničava se mogućnost zloupotrebe Ograničava se mogućnost zloupotrebe monetarne politimonetarne politikeke

Niže kamatne stope kao rezultat niske Niže kamatne stope kao rezultat niske inflacijeinflacije II odsustvaodsustva rizika devalvacijerizika devalvacije

Ubrzava razvoj domaćeg tržišta kapitalaUbrzava razvoj domaćeg tržišta kapitala Snižavaju se transakcioni troškovi u Snižavaju se transakcioni troškovi u

memeđđunarodnim ekonomskim odnosimaunarodnim ekonomskim odnosima

Olakšava integraciju domaOlakšava integraciju domaććih firmiih firmi uu memeđđunarodnu ekonomiju i utiunarodnu ekonomiju i utičče na porast e na porast priliva priliva stranih direktnih investicijastranih direktnih investicija

Utiče na porast spoljne trgovineUtiče na porast spoljne trgovine Povećanje budžetske disciplinPovećanje budžetske disciplinee Eliminiše se valutni rizikEliminiše se valutni rizik Zemlje mogu i ojaZemlje mogu i ojaččati svoje finansijskeati svoje finansijske

institucijeinstitucije II stvoritistvoriti pozitivan stav prema pozitivan stav prema investicijama, kako domainvesticijama, kako domaććim, tako i stranimim, tako i stranim

Nedostatci dolarizacijeNedostatci dolarizacije

Gubitak deviznih rezerviGubitak deviznih rezervi Ne postoji mogućnost prilagođavanja nivoa Ne postoji mogućnost prilagođavanja nivoa

deviznog kursadeviznog kursa Ograničena je mogućnost vođenja Ograničena je mogućnost vođenja

nezavisne monetarne politinezavisne monetarne politikeke Ne ostvaruje se emisiona dobitNe ostvaruje se emisiona dobit

Gubi se mogućnost korišćenja inflatornogGubi se mogućnost korišćenja inflatornog porezaporeza u vanrednim situacijamau vanrednim situacijama

OgraniOgraniččene moguene moguććnosti centralne banke da nosti centralne banke da koristi politiku zajmodavca u poslednjoj koristi politiku zajmodavca u poslednjoj instanciinstanci (lender of last resort) (lender of last resort)

JednoJednokratni troškovi: konverzija valute, novi kratni troškovi: konverzija valute, novi softveri,promenesoftveri,promene uu računovodstvu i sl.računovodstvu i sl.

Povećan odliv valute u slučaju Povećan odliv valute u slučaju platnobilansnih problemaplatnobilansnih problema

Zašto se pojavila neformalna Zašto se pojavila neformalna dolarizacija u Srbiji?dolarizacija u Srbiji?

Finansijski sistem u SFRJ bio je dvostepen i sastojao se od centralne monetarne institucije – Narodne banke Jugoslavije, sa šest narodnih banaka republika članica i dve narodne banke u autonomnim pokrajinama.

Komercijalne banke postojale su u formi osnovnih banaka, specijalizovanih finansijskih institucija, poštanskih štedionica, štednih i kreditnih zadruga, kao i tzv. internih banaka koje su bile finansijski servisi velikih preduzeća sa ograničenom finansijskom autonomijom.

Služba društvenog knjigovodstva (SDK), kao »nezavisna« agencija države, obezbeđivala je finansijsku kontrolu nad svim preduzećima, a istovremeno je vršila i funkciju državnog trezora i revizora.

Osnovno obeležje ovakvog finansijskog sistema, tokom 70.-ih i 80.-ih godina XX-og veka, bilo je visoka inflacija.

Tako je prosečna godišnja inflacija u dvadesetogodišnjem periodu1971.–1991.godine, iznosila 76%, prema kojoj je, u grupi od 108 zemalja, SFRJ zauzimala treće mesto s kraja (iza nje bili su još Zair i Brazil)

Visoka inflacija koja je uzrokovala pad realnih kamatnih stopa (koje su često bile negativne), kao i česte devalvacije, doveli su do pada poverenja stanovništva u domaću valutu.

To je rezultiralo padom depozita stanovništva u dinarima usled njihove zamene depozitima u čvrstoj valuti, najčešće nemačkoj marci ili ređe američkim dolarima. Na taj način i bivša SFRJ je postala neformalno dolarizovana zemlja.

Opisano stanje dovelo je do hiperinflacije od 2.040% u 1989.godini. Kao reakciju na ovu zabrinjavajuću pojavu, tadašnja Savezna Vlada, uz podršku MMF-a, uvela je obiman program stabilizacije sa ciljem obaranja inflacije. Tako je 18.decembra 1989. godine dinar vezan za (zapadnonemačku) marku u razmeri 7:1, što je, počevši od 1. januara 1990.-te, omogućilo delimičnu konvertibilnost dinara. Da bi ovaj vezani devizni kurs mogao biti održiv, bilo je potrebno podići kamatne stope na kredite kod komercijalnih banaka na 40% na godišnjem nivou (dok su u Zapadnoj Nemačkoj iznosile 3-4%).

Međutim, održavati fiksan kurs, makar i privremeno, i istovremeno voditi autonomnu monetarnu politiku bilo je praktično moguće samo na kratak rok. Tako je obaranje inflacije bilo uspešno do juna 1990.godine, ali na godišnjem nivou te godine stopa inflacije dostigla je 300% I bila oko 100 puta viša nego u Nemačkoj. Kao posledica ovakvog razvoja događaja, realni efektivni kurs dinara porastao je za 85%, što je uzrokovalo pad izvoza i realnog BDP-a za 7,6%.

U februaru 1992. godine, nakon što je zajedničko tržište doživelo slom, uz istovremeno izbijanje ratova u dve republike bivše SFRJ, mesečna stopa inflacije u Srbiji i Crnoj Gori dostigla je 50%, dok je već u junu iznosila 100% mesečno. Ovaj procenat predstavlja opšteprihvaćeni prag kojim se definiše hiperinflacija. Na kraju 1993. godine inflacija je iznosila 3.508.091.786.746%, što predstavlja po trajanju najdužu, a po visini drugu najvišu stopu hiperinflacije na svetu.

Pritisnuta sve težim i haotičnijim stanjem u ekonomiji, ratnim okruženjem i sankcijama, januara 1994. godine sprovedena je monetarna reforma pod rukovodstvom Dragoslava Avramovića, bivšeg službenika Svetske banke u penziji, koji je ubrzo potom postao guverner NBJ. Ovim programom uveden je »superdinar« vezan za nemačku marku u odnosu 1:1 i samo nakon mesec dana celih 15 nula je skinuto sa starog dinara. Iako je propagirano da program predstavlja oslanjanje na modifikovanu varijantu valutnog odbora, to oslanjanje bilo je samo deklarativno.Ta de facto nekonvertibilnost, postojanje deviznih kontrola, kao i netržišno ograničavanje korišćenja deviza i spoljnotrgovinskih tokova (samo za uvoz »esencijalno važnih roba«), predstavljale su ključne karaktersitike sistema »superdinara«. Pored toga, programom nije bilo uvedeno institucionalno ograničenje za emitovanje novog dinara što je osnovni zahtev i pravilo funkcionisanja valutnog odbora.

Iako im je doneo konačno olakšanje od razarujeće hiperinflacije, iako su cene smanjene, a stanovništvo prihvatilo dinar za neka manja plaćanja, ono mu nikad nije dalo puno poverenje!!!

Nakon oktobarskih promena 2000. godine dolazi Nakon oktobarskih promena 2000. godine dolazi do promene u ekonomskoj politici. Naša zemlja do promene u ekonomskoj politici. Naša zemlja teži da uđe u međunarodne finansijske institucije, teži da uđe u međunarodne finansijske institucije, da ispuni stroge standarde za članstvo. Sprovodi da ispuni stroge standarde za članstvo. Sprovodi se nova monetarno-kreditna politika i od tada se nova monetarno-kreditna politika i od tada inflacija ne prelazi 20% godišnje (projekcija za inflacija ne prelazi 20% godišnje (projekcija za 2005. je između 16 i 17 % a prethodnih godina je 2005. je između 16 i 17 % a prethodnih godina je bila niža).bila niža).

Poverenje u dinar, kao i u bankarski sistem, je Poverenje u dinar, kao i u bankarski sistem, je umnogome vraćeno ali stanovništvo i dalje više umnogome vraćeno ali stanovništvo i dalje više veruje čvrstoj stranoj valuti, pa stoga svoju štednju veruje čvrstoj stranoj valuti, pa stoga svoju štednju u bankama drži u devizama (evro i dolar).u bankama drži u devizama (evro i dolar).

Perspektiva SrbijePerspektiva Srbije

Za očekivati je da u Srbiji ostane široko Za očekivati je da u Srbiji ostane široko rasprostranjen fenomen nezvanične rasprostranjen fenomen nezvanične dolarizacije (evroizacije) u narednom dolarizacije (evroizacije) u narednom periodu do očekivanog prijema u Evropsku periodu do očekivanog prijema u Evropsku uniju (5-10 godina). uniju (5-10 godina).

Kada dođe do prijema u EU najrealnije je da Kada dođe do prijema u EU najrealnije je da u Srbiji u prvom periodu budu dinar i evro u u Srbiji u prvom periodu budu dinar i evro u istovremenoj upotrebi a da se kasnije pređe istovremenoj upotrebi a da se kasnije pređe samo na evro (puna evroizacija)samo na evro (puna evroizacija)

Dolarizacija (eurizacija) u Crnoj GoriDolarizacija (eurizacija) u Crnoj Gori

Crna Gora je uvela dvovulatni sistem sa Nemačkom markom i dinarom uz slobodno fluktuiranje dinara prema marki 2. Novembar 1999.

Ceo proces sproveden je brzo i bez podrške i sugestija Međunarodnog monetarnog fonda.

Od januara 2001. godine jedino platežno sredstvo postaje DEM, a od juna 2002. godine zvanično platežno sredstvo postaje euro.

Republika SrpskaRepublika Srpska

Kao posledica Dejtonskog sporazuma u Bosni i Kao posledica Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini 1997. je uveden monetarni odbor i kao Hercegovini 1997. je uveden monetarni odbor i kao posledica toga monetarna politika ne postoji.posledica toga monetarna politika ne postoji.

Nova valuta je konvertibilna marka. 1KM=1DEM Nova valuta je konvertibilna marka. 1KM=1DEM Pre uvođenja KM u opticaju su bili dinari, kune i DEM.Pre uvođenja KM u opticaju su bili dinari, kune i DEM.

Monetarni odbor je držao inflaciju pod kontrolom, Monetarni odbor je držao inflaciju pod kontrolom, istovremeno povećavajući ekonomsku integraciju između istovremeno povećavajući ekonomsku integraciju između dva entiteta. Inflacija u FBiH je bila oko 0% u 2002. godini dva entiteta. Inflacija u FBiH je bila oko 0% u 2002. godini a u RS 2%, što zbirno daje oko 0.3% u BiH. Sličan odnos a u RS 2%, što zbirno daje oko 0.3% u BiH. Sličan odnos je bio i u 2003.je bio i u 2003.

U dogovoru sa MMF-om monetarni odbor će i dalje ostati U dogovoru sa MMF-om monetarni odbor će i dalje ostati glavna finansijska instanca u BiH.glavna finansijska instanca u BiH.

PanamaPanama

Dolar se koristi u Panami već 100 godina.Dolar se koristi u Panami već 100 godina. Svaka vlada je zadržavala dolar kao sretstvo Svaka vlada je zadržavala dolar kao sretstvo

plaćanja, kao garanciju stabilnosti.plaćanja, kao garanciju stabilnosti. Nepostojanje centralne banke znači da ne može Nepostojanje centralne banke znači da ne može

biti monetarne intervencije.biti monetarne intervencije. Ujedinjeni valutni sistem eliminiše rizik razmene Ujedinjeni valutni sistem eliminiše rizik razmene

valute, kursne razlike i rizike od napada valute, kursne razlike i rizike od napada spekulanataspekulanata

Stranim investitorima je olakšano ulaganje i Stranim investitorima je olakšano ulaganje i umanjeni su im troškovi jer ne moraju da istražuju umanjeni su im troškovi jer ne moraju da istražuju monetarni sistem zemlje.monetarni sistem zemlje.

IzvoriIzvori

www.investopedia.comwww.investopedia.com www.imf.orgwww.imf.org www.cato.orgwww.cato.org www.cbcg.cg.yuwww.cbcg.cg.yu http:http:////europa.eu.inteuropa.eu.int www.idebate.orgwww.idebate.org www.nbs.org.yuwww.nbs.org.yu

Kurt Schuler, "Encouraging Official Dollarization in Emerging Markets," staff report, Office Kurt Schuler, "Encouraging Official Dollarization in Emerging Markets," staff report, Office of the Chairman, Joint Economic Committee, U.S. Congress,of the Chairman, Joint Economic Committee, U.S. Congress, A April 1999; CIA World pril 1999; CIA World

Factbook 2001; press reportsFactbook 2001; press reports